Univerziteta u Beogradu Masinski fakultet

Edicija:

Mehanika fluid a i· Hidraulicne masine

Masil!1sid fakuilet Univerziteta UI Beogratch.n

Edicija:

Mehanika fluids i hidraulicne masine
@

Klasicna i uljna hidraulika. I izdanje, 1998. - ova Imjiga

Crnojevic C.
€&

Izabrcma poglavlja iz hidrodinamike. I izdanje, 1998.

Cantrak S.
~

Statika i kinematika fluida. II izdanje, 1998.

Saljnikov V.
®

Mehanika fluida = Teorrija i praksa. VI izdanje, 1998.

Cantrak S., Marjanovic P., Benisek M., Pavlovic M., CmojeviC C.
@I

Prirucnik za proracl.ln strujanja siisljivog flu ida. V izdanje, 1997.

Pavlovic D. M, Stefanovic Z.
<II

Tehnika merenja. I izdanje, 1996.

Benisek M., Nedeljkovic M., Kilibarda R., GerasimoviC D.
III

Dinamika jednodimenzijskih strujanja flu ida.

n izdanje, 1995.

Djordjevic V.
Iill

Pumpe i ventilaiori· problem!, resenja, teorija. I izdanje, 1992.

Protic Z. Nedeljkovic M.
Oktobarska Imgrada grada Beograda za najvrednije dostignuce 11 oblasti tehnickih nanka za 1992. godinu

Urednici edicije:
III !lI
flI

iD

Prof. Prof. Prof. Prof.

dr Zoran Protic dr VIadan Djordjevic, akademik SAND dr Miroslav Benisek dr Svetislav Cantrak

Kljucne reci:

mirovanje fluida,hidraulika, Uljlla hidraulika, jednodimenzijsko strujanje flnida, kolicina kretaoja, kavitacija

Sadri't{j Hidraulicki potpU110 hrapave cevi Hidraulicki hrapave cevi
2.1.5.1.5. 2.1.5.1.6.

III

135

136
136
139

Odredivanje koeficijenta trenja - Moody-ev dijabrram Odredivanje koeficijenta trenja iterativnim plltem Odredivanje koeficijenta trellja primenom racullara Koeficijellt trenja prj dozvucnom strujallju stisljivog fluida ..... . Odredivanje koeficijenta trenja pri neizotermskom strujanju Gubici na lokalnim otporima .................................................................. . ......................................... . Struktura strujanja u lokalnim otporima Gubitak energije na lokalnim otporima Uopstena Bordina formula Odredivanje koeficijellta Iokalnog otpora Mec111sobni uticaj lokalllih otpora Podela cevovoda ...... ;............................................... .. ............................................................................................ . ....................................................................... .

2.1.5.1.7.
2.1.5.1.8.

140

2.1.5.1.9.
2.1.5.2 2.1.5.2.l.
2.1.5.2.2.

141 142

2.1.5.2.3. 2.1.5.2.4. 2.1.5.2.5. 2.1.6.

142 142 145 146 148
152

2.1.7 ..
2.1.8. 2.1.9.

Ekvivalentni koeficijellti 9tpora cevne Jeonice Strujna mailiiw u cevovodu Sprezanje pumpi Hidraulicki proracun pros tog cevovoda povezivanjem grana .......................................... .. Karakteristike pumpe i ccvovocla, i sprega pump a - cevovod

153 153 154
155 156

2.1.10. 2.2.
2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.3.

158
158 Hidraulicka karakteristika prostog cevovoda sa rednim ....................................................................................... . ............................... ..

158
169 176
176
177

Merenje brzine primenom Prandtlove sonde Hidraulicki proracun sIozenih cevovoda

2.3.1.

......................................... ..

2.3.2.
2.4.

Hidraulicka karakteristika slozenog cevovoda sa hiclraulicki parale lnim granama ...................................................................................... .
K:avliiacnja ......................................................................................................... .

205
205

2.4.1. 2.4.2.
2.4.3.

Opste

0

kavitaciji

Hidrodinamicka kavitacija Kavitacijska erozija Kavitacija II pmnpama ................................................................................. .
otV@I."1e

206 209
213
i lIlagl.avlke .......... ..

2.4.4.
2.5.

Staciolllall"llll:lll isticalllja IkJl"O:Z male

2.5.1.
2.5.2.

Stacionarna isticallja kroz male Isticanje kroz naglavke

G"

Jre

............................................ ..

.............................................................................. .

218 ':18 220
226

2.6.

IV

Sam:ia/
Protok tecnosti kroz veliki otvor. Zapremina tecl10sti koja i~tekne kroz veliki otvor za VTeme l1jegovog otvarallja
KV3ziist:acioIDlllllrIDl3 isticauja IDlcsiisljivog fllunda

2.6.1. 2.7. 2.7.1. 2.7.2. 2.7.3.
3.

226 235 235 257 264

K.vazistaciollama isticallja teCl10sti pri punjel1ju iIi praZlljenju rezervoara razlicitih oblika ....................................................................... . K.vazistacionarno preticanje tecnosti u spojel1im sudovima Kvazistaciollarno isticanje pri tOlljellju iIi izranjanju sudova

lP'RlMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICINE KRETANJA
Zakon 0 promel1i koIiCine kretanja za geometrijski slozene strujlle prostore ................................................................................................. . Moment sila nastao promel1om kolicine kretanja Udarac mlaza u cvrstu pregradu ................... ..
271

3.1. 3.2. 3.3.
4.
4.1.

273 288

OSNOVE DUNE HI1IlRAUUKE
OSOmlID!3 razmatranja

nprimena lIJijne hidranllike

4.2. 4.3.
4.3.l.
4.3.1.1. 4.3.1.2.

Hidraulicki sistemi preo@sa 1mage OSI1@ve pll"OraCUln3 VRS

lednacine koje se koriste za stacionarni proracun rada UHS Bernulijeva jednaCina JednaCina kontinuiteta

4.3.1.3. 4.3.2. 4.3.2.1.
4.3.2.2.

J ednaCina kretanja
Opsta razmatranja

......................................................................................... . ................................................................................ . ........................................................................ .

Energetski bilans UHS

Promena temperature ulja Stepen lcorisllosti UHS
Razvodnid

4.3.2.3.
4.4.

............................................................................... .

Graficko prikaziv3Jrnjc uljno-l!1idll"anIicld.b komponcnata

4.5. 4.5.l.

Sila aktiviranja razvodnika Hidraulicke karakteristike razvodnika Preracunavanje hidraulicke karakteristike

4.5.2. 4.5.3.
4.6. 4.6.l.
4.6.2. 4.7. 4.7.1.

Pumpe i hiidromotolr'i
Pumpe Hidromotori

.............................................................................. ..

.................................................................................................................. ..

HiidJr'ocilindtJr'i ................................................................................................... ..

Brzinsko polje

11

hidrocilindru

4.7.2.

Polje pritiska 11 hidrocilindru

301 302 303 303 304 305 306 306 306 307 308 310 311 312 313 314 315 315 316 320 320 322
:.;,

Saddaj

V

4.7.3. 4.2.4. 4.7.5. 4.7.6. 4.7.6.l. 4.7.6.2. 4.7.7. 4.7.8.
4.7.9. 4.7.9.l. 4.7.9.2.

Faze kretanja Idipa Promeun hetne sHe hidrocilindra Siia trenja koja deluje na klip Strujanje kroz kruzne pro cepe Koncentrieni lcruzni procep Ekscel1tricni kruzni procep Dinamika hidrocilindra Hidraulicko kocenje kretanja Promeun He na izvijal1je ElasticuCl linija i kritieua sila izvijanja ................................................ . ................................ . Praktieni proraeuI1 hidrocilindra 11a izvijanje Literatura

323 324 325 329 329 332 333 336 340 340 343 361

VI

PREDGOVOR Polazni materijal-osnovu ove knjige cini dec koji je autor pisao u sklopu knjige Hidraulika-teonja, problemi, zadaci, autma S. Cantraka i C. Crnojevica, koja je bila u izdanju Gradjevinske knjige iz 1990. godine. Taj postojeCi telcst je preslldno uticao da koncepcija ove knjige uglavllom ostane ista kao i koncepcija kl1jige pretece, a to znaci da je posIe teorijskog uvoda neke oblasti dat odgovarajuCi broj primera. Prema tome, ova lmjiga istovremello predstavlja i lldzbenik iz dela teorije i zbirku resenih primera iz hidraulike i uljne hidraulike. VeCi deo rukopisa ove knjige bio je spreman za stampu jos 1993. godine, medjutim, sticajem razliCitih okolnosti stampanje ove kr~jige je odlozeno za neku drugu priliku. Ovo odlaganje mi je dalo dovoljno vremena, nadam se na racun poboljsanja kvaliteta, da se rukopis nakl1ad110 ddradi i dopuni sa novim poglavljima. U odnosu na pomenuto "prethodno" izdanje postojeCi teorijski delovi su uglavnom doradjeni, dok su neki potpuno preradjeni, a takodje su dodati i novi teorijski prilozi, a sa ciljem kompletiranja teorijskih znanja iz oblasti primenjene hidralllike. Odeljak 3. koji se odnosi na primenu zakona 0 promeni kolicine kretanja je pot-puno preradjen. Dodato je i novo poglavlje 4. Osnove uljne hidraulike, a sa namefOm da se OVOl11 knjigom, bar sto se primera tice, u potpunosti pokrije precJmet Hidraulika i pneumatika koji se slusa na trecoj godini studija Masinskog fakulteta u Beogradu. U sklopu lleke izlozene teorijske jedillice pojedine jednaCine i izrazi su zaokru.zeni a sa ciljem da se citoacu i vizueinim putel11 skrene pazllja 11a ono sto je vazno za pril11enu. " Treba napomenuti da je, izmecJju ostalog, autorov cilj bio da se da sto veCi broj primera, odnosllo problema, koji Sll u telcstu oznacelli sa problem iii P., a koji su dati posle oclgovarajuCih teorijskih osnova. Odabirdatih primera vrsen je taka da saddi spektar klasicnih primera iz oblasti mehanike fluicla, veti cleo originalnih zadataka koje je autor davao duzi niz godina 11a pismenim ispitima iz preeJmeta Hiclraulika i pneumatika i Mehanika fluida, kao ideo primera koji preclstavljaju stvarne illzcnjerske potrebe i problell1e. Pri izboru primera autor je nastojao da oni sto vernije odslikavaju realnu inzilljersku hidraulicku praksu. I pored toga, dat je i izvestau braj primera (zadaci radi zadataka) kojiill1aju veoma retku prill1enu, kao st-o su, 11a PI., slucajevi prisustva veceg broja medjusobno ne mesajuCih tecnosti u rezervoarima, iii neki primeri relativnog l11irovanja tecnosti, a Cija je svrha u korektnoj primeni teorijskih znanja na slozenim sillcajevima. Dati primeri II knjizi, a na osnovu dugogodisnjeg nastavl1o-pedagoskog iskustva, izlozeni Sll tako sto je jeclan broj primera i problema reSen detaljno, drugi je sa delil11icnim postupkom rd3vanja, dok je treCi clat samo sa zavrsnim fei3tnjem kako bi zainteresovani citaoci, kroz samostalan rad, l110gli da provere svoja stecena ZIlallJa. Ova knjiga je prvenstveno namenjena studentim<t masinskih fakulteta koji slusaju predmete: Hidraulika i pneul1latika, Hidromehanika i Mehanika fluida, iIi neki drugi precJll1et koji koristi znanja iz mehanike fluida, ali i inzinjerima i

Predgovor

VII

strucnjacima koji u svojoj praksi imaju potrebe za primenama mehanike fluida. S obzirom cia se teorijski cielovi, iii, pak,izvestan broj primera teorijskog karaktera, koji su dati u lrnjizi ugIavnom ocinose na iminjerski najceSee k6riseene oblasti mehanike fluida to znaci da se tim delovill1a sarno cielimicno pokrivaju potrebe predav<inja osnovnih Imrseva Mehanike fluid a, Hidromehanike i Hidraulike i pneumatike. Na kraju zelim c1a se zahvaiim sVcijoj supruzi Lji\jani koja je strp~jivo kompjuterski obradila i sioziia komplikovani tekst ove knjige i uradila veCinu slika. Zahvaljujem se dip. mas. inz. Nenadu Ivanovieu koji je uradio radnu verziju stika za odeljke 2.4-2.7. Zahvaljujem se kolegama i studentima koji su mi ukazali na stamparske greilke i nec1orecenosti u vee pomenutoj knjizi Hidral/lik:a koja mi je posluzila kao polazni materijal za nastajanje ove knjige. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima akademiku prof. dr. Vladanu Djordjevieu i prof. elf. Svetislavu Cantralru na datim sugestijama i savetima. Autom je potpuno jasno da su i pored ulozenog tnlda u toku pripreme, telmicke obrade i pregleda rukopisa lledorecenosti i stamparske greSke sastavni deo knjige. U tom smislu sve dobrOllamerne eita' ice ove knjige autor moli da ukazu na takva mesta. Svim korisnicima, a naroCito stlwentima, zelim uspdno elruzenje sa ovom knjigom, i nadam se ela ee njima za razumevanje llapisanog biti potrebllo mnogo manje vremena nego 8to je to meni bilo potrebno za pl'ipremu istog.
U Beogradu, 18. februara 1998.

Antol'

teZina .ekvivalelltl1i koeficijent otpora cevne deonice .zaprel11inski protok .zaprelIlll1a .modul elasticnosti . broj obrtaja .maseni protok fluida .koordinata te:tista povrSine u odnosu na nivo slobodne povrsi tecnosti .H 1 K I.poluprecnik. ubrzanje .Dekartove koordinate .ik .pritisak . strujna energija po jedinici mase . temperatura .VIII SPISAK VAZNIjIH OZNAKA a A b c . p p q r R Re T v v v w x. y.brzina strujanja .ugao.duZina .ugao.poluprecnik.specificni zapreminski protok .koeficijent krlltosti opruge .81 m / s 2 ) .L m In n.vremenski period.normala na povrsinu.sila pritiska.Rejnoldsov broj . Z y . snaga .rad . apsolutna temperatura . polama koordinata . sila reakcije . gasna konstanta.ubrzanje sile Zemljine tde (g = 9.vreme.koeficijent hidralllicke lcarakteristike cevovoda .precnik .hidraulicki precn.duzina.moment inercije povrsine .masa . koeficijent korekcije koliCine kretanja F g G h.sila .duzina .visina ..nap or. koeficijent korekcije kineticke energije .povrSina poprecnog preseka .

trenje ..ih oZltaica IX o LlP ..tangencijalni-viskozni napon ..krivina. 363 38.ugaona brzina Indeksi a .debljina zida.koeficijcnt trenja . knjige: Stranica UCeSce teorije Primera Slika Tabela .koeficijent protoka . K .venti! ...pocetno stanJe ..koordillatni pravac Statisticki prika'l... q> CO ...koeficijent lokalnog otpora - koeficijent adijabate A.stallje atmosfere c k m o P R S T u v w x... y..normalni napon .. z...usis .. sredllja vrednost .teziste povrsine ...Spiftlk I'tlzlli.gustina .srednja vrednost ...pad/porast pritiska t. apsolutna visilla hrapavosti .ugaona koordinata.manometar....5% 300 404 17 . klip .zid ..pumpa.....racva . !J p cr 1.. kriticno stanje .. . koeficijent brzine ....

.

1. Ti !J.. Medjutim. Prema ovoj teoriji.1. I p deluju silom M. udaraju fl. za jednoatomne gasove. . m-masa molekula. pocevsi od jednog granicnog odnosa M = Mg fluid postaje neprekidna sredina a odnos f:.1a.1 slike se uocava da pri malim povrsinama M OdllOS M / M ima neravnomerni karakter.1. Pritisak fluida definise se i u kinetickoj teoriji gasova. ! usled promene koliCine kretanja.Potpriti. Prema tome. pritisak je odredjen izrazom: n 2 2 P =-mv =-nEk ' 3 3 pri cemu je n-broj molekula po jedillici Zapremllle. Sa ove Slika 1.1. POLJE PRITISKA. Tlatpritisak i apso/utnipritisak.16. MANOMETlU }L:Jl.1. Ako fluid miruje. ___ _~ veliCina M / M graficki je b) a) prikazan na s1.l.fak i Tlatpritifak Stt re/ativllipritisci imere J'e U odTloslt lla stallje atlllOJfore. Pri proucavunju lnirovanja f1uida od posebnog illtLt'~sa su sledeCi pritisci: atmoJfor:J'k~ potpritiJ'aA.p i odbijaju se molekuli fluida. Odnos ovih L. I M~Mg .1.1. a njen deo M je dovoljno mali i moze se smatrati ravnom povrSi.z. Merna jedinica za pritisak je Paskal [Pa]. odllosno tada se f1uid ne moze smatrati neprekidnom sredinom.t) koja predstavlja normalni napon u fluidu. Ta lleravnomernost je vezana za nedovoljni broj molekula koji udaraju u povrsinu M. a ako stmji tada se osim statickog mogu definisati totalni i dinamicki pritisak. 1z ovog rezultata lcoji daje kineticlca teorija gas ova sledi da je pritisak veliCina koja je posledica promene kolicine kretanja i proporcionalna je broju mole kula i njihovoj kinetickoj energiji tanslatornog lu-etanja. . Kako pritisak predstavlja veoma znacajnu veliCinu stallja to ce se II ovom Odeljkll njegovom proucavanju posvetiti vise paznje.1.A udari mole kula na povrsinu ~A. v-brzina translatornog kretanja i Ek = I11V 2 /2 -ldneticka ellergija translatornog kretanja mole kula.-I~1 . bilo da se f1uid nalazi u star~ll mirovanja ili kretanja. PIf'R1l:isak Pritisak je jedTla od oSTlovmh ve/iana staTlja.y. Na povrsinu M. kao uostalom i na celokupnoj povrsini A.. tada se pritisak II njemu naziva staticki pritisak. pritisak se moze defillisati kao skalarna prostorno-vremellska veliCina p == p(x.1. Ova povrs je u opstem slucaju zakrivljena. Da bi se definisao pritisak posmatrace se povrS A koja je u kontaktll sa f111idom. i koja je jednaka odnosu normalne sHe liP i povrsine M na koju deluje ta sila: ~P--=--h-·m--(-M-/-M--)-=-dP-/-~. s1.1.p'/ M I_l_· postaje konstantan i naziva se pritiskom.

lvIanometri Atmosforskipritiso/c je pritisak okolnog vazduha. dok u laboratorijskim uslovima.z nske sile po jedinici mase F.2a). Kod vazduha. Ovaj pritisak oznacava se sa PC! iIi Pb' a meri se u odnosti na apsolutnu nulu pritiska.manometra. za specijalne namene. 1. j analizirace se njena ravnoteZa.2.1. Tako na pr. Ako je apsolutni pritisak u fluidu manji od atmosferskog (tach A sa s1. industrijski natpritisci su 6-8 bar. Ako je fluid u stanju potpritiska (tacka A)apsolutni pritisak je PA =: Pa . iz koje sledi da je: PV. i menja se u veoma uskim grallicama. ogranicena povrsinom A.2 Folje pritiska. Njegova vredllost je promenljiva i zavisi od atmosferskih prilika. Potpritisak se oznacava sa PV' gde indeks /l potice od mernog instrument a . primenjenog u pneumatici. u uljnoj hidraulici natpritisci za industrijske potrebe su do 700 bar.vakummetra. mase dm =: pdV. OSI!Jl(DVIIll3 jedm!cin3 hidrostatike . " Apsolutni pritisak. Natpritisak se oznacava sa Pm' gde indeks m potice od naziva mernog instrumenta .z) koji se nalazi u stanju mirovanja (s1. Ovaj fluidni delic izlozen je dejstvu zapremi.2) tada se razlika izmedju apsolutnog i atmosferskog pritiska naziva notpntiso/c.1. Atmosferski pritisak je obicno reda velicine oko 1000 mbar. natpritisci su mnogo veci.1. Iz te fluidne mase izdvojice se proizvoljna kontrolna zapremina V.1. ostvaruju se natpritisci do 15000 bar. prikazan na sl. to vazi Pv ~ Pa' Ova relacija istovremeno govori o maksimalnom potpritisku.1. 1.max =: Pa' mada se ovo stanje u realnim tehnickim uslovima tesko moze ostvariti.1.2) tad a se razlika izmedju atmosferskog i apsolutnog pritiska naziva potpritirok.1. dok za specijalne potrebe natpritisak u vazduhu moze da dostize vrednosti od par stotina bar-a. Slika 1.2 Ako je apsolutni pritisak u fluidu veti od atmosferskog (tacka B sa s1. za bilo koje stanje fluida. tako da se za odgovarajuce geografsko podrucje moze smatrati konstantnom veliCinom. meri se u odnosu na apsolutnu nulu pritiska. Pri tomese postavlja pitanje: koje sile deluju na fluid u stanju mirovanja i kakav zakon promene pritiska one izazivaju? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se fluidni delic zapremine dV. kao stisljivog fluida.Ojierov3 jiedllllacBlIllaJI Posmatrace se fluid gustine p = p(x.PV ' dok se za fluid u stanju natpritiska (tacka B) apsolutni pritisak odredjuje kao PB = Pa + Pm' 1.. x te zato na njega deluje aj . Kako se potpritisak meriod stanja atmosfere. Kod nestisljivog fluida.1.2b.1.1. Ostvareni natpritisci u stisljivom i nestisljivol11 fluidu su razlicitog reda velicine.y.1.

dobra poznate.1) zamene vrednosti rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F = F/ + FyJ + ~l~. I I \ (1. lvlanometri 3 elementarna zapreminskasila Fdm-= pFdV.2) predstavlja skalarni oblik osnovne jednacine mirovanja fluid a koji se najceSce koristi za feSavanje prakticnih problema. 1.1.1.!-k minus potice od suprotnih smerova vektora sHe pritiska i orta spoljasnje llormale povrsine. Na osnovu ove sHe nalazi se rezultujuca zapreminska sila koja de1uje na celokufmu zapreminu fluid a V. Kada se u vektorskoj jednaCini (1.2c). koja u razvijenom obliku glasi: Idp=p(Fxdx+Fydy+Fzdz)l. Ako se f1uidni delic. Odavde sledi da povrSinske sile deluju sarno na kOlltrolnoj povrsini A (v.dl) .Polje pritiska. (1.1.1.1. A koja posredstvom. dobija se skalarna jednaCina dp = (Vp.1. sl. Osim zapreminske sile na f1uidni delic deluje i povrsinska sila. vrednost gradijenta pritiska (grad p == Vp) i kada se ona skalarno pomnozi sa elementom duzine vektora polozaja dl -= dx T +dy J +dz k.2) I lednaGina (1.1) koja predstavlja osnovllil jednacinll mirovanja f1uida. t Iz jedllaCine ravnoteie sila koje delujulla kontrolnll zapreminu f111ida sledi jednakost: i v pFdV- f pdA=O. gde je z vertikalna koordinata.dl) = (pF.1.p dA . 1. Fy i Fz komponente sile. sledi da mora biti zadovoljena jednakost pl.grad p = 0. y i z.2b).1.1. s1. odnosno sila pritiska. iz koje se dalje dobija vektorska jednacina p-=F~=--gr--ad--p---I.grad p )dV r-I =0. i ona fizicki izrazava ravnoteiu zapreminskih i povrsinskih sila koje deluju na fluid u stanju rnirovanja. tada na povrsima preseka povrsine dA l deluju sile: -pdA] ipctA 1 koje su istog pravca i intenziteta. Kada se ponovo spoje preseceni delovi f1uidnog delica sHe pritiska se uravnotezuju.3). Hid1l"osi:mticki z:mk@lIi rasp@dele pritisb. u koordinatnom x. Da bi ova jednacina bila zadovoljena. zapremine dV.1. presece nekom ravni na dva dela (v. sist~mu Pri mirovanju fluid a u poIju sHe Zernljine teze(sl.3. Identican zakljucak vazl i za celokupnu ullutraslljost kontrolne zapremine V. kao: Iv pFdV. S obzirom da je elementarna sila pritiska ip -= . U ovim sHama (-pdA! =-pdA! iiI) zn. komponente rezultujuce . pri cemu su· Fx. to ce lljella rezultujuca vredllost biti pdA. Ova jednacina se jos naziva i Ojlerovom jednacinom hidrostatike. sto znaGi da u unutrasnjosti zaprernine fluidnog delica dV nema povrsinskih sila. a s obzirom da je V proizvoljno izabrana zaprernina. veze izmedll povrsinskog integrala dobija novi oblik: zapreminskog iv (pF . ali suprotnog smera.

4

Polje pritiska. Manometri

zapreminske sile po. jedinici mase imaju vrednosti:
.
"

F." == 0, J<-; == 0

i

~ =

-g. Sa

ovim vrednostima sile Ojlerova jednaCina se znacajno pojednostavljuje i glasi : dp=--pgdz. (1.1.3) Ova jednaCina predstavlja diferencijalni obIik osnovnog zakona hidrostatike, primenjenog na polje zapreminske sile Zernljine tde i vaii kako za nestisljiv (p = const) tako i za stisljiv fluid (p:;c const). Ako se dalje posmatra rnirovanje nestisljivog £luida iz jednaCine (1.1.3) se dobija Slika 1.1.3
P + pgz == const ,

(1.1.4)

a sto predstavlja hldrostatickizakon raspodele pritiska. Iz ovog zakona sledi da se pritisak u nestisljivom £luidu, koji rniruje, lineamo menja sa dubinorn tecnosti. Pri mirovanju tecnosti nije prakticno da je koordinata z usmerena vertikaIno na vise (kao u izrazu (1.1.4», vee vertikaIno na niZe. DakIe, prakticno je uzeti da se rast koordinate z pokIapa sa porastom dubine tecnosti . Ako se jos koordinata z veze za nivo tecnosti u rezervoaru, hidrostaticki zakon raspodele pritiska dobija oblik

1P = Po +pgz I·
Konstanta integracije Po ima vrednost: Po = Pa ako je nivo tecnosti otvoren prerna atniosferi, Po = Pa - Pv ako iznad nivoa tecnosti vlada potpritisak Pv ' ili Po = Pa + Pm ako iznad nivoa tecnosti vlada natpritisak Pm'
1.1.4. bobaliske
~

(1.1.5)

eJk:viplilitiisne pmnrsJi.

Izobarske (ekvipritisne) povrsi su one povrsi na kojima je pritisak konstantan (p = const.). Ove povrsi su rayne ili krive, sto zavisi od polja zapreminskih sila. Ako se posrnatra mirovanje tecnosti tada Vail osnovna jednaCina hidrostatike (1.1.1) iz koje se zakljucuje da je rezultl1jl1Civektor zapreminskih sila F uvek norrnalan na izobarske povrsi (pF == grad p), a. sto je graficki prikazano na sL1. 1.4a. Prerna tome zapreminska sila F diktira oblik izobarske povrsi. Ako

~"'~-VV"'lc...,.1'

(It?

-..- ..... .... ---------.~~-

--

/?

CJ

b)

c)

e)

Slilm 1.1.4
tecnost miruje u polju sile Zemljine teze tad a na svaki £luidni delie deluje konstantna zapreminska sila if, odakle sledi da izobarske povrsi moraju biti rayne horizontalne povrsi. Ovaj zakljucak sledi i iz hid~ostatickogzakona raspodele pritiska (1.1.5). Nairne, ako se posmatra ravan na dubini z = canst., tada iz (1.1.5) sledi i da je p = const", odnosno da je izobarska povrs myna horizontalna povr!; (v.

Palje pritiska. 1vIanometri

5

s1. 1.1.4b). Ukoliko je zapreminska sila F i dalje konstantna, ali nagnuta pod llekim uglom Uodnosu na horizontahi, sto predstavlja slucaj relativnog mirovanja tecllosti pri translatornom kretanjll, izobarske povrsi i dalje ostajll raYne, ali nagnllte pod izvesnim uglom u odnosu na horizontaiu (v. sLl.1.4c). Ako zapreminska sila nije vise konstantna vee promellijiva, na pro neka je linearna funkcija od radijus vektora polozaja fluidnog deliea a sto odgovara relativnom rnirovanju tecnosti pri rotaciji (v. s1.1.1.4d), tada izobarske povrsi dobijaju zakrivljeni oblik (obrtnog paraboloida). Detaljnije 0 slucajevima re1ativllog mirovanja tecnosti pri translaciji i rotaciji biee reCi u poglavljima 1.7 i 1.8. U slucaju da se ne radi 0 mirovanju vee 0 kretallju tecnosti, na fluid deluju i dinarnicke sile, sto dovodi do znatnog uslozavanja polja pritiska. Tako na pI. aka se posmatra nivo povrsine vade reke iii mora sa sLl.l.4e, tad a je sasvim jasno da· je oblik povrsine vode, a samim time i polje pritiska, veoma slozello. Konstantnost pritiska na izobarskoj povrsi moze da se iskoristi i za prakticnu primenu. Tako na pI. ako se na izobarskoj povrsi uoce dye tacke A i B (v. sLl.1.4a) tada vaii p A = PB' Ova jednakost pritisaka se naziva jednaCina hidrostaticke ravlloteze koristi se za prakticllu primenu u mnogim oblastima hidrostatike. 1.:LS. Nivo slobodnc povdB. tecnosti Ako se posmatra polje pritiska u fluidu koji miruje u polju sHe Zemljine teze i u sklopu njega specijalna izobarska povrS na kojoj je pritisak jednak atmosferskom (p = Pa = canst.) tad a se ta izobara nazlj1a mvo slobodlle povr,fi tecnosti Ova izobarska povrs pri resavanju prakticnih primera moze da ima znacajnu ulogu, zato joj treba posvetiti posebnu painju. Na hidraulickim senlama ovaj nivo se oznacava sa trouglom (\7). Postoje tri karakteristicna slucaja poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti, ito: jedan kada je rezervoar otvoren prema atmosferi i dva slucaja zatvorenih rezervoara. Ako je sud (A) o/voren prema atmo.sftn; tada je nlvo tecnosti istovremeno i slobodna povrJ: Ako je sud (B)

Slika 1.1.5.1 zatvoren,i aka iznad nivoa tecnosti u sudu vlada potpritisak PV ' tad a se moze zarnisliti da se iz suda B izvuce pijezomctarska cevCica i tame gde se nivo tecnosti u njoj zaustavi taj nivo predstavlja nivo slobodne pnv:si. Knko II SUdli vlada potpritiJ'tlk; to ce nivo slobodne povrfi biti i.rpod nivoa tecnosti II J'lIdu na rastojanju x. Ovo rastajanje odreduje se iz jednacine hidrostaticke ravnoteie postavljene za

6

Polj"e pritiska. Manometri

izobarsku ravan I-I: P a = Pa - P v +pgx, i iznosi x = Pv/pg .Ako u sudu (C) iznad mvoa tecnosti vlada ndtpnlisal<; to ce Jzivo slobodne jJovr.fi tealOsti bitiiznad 1l.ivoa tealOstl It Sltdtt i t6 na rastojanju y = Pm / pg. Ovo rastojanje. odredeno je iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze postavljene za izobarsim ravan II-II, a koja glasi: Pa + Pm = Pa + pgy. Polje pritiska na proizvoljnoj dubini Z odredeno je izrazom (1.1.5) koji se svodi na oblik P = Pi + pgz, gde Pi predstavlja apsolutni pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru (i==A, B, C). Prema tome, pritisci Pi imaju vrednosti: P A = Pa ' PB == Pa - Pv i Pc = Pa + Pm' Graficki prikaz polja pritiska (p == Pi + pgz) dat je na 81.1.1.4 i naziva se dijagram hidrostatickih pritisaka. U praksi je veoma cest slucaj da se u rezervoaru nalaze dye iii vise tecnosti koje se ne meilaju. Tada je veoma vazno uoCiti da J'Vak:oj tealOstipripada njm 71lVO slobodne povr.fi tecnosti Da bi se pokazalo kako se dolazi do polja pritiska po visini u slucaju da u rezervoaru postoje dye tecnosti, gustina PI i Pz koje se ne mesaju, posmatrace se rezervoar sa sl.1.1.5.2.Postavljanjem jednaCina hidrostatickih ravnoteza za ravni I-I iII-II, koje glase:
Pd + Pm = Pa + PIgx

Pa + Pm + P!ghl == Pa + P2g)l,

dobijaju se rastojanja; X == Pm/ PIg i y = Pm/ P2g+hIPJ / P2' koja definisu polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti gustina PI i P2 (tacke N1 i N z na dijagramu sa s1. 1.1.5.2). U rezervoaru postoje sledeCi karakteristicni pritisci, ito: PA = Pa + Pm pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru; PB == Pa + Pm + P!gh1 - pritisak na povrsi razdvajanja tecnosti, i Pc == Pa + Pm + P1gh1 + pzghz - pritisak na dno rezervoara. NanoseCi pritiske u tackama A, i C dobija se dijagrall1 pritisaka prikazan na s1.1.1.5.2. Na ovom dijagramu prava AB, koja predstavlja polje hidrostatickih pritisaka u tecnosti gustine PI' sece izobaru P = Pa u tacki Nl koja se nalazi na nivou s16b6dhe pbvrsi tecnosti gustine Pl' Na istinacin dobija se tacka N 2 na nivou slobodne povrsitecnosti gustine P2' U tacki B koja leZi na povrsi pJ)'gh z .._Slika 1.1.5.2 . razdvajanja tecnosti prave AB i Be se seku, jer imaju razlicite nagibe. U ovoj tacici promena nagiba pravih izazvana je promenom gustine tecnosti, odnosno promenom polja pritiska. Primenom opisanog postupka lako se moze nacrtati dijagram hidrostatickih pritisaka za proizvoljan broj tecnosti, u rezelvoaru, po visini rezervoara, koje se ne meilaju.

B:

~

i

_

11..1.6. Pasolov zak@IDl

U rezervoaru miruje nestisljiv fluid gustine p. Upocetnom stanju mirovanja u kontrolnoj zapremini rezervoara V polje pritiska je odredjeno poznavanjem

Polje pritiska. Manometri

7

pritiska PA U nekoj tacki rezervoara. Neka se tacka A nalazi na istoj izobarskoj povrSi kao i klip precnika d. Na osnoVll ovog pritiska i hidrostatickog zakona raspodele pritiska moze se odrediti pritisak u nekoj drugoj proizVoljno izabranoj tacki B, ion iznosi: PB = PA +pgz. Ova funkcija je na dijagramu pritisaka (s1.1.1.6) prikazana pravom linijoID. Dejstvom sHe F na klip Stvara se poremecaj pritiska t,p A := 4F / d 2rr. koji narusava pocetno polje pritis1ca u rezervoaru. U novom stanju mirovanja pritisci u posmatranim tackama ce biti: P~ :::: PA +/)"PA P; :::: PE +/)"PB = P~ +pgz+ /)"PA' 1z ovih jednaCina se dobija jednakost: Slika 1.1.6 /)"p:::: APA :::: APE == const. koja predstavlja Paskalov zakon koji glasi: porenlecaj pritiska izazvan u jednoj tacki nestisljivog fluid a podjednako se prenosi na sve tacke kontrohle zapremine u kojoj se fluid nalazi. Graficka interpretacija ovog zakona prikazana je na s1.1.1.6. sa linijom koja je paralelna pocetnom rasporedu pritisaka po VISllll kontrolne zapremine. Paskalov zakon ima veliku primenu kod static.kih hidraulickih masina (presa, dizalica i td.).
1.1.7. PJrOIl":B1CllJl.IDI c!e'vn JPlod jJlHt'iitildwm

Kada se u cevi iIi sudu precnika d nalazi fluid pod konstantnim pritiskam P (sl.1.1.7a) tada usled povecanog pritiska moze doCi do pucanja cevi. Dakle, kada je sud izlozen povecanim pritiscima namece se osnovno pitanje kolika je debljina zida cevi pri kojoj ce biti bezbedan rad. U odredjivanju ove debljine ogleda se i proracun cevi pod pritiskom. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje posmatrace se preseci cevi sa poprecnim (sl.1.1.7b) i uzduznim opterecenjem (sl.1.1.7c). U aba slucaja merodavni proracunski presek je izlozensilamapritiska 1;. i istezanja F; :::: cr~, pri cemu je cr dozvoljeni napon istezanja cevi, dok indeks i oznacava poprecno (i=l) iii poduzno (i=2) opterecenje. Kako su ove dye sile u ravnotezi to se 1Z jednaCine ravnoteZc 1; :::: crAi dobijaju proracunske debljine zida cevi za poprecno (s1. 1. 1. 7b)

°

I

\

P4--::::crdniS1

d~

~

6)

=1f0'

pd

L

I

8
~I

i POdUZIlO opterecenje (81. 1.1. 7c)

cr

2cr 12razi za odredjivanje debljina

~

°
2

=-'.

pd

a)

b)

c)

Slika 1.1.7

8

Palje pritiska. lvfanametri

0 1 i O nazivaju se Mariotovirn forrnulama, i iz njih je oCigledno da vail relacija 2 2 :::: 201' odnosno da je 2 > OJ.Prema tome, za pr6racundebljine zida cevi pod pritisk0111 merodavn~l je debljina 02 :::: pd 120. Konacno, kao rezultat proracuna treba usvojiti debljinu zida cevi 0> 8 2 ,

°

°

.Problem 1.1-1. MeJr<ellRje priUska U-cevima

Na mernim rnestirna Ai B za pritisak prikljucen je diferencijalni manometar u B b) B obliku U-cevi u kome je nasuta a) rnanometarska tecnost gustine Pm (s1. A A tH P.Ll-l.a) iIi Pmj (s1. P.l.l-1b). Na ~ p p p p osnovu pokazivanja manometra h odrediti razliku pritisaka izmedu x tacaka A i B u sledeCim slucajevima: h a) ako je radni fluid voda gustine I p:::: 1000 kg / m 3 , b) ako je radni fluid vazduh gustine Slilm P.l.l-1 P :::: 1,2 kg 1m3 . Poznati podaci su: Pm:::: 13600kg 1 m3 ,h=lOQmm, H:::: 2m. c) Odrediti razliku pritisaka izmedu tacaka A i B ako se umesto klasicne U-cevi (s1. P.l.l-la) kao rnanometar koristi obrnuta U-cev (sl. P.1.1-1b).
RESENJE' XOda su u pilallju d/fereJ'lcflalni maJtometri sa tec77ostima, tada je llajboIje jednacinu hldrostaticKe ravnoteze pOJ'taviliza ekvipJitisnu ravall u mallometarsKoj tecllost! Koja se pOKlapa sa don;iin lllvoom razdva;all;a radl10g i mal1ometarJ'Kog jltttda. U razmatranom primem, to je ravan I-I. lednacina hidrostaticke ravnoteie, koja kaie da je PI :::: canst. bez obzira sa koje strane ravnoteZIlog Ilivoa se ovaj pritisak racuna, glasi
PA +pgx= PE + pg(H +x-h)+Pmgh.

Iz ove jednaCine dobija se trazena razlika pritisaka

I

/),p::::

PA

-

PB

::::

(Pm - p) gh+ pgH

I

(1.1.5)

Dobijeni izraz predstavlja opsti izraz za odredivanje razlike pritisaka, pomocu diferencijalnog rnanometra napunjenog tecnoscu. Za slucaj da SU prikljucci A i B na iSto01 nivou (H:::: 0), razlika pritisaka na manometru bi bila:

I/),P :::: (Pm - p)gh I
a) Za slucaj da je racIni fluid voda, a manometarski ziva, razlika pritisaka ce biti: /),p:::: 31980,6Pa. b) Za slucaj da je radni fluid vazduh, tad a ce razlika pritisaka biti /),p:::: 13364Pa. Medutirn, ako se proanalizira odnos gustina radnog i manornetarskogfluida, sledi da je Pm » p. Ovo vazi za slucajeve kadaje manometar:iJ'jlul1jm te('11OSCU (zivom, vodom, uljem, alkoholom itd.), a radllljlwdje f!azduhzliileKi mugigas; pa ,re gu.i'ti/la radnogjlutda ;/loze zal1emrmii u odnosu na gustinu manometarske tecnosti.

PoUe pritiska. Manometri

9

Ako se u navedenom primeru zanemari gustina vazduha, samo u clanu sa pokazivanjem manometra, tada se dobija: l'.J.p = 13365Pa.Ako bi, pak s druge strane, prikljucci manometra bili nu manjim visinskim razlikama. (do desetak metara), tada bi se Clan pgH mogao zanemariti. U tom slucaju razlika pritisaka bi mogla, krajnje pojednostavljeno, da se sracuna kao: b.p"" Pmgh = 13342Pa. 1z dobijenih brojnih vrednosti za razliku pritisaka vidi se opravdanost zanemarivanja gustine vazduha (gas a) u odnosu na gl.lstinu manometarske tecnosti. Kada se radi 0 veCim visinskim razlikama izmedu mernih prikljucaka tada se Clan pgH ne sme zane mariti. c) 1denticnim postnpkom kao u delovima zadatka pod a) i b) dobija se izmerena razlika pritiska:
b.p= PA
~

Ps = (p-Pm])gh+pgH .

Ovo resenje ukazuje da kod manometra sa okrenutom U-cevi gustina manometarske tecnosti mora biti manja od gustine radne tecnosti (Pm] < p).
Problem 1.1-2. Odrediti pokazivanje manometra spojenog sa rezervoarima A i B

sa s1. P.1.1-2. Dati su podaci: p] = lOOOkgl m3 , P2 =1200kg I m 3 , h] = 1m, h2 = 4m, h3 = 2m, h4 = 2m, Pm = 1000Pa, Pv = 2000Pa.

P3

= 800kg/ m ,

3

l?ESENJE' Pokazivanje manometra se nalazi iz jednaCine hidrostaticke ravnoteie postavljene za donji nivo razdvajanja fluida u manometru. Pri postavljanju jednacine hidrostaticke ravnoteze vazi da je na ekvipritisnoj A povdi manometra I-I, PI = canst, bez h2 obzira da Ii se pritisak racuna sa leve iii desne strane ravni I-I u manometru. Do yiltiska PJ do/azi se na taj naCiiz., J-ro se "h-ene" od najvifeg nivoa tecnosti i sabiraJi.t se svi hldrostatickipritircipo visini na /coje se "nazlazi': PrimenjujuCi opisano pravilo SIiIca P.1.1-2 za ravan I-I, jednaCina hidrostaticke ravnoteie glasi P a +Pm + Plgh 1 + P2gh2 = Pa - Pv + P3gh3 + P4gh4 + Pmgh . 1z ove jednaCine sledi
v p] P2 h = Pm + P +- h] +- I12 -P3 f13 Pmg Pm Pm Pm'
3

B

h

-

P4

Pm

!14

= 199 mm

Problem 1.1-3. U sistemu spojenih sudova nalaze se tri tecnosti gustina:

p] = 800 kg 1m , Pz = 900 kg I m 3 , P3 =1000Icg 1m3 • Odrediti: a) visinu pokazivanja manometra, i b) poloZaj nivoa slobodne povdi tecnosti gustine P2' mereno od

10

PoUe pritiska. Manometri

b

mvoa razdvajanja tecnosti gustina PI i P2' Poznate veliCine su: Pv = SOOPu, h = 1m, hl = 2m, li2 1m, h3 = 3m, Pm = 13600 kg/m 3 .
.R.eSENJE:

a)
H

Sli1<a P.1.l-3

b)

Problem 1.1-4. MikromaUllometJri sa l!Il:!llgl!lll!lltim piijezomd;allI"slldm cevckama U slucajevima kada je razlika pritiska koju treba meriti mala primenom klasicne U-cevi dobijarno veoma main merenu visinu h, potrebnu za primenu izraza (1.1.5), a sto direktno utice na tacnost me: enja. Naginjanjem manometara ovog tipa dobijaju se tzv. mikromanometri. Sa lljima se povecava tacnost merenja a sto omogucava merenje i malih razlika pritiska. Po pravilu ovi mikromanornetri se koriste za gas kao radni fluid i vodu iIi alkohol kao manometarski fluid. Primena ovih rnikrornanornetara data je kroz dva sledeca primera. a) NaCi veZll izmedju pokazivanja h i razlike pritisaka koju meri mikrornanornetar sa s1. P.1.1-4. Merni prildjucci mikromanometra A i B se naIaze na istoj visiri'i. b) Pijezometarska cevCica mikromanornetra savijena je u obliku kruznog isecka, poluprecnika R (s1. P.1.1-4b). U polozaju prikazanom na siici mikromanometar je neopterecen. Povrsina poprecnog preseka suda je A o ' a cevCice a. Kada se na mestirna A i B prikljuce pritisci A PA i PB (PA>PB)' tada ce B mikromanometar imati pokazivanje l. NaCi zavisnost raziike /1 .......--=--=-...,.... --"---_._--"" pritisaka od pokazivanja p rnikromanometra. Poznate b) a) velicine su: A o ' n, fa ,R, Pm' Slika P.I.l-4
-~--,--

L--'-~";"'-

RESE.NIE:

a) lednaCina hidrostaticke ravnoteZe manometra daje:
6.p= PA - PB = (Pm - p)ghsina .

b) Prime nom jednacina hidrostaticke ravnoteze i jednakosti zapremina, dobija se
,l R a 6.p:= P1 - P2:= pg ( lc ~vso+TI .
a

J

pokazivanje prvog manometra je y. pri c.Pva + Pagho' 1 lznOSl: Ho = Pvo / pog· Kada se II vazdusnom prostoru rezervoara potpritisak poveca. Poznate velicine su: Pvo' o"IW"ot U In '~p Pv ' d. Pm = 13. sa Pvo na Pv' tada ce donji nivoi razdvajanja flllida u manometrima biti: 1-1.Polje pritiska. Iz sistema hidrostatickih jednaCina ravnoteze. Za nalazenje dopunske veze izmedu nepoznatih velicina x i y.o mvoi manometarskih tecnosti u sva tfi manometra su isti. a drug a dva je isto i iznosi x. Tom prilikom. 2-2 i 3-3 (vo sl. Kada se potpritisak u rezervoaru (I) (2) m (3) m poveca na Pv ' odrediti koliko je pokazivanje Pa manometra (1).fE: Da bi niva tecnosti u sva tri 0'" b) manometfa. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstaa) pp ntan. Za odredivanje pokazivanja prvog manometra. Prvimanometar (1). potrebno je postaviti jednaCine hidrostaticke ravnoteze za sledece ekvipritisne povrsi: 1-11 Pa=Pl+pmgy. U rezervoaru se meri pritisak pomocu tri redno povezal1a manometra. lvianometri 11 Problem 1.1-5. Manometri su postavljem tako da kada je potpritisak u rezervoaru P'. D. Pm' p. u pocetnom trenlltkll. eliminacijom nepoznatih PI.1-6. Druga dva manometra (2) i (3) medusobno su jednaka i imaju unutrasnji precnik cevi d. dobija se pokazivanje prvog manometra. bio isti.1-5h). 2-21 3-31 P2+pgx==P a -P v +pog(Ho -xI2)+P nr gx. Izmedu rezervoara A i B nalaze se dva redno povezana manometra koji su postavljeni 11a razliCitim visinama. P2 I OOOkg I m3. koje iznosi: 2 2 Pv .l. potrebno je ove manometre postaviti na Slika P. jednim svojim krajem otvoren je prema atmosferi i ima unutrasnji precnik D.6 t I m3 ) i . Po' RESEN.emu su pritisci PI i P2 na gornjim povrsinama razdvajanja fluida fiktivno uvedem zbog lakseg pisanja jednacina hidrostaticke ravnoteie. Pl+pg(yI2+xI2)==P2+Pmgx. koristi se jednaCina jednakosti zaprerrrina nestisljivih fluida: YD n/4 = xd n/4 iz koje sledi x = y(D I d)2.Pvo Problem 1. P.172 ix. iobicno predstavlja dopunsku jednacinu iz koje se dobijaju veze izmedu nekih duzina. Na osnovu poznavallja vrednosti svih gustina tecnosti (Pl = 800kg 1m3 .U-5 visinu Ho' Ova visina dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze. JednaCina jednakosti zapremina nestisIjivog flliida (jednaCina zapreminskog bilans a) veoma cesta se koristi u hidrostatici. postavljene za nivo 0-0 Po = Po .

H2 == 2m) odrediti razliku apsolutnih pritisaka izmedju prostora rezervoara A i B koji su ispunjeni vazduhom.1. P. Manometar tada imapokazivanje h=100mm.12 Polje pritiska. Usled dejstva natpritiska Pm nivoi tecnosti u rezervoaru i u manometrima zauzimaju polozaje prikazane na s1. H) "" 2m. z o :~]h Problem 1. te se zato u prikljucnimvodovimaugraduju pojacavaCi pritiska. Rezervoar R. U pocetnom stanju mirovanja manometra klipovi u pOJacavaclma pritiska se nalaze na istom nivou.1.1.Pigh + P2gh2 + Pmg( 1+ (~) l 2] Ii. D p H Slika P. Poznatipodaci su: D=100mm d == 2Smm.PB == Pm + PI' == [Pm (h) +h2)-p(h+h)).PJH] + P2 H 2jg == 162650Pa. u kome se nalaze dye tecnosti koje se ne mesaju. Uspostavljanjem strujanja kroz cev izmedu prikljucaka A iB ostvarice se pad pritiska f¥J.1-8.l-7 Problem 1. Poznate veliCine su : P.1-7. Odrediti razliku pritiska koju meri diferencijailli manometaL. spojen je sa dva redno povezana diferencijalna manometra razliCitih precnika d i D. PI' P2' Pm' hI' h2' a.Sm. Kada fluid gustine 3 P == 1000 kg / m miruje u cevi tada je ravnoteZui nivo manometra 0-0. SIika P.l-6 ShIm P. do"" lOmm.1-8 . _RESENfE- Pm "" pga . h) == O. Za ovaj polozaj odrediti korelacioni izraz Pm"" Pm (H). D. Manometri merodavnih visina (11 == 1m. RESENfE- PA . d. Pm == 13600kg/ m 3 . Kada u rezervoaru nema natpritiska vazduha iznad tecnosti gustine PI (Pm == 0) tada su u oba diferencijalna manometra nivol tecnosti na ravnoteznoj visinj 0-0.1. Ovaj pad pritiska je mali.1-7. h2 == O.gm.

P2' ix.l. . dobijeni izraz za razliku pritisaka se svodi na poznati izraz (p'rell1a P.1-'9. 1 lznosl: X==2(d) h.1-9 Problem 1.p J} pgh=625. koji odgovara razlici pritisaka na diferencijalnom manometm bez pretvaraca pritisaka. Postavljanjem jednacine hidrostaticke ravnoteie za ekvipritisnu povrsinu I-I ..p)gh.( d ) 2f D2 -1 . Poznate veliCine sa: p. a nivo povecanja ili umanjenja pritiska zavisi od odnosa precnika pretvaraca Did. --D - .p = (Pm .+ G == p'j 42 dobijaju se pritisci P'I = (PI + pgy)(D / d)2 +4G / d T[ Pomeranje klipa x je u direktnoj vezi sa pokazivanjem manometra 11. P. h Pm Stika P. Kako je povri3ina klipa ravna i poklapa se sa izobarskom povrsi.4Pa .1-Ut Kada se na prikljuccima zvonastog mikroll1anometra A i B spoje pritisci napajanja Pi i P2' tad a mikromanometar ima pokazivanje . d 2 re 1d n 2 " • I do 2 PI '+pgz == P2'+pg(z+2x-h)+ Pmgh .1. Odrediti pokazivanje manometra sa ugradenim pretvaracima pritiska. te se iz tih razloga ovaj naGin pisanja jednaCine ne preporucuje.l-9. dobija se razEka pritisaka d 2 -do LCd) /:o.Polje pritiska. Iz jednacina nivnotde sHa koje deluju na klipove pojacavaca D2T[ d 2 T[ (PI + pgy) -4. Ali. dobija se: h =ho(d/D). .l-I. moze se i direktno pisati.--. bez uvodenja medupritiska PI' i P2'. .1. G. potrebno je odrediti pritiske PI' i P2 'iza pojacavaca pritiska. te uvrStavanjem nadenih velicil1a: PI' . a dobija se iz o Jednakosh zapremma: -4-X=2-4h. Pr(lblem 1. tada treba mnogo vise paznje posvetiti korektnoll1 pisanju ove jednacine. D. Kada je manometar prikazan na sl. Pm' ho' d.) 6.P==(D) {Pm I . RESENJE' KoristeCi metodologiju proracuna kao i u primeru P. to ce sila pritiska bid jednaka proizvodu pritiska i povrsine Idipa. PretvanlCi pritiska koriste se kada treba povecati iIi smanjiti ulazni pritisak. Jednacina hidrostaticke ravnoteie manometra za ekvipritislll1 povrsinu I-I.l-S. U slucaju da je pretvarac istih c1ill1enzija (D / d 1).l. c1irektno spojen na merna mesta OIl ima pokazivanje ho ' Kako je ovo pokazivanje veliko to se a prikljucllim vodovima Ulanometra ugraduju pretvaraCi pritiska. Manometri 13 RESENJE: Da bi se mogla postaviti jednuCina hidrostaticke ravnoteZe rnanometra.

Na torusu.I-11b. pricvrscen je protiv-teg mase m (s1. Poznati podaci su: Dl = 158mm.I.P2 G Problem lL. Prikljucenjem Slika P. . dobija se razlika pritisaka flp= Pl . P.Pl :=: 8R Dd 2rc mgsina': Slika P.1-11a). Ova promena poloiaja manometra omogucava merenje razlike pritisaka flp = P2 . .l.Jl.Pl' Odtediti zavisnost razlike )ritisaka flp od ugla a koji definise poloiaj protiv-tega. Prema tome. B ---- RE'SENJE' Primenom jednaCina: ravnoteie sila. U torusnom manometru precnika D i unutrasnjeg precnika cevi d na1azi se tecnost gustine p. L A D[ D2 flp(c/-) = P2 . P = [(D2 / Dl)2 -l]pgH = 12. manometarska tecnost ima sarno ulogu razdvajanja prostora koji su pod pritiskomgasa.I-ll Dobijeno resenje pokazuje da merena razlika pritiska ne zavisi od gustine manomefarske tecnosti. _.5Pa.1.-:U. Manometri jI>:.14 Polje pritiska. D2 = 160111111. p D3 = 200111m. Komentarisati ulogl1 manometarske tecnosti na tad manometra. P. Na osnoVll ovog pokazivanja odrediti razlikupritisaka kojil meri mikromanometar. p =1000kg/ m3 .l. na rastojanju R. Ovaj sistem je obrtan oko horizonta1ne ose O. -- hidrostaticke ravnoteZe i jednakosti zapremina.0 -v- H=50mm.l-lO manometra mi ptitiske gasa Pl i P2 (P2 > Pl) torusna cev sa protiv-tegom zauzima novi ravnoteZri polozaj koji je prikazan na sl.

2. Svaka funkcionalna veza flp.specificna zapremina.0 2 ~ . Kako se neki stvarni gasovi.. iii koeficijent kompresibilnosti. U pnellmatici. p . Za realne gasove postoji citav niz poluempirijskih jednaCina stanja. R .2.1 ).2..2.1 0.2.4 0.- 0. koja glasi: 1 2· 3 P = I-bp (pRT-ap +abp-) . p -gustina i T-apsolutna temperatura.30_5 2 3 5 10 2030 50 p/PK Slika 1.20 MIROVANJE STISLJIVOG FLUIDA 1. Izrazi (1. Svako stanje gas a. Faktor realnog gasa ._. Jellin3cina stanja reaiulIJ)g gasa Svi gasovi su u sustini realni gasovi. U praksi se jednaCine tipa Van-der Waalsove rede koriste..2. Jledmllcina sbll11lja ideain(]lg galla Pod idealim gasom podrazumeva se onaj gas kod koga se medjumolekularne sile mogll zanemariti.5 TfT -O. 1.8~ ~ 1.2 0..15 :1.1)=0.20. pa i idealnog.2. izmedu ove tri veliCine stanja.rtanja.1. Ovaj dijagram je dat za I p= ZpRT I ~ ~d 8:§ 0.= \ 1 /' / ·--1. odreduju tri tennicke veliCine stanja./alctor reablOg gasa._. u uslovima veCih temperatura i nizih pritisaka mogu smatrati idealnim to se za njih jednacina stanja idealnog gas a moze pisati u jednom od sledeCih oblika: I pV = mRT -+ pv = RT -+ P = pRT I (1. ito: p-apsolutni pritisak.2.masa gasa. i naziva se . na pI. Jednostavniji .gasna konstanta (koja za vazduh ima vrednost R=287 J/lcgK).zapremina koju ispunjava gas.1) pri cemu su: V .1 2.3 0. I-c-'. Faktor realnog gasa se odreduje iz dijagrama sa s1.2. pod kojom se grubo receno podrazumeva primena vazduhapod pritiskom.j "'L1 . najceSce se koriste prvi i treCioblik jednacine stanja idealnog gasa (1.T).2.1. v = 1/ p . ~ I 1.1) predstavljaju jednu jednaCinll samo napisanu u razlicitim oblicima.--. Uticaj realnosti gasa posebno treba ~eti u obzir pri uslovima povecanog pritiska i snizene temperature. pri cemu su a i b koeficijenti koji uzimaju u obzirrealnostgasa. naziva se jednacinom . m = pV . odnosno Z = Z(p. aodreduju se eksperimentalnim putem za svald gas. -·---~k¢r 4 _ 11 proracuni izvode se pomocu 3 jednaCine stanja realnog gasa ~ 2 pV= ZmRT -+ u kojoj je koeficijent Z funkcija od pritiska i temperature. vazdllh.2):. Jedna od njih je i Van-der Waals-ova jednacina.

koje je odredenovelicinama: Pk = 37. Jedllll3CillJl3l pl"omellJle shmja Ako se u nekoj zapremini nalazi gas tada je njegovo termodinamicko stanje odredeno velicinama: p.1. Odrediti stanje vazduha kao realnog gasa.15 0.2-1.2) gde je n stepen politrope. . Iz istih odnosa dobijaju.16 Mirovanje stisljivogjluida redukovane uslove. u odnosu na kriticno termodinamicko stanje (odredeno velicinama Pk i Tk)' pod kojim se podrazumevaono stanje kod koga nastaje direktni prelaz iz gasovite u tecnu fazu bez prethodne pojave magle. T!7k =1. U opstem slucaju ove promene su veoma slozene i pri inZenjerskoj primeni aproksimiraju se tzv. RE. -0- pi pn = const.2 .3.8 1. Ova jednaCina ima i dva specijalna oblika.2.2 2 2.2 100 DC -114.65 Tabela 1. oCitavaju se koeficijenti kompresibilnosti Z::= Z(p. . t=57. ito: a) pri izotermskoj promeni stanja (T = const). dobija s. se apsolutne vrednosti pritiska p == ~ Pie i temperature T == ~ ~C" Koriscenjem jednaCine stanja vazduha p p= ZRT = p::= ZpRT.4 57. Ove promene opisuju se jednacinom koja se zovejednaCina pTomene stanja. V (iIi p) i T.T).b) pi Pie =30. Ukoliko se iz nekog razloga promeni neka od ovih velicina ana za sobom povlaci promenui ostalih veliCina stanja.c) P =100 bar.2-1.50 0. IC pri cemu je 1C stepen izentrope (za vazduh je K =1. kadaje 11==1 pV=const. K ill razmene topJote sa P / P == const. Problem 1.2.KY)T.2. pri sledecim usiovima: a) pi Pie =2. lcadanema olcoliriom ni rada sile trenja pV == const. p/P=COl1st.8 P kg/m 3 a 2 b 30 c 2. date iii formirane.7 693 110. politropskom promenom stanja koja se opisuje jednaCinom: l pV n ::= canst. U uslovima mirovanja iii kvazistacionarnog kretanja gasa nema sile trenja pa se izentropa svodi na .3 -8. ZR Z P p TkPk 1 Ovako odredene veIiCine stanja date su u tabeli 1.l (1.95 bar 75.fENJE· Za redukovane usiove stanja vazduha.65 2.e gustina vazduha: Cp.4).74bar i tk ==-140. 254.8 D C. Zadatak pod pi Pk TITle t - 1.. odredene odnosima pip kiT I TIC' sa dijagrama s1.2-1. b) pri izentropskoj promeni stanja (n=K). i odnosa redukovanih veliCina. TITle =2 .2.5 1132.. Sa aspekta pneumatike interesantno je kriticno stanje· vazduha.75D C.

Odrediti za koliko ce se spustiti klip.1. Dati podaci su: D=IOOmm. Pmo = D2rr:' Pm] = D2rr: . RESENJE' U proizvoljnom polozaju na klip deluje sila pritiska P = pA. ako vazduh menja stanje: a) izoterrru.5mm."nja pV = const. bez trenja. napisane u obliku (Pa + Pmo)(D4 rr: a)lC 2 = (Pa + Pm1t D4 rr:(a-x) J 2 ]K . klip ce zauzeti novi ravnotezni polozaj.Mirovanje stisljivog fiuida 17 adijabatu.ki. Rad 5:lllbijal!l. na pr. Nakon dejstva sile F=500N. dobija se pomeranje klipa [ x= 1-( P + Pm a 11] 0) t( Pa + Pm! a=109. Kako je .2-3.Pmo Pa + Pm! a=144mm. klip teZine G= WON. jednacinu politropske promene stanja za dva stanja gasa oznacena sa "I" i "2" dobija se operativno upotrebljivi oblik ove jednaCine : P1 / P111 Problem JL2-2. Pm. Problem 1.2-2 RESENJE: Za pocetno i krajnje stanje ravnoteze vaie jednakosti sila: G= Po"" Pmo -4-' iz kojih se dobijaju natpritisci : 4G F+G = Pm !-44(F+G) D'71 .. Pa =IOOOmbar. iIi P = Pa . ako je promena stanja: a) izotermska. koja pri elementarnom pomeranju za rastojanje dx daje rad BW =: Pdx= =: pAdx. lC b) Izjednacine adijabatske promene stanja pV =const.ja gasa U pneumatskom cilindru se nalazi vazduh pod pritiskom PI' koji ispunjava zapreminu VI' Usled dejstva sile na ldip vazduh upneumatskom cilindru menja stanje i u novom ravnoteznom polozaju je podpritiskom P2' Odrediti rad sabijanja vazduha. U pneumatskom cilindru moze da se krece. . U jednaCinama promene stanja sa P je oznacen opJ'o/utnipniisoic. a) Iz jednaCine izotermske promene st. a=400mm. b) adijabatski. b) politropska. D 2rr: . = P2 / P2' n Stika P. koji se odreduje kao P = P a + Pm u slucaju natpritiska.Pv u slucaju potpritiska u zapremini gasa. i c) nacrtati proces up-Vi T-S dijagramu . PrimenjujuCi. napisane u oblilru (Pa + Pmo) dobija se pomeranje Idipa x= 2 D rr: _ 4 a- (Pa + Pm1) ~ 4 (a-x).

.2..5) I PI I v... S obzirom da su klipru kompresori interesantni za primenu u pneumatici toce u ovom Odeljku 0 njima biti vise reCi......~1C . rotacioni i centrifugalni kompresori.. 1 ) ~ n:~-=-------.( .:-jvanje stisljivog fluida jeste taj sto se osnovne veliCinestanja i rad kompresora dosta tacno mogu odrediti na asnovu kvazistacionamagproraeuna.2-3. ').= P1VI In--V p' 2 1 VI P2 (1.1I1 ... 4-------------~----~ +-------------------~ VI S Slika P. Osnovni razlog da se kompresori proub··~ju u sklopu ovog Odeljka. Kompresori su strujne masine koje sluze za poveeanje pritisne energije gasova.) promena pritiska je odredena izrazom p::= PI (VI I V)11 .4.2 .3) rad sabijanja biti v. a vrednost n ::= k adijabati. n -1 V n-1 p t . VLr(~)n-I_1Jl... gde je radni fluid vazduh.. U zavisnosti od naCina pretvaranja dovedene' energije u strujnu energiju razlikuju se klipru. . Ako se u njega uvrsti n =: K dobiee se adijabatski rad sabijanja... 2' /~.". Vrednost eksponenta n=l odgovara izotermi..2~3~1211}.. vazi pV == P1VI ...V ::= PIVI In -..nst. J dV PIVI . te ce prime nom izraza (1.< 1C ~"" ~</ / P rconst. najceSce se koriste ldipru kompresori koji po pravilu za industrijske potrebe obezbedjuju pritiske od 6 do 8 bar.. rv ::= - V.2.1.5) definise opsti (politropski) rad sabi: anja gasa. jer se u toku procesa dobija..2. odnosno p:= Plfli IV. 2 1 Izraz (1.L2-3 1.2. r'I 71~~/JO.4) b) Za politropsku promenu stanja (pV I1 = canst.v' pdV f 1 pri eemu je male minus posledica usvojene konvencije po kojoj je rad sabijanja kompresije negativan jer se u toku prQcesa troili.3) W::= . Iz ovog izraza se dobija rad sabijanja vazduha: v (1.2... Za primenu u pneumatici.~/ n=(l) j ~ \=K n>1C n=ro P2 =cC:.. r-.2. p . .18 Mirovanje stisljivog jluida element zapremine dV == Adx to ce obavljeni rad biti oW:= pdV . n=1 dV w==-f PI vn Vn =_1_.1 V - ? \ ... pri cemu eksponent politrope uzima vrednosti l:s: n :S:oc. dok je radsirenja· ekspaIJzije pozitivan. c) Procesi sabijanja u p-V i T-S dijagramu prikazani su na s1. KOMJ!l']['cslJiJri.3) dobija (1. P..2.. a) Za izotermsku promenu stanja T::= canst. pa se integraljenjem izraza (1...... fA' n>lC / ' " . eime se obezbedjuje njihov transport iii spremnost da gas obavi neki koristan mehanicki rad.PI~lr(1l)~~!-lJl.2'~ n<lC '-..

4.:. Rad idealnog Jkompll"esora Pod idealnim kompresoram podrazumeva se onaj kompresor kad koga nema stetne zapremine (Ve == 0).'/..unlltrasnja energija. Izmedjll cela klipa u spoljasnjoj mrtvoj tacki SMT i ventila postoji jedna mala zapremina Vc ' koja je iz konstruktivnih razloga llvek prisutna. Ovaj rad maze da se odredi primenam zakona 0 adrZanju energije .entropija i qI_2 11 ....Miravanje stisljivogfluida 1.I2 ==mc p (T2 -T. Kruzni proces idealnog kompresora II p-V dijagramu prikazan je na s1. piikazan je jedan jecinostepeni klipni kompresor koji se sastoji od Idipa koji moze da se krece u cilindru.2.4..1..2. 12 == .1.)-f ~ 2 p2 .prvag zakona termadinamike. Hi == mc p7J (i == 1.211 sa n = le. Kretanjem klipa od UMT ka SMT zapaCinje proces smanjenja zapremine i porasta pritiska. Pri kretanju klipa od SMT ka unutrasnjoj mrtvoj tacld UMT nastaje porast zapremine i smanjenje h pritiska...1...2) entalpije i JiP.1. -7])+f pdV==H2 -HI +JiP.2. koji traje sve do UMT' . 2) usisavanje. adnosno proces kompresije koji traje sve do otvaranja IV kada zapoclllJe izduvavanje leomprimovanog gasa.2. potreban za sabijanje vazduha.' ekspanzija. == mcJ'i . i koja se naziva "stetna" zapremina. U jednom trenutku sila potpritiska savladava silu opruge UV i on se otvara Cime zapoCinje proces usisavanja gasa. gde su S . ~ Vdp pri cemu su: m-masa gasa..2.2.2-3 sledi da ce tehnicki rad sabijanja gasa biti: v Slika 1...2. po kame se razmenjena kaIiCina toplote trasi na promenll unutrasnje energije i obavljanje rada: Q12 ==U2 -U j +Yr. poIitropi 1-21 sa n <K iIi 1-2111 sa n > K. Nastavljanjem leretanja od SMT lea UMT zapoCinje isti kruzrp proces koji se sastoji od cetiri faze ito: 1) .2 ==mcvO. UMT. . Pll"iindip ll"21da 19 N a s1. odnosno ekspanzija gasa. 3) kampresija i 4) patisldvanje. JPz Vdp . Klllzni proces idealnog kompresora.4.4. Kompresija gasa koja se odvija izmedju pritisaka PI i P2 moze da bude po: izotermi 1-2.razmenjena koliCina toplote.1. .2. usisnog i izduvnog ventila (UV i IV) i krivajnog mehanizma (KM) preko koga se kIipu saopstava dovedeni rad proizeden elektromotorom iIi motorom sa unutrasnjim sagorevanjem.1. Na osnovu izlozenog u P. 1. S = canst i ql_2 11 == 0. PI 1. iIi po izentropi 1.2. U.obavljeni tehnicki rad. .. Pri radll kampresora veama je vaZno odrediti rad Slika 1.4..4.

:.4.Q34 = 0. fP2 .2. Da bi se ostvario sto manji rad kompresora treba teziti i da je proces kompresije izotermski (kriva 1-2) a ne izentropski (kriva 1-2') Cime se u radu vrsi uSteda kojaje na p-V dijagramu predstavlja povrSinu 12'2."ai!ll stvarn@g komp1l"esoJt"3 Kod stvarnih kompresora prisutna je stetna zapremina VC' Njeno prisustvo znacajno menja izgled kruznog procesa u p-V i T-S dijagramu (s1.:. =n'PI P1 b) pri adijabatskom procesu (ql_2 I1 = 0) F~ .. 12 = -mcp(T~ -~) =- f h PI Vdp =---l P1V1 l(-) KP1 .'1. koja zavisi od konstruktivnih karakteristika kompresora.min' a to je ujedno i teorijski najmanji rad sabijanja . Kruzni proces klipnog kompresora.2. TeOJrijski lI.20 1v1irovanje stWjivogfluida a) pri izotermskom procesu f/ . =eonst/ T 2 I) kompresora ovde se 2 / proces ekspanzije (kri. tj. Za razliku od idealnog p. gde su A i h povrsina cilindra i hod klipa redosledno. K.4.lC-) -1 =---1 pF1 C-.1. .4. a sto moze dase ostvari uzastopnim sabijanjem gasa u vise cilindara. tj.4.SPz V dp PI predsta- vljen srafiranom povrsinom to jednoznacno sledi da je tehnicki rad izotermske kompresije najmanji.4. Ovakvi kompresori nazivaju se /llJb'/epem: .>-" va 3-4) odvija uz .2. Kod realnih kompresora definise se mdna zapremina Vi. Visestepenii k@mpnsoJri Ponekad postoji potreba za obezvedjivanje vecih pri::lsaka gasa. /1P1 n1] r Kako je u p-V dijagramu na s1.. rad sabijanja gasa H~ .3.2. Da hi rad sabijanja kompresora s v bio sto manji pozeljno je da se ekspanzija b) a) gasa odvija bez razmene koliCine toplote sa okoliIiom.4.12 = WT=consl = H~.1.2. d·P=-P1 v:1 1 P2 . naroCito za potrebe transporta gas a gasovodima.12 = .--1) .2. 1. Wt12 .. Slika 1.JJ=---lP1r~ (-::. 1.//(: postepenu promenu preonst zapremine. kao i relativna steina zapremina I> = Vc /Vh . = Ah .3).:. ~.-. "1 l K T2 c) pri po Ii tropsko m procesu n P2 (n-l)ln] n T2 1'~12 =--lP1V.K r P2 (K-1)/K .--l) .

i / PI'./t'i:.i K [ pz I (lC-l)h: -l=---lPli~I[TC .i =./ 2.4. Kruzni proces visestepenog kompresora je.2.4.na izlazu iz stupnja.1 -IJ= -~ ](-1 P V t[TC (K-l)/K 11.2 =. na pr. To medjuhladjenje je najbolje obaviti tako da temperatura gasa na ulazu u sledeCi srupanj bude 7.l. . Tehnicki rad bilo kog stepena kompresora je: ~. = -~~~ '=1 t.1.ie til s> 1 1..1 1. a drugi indeks oznacava posmatrani stnpanj kompresora.2)1 = 0 to se.l P2 .4a sematski je prikazan jedan visestepeni kompresor sa z cilindara..4. )(K-l)IK - T. tada moze da se definise stepen porasta pritiska .'-/'. p =const 7' T l .na ulazu i 2 . u radu dobija usteda u odnosu na jednostepeni kompresor koja je na p-V dijagramu prikazana srafiranom povrsinom.'Y4~I~ /1.:. takodje. Kako se sabijanje u pojedinim stupnjevima vrsi bez razmene toplote (Ql..i TC (lC-l)llC .2.. 2. == canst..1// 2 .. i(= 1.2.I)=---lPliVl' ( .. Hi stepen.z ) I pri cemu prvi indeks oznacava stanje: 1 .pv . a njegovim posredstvom se nalazi ukupan tehnicki rad visestepenog kompresora W t = ±'W. . 'T' - P2..2.:.Y. ~/~~:~nst .z == 1...l.1 = 7.. Ocigledno je iz ovih relacija da ce zbog porasta pritiska pri kompresiji gasn porasti temperatura.' ) .4 ~/ ~~:.') (K-l)/K 1.i / Pl.. prikazan i u T-S dijagramu sa sL1.4b. cime se namece potreba za hladjenjem gas a izmedjn susednih stupnjeva. z / ~~::-'< .1 / p/=const / p =const / s ----------~----~ b) V c) Slika 1.. prikazano na p-V dijagramu sa sl..stepen kompresije TC i = " 2 '. " K" Pl..2. Ako se posmatra bilo koji stepen kOInpresora. == 7. .. .[C Pl.Mirovcmje siiSljivogjluida 21 Na sl.J- ~/ / ! / // 2.1 K-l'=l I.4. = 7. . Cime se prakticno priblizavamo izotermskoj kompresiji jednog jednostepenog kompresora koji bi imao isti stepen kompresije kao i visestepeni.i ( P2.i i izentropska promena temperature gasa: T. a sto ...J..4c.4.l.1 0) P =p. K" J K (K-l)IK -1].=-mcp(T2i-7. . Kruzni proces visestepenog klipnog kompresora.=1 -1] ' . .

P Q' P mo hi . precnika d. Problem 1. temperature i konstantnosti mase koja prolazi kroz sve stuplljeve (iii = canst ).7) dobija se veoma jednostavna veza izmedju pojedinacnog i ukupnog stepena sabijanja J ompresora 'It j == V.Pin": .' PostavljajuCi uslov minimuma tehnickog rada dobija se veza izmedju pritisaka: PZ.2-6. r ·.2-6.ir--.2. prikazanom na s1. RESENJE Q == 12 Wr.2-7.i P2.i ov~ / OP2. b) politropska. h.2..koriscena veul pJ--. Problem 1.SENJE. Jednostepeni klipni kompresor izotermski sabija m=lkg vazduha ad pocetnog stanja opisanog sa PI == Ibar i II = 20 0 C na P2 == 6bar. tj.. U podnozju jednog solitera izmerene su sledece velicine: Pa = lOOOmbar i '\ == 20 o e. NaCi korelacionu vezu izmedusile F i pomeranja klipa x. tada klip ulazi u vazdusni prostor amortizera precnika D. nalazi se u pocetnom stal1ju ravnoteze.. c. Soliter je visole 100m. da vazi relacija == == PU+P J PI. == 11: z • (1. Silu trenja zanemariti. P. Tz == ~ (P2 / PI )(K-])/K = 489K. Odrediti rad sabijanja vazduha i razmenjenu koliCinu toplote.]2 == -213kJ.1.i+1 ' koja daje optimalne vrednosti stepena kompresije 11:] == 11:2 == .1.' == TI'It • i=1 I (1..6) Na osnovu ovog rezultata zakljucuje se da se kod visestepenih kompresora optimalan rad. Poznavanjem stepena sabijanja pojedinacnih stupnjeva dobija se i ukupan stepen sabijanja kompresora 'It ==. . == pl.J == 0.2-5. sa stepenol1l politrope 11=1. Za podatke iz zadatka P. minimalan utrosak energije.2-4.-L = p Z p]' 7tl11:2 .2kJ. ako je promena stanja: a) izotermska. i koristeci pretpostavku da se PZ. tj.6) i (1. =ifP:/p: Problem 1.22 Mirovanje stisljivogjluida pri cemu jei zbog konstantnosti usisne. a vazduh menja stanje izotermski..2-6 F(x) ==lc+(PQ r + Pmo ) D 2h-d 2 x JX d4 l Problem 1. RE.Di RESENJE Slika P. koje je izazvano njenim dejstvom.2..'It "'11: I.5 i c) adijabatska. . Poznate veliCine su: d.i padovi pritisaka u hladnjacima mogu zanemariti.1. D.7) UzimajuCi u obzir relacije (1. pod dejstvom opruge krutosti c i natpritiska vazduha Pmo' Kada na klip deluje 8ila F..J~ 12 == -278. U pocetnom stanju ravnoteze klip pneumatskog amortizera.2-4 odrediti rad sabijanja i temperatum na kraju procesa izentropske kompresije. Odrediti stanje vazduha na vrhu I solitera. dobija pri jednakim stepenima kompresije svih stnpnjeva.2. = 'It! == . .

2 I 'I gH Temperatura na vrhu solitera je tl == t2 == 2oDe. t2 = 988. dobija se: P - Pal PI P Jdp P al == R7. = b) Politropska promena stanja odredena je odnosom P / pI! dobija promena gustine P == PI (p / P 1 ) 1/ Q canst.2. n (2) Iz jednaCine politropske promene stanja i jednaCine stanja (1. .1. .33 mbar. I n . ~ 1. ( l .-. odnosno p = PIP/Pal' Uvrstavanjem gustine vazduha u jednacinu (1).Mirovai7je stisljivog jluida 23 RESEN.l£ Koriscenjem OJ Ie rove jednacine za fluid u polju sile Zemljine tde (1. sledi Pa J dp == -gH.1). b) U troposferi (0 s z S 11 Ian) temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to .4 mbar.R 7.86 D e. n-ll(Pa 1 r ] n -1 ==-gH. Pal odakle se dobija promena pritiska sa visillom n -1 gH)n/Cn-ll Pa2 == Pa .2. Standardna atmosfera Stanje standardne atmosfere opisujese na sledeCinaCin: a) Na Divou mora (z=O) temperatura i pritisak imaju vrednosti: fo:= 15°C i Po = 1013. c) Kod adijabatske promene stanjaje n=](=1. te integraljenjcm u granicamaza z koordinatu od 0 do H. odakle se 1 11 • Sada. p (1) Pal a) Za slucaj izotermske promene stanja (T == canst).az.5. Pa2 Pal odakle sledi Pa == Pa exp(--R"') =988.3). ponavljajuCi postupak kao n-I ) u zadatku pod a) sledi P r-p= dp 1 ""n Pa2 R7. vaZi pip == canst. pri cemu konstanta ima vrednost a=O.388 mbar i to = 19.02°e.== -gH .385 mbar i = I8.4.1) odreduje se temperatura '£ == T.0065°C/m. pa se iz izraza (2) i (3) dobija: Pa2 == 988. i koriscenjem jednaCine stanja (1..2. (-~::L/n-I)/n 2 I Pal (3) Uvrstavanjem brojnih vrednosti u izraze (2) i (3) dobija se: Pa .

Iz tog razloga ovom delu standardne atmosfere treba posvetiti vise painje..3 . pri cemu je brojna vrednost konstante a=0.SoC Z 20. ----.-z)aR 1 p a ..az) .8) i (1.az .-L_l .5°C. --. Ovi slojevi se nazivaju: troposfera (O:S: z:S: 11 km).) koji u potpunosti odreduju stall/e slandardne atmosjere.Z::ff--+------i---""----iPI».5°C_ Po jednaCini stanja ovoj promeni temperature odgovara promena gustine p P p(z) = RT == R(To . koje predstavljaju pocetne vrednosti standarc1ne atmosfere za stratosferu.0065°Clm. i zato sto se do ove visine ima oko 90% celokupne vazdusne mase Zemljine atmosfere..226 kg! m3 • b) U troposferi temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to .S0C Primenom ovog zakona jednaCine stanja dohija se zakon promene gustine 15°C .9) za granicu troposfere <z~~H=11km) dobijaju se veliCine stanja: t\ I = -56.:. zbog potreba izvesnih proracuna.....2_9) Po 0 KoristeCi izraze (1.:. U Zemljinoj atmosferi postoje slojevi vazduha koji imaju razliCite karakteristike.. sliIca 1. ( 1. U realnoj atmosferi zbog strujanja vazduha i klimatskih prolnena velicine stanja P.2·-.5°C.3) dobija se diferencijalnajednaCina dp==-pgdz 47.5 . stratosfera (11 ~ z < 60 km).8) Po 0 F---------·-i---·---'.-------=". jonosfera (60<z<750km) i egzosfera (z >750km)_ Za tehnicku primenu najinterasantnije su visine do 20km. ------Z U osnovnu jednaCinu hi2l1'o- => dp == p g dz aR l~/a-z ' [kmJ -2.-----.1 km temperatura vazduha je konstantna i ima vrednost ts = -56. narocito u avijaciji. Zamenom ovako odredenog zakona promene gustine statike (1. piT su promen~jive i funkcije od vremena.-----32.1.2. _ -56.=(l--.------.2.33 mbar. jer se do tih visina obavljaju putnicki i vojni letovi aviona.-------. koji primenom jednacine stanja idealnog gas a daju gustinu vazduha Po == Pol R'Fa = 1.24 Mirovanje stisljivogjluida c) U delu stratosfere 11 ~ z ~ 20.. odnosno Po = PHggh == 1013.2. jer svakom kilometru porasta visine odgovara pad temperature za M == -6. p=p) daje zakon promene pritiska P a -=(l-y.-.:::..-7-':. p = Po) do proizvoljnog stanja (z=z. (1. Medutim. a) Na nivott mora (z=0) usvojeno je da vladaju standardni uslovi za temperaturu to == 15°C i za pritisak h=760rnmHg.2.3636 kg! m3 .-z) glaR .J------------ r koja nakon integraljenja u granicama od stanja na nivon mora (z=O. definisani su standardni uslovi atmosfere (1919 god. Pll == 22614 Pa i PIl == 0.

5329 0.3511 0.5 0.3366 15 -56.1. 18.6007 8 -37 0.5 0. Sa ove slilee se vidi da u sttatosferi postoje jos tti oblasti.0740 0. 8.0539 Problem 1.2-10.5 0.51°C. (1.8-10) dobijaju se veliCine koje definisu stal1je standardne atll1osfere. p=554. RESENfE: a) Mon-Blan: t=-16. RESENfE: Fonnalnim uvrstavanjell1 zadatih visina 11 izraze (1.2.2. Odrediti. Odrediti velicine stanja standardne atll10sfere na vrhovima planina Mon-Blan (4807m) i Mont-Everest (8848111).8-10). p=314.10) Na sl. p= 0. z ~ 20.1 km) temperatura vazduha Je konstantna i ima vrednost ts = tll = -56.L= ex Pll Ptt 1It Rgrs cz-m] . 20 kll1 redosledno.0539 0.1187 18 -56.9074 5 -17. dat je graficki prikaz promene temperature i pritiska u troposferi i stratosferi. .5 0. 15.5 0.25°C.2607 0. dye sa linearnom i jedna sa konstantnom raspodeloll1 temperature.475 kg / m 3 .5.1187 0. 5. velicine stanja vazduha 11 standardnoj atmosferi na visinama z = 1.752 kg I m 3 • b) Mont-Everest: t=-42. p = 0. I u ovim oblastima zaleoni promene pritislea i gustine imaju oblile izraza (1.0740 20 -56. Ove velicine date su u sledecoj tabeli.Mirovanje stisljivogfluida 25 c) U lllZlm slojevima stratosfere (11 S. 10.2-9.13 ll1bar. Problem 1.SOC.4285 10 -50 0. PonavljajuCi slican postupak kao i u dell! pod b) dobijajli se zakoni promene pritiska i gustine L=.2.8869 0.2. s tom razlikom sto se izvesne konstante u njima menjaju. z [km] t [0C] pi Po pi Po 0 15 1 1 1 8.26 rnbar.

2a Slilca P. odredeno je jos i sa natpritiskom ispod klipa Poi visinskom razlikom izmedu nivoa ho ' Iz jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip d n 2 2 'It po--=G+e(b-a)+PmJd -do )4 4 odreduje se natpritisak 2 4 d 2 _d0 PO =-2-[G+c(b-a)]+Pm 2 d 1T. Dati su podaci: D=200mm: d=lOOmm: do = 25 mm: a=200mm: h=lOOmm: p.. RESENJE: Iz jednaCine ravnoteze sila koje ::PVQ .3-2.. iz koje se dobija: l' = (Pa .u hidraulicko-pneumatskom cilindru pomeri za z=50mm.a = (Pa .1. i opruge krutosti c=20N/cm. Na pocetku. h. D 2n D:n (Pa . P a' p..3.pvo)dn / 8.3-1. . sastoji se ad dva cilindra Ciji su teeni i vazdusni prostori spojeni.PV1)-4. PrOblem 1.. D.. koji ddi ldip u ravnotezi Pvu = 4G I D 2n+ pgh. RESENfE: Pocetno stanje ravnoteie. a ldip . osim zadatih velicina. Hidraulicno-pneumatski sistem prikazan na s1.3-1 potpritisak vazduha ddi ldip u ravnotezi. Odrediti silu kojom treba vuCi klip da bi se vazdusni prostor duplo povecao. koji se krece u cilindru bez trenja. P. Poznate velieine su: G.. Vazduh u deSllom hidrauIicko-pneumatskom cilindru menja stanje izotennski. Usled dejstva sile F klip se spusta a pri tome vazduh menja stanje izotermski..5 bar.Pvo)-4.3-2.1. Cija je duzina u neopterecenom stanju b=250rnm.l.26 Jl. d 0 2 24017Pa.3-1 Nakon dejstva sile F. a. a 2a t opterecuju klip: (-Pvo + pgh)D n/4+G = 2 ° .. P. U des nom dlindru nalazi se klip teiine G=15N. HIDRO-PNEUMO-STATU<A Pod hidro-pneumo-statikom podrazumevaju se spregnuti problemi istovremenog mirovallja stisljivog i nestisljivog fluida. u vazdusnom prostoru levog cilindra vlada natpritisak Pmo = lbai . .. Problem 1. mogu se postaviti jednaCine: izoL::rmske promene stanja i ravnoteZe sila koje deluju na klip 2 J) n (-Pvi +pgh)-4-+ G + F ::::: O. U polozaju prikazanom na s1... Ako se natpritisak u levom dlindru poveca na Pmi == 0.:::: 900 kg/m3 i Pa == Ibar. odrediti silu koja moze da se savlada na klipnjaCi.-lL111111111111111111111111 'h ~G +' odreduje se pocetna vrednost potpritiska.

iz jednacine ravnoteze sila koje deluju na klip. . nepoznatih rastojanja x i y. odrediti za koliko ce se klip pomeriti. postavljene za izobarsku ravan I-I: ho =(p o -P mo )/pg==1587. y.Pm! -pgho + pg(h+z)(l+l)2) Cija Sil resenja PI. 4 2 x. Za ovaj polozaj sistema mogu se postaviti sledece jednaCine: hidrostaticke ravnotde za izobarslru ravan II-II Pml +pg(ho-x-Y)==PI' izoterrnske promene stanja i jednakosti zapremina D rr.d o )7i == 228. P. U tecnosti gustine PI nalazi se cilindar u kame moie da se krece ldip.8 N 22 re] .I == +100839 Pa i P].3-3.6mm.1.a +z) + P 2 ml (d .3-2 dole se iz jednacine hidrostaticlee ravnoteze. dobija se trazena sila F == PI r d2 l d re 4-[ G+c(b . OCigledno je da je reSenje kvadratne jednacine p] == 100839 Pa. + pgh(l +~: )Po} ~ 0 Pi" +lpa . Klip se jednim delom nalazi u tecnosti gustinep]..d - 2 4 rr. Hidropneumostatika 27 b) Slika P. Po=Pm +pgho ' odreduje visinska razlika o .3-2b. Na haju. Eliminacijom iz ovih jednaCina. Problem 1. Nakon povecanja natpritiska sa Pm na Pm . hidraulicko-pneumatski sistem zauo ! zimace polozaj prikazan na s1. Vazduh u cilindru menja stanje izotermski. a drugim delom il tecnosti gustine P2' Kada se nivo tecnosti gustine PI dopunsld poveca za x=200mm.l. dobija se kvadratna jednacina JPl~[P"l + pgho ~ pgz(l + ~:) Jr.2 = -63200 Pa.

F.v. P2 == 1000 kg / m 3 . Kada na manji klip deluje sila F.3-4 .l h1 == 0. trazeno pomeranje klipa iznosi y= 5. a. Pri tome se pritisak u v~dusnom prostoru promeni na Pm' Za odredivanje pomerimja manjeg klipa koriste se: jednacina ravnoteze sila koje deluju navecildip 2 2 Pm a) b) Slika P. Za ovaj polozaj klipa postavljaju se jednacine ravnoteze sila Pm. moze se postaviti jednaCina ravnoteZe sila koje opterecuju klip b) PmoA +G+[p]gH + pzg(h . tada ce se klip kretati na dole.Ao) == == P1gh] (A -Ao)+(p]gH + pzgh)A Slika P.5m.Zbog jednostavnosti pisanja .vadratna jednaCina po Y.28 Hidropneumostatika In. Podad: G. Za pocetno stanje mirovanja. Trenje zanemariti. Go' d. a vazdiih u komori· menjace stanje izotennski. Dati podaci su: D=200mm. Prema tome.1. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip naIcon zavrsetka dejstva sile F. iz kojih ce se elimillacijom natpritiska Pm! dobiti k. Pmo ' Pa' p. Cija BU fdenja Y1 == 131 m i Y2 = 5.precnika diD. Cija je brojna vrednost Pmo = 4441 Pa. h. Posle povecanja mvoa tecnosti za visinu x klip ce zauzeti polozaj prikazan na sl.a)j(A .5m. MSENl£: Zbog kraceg pisanja uvode se oznake za povrSine poprecnih preseka 2 2 A == D n / 4 i Ao == d n /4. uvode se povrsine klipova Ao=d n/4 i A=D n:!4.y)(A.3-4. c. 1. G=30N. Usled dejstva sile Fmanji klip se spusti za Y a veCi za x rastojanje. A +G+[Plg(H +x)+ P2g(h-a. RESENJE.Ao) = Plg(x+h1 .4m. 1J==lm. a=O. Ispod veceg klipa je komora u kojoj se nalazi vazduh pod natpritisicom Pmo i opruga krutosti c i zapremine 6. Hidraulicko-pneumatski cilindar prikazan na slid sastoji se iz dva dela .y)j(A . b=0. d=50mm. D. LIT!.1. Proolem 1. PI == 800 kg / m Pa = 1000 mbar. 3 .3-3b.9 mm.3-3 iz koje se dobija natpritisak u vazdusnom prostoru.9 mm. h=O.Ao)+[Plg(H +x)+P2g(h-y)jA i jednaCina izotermske promene stanja (Pa + Pmo)Ab = (Pa + Pm1 )A(b - y). H.

15 bar. U prethadnim jedl1aCinama konstante predstavljaju A = d 2n / 4 i . i b) za slucaj adijabatske promene stallja jednaCina za pritisak F . iIidropnewnostatika P+G ] Ao a +pg(h+H+x~y) A+G=:e(xo 29 [ +x)+PmA u kojoj je Xo staticka deformacija opruge kaja se adreduje iz ravnateie sila u pocetnom stanju mirovanja [Go I AD + pg(h+H)]A +G = exo + Pm A .+Pmo-pga(l+A 1-( _ ) Pa P mo Cije je resenje Pm = 5.POlO + pga(l+A) JPm -lpa(-:4+ Pmo)+(l+A) pgaPmoJ = 0 F A1 l I F .111 l Cije je pozitivno resenje Pm = 5. klip ce se spustiti. Odrediti natpritisak u vazdusnom prostoru . Nakon dejstva. Nakon eliminacije velicina x o ' x uvodenjem konstantI: al . Fl· . dabija se: a) za slucaj izoterrnske prornene stanja kvadratna jednacina za natpritisak 2 .Ax) u kojoj je zaprernma Vo =aA-. d=150rnrn.3-5. (Pa + Pmo)Vo :::: (Pa + pm)Cv'o .1.111)[ .0.111 = D 2n! 4. c Ao pg a2 = F +(Pa + Pm)Ao . RESEN]D~' rrimenom: jednaCina hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje se poklapaju sa nivoima tecnosti u akurnulatoru.699 bar.pa-p". to ce kvauratna jednacina imati resenje Y = (-a 2 +Ja~ +4a1a3 ) (2a 1 koje pretstavlja porneranje manjeg klipa. sile F=lOkN.4). a3 =~ . a kaje je nadeno rnetodom proste iteracije. (%JP mo 3 Pa =lOOOmbar. -11K] Pm= A. p=900kg/m. a=300rnm.:. a z > 0 i a 3 > 0 . aka je promena stanja: a) izotermska.620 bar. Kako su konstante a] <0 . jednaCina jednakosti zapremina AoY = Ax. : . " d D Slilca P. FVo dobija se kvadratna jednacina a1y +a 2y-a 3 =0.pgA(Ao -.V. Problcm 1. i jednaCina izotermske promene stanja . a natpritisak vazduha ce se poveeati.112 If).3-5 Pm +lpa I --:4. b) adijabatska (K = 1. jednaCine promene stanja i jednaCine zapreminskog bilansa. U vazdusnam prostoru hidraulicko-pneumatskog amartizera vlada natpritisak POlO = 0. na klip. PI/!' = pglf(Ao -A Va Ao c Ao pg If) . G=200N.. Dati podaci su: D=300mm.. .

~[Pm. G=50N. Iznad ulja vlrida natpritisak Pmo == 0. d=40mm. Odrediti za koliko se klip podigne.12 bar. n.1.4 bar.3-6.~ {Pa[P~. pri cemu je ~+lr l_(P +P nr mo pgA Pa + Pm )lfnJ H .89 bar A r Gl Slika P.2 bar. Pa. h=120mm. Uvedene konstante su: A == D n /4 i Ao = d n / 4. spojen je sa hidraulickopneumatskim pojacavacem pritiska. 3 ho =lOOmm. Poznate velicine su: G.3-7 \ \ \ . H. 2 2 RESENJE: Uvodjenjem pritisaka Pmo == G / A 2 A = D n / 4 pomeranje klipa ce biti: a) pri izotermskoj promeni stanja F X=--+ P". D. b) politropska. Problem 1. F.+Pmo H pgA Pa + Pm ' b) pri politropskoj promeni stanja X= Pm == (F+G)/ A.7mm.3-6 o i levadratnom jednaCinom P~ +{Pa .30 Hidropneumostatika Problem 1. l p Slika P.3-7. Dati podaci: D=lOOmm. -~+ pg(2H -h)] + pghoPo} = 0 Cije je resenje Pj == 3. -~+ pg(2H -h-ho)]}Pl . p=900kg/m. H p Pa RESENJE: Pomeranje klipa je X = P +p I Pj-Po " ho = 29. Rezervoar sa konstantnim nivoom ulja. p. Vazduh menja stanje izotermski.1. Odrediti pomeranje klipa ako je promeua stanja a) izotermska. Pa = 1020 mbar. H=lm. H pri cemu su pritisci odredeni: izrazom Po == TLpmo +pg(2H -h)-/iJ= 1. sa stepenom politrope n. U hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. Kada na lclip deluje sila F lclip se spusta. ako natpritisak u rezervoaru iznad ulja naraste na Pm] = 0.

Medutim. Odrediti sHu trenja izmedu manietne i ldipa ako je koeficijent trenja Ill. a Slika P.1.4··3. . sluzi za zastitu pneumatske (ili hidraulicke) instalacije od prekornernog porasta pritiska. Oclrediti na korn se pritisku ventil sigurnosti otvara. Debljina manietne je 5=5mm. montiran je diferencijalni ventil za ogranicenje pritiska.6N.7E: F = J..Sile pritiska radnog fluida na hidraulic1ce i pneumatske komponente 31 ]. p= 890kgl m 3 • RESEJ\1]E: 1z jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na kuglicu u ventilu sigurnosti d 2n .1. ventil sigurnosti.4-2 Problem 1.1. D 3 =15mm. p ::::0. c=lON/mm. Slika P. D=20mm. D 2 =20mm.SKA RADNOG FLUmA NA IDJJRAULICKE I ll"NlEUMATSKlE KOMIPONlENTlE Problem 1. ako iz bilo kog razloga dode do prekomernog porasta pritiska venti! sigurnosti se otvara..4~1. tj.Lp(D+28)n h::: 395.5rn. Dati poclaci su: Pa=lbar. Silu trenja zanemariti.4-3 RESENJE: Venti! za ogranicenje pritiska.4-1 Problem 1. RESEN. 4c(a-b) d 2n + P!5l (dY h . h=O.41. H=lm. SIlLlE PRITlI. . Na pneumatskoj instalaciji koja je pod apsolutnim pritiskom od p=llbar. ako je otvor za ispustanje vazduha na rastojanju a=4mm.006. Odrediti: a) Staticku deformaciju opruge xo' b) Na koliki se pritisak ventil otvara. Zaptivanje klipa precnika D=200mm u vertikainom hidraulickom cilindru ostvaruje delovanje pritiska p=lOJ'vlPa na elasticnu manZetnu. D 1=21mm. U ventilu sigurnosti nalazi se opruga krutosti c=10N/mm koja je dugacka u neopterecenorn staI1~u a=50rnrn i pri statickom opterecenju b = 40rnrn. D 2 rc (Pm + pgH)-4-= c(a-b)+pgh-. U normalnim uslovima rada ventil sigurnosti nije u funkciji. Dati su podaci: d=10rnm.4-2.82 bar I D ? ] Slika P.H ::: 12. 4 h dobija se pritisak otvaranja ventila Pm C:. a proracunska duzina hidraulickog pritiskivanja manzetne na klip h=lOmm.

1. 2 2 re Dire D?re 2 2 re 1z ave jednaCine dabija se pritisak na kame ventil ispuSta vazduh iz sistema: PI == Pa + 4c(a+xo) CD] -D3 )11 2 2 = 11. Sistem prikazan na sl.27 bar . Dati su podaci: d=80mm.1. Amortizacija kretanja klipa u HPC vdi se pomocu vazdusnih prostora oba HPC i opruge u desnam HPC.11 2 2 11 D]211 JZnosi xo==C. G 2 == ION.Pa ==cxo +(D3 -d )4 P +-4.. pri cemu su .1.4-3b).tada je opruga sabijena za vrednost Xo == lOmm.32 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicke i pneumatske komponente ispusta vazduh u atmosferu. p= 900kg/m 3 • a) b) Slika P. ProD/em 1. b=50mm. P(D2 -D3 )-Pa CD I -D3) 4==13.P. Odrediti kolika tada sila moze da se savlada na klipnjaci desnog HPC. a=200mm. P.4-4a) odredeno je: natpritiscima Pmo i Pm]' koji se dobivaju iz jednaCinaravnotde sila koje deluju na klipove u HPC-ima. i iZllose: P mo == GIl A] i Pm] == (G 2 +cxo ) I A 2 . tad a jednacina ravnotde sila glasi: CD! -d )4 PI +-4-Pa == c(a+xo)+-4-Pa +(D3 -d )4 PI. Kada je klip levog HPC neapterecen (pocetno stanje mirovanja). Vazduh u HPC-ima menja stanje izotermski? Trenje u HPC-ima zanemariti. sl.P.Pa ' 1 2 2 11 D.42mm I[ 2 2 2 2]11 b) Usled porasta radnog pritiska narusava se ravnotda sila koje deluju na klip.4-4 sastoji se od dva hidraulicnopneumatska cilindra (HPC). Kada na klip levog HPC deluje sila F. .l. D=lOOmm. c"" IN /cm. Kada se dostigne granicna vrednost pritiska (v. s1. i na taj nacin stiti instalaciju od eventualnih ostecenja.4-4. a) Staticka deformacija opruge dobija se iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na klip promenljivog preseka: CD2 -d )4 P +-4. tada se klip spustj za H==lQOmm. == 500N.4-4 RESENfE: Pocetno ravnotezno stanje sistema (v. P a = lOOOmbar. Gl = 200N.

konacno.Hod klipa precnika Dl je: h:= (A2x+ Ai ~31 pg F) I AI. tada. Rastojanje x je jedno ad dvaresenja: .4-5) sastoji se ad dva hidrocilindra i hidro-pneumatskog akumulatora. i jednaCine hidrostaticke ravnoteze tecnosti za ravan I-I./E.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic7a! i pnewiwtske komponente 33 2 2 povrsine klipova Al ==D n/4 i A2 =d n/4. dobija se trazena sila ProDlem 1.1. Ove veliCine bice odredene redom. a vazduh u akumulatoru menja stanje izotermski. lednaCina izotermske promene stanja vazduha u levom HPC daje: X == H . na klipnjaci desnog HPC savladava se sila F 2 • Da bi se mogla odrediti ova sila. tad a se klipovi u cilindrima pomeraju.1. Odrediti koliko ce se tom prilikom pomeriti klip precnika Dl? Slika P.IO' a nivo tecnosti se spusti za rastojanje X.P. Nakon dejstva sile Fl (v.3). iz jednacine ravnoteZe sila. koji imaju precnike Di (i == 1. duzine a.1. natpritisak se poveca na P:J!' dok se klip podigne za vrednost z. Pri svemu ovome. Primenom jednacine izotermske promene stanja vazduha u desnom HPC dobija se pomeranje Idipa * • I.Pmo ) I CPa + P:o) Iz jednaCine zapreminskog bilansa tecnosti dobija se y == X All A 2 • Na osnovu ovih velicina.1. Klip precnika D2 ima teZinu G. prethodno treba naCi sve veliCine koje definisu novo stanje ravnoteze. U akumulatoru se nalazi opruga krutosti c. i visinska h==(Pmo-Pml)/pg. odreduje se natpritisak u desnom HPC. P. li desnorn HPC nivo ulja poraste za visinu y.3). natpritisak se poveca i irna vrednost P. Polozaj dat na s1.a (P:o . sLP. + G) I A1 . RESEN.4-5 Trenje u cilindrima zanemariti. U sistemu se nalazi ulje gustine p.V. koje deluju na ldip desnog HPC.2.4-5 oddava dejstvo sile Fl' Kada na klip precnika D} dopunski deluje sila F. 1z jednacine ravl10teze sila koje deluju na ldip levog HPC dobija se natpritisak P:1O == (F.4a5. staticke deformacije Xo 1 zapremine fl. pri cemn su povrsine = Di2n I 4 (i=1.2. Hidraulicko-pneumatski sistem (sl.4-4b) klip levog HPC se spusH za H. koji iznosi: Pm1 =Pmo-pg(x+h+y).

. )c -xo+a-:--X.___ stallje izoterrnski.Nai:ine.1.pg(A[+A2+A3) pg A[+Az+A3 ProDlem 1. ({= 1.3). F2 =O.2-2 _. 160m·m. AI) . p Slilca P. Atmosfersld pritisak je i!li. A.i{ (p.. Hidraulicki sistem prikazan na s1. glase: p) (AI .4-6 sastoji se od dva hidrocilindra i hidraulicko-plleumatskog akurnulatora povrslna poprecl1ih preseka Ai (i = 1.2. Vazduh mellja .2.og fluida l1. I 2n \ \ njell uslov sinhronizaCije. G1 Pa • RESENJE: Trazeni natpritisak je Slika P.4-7.A) X= A3 x d0 bIJa preCl11 2 RESENJE: Zbog jednostavnijeg zapisa uvode se povrsine poprecnih preseka Ai = Di /4. .P.TII~G2 ~. bY I[ F+F. U kojimasekrecu klipovi teZina G=800N.i. Ako se ova pomeranja oznace sa x tada se iz zapremirtskog bilansa D2 = (2 -D:. Problem lA-6. lSpUD[ . Hidraulicko-pneumatsld sistem prikazan na sl.A2 ) + P3 A3 . TeZine klipova u hidrocililldrima su G1 i G2 • U vazdUSllom prostoru akumulatora visille fl.3). .P2 (AI . U sistemu se nalazi ulje gustine p.4-7 sluzi za sinnrollizaciju kretanja klipova u hidrocilindrima. ?)1I2 =. ~ Pj ~ Fz ocirediti racini natpritisak Pl' u slede<Sim sluCcljevima: a) F[ = F2 =100kN. b) Fl == lOOkN. Sil1lii:onizacija kretal1ja je kada klipovi imaju ista p[ pomenirtja. Kada Aa •klipove deluju sile Fl i F2 .i. P.A3 ). JednaCilla ravnoteZe sila.l.~4A:. vlada natpritisak Pmo ' Nakoll dejstva sila Fl i ~ F2 ~ F1 F2 .4-7 ·· v'k (A 1.±"\J (P a + .+ F+F. korne Je .4-6 gde Stl konstante : b=Pa+pg(a-A) Pm =t(-b+~b2 +4c) Al +A2 +A3 A +A [ 2 A_ F[ +F2 + Pmo A[ + A2 . .Fi -G = 0.. c -:xo+a--x.34 Sile pritiska radn. odrediti natpritisak u vaZdUSllOm a V \7 prostoru akumulatora."(A2a-AV) by]2 F } a sto zavisi od zadatih brojnih vrednosti. koje deluju na klipove. Ovaj sistem ima dva jednaka hidrocililldra precnika D[ = 200mm D3 = 120mm.1.za koliko se jedan klip spusti diugi se za toliko podigne.1.a hidraulic'ke i pneumatske komponente X1. pn.

35 Sabiranjem ovih jednaCina. Sile viskoznog trenja zanemariti. D=80 mm. Do=50 mm. P. Prvo.l. U polozaju kao na s1.a) Usled dejstva sile F.moze se postaviti jednaCina zapreminskog bilansa 2 d h = D/ y. a vazduh u pneumatskom cilindm je d pod atmosferskim pritiskom.1. 41t daje pomeranje klipa u pneumatskom cilindru: x=.. Slika P. Problem 1. a) Ako na haju poluge deluje sila F=250N. Zatim. na osnovu hodova klipova u hidrocilindrima.2 RESENJE. Porast pritiska u sistemu omogllcava sila F koja delllje na haju krute poluge. Hidraulicka kleSta steiu predmet tdine G. L_H__.-"'. klip u glavnom cilindru se pomeri za hody.4-8 b=100 mm.l. l=200mm. pri cemu je koeficijent trenja izmedu klipa i predmeta ~l=O. a=500mm.-(P -x). koja uz pomocjednaCine slicnosti xli =ylb.13 bar . a pri istim hodovima klipova? Smatrati da vazduh u pneumatskom cilindru menja stanje izotermski. da bi se mogao stezati duplo tez} predmet.. odrediti dokoje tdine predmeta hidraulicka klesta mogu da stew. Da bi se predmet stegao potrebno je klipove pomeriti za po hod h=40mm. na osnovu ovog pomeranja i jednaCine izotermske promene stanja Don . b) PI = 25. tom prilikom pritisak u hidrauliclcom delu sistema je P a u pneumatskom cilindru Pm' Sve novouvedene velicim: treba odrediti. Dati su podaci: d=50mm.4-8 opruga krutosti c=50N/cm je neopterecena. klipovi u hidrocilindrima se pomere za po hod h. +F2 p]=T+2T' 2 2 Uvriltavanjem zadatih brojnih vrednosti u izraz za natpritisak PI' dobivaju se resenja: a) Pj ~ 50.H = CPa + Pm)-. P a =lbar.G = O. dok seklip u pneumatskom cilindru pomeri za hod x.Sile pritiska radnog fiuida na hidraulic'lce i pneutnatske komponente pi(A1 -A3 )+ P2 A3 -P3(A 1 -A2 ) -F2 . b) Kolikom silom treba delovati n~ haju poluge.4-8. 2 2 2 . H=150mm.Z!Cfs)2 h.27 bar . don Pa -4. dobija se izraz za radni n'atpritisak G F..

Pci • Problem 1.tGd m4a' Problem 1. 3 G=50N.x).9N. Jcoscx. Za savladavanje sile zavarivanja F na elektrodama (ldestima) pritisak . Dati su Slika P.. If.dz =50mm.t d G == 2Y. Smatrati da se pri pomeranju l):lipova drugog hidrocilindra i pneumatskog cilindra klipnjace W. Sve sHe ttenja zane mariti. a=500mm.1.l == 2JlP d 41t .. i u njemu uvrstavajuCi umesto G novu teZinu 2G i umesto sile Fnovu silu Fl . U pocetnom stanju mirovanja opruga krutosti c je neopterecena.) L dl 2 X .pD--b 1 =0. iz momentne jednacine (postavljene za obrtnu tacku poluge) [ Fa . . Hidraulicko-pneumatski sistem (s1.. a vazduh u pneumatskom amortizeru menja stanje .4-9. gde su: 4G I d2 2 Pmo = (T+ pgh)Y. Na slici su prikazana klesta na aparatu za tackasto zavarivanje. c=lN/cm. p =900kg 1m. i=200mm. dobija se: Gb D 2 Don .. . Pm == (Pa +Pmo ) 11C 3 a a-Ted.(D) llFa -(cx+ Pm-4-)11 26.4-9) se sastoji od dva hidrocilindra i pneumatskog amortizera.6'1'l! ~recu horizontalno. izotermski. h=500mm.(ex + Pm D2n n .4-9 pcidaci: d1=lOOmm. Usled dejstva sile F klipovi se pomeraju. dobija se teZina predmeta f. d 3 =50mm...4-10./ F ==-(-) +(cx+p -)-== 318 9N. 4)1. P. L=400mm. 4 2 2 i jednaCine ravnoteZe sila koje deluju ria predmet G= 2FJ. Odrediti silu F koja izaziva spustanje " klipa precnika d l zahodx =50mm.36 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicKe i pneumatske komponente dobija senatpritisak u pneumatskom cilindru: Pm == PaX / (H .(T) . D. Pa=lOOOmbar. .n J== 2 b) KoristeCi nadjeno resenje iz dela zadatka pod a).1. Konacno.

p.4-12.J. odrediti precnik II komore visokog pritiska hidropretvaraca. tezillu hidrocilindra i sile trenja. D 1.J.1. U uredaju za zakivanje nalazi se hidraulicki pretvarac pritiska.4-H. =0. do. Zanemariti teZinu kldta. Poznate velicine su: d.Fa + (Fco +2c-h)b . Trenje zanemariti. d nIp . d 1 .d == D0 D 1Jpollolln 4F = 38mm.4-11 Problem 1. Sila staticke deformacije opruge je FeD' Poznate velicine SU: Pl' F.0=0.96 i ukupni stepen korisnog dejstva hidropretvaraca ). Slilca P. Do.· Al 4 [_ . .85. potrebnoje ostvariti silu F==106. b. p. Za zakivanje na klipu precnika D=100mm. koji sa strane niskog pritiska Po =6bar ima pretnik Idipa Do =200mm. L. Za otvaranje i zatvaranje izlazne cevi izrezervoara koristi se konmmi zatvarac koji je povezan sa hidraulicko-pneumatskim cilindrom. h.4-10 RESENJE.1 kN. S druge strane ovaj cilindar je povezan sa pneumatsko-hidraulickim pojacavacem pritiska. d. FeD' a. c.SiZe pritiska radnog jluida na hidraulicke i pneuinatske komponente 37 komprimovanog vazduha iz mreze Pl se pojacava pneumatsko-hidraulickom pojacavacu pritiska: Hod elektroda pri tackastom zavarivanju je h~ Ocirediti odnos povrsina pneumatsko-hidraulickog pojacavaca pritiska da bi se na elektrodama ostvarila sila zavarivanja F. kao i protivpritisak u hidrocilindru zakivackog uredaja.b ] A=-2-. Slika P. D. Odrediti do kog ce natpritiska Pm konusni ventil zaptivati cevovod. h. Sile trenja i tezine zanemariti. RESENJE.1. a Problem l. Za slucaj da je ukupni stepen korisnog dejstva hidraulickog cilindra zakivackog uredaja ).

za kojn je vezana opruga krutosti Co i staticke deformacije x o' Da bi se kretanje dobosa zaustavilo.a + pmo ) . u kome se nalazi opruga lautosti C i staticke deformacije Yo' a u pneumatskom delu cilindra vazduh pod natpritiskom Pmo.Pa' a-y . tj.) p Slika P. Odrediti sHu kojom treba delovati na krajn poluge da bi se kretanje dobosa zaustavilo. Za zaustavljanje obrtnog kretanja dobosa precnika D. glavnog hidraulickopneumatskog cilindra...1. Hidranlicka kocnica se sastoji od: dva jednaka hidrocilindra precnika d k . koja je obrtna oko tacke 0. a sto se postiZe dejstvom sile F.e komponente RESENJE: TraZeni natpritisak iznad .J. p.41-13. precnika klipa d i precnika klipnjace do. 1 \ \ pri cemu su: Y = 28(-d) .nivoa tecnosti n rezervoaru je pg(Hd 2 -hD. i poluga dimenzija L i I + 10 . x = Y -L ' dk 2 10 PIn -. Vazduh (pocetne debljine sloja a) menja stanje izotermski. potrebno je kocione obloge pomeriti za po hod 8.1. SHe Slika P.L (.4-12 Problem 11.38 Sile pritiska radnog Jluida na hidraulicke i pneumatsk.4-13 tdine i viskoznog trenja zanemariti. sIuzi hidraulicka kocnica. obrtnog momenta M.l. Gustina ulja je p. na cijim krajevima se nalaze kocione obloge koje u kontaktu sa dobosem imaju koeficijent trenja ).

ave izobarske povrsi pro laze kroz povrSinu A koja lezi 1. uvek poklapa sa izobarskom povrsi bez obzira na mesto i polozaj tavne .5. P= tpdA .1. SJ[lLE PllllITISKA NA RAVNE POVRSI Posmatra se promenljivo polje pritiska sa 51. Aka se stisljiv fluid nalazi u nekoj konacnoj zapremini.5.1) dobija intenzitet sile pritiska U nekim slucajevima izraz za silu pritiska (1. pri cemu znak minus potice od toga sto su vektori sile pritiska i orta spoljasnje normale povrsine ii uvek suprotnog smera.1 ) Vektori ii i P su kolinearni pa se iz izraza (1.39 1. fluid om.1. sl.1.u sa stiUjivim. medusobnog polozaja izobarskih i rayne povrSi.2. ako izobarska i ravna povrs Ide u istoj ravni tad a je na celoj povrsiili A pritisak konstantan (v.1.3) Slilca 1. sila pritiska dP je usmerena 1<a povrsi a ort normale i1 od povrsi ka fluidu.5.5. tadase zbog male gustine gasa moze smatrati da je u celoj zapremini popun]enojfluidom pritisak konstantan.5. AVO zapravo znaCi da se ravna povrs povrsine A. Integraljenjem .5. SiIa pritiska na ravnu pons koja je u Jlmntadd.2b).5. Prema tome elementarna sila pritiska koja deluje na ovu povrsinu ce biti dP ='-pdAn.5. deluje naravnu povrs p=-fpdA=-fit pd4n. Zbog veliCine ove povrsine moze se smatrati da na njoj vlada konstantan pritisak'fluida p.1b). A b) (1. te se rezultujuca sila pritiska moze odtediti kao P =PA (1.1) i sprovedene analize zakljucuje Se da si1a ptitiska na ravnu povrs zavisi od: funkcije promene polja pritiska.5. DalcIe.5. Na osnovu iztaza (1. Ovde se postavlja osnovno pitanje Icolika je sila pritiska koja deluje na ravnu povrs povrsine A? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se elementarna povrsina dA.2a) iii potpritiskom Pv (sL1. koja je izlozena natpritisku Pm (s1. veliCine povtsine koja je u kontaktu sa fluidoID. Talco na pI'. kao i od toga koji je fluid (stisljiv iIi nestisljiv) u kontaktu sa ravnom pavrsi. 1. (15.na koju se zeli odtediti sila ptitiska. Zato ce se naCini odredivanja sile ptitiska koja deluje na ravan kada je ona u kontaktu sa stisljivim iii nestisljivim fluidom analizitati posebno.2) moze se svesti na veoma jednostavan oblik.1 ravni R.1a koje je predstavljeno familijom izobarskih povrSi.2) bez obzira koji je fluid (stisljiv iii nestiSljiv) u kontaktu sa ravnom povrSinom.5.ove elementame sile pritiska po povrSini dcbija se rezultujuca sila pritiska kojll.5.

5.2. Ovo za posledicu ima da se za odredivanje sile pritiska moze· koristiti izraz (1.Zato sepostavlja pitanje kolika je rezua) ltujuca sila pritiska i gde je njena napadna tacka. tada se moze kOllstatovati da se u slucaju stisljivog fluida centar pritiska poklapa sa tezistem povrsine.5. U· cilju odredivanja sile pritislca posmatrace se elementarna povrsina dA.5) i u slucaju potpritiska gasa u rezervoaru P= PaA-(Pa .3a).4-5) i dijagrame pritiska sa slike 1.4) (1. Integraljenjem ove sHe po pOVrS1l11 . dobijaju se izrazi za odredivanje sila pritiska u slucaju natpritiska gasa u rezervoaru -f (1. te ce zato na posmatranoj ravnoj pOVrSi polje pritiska biti neravnomeruo. P=(Pa+Pm)A-paA povrsi u stisijivom fluidu. jer su obe u kontakm sa stisljivim fiuidom.5.5.40 Site pritiska na ravne povrsi Stika 1.5. PrimenjuJuCi ovaj izraz za obe strane rayne povrSi A. koju kvasi tecnost gustine p.5. 1.5.2a) i ad rayne povrsi u sJucaju potpritiska gasa (sl.2b). zakljucuje se da se sile pritiska stisljivog fluida odreduju preko relativnih pritisaka ida deluju lea ravnoj povrSi u slucaju natpritiska: gasa (sl.3. dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na ravnu povrs . Sila pritiska lila ravlIlu pons koja je u kOJmiaktu sa Jmestisljivim fluid om Neka ravna povrs povrsine A.Pv)A -f AllalizirajuCi izraze za sile pritiska (1.5. Zbog ove neravnomernosti pojedini delovi raYne povrsi koji imaju ism povrSinu bice izlozeni dejstvima razlicitih elementarnih sila pritiska.5.3). Poznato je iz zakona hidrostaticke raspodele pritislea u nestisljivom mirnom fluidu da se pritisak linearno menja sa dubinom tecnosti. Dakle.1.2. te ce tada elementarna sila pritiskabiti dP:::: pgzdA.1.5. Ako se uvede pojam em/aT pri/islca za tacku u kojoj deluje rezultujuca sila pritiska na raVnu povrs.1. sila pritiska stisljivog fluid a deluje u teiistu ravne povrSi. leii u" ravni nagnutoj pod uglom a u odnosu na horizontalu (sl. na koju deluje hidrostatickipritisak p:::: pgz.

Aka je okvasena ravna povrssimetricna (v.5.5.c).Site pritiska na ravne povrsi 41 pri cemu su: t I p =t pdA = zdA pgt zdA = pgze A = p'0] .11 (1.u e := 1 -A Ve f ~YjdA A => ~uc := 1S T) -A Ve (1.vertikalno rastojanje od nivoa slobodne povrsi tecnosti do tezista okvasene povrsi i Pc = pgzehidrostaticki pritisak u teZistu povrsine.5. ako okvasena povrsina nema osu simetrije (v. a sto zavisi od oblika povrsine A.1.7) V ~' pn cemu su: Ie moment inercije povri3ine A u odnosu na teiisnu osu (~) i vc najkrace rastojanje od mvoa slobodne povrsi tecnosti do tezista povrsi mereno po ravni u kojoj lezi ravna povrS (sLL5. PonavljajuCi identican postupak kao i u prethodnom slucaju.. je izbor ose proizvoljan to se za merodavnu moze uzeti. . osa o-u koja leZi u preseku rayne i slobodne povrSi.vc =-. Na osnovu izlozenog zakljucuje se da leod ravnih povrsi tacku centra pritiska u odnosu na teiiste C odreduje rastojanje 6v c ako je povrs simetricna (sU.6) =zeA .3.5.. iIi rastojanja 6ve i t. sl.5. dobija se polozaj dejstva sile pritiska u odnosu na teziste 1 2 _ Ie Vv =-A (veA+1e)=vc+t. sl. ali za proizvoljnu osu o-v. (1.5. dalje.3b) u odnosu na osu koja prolazi laoz teiistetada je sa rastojanjem ~vc tacka centra pritiska jednoznacno odredena. Z iz koje posretstvom veze izmedu koordinata Vv A = v sincx (ze = ve sincx) sledi izraz =_l-S v2dA=~ VeA veA u kome je Iu moment inercije povrsineAu odnosu na osu "u". na pr. Kako centrifugalni moment inercije moze imati vrednost I~T] ~ 0.re odreduje preko vredl'loJ'ti hldroJ'tatickogpritiska u teiistllpowii i da de!tije It tacki centrapritiJ'ka (D).rila pntirka norma!na na ravllt/ povrS na koju de!It!~ da .1.3b). Medutim.u e ako je povrs nesimetricna (sl.8) pn cemu je 1ST) centrifugalni moment inercije uodnosu na teiisne ose. tako da se dobija relacija PV D = t vdP -+ pgzeAvv = pgt zvdA . Koriscenjem.3c) tada postoji i horizontalna pomerenost tacke centra pritiska u odnosu na tdiste povrsine.staticki moment povrsine.1.5. Stajnerove teoreme: da je aksijalni moment inercije za proizvoljnu osu jednak zbiru sopstvenog momenta inercije za paralelnu tezisnu osu i polozajnog momenta inercije (iu = Ie +v. Kako. Zc . dobija se rastojanje horizontalne pomerenosti tacke centra pritiska u odnosu na teiiste fl.. to isti predznak maze iroati i rastojanje 6u c ~ O.3a).A).Ve => fl. Da bi se odredio polozaj tacke centra pritiska koristi se Varinjonova teorema koja glasi: moment rezultujuce sile u odnosu na proizvoljnu osu jednak je sumi momenata njenih komponenata u odnosu na istu osu. Zaldjucujemo da je rezultujuca .

Nju levasi sarno sa jedne strane tecnost gustine po Graficki prikazati nivoe slobodnih povrsi tecnosti i rastojanja koja sumerodavna za proracun sile pritiska i tacke centra pritiska u sledeCim slucajevima: a) rezervoar je otvoren prema atmosferi. I \ I Slib P.S-I.5. Oblik povrsi A ah Oblik povrsi A 12 -ah 1 2 1 -ah 2 ab7t Tabela 1. Ravna povrs povrsine A nagnuta je pod uglom a u odnosn na horizontalu. .5. i c) iznad tecnosti u rezervoaru vlada potpritisak gasa.42 Sile pritiska na ravne povrsi Za odredivanje polozaja dejstva sile pritiska potrebno je poznavati moment inercije povrsine u cidnosu na tezisneose.1.7) merodavno rastojanje za proracun centra pritiska rastojanje Vc = Zc \ sina.5-1 P. Za neke karakteristicne oblike povrsi momenti inercije dati su u tabeli T.1.5. Problem 105-1. U traZenim slucajevima graficki prikaz ovih rastojanja je dat na slici P.ESENJE Prema izrazu (1. b) iznad tecnosti u rezervoaru vlada natpritisak gasa.5.1.6) merodavna visina za odredivanje sHe pritiska je Z c' dok je prema izrazu (1.1.l.

5.1.4-6) za posmatrane rayne povrsine definisu se sledece sile: P" h1 ==(Pm+P1gz)h]L 117 'P2 =(-Pv+P2 g -Z)h2 L . PM == Pm(H -h1 )L . P2 =800kg/m'.112 H .. nacrtati dijagram pritisaka hidrostatickog po visini poldopaca.5.-z-+PM--2-+ ~ (H -Z+Azcr )-P2 (H -2+ Aze.. p" =lkPa.SiZe pritiska na ravne povrsi 43 ProNe"1f 105-20 Odtediti sHu F kojom treba vuCi uze dabi poceo cia se otvara pravougaoni vertikalni poklopac sirine L.) = P" I(H -h2 ) + PM I(H-.. P. .Aze2 =C2 D z =~=-12· 1Zc1 Zc] ""2Zc2 Zc2 Konacno.1.7) dobivaju rastojanja dejstva 8ila pritisaka p" i P2 u odnosu na pripadajuca teZista.h 1) + p" (H . "2 F Slikil. prime nom izraza (1. koji je cibrtan aka tacke 0.+ h1 P1g 2' Z e2 Pv h2 = ---+P2g 2' Sada se. L=2m.2 +Azc. P1 =lOOOleg/m. Dati su podaci: 3 ' h] =lm. i iznose: Azel leI h~ Ie2 .h1 h1 . cx=20°. P" == p. h2 l _ = HcoscxLP. odreduje se sila kojom treba vuCi uze F 1 r H .+ Azcr ) ..2-3.5-2 su ucrtane sile pritiska i polozaji njihovog delovanja u odnosu na povrsine na koje se odnose. a zatim. H=3m. hi =Cj D1 =-A =-12 . Pm =SlcPa. postavljanjem momentne jednaCine za obrtnu tacku 0. koja glasi: _ h2 1 1 hI FcosaH +P2 (I1.(H -h2 )L .) J= 24)2N . PrimenjujuCi izraze (1.2. PostavljajuCi jednaCine hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C1 i Cz ' odreduju se koordinate tih teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti gustina Pj i Pz' koje su dateizrazima: Z c1 Pm =.. na s1.5-2 RESENJE" Na osnovu recenog u Odeljkli 1.5. =2m.

b i H.Vc = AVe = 6(3H +2hsinCt) = 37. Ix .3mm. Pokazati da je moment za odriavanje ventila u zatvorenom polaiaju nezavisan ad visine vode od gornje ivice ventila do nivoa slobodne povrsine vode. h sina 2 / Slika P.5-3. h=2m.1.P.31mm .5-3 Ovaj moment je ocigledno nezavisan od Z c' odnosno od poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti u odriosu ria teiiste. a= 1m. p = lOOOkg I m 3 • RESENJE.5-5. Odrediti silu pritiska i polozaj njenog dejstva u odnosu na teziste rayne povrsi. 2 . Teska ravanska betonska brana dimenzija a.5-3). DakIe. Ulaz u kana! je zatvoren ventilom obrtanim oko horizontalne ose koja prolazi kroz njegovo teiiste C (v. koji kvasi tecnost gustine p. 9. sl. &e = ED = Ie lAze' to ce moment neophodan za odriavanje ventila zatvorenim biti Slika P. koji predstavlja ulaz u horizontalni ispusni kanal. Ovaj zakljucak ne vaii ako se nivo tecnosti spusH ispod gornje ivice ventila.1.6) dobija se sila pritiska koja deluje na trouglasti poklopac P = pgzeA = pg(H +'3hsma)Z-= 50567N. Proplem 1. Slika P.1. U kosom zidu nagnutom pod uglom a nalazi se poklopac oblika pravougaonog trougla. visiile h i sirine I. Dati podaci su: a=60°. RESENJE: Kako su hidraulicka sila koja deluje na ventil i polozaj njenog dejstva odredeni izrazima P = pgzeA.Primenom izraza (1.5-5 . ah S obzirom da ttetirana ravna pOvTsina nema osu simetrije to ce polozaj tacke centra pritiska. Odrediti obrtni moment po jedinici duzine brane l(=lm) oko kriticne tacke O. U vertikalnom zidu hidraulicke brane nalazi se pravougaoni otvor.1. bid odreden sa dva rastojanja I 6.5-4. sa jedne i druge strane brane na visinama hI i h 2 • Sa donje strane brana je zasticena tako da se sila koja potice od podzerrmih voda moze zanemariti.5-4 I x:y a h sina 6. H=4m. gustine Pb' u kontaktu je sa vodom.U c = AVe = 12(3H +2hsina) Problem 1. gustine p.5.44 Sile pritiska na ravne povrsi Proplem 1. obrtni moment zatvaranja ventila zavisi od faktora pg i ad geometrijskog oblika ventila. u odnosu na teziste p6vrsine.

. Kada se rezelvoar dopunski napuni do visine h poklopac se otvara. da bude jednak nuli. Don 2 . pa tada nivo tecnosti u rezervoaru raste. koji se nalazi na strmoj ravni. koja sledi iz datog reSenja. Teska brana dimenzija: a. a. SIika P.1. moment sHe pritiska moze da ima pozitivnu ili negativnu vrednost. U toku povecanja nivoa tecnosti u rezervoaru potpritisak ostaje !constantan.p" -4-)(Dcosa + a sina) 2 2 dobija se trazeno rastojanje. koja glasi: d 2n D 1 Don pgzc -4-(2+ ilVe ) = G (Dcosa+ a sina) + (Go .Sile pritiska na ravne povrsi 45 J?ESENfE' Problem 1.Do. .+h+H+fsina. H.Go.d. Slilca P. / 2 Problem 1.5-8. J?ESENJE: h2 h b 2 _a 2 . koje iznosi: h= " . Poklopac zatvara kruzni otvor precnika d. Homogeni cilindricni poklopac tdine G koji moze da se okrece oko tacke 0 povezan je sa pneumatskim cilindrom. Odrediti ukupni obrtni moment po jedinici !lirine brane (1= 1m) koji potice od sile pritiska i sile teZine.PV-4-)(Dcosa+asma)++--H -(D+ 4D)-2pgDd n pg 8 G.D.p" J?ESENJE: Kako je teziste poklopca. a koji se ima aka kriticne obrtne tacke O. gustine p.. do visine h. Homogeni cilindricni poklopac teZine G. Posle koje visine h poklopac ce da se otvori? Poznate veliCine su: G. u odnosu na teZiste. Pv d 2 sina (2+00 .5-6.5-7... na rastojanju zc=-~.5-7 1z momentne jednacine postavljene za obrtnu tacku 0.1. b i a napravljena je ad betona gustine Pb' Kosi zid brane samo sa jedne strane kvasi voda. Iznad tecnosti u rezervoaru nalazi se vazduh pod pritiskom Pv' U rezelvoar se povremeno doyodi tecnost.a. ilV = CD = _c_ = sma cAVe 16ze p L. to ce rastojanje. na kome deluje sila pritiska biti: J d2 . Poldopac zatvara kruzru otvor precnika d. ili. pak.-= 1vJ Problem 1. -. koji se nalazi na zidu nagnutom pod ug10m a u odnosu na horizontalu. u odnosu na nivo slobodne povrsi.p. moze da se okrece oko tacke O._ _ _----">.S-6 pg-2-·--(bcosa---·-)+ Pbgb-g-tga sma 3 sma U zavisnosti od odnosa visine kvasenja h i geometrijske karakteristike brane 3b sinacosa.

postavljenih za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C]. 2 21 I h2 I 03 h3 f"V __0_2__ 02 ....P3'a.PIg +T ' Z02 :::: - Pv PI 112 P2g +-.lR PonavljajuCi u potpunosti posrupak dat u primeru P..(D 2 +-~) ]} -2 1 Pm pg pgd n 2 za koju sila F ima ekstremne vrednosti. P?:::: PZgzc2 -. D. sma 1 .LWeI) = .L .12zcl sina.6) definisu se sledece sile: hI 112 ~ :::: P]gzcl-·. PV' P].1. h2 · hI P. postavljene za obrtnu tacku 0 h3 . Teiinu pregrade zanemariti.zc3 = A3z03 = 12z03 . = arcsm{ 2D(f + 1 ! ) [ . iz momentne jednaCine.-L.5-9.za koji ce sila u uzehl imati ekstre:inne vrednosti.5. SIna. (-2 -b.12z02 sin a. P.5.z03 ) +P2 (113 Sill a.. Poznate veliCine su: a.. h. SIna ./em 105-90 Pregrada OA sirine L obrtna je oko tacke O. Odrediti natpritisak u pneumatskom cilindru koji drZi pregradu u ravnoteii i nacrtati dijagram pritisaka po visini pregrade. sma.8Ga .46 Sile pritiska na ravne pov('.A 2Vc2 .1 ana osnovu izraza (1.H. ho DZn P" = Pv sina. Cz i C 3' dobijaju se polozaji teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti. 3 sma. p... I1 z . P· == P3gz03h3L .· RESEN. L PM = Pm-4Konacno.. d a.§i Pil:l F Odrediti ugao a. Pro/..5-7 i koristeCi uslov zadatka of! ro == 0 dobija se vrednost ugla . h3. . ' b..L. Poznate veliCine su: ho' h1' 112 .D. Pm' RESEN.LWcz)+F] (h3 sma.lE· Koriscenjem jednacina hidrostatickih ravnotd<:1.1. +-2-'-.P2.5) i (1. koji su odredeni izrazima: Py hI Zol =.-111 +2 ' Py PI Pz 113 P g +-hl +-112 +-2 3 P3 P3 Polozaji dejstva sila pritisaka u odnosu na pripadajuce povrsine odredeni su izrazima: Z03 =- I f"V __0_1__ cl - h2 I I \.... G. d. +-'-+-2-'-. A VcJ . Prema s1.

cl .2bar.V 3 sma + sinc.S-9. Dati su podaci: l=2m. a=45°. dobija se traienimoment lvf = PM 2 f- PI (t+Ml'cI).2. Ci : ~Vci = I~Z'I)sina na kojima deluju sire pritiska ~.I +-sma.gzc.z 3)+P)(h 3 sina+.Ll .PFublem l.2 prikazan je dijagram rasporeda pritisaka koji deluju na pregradu. N2 i N3 oznaceni mvol slobodnih povrSi tecnosti gU8tina: PI.2.5-1O . Pz i P3' Slika P. prema izrazima (1.7) dobivaju se rastojanjau odnosu na t6Zista PM = Pm 12 .1. (i = 1.~Vc2)+ P3C-t+~VC3) = 148kNm. RESENJE: Za povrsine Ai = [2 (i == 1.ljene za obrtnu tacku 0.' P3 :::: 3000kg / m 3 . PI == 1OOOleg / m .1.S-lO.5..4) i (1.lbar. iz momentne jednaCine posf. =---+.z m D-nH c· 2 sma h h h +11 h D(h' 2 I A V) P (h' I 2 0)] + 'I 3 sma + sina + 2 sina .cl PIg 2 ' c2 .3). Izracunati potreban momenat M koji obezbedjuje dati polozaj zatvaraca. .bYc2)+ . .sma dobija se trazeni natpritisak koji je odreden izrazom: 4 h3 h P : = . 3 P2 == lOOOkg / m 3 .forena rezervoara medusobno 8U odvojena pregradnim zidom u kome se nalazi zatvarac sirine /. Na ovom dijagramu Stl sa Nl. . hI +112 ho Pv(h3 sma+-··--+--·-)+PM H sma 2. koji je obrtan oko tacke O.5.L + 1 sina := 47 Na slici P.5.Sile pritiska na ravne povrsi .? .3). pzg 2 'c3 P3g P3 2 SHe pritiska koje opterecuju zatvarac.P2(t.'-[P3 (-2 -/:. Pv=O. Dva zai:'.A. Pm =O.S-9..6) su: ~ == p. z =--+-sma z =---+-sma z.2 Stika P. Pv I.Pv pz I . KoristeCi izraz (1. Konacno.l. koje levase tecnosti gustina Pi ' vertikalne koordinate teZista Ci U odnosu na nivoe slobodnih povrsi odredene 8U izrazima: Pm I.

poklopca. obrtna su oko vertikalnih osa 0-0. Aka bi neko nestnicnim radom pokusao otvoriti vrata prevodnice u najnepovoljnijem polozajll da li bi to magao? Uzeti da je protivpritisak u cilindru PD == 2bar . . c) Radni pritisak hidraulickog sistema koji sluzi za otvaranje i zatvaranje vrata je p=160bar.lem 11.5-12.S-lI pritiska koji deluje na svaka poluvrata gornjih i donjih vrata prevodnice u funkciji ad trenutne visinske razlike spoljasnje (gornje ili donje) i unutrasnje vode. b) Odrediti silu koja deluje 11a zaptivace. SvaIea poluvrata prevodnice spojen<i su sa hidrociliildrom. Visina gornje vade je hi == 8m. po sredini vrata. a) Odrediti zakon promel1e obrtnog momenta sile Slika P. Svaka poluvrata.. i koji su za poluvrata zglobno spojenCt na rastojanju b==2.5-11. koju zatvara hOlnogeni poklopac teZine G. sirine a=5. za proizvoljni polozaj llivoa vode utiprevodnici. Slika P. Poznate veliCine su: d.l. RESENJE: 46 H Pro/. dok je visina donje vode h2 == 4m. nalaze se dvapara vrata. G. Na kanalskoj prevoduici sirine l:::10m. cije su dimenzije kEpa i klipnjace D=250mm i d==15Omm. koji je nagnut pod uglom 0: i obrtan je oko ose O.5-12 RESEN.48 Site pritiska na ravne povr§i Pro/. precnika el. Pl .6m i pod uglom 0:=40°.2m. Pz ./em 1. tecnosti gustine P2' pri kojoj ce zapoceti otvaranje . 0:.lE: a) Trazeni obrtni momenti su: Ml (z) == pg a [h~ -(~ + Z)2] 2 4 .1. H. Odrediti visinu fl. U vertikalnom ziehl nalazi se horizontalna spojna cev.

p. Ispod velikog klipa nalazi se opruga krutosti c.2). Trenje klipova 0 zidove cilindra zane mariti. c. H. UopstavajuCi ovaj zaldjucak moze se kazati da kad god postoji visinska razlika nivoa spoljasnje i unutrasnje vode da ce postojati si1a pritiska koja deluje na vrata prevodnice tako da se uvek obezbeduje neophodno zaptivanje. sil-ine I. Poznate velicine su: h.:. tada se klipovi spustaju sve do h zauzimanja novog ravnotetnog poloZaja. ~ y= F( ~r {c( ~)2 + pg D. teZiste odredeno rastojanjima a i b u odnosu na obrtnu horizontalnu osu O.4bar.j~ Poznati su sledeCi podaci: Go' G. h 2a _p c) Najnepovoyniji slucaj je kada je voda u prevodnici ili na nivou gornje ili na nivou donje vfde.:. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip nakon delovanja H sile F. D. U HPC-u ugradena je opruga krutosti c i .. Hidraulicki sklop prikazan na 31. posle koje ce doCi do prelivanja vode preko pre grade. Kada na mali klippocne delovati sila F. G.:. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicko-pneumatski cilindar (HPC) dvosmernog dejstva.l.S-14 sastoji se od dva cilindra precnika diD.5-13.. a i=2 na donja vrata prevodnice..:. l.l.5-14.. d.:. p.5-13 Problem :1. M j (0).. sila pritiska vode koja deluje na vrata prevodnice ddi ih u zatvorenom polozaju. 2clMi (z) b) F.. (z) = I 2 ' (i=1.:. Pravougaoni poklopac dimenzija h i R. D-d Kako je ovaj pritisalcmnogo veci od instalisanog (p=609. Tada obrtni momenat ima maksimalnu vrednost..:.. P. RESENJE: H = hL/l l pglh(h 2 - ~R2)+6aG lJ2)-1I2 p 2(pglR .re [1-( ~)21r Problem 1. breeD -d-)sina. h. dobice se izraz za pomeranje manjeg klipa: SlikaP.3-4.5-14. b. F.. u odnosu na obrtnu osu 0.:. Odrediti visinu tecnosti u rezervoaru. RESENJE: PonavljajuCi postupak izlozen u prime- ru P-1.. Dalde.:. ima. pri tome uvrstavajuCi Pm" =0 i Pm =0.l.4>160bar) to u ovom slucaju nije moguce otvoriti vrata prevodnice. Za saviadavanje ovog obrtnog momenta potrebno je da u cilindru vlada pritisak 4Mj (0) D2 p= +PD =609. ~~~~.. 2? 2 2 Problem 1.5-15..:.6bG) Stika P. R. a.. teZine G.Sile pritiska na ravne povrSi 49 pri cemu se indeks i= 1 odnosi na gornja. Zatvarac sluZi za regulisanje nivoa tecnosti u rezervoaru.

Silu trenja zanemariti. o 1 . P:.e.50 Sile pritiska na ravne povrsi H II d --. . H. Kako su svi uvedeni o koeficijenti pozitivni (a o > 0.1. i jednaCine izotermske promene stanja . Ao == A] .5-15 1z jednaCine (1) dobija se natpritisak vazduha u pneumatskom delu cilindra: Pma== 1 [(Pm+PIgH)AI-CXO-(P2gh-py)A2]' o Nakon povecanja natpritiska u rezervoaru A sa Pm na Pml klip ce se pomeriti za rastojanje X a natpritisak u vazdusnom prostoru cilindra naraste na novi ravnotdni poloiaj klipa jednaCina ravrioteie sila (Pml + PIgH)A1 = c(xa +x)+ PmAO+(-Pv +pzgh)Az ' zajedno sa jednacinom (1) daje vezu izmedju pritisaka: Pmo)Ao' Koriscenjem ove veze. jednaCina ravnoteie sila koje opterecuju klip u pocetnom stanju mirovanja glasi: (Pm + PIgH)A1 == eXa + PmoAO + (-py +P2gh )Az ' (1) Stika P. B staticke deformacije xo' Kada se u rezervoaru A promeni natpritisak na Pm] tada se klip u HPC pomed.x).5-16.a j x+ a :=:: 0 . D. a) Odrediti siIu kojom treba delovati na Idip da bi sHa pritiska na poklopac Abila dvostruko veca od sile pritiska koja deluje 11a ovajpoklopac kada nema dejstva . uz dopunski uslov a. NaCi vezu izmedu pomeranja klipa i 'natpritiska Pm] ako vazduh u pneumatskom delu cilindra menja stanje izotermski..RESENJE. . Iznad rezervoal'a nalazi se cilindar precnika D u kame moze da se krece klip teZine G. te uvodenjem koeficijenata Al ca . d.Pm)Aj • = cX+(Pm - (Pa + Pma)AOa:=:: (Pa + Pm)Ao(a. dobijaju se sledeca resenja za pomeranje klipa: 1 XI2 (P m])=-2 (al±~Q~:":4a~a2)' . Problem 1. Za taj • (Pm] .. a sto iavisi od konkretnih brojnih podataka. > 4a Oa 2 koji daje realna resenja kvadratne jednaCine. 0 0 . xO' PI' P2 · . a2 dobija se kvadratna jednacina: a 2 x 2 Oba naelena resenja mogu biti pozitivna. Poklopac Au kosom zidu zatvara kruzni otvol' precnika d." A C a o == (Pml . a2 == -A' .A 2 .Uvodenjem povrsma poprecnih D'n d'n A preseka: A]:=:: -4-' A2 =4"". h. a j > 0 .Pm)jf.a2 > 0). a l =-A + Pa + Pm +(Pml-Pm)T.. a. Poznate velicine su: Pa' Pm' P".

P. h=O. 1m. pre rna tome.1. i ugao a=arctg(a/. P. nakon dejstva sile.5-17 RE'SENJE' Zbog jednostavnijeg pisanja uvodi se povrsil1a bocne strane piramide a a 2 + H2 . 3 . P4 =-[-Pv+Plg(l+ta)jA . = [Pmgh -P3gCt+ b )jA . h1. do' D. Pm::=: 13600 kg 1m 3 . A =: J mogu se definisati sledece sile pritiska: ~ =: -[-Pv + Plg(l+t)jA.f!). zatvoren je zatvaracem C oblika omotaca kvadratne piramide visine H i postavlje~l u rezervoar E.a. H=2. Sud A kvadratnog poprecnog preseka stranice 2a.1. G Pl' PZJ Pa . ObilazeCi ombtac piramide sa spoljasnje i unutrasnje strane zakljucuje se da tecnosti gustina Pl' P2i P3 kvase sedam karakteristicnih ravnih povrsina oblika trougla (v. c) Slika P. sl.2m. Pz = 800kg/m\ P3::=: 1200kgl m 3 .~+-[p2gta+ P3g(a+b)]}A .11. 1=0. b=0.6m.5·. J RESEP/7E: L-J Slika P.Sile pritiika na ravne povr§i 51 sile na Idip. Pz =: {PI". ispunjen je tecnostima gustina Pz i P3 koje se ne mesaju. h2' el.5-17a i b). u kome iznad nivoa tecnosti gustine Pl vlada potpritisak Pv' Ocrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac c. a. b) Za leolileo ce se.2m. Pl =: lOOOlegl m p" =24525 Pa.Poznate veliCine su: a=1.1. spustiti lelip aka vazduh menja stanje izotermski? Paznate velicine su.2m.5-16 Problem 1.

z:. na s1. P. Odrediti.1. P6 i P7 nagnute poduglom a. Slika P. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstantan. Odrediti ugao a. Zanemariti efekte izazvane isticanjem tecnosti. u odnosu na tezista Cj . drugo.z:. prvo. p= lOOOkg 1m • . Rezultujuce komponente sila pritiska su: Px = [. F2 .5-19. Kada na dno suda deluje sila F tada sud tone u tecnost gustine p a vazduh u njemu menja '~tanje izotermski.1. i. koji na kosom zidu zatvara pravougaoni otvor. trece. P3 i P4 nagnute su pod uglom a.pg(Ha -8)(1-A)' s .=O. Ovaj zadatak moze i jednostavnije da se reM a a cemu ce biti vise reci u Odeljku 1.t. Poklopac tezine G=2000N. Pm =t{~(Pa - Pmo = A . u odnosu na vertikalni zpravac. 1.S-lS pri cemu su natpritisci: pg8)2 +4[Pa (a +8) + Pmolpg .)-G.6.P2 + P + P4 ) casa. te zato sile pritiska . sile pritiska: . b=lm. sve sHe pritiska deluju u odgovarajuCim centrima pritiska D j (i = 1.. . kolikom silom treba delovati na dna suda da bi onpotonuo. h=3m.iiTte A1 i A4 u poijupotprilljfca.z:. + P2 + P3 + P4 + 2(Ps + P6 + Pi)j sina. debljine dna 0.74kN Py = 0. tako da rad koji je potrebno izvrsiti zaotvararijepoklopca ima ekstremne vrednosti. ima povrsinu dna spolja As i unutra Au' Ispod sud a nalazi se stub vazduha visine a. Cilindricni sud tezine G.z:. Problem.7).5-18. .5.(Pa . P4 i P7 deluju od raYne povrsi. a=2m. a silu pritiska koja deluje na poklopac odrediti na osnovu hidrostatickog zakona raspodele pritiska.z:. odredena izrazom (1.flo su pOJIT. 3 2 Ukupna sila pritiska je P = ~ Px + P: + p} = 440. moze da se krece po vodicama sa koeficijentom trenja iJ. visine H. Treba napomenuti. = 440.52 Sile pritiska na ravne povrsi Ps = {Pmg h -'-[Pzg1+P3g(a+b)1} 1 ' P =[Pmgh-P3g(~a+b)11 ' 6 P7 =-[-PV+P1g(l+a)jA. u odnosu na horizontalni pravac y. dok su sHe: P5 ..pg8)} .7) na rastojanjima.. i P4 deluju izTtad tdiSta zato . pri cemu posebno treba naglasiti da sile pritislca . s G Au Problem. 1. . H RESElVJE: TraZenasila je: p F = PmA. = O. Dati su podaci: 3 Pm =2kPa. da se celokupna povrsina zatvaraca C okvasena tecnoscu gustine P1 nalazi u potpritisku sto se da zakljuCiti prema polozaju slobodne povrsi...74kN.5-17a i b. Pz = (-.+pgH(As -A.

. max Problem 1.flGa cosa.1.Sile pritiska na ravne povrsi 53 b) Geosa. dok je vucna sila u F(x) = F). s1.flGcosa + G siri'a.l (x) m~etu: + Gsina.x) Sina.5-20. [I .. Sila pritiska koja opterecuje trenutno okvasenu povdinu poklopca iznosi: P(x) = pgzc (x)A(x) = [Pm 1. I' . Ovi izvodi su: oW 1 .· Trenutno okvasena povrsina je A (x) = (a-x)b (v.+ . Sila trenja iZllledu poklopca i yodice je: F). Nivo tecnosti u rezervaaru . P. Naci rad otvaranja pravougaonog poklopca mase In. a polozaj njenog tezista u odnosu na nivo sIobodne povrsi odreden je izrazom zc(x) = Pm I pg+h+k(a-x)Sina.. == arct .S-19b).x)b . Stika P.x) sina g ]ca .) = -85.~. aka se poklopac krece po vodicallla sa koeficijentom trenja fl.31°. 67° Iz jednaCine koju daje prvi izvod dobija se: { 6 G 2] ~L ?' a iz jednaCina drugog izvoda sledi da je za ovu vrednost ugla rad minimalan i on iznosi Wmin == 963J Ikg. fu == ('6 flpgba 3 + Ga) cosa + flGa Sllla.pgh +k pg(a .... --2 = iw -('6 flpgba 3 + Ga) sma + flGa cosa. Za odredivanje ekstrellla.l(x) = fl[P(x)-Hcosa].( .l. W == JOF(x)dx == 2(P m + pgh)f. = 0.J" . Za vrednost ugla ~=180-a=94. fad je maksimalan i iznosi W == 11609 J I kg. potrebno je nati prvi i dtugi izvod funkcije rada pO uglu a. ' 1 • oa 1 pgba 1 a. = {Pm + pgh + P2 (a .Lba +('6pgba +Ga) Sllla.S-19 RESENlE. P(x) G ' ' v . t~O sma. Rad otvaranja poklopca iznosi: fa 1 2 1 3".x)b .] (a .

1. d=100mm. 1 ) + 2. 0.l.4J.5-21 b) c) W = p= (i. 1-1-=0. SmatrajuCi da po visini vode u kanalu vlada hidrostaticki zakon raspodele pritiska.1. Pm=lkPa. (cosa 2 . ProJJlem 1. . Pokretnu pregradu brane u proizvoljnom polozaju ravnoteZe drZe dva simetricno postavljena hidrocilindra. RRfENJE.a) F(a) = 4b~~n~ [pglh(H -ih sino. Dati podaci su: h=2m. 17= 1m. dobija se rad otvaranja poklopca: W:::: I-I-g{m+t pab(h+ ~.5-19. U pocetnom polozaju ravnoteZe pre grade. Odrediti: a) Silu koja deluje na kIipnjacu svakog od hiclrocilindara. p:::: lOOOkg 1m 3 . /=8m. b=5m.54 Sile pritiska na raYne povrSi je konstantan.Ponavljajuci postupak proracuna izlozen u primeru P. t (D _d )n 4F(a 1 ) 2 2 +Pc D2 2 2 = D-d 34. I Slika P. 1 =60°.1.Sina)]. voda se preliva preko brane. 1 . Stika P. G=2P kN. b t :J"'u'. Pri tome u protivpritisnom prostoru hidrocilindra vlada pritisak Pc =2bar. b= 100m.22153J. 2 :::: pgl17 [H(a 2 - 2 0. te:line G. definisanom uglom 0. Efekte isticanja tecnosti zanemariti.90m.U}o. H=1.) +Gcosa] pri cemu su: a-ugao koji definise trenutni polozaj pregrade i ~ == arctg[ coso. Dati podaci su: a=500mm. m=lOkg.)]= 18.cosal)j =. sluzi za regulisanje nivoa. b) Pritisak u radnom prostoru hidrocilindra koji obezbeduje ravnoteZu pre grade u polozaju definisanom sa uglom 0. arcsin(H / h). D=200mm. Na kanalu se nalazi brana cija pokretna homogena pregrada. c) Rad sile pritiska koji je potrebno uloziti da bi prelivanje vode preko brane prestalo.5-20 RESENJE.5-21.229bar.

1. i koja predstavlja.6. / AiZc.2) Projektovanjem u vertikalnom pravcu elementarne sHe pritiska d~" koja deluje na elementarnu povrSinu ciA (s1.6)): !rp-j-::::-pg-z-c-jA-j-=----P-m-. dobija se komponenta element arne sile pritiska dPz :::: pdAz :::: pgzelA z • S obzirom da je dV::.1.6. odredjivanjem njenih komponenata.-=-pg-=-=Vz-'I (1.6. Px .6.y) (i=x./ + pJ + pi.6.pclA .3) U izrazu (1.3). na pr. Vz je zapremina dobfjena projektovanjem hive povrJ? It vertikablOm pmvcu. u odgovarajuCim koordinatnim ravnima dobijaju se rayne povrsi povrsina Ax iA y na koje deluju sile pritiska (odredene izrazom (1. koji je veoma jednostavall za prakticnu primenu.RIVE POVRSI I TELA KOlA SlE NALAZE U TECNOSTI 1. tj.6.6.1) (1. 6. SHe pll"itiska koje deil.iIi. pri <semu su Slika 1. to ce se njenom odredjivanju pristupiti na jednostavniji naCin.1) koju kvasi sarno sa jedne strane tecnost gustine p. S obzirom da je silu P U opstem slucaju teSKo t odrediti resavanjem integrala. tada na nju deluje sila pritiska p:::: . Ova sila pritiska se moze napisati leao P=:: p.5. SILE PRITJISKA NA K..::zdA z elementarna zapremina koja ispunjava prostor od elementarne povrsi dA do nivoa slobodne povrsi tecnosti to ce rezultujuca sila pritiska u vertilcalnom pravcn biti: Pz :::: t pelA z z ::: pgt zelA z :::: pgt dV=:> z z r..1).1.! na rastojanjima merenim od teZista povrilina .lljlllllll3 lkJrivlllI p'lHl'rS Ako se posmatra kriva povrS A proizvoljnog oblika (81. na nivo slobodne pO)lr§z: .zci :::: lc. ~.y) (1.cj-A-:""j'.1. i Pz njene komponente. 6. (i=x.55 1. Projektovanjem krive povrSi u horizontalnim pravcima Ox i Oy. neld poklopac.

~) JRl.6.6-1b). Vertikalne sile pritiska odreduju se primenom izraza (1.P.3).6. Trebanapomenuti cia se pri projektovanju odgovarajuce povr8ine preklapaju. 2 P =[Pm + pg(h. p=lOOOkg/m • c) p A Slika P.6. Kako sa sl. (1. (v. na kojima deluju horizontalne sile pritiska. 3 Pm=O.fi teCitosti u pmizvo!inom pravcu So Napadna linfia ow Slfe pmlazi kroz tezi.) .6-1.6. s) to ce sila pritiska u proizvoljnom pravcu bid: p. Dati su podaci: R=O. P =[Pm +pg(h+1 ~)]± R n .lbar.56 SiZe pritiska na krive povrsi Vertilcalnastla pnliska P prolazi hvz tdiNe zttpremine Vz • Na osnovu poznavanja z komponenata moze se odrediti i intenzitet rezultujuce sile pritiska P=~P.1). s) . horizontalnom pravcu dobice se rayne povrsi oblika pravougaonika povrsine A"I= Rl i polukruga povrsine Ax2 = R rc/2. =J pgzdAcos(ii.ve se ne uzimaju u obzir. Odrediti sile pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A sirine I. s Hm 8to se merodavl1e zapremzi'le odredtqu .2m.komponertta jedinicne stle koja deluje na btlo kLJii fluitlni debe i Vs .s)J A As z_ _ dA cos(k. 1. h=2m.4) U odnosu na horizontalne pravce (i=x.1.1.zapremifla dobijena projektovanjem hive povr.ira/iranjem prostora od olcva. i sferni poklopac B poluprecnika R.6.1. s => Ips:::: pFFs I (1.s) ..:+~.fi na nlvo slobodlle povr.lel1e hive pow.Ii u vertzKalnom praVClt do . (1.+P}.ile zapremine Vs' Problem 1. pa se zato sHe pritiska na takvim povrsinama uravnotezav<lju i kao tak. 2 x1 x2 a koje su odredene primenom izraza (1.6~1 RESENJK Prj projektovanju poklopaca A i B u. Na osnovu napred recenog moze se odrediti sila pritiska koja deluje u proizvoljnoID pravcu odredenom jedinicnim vektorom s.s) = pgcos(k.y) uglovi pod kojima je nagnuta rezultujuca sila pritiska su: (Xi = arctg(P 11.6) pri cemu su: Fs = gcos(k.5) z U opstem slucaju napadne linije sila P ' P i P se ne seku u istoj x y z tacki sto za posledicu ima stvaranje momenta u odnosu na neku proizvoljno izabranu osu.6. sledi da je dPs =dPn cos(H. 1=2m. sl.

6. PjI Pz' RESENJE. P2 :::: lOOOkg / m 3 • . -R Pm 14 . l J dok sa donje strane povr!. koje opterecujupoklopce A i B su: . Tezinu konusno-sfernog poklopca zanemariti.2) za poklopac A-A i metode ravnotde tecnosti (vidi Odeljak 1. h]=2m. pv=3kPa.0-2.1.6-2b vertikalna si1a pritiska na taj deo hive povrsi biti: f D2 Pm· n n 2. Konusno-polusferni poklopac sa gomje strane Slika P.. R=lm. Dati podaci su: ho=lm.3) za poklopac B-B. Poznate veliCine sU:P m ' h.6-2 kvasi tecnost gustine PI' pa ce prema sl.n. do. a =45°.. moze da Se resi primenorn metode potiska (vidi Odeljak 1. Odrediti ukupnu silu prifiska koja opterecuje pregradni zid A-A sirine L.Da bi se odredile sHe pritiska koje deluju na vezu A-A. lJ :::: P2g 12(D +dD+d )H+ ("2) n+--(x-H) . ) 2 = 2504N.6. potrebno je naCi polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti. Nivo slobodne povrsi tecnosti gustine PJ na1azi sena rastojanju Pn/PJg u odnosu na nivo tecnosti u sudu. P. FA = ~21 + Pz2 == 17. J 7 Rezultujuce si1e pritiska. D.Sile pritiska na krive povrsi 57 rtivoa s!obodrte povrsi Tom prilikom dvostruko srafirane zapremine (sl. P1 == 800kg / m 3 . vertikalne sile pritiska su: Pm] .=4m.P.P. Ps == Px I R +(P P x2 z2 - Pz) . 4 pg . Odrediti silu F kojom treba delovati na ldip da bi veza A-A u pregradi P bila neopterecena. P2 )fJ +d3l}.86kN.(h+-)---R 31C 'P =pg--R 31C.6·3. d. kvasi tecnost gustine Pz a vertikalna si1a pritiska na taj deo povrsi je: P2 fn 2 z 2 d 3 D rr.2 .l. h2 =2m. l=lm. Ovaj zadatak. 1 4 d 2 l ~ :::: PIg (h+ P1g)-4-+12(D +dD+d )fJ +"23("2) n . jer definisusile koje se uravnotezuju. 23 z. T. 2 Iz uslova zadatka p] I = 3 4 P2 dobija se izraz za sHu 2 F == (Pm +p1gh/~n + P2g(~ )2{H + ~ ell. 14 3 P =pg[ -R 21C+(h+-)R I. Problem 1. H. dok se po1ozaj nivoa slobodne povrsi tecnosti gustine P2 odreduje iz jednaCine hidrostaticke ravnoteZe P2gx = 4F / d. takode. ==pg [1 2 rr. Prema tome. Problem 1.6-1c) ne uzimaju se u obzir..n i iznosi X= 4F / pzgd.1. I ovaj zadatak veoma elegantno moze da se rdi primenom metoda ravnoteze tecnosti i potiska. 2 pg 43 -. 1)[(D2 +dD+d ..

Pz = p] ( . i vertikalna haL hI h1 P =-Pv-+(-Pv +P1g-Z )-. smcx. PI' P1 1 2 .6-4. +P2 [ (--+-h])2RL+. Ukupna sUa pritiska koja deluje na zid A-A je PA :::"Ii Px + Pz / 2 2 ::: 317.1.3) dobivaju se horizontalna hI . + Pz = 3 U. a=4 0 .6-4 Prof. Pz = """k' m 3 . koHlea je tad a rezultujuca vertilealna sila pritiska_ Dati podaci su. PI::: {\. P3 ::: 1000 kg 1m.7kN.leFIZ 1.').R-rcL ~ a+(-p.1) i (1.11 ::: R = 1m.r • v ~ ·5· noo "7VV gl h=1m.-Lcoscx. b) do koje visine treba nasuti sa spoljasnje strane zidaA-B tecnost gustine P3 da bi zid u horizontalnom pravcu bio neopterecen.6_3) odreduju se horizontalna i vertikalna komponenta sHe pritisica.6-3 Slika P.-Lcosa =139. h? Px ::: . . dobijase traiena visina nasipanja . koje iznose: R h2 P" ::: PmhL + (Pm + P1gZ)RL + (Pm + Plghl+ PzgT)h2L + h3 .6. . Pm =5JrJ'a_ REj"ENJE: a) Primenom izraza (1.. k g I rn 3 . ~g '~cx.58 Sile pritiska na krive povrsi RESENJE: Primenom izraza (1. +(Pm + P]gh1 + P2gh2 + P3gT)h-jL = 278kN ... pa ce rezultujuca sila pritiska biti: ?:::~ P.PI' + P1g2)h1 L+(-p" +P1gh l + P2g-Z)h2L == 206. Zid A -B sirine L po visini kvase tri tecnosti.p"hoL+ (. h 2 =2fll. 3 Pm 1 2 . L=jm. b) Kada se sa spoljasnje strane zida A-B naspe tecnost gustine P3 do visine x tada 2 je horizontalna komponenta sile pritiska P.8kN. /1 3 =lm.+ Z tgcx.6.2kN.+P1gh1)IL=240.1) i (1. h3 h3 . 1z uslova neopterecenosti zida u horizontalnom pravcu (Px ::: ?. A Slika P.1.6.8kN 2 P2g P2 komponenta sHe pritiska.' == P3gx2 L 12.4N. . I. Odrediti: a) re:zultu- jucu silu pritiska koja opterecuje zid A-B.R +-4 R n)Lg+(P m + Plghl + P2gh2 + P3g-2 )-.

'''b' .... RESENJE. h -1m 1-'2 .6....Sile pritiska na krive povrSi 59 x == ~2Px/(P3gL) = 4347mm. a one iznosel1 == Jh1 +h2 i 1 2 =.3) iznosi: .Pz == 6819N... I1 h3 1 2 lJ Pz = P3l2" tgeL +(x-h3 ) tgeL +"4R n+(x-h1 -:-h2 -h3) Lg.l LA.. Parabolicki zid definisan jednaCinom y = x . 2 Lv'-" AV~L. Vertikalna sila pritiska (iIi sila potiska) koja deluje sa spoljasnje strane zida A-B.l. VVVJ..Jh'...L.. '''1navisin"1T1a h -2m... ." -lnn01ra/1TI".1)..6-S Problem 1. su: 1 2 PX1 ==2"P1gBh1 =62. Odrediti: a) Natpritisak koji treba da deluje iznad tecnosti gustine P3 da bi rezultujuca horizontalna sila pritiska na zid A-A bila jednaka nuli. • . Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu pritiska tecnosti koje deluju na zid. U zidu A-A..1. .6-6 pravcu do kojih tecnosti kvase zid.sj.. 3. odreduju se granicne !coordinate u horizontainoll C=-~ll~ Slika P. A .1. 0'-"' O1...L '" V''JV . h=2m. i b) Kolika je tad a rezultujuca vertikalna sila pritiska koja opterecuje ovaj pregradni zid? Dati podaci su: a=lm...78kN.6~6.. sirine 1=4m. ..Horizontalne sile pritiska koje deluju na zid...6.. PX2 = (P1g h1+ P2gT)h 2 B = 82... 0::.... Sa jedne strane zid kvase tecnosti gustina P1 == 1000kg/m i P? == 1200 kg / m 3 .. hi Problem Jl.6~5.. prema izrazu (1..~ _Q(l(l1rlT/... prema (1. i iznosi: Px == Px + Px = 14S. 1 2 x P y2 \ Iz jednaCine parabole y = x 2 . Konacno.. kvase ~=xn~~j. 3 .. 'V AY I h2 dok je ukupna horizontalna sila jednaka njihovom zbiru.. . '~2 -~~ ~.18kN.4kN...Sm. H=O.6 . H h a) b) Slika P.... dok ga sa druge strane kvasi 3 tecnost gustine P3 == 800kg / m .. dobija se rezultujuca vertikalna sila pritiska P..La..." == Pz' . sirine B=4m.1.n~ J-Il ... nalaze se dye cilindricne povrsi polu3 precnika R=lm. koja je usmerena vertikalno na gore.

60

Sile pritiska na krive povrsi

Za odredivanje vertikalnih komponenata sila pritiska posmatraju se dikrencijalno mali elementi povrsina dA] idA 2 koji su okvaseni tecnqstima gustina PI i P2 na kojima vladaju hidrostaticki natpritisci: PI ::= Plg(h l + 112 - y) i P2::= P]ghl + P2g(h 2 - y). Primenom izraza (1.6.1) sile pritiska na krive povrsi su dP; = PidAi (v. sl.P.1.6-6), pri cemu indeks i ima vrednost 1 iii 2. Konacno, vertikalne komponente sile pritiska su:

~'I ==:J:~PIBdX==: Pl{Ch +h2)(lI- 12)-jU:- li)]B=25,03kN,
j

~'2 t P2 Bdx
::=

== [(PIghj

+ P2gh2)12 - P2g Ii ]B ::= 88,94kN,
::=

odnosno ukupna vertikalna sila pritiska je Py

PYI + ~'1 = 114kN.
2

PruD/enD 1.6-7. Zid definisan jednacinom y = ax 3 +bx +cx ima sirinu B=2m. Izuad vade vlada konstantan natpritisak P m =O,2bar. Odrediti rezultujucu silu pritiska koja deluje fla zid. Dati su podaci: l=lm, L=l,Sm, 0=1, b=2, c=3, 3 p= lOOOkg/ m .
2 RESENJE' UvodeCi visine: H::= a[3 +b1 +cl, i
3
'J

h==aL +bL-+cL-H, kaje se odreduju iz jednacine zida, i koristeCi postupak dat u primeru 1.6-6, dobivaju se komponente sile pritiska:

Px Py
SlikaP.1.6-7

=Pm(h+H)B+1pgH 2 B,

= Pm BL + pg[H - (4 13 +3[ 2 +2 /) Bl,
b

. a

c]

na osnovu kojih je rezultujuca sila pritiska

H

x

ProDlem 1.6-8. Na kanalu se nalazi homo gena obrtna pregrada .. brana, mase m=5t, sirine 1=10m, koja sluZi za regulisanje nivoa vode u kanalu. U poloZaju prikazanomna sl.P.1.6-8, u kanalu je maksimalna visina vode. U ovom polozaju pregradni zid ima oblik opisan jednaCinorn x = ky2. Pregradu drie u ravnoteii dva identicna, paralelno spojena, hidrocilindra. Odrediti: a) Horizontalnu i verfikalnu sHu pritiska koja opterecuje pregradu .

Stika P.1.6-8

Sile pritiska na krive povr,~i

61

b) Obrini moment u odnosu na horizontalnu obrtnu OSll x, a koji potice od dejstva . sile pritiska tecnosti. c) Polozaj dejstva vertikalne sile pritiska u odnosu na vertikalnu osuOy. d) Pritisak (PI) u radnom prostoru hidrocilindra koji branu drZi u ravnotezi, pri tome je vrednost protivpritiska P2 ==2bar. Silu trenja zane mariti. Dati podaci su: h=2m, H=4,2m, d=80mm, D=150mm, k=O,2.
RESENJE1 2 k

Py ="3 pglh' b) Obrtni moment vertikalne sile pritiska je
0

a)

P< =="2 pglh = 196,2kN; My ==
Xh

=52,32kN.

I xpg(h - y)ldx
0

==

1 10k 2 pglh 5 ,

tako da ukupni obrtni moment sila pritiska iznosi: h 1 3 22· Mp=Px.-:;+MY=30Pglh (5+3k 11 )=143,357kNm. c)
Xc

= My / Py =lokh =O,24rn
2

3

2

D2 d)
PI = Pz
D" -d
0

2

+.

n(D~

?

-d )Hcosa

2

kh 2 (kip +-2- mg ) = 19,12bar,

a 1.6.2. Sila potiska

= arctg[kl1 2 / (H -h)] = 19,98°.

Ako neko telo pliva u tecnosti gustine p tad a se vertikalna sila pritiska moze primenom izraza 1.6.3 odrediti u obliku:

P = pVg

(1.6.7)

pri cemu je V-zapremina potoplienog dela tela ako tela pliva na tecnosti (s1. 1.6.2.1a); Iii p zapreml;za tela, aka je tela zaronjeno u tecnosti (sI.1.6.2.1b). Sila pritiska (1.6.7) koja It vertikablOm praVClt delttje na telo, naziva se sila potiJi<a, iliArhimedova slla potiska. Ova slla ne zavisi od polia pritiska koje dada oko tell4 tj. ne zavisi od dubine na kojoj se tela nalazi. Na telo teiine G koje se nalazi u tecnosti deluje sila potiska P. Poredenjem ove dye sHe, zakljucuje se: da ako je G=P felo pliva I na tecnosti, iii u njoj 1ebdi; aka je G>P telo tone kroz tecnost; ili ako je G<P tela izranja iz tecnasti sve dok se ne postigne ravnoteza sila G=P. KoristeCi silu patiska citav niz problema znatno jednostavnije moze da se resi. Nairne, ako je kriva povrs (s1.1.6.2.2)

p

a)
Slil<a 1.6.2.1

b)

r-\7Q----.--..-z
."

\.

\J~

.,'

R

Slika 1.6.2.2

62

Sile pritiska na krive povrsi

okvasena sa tecnoscu gustine p, tada ,j'e moze ':zdvojiti karakterirtiCiza zapremina i nezavi,f/lo posmatratl l1.jena TllWloteza. Tom pnlikom izdvojena zupremina V ponaJa se lao da je telo te zapremlize zaronjeno It teCi-lOst. Tada na tela delujn: sila potiska

Po = pV g, normalna sila pritiska P na granicnu povrs A-A i sila reakcije veze N Prema tome, za izdvojenu zaprerninu vaz} ravnoteza sila:
IR=P/V+PVg!
Zbog uvodenja sile jJotiska, izlozeni postupak se moze nazvati metoda potiska.

R.

(1.6.8)

Pr.olllem il..6-9. Sud tdine G=lkN, oblika paralelopipeda stranica a=lm, b=2m i H=lm, pliva na vodi. Koliki (kvazistacionarni) Iad treba utrositi da bi se sud potopio?
l?Efhw7E: U pocetnoID stanju ravnoteze na sud deluje sila potiska Po = pgabho' pa se iz jednaCine ravnoteie sila Po = G do b~ia gaz suda ho = G! pgab. Kada na F(x), sud delui/;: promenljiva sila F(x) tad a sud v G tone. Pri tome, u proizvoljnom po.loZaju 5..1J.·_fr.;;fi~'.:"iM~,;-=-~x suda (v. sl.P.1.6-9b), na sud deluJe slla - =.t=- /""";{~~ po"':slra'~ "'~:t.';-;";,:'1?"'f'·):(Y; l.l ,,., ho I ;;%?,VA1".,.,;2',·'. v 0-l'i~JP:!;t:;2 P(x) = pV(x)g = pab(ho +x)g. ( P(x) Zataj proizvoljni polozaj vazi ravnotda !:I) sila P(x)=G+F(x), iz koje se dobija a) F(x)::: pgabx. Na kraju, na osnovu ove sile Slika P.1.6 ..9 dobija se rad potapanja: H-1'o I 2 W=0 F(x)dx ="2 pgab(H - ho) ::: 8835 J.
/i'/;%,."/' --

f

Pyo/PleJ'R 1.6~lO. Odrediti silu kOjOID treba delovati na konusno tela tezine G=400N da bi se ono potopilo. Dati su podaci:h]=200mm, h2 =300mm, h=lm,
d=500mm, PI = 800kg / m , P2 d
14----1 3
=:

900kg! m , P3 ::: lOOOkg / m . RESENJE: Qa, bi konusno telo potonulo potrebno je da sila F obezbedi polozaj tela prikazan na sl.P.1.6-10b. Tada je s geometrijske tacke gledista polozaj konusa odreden precnicima d] i. d 2 koji se nalaze it slicnosti trouglova d Cf2 d 1 · •• h Hc.:.(h +h2) H -hI' llznose:
1

3

.

3

a)

b)
Slilca P.1.6-10

dl

=~(H-hl), d2 =~[H-(hl+h2)1.

U tom nOVOID nivnotdnom polozaju na pojedine delove tela, a prema sl.P.1.6-10
2

deluju sledece sile potiska:
~ ::: PJV;g
=:

PJ U(d +ddJ+d] )hJg

11:

2

SiZe pritiska na krive povdi

63

P3 = P3V3g= P3 U(H -hI ·-h2 )g·

din

.

1z jednaCine ravnoteze sila za polozaj konusnog tela dat na sl.P.1.6-10b odreduje se sila kojom treba delovati da bi konusno tela potonulo, a ona iznosi: F", Pr +P2 + p., -G = 154,6N.
ProD/em 1.6-11. Cilindricni sud precnika Do napunjen je tecnoscu gustine p. Na tecnosti pliva plovak tezine G, koji se sastoji od dva cilindra precnika Did, i visina Hi h; i polusfere poluprecnika R. Kada na plovak deluje sila F plovak tone. Odrediti za koliko ce se klip spustiti nakon dejstva sile F. RESEN.!E: U pocetnom polozaju ravnoteie plovka (sl.P.1.6-11a) deluje sila potiska Po = pVog l;l kojoj je Vo potopljeni dec zapremine plovka, a pri tome vazi jednakost sila G = Po- Nakon ..... x F dejstva sile F plovak se spusti za tastojanje x (v. sl.P.1.6-11b). U tom novom ravnoteznom polo-h zaju na plovak deluje sila potiska:

P = P(Vo + f,V)g = Po + pg-4-(x+ y) Veza izmedu pomeranja x i y nalazi se iz jednacine zapreminskog bilansa xD 2n 14 = y(Dg - D2)1T./4,

D 2 7t

a)

b)

Slika p, 1.6-11

i glasi: y = xD2 1 (D; - D2). Kaleo za novo ravnoteZno stanje vaii jednakost sila F+G =P, to ce se iz ove jednacine dobiti pomeranje plovka: 4F D; _D2 x=-pgn D2 D2 .
o

PrOD/em 1.6-12. Sud S, tezine GI , ima povrsine poprecilih preseka unutra Au i spolja As' Sud je napunjen tecnoscu gustine Po, do visine H, il kojoj pliva cilindricni plovak povrsine preseka Ao i teiine Go' Sud S pliva u tecnosti gustine p. Kada se cilindricni plovak dodatno optereti tezinom G, odrediti za koliko se poveca nivo tecnosti u sudu i . H koliko sud utone u tecnost gustine p. RESENJE- Posle dodatnog opterecenja plovka sa teiinom G, nivo tecnosti u sudu se poveca za x = G/ PogAu' a sud S pri tome utone u tecnost gustine p za y = G/ pgAs .
p

I

\
\

As

G1

Slilm P.l.6.12

Problem 1l.6-13. Plovak konusno-cilindricno-sfemog oblika pliva na vodi. Nakon dejstva sile F plovak dodatno uroni u vodu, a pri tome ne potone. Odrediti za

64

Sile pritiska na krive povrsi

koliko se spustio plovak nakon dejstva sHe F. Poznate veliCine su: d, R, D, h, H, F, G, p. .
RESENJE- Nakon primene jednaCina ravnoteZe sila za

pocetni i krajnji polozaj mirovanja plovka, dobice se spustanje plovka:
x::=-- 312(-.---R --)+d -

H

D-d

I l

F +G

pgn

4 3

3

d h 4

2

3

p
_3

Slika P.1.6-13 Problem 1.6-14. Plovni objekat tezine G pliva na vodi. Dno plovnog objekta ima pravougaoni poprecni presek povrsine As' Na vrhu plovnog objekta nalazi se kruzni otvor precnika D i visine a. Da bi plovni objekat zaronio potrebno je povecati teZinu, a to se postiZe ubacivanjem vode u komo·ru K, koja ima povrsinu dna Au i visinu b. Pri punjenju komore vodom vazduh u komori menja stanje izotermski. Ako je natpritisak vazduha u komori na pocetku Pmo' odrediti koliki ce natpritisak vladati u komori kada plovni objekat zaroni.
D RESENJE- Kako je visina punjenja vodom

12(---R 3 _-)+d 3 pgn 3 4

G

4

d 2h

l J.

komoreK
1 D n G x=-( 4 H+--a--) Au "s 4 pg ,
2

to ce natpritisak u komori biti Pa x + Pmo b Pm= b-x As Treba napomenuti da je razmatrani problenl Stika P. i,6-14 sa krajnje pojednostavljenim modelom plovnog objekta, tj. podmornice. I pored toga opisani postupakzaronjavanja vaii i za realne modele podmornica. Pri izranjanju plovnogobjekta sila potiska treba da bude veca od sile tezine, sto se postize prainjenjem komore K.
Problem 1.6-l5. Predmet tezine G sastavljen je odcilindra precnika d i polusfere poluprecnika R. Predmet se jednim svojim delom nalazi u cilindricnom sudu precnika D, a drugim van suda u prostoru okolnogcatmosferskogpritiska Pa' U sudu, iznad tecnosti nalazi se stub vazduha visine apodnatpritiskom Pmo ' Kada na predmet deluje sila F tada predmet tone, a vatduh u cilindricnom sudu menja stanje adijabatski. Kolikom silom treba delovati napredmet da bi seon spustio za rastojanje x?
RESENJE' Pocetno stanje mirovanja predmeta moze da se, prema izlozenom u

Odeljku 1.6.2., razmatra uz pomoc sl.P.1.6-15b. Tada, na predmet tezine G deluje sila potiska Po = pVog i normalna sila pritiska PNo = Prnod2n / 4, i tada vaii jednacina ravl10tde sila:

Sile pritiska l1a krive povr§i

65

a)

b)

c)

Slika P.1.6·15 Po =: G+PNo . (1) Usled dejstva sile F, sistem ce zauzeti novi ravnoteini polozaj prikazan na s1. P.1.6-15c. Posle dejstva sile F, u odnosu na prvobitno ravnotezno stanje, nivo tecnosti u sudu ce se povecati za visinu y, a sto ce izazvati povecanje natpritiska na vrednost Pm' Primenom jednacina: zapreminskog bilansa adijabatske promene stanja
2 21t
IC

2 d rc 2 2 rc -4- x =(D -d )"4Y '

(Pa + Pmo )[(D -d )4'a] =: (Pa + Pm)[(D -d )4'(a- y)] , odreduju se visina porasta nivoa i novi natpritisak
d
2

2

21t

IC

Pm == (Pa + Pmo)(-y) - Pa • a2

a

1C

U razmatranom - novom ravnoteznom polozaju, prema Odeljku 1.6.2., na predmet deluju sila potiska P PN
d
2
=:

pVg =: pg[Vo + d
y.

4

1t

(x+y)], i normalna sila pritiska

=:

Pm -4-' pa tada vazl Jednacma ravnoteze sIla P =: F + G + PN , iz koje se uz
D2 d 21t
2)--'

1t

y.

y.

pomoe jednaCine (1) dobija sila
F==(Pm-Pmo+pgx
D -d
2

4

2r

Problem l.6-16. Gustinomer se sastoji ad sfere poluprecnika R i cilindricne cevcice poluprecnika r .. Pri baZdarenju gustinomer se prvo stavi u vodu, gustine Po' i tada ima pokazivanje 110 = 0, pri cemu je 110 brojpodeoka merrie skale (sl.P.1.6-16); a zatim se stavi u drugu baZdarnu tecnost, gustine P1' kada ima pokazivanje 111, Kada se gustinomer stavi u tecnost nepoznate gustine na skali se ocitava 11 podeoka. Kolika je merena gustina tecnosti?

Po

RESENJE' U toku baZdarenja i merenja sila potiska je:

Slika P.1.6-16

66

Sile pritiska na krive povrsi

Po == Po gVo == PI g(Vo + 171 LlV) == pg(Vo +11i1V)
gcle su Vo zapremina istisnute tecnosti kacla je gusti~omer u vodi i LlV zapremina koja odgovara jednom podeoku. Eliminisanjem iz prethodnih izraza zapremina Vo i L::.V dobija se merena gustina:

P POl fll +~( E.9.. -1)]. PI
==
/1 1

Problem 1.6-17. LeteCi balon mase In nalazi se na visini z gde je gustina vazduha r. U balonu nalazi se gas gustine Pg (p > Pg)' Kolika zapremina balona mora biti ispunjena gasom da bi se on nalazio u stanju ravnoteZe? RESENJE: Princip leta balona zasnivan je na ravnotezi sile teZine i sile potiska mg == (p- Pg )gV iz koje se dobija potrebna zapremina balona
V=inl(p-P g )·

Slika P.l.6-l7 ProDlem 1.6-1S. Konusni zatvarac je povezan pomocu krute poluge, obrtne oko tacke 0, sa pneumatskim cilindrom, a cilindar, pale, sa vazdusnim prostorom iznad ulja. Zatvarac je napravljen od materijala gustine natpritiska u sudu konusni zatvarae zaptivati. Masu poluge i klipa zanemariti. Dati su podaci: D=lOOmm, D]=100mm, a=200mm,
Pm
1,\

= 7800kg 1m3 • Do kog ce

b=150mm, H=O,5m, h=O,lm, P== 880kg/m . RESEN1E: Preenik zatvaraca na mestu zaptivanja je d=D/2. Sile koje opterecuju pOlUgll (v. sl.Pl.6-18b) su: teZina zaptivaca : 2 I D 1l '1 .. G ==P Vmg=Pm3-4- 2hg, Sla pntlsk a
m

3

a)

pneumo-cilindra PM == PmD;n I 4, sila potiska i normalna sHa pritiska koje deluju na zambljeni konus: 2 2 n Po == pVg== p(D +dD+d )12hg ,

b)

PN ==[Pm+pg(h+H) ]4'
1z momentne jednacine za taeku 0: PMb==(PN +G-·Po)a, dobija se:

d2n

SIiIca P,1.6-18

Pm

S;

pga 2 [ -+Hd 2 --:s(D 2 -2d+dD) == 11769Pa. 4G h 2 . 2 bD1 -ad npg

J'

.

Sile pritiska na krive povrsi PruDlem 1.6-19. U hidraulicnom-pneumatskom uredaju nalazi se klip koji sluzi za pokretanje ventila, i opruga krutosti c=lON/cm koja ima staticku deformaciju a=20mm. Odrediti: a) natpritisak Pmo' koji ddi ventil u polotajl1 prikazanom na slici P.1.6-19, i b) natpritisak vazduha neposredno pre otvaranja ventila. Nivo ulja u uredajl1 je konstantan. Sile viskoznog trenja na pokretnim povrsinama klipa i ventila zanemariti. Dati podaci su: H=O,lm, h=20mm, b=5mm, D j =40mm,
D=30mm, d=lOmm, d j =5mm, G=lON, p= 900kg/m .
3

67

RESEN.fE

Slika P.1.6-19 a) P rno == TC(D/-d 2 )
b) Pm=
n(Di -d ) \
24 2

{G+ca+pg~[ (d 2 -dJz)H -1CD2 +Dd -2d 2 ) J} =2S470Pa,

iG+c(a+b)+pg%[(d2-dt)(H-b)-fCD2+dD-2dzll=29712Pa.

PmD/em 1.6-20. ZatvaraCi ohlib konusa i polusfere nalaze se na poluzi,. koja je obrtna oko tacke O. ZatvaraCi su napravljeni od celika gustine Pm == 7800kg / m3 • Odrediti posle kog natpritiska Pm zatvaraci nece zaptivati. Masu po luge zanemariti. Dati su podaci: d=SOrrun, R=SOmm, D=2d,
h=SOmm, H=O,Sm, c=R/3, Ro=3/2R, H o=1,2m, a=300mm, b=lOOmm, P v =500Pa,

P == lOOOkg / m3 .
RESEN.fE
1 Pm ;::: R2'TC

Slika P.1.6-20
2 2 d 'TC D nh 'TC 2 . 2 1 (-P v + pgHo )-4-+ Pmg-6-- pg i2(D +dD+d )h

{ar bl

J+

2 3 2 3 2 } +"3 pgR 'TC- Pmg("3 R +Roc)'TC - pgH== 5249 Pa.

PruD/em 1.6-21. Konusni zatvarac, koji je napravljen od materijala gustine 3 Pj = 7800kg / m , ima zadatak da propusti ulje u cevovod pri porastunatpritiska iznad ulja. Pokretanje zatvaraca bmogucava pnel1matski cilindar precnika Dj = 50mm. U pneumatskom cilindru nalazi se opruga krutosti c=lON/mm, koja je prethodno sabijena za vrednost a=lOmm. Posle kog natpritiska zatvarac l1ece zaptivati cevovod? Konusni zatvarac i pneumatski cilindar povezaru su krutom polugom, koja je obrtna oko tacke O. Trenje u pneumatskom cilil1dru zanemariti. Dati su podaci: D=lOOrrun, d=SOmm, hj =120mm, 1i=60mm, H=O,Sm, L=O,2m,

\
\

I=O,3m, p == 900kg / m3 •

68

SiZe pritiska na krive povrsi RESENJE- Horizontalni konusni . zatvarac koji je jednim svojim delom u tecnosti gustine p. a dnigim u cevi pIecnika d,· moze da se izdvojeno posmatra (v. sl.P.1.6-21b), tada se prema 1.6.2. formira zapremina zarubljenog konusa na koju deluju sila potiska

D

~ifll··········-·-·-·a)
b)

Pz := pVg:= p~ (D 2 +dD+d 2 )hg;

i normalna sila pritiska PN := pgzcd2rc 14, Slika P.1.6-21 pri cemu je zc:= H +Pm 1 pg. Osim ovih sila pritiska na polugu deluju i sledece
sile: teZina konusnog zatvaraca G:= p,Fmg:= P;"g~21l hj' sila pritiska pl1eumatskog cilindra PM
".

2

:=

PmDj2rc 14, i sila u opruzi Fo := ca. Uvodenjem rastojanja:
Xc

polozaJ3 tezlsta zarublJenog konusa sile pritiska
flzc

y . y .

:= 4"

h D2+2dD+3d 2 D +dD+d-

2

1 , 1 polozaJa

v'

deJstva normalne

:= A~

I

c

=

j~Z , momentna jednaCina za tacku 0 glasi:
c

2

(PM - Fo)/ + Pzx c - G

4 - P" (L -I:!.zc) o.
:=

hI

.

Konacno, iz ove momentne jednaCine, dobija se traieni natpritisak:

Pm 2

4

(Djl-d L)n

2

2

hj . dl l . lFol+GT-PzXc+pg(HL-·16)J= 1,66bar.

r

Problem 1.6-22. U kosom pregradnom ziduizmedu dva rezervoara nalazi se zatvarac oblika polulopte. ledna pJegova stralla okyasella je tecnOsCll gustine PZ' a druga izlozena polju konstantl1og pritiska. Od:rediti pokazival1je h manometra, za slucaj da.sila istezanja veze A-A iZIlosi R j :=20kN. NaCi silu koja u tom sIucaju vezu A-A opterecuje na smicanje. Dati su podaci: hj=1,2m, lii=2,2m, R=0,4m, pv=8kPa, ((.=30°, Pj

= 900kg/m 3 ,

P2:= lOOOkg/m 3 , Pm =13600kg/m

3

.

b)

h
a)

Slika P.1.6-22

RESEN./E: Na OSIlOVU pokazivanja maIlometra, zakljucuje se da sa unutrasDje strane poklopca A-A vlada potpritisak, koji prema 1.1.5. iznosi PVG =Pmgh. Ovaj problem je n,!.jlakse reSiti primenom metode potiska, izlozene u Odeljku i.6.2.Prema ovoj metodi treba zapremil1u . poluiopte izdvojiti (v. sl.P.l.6-22b). Tada na izdvojel1u zapremil1u deluju:

Sile pritiska na krive povrsi

69

- sila potiska Po::: Pz Vog == 3" P2 gR n, . - nonnalna sila pritiska PN == (-P v + P1gh1 + P2gh2 )R n, - sila potpritiska Pv == PvoR2n , - i sila reakcije veze R== R; + Rs' Na vezu A -A deluje sila istezanja R; == PN + Pv - Po coscx, iz koje se dobija pokazi1 vanje manometra h::: 2 (R; + Po coscx- P )::: 134mm. N PmgR n Takode, na vezu A -A deluje i sila smicanja, koja izn08i Rs == Po sincx == 657 ,5N.
Problem 1.6-23. U rezervoaru se nalazi voda, a iznad nje vlada natpritisak Pm= 1,23bar. Na rezervoaru je montiran ventil 8igurnosti. Sediste ventila kruZnog oblika, poluprecnika r-=15mm, zatvara metalna kugla poluprecnika R=20mm. Sa gornje strane kugle nalazi se opruga krutosti c=lOON!cm, koja je staticki deformisana za rastojanje t1 x=lcm. Odrediti visinu vode u rezervoaru posle koje ce se ventil sigurnosti otvoriti. Gustina materijala od koga je kugla napravljena je Pm == 7800kg / m3 •
2

2

3

h

p
Slilca P.l.6-23

RESENJEh'2

pgr n

c~ +~Pmr_E.[3+(~)2J_Pm
-' P
6
I

pg

=2,035m, gdeje b=R-JR 2 -r 2 "

Problem 1.6-24. Konusni zatvarac u kosom zidu nagnutom pod uglom cx=4S0 u odnosu na horizontalu zaptiva otvor precnika d=lOOmm. Zatvarac se, s druge strane, naslanja na oprugu krutosti c=50N/cm, koja ima staticku deformaciju Xo =2cm. Odrediti posle kog natpritiska zatvarac nece zaptivati otvor. Dati podaci su: D==200mm, H=200mm, h=100mm, h1=lm,
h2 =2m,P1 =lOOOkglm
3 ,

Pz :::1200kglm3,

Pm ===7800kgl nz 3, pv=lkPa. RESENJE- Uvodenjem ~ila: D 2 nH d 2n G=Pmg12' R,= P1 U(H-h)g,
P2

nh = P212(D Z +dD+d 2 )g,

PN

===

(-Pv +P2ghZ)4--' Fe == CXo;

d 2n

.

dobija se:

Slika P.l.6-24

70

Sile pritiska na krive povrsi

1.6.3. Metoda Jr3VIII.oteze tec[U<[J)sti

U nekim slucajeyima, kada je kriva povrs slozenog oblika (v. sU.6.3a), rezultujuca sila pritiska na krivu povrs moze da se odredi primenom relativno jednostavnog postupka. Naime, ako tecnost gustine p kvasi krivu povrs A sa "unutrasnje" strane tada se uvodenjem jedne iii vise zamisljenih presecnih povrsi formira zapremina V ispunjena tecnoscu (s1.1. 6.3b) koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Av ' Cija ce se ravnoteza posmatrati (sl.1.6.3c). Uvedene presecne povrSl mogu biti proizvoljnog r__ _-'.-_:/ oblika. Medutim, kako je na ovim povrSlma, prema datom polju A ,p i· ./ pritiska, potrebno nati sile pritiska '\Si to je najpogodnije da su one oblika i'b \ ravnih. povrsi, jer se na takvim povrsima primenom izraza (1.5.6) sile pritiska jednostavno odreduju. b) a) Pri izdvajanju zapremine V (sl. Slika 1.6.3. 1.6.3t) na presecnoj povrsi (iIi presecnim povrsinama) uvode se dye normame sil" pritiska P (ili odgovarajuCi N braj parova sila pritiska) istog intenziteta ali suprotnog smera. Koriscenjem ovih sila i Ojlerove jednaCine (1.1.1) dobija se sila pritiska koja deluje na krivu povrs:

·' 10 iJi
~.=._.

P=-tpdA =PN +fAv pdA::: P + tgradpdV:= P + pgdV:= P + pV g:= P +6 N N N N
Na osnovu sprovedene analize zakljucuje se d~ je sila pritiska na kriVll povEs P jednaka vektorskom zbiru sile tezine fluic1a G u izdvojenoj zaprenuni V i sile pritiska na presecenoj povrMni PN' S obzirom da je sila pritiska na krivu povrs u izlozenom postupku dobijena iz ravnoteze sila koje deluju na izdvojenu zaprerrJnu tecnosti ova metoda se maze nazvati llteioda rav.1tote:fe~ tec.nosti Pri koriscenju.ove metode veoma je vazan izbor presecnih ravnih povrSi. Nairne, njih treba birati tako cia je zaprerninu V sto jednostavnije oc1rediti, bez obzira na broj presecnih povrsi. Treba napornenuti c1a se, ponekad, problemi ovogtipa uspesno mogu resiti i primenom pravila za odredivanje sila pritiska za proizvoljni pravac, a o cemu je bilo govora u Odeljku 1.6.1. Ako se pri formiranju zapremine V uvede veCi broj ravnih povrsi Ai' i neka je njihov broj i=m, tada P prec1stavlja rezultujucu silu pritiska sa svih uvedenih N preseka, taka da se sila pritiska na laivoj povrsi moze oc1rediti kao:
til

t

P=G+PN=pVg+LPmcA;iij.
1'=1
t

(1.6.9)

Ukoliko se u fonniranoj zapremini V, sa istim brojem presecnih povrsi A;, nalazi veCi braj tecl10sti razliCitih gustina Pi V=1,2, ... ,n) tacJa se sila pritiska na krivu povrs (1.6.9) svodi na oblik:
. n m

P=G+ P = CLpFJ)g+ ; = 1 ' LfimcAJi; , N )=1

(1.6.10)

Sile pritiska na krive povrsi

71

u kome su zapremine ~. delovi zapremine V ispunjeni tecnostima gustina Pi' Problem 1.2-25. Izmedu vertikaJnog i kosog zida rezervoara nalazi se cilindricni poklopac, poluprecnika R i sirine I. ~=v,*====l Odrediti intenzitet sile pritiska koja opterecuje poklopac, ako je on oblika: a) poklopca A (isprekidana linija sa sl.P.1.6-25a), b) poklopca B (puna linija). a) b) c) Dati podaci su: H=2m, 1=2m, 3 Slika P.1.6-25 R=lm, ex.=45°, P = lOOOkg / m .
RESENJE- RastavljajuCi veze pokolopaca A i B po vertikalnoj i kosoj ravni, nagnutoj pod uglom ex., formiraju se dye zapremine: V; = (n / 2 +a)lR 2 12 i
V2 = (3n 12 -a)IR 2 12. Zapremina VI je zapremina tela, te se zato na nju maze

primeniti metoda potiska, Odeljak 1.6.2., primenom koje na potopljeno telo deluje sila potiska Po = pf;;g. Zapremina V2 je ispunjena tecnoscu, teZine G = pV2 g, i na nju se primenjuje metoda ravnoteZe tecnosti, Odeljak 1.6.3. Na ravnim povrSinama po kojimje izvrseno rastavljanje veze deluju dye normalne sile pritiska:
PN ]

= pg(H - ~)Rl

;

PN2

= pg(H + ~ sina)RI.

KoristeCi izraze za rezultujuce sile pritiska dobijaju se resenja: a) b)

PA Ps

= J(PNI + PN2 sina)2 +(Po - PN2 cosa)2 = 62810N , = J(PNI + PN2 sina)2 +(G+ PN2 cosa)2 = 94446N.

Problem 1.6-26. ReSiti primer 1.6-1. primenom metoda potiska i ravnoteze tecnosti. RESENJEa) Za poklopac A-A primenjuje se metoda potiska. Uvodenjem dye rayne presecne povrsine, na kojima deluju normalne sile pritiska

p,,.
a)
b)

PNl=[Pm+pg(h-~)JRl;

PN2 =(Pm+pgh)RI,
VA
:=

formira se zapremina cilindricnog tela

i

Slika P.l.6-26

R 2nl, na kojn deluje sila potiska

Po == pVAg· Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopacA-A iznosi:

PA == ~ +(Po + PN2 )2 = 17,86kN. b) Pri rastavljanju veze B-B, formira se zapremina tecnosti VB G = pVBg, na koju deluju i dye normalne sile pritiska
PN3 . [ 4R = Pm + pg(h+3';)

\
I

= R 3 n,

teZine

J1

-zR n;

2

PN4

tako da ce sila pritiska na sferni poklopac biti:

=(Pm + pgh)-ZR 2n; PE =JP~3 + (G-· PN4 )2 = 2504N.

1

72

Sile pritiska na krive povrsi JProiJlem 1.6-27 •. Rditi primer 1.5-17. primenom metoda ravnotde tecnosti i

potiska.
RES.6NJE: Zbog jednostavnijeg pisanja

uvode se zapremine piramide
a)
b)

Vp =t(2a)2 H,VI =Vp

'

V2 =V3 =Vp 12.

Slika P.1.6-27 IZQvajanjem zapremine piramide sa strane tecnosti gustine PI dobija se iapremina VI (v. sl.P.1.6-27b) na koju deluju silekoje se odredjuju primenom metode ravnoteze 'tecnosti, i glase:

P.<I

==[-Pv+Plg(l+a)j(2a)2, PYI =PIVIg·

Izdvajanjem zapremine pir<).mide sa strail(~ okvasenih povrsi tecnostima gustina P2 i P3' dobivaju se zapremine V2 i V3 (sl.P.1.6-27a), na koje prema metodi potiska deluju sile: 2 P.<2 =[Pmgh -'P2gi-P3g(a+b)]2a , PY2 == P2 V2g,

L~<3 ==[Pmgh - (P3gi+ b)] 2a 2,

PV3

== P}"3g·

Dakle, ukupna horizontalna sila pritiska je Px == Px2 + P.d - P."l. = 440,74kN , dole je ukupna vertikalna si1a pritiska
. P,

= PYI -

PV2

-

PV3

=[PI -

~ (P2 + i?3) ] Vpg = O.
== 440,74kN.
.

Prema tome, ukupna sila pritisica je !'=

Problem 1.6-28. Rezervoar oblika zarubljenog konusa, .nalazi se na kosom zidu

.

Jp} + P.}.

nagnutom pod uglom ex,=45° prema horizontali., Pritisak u rezervoaru meri se zivinim manometrom, cije je pokazivanje a=300mm. Odrediti sHe. koje opterecuju zavrtnjeve A-A na istezanje i smicanje. Tezinu rezervoara' zanemariti. Dati su 3 . po daCl: d=O,5m, D=lm, h=lm, b=O;5m, P = lOOOkg 1 ro-', Pm = 13600kg/ ill . Napomena: Zadatak resiti projektovanjem hive povrsi u proizvoljnom pravcu i metodom ravnoteze tecnosti.
?

a)

b)

c)

Stika P.1.6-28 1?ESENJE- Postavljanjem jednaCine hidrostaticke ravnoteZe za manometat dobija se natpritisak u tacki M koji iznosi: Pm == Pmga:'" pgb. Zadatak ce se resavati

Site pritiska na krive povrSi

73

projektovanjem krive povrSi zarubljenog konusa u pravcima: i- istezanja i ssmicanja. U ovim pravcima komponente rezultujuce sile po jedinici mase koje deluju na fluidne delice (vo sI.Po1.6-28d) su: F; = gcosex. i Fs = g since Zapremine koje su merodavne za odredivanje sila pritiska, prema Odeljku 1.6.1. prikazane su srafurama na sl.P.1.6-28b i c. Medutim, odbacivanjem dvostruko srafiranih delova, jer se sile pritiska na njima uravnotezavaju, dobivaju se nove merodavne Vs' Dakle, prema izrazu (1.6.6) definisu se sledece sile zapremine: V;', V/, pritiska:
Pi
I

2 2 f/'F d I d n = P i i =... = Prn-4-' P; = pV;F; = ti2(D 2 +dD+d 2 )h---h lJgcosex., 4
1[
II ,

1[

p,. = pVsF;. == P~ (D 2 +dD+d 2 )hgsinex..
Prema tome, traZene sile istezanja i smicanja veze A -A su: Ri == P;'- P;"= 5079,7N, Rs = Ps =3178N. Ovaj primer, takode, veoma lako, moze da se resi metodom ravnotde tecnosti datom u Odeljku 1.6.3. Prema ovoj metodi, potrebno je posmatrati ravnoteZu tecnosti koja se nalazi u zarubljenom konusu. Tada se definisu sila te:line tecnosti G=

P;2 (D

2

+dD+d 2 )hg, i normalna sila pritiska PN := (Pm + pghcosex.) d:n koja

deluje na rastavljenu vezu A-A. Na osnovu ovih sila odreduju se reakcije veze: Ri := PN -Gcosex., Rs =Gsinex..
Problem 1.6-29. Sferno-konusni zatvarac obrtan oko horizontalne ose 0 zaptiva otvor u pregradnom zidu. Odrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac. Dati su podaci: R=500mm, r=300mm, h=lm, H=2m, ex.=45 0, Pm=2kPa, pv=2kPa,
p]

= lOOOkg / m3 ,

P2

= 800kg / m3 .

RESENJE: Zbog jednostavnijeg pisanja uvode se duzine a = ~ R2 - r2 i b=R-a. Da bi se problem resia izdvojice se zapremina zatvaraca (v. sl.P.1.6-29b) i analizirace se sile pritiska koje opterecuju H tu zapreminu. Sa strane tecnosti gustine p]' formira se zapremina leonusa, koju primenom metode ravnoteze tecnosti opteb) a) recuju sile Slika P.1.6-29
G:= p]V]g:= p] -3-ag , PNl
r n
2
:=

(Pm + p]gh)r n.

2

Sa strane tecnosti gustine P2 formira se zapremina zarubljene sfere, na koju se primenjuje metoda potiska. Prema tome na oyu zapreminu deluju sile:

a sa druge strane jedna iii dye tecnosti raz!icitih gustina.5m i sirine 1= 2m.6-30a-d.1.6-30.J~vl)cosctl = 12643N . PN2 = P2gh2 A .1.74 Sile pritiska na krive povrsi 2 PN2 =(-Pv+P2gH )r n. N1 odnosno rezultuJ'uca sila pritiska P -= (p2 + p2)112 x y = 40l9N.A=2RI.PN3 ) Sin aj +[G3 +G2 . Giji je polozaj prikazan na sl. Na OSllOVU ovih sila pritiska odreduju se komponente rezultujuce sile pritiska: Px -= (PN2 . U pregradnom kosom.V4='4Rcxl. P3 =lOOOkg/m .v3=-4-1. = 377N.PN1 )SillCX + PZ2 . Pz = (?'V2 .6-30.P. lllOgU tako da se resenja a) napisati kao: 2 P= {[CPN2-PN1)sincx] +[G2-POI+(PN2-PNI)COSCX] 2}1/2 =13. h2 =lm.6-30 2 b) c) d) Slika P.POI +(PN3 +PNZ . Pm=O. G2 = P2Vjg· . 4 3 Pz2 =P2V2g=P2(3R n-Vk)g. Prublem 1.P ) eosex. Radi kraceg zapisa ovih sila uvode se oznake za merodavne proracunske povdine i zaprernine 1 2 1 2 • R 2n 1 2 a=RI. Odrediti intenzitet rezultuju6e sile pritiska na cilindricni pregradni poklopac.V2=2R (n-cx)l. Vj=2Rnl.G = 4001N.1. Slika P. poluprecIuka R=O. P2 =900kg/m .1.2kN. treba koristiti metode ravnoteZe tecnosti i potiska. 2' 2)112 .1 REJENJE' Pri rdavanju sva cedri postavljena problema.6-30. Dati podaci su: 3 3 3 h 1=2m. cx=45°. Tom prilikom na izdvojene cilindricnezapremine deluju povrsinske i zaprerninske sile. PI =800kg/m . zidu nalazi se cilindricni poklopac.2bar. gde je Vk -zapremina kalote. koja se odreduje izrazom Vk -= (3r2+b 2 )nb 16. Cilindricni pregradni zid kvase sa jedne strane jedna tecnost. iIi kosom i vertikalnom.P N2 . prikazane na sLP. I b) P = \[(PHi PNl = Plghl A . POI = PIVjg.1.

G. G] = pJ/3g . . {[ Pm .SN PM = Pma. PN3 =:= (P2gh2 +P3g~ sina)a. R 2 2 sllla)a.1. Konusno-polusferni zatvarac A-Asa spoljne strane kvasi tecnost gustine PI a sa unutrasnje tecnost.~)a . d. Poznate veliCine su: h.631 zatvarac je neopterecen. REfENJE.6N c) P".6-31. PN21 =[ Pm + pzg(h 2 - ~) Ja .PN3 + (PM -PN2 )sina]z +[Gl -P02 -P03 . if. PNl == (Pm + p]g"2)a . polje pritiska 11 tecnosti gustine Pz ce se promeniti. G3 == P3 V2g· POI . G2 = P2 (V2 +V3 )g. P03 == P3 V3g· Problem 1. Odrediti silu koja OVOID prilikom deluje na zatvarac A-A. = Plr~g.R A = F (2r I d) 2. F. G3 = pFzg· 2 d) P == {rPNI .P03 + (PN22 .PN3 ) cosaJ }112 '" 23806.Site pritiska na krive povrsi 75 PNI = PlghlA.1. R.gustine PZ' U polozaju prikazanoID na sLP. N2 PN3 =(P2gh2 + P3g"2)a R . P == P2g( h-R .PN22 ) smaJ2 + [G2 - 2 Pm =Plg(hl . na klip teiine G. a poldopac A-A ce biti opterecen.(PM-PN 2 )COsaft = 24731. Slilm P. Usled dejstva sile F. PN2 POI = pzg(h2 . r.6-31 1 \ I .PN21 + (PN3 .~ sina)a. G2 = P2 V4g. PN22 ==[ Pm + pzg(h 2 + ~ sina) Ja. PN3 == (Plgh l + P3g~ sina)a . P02 = P2 VZg. POI = Pl V3g .

i ono je linea17lo promenljivo sa koordinatama x .x-F.1.4) Iz (1. pri cemu su F". iz . (1.76 1. nivo tecnosti u rezervoam iii neku drugu karakteristicnu izobarsku POVIS.3) u kome se konstanta integracije C odreduje iz granicnog uslova poznavanja pritiska u nekoj tacki fluidnog prostora u usvojenom koordinatnom sistemu OXYz.1 pravcima. vezati bilo gde.1). P®lje pdtiska i .@g milrmr21Irnja flhlllida.7. vee promenljivo. Osrmo'lfIDI.1) Na fiuidni de lie. na koji deluje sila teiine po jedinici mase g. dobice se jednacine izobarskih povrSi: z=PF. u principu. Ukoliko ubrzanje a nije konstantno. rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je: F =if + ( -5) = FJ + FyJ + F'J = const.2) sledi da je polje pritiska promenljivo n svim Slika 1.7. Osnovna jednaCina mirovanja fluida Ojlerova jednaCina (1. . pri relativnom mirovanju izazvanom konstantnim ubrzanjem ii deluje inercijalna sila po jedinici mase -a.3) stavi p=K=const. Fy i F z komponente sileo Kaleo je rezultujuca zapreminska sila konstantna to je po(ie sila koje c1eluje na fluid hornogeno.1.7. 1. Ojlerove jednaCine (1. Dakle.7. jednostavno. izuzev u pravcu koji je normalan na sHu F (povrs p=const. Integraljenjem jednacine (1. Posle dobijanja konstante integracije C polje pritislca je potpuno odredeno.-F. S druge strane. koje su u odnosu na horizontalu nagnute pod uglovima .1xll jedIrnaciJllal rciaUvIDI.4) sledi da su izobare ravne povr. Nadjeno polje pritiska.1) dobija se polje apsolutnog pritiska p= p(Fxx+Fyy+Fzz)+C .Y K-C Fx Fy (1.7. y i z. ako· se u jednaCinu (1.1) nalazi fluid gustine p i aka se rezervoar kreee konstantnim translatornim ubrzanjem = tada fluid u odnasu na a a/ +ayJ +aJ rezervoar relativno miruje.7.7.7. se moze iskoristiti za definisanje izobarskih povrsi. sa s1. ali u slucajevima kada se veze za: nivo slobodne povrsi.1.fi. izobarske povdi Ako se u rezervoaru (v. a koriseeni fizicko-matematicki model strujanja je sasvim drugaCiji nego onaj koji vazi za mirovanje fluida.7. vazi i za relativno mirovanje fluida i ona u skalarnom obliku glasi: (1. RELA'fIVNO MIROVANJE 'fECNOS'fll PRI TRANSlLACUI 1.1) napisane u vektorskom obliku: pF = grad p (1.7.< Ovaj koordinatni sistem moze se. Nairne.7.7. tada se 0 relativnom mirovanju.7.1). konstantu C je najlakse odrediti. s1. ne moze ni govoriti jer u tom slucaju fluid struji.

sila pritiska se odreduje prime nom jednog ad izraza P = JA pdA == p~zcA = PeA (' . a) U sIucaju kada je okJlasena ra/lna POJlr.=pV. Sila pritiska koja deluje na bilo kakvu ravnu iii krivu povrS A maze se odrediti. i za slucaj relativnog mirovanja tecnosti pri translaciji.7. i 1.=PF.P.5) Kao sto je ovaj izraz za silu pritiska bilo moguce pojednostaviti za primenu u Odeljcima 1.7.7.2. primenom opsteg izraza (1. i s/obodna povr.1. i pravci njenog dejstva.a I!!:.5.y. (1.7. odreduje se I rezultujuca sila pritiska P == ~ P. / P).hidrostaticki pritisak u tezistu okvasene povrsi.z) (1.Relativno mirovanje teenosti pri traJ7siaciji 77 a == arctg(p) .!im~ a njena jednaCina se dobija iz (1.oje deJluju lIll.7) gde se zapremine V.y. predstavljeno izrazom (1.7.1). i z. (i=x.6) pn cemu su: z c . u koordinatnim pravcima. koji su u == arctg(p. to ce i ovde biti moguce.ll! lraVlIllC i krive povdi.7. SHe pritiisl!!:.l.7. b) U slucaju kada tecnost basi hivlt povrs (s1. Na osnovu komponenata P. y.6).fAidA. z): Prime nom .2a). Od obIika za silu pritiska (1. y.5) na oblik (1. moguce je preCi sarno zato sto je polje pritiska p=p(x. i P e .! tecnosti je rtn'na pow§. z Fx Prema tome.verti!caIno rastojanje ad tezistaokvasene povrSl do nivoa slobodne povrsi tecnosti.z).7. linearno promenljivo sa koordinatama x.7.6. 7. a 0 cemu ce biti vise reci kroz primenu u slucajevima ravnih i krivih povrsi.2b) tad a se kompbnente sile pritiska odreduju kao lj=tpdA. dobivajll projektova~em krive povrsi.! (sl.2. para/e/na sa osta/im izobarskim povr. (i=x.4) za K = Pa' 1. + p) + Pz2 odnosu na horizontalu odredeni uglovima (Xi .5. !coji glasi: (1. na nivo slobodne powsi.7~3). b) c) Slika 1..

Ravne povrsi se uvode zato §to se na takvoj povrsi najlakse odreduje sila P . postupkom izlozenim u Odeljku 1. Naime.5).2) i veze izmedu povrilinskog i zapreminskog integrala. Napadna linija sila p. kriva povrs zatvara ravnom povrsi i na taj nacin se dobija zatvorena kontura koja ogranicava zapreminu V.7) sile pritiska je moguce odrediti za bilo kakav oblik krive povrsi: Ali.1. a kao drugo. y. integral u tom izrazu ponekad nije lako reSiti.7. Odredivalllje sna ]!llJriUska teclllostii )lUll kri:wce JllovrlH meto«iama ravllllo1i:eze teCllll(])sti i poUska Ponekad sile pritiska na krive povrsi. kao sto je prikazano na sl. s). Zato se.f odredenom ortom normale S (v. na pI.7.78 Relativl10 mirovanje tecnosti pri translaciji izraza (1. u s-pravcu.7. a) Metoda ravnote:fe tecnostt: Kada neku krivu povrs kvasi tecnost.3a.7) moze se odrediti komponenta stle pritis!ca !coja dehije Ita hivlt povr.6).1.3. koriscenjem Ojlerove jednaCine (1. sl.7.koju ispunjava tecnost. dok je komponenta rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F~ = F cos(F.7. Sada se formirana zapremina V. s). prolazi kroz teZista zapremina Vi (i=x. Medutim. dobija se sila pritiska P"" - f pdA f piii + P I grad pdV + P JpFdV + P A = N A = V N = N V ( 1. Medutim.9) Izraz (1. ~ razloga jednostavnosti zapisa uvodi se komponenta . moze izdvojiti i II njoj posmatrati ravnoteZa tecnosti.3a). ttproizvo(.9) u potpunosti definise silu pritiska koja deluje na krivu povrs (sl. Tom prilikom.6.7.3.prtlVCt~ 1.8) gde je Vs .7.7. prime nom izraza N (1. u cilju odredivanja sile pritiska.ilOm. tada sila pritiska moze da se odredi primenom izraza (1. Z. za takav proizvoljan oblik tesko je naCi polje pritiska na povrsi.7. U tim slucajevima moguce je primeniti ili metodu ravnoteZe tecnosti (Odeljak 1.3) iii metodu potiska (Odeljak 1. nije jednostavno odrediti. na nivo slobodne povrsi tesnosti.2c).7.7. koriscenjem izraza (1. jer kriva povrs maze bitiproizvoljnog oblika. kao Ps = pVsFs (1.2).7.2.zapremina dobijena projektovanjem krive povdi.6. u nekim slucajevima odredivanje merodavne zapremine Vi i nije tako lak posao.7..7. a) b) Slika 1.1.

pa ce u usvojenom koordinatnom sistemu vezanom za F'~" F A Zc. P = lOOOkg/ m 3 • RESENJE Rezultujuea zapreminska sila po jedinici rnase. a njen pravac napadne linije prolazi kroz teziste zapremine V.10) se svodi na izraz (1. tada se postupak opisan u Odeljku 1. Prema tome. b) hfetoda potiska. jednacilla (1. U koliko je lleka kriva povrs okvasena taka da se pri rastavljanju veze dobija zapremina Vkoja nije ispunjena tecnoscu (v. Za slucaj mirovanja fluida ii:::: 0.7.B P A B Slika P. D=lOOmm. jed ina razlika biee u smeru sile P .5m/ S2 Odrediti sile pritiska koje optereeuju poklopce A.P.3b).7-1a) kreee se translatorno konstantnim ubrzanjem a:::: 4. H=lm. jednacina (1.sila inercije. tj. koje deluju na izdvojenu zapreminu (sl. Sud cilindricnog oblika (sl. /=lm. 7.7-1 .1.n :::: 0. i F predstavlja opftu (Arhiinedo/Ju) stlu potiska za slucaj jednoliko ubrzallog . a=45°. i za slucaj mirovanja (5 =0) svodi se na silu potiska (1. Tom prilikom. Dati podaci su: d=SOOrnm.6.1l' F F gde je G:::: pflg tezina tecnosti i F.7.Problem 1.1.7.3b).6. Ona je.1l =: -pV5 . Pm=1480Pa. 13=60°. jednacina ravnoteie sila. B i C. h=lOOmrn. je F = g.Relativno mirovanje teci10sti pri translaciji 79 rezultujuce sile pritiska P :::: pVF. normalna na izobare.9) moze da se napise u sledecem 0 b liku P::::G+F.10) Ova jednaCina izraiava ravnoteiu sila koje deluju na izdvojenu fluidnu zaprerninu V Treba naglasiti da je rezultujuca sila pritiska P jedllaka sili reakcije veze R=.1.fr:::: -pV(g -5).9). glasi: .3a u potpunosti moze ponoviti.Sm.7. takode. Ova sila potiska definisanaje izrazom -PF =: -pr. koja je sada usmerena lea nivo~ slobodne povrsi tecnosti.7. koja se razlaze na komponente: P :::: G+ F.n+PN=-R (1.:: -P.7. koja deluje na bilo koji fluidni delle. Dakle.1. sl.7).translatornog kretanja.5. Na kraju treba napomenuti da napadna linija sila pritiska PF prolazi ktoz teiiste zapremille Vi ona je normalna na izobarske povrsi.l. F. b=O.

koja su detaljno opisana u Odeljcima 1.iznosi Fx y == arctg..asina. P = Pa + Pm)' dobija se konstanta illtegracije C = Pa + Pm' pa ce polje pritiska biti P. podignut za rastojanje zm == Pm / plFJ Ako bi usudu iznad nivoa teiSnosti vladao potpritisak P v' tada bi Divo slobodne povrsi tecnosti bio ispod nivoa tecnosti u sudu na rastojanju Zv == Pv / ~FJ U slucaju da je IFzl == g. Fy = 0. koji se odreduje iz jednacine (2).p[acosa. u kojima su natpritisci u teiistima povrsina odredeni if.treba odrediti odgovarajuee geometrijske parametre. d p[abcosa. .6). koji glasi: Pm Fx x (2) z == plFzl + IFil .7. maze da se napi~e u kracem obliku. iz jednaCine za polje pritiska (1).razom (1). Nairne. Z= . Fz = -g+asina. Ova jedn3cin3.P" = Pm . dobija se p = -p[acosa.x+(g. . Ova jednacina sledi iz polja pritiska.)(H +f+h) ] D.7.9N.)z] +C. tj. sile pritiska: P i Pc mogu se A odrediti primenom izraza (1. 1z ovog obIika jednaCine slobodne povrsi tecnosti dolazi se do veoma vaznog zakljuiSka: da je nivo slobodne povrsi tecnosti.7.4).1). kao prvo. Pre nego se pre de na odredivanje sila pritiska. sile pritiska su: 2 PA == (p. PE == (p.1. odredenog jednacinom (1).5a i b. tada se nivoi slobodnih povrsi nalaze na rastojanjima Pm / pg iIi Pv / pg.+(g-asina. . u koordillatnom pocetku (x=z=O.8). Prvo.-(g-dsina.== arctg acosa == 25 6°.P.7. ~A . Ovaj zadatak moze se resiti drugaCije ..n == 81.' Drugo.80 Relativno mirovanje tea10sti pri Irans!acUi nivo tecnosti u sudu projekcije sile biti: Fx =-acosa. Iz uslova poznavanja pritiska na nivon tecnosti u sudu. Prema tome.)zl· (1) S obzirom da su povrsille poklopca A. B i C rayne povrsi.7. ugao nagiba izmadu horizontale i izobarskih povrsi. Fz g-asma. Za primenu ovih izraza potrebno je poznavati polozaj nivoa sIobodne povrSi tecnosti.x+(g-asina. primenjene za teZiste poklopca B.) g-a sma. dok se 8ila P moze odrediti prim~nom izraza B (1..)H]}-2 2 Slnl-' TC =1478N. odrediti jednaCina slobodne povrsi tecnosti. Zato ce se. to se sile pritiska na njima mogu odrediti primenom izraza (1.Pa ) x_ -b AE b-Ji ={pm - x=O z=(H+d/2+h) AC =[Pm + p(g-asina.)x=-I AA z=-Ji = {Pm + p[alcosa..7). uodnosu na nivo tecnosti u sudu. liZ pOlloe (1. odreduje se vertikalno rastojanje I I . Uvrstavanjem ovih komponeilti sile F u Ojlerovu jednaCinu (1.)H]} d 4TC == 2217N. kada se ~uvrsti P = P a ' i glasi: Pm a cosa. ~ p(g -a sina.

b=1. ~ = arctg(----·-:--) == 30 60 • Pnmenom izraza g-aSl11cx ' (1.7) odreduju se sile pritislea PA Pc = PV:4 IFxl= P-4-(l+b+ t~)aCoscx=2217N. Odrediti.4) dobija se ugao pod kojim je nagnuta tecnost u odnosu na horizontalu.:~ F 1478N U prethodnim izrazima za sile pritiska koriscene Su apsolutne vrednosti za komponente rezultujuce zapreminslee sile. p= 1000kg/m .7.e je R=600m.lm. d .a sin ()(. d2rr. a ona iznosi B Zc = p(g-asinti) .P.Relativl10 mirovanje te. Iznad benzina vlada atmosferski pritisak. primenom izraza (1.9N PH .7-1 suprotnog smera od pozitivno orijentisanih OSa x i z. krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a == Sml S2. na osnovu kojeg se. Nivo slobodne povrsi tecnosti prikazan nasl.8) odreduje sila = pVBIFBI = P llcl sI= 4~.7. p =7S0kgl m 3 • . Pm . U autocisterni koja ima povrsinu poprecnog preseka oblika elipse: nitlazise benZin. Problem 1. Prizmaticni sud sirine B=lm. D2rr. Autocisterna se krece konstantnom brzinom v==70km!h u krivini ciji je nagib definisan uglom cx=2°.7-3 odnosi se na stanje mirovanja na horizontalnom delu puta. zato sto su sile pritiska ucrtane na sl. kao i silu koja opterecuje dno suda.7-2. Z = pVc I~ I= P-4-(zm +H +2+ h)(g-asmcx) =81. H=lm. odreduje rastojanje 11c =Zc [cos ~ + sin ~tg(~ . Dati su podaci: a=lm.P. potrebno je odrediti komponentu rezultujuce zapreminslee sile po jedinici mase u pravcu dejstva sHe P . IFBI =gcos~+asin(~-cx) = IFxlsin~+IFzlcos~. b) silu pritiska koja opterecuje dno autocisterne. Radijus krivip. RESENJE: Rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je jektovanjem ove sile na horizontalni i na vertikalni pravac.7.) H]BL == 16220N.6) dobija se sila pritiska na dno suda F == g . Problem 1.1.2m. koji iznosi acoscx . a) ugao u odnosu na horizontalu pod kojimje nagnut benzin.7-3. Pm = 800Pa.Cnosti pri translaciji 81 acoscx b H' g-asincx + . Na kraju. Pro- P = [Pm + p(g.1. h=O.7. i prime nom jednacine (1. Dati su podaci: 3 L=2m. kao trece. dole se sa izrazom (1. Odrediti ugao u odnosu na horizontalu pod kojim je nagnuta tecnost pri translaciji.ii. napunjen do visine h. Konacno. cx=30°.y)].

1z uslova zadatka. 1 RESENJE.1.7.1. na kome se na rastojanju 112 na). Poznate veliCine su: h.82 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji RESENJE: Kako se autocisterna nalazi u krivini to ce na fluidne delice delovati inercijalna sila po jedinici mase an = v 2 / R.a ima komponente Fx == ~c()scx.=45° prema horizontali. napunjen jedvema tecnostima gustina PI =::800kg/m3 i P2 =lOOOkgim 3 . tako da voda moze da pretice iz komore u leomom.7-4. )... b) Primenom izraza (1. a ' % i '. .Fy = 0 i F. Problem 1. Rezervoar R..7-5 RESENJE: Rezultujuca zapremi-. sirine L. Slika P. 21 aJ Slika P.. . pri dnu./em 1.. +b J Pv +(Pa + Pm) h'. to ce se smatrati da je an = const . Odrediti ubrzanje a. H.6) dobija se sila pritiska na dna auto-cisterne P = pg(h + a)abn coscx.b 2h(Pm + Pv ) 1 pd cemu je b == (P m+ Pv ) / pg. .7-3 Nadena resenja vaze i za vagon-cisterne koje imaju poprecni presek ablika elipse. Iznad nivoa vade desne komore je vazduh pod natpritiskom Pm' a iznad nivoa leve komore vlada potpritisak Pv ' U pregra Ji P. da je slohodna povrs normalna na poklopac AB .. Vazduh u komorama menja stanje izotermski.4) sledi cosa B= arctg 2 3. stranica 21=4m. nalazi se procep. L.azi otvor." . i krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a pod uglom cx.. a x o A B potom odrediti sHu pritiska koja ~ ga opt~recuje. Odrediti ubrzanje tako da slobodna povrs bude upravna na poklopac suda AB.Traieno ubrzanje je p H a=TI" . tako da pritisci u vazdusnim prostorima obe komore h budu isti.:...( g b) -a. Pro/.. == g..horizontalnim R ubrzanjem a. nska sila po jedinici mase F=:: g. LP a gI . = 30492N. koje se nemesaju. Rezervoar se krece konstantnim translatornim .. . Sud oblika kocke.7. gRlv -sincx..68°.. podeljen je pregradom P na dye jednake komore.:::ina. S obzirom da je radijus krivine mnogo veti od poprecnih dimenzija autocisterne. I.7-5. a) Iz jednacine tipa (1.

.3N .\ ~~ .Pa)~~IA2::: (PI +P2) t:a /3 = 141. ' b ". U usvojenom koordinatnom sistemu. p::: p a + PIgI12tga). PA2 ::: {P2 [/acosa+(g -asina)(h +d)].76b.. Odrediti sile ...L7-6 RESENJE: Analiza sila koje deluju na poklopceA-A i B-B prikazana jena s1. U sudu se nalaze dye tecnosti gustilla PI i P2' koje se ne mesaju.7-7. b.(P2 -. (p_ P /2) gl+p g(X_l)J_l. Zatvoreni ciJindrielli sud (s1. Sud se krece kOllstantllim horizontalllim . Odrediti sile pfitiska koje opterecuju poklopce A-A i B-B kada poyrs razdvajanja tecnosti prolazi kroz tacku D. dobivaju se· ..6). horizontalna komponenta sile je Fx = g / tga.. PI' P2' +z v -I h d -_-___p~~~-~~~~~~~~~A "~F. krece se konstantnim translatornirn ubrzanjem a koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. I tga a . P1. KoristeCi sHean postupak resavanja kao u primeru 1. sirine B. P..7.Lx..A oft-A Slika P.PI)(g-asina)(h +d +b)}2bB . rezultujuca sila pritiska na poklopacAB je P AB P2 .- PAl~A ' .. gde i=l oznacava tecnost gustine PI' a i=2 tecnost gustine P2' Koristeci uslove za pritisak u koordinatnom pocetku (x=O...Problem 1.-----. ::: (p- Pa)~~oAI =0. B.7-5.7"7a) precnika D=200rnrn i visille H=300mm na poklopcu A ima pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=80mm od ose i u kojoj je voda napulljella do visille h=lOOmm.3) ima oblik: p(i) ::: Pigx I tga+Ci . vezanom za mali otvor..=-:::---- g -..7.. a... I. PI (g-asina)(h+. . Prema tome.1. a.::.::.trallsJatornim ubrzanjem a::: 2ml S2.7-6.· PE . 2 ProD/em 1.' IE a) " - ~ <10_---3- VIe x b) :}>::. _~·:>//'li11---~- ~i'~ 1 ~-p.P2 )g/ I 2tga. PAl::: PI[ alcosa+(g-aSilla)(h+f-b)]cd -b)B .-)(d+b)B .. d+b. P2 ::: (p.. I 2 2 2 tga KoristeCi ova polja pritiska i izraze (1. odreduju se sile pritiska: (p_ p )(1)::: a :::[p .Relativno mirovanje teenosti pri transIaciji 83 (Fz ::: 0) dobija se a::: g / sina. p::: Pa) i na razdelnoj poyrsi tecnosti (x=II2.. d. dobijaju se izrazi za sile: PA = PAl +PA2 . jednaCina za apsolutni pritisak (1. ::: Dakle. .. Prizmaticni sud. Pozllate veliCine su: h./ D -"""-"....konstante integracije CI ::: p a i C2 = Pa + (PI . Polja pritisaka u posrnatranim tecnostima odredena su izrazima: P -.

7. . mogu biti odredene na razlicite nacine. To projektovcmje je prikazano na s1. ako poklopae Bpredstavlja donji dec sfere i ako predstavlja gornji dec sfere.7. .7.7-7 RESENJE: SHe pritiska na poklopee A i E. II PBx == pVBx Fx 14 D2 I I= P23(T) n:a . P. iz koga se dobija identican izraz za silu .7-7b). 2 / AA == pg(zo +h). tj.84 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji pritiska koje deluju na poklopce A iE. iz kojeg se (za P=P a ) dobija jednacina slobodne povrsi tecnosti z == . Ovde treba napomenuti da je zaprernina polusfere VBx dobijenaposle odbaeivanja dvostruko srafiranih zapremina u horizontalnorn praveu. =-g. sl. pritiska i jednaCina slobodne povrsi tecnosti u koordinatnom sistemu vezanom za nivo slobodne povrsi i za osu simetrije suda. n: 4 = 35. u slucaju da on predstavlja donji deo sfere(v. izraza (1. pre rna kojem ce kornponente sHe pritiska na poldopac B biti 11 4 D 3 D21[ l PBz == PVBz Fz = plZ3(T) rt+T(H+h+zo) Jg.8N . Fy ==0 i F. z x a) b) G c) Slika P.D.1. Sila pritiska na poklopae A moze biti odredjena primenom izraza (1. potrebno je odrediti zapremine nastale projektovanjem hive povrsi poklopca E na nivo slobodne p0\rrsi tecnosti u vertikalnom i horizontalnom praveu. odredice se zapreminskom (opstom) metodom i metodom ravnoteZe tecnosti. i koristeCi u koordinatnom pocetku (x=z=O) gramem uslov P = Pa' dOblJa se polje pritiska P-Pa=-p(ax+gz). u jednacinu (1. integraleCi je.7). UvdtavajuCi komponente rezultujuce zapreminske sile Fx = -a. u ovom slucaju. Za primenu zapreminske metode.77b.6) i iznosi: . odnosno iz nje rastojanje .1.1).7). z=-(zo+h) iIi primenom izraza (1.7. jer Se na tim .z 0 =: aR / g koje definise polozaj usvojenog koordinatnog sistema u odnosu na pijezometarsku eevCieu. PA • Sila pritiska na poldopae B.P. Zato ce se odrediti polje.1.X a / g.

Prema ovoj metodi.l. na polusferu deluje normalna sila Pzv i sila potiska P =-pVF=-pV(g-a)=-pVgk+pVaf.~ I sila P. norma In·l a e lillSU 1 a S1 !Pix pi. krece se konstantnim translatornim ubizanjem nagnutim pod uglom a u odnosu na horizontalu. oblika eliptickog cilindra.Relativno mirovanje te.9N .' +(g + a sina)h +j R[ acos(~ -a) + gSin~l}:= 1858. Ova sila moze da 8e odredi i primenom ravnoteie tecnosti.11).1. Primenom ravnoteie tecnosti. uopstenom zaprerninskom metodom .7. s1.7. Pri tome tezinu polusfernog dna zanemariti. b) Koliko treba da bude ubrzanje a da bi sila smicanja zavrtnjeva A -A bila jednaka nuli? Dati podaci su: Pm := 2kPa.73g b) Problem 1.c71Osti pri translaciji 85 delovima sile pritiska uravnoteiavaju. F Prema tome.izraz (1.7.9N F.1.7). Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poldopac 15 je P~ = + = 148.7-8 F. U slucaju da poklopac B predstavlja gornji deo sfere (v. ali ovde taj izraz vise nema svrhe primenjivati. kao i P~.10). odnosno jednacina ravnoteie sila (1.27m / S2 koje je postavljeno pod uglom a=30° U odnosu na horizontalu. ProDlem 1. sila pritiska na poklopac B iznosi p. Fs := := pR 2 n { P. Dakle.7N . a) Odrediti sile istezanJa i smicanja zavrtanjske veze A-A.1lleTCIJe Fin = pya7 . zatvara polusferno dno poluprecnika R=200mm. primenom ravnoteze tecnosti.7-8. 2 P~ =J +(PN +G)2 =148. sila pritiska na poklopac B iznosi: . ~=45°. Slika P. tj. P. ~pR3n[geos~-aSin(~-a)l = l02N. Rezervoar prizmaticno cilindricnog oblika. izdvaja se zapremina 14(D)3 ~. koji je napunjen vodom.9N. df··~ se 81·1e: tezme G=pv g . T/ ••• T V = 23 T TC.7·9.7-7c) izdvaja se zapremina polusfere V na !coju se primenjuje metoda potiska. Sud napunjen vodom krece se konsta- ntnim translatornim ubrzanjem a = 3. Ovaj sud.=J(pVa)2+(PN -pVg)2 =107. a = geos ~ / sin(~-cx.7-9 . RE:SENJE' a) Slika P. moze da se odredi. h=lm. Odrediti sHe pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A-A i ravni a.) = 2. jednaCinom ravnoteie sila (1. pritiska PN = P D41t (H +h +zo)g.

d=200mm. i d) polusfernim poklopcem C.__ --__Fj~" : 'll)g a . sirine B.)] + (pVcacosex)Z }:= 83.7-1.3). Dati podaci su: h=200mm.()(. = {CPA -pvAacosex)2+[pVAcg-asinex)j2r/2 =2124N. R=lOOmm. i A -nagnutoill pod uglom ~ I I u odnosu na horizontaI I In.6N.12 ' na Cijim ravnim presecnim povrsinama deluju normalne sile pritiska PA ._ _ _ _ 71:_ d3 / D3 11: ___ a) b) PAl = {CPA + pVAacosex)2 +[PVA (g-asinex)1 PA2 f/2 := 2331N. v:= (71:.12' VB .7-1. d 3.15N . Odrediti intenzitete sila pritiska koje deluju na nove poklopce.1-U. b) polusfernim poklopcem A2. ex. ~=45°.86 Relativno mirovanje teCnosti pri translacij'i poklopac B-B.• Sud napunjen tecnoscu gustine p. Primenom opisanog postupka dobijaju se resenja: 2 ___ I.+(g+asinex)(h +Rsin~)12Rlsin~::: 89. nalazi se pravougaoni : "-----'<c-------'* otvor koji je zatvoren I I"""f----'-_ poklopcem dvostrukog polucilindricnog oblika.. U kOSOill zidu snda.7.7-11 . Problem 1.=30°. 1=250mm. Tom priikom izdvajaju se zapremine: Stika P.~ + sin~cos~)R2l . a = 3m/::P.~' :::'--~.7-10. c . PB iIi Pc' koje su vee odredene n primeru 1. gde su: PN = p[adcosex+(g +a sinex)(h +Rsin~)12RI sin~ . Problem 1. c) poluelipsoidnim poklopcem B. B i C zamene sa: a) polusfernim poklopcem AI. ravni poklopci A. p PVg Odrediti sile istezanja i b) a) smicanja zavrtanjske Slika P. p= lOOOkgim3 • RESENJE: PA := J(~v + pVacoscxi +CpV)2 (g+a sinal ::=: 156. PVB(gcos~ +a sin(13. PH = p[-abcosex.c == {[ Pc + pVc(g. b=lOOmm.1.: .B = {[PH - Pc .a cos(~ _a»)]2f/Z ::: 1258N 2 c) d) PR. Ako se na cilindricnom rezervoaru.a sin()(.1.7-10 VA . iz primera 1. RESENJE: Pri resavanju zadatka treba koristiti metode ravnotde tecnosti i potiska (Odeljak 1.»)]Z + [pVB(gsin~.12 sin~' f.79N . kreee se kOl1stantl1im translatornim ubrzanjem nagnutim u odnosu na horizontalu pod uglom ex.

Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a=2g . koje su napunjene tecnostima gustina Pl i P2' U kosom delu pregradnog zida. Poznate velicine su: h. Problem 1. :::t=. (I=h). inercije pVa i normalna sila pritiska PN2 == p[-acosa(l+Rcos~)+(g+asina)(h+Rsin~)l2RB. projektovanjem navedenih sila u merodavnim pravcima dobijajll se: sila istezanja F. sirine I. I.Relativno mirovanje tecnosti prj translaciji 87 veze A-A.7-12 RESENJE: Problem 1. d. ~) p. Pm) Pm' 1 2 Slika P. a. Na oyu zapreminu tecnosti deluju sile: tdine pVg. h. RESENJE: RastavljajuCi vezu A-A po ravnoj povrsi A-A formiraju se dye zapremine polusfernog oblika Vo i V. a.-. U sudu oblika kvadra. po kojoj na OVil zapreminu deluju dye komponente sile potiska pVog i pVoa. c. nalazi se pregrada B-C koja sud deli na dye komore.1. B. -T1 1 1 1 h 1 1 1 I I I I" . TeZinu poklopca zanemariti. i normalna sila pritiska PN1 == p[-acosa(l. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a. ~. G.+~)]. R.. h. RESENJE: TraZene sile istezanja i smicanja zavrtnjevaA-A su: . == PN1 +PN2 . B) p. I. Poznate velicine su: a. Pri ovakvom kretanju suda odrediti sile istezanja i smicanja zavrtanjske veze A-A. r. Na zapreminu Vo == r 2 nB / 2 primenjuje se metoda potiska.1.p(V -Vo)[gcos~+asin«x. koje je nagnuto pod uglom a u odnosu nu horizontalu. i sila smicanja Fs == p(V . Na zapreminu tecnosti V == R 2 nB / 2 primenjuje se metoda ravnoteze tecnosti. b. koji je nagnut pod uglom ~. koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. koji je zutvoren (po celoj Slflm suda) polucilindricnim poklopcem A -A.acos(a+ ~)l ' koje opterecuju zavrtanjsku vezu A-A.7-13. bude jednaka nulL Poznate veliCine su: I.. Za vreme kretanja sud a tecnosti gustina PI i P2 ne kvase go rnj i poklopac suda. R.7-12.r cos~) +(g+asina)(h -rsin~)l2rB. H. -.Vo)[gsin~ .~ Slika P. R. sirine B. nalazi se pravougaoni otvor.7-13 Pp P2' a. Odrediti ugao a taka da rezultujuca sila pritiska koja deluje na cilindricni poklopac A-A.

p2)[gsin~ -acos(~-a)l ± R2nl.G sin~ . +Pl[acosa(bI2-d)+(g-asina)hl}2RI. = {Pm.88 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji F.:= P N1 -PN2 +(PI-P2)[gcos~+asin(~-a)1±R2nl+GCOS~ . = {Pm +P2[-acosa(c/2+d)+(g-asina)HJ}2RI. 2 pri cemu su sile: PNl PN2 . Ps ~ (PI .

Pofije pdti51ka n b. Medutirn. Temena obrtnih paraboloida Ide u tackama T(xo.3) opste jednacine familije obrtnih paraboloida: z-zo == [(x-x o)2 -(y. (j/F.8. opisanog jednaCinom (1. inercije prenosnog translatornog kretanja -5 i obrtanja yJ.YO)2]q. pa ee rezultujuca zaprerninska sila po jedinici mase biti: .8.7.8.1) Komponente ove sile su: Fx ==ro 2 x-ax' Fy =ro 2 y-a y .. dobija se polje apsolutnog pritiska P=P [ --:r(x +y )-(axx+ayy)-(g+az)zj+C ro2 2 2 l (1.K ro 2 ? 2· l 1 z=--l--+-2 (x-+y )-(a x+ayY)J r g+~ P .1. imaju vrednosti: .. koji se nalazi na rastojadeluju zaprerninske site po nju odredenom radijus vektororn polozaja r == xi + jedinici mase: tdine g.8.1)..8.2) u kome se konstanta integracije C odredjuje iz uslova poznavanja pritiska u nekoj taCld fluidnog prostora. neka se rezervoar istovrerneno kreee translatorno konstantnirn ubrzanjern 5 == a)" +a) +aJ i neka seokreee oko vertikalne ose konstantnom ugaonorn brzinom ill.2). polje pritiska je linearno.Ki:lko rezultl(juC-a zapreminska sda F n(je /Cons/aI/flIt? to polje pritislca (1. x (1.8.zo)' a njihove koordinate se odredjuju iz jednaCine (1. aIm se posmatra polje pritiska na cilindricnim povrsima koje su opisane sa r=const.1.S. Slika 1. dobija se jednaCina izobarskih povrsi C . koja i za slucaj rotacije vazl.3) i ona predstavljafomtlijl( obrfluh paraboloida.8.89 1.. Fz = -(g+a z ) • Njihovim uvrstavanjern u jednaCinu relativnog rnirovanja (1.2) vise n(je lineamoJ vee je nelinearno. pa za takvo polje pritiska vazi sve onosto je vee receno za slucaj mirovanja. Nairne. 1z polja pritiska (1. sl. Tada.1.F == g-a+ro 2. na fluidni delle (v. r (1.4).1). opisanog jednaCinorn (1.:o1l»ar51ke povdi Razrnatraee se opsti slucaj relativnog mirovanja tecnosti u odnosu na rezervoar. .8. i za slucaj relativnog mirovanja pri translaciji.7. RELATIVNO MlROVANJE TECNOSTI FR! ROTACIJI IJtl.Yo. za p=K=const.3).

8. ali sada imaju temena na osi rotacije. p:= Pa' iz jednacine (1.8.5) 2 pg 2g Dobijena jednaeina je. FO. Kada je ree 0 translaciji.8.gzY· (1. relativnog mirovanja fluid a su iIi eista translacija iIi Cista rotacija. odnosno zbogpromen(iivDstirezultujuce zapreminske sile F.3) imaju jednostavnije oblike. pri \ \ . tada je := 0.8. Kada se ovaj rezervoar okreee konstantnom ugaonom brzinom co tecnost zauzima polozaj prikazan na s1.. interesantni za telmicku primenu. lednacina (1.90 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji Treba napomenuti da je do zakriv(ienja izobarshlz povrJi doJlo zbognehomogenog po(/a pritiska.7) zakljueuje se da je 'slobodna povrS tecnosti oblika obrtnog paraboloida.8.7.4) imaju najprostije moguce oblike.8. (1. NajeesCi slueajevi.4) pg 2g Izobarske povrsi su.cilindricni koordinatni sistem r-z vde za osu rotacije na nivou slobodne povdi teenosti. koji glase: a z:=--+-(x-+y).8.2) i izobarskih povrsi (1.8. jednaCine polja pritiska (1. tada se primenoID granicnog uslova 1"=0.1.)'IJlI!lIjenog tecl!lIoscu P:=pl-2 (x 2 +/)-gzJ+ C ' Ico 2 l C-K co 2 ? 2 Posmatra se cilindricni rezervoar polupreenika R (sl. Ovde se postavlja pitanje kako se menja potje pritiska i kakav je izgled izobarskih povrsi? Odgovor na ova pitanje ce se naCi koriseenjem vee date analize iz Odeljka 1.8. ujedno. obrtni paraboloidi. Ako se polamo . takode.1.. jednaCine (1.7) a) p b) c) Slika 1..8. 1z jednaeine (1. Interesantno je.2. koji je u stanju nrirovanja napunjen teenoscu gustine p do visine H. za p:: P a' dobija se jednaCina slobodne povdi co 2r2 z:= 2"g" (1. koji tretiraju osnosimetriene probleme u odnosu na osu rotacije. Medutim. ona je detaljno proueavana u Odeljku 1. U nekim specijalnim slueajevima.5) odreduje konstanta integracije C:= p a' te se polje Az piitiska svodi na oblik CO 2r2 .+ . Z : = .7) ujedno ce biti i jednacina bilo kog obrtnog paraboloida (izobarske povrsi) kod koga je koordinatni sistem vezan u njegovom temenu.8. i jednaCina bilo koje izobarske povdi kod koje je koordinatni sistem z-r vezan za teme obrtnog paiaboloida.1.. dalje. ito: co 2r2 C-K co 2 r2 p= p(---gz)+C.8. R@tadja oko vertiblne ®se dHni!lJricl!lIog rezervoara l!lIall.8. 1._ 'P-P a == p ( T . ako je ree 0 relativnom mirovanju fluid a sarno pri rotaciji.2a) .2.6) 1z ove jednaCine. (1.8.8. razmotdti za koliko se.2a.

pritisak linearno menja sa visinom tecnasti. kao p.4).8) Dobijeno reSenje je interesantno jer kaZe da za koliko se podigne nivo tecnosti na zidu. Ovdese maze izvesti opsti zakljucak da se na svim cilindricnim pavrsima (r=eonst. traze vertikalne sile pritiska. najceSce. podigne nivo tecnosti (visina h2 ) i za koliko se spusH teme obrtnog paraboloida (visina h).1.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 91 rotaciji sud a.9) KoristeCijednacinu obrtnogparaboloida (b) zazid rezervoara 171 +/:12 =(j)2R2 12g i uvodeCi vertikalnu koordinatu z * = h) + h2 . na pro na zidu i dnu rezervoara. za toliko se na osi rotacije spusti nivo tecnosti.8.8. SUe p1l"itJiska na 1l"2Vnle li kJrive povrsi Sila pritiska.. Na dnu rezervoara kao ravm normainoj na osu rotacije hldrostaticki pdtisak je promenljiV (v. i on izrazava uticaj rotacije tecnosti. sl. .2c).8.z.7. i zapreminskog bilansa tecnosti pre i u toku rotacije sledi (j)2R2 2 1 2 (j)2R2 h1 +h2 =~.. jednacirta (1.@. pri rotaciji u cilindricnom sudu. (1.8.8. (1.8.1.5). koordinata r je r=R=eonst. Kako se. pri rotaciji tecnasti. .gz) . dak je drugi deo promenljiv Clan p(j) 2r 2 12. to ce avaj izraz biti napisan u jednostavnijem obliku R x z v b) c) Slika 1. kaja deluje na bila kakvu ravnu iii krivu povrs. Koristeci jednacine slobodne povdi.8.10) sledi da je na cilindricnoj ravni zida pritisak Iinearno promenljiv sa dubinom tecnosti (v.8.Pa = p((j)2R2 /2'.- 1. sto za posledicu ima da polje pritiska zavisi sarno od koordinate z. Na dalje ce se razmatriti palje pritiska na nekim karakteristicnim vertikalnim i horizontalnirn pavrsima.1. Ovaj pritisak se sastoji ad dva dela. k~ja se meri od nivoa slobodne povrsi tecnosti po visini zida rezervoara. maze biti odredena primenom izraza (1.10) Iz jednaCine (1.2b). Jedan deo hidrostatickog pritiska predstavlja konstantnu velicinu kaja se ima na osi rotacije P = pg(H -h1 ). sl.3. sta je identican zakljucak sa omm koji daje hidrostaticki zakon raspodele pritiska u mirnom fluidu (1.). R nh1 =2R n(h1 +h2) ~ h) =h2 =~ (1.9) daje zakon promene pritiska P-Pa=pg(h1+h2-Z)=pgz*. Ako se posmatra zid rezervoara.3.8.

Ako se sila pritiska trazi primenom izraza (1. (1. Sf ProDlem 1. Cilindricni sud (sLP.S-1. i ako predstavlja deo rayne povrsi.5) tada je potrebno raspolagati sa poljem pritiska opisanim izrazom (1.8.3a). na nivo slobodl1e povrSi tec'lzost/ (sl. Odrediti sile pritiska koje deluju na poklopce: A-A.r2rndr=-.3c). pa obrtanjem nastala zapremina iznosi Va = 2nrcAo' NajcesCi sastavni deo zapremine VOl koja definise silu pritiska jeste cilindricna zapremina ispod obrtnog paraboloida (v.1• UvrstavajuCi projekcije zapreminske sHe: Fx =::ro 2 x.3b). It vertikaillom proVelt. U takvim slucajevima nalazi se rastojanje re . ugaona brzina iznosi (0 =mc/30= 20. U nekim slucajevima.1. u kojoj se nalazi tecnost do visine h=200mm. Sud se okrece konstantnim brojem obrta n=200o/min.1.11) potrebno raspolagati sa nivoom slobodne povrsi i sa svim onim sto ga odreduje. Ova zapremina se odreduje kao 4 (02 fRoZ (0 21CR 1 2 V= zdA==. Dati pedaci su: D=400mm.8.liA. ako poklopac C-C predstavlja deo cilindricne povrsi.1.8.94s. od tdista povrsine do ose rotacije.92 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji (1. dok je za primenu izraza (1.7.8-1 RESENJE. potrebno je poznavati zapreminu nastalu obrtanjem povrsine Aa oko vertikalne ose (sl. b=50mm. presek D-D j) Poklopac c-c g) Slika P. H=300mm.11) u kome je VOl zapremina nas/ala projek/ovalljern krive pOVl". radi lakSeg odredivanja zapremine VOl ili nekih njenih delova.-. Fy =(02 y i Fz =::-g u jednaCinu . p == lOOOkg / m 3 • • Vy c) presek D·D e) p.2).1.8.8.-=-R TIff.8. B-B i C-C. 1=500mm. d= 100mm.8-1ct) na poklopcu A-A ima na rastojanju R=lOOmm ekscentricno postavljenu pijezometarsku cevCicu.Pri obrtanju suda. sl.12) A 2g a ·4g 2 Iz dobijenog rezultata se zakljucuje da su zapremine ispod i iznad obrtnog paraboloida jednake i da imaju vrednost polovine zapremine odgovarajuceg cilindra.8.1.

8-Ib). razliCit slucaj od predhodnog karla je poklopac bic cleo cilindricne povrsi. takode.8.je lineamo i homogeno na cilindricnoj povrsi sa rc = canst. prema kome sledi: :J _ _ D lB-pVBrog-p 3(2) 3 rc+ D4 rc (l+h-a)+2 D4 rc D rc .Relativno mirovanje' tec710sti pri rotacifi 93 (1.2) iii (1. odredena primenom izraza (1. Dakle.5).1. Uvrstavajuci u izraz (1. (1) 1z jednaCine (1).8-1b.4 = PV.4rog == p[~(h-a) +2~zoJg .7. Kako je u t odnosu na osu rotacije poklopac A-A osnosimetrican to ce se podil1tegralne veliCine napisati u polamo-cilindricnim koordinatama. te se za odredivanje sile pritiska mogu primeniti izrazi (1. koja glasi Z 2 2 = 2g (X + y co 2 2 2 ) . polje apsolutnog pritiska odredeno je jednaCinom p.8N.a). i to na dva nacina. sl.gz] +C Konstallta illtegracije C odreduje se iz uslova poznavanja pritiska (p =Pa) U koordinatnom pocetlru (x=y=z=O) .6). sto predstavlja. Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati rastojanje Zo (vo sLP. i element povrsine dA = 2rndr koji vazi sarno za osnosimetricne povrsi (v. lcoje se odreduje iz jednacine (2) i iznosi ovom drugom metodom iznosi: Zo 2 =co 2 D2 18g.~ . dobija se sila pritiska D/2 CO2 co 2 D2 D 2 rc PA == 0 p[T r2 +g(h-a)]2rndr==p[ 16g: +g(h-a)]-4-=522.8-1e) tada je poJama koordinata ovog poklopca rc = D 12 +b = const. Sila pritiska koja deluje na poklopac B-B (sLP. gde je VAro zaprernina prikazana srafurom na sl.1.8.11).P. za ovaj sJucaj.2N . y=O) dobija rastojanje a == co 2 R2 12g.. P. i to za z = -(h . ./ S druge strane. sl..1. 2 Ako poldopac C-C predstavlja deo rayne povrSi (v. (2) a iz koje se za uslov poznavanja koordinata na nivou slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevcici (x=R. ova sila pritiska moze biti odfedel1a i primenom izraza (1. tada je polie p. polje pritiska odredeno jednaCinom (1).1. i ona iznosi C =p a' Dakle. sustinski. Pry! l1aCin je primenom izraza (1.Pa == p[(x + i)co 12.Pa)dA. sila pritiska odredena . prema kojima je d rc [co D.5. 1 D 2 rc [2 2 1 J2 Zo g-1302. koje u potpu110sti definise polozaj koordinatnog sistema. Kada poklopac C-C predstavlja dec cilindricne povrsi (v.P. Najpre ce se odrediti sila pritiska na poldopac A-A.11). dobija se polje pritiska p = p[CX2 + i)co 2 12.5) raspored pritiska (1). sLP.1.Pa )z=-Ch-a+!1) -4-= P T(T+ b ) + g(h-a+H) I 2 2 J4= 128.8-1j).1':. 2 ld rc Pc = (p. prema kome je PA = (p. Si1a pritiska na .1).8-1d) bice. za P = P a' dobija se jednaCina slobodne povrsi tecnosti.1.Prema tome..P. kod kojih je polama koordinata 1'2 == X2 + y2.7.7.gz] .8-1c).itiJ*a na njemu ?leli?leamo (i nehomogeno).7.9N. f .

az.8-lf Konacno. Dati podaci su: d l = lOOmm.8-1b i f).8-2. i u njemu polje pritiska (3) za Xl == 0.P.5). Y1. najpogodniji oblik polja pritiska co 2 D ? co 2 2 7 " p.CP)' Kako izmedu ovih koordinata postoje veze X==Xj +~ +b" Y==YI' Z==Zj"-(h-a+H). Iz jednaCine slobodne povrsi.7. Za primenu ovog izraza. za primenu. d 2 =300mrn.1. a zatim i iz novouvedenih ortogonalnih koordinata prelazi se na polarno-cilindricne (X 1.P.8.z jednacine (1) dobija. Problem 1. PoredeCi izraze za sile Po: i p~' sledi da u sili P.l. Yj ==TjCOSCP. to se i.' (j}d 2 d 2 1[ postO]l dopunskl clan P-U-4-' koji je posledica razliCitih polja pritiska u . 2 Ovde treba napornenuti da je za resavanje integrala koriscena trigol1ometrijska relacija COs 2 cp== (1 + cos2cp) 12.=odTjdcp=g"2 { D d l (T+ b ) +16J+g(h-a+H) } =130N.Zl)' vezane za teziste poJrJopca C-C (v. bice odredjel1a primenom izraza (1. P. i sledi sa sl. 2 . sl. Zl =Tjsincp.11) potrebno je poznavati slobodnu pOVrs tecnosti. ISg.8. Centrifugalni kalup za livenje ali. . aZI &r)"&P . prvou Dekartove koordinate (xl 'YI .8-2a. Odrediti silu pritiska koja deluje na: a) poklopac sa s1. UYI 0'1 (3) a sto. i b) poklopac sa sl.lminijurna na sredini poldopca ima mali otvO! za sipanje tecnog rnetala (veza sa atinosferom).jpogodnije za primenu.3).5). polje pritiska odredeno jednaCil10m (1) nijena. dobija serastojan.+TTj COS-cP. dobija se sila pritiska " 'dl2 Pc = J 0 I 2n co 2 [ 0 (p-Pa )". h=50mm.7. Da bi se odredila ova sila vI'si se transformacija koordinatnog sistema.ie a= Q) 2 d.Pa = p[T(X1 +T+ b). U novouvedenim polarno-cilindricnim koordinatama element povrSine je dA = «yj dz) == a:i1"&P dYldcp =Y1drjdcp .94 Relativl10 mirovmz/e teCiwsti pri rotaci/i poklopac C-C.l. dobijenoll1 iz (1. v razrnatranim slucajevima.8-2c.P. koje je . za I' = d3 12.g11 S111CP+ g(h-a+H)l. Kalup se okrece konstantnim brojem obrta n=100o/min. koristeCi izraz (l.47s-1 • Za odredivanje sile pritiska primenom izraza (1. u ovom slucaju.l. uostalom. d 3 =400mm.. p= 2700kgl m 3 • \ \ c) \ RESEfilfE: a) Sud se okreeSe konstantnom ugaonorn brzinorn co = me 130 = 1O. koja je odredena jednacinom Z =0)21'2 12g .

R=50mm. I" 2 b) Sila pritiska na poklopac kalupa je Jrld3ro n 2 2 p:= pg4 16g +16(d2 -d1 ) 2 (d z +d1 )-(d3 -d2 )h I" it 2 . h=lOOtnm. Dati podaci su: D=400mm.8-2b). sila pritiska iznosi dJ 1 2 (d.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 95 potrebno za odredivanje merodavne. stranice b. b) onu ugaonu brzinu pri kojoj ce sila pritiska na . istovremeno se krece konstantnim ubrzanjem a:= 3ml S2 i okrece se konstantnom ugaonom brzinom ro.apunjen tecnoscu gustine p. Dati podaci su: D=400mm. Odrediti onu ugac)llu brzinu kojom ciliridricni sud. na rastojanju R=75mrll. ! ' . -d1 )n 1 din l P::=pVOl g=pl2n(T+ R )"2 R n+ 4 h+"2-4.a Jg::=593.d1 ) 14 .8-4.6N.8-5. a=lOOmm.IE: 2 I" Dn 2 d2 2 4 roR 2 n 22 Dnro 2] . pri ro =lOs· 1 .5N.P.p. Problem 1.1.8-3 .1. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ro = lOs· J . 1=150mm. Odrediti: a) stranicu kvadrata b. pritiska na poklopac u stanju obrtanja konstantnom ugaonom brzinom. treba da se okrece da bi sila " . koje treba postaviti pijezometarsku cevCicu da sila pritiska na kvadratni pciklopac bude jednaka nuli.' Problem 1. sl. Na poklopcu suda. h=200mm.srafirane zapremine VOl (v. ] := 364. H=200mm.u kojoj je Vcida do visine h=lOOmm. Uvodenjem poluprecnika torusa R := (d 2 . c) one rastojanje R o' pri roo == 50s· 1 i b=177mm na. Cilindricni sud precnika D=200mm i sud kvadratnog poprecnog preseka.8-3. P=pl-4-CH+h.1. tako da sile pritiska koje deluju na kruzni i kvadratni poklopac budu iste.8-4 RESEN. koje su na medusoh bnom rastojanju R=80mm. nalaze se dye pijezometarske cevcice unutrasnjih precnika d 1=4mm i d z=6mm.z 2 2 )-U(D +dD+d )H+~ g:=447N. d=200mm.1E· ro =JL Ig(D2 H _IR3 -ahl) D2'1i 4 3 =12 6s· 1 ' Slika P. . odrediti silu pritiska koja deluje na poklopac suda. d] +d2 g g Problem 1. RESEN. Na poklopcu suda nalazi se pijezometarska cevCica.kruzni poklopac biti jednaka nuli. p=lOOOkg/m3 • Slika P. bila duplo veca od sile pritiska na isH poklopac u stanju mirovanja. oblika zarubljenog konusa visine H=200mm.

7E: a) Pri zadatom kretanju suda.11). (3) Sila pritisica lcoja deluje na kvadratni poklopac. 0)2 PO) 2 Cije je realno i pozitivno resenje b=l77mm.8-5b)~ Sila pritiska na kruzpJ. l J (4) Uslov zadatka.sl. komponente rezultujuce zapremiIliike sHe su: F: = xO) 2. (2) z= 2(g+a) 1z jednacine (2) dobija se. odredena izrazom (3).5). dobija se polje pritiska a) c) 2 P-Pa=PT(X +y)-p(a+g)z 0) 2 2 (1) iz koga.pokiopac. rastojanje H =0)2 R2 /2(a+ g) koje definise polozaj koordinatnog sistema u odnosu. na zadati nivo tecnosti u pijezometarskoj cevCici.P. prirotaciji suda. Kada se cilindricnisudoktecenovom ugaonom brzinom O)j tada je sila pritiska na kruz. takode. za x=R i y=O. da je nova sila pritiska jednaka nuli. primenom izraza (1.1.7.1). Iz uslova zadatka. i rastojanje Zo = 0)2 D2 /8(a+g)koje je potrebno zaodredivanje sile pritiska (v~ sLP ~1. Po = b4+Lr12hca+g)_6R2]b2_12Po =0. bila jednaka nuli potrebno je da obrtni paraboloid slobodne povrsi sece polclopac. i koriscenjem uslova p = p a za x=y=z=O. dobija se . koja glasi: 0)2(X2+y2) .8-5c). iznosi Pk = 4Jo f'b/2 Jo(p.ni poklopac. Njihovim uvrstavanjein u jednaCinu (1. u lcoji se zamenjuje polje pritiska (1) za z=-(h-H). To ce prouzrokovati dejstvo potpritislca na sredisnjem inatpritiska na udaljenijem delu poklopca (v. je D 2n 1 Po = pVro(a+g):=: P-4-(h-H +2 zo )(a+g). Fy = yO) 2 iF.96 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji RESEN. daje jednacinu ibl2 2[0)2 neb -6R )+(a+g)h 2 2 . za P = P a' sledi jednaCina slobodne povrsi. prema (1~8.:=: -( a + g). 7.Pa)z=_(h_Hldxdy= pb Pk . b) Da bi sila pritiska na nelci poklopac.

od ose rotacije.. Odrediti ugaonu brzinu (j) tako da sila pritiska fluida na poklopac. P. dobija se ugaona brzina (g+a)r:!}H/3+ h ) _ -I co=4 2 ! 2 -S. Konusni sud. Slika P. precnika D=lm i visine H=O. napunjen je vodom do visine h=300mm. _] '? 2 == 64s .C 2 z=:co r2 12(g+a). I povrsl (1 S 3) . RESENJE: Koriscenjern jednacine izobarskih Ir .S-7 PF'fIDlem 1.8-Sa) iznosi p a) b) Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom CO tada je polozaj Po = Pm D 2TC I 4. kada se h pijezometarska cevCica.S-6 ProD/em 1.11) za sracunavanje sile pritiska P na konusni ornotac. RESENJE: Sila pritiska na poklopac suda u stanju mirovanja (s1. PB = P~-4-( fD 2TCco 2D2 16g +h)-abh l J. Konusni sud istovremeno se okrece konstantnom ugaonom brzinom co i krece vertikalno nagore ubrzanjem a = Sm/ S2. Odrediti ugaonu brzinu pri kojoj ce konusni poklopac biti :___L .8-7. dobija se Ro = 2(g+a)h 2 (Do +6 :::::79mm. i uslova zadatka P=O. ugaonom brzinom 00 0. b2 ProD/em 1. ima otvorenu pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=lm od ose rotacije. bude duplo veca od sile pritiska vazduha iz stanja mirovanja. 8W-D C) 1zraz (4) za silu pritiska vazi i kada se sud okrece..Sm. izraza (1. novozadatom.Sm napunjena tecnost gustine p. .Relativno mirovanje lecnosti pri rotaciji 97 (i)] =4 ~ (g+a)h .l.h neopterecen. 11. Cilindricni sud precnika D=400rnm. (i). b.. Odrediti sile pritiska koje pri rotacijideluju na poklopceA i B.91s .. nalazi na rastojanju Ro' KoristeCi uslov PI< = 0.1. v' v • a .8-8 . 1z stanja mirovanja sud poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom 00 .8. u kojoj je do visine h=O. Poznate velicine su: a. p. Slika P. Iznad vode se nalazi vazduh koji je pod natpritiskom Pm == SOOPa. pri rotaciji.. visine H=400mm.l. RESENJE: 1 PA =: 2 2 2 24 pco ab(a +b ) . 11. 1:1 8R -D Slika P.S-8.l.oJa za so b0 d nu povrs Ima 0 b]'l ~. D.8-6..

=.2 g koje definisu polozaj nivoa tecnosti u sudu. dakle. Nairne.8-9 Problem 1. pa ce pre rna politropskoj promeni stanja (p V n == const. .' Uvrstavanjem komponenata rezultujuce zapreminske sile (Fr =roo 2 . na poklopac deluje i sila pritiska PM == Pmd2n /4.1.- Problem 1.omugaonom brzinom 00 = 15s.8-9. i koriscenjem uslova za pritisak P = Pa + Pm' za r==z==O. koristeci uslov zadatka: P + PM ::: 2Po.Jg(H-h)oo+4[pg(H-h)-Pm ] =0 . nalazi maliotvor za vezu sa atmosferom.7. zapremina vazduha ostaje konstantna. \ I Slika P. napunjen je uljem gustine 3 p == 900kg / m do visine H=300mm.1). Kolikom sHorn pri rotaciji treba delovati na Idip da bi slobodna povrs ulja dodirivala dno suda.) biti Pm == const. P. Na kraju. Iznad ulja se luilazi klip tezine G=20N u kome se.83s. trazeno resenje za ugaonu brzinu 00::: 17s-1 . Kakoje d 2 >D.8-8b. u kojem se koristi jednaCina polja pritiska (1) za z=b. osim sile pritiska P.pgb+ j DI2 16 (D poo2 2 +d. U hidraulicko . za P == Pa + Pm' dobija se jednacina izobarske POvrSl nivoa tecnosti u sudu z == oo 2 r2 / 2g .pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. Na osnovu izraza (1. dobija se polje pritiska (1) 1z jednacine (1). Pri rotaciji suda natpritisak vazduha ostaje konstantan.1. U stanju mirovanja (sl.8-10.98 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji tecnosti u sudu prikazan na s1. to se ovo resenje odbacuje.5).Pa)z=b2rndr::: [Pm . Cilindricni sud.1. )](D -d 2 2 2 )4' 1t Pri rotaciji.8-10) klip uravnotezi ddi potpritisak koji vlada u vazdusnom prostoru iznad klipa.P. Kada se cilindar okrece konstantnom • . Sud se okrece konstanhi.PrimenomjednaiSine izobarske povrsi za l'=d/2 i z=b. dobija se kvadratna jednaCina oo 2 _ 8 . precnika D==600mm. I-I p 1 D RESENJE: Uvodenjem veliCina d = D~r--l-_-J-:-l--=_'-~=~g==. slede geometrijske i b= Doo JH-h . Fz ::: -g) u jednacinu (1. i jednacine zapreminskog bilansa vazduha velicine D:7t (H -h)::: t~b.7. dobija se sila pritiska tecnosti na poklopac suda d2 ::: 4D . te je.1 . na sredini. D pD cIJa su resenja: 00] == 17s-] i 00 2 ::: 2.1• Ovim resenjima odgovaraju vrednosti precnika d j =306mm i d 2 =748mm.Jg(H-h) 00 P == dl2 (p.

1z jednaCine slobodne povrsi tecnosti.8-12b. a glasi H z == co 2 r2 / 2g. Zapremine tecno- Stika P. p" == Ibar . /8g i ~ I a) b) 112 == 0/ d. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj ce u vazdusnom prostoru cilindra vladati atmosferski pritisak.P.d )'4+ Pm-4-= G.Pa .l.. d=50mm. koji zatvara cilindar.5).'~~~~~ I pri cemn sn h H=_co-(l. ~<te- risticna rastojanja: h1 == co 2 d. i visine b == h PI' / Pa ' te resavanjem kvadratne jednacine: co 2 -~fibb 01+ 16gb _ 64G =0 D D2 pnD4 ' h Pa H dobija se ugaona brzina 4 CL 2 co==-(vgb+. ali tako da vazduh dodiruje dno ciEndra. Pa RESENJE Rezultujuca sila pritiska je p =lP16(D r (02 2 2 1 2 2 1t d21C +d ) + Pm .8-l2 .8. dobivaju se L~ .· Promena staDja vazduha je izotermska.13. Hidraulicko-pneumatski cilindar. napunjen je uljem gustine p do visine h i slojem vazduha debljine a (h>a). Odtediti ugaonu brzinu. tada kroz otvor u klipu. tako da slobodna povrsdodiruje dno sud a. ptecnika D. izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg cilindra precnika d 2 =200mm i d j =lOOmm. koja sledi iz (1.8-12. Dati su podaci: D=200mm. Slika P.-)=393s-I ..~6 l--g-) 2D2 h 8g CO 2 D2 4G ) (2aD2)11 Pm == (Pa + D2 1t 11 ud2 . u cilindar ustrujava okolni vazduh. / 8g.8-10 1. p == 1000kg / m3 RESENJE Uvodenjem potpritiska PI' =40 I (D 2 . RESENJE: Kada se sud okrece konstantnom ugaoncim brzinom. tada je polozaj tecnosti u sudu prikazan na Bl. nalazi se tecnostgustine p == lOOOkg/ m3 nasuta do visine H=184mm. U toku rotacije ne dolazi do prosipanja tecnosti iz suda. Sud poCinje da se ohece hmstantnom ugaonom brzinom co. G=lOON. h=lOOmm.Re/ativ170 miroval1jetecnosti pri rotaciji 99 ugaonom brzinom. D D pn ' f! Slika P. Pri rotaciji vazduh tnenja stanje politropski sa stepenom politrope n.1.pgHJD .. 1znad vazduha nalazi se klip teiine G.d 2 )1t. pri kojojce slobodna povrS tecnosti dodirivati dna sud a i silu pritiska koja deluje na dno suda. Odrediti sHu pritiska koja deluje na Idip. U cilindricnom sudu.8.1.1.S-II Prublem 1. a -t--f':.

za koliko se spusti klip u manjem cilindru u odnosu na pocetno stanje nlvnotde klipa.1 • Sila pritiska koja deluje na dno suda u pocetnom stanju mirovanja je Po =:: pVog =:: 42. jednaCina nivoa slobodne povrSi je z =:: co 2r2 I 2g.8. nalazi se klip tezine G. r-z.1. Iz izraza (1. d 2 rc P =:: pVrog =:: p-4-(a+b+h r 12)g. i uslov ravnotde sila P=G.h =:: -4. to sledi da je i Po =:: Pro' i to bez obzira na vrednost ugaone brzine co. Tom prilikom klip u manjem cilindru se spusta. 2 · 2 rc 1 d. precnika d=100mm. +d1 ) =:: ProDlem 1.. Odrediti.8-13a) odreduje se velicina 2 h == 4G I (pgd rc). U cilindru precnika D==200mm nalazi se manji cilindar.) su .(H + b) . I d I' I a) b) c) ml~ ?~ RESENJE: a) Iz jednacine ravnotde sila.4 h1 ).5). dobija se hod spustanja klipa . V usvojenom koordinatnom sistemu. U cilindru manjeg precnika.8-13 KoristeCi jednakost zapremina tecnosti pre i u toku rotacije D 2 rc d 2 rc D 2 rc d 2n · 1 D 2 rc d 2 rc -4.''-'j" Go (cU• 1 •8 1~ ~ \ ".l. tankih zidova.11) dobija se sila pritiska koja deluje na klip .a). pri rotaciji cilindra. Slika P. Kako je Vo = Vffi ..P.15.1.4 (a + b) + 2 (-4-h2. koje deluju na klip u pocetnom polozaju mirovanja (sl. Cilindri se iz pocetnih stanja mirovanja.n dt rc Va = (d 2 -d] )-. i . jer tecnost prostrujava kroz otvore u medjuzidu iz manjeg cilindra u veei. Kada se cilindri okreeu konstantriom ugaonom brzinom tada se klip u unutrasnjem cilindru spusti za hod a (sl.L8~13b).h1 )' Zato sto tecnost ne istice iz suda.8-13a i c.8.H. Ciji je pocetak u odnosu na pocetni polozaj klipa odreden visinom b.-4. prema (1. pocinju okretati konstantnim ugaonim brzinama co =:: lOS-I.h b) ako se na njoj nalazi prstenasti klip tdine H "1 .SN. moze se koristiti uslov jednakosti zapremina Va =VO) iz kojeg sledi 24s.8~13. pdkazanih na sLP.. na tecnosti gustine p. na kojima obrtni paraboloid sIobodne povrSi sece cilindre. pri tome eliminisuCi veliCinu b. (f) 2 = 4 JgH led. Ona daje visine hI =:: co 2d 2 /8g i h2 =:: co 2 D2 18g. VO) =2(4 h2 --4.(H + 11) .L • "'. '10 r mosferi (s1. a u toku rotacije P =:: pVrog.100 Relativl10 mirovanje teenosti pri rotaciji sti u pocetnom stanju mirovanja (Va) i u toku rotacije (V".1.8. Da bi se zadatak rdio uvodi se polarno-cilindricni koordinatni sistem. u slucaju da je tecnost izmedu ciIindara: AZ ! a) otvorena prema at.

Odrediti sHu pritiska na poklopac suda u slucaju da granicna povrs tecnosti koje se ne mesaju dodiruje dno suda.8-14b).P. tacla obe tecnosti kvase poklopac Ger je h2 > hI)' a) b) Polozaj tecnosti prikazan na s1. to se zn koordinate tacke O(r=O. oo 2D2 P2 .8. do.Refativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 10 1 19rnrn. takvom da razdelna povrs h D tecnosti dodiruje dno suda h2 r (sl. na koji za vreme obrtanja deluje siia F. P. z=h) klipa P = P a +4F 1 dgn.1. posle cega sledi doTe pa ce polje pritiska u fluidu gustine P2 biti odredeno jednaCillom C2 == Pa 4F +-2-- P2 (-8-. gde indeks i==l predstavlja tecnost gustine PI' a i==2 tecnost gustine P2' Za odredivanje konstante integracije C2 . KaIco je nn razdelnoj povrsi polje pritiska u potpunosti odredeno jednacinom (1).gh). 2 2 D4 1t h1 == t 2· d 41l (h1 + 112 ) i jednaCine razdeine . odreden je ugaonom brzinom 00 i precnikom d na kome povrs razdvajanja fluida sece poldopac suda.8-14b. Problem 1. Poznate veliCine su: D. Pl' P2' 111 <h 2 • RESENJE. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ill. 2 lla pro za tecnost gustine PI' koja glasi povrsi z = nJ2 . koristi se uslov poznavanja pritiska u tacki B (r=DI2. u kojoj se uVrStavaju koordinate tacke z == (hI + h2 ) .Pa == -2-+ P2[T(r -4).d )(f} /16g == 2 2 2 a == ~g (D _d 2 2 ) == 19mm.g(z-h)] .hl' h 2 . /z. Kako su u sudu prisutne dye razliCite tecnosti. pa ce polje pritiska u fluidu gustine PI biti odredello jedllaCinom . r==dl2. napunjen dvema tecnostirna gustina PI i P2' okrece se oko svoje vertikaine ose konstantnom ugaonorn brzinom oo. Ove velicine odreduju se iz jedllakosti zapremina tecnosti pre i u toku obrtallja. F.8-14. to ce se dobiti dva razliCita polja pritiska: Pi = Pi (oo 2r2 12 -gz)+Ci (i=1.2). z=O) dobija najjednostavlliji oblik konstante C! = Cz. dobija se hoel klipa a = (D .5).1. b) Ponavijanjem postupka iz dela zaelatka pod a). i iznose: 00== ~(h1+h2)~glhl ' d==D~2hl/(hl+h2) Polje pritiska u fluidu koji relativno miruje pri rotaciji odredeno je jednaCinom (1. Mali oivor na omotacu zatvara se klipom precnika do. don 4F 00 2 2 D2 (1) Za odredivanje konstnnte illtegracije C1 koristi se usIov jednakosti pritisaka u tecnostima gustina PI i P2 11a njihovoj razdelnoj povrSi. Zatvoreni cilindricni sud precnika D.

P. co 2 2 Z (1) Za odredivanje sile pritiska" koja deluJe na omotac piramide. Sud oblika piramide visine h=500rnn1.. Odrediti silu pritiska koja.8-15.+z] coscx. primenom izraza (1. za Yl = 0. opterecuje omotac pitamide. kako se iz jednaCine (1) dobija jednacina slobodne povrsi z = ~.7.dr= d. . Na vrhu piramide nalazi se mali otvor za vezu sa atmosferom. dxldz] = -3 pga (2h +-.Pa)Yr=odA =8 lal/Cx) PT Xl2 . (x2+l). u kome je polje pritiska odredeno jednacinom (1) i/ili jednacinom (2).1. 4 2 co 2 a 2 +a +-2JSlllcx. to primenom izraza (1. coscx. Veza izmedu starih (x. napunjen je vodom.P. fDI2 dlZ (PZ-Pa)z=h t +hz 2nr. (2) Slika P. pri rotaciji suda sa konstantnom ugaonom brzinom CD = 1O~-1.Zl) glasi X =xl. Nairne.8.2 .8-15 pri cemu su: sincx. y.IN. odnosno linije koje ogranicavaju povrSinu.Pa = p[T(X + y ).-zl sin a .H (a 2 +~)Zl +(H) 2z]2 + A 00 \ I g Treba napomenuti da se sila pritiska P maze odtediti i na nesto jednostavniji naCin. z) i novih koordinata (Xl 'YI .-) = 144. =a I H.11) sledi CD .P2 (-.dr= dg1C -p(uj(D +d )+g(hl+hz-h)J CD -d )"4' 4F r (02 2 2 l} 2 2 1C Sabiranjem ovih sila dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopac suda P = PI + P2 . Zato se uvodi novi koordinatni sis tern koji je vezan za jednu od osnovica bocnih trouglastih povrsina (sl.7. =h I H.5).. ProIJlem 1.-8.Pa =. 2a (a= lOOmm). tj.gz) .gz].xI/a).l. 22ghl.8-15b). a zatim primenjujuci izraz (1.8-15b). i H= ~a 2 + h 2 • U novousvojenom koordinatnom sistemu za laake trougla.n +PIl16-gChl +h Z )j+P2(gh---)J-4-' 8 { 2 2 2 2 P2= .1. i =-h+ 11 sincx. dobija se polje pritiska P.gh) doTe Na kraju.4). polje pritiska odredeno jednacinom (1) nije najpogodnije. dobija se sila pritiska P= I co2[ 2 gh a ff (p.5). vezanog za vrh piramide (sl. dobivaju se sHe pritiska koje deluju na poldopac sud a ~ = (2) J d/2 0 {4F r(j}d l CD D 1d n (PI-Pa)z=ht +I'J. i uslova poznavanja pritiska (p = P a ) u pocetku koordinatnog sistema. u polje pritiska (1).102 Relativno mirovanje te610sti pri rotacij'i 2 2 2 4F co CO D2 PI .8.+ PI (2 r . vaZl funkcionalna zavisnost: I(x]) = H(l. 2nr. Y = a+ Yl COScx. osnove oblika kvadrata 2a . na cetiri trougaone povrsine. UvrstavajuCi vezu izmedu koordinata (2). RESENJE: Koriscenjem jednaCine (1.

1. p.1.P. 00 . Odrediti sHu pritiska koja c1eluje na ekscentricno postavljenu (u odnosu na osu rotacije) povrsinu oblika: a) elipse (sl.8. . P.. Sud sa 81..slobodne povrSi(sl. dobija se polje pritiska (1) . (~ 2 +a )+gR]R n=:97. Poznate veliCine su: G.P.Relativno mirovanje tec710sti pri rotaciji 103 P =: pV(Og =0 p(2a) 2 1 h--. b. i d) kruga (sl.J l 2·1"i zdxdyJg= -3 pga 4 a .P.8.P.8-16 1Z stanja mirovanja pocinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom (D.' .8-18c).) J. Ro. PF'rubiem U~·16. b.1.. r.6N.S-lSd). 2 2 (2h+--) (Da 2 g . 18b).1. (D. pcluprecnika R=lOOmm i duiine 2a=400mm.8-18a) olcrece se konstantnom ugaonoill brzinom co. 2 2 Problem 1.-- ~ co a) c) d) e) Stika P.8-15 dobija se si1a pritiska D)212gh 2 2 J. c) trougla (sl.P.8~18a) i koriscenjem jednaCine (1.1. p. 17.l.S-1Se). Ct. Na osi suda nalazi se mali otvorza vezu sa atmosferom. . napunjen je vodom i okrece se oko vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom (D =: lOS-I.8-17.1. R.(2a) h+4 .. Odrediti silu pritiska koja pri rotaciji suda deluje na pravougaoni poldopacA-A. b) pravougaonilea (sl.l. RESENJE: KoristeCi potpuno identican postupale opisan u zadatleu 1. Poznate veliCine su: G. Cilindricni sud (sl. D).8-17 Problem 1. R. Stika P.1E: Ponavljanjem postupka datog u primeru 1.8-16 Slika lP. pn odredivanju sile P.S-IS .4).RESENIE: a) Usvajanjem pravouglog koordinatnogsistema (Xl' Yl' Zl) u ternenu obrtnog paraboloida .8-18. RESEN.P. c.1. h.1.p.. Horizontalni cilindricni sud.. dobija se trazena sila pritiska 2 P=P[o. 2 2 2 l FA == pabTL (D2 +R -1' + 12 (a +b cos Ct.8. Odrediti silu pritiska koja deluje n3 poklopac A-A.

i glasi 2 2 2 Problem 1. ro. iznosi p= = 2 Pa)z=O ay ay If (p. 1z jednaCine slobodne povrsi tecno- sti. (x. .5) i polja pritiska (4) (za =0).p 2 2 ] } R -Ro +'4(a +b ) + gh 2 (5) Na osnOVLl izraza (5).' 2 b 2 2} ab b ro J1 [ 4 j a 2 7. ro P=PT (c+a) -c 3'+ab 12-Ro 2{[ = P-4-[gh + 16 (D D27i. YI =y.S-19. prikaian je na sl.8-18b). Kako oblik polja pritiska (1) nije pogodan za direktno integraljenje to ce se izvrsiti dvostruka transformacija koordinata. sila pritiska na ekscentricno postavljenu povrsinu. posredstvom relacija Xl =R+x. Poznate velicine S11: d. ro 2 2 . Hidrocilindri su postavljeni na medllsobnom rastojanju a. u odnosu na pocetno stanje rnirovanja. D.1.Pa)z=odxdy= flaf(p-7 1 : ~~I drdcp= 0 ar lf271 f00 (p-A Pa)z=oabrdrd<p= pabn {ro2 [2 T 1 a.. dok se udesnom na tecnostinalazi klip tezine G.d) . posredstvom veza izmedu koordinata (2) i (3). u odnosu na osu rotacije. Zl =z-(h-d). G. prelazi se u novi ortogonalni koordinatni sistem vezan u preseku osa simetrije elipse (sl. dobija se rastojanje d=ro 2Rgl2g koje odreduje ' poloiaj koordinatnog sistema u odnosu na nivo tecnosti u pijezometarskoj cevcici. y=brsin(p (3) prelazi 1).8Ro )] . mog'll se dobiti i izrazi za sile pritiska za nelee jednostavnije slucajeve.104 Relativno mirovanje tec110Sti pri rotaciji i jednaCina slobodne povrsi Zl = ~. pri rotaciji. Poloiaj tecnosti u cilindrima. dobija se polje pritiska 2 P.P. a.cilindricne koordinate.Pa = P { 0)2 [R2 +2aRcoscp+ a 2r2 cos 2 cp+b 2r2 sin 2 <pj + g(h . (2) a zatim se posredstvom parametarskih jednacina elipse x=arcoscp. Prvo. za a=b. Odrediti za koliko se podigne klipu desnomhidrocllindru.l. u stanju rnirovanja. za: Xl =-R O YI =0 i Zl =d.).8-19. 2 3 3] b (b 2 2)} +pghab. P = P~4l3' (c+a)3(3a-c)+c +-S--a Ro + pghT' P == pa n [(R -Rg +a 12) ro 12+ghj . Kada se sistem okrece konstantnom ugaonom brzinom ro. iIi ako je u pitanju knizna povrs poklopca precnika D (a=b=DI2.P.: ako sud miruje (ro=O) sila pritiska koja deluje na povrilinu elipse iznosi P = pghabn.gz}. Iz jednacine (1). p. Hidraulicki sistem se sastoji od-2l'vahidrocilindra precnika diD. polamo . + y. tada ce klip zauzimati novi ravnoteini poloiaj. prime nom izraza (1. Za odredivanje sHe pritiska polje pritiska (1) treba integraliti po povrsini oblika elipse. (4) Konacno. R=O) sila pritiska je P b) c) . 2 d) ReSenje sledi iz izraza (5).7. kao na pr. Levi cilindar otvoren je prema atmoSferi.

P. 1 = PO) 2 'IT). od prvobitne koliCine. poluprecnika R i visine H. pri cemu ce.8-21 U usvojenom koordinatnom sistemu mogu se definisati jednaCine povrsi koje ogranicavaju fluiclnu zapreminu.[R ( Jf. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj tecnost u rezervoaru ima maksimalnu kineticku energiju.l. ostaje u rezervoaru.(r) dz)r 3dr =-PO) 2 nR 4H -0)2R2) (. Hidraulicki sistem se okrece.8-21.Relativno mirovanje .a. Otvoreni konusni rezervoar. tada deo tecnosti istekne iz njega. zauzimati polozaj definisan visinskom razlikom h. gde je co 2 R2 12g = h. D +d g 2 2 Problem 1. a preostala tecnost u rezervoaru zauzima polozaj prikazan na sl. Kineticka energija elementarno male mase fluida je Stika P. U opstem slucaju.. Pri tome deo tecnosti iz rezervoara istekne prospe se. Sistem prikazan na sl. M.. D. cije je osno rastojanje a. oko vertikalne ose cilindra precnika d. Rezervoar poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom co. i obrtnog paraboloida z =(R .1.8-21.2)0)2/ 2g = 12 (r).8-20 sastoji se od dva hidraulicka cilindra precnika diD.2 m)+h] 8a +D -d pD'IT d 16g 2 2 2 Problem 1.tecl1osti pri rotaciji 105 D p co~ ~ '/"'·"1"% ~------~~ a ( Slika P. kineticka energija preostale koliCine tecnosti iznosi E K dE K 1 ="2 (rm) 2 pdV = PC!) 2 'ITr 3drdz .. u stanju mirovanja ceo je napunjen tecnoscu gustine p. ito: konusa 2 z = H(l-r / R) =.8-20 RESENJE H= d co 2 2 2 2 2 16 (8a + D . . Dakle. (r) 4 5 6g I . II (r).1.-0 I. Izracunati koji deo tecnosti. p. obrtni paraboloid slobodne povrsi da sece povrs konusa. h.1. Poznate velicine su: d.8-20. Odrediti omi ugaonu brzinu m pri kojoj ce klipovi u cilindrima. i napunjen je tecnoscu gustine p iznad koje se nalaze klipovi masa m i lv!. RESENJE: m= { 4 D2 }1/2 [--2-(M .P. m. R RESENfE Kada se rezervoar okrece konstantnom ugaonom brzinom.d ). konstantnom ugaonom brzinom co.

r(n / 2) ReSavanjem ave diferencijalne jednacine i primenom granicnog uslova h(re / 2) =0.r cos q>. (a) b) Na praizvaljnaj geografskoj sirini nivo slobodne povrsi (p = p a) definisan je radijusom r(<p)=R+h(q». 2 Kako je R »h to jednacina slabodne povrsi maze da se napise u obliku: 0)2 R2 2 h(q» = --cos cp.+ .8... p = Pa' dobija se hidrostaticko polje pritiska u okeanu P-Pa R2 0)2' 2 2 .4a). Iz l1slova poznavanja ubrzanja g(R) odredjuje se konstanta a = g(R) R2 = go R2 .8.bran fluidni. Za opisani naCin kretanja suda.! p(g-a+0)2.2(R +h)3 cas <p =0 .1.81ml S2. p 0 0 r 2 =R. i neka se tom prilikom u tecnosti nalazi tela zapremi'ne V i gustine Pm (sl. na proizvoljnoiza.. Odrediti: a) polje hidrostatickog pritiska u okeanu.108 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji g(R) = 9.dV=:-! pFdV=:. SHe koje delnjn os telo koje tile mdazi u fiuidn koji lrellativno milt'nje Razmatrace se slucaj kada se neld sud istovremeno lade konstantnim ubrzanjem i okrece aka vertikalne ose konstantnom ugaonam brzinom CD. u kojoj su Fx=x0)2_g(r)cosq> i Fy = -gsincp .8...-a+0)2. Prime nom ovog uslova iz jednacine (a) se ~obija jednacina slobadne povrsi 0)2 goRh .g R+g .1.. s' 0) ose za jedan dan to je njena ugaona brzina 0) = 2re 184600. Na tela zapremine V.1). taka da zakon promene ubrzanja glasi: g(r) = go (R 1r)2. deluje rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase F=:g.:)dV. b) jednaCinu slobodne povrsi okeana i c) dubinu vode na ekvatoru. pri cemu je radi jednostavnosti zapisa uvedena oznaka go =: g(R). 8 Aa) koj a a granicava zapremimi V iiznosi '.p. 2go 1... a p=-f pdA=-! grad.= . koje se nalazi u tecnosti.1. J?ESENJE: S obzirom da se Zemlja okrece oko svoje cl. dobija se diferencijalna jednaCina dp p =: [-g(r) +0)2r cos 2 <p] dr . A v V v . Slika P.deluje sila pritiska na okvasenu povrsinu A (s1. delie.4.:. i koriseenjem veza izmedju Dekartovih i polarnih koordinata x = r cosq> i y = r sinq> . prema (1.8-24 a) Iz Ojlerove jednaCine dplp=:Fxdx+Fydy.

leao na pI. rc .8.13) Izraz (1.q..1.Relativno mirovanje teihosti pri rotaciji 109 Kaleo je ~ == t trdV vektor polozaja tezista C zapremine V usmeren po uop.8. Pm == 7800kg/m\ b=lm. 1.~.~ .13) definise !z potopljenu zapreminu tela V. koja ispunjava prizmaticni sud sa sl.1.}== (Pm . Sve sile kojedeluju na telo prikazane su na sl. za slucaj da je p ::::60°. Ceo sistem se krece niz strmu ravan konstantnim ubrzanjem. h=lOOmm.1. tada jednaCina (1.. Dalde."? (j) .8.8.I----"--.ftenu Arhimedovu siill potiJ'Ka koja deluje na najkracem rastojanjll od ose rotacije do tdista C (sl. Prublem 1. i inercijske sHe prenosnog translatornog kretanja -PmVa i obrtnog kretanja Pm Vro2 r::. Konacna. . Na potopljeno tela deluju jos i sile: tezine PmVg. (1. R=50mm. /" -.8. UIcoliko je posmatrana tela slobodno.8. 1=300mm. masena sila Fm == PmV(g-a+ro2r. RE'SENJE:.25b.1. U tecnosti gustine p.8. gde su: p == . kod problema separacije.4. nalazi se homogena sfera poluprecnika R igustine Pm koja je priCvrScena uzetom za sud.8. ()(. Za dva ortogonalna pravca SiT) mogu se postaviti jednaCine ravnoteze sila t F" COs(P-()(. G=: PmVg sila teiine. -PmVa sila inercije i FlI sila u uzetu.=45°.gsiu()(.1.).8-25a.P.25a. iz jednacine ravnoteie sila koje cleluju na telo.a) sila pritiska. Najpre ce se odrediti ubrzanje a koje dovodi kuglicu u posmatrani polozaj sa sl..:/ . Dati su podaci: p=1000kg/m3 .8-25.8.P.). a sto je Slika P.. s tim sto je R== O.4b.J b) p m Va 0 a) Siika 1.14) . Odrediti silu pritisIca koja deluje na z zadnju sU'anu suda AB.8-2S prikazano na sl.14) vaZi. toee sila pritiska koja deluje na telo biti p = -pVeg -a +ro2r::).:~~~::::::::!f.PV (g . dobija se reakcija veze (1. na tela gustine Pm deluje "::::::~~'i.p)V(a . U tom cilju analiziraju se siie koje deluju b) na zapreminu sfere V == R3n.4b).

1). 'C7 -~ .::~-~. Sustine 3 Pm == 7800kg! m . 1z ovih jednaCina dobija se 2 a = (1 + tga.P. U cilindricnom sudu.Pa == p[acosa. koja je uzetom dmine 1=60mm pricvrscena za osovinu suda. Problem 1. tgj-' cosa.14).7. napravljena od mat~rijala gustine Pm koja visi 0 tanko uze zanemarljive mase vezano za obrtnu tacku O.8-27..8-26. stranice a. 2 = 6508 N.1. PrOb. h H Slika P.Pa)z=-(h+b/2) ·b x=b-/ 2 :::: pl a(b -l)cosa.g. direktno stede iz jednaCine (1. -<I homo gena sfera poluprecnika R=30mm i .80m! s fl. u kojoj se uvrstavaju komponente rezultujuce zapreminske sile Fx == a cosa. inace.+(g-asina. U tecnosti se nalazi . vezano u taeki A.. .. Za slucaj da je a.6/.. pomocu koga je moguce vuei kocku. RESENJE- H p D Slika P. D..=60° odrediti minimalnu visinu suda H pri kojoj ne dolazi do prosipanja tecnosti. Poznate velicine su: a. Ceo sistem se okrece konstantnom ugaonom brzinom Q) oka vertikalne ase. VezujuCi koordinatni sistem z -x (sl. Cilindricni sud precnika D=500mm napunjen je vodom do visine h=1m.{em 1.8-25a) za nivo slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevCici. dobija Se polje pritiska p. = 1.:r.7. primenom izraza (1..=-::--..-:. vuee sHorn F ali taka da kocka zauzima horizontalni polozaj. LS-27 . H. precnika D. napunjenom tecnoscu gustine p nalazi se kocka.8-26 .:. Pm' Q). i Fz == a sinex.-~::. P.. Konacno. Odrediti sHu koja opterecuje oslonac 0 u ovom polozaju kocke.110 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji koje.)z].x-(g-asina.1. Karla se sud okrece konstantnim brojem obrtaja Q) tada se me. :D . g:::: 8. i primenom jednacine (1.8. I.. D2 RESENJE: H =h + 16(l +R) sin a.. dobija se trazena sila pritiska PAB == (p.) .20m.)(h+%) Jb .. U tacki A kocke vezano je drugo me. translatorno ubrzanje ~~.

.

.

ventilatorom. toplovodima. dovodjenjem energije fluidu sa nekom strujnom masinom (pumpom. Nestisljfva strujanja su ona strujanja kod kojih gustina fluida ostaje konstantna. vazduhovodima. ledno posmatrano strujanje . Navedene podele su osnovne podeJe strujanja. kompresorom i s1.III 2. morima i okeanima. automobila i s1. kao na pro strujanja u vodovodima.. strujanja vazduha u prostorijama koje se ventilira:ju iii klimatizuju.ii1a. naftovodima itd.1. Spoljasnja strujanja su ona koja se imaju kada fluid struji oko nekog tela. Prema prostoru u kame ge obavlja strujanja se dele na spol. strujanja gasa u gasovodima. Strujanja se dele i na nestdfjivtl i J'/tfl. mozda. brodova. TEORIJSKE OSNOVlE JEDNODIMENZIJSKIH NESTISLJMH STRUJANJA 2. kretanju vazdusnih masa u atmosferi). pritisaka ili potencijalnih energija.ilisu.). posmatramo kretanje vode u reci. kretanje broda.) i vozila (autoIDobila. helikoptera. Da bi fluid mogao da struji mora da postoji izvor energije koji proizvodi strujanje. strujanja vazduha u atmosferi itd. Unutrasnjastrujanja SU ona koja se odvijaju u prostorima ogranicenim cvrstim povrsinama. cildonima itd. Mehanika fluid a se deli na vise oblasti. Tipicni predstavnici prirodnih strujanja su: strujanja vode u rekama. Svakodnevno smo svedoci nekog procesa strujanja a da toga nismo ni svesni. vozova i sl. iIi kretanjem tela kroz fluid (let aviona.kao na pI. Pod prinudnim strujanjima podrazumevaju se ona strujanja koja su izazvana nekom prinudom . Sva ta kretanja: vode. strujanja vode oko plovnih objekata (camaca. Pod stisljivim strujanjima se podrazumevaju ona strujanja kod kojih je gustina fluida promenljiva. raketa i s1. naftovodima. parovodima.1. strujanja vazduha oko letilica itd~ . Prirodna strujanja su ona strujanja koja su izazvana dejstvom prirodnih sila koje su posledica razlike temperatura. U ovom poglavlju bice objasnjeno. iii.). njene promene zanemarljive. U zavisnosti od karaktera izvora strujne. Prema rezimu sa kojim fluid struji strujanja se dele na: !tlmlizam~ prelazna i turbttlelZlna.energije strujanja se dele na prirodna iprtizttdna. strujanja gasova u strujnim aparatima: raketnim motorima. Karakteristicna prinudna strujanja su strujanja u cevovodnim sistemima: vodovodima.St31 joe stJrllJ!janje? P~ll\rlleie stJrllljanja. ali bez velikog zalazenja u detalje.).tj. Tako na pro svakodilevno koristimo vodu sa cesme vodovodne mreZe.1. stu se podrazumeva pod pOJinom strujatlje i podele strtijal'~ja. DalcIe. a sio je u direktnoj vezi sa vrstom strujanja. gasovodima. kamiona. 0 ovim strujnim reZimima bice vise ieCiu narednill1 poglavljima. strujanja vazduha u ventilacionim sistemima itd. Ovoj grupi strujanja pripadaju: strujanja vazduha oko letilica (aviona. . itd.). Zato ce ovde biti nabrojane osnovne podele strujanja. gasovodima itd. Ova podela je izvrsena prema raz}icitojfiiickojsustini kojom se ovi rezimi tumace. iIi smo izlozeni vetru (tj. vazduha i drugih tecTIosti i gasova nazivaju se strujanje jlmda. Nestisljiva strujanja su na pro strujanja vode u vodovodima. itd. podmomica i s1.ailija ittlZutrtlsnja. Nauka koja se bavi proucavanjem mirovanja i kretanja fluida naziva se mehal7lka jltttda. prirodna strujanja vazduha oko gradevinskih i fabrickih objekata. za jltttdkoji se nalazi u staT/ju betanja kaze se da stnij~ a tajproces se naziva strtija17/e. pak. peCima.

M ~ 1) i nadzvucna (supersoniCna. jer grupisu probleme strujanja na grupe slicnih fizicko-matematickih modela. aosnovne strujne velicme brzina i pritisak su funkcije od koordinata i vremena. . I pored svih slicnosti i razlika sva ova strujanja se opisuju istim jednaCinama: kretanja (Navije-Stoksa). predstavlja jedan od osnovnih interesa i potreba u inzenjerskoj primeni i praksi? Odgovor na ovo pitanje je .viskozno i neviskozno strujanje. a to je pravac koji se poklapa sa osom svalee pojedinacne cevi. dvodimenzijsko (2D) iii trodimenzijsko (3D) strujanje. Osim ove podele moguce je stiSljiva strujanja razvrstati na: izoterrnska. M> 1). leao na pro transport fluid a iii transport energije fluidom. itd. postrojenje iii masinu.t) i .y. Svaka od osnovnih grupa strujanja moze se dalje delhi prema izvesnim kriterijumima koji preciznije odreduju tip strujanja. Odavde sledi da su podele strujanja na razliCite grupe "veStacke". kontinuiteta i energije. Nairne. Ovo za posledicu ima da se opste jednacine koje opisuju strujanje. za dalji matematicki tretman.strujanje Njutnovskih i nenjutnovskih fluid a. stisljivo turbulentno strujanje. hladenje. Zbog toga postoji potreba za njihovim pojednostavljivanjem. 2. izentropska i realna. strujanje gasa u gasovodima je prihudno. Ovde se moze postaviti pitanje: koja od oblasti mehanike fluida. U svim ovim slucajevima koriste se cevni sistemi . Jedn3ciine koje oplisujllJ stJr'ujanje lIllestRSljivog fl!lIJida U opStem slucaju strujanje je trodimenzijsko.jednodimenzijsko (lD). podmazivanje i s1. iii koja grupa strujnih problema. zavisno od razmatranog problema. teSkpje zamisliti neki energetski sistem.1. ada se u njemu fluid nekoristi zaobavljanje nekog radnog zadatka.. Svako od navedenih osnovnihtipova strujanja moze se dalje razvrstati u podgrupe. Za ID strujanja osnovni . Kako SU u opstem slucaju ove jednacine veoma kompIikovane to ih je u punom obliku veoma tesko i nezahvalno resavati.relativno jednostavan jer su to jednodimenzijska staciollama sITujall/a.· adijabatska. Zbog slozenosti realnih strujno-tehnickih problema svaka od osnovnih grupa strujanja je predmet posebnih naucnih iii inZenjerskih istrazivanja. unutrasnje. grejanje. ali veoma korisne. tako na pr. odnosno prilagodavanjem.cevovodi kroz koje fluid struji. okolozvucna (transonicna.2.z. M < 1). Zato se problemi strujanja u cevima svrstavaju u grupu jednodimenzijskih strujanja. ito: .112 Teorijske OS/1ove ID strujonja istovremeno pripada svakoj od navedenih grupa. U cevovodimapostoji jedan dominant an pravac strujanja. leako analiticki tako i numericki. .stacionarno iIi nestacionarno strujanje. svode na razliCite fizickomatematicke modele.izotermsko i neizotermsko strujanje. a sto zavisi od karaktera proucavanog problema. odnosno 11 =v(x. .opsti sistem parcijalnih diferencijalnih jednaCina koje opisuJu strujanje i>vodi se na jednostavne diferencijalne iii algebarske forme koje su lako primeuljive u svakodnevnoj inZenjerskoj praksi. . Tako na pro u zavisnosti od vrednos#Mahovog broja stisljiva strujac nja se dele na: dozvucna (subsonicna. OCigledllo je da postoji dosta razlicitih vrsta strujanja. te ce se zato u ovom Poglavlju posebna painja posvetiti lD modelu strujanja.

u kome su Vi i 11 j komponente brzine. y i z.1. lzesktcirmomo. Navije-Stoksovim 'ednacinama J5i= F -pgradp+ vAv Dv ~ 1 _ (2. Primena stati- stike nad strujnim velicinama omogucava da se kod turbulentnog strujanja haos . 2 i 3.1. 'Xi Ov j Ov j 1 oj.rtotl. trodimeTlzijJ'ko stntjonje kod kogo J've J'trlljne velicine (brzina.. Kod laminarnog strujanja dominantne su viskozne sile u fluidu.4) OV. Na osnovu ove kratke analize maze se zakljuciti da je laminarno strujanje slojevito strujanje kod koga se fluidni deliti ne mesaju sa okolnim fluidnim deliCima.Teorijske osnove ID strujanja p 113 = p(x. Razlog tome je nepoznavanje svih reJevclntnih falctora koji uticu na karakteristike i strukturu ovog strujanja.1. sto za posledicu ima da se strujanje odvija u slojevima.<osu se m{{f{lt dejiniJ'oti sremzje .1. t). U sistemu diferencijalnih jednaCina (2. 2 i 3.. Ovaj sistem od cetiri nelinearne parcijalne diferencijalne jednacine resava se uz pomoc pacetnih i granicnih uslova. gllJ1ina.1 a) koje je korisno napisati i U obliku ail _ _ ail v2 '_ 1 _ ar+(v. Posledica ovoga je slab prenos toplote i mase pri laminarnom strujanju.z.1.. Za strujanje stisljivog fluida ove jednaCine imaju slozeniji oblik.1. Konkretna resenja ovog sistema diferencijalnih jednaCina za neke iole slozenije slucajeve je tdko nati. tada strujnice u njima zbog relativno male brzine strujanja ostaju paralelne.. utvrdjuje se na osnovu Rejnoldsovog broja koji predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila.bolje receno oblast izmedju njih. Zbog kraceg zapisa sistem diferencijalnih'jednacina (2.rtic'ke /rednosti J'/ll/z stnij-n. ili po koordinatnim pravcima x.1. sto.Y.opste prihvacena definicija turbulentnog strujanja. Postoje dva re.2) U jednacini (2. A-Laplasov operator i w=Irotv ugaona brzina fluidnog delica.2) bice napisan u tenzorskom obliku ..znaCi da se ano odvija pri manjim vrednostima Rejnoldsovog broja.zima strujanja: larninomi i tllrbulentm: Granica .1b) (2. Ako se posmaira laminarno strujanje u kanalima iii cevima sa paralelnim ziddvima. Jos uvek u literaturi ne postoji tacna . Aka je fluid nestisljiv (p =const).ali istowemellO II tom .1)-(2. V)v = ar+grad(T)+ 2co xv:= F -pgradp+ v Av . 1. Jedna ad moguCih definiCija turbulentnog strujanja jeste: turbulentno stmjoi(je je haoticno.h veliCillO.2) nepoznate su tri komponente brzine v x' Vy i V z i pritisak p. tempemturo i pnliJ'ok) imo}u slucojnikaro/cter It proJ'toru i V!tIJienUj . neuredjenr:. pri cen1U indeksi i i j imaju vrednosti 1.1.1. at+via=~-. strujanje se opisuje jednaCinama kretanja.3) (2. jer to zahteva primenu slozenih matematickih metoda. / OXi = 0 . j 0\ Oxi P (2.1) DIDt je materijalni izvod.1) i (2.Ox +v-2 . i jednaCinom kontinuiteta (2. koja se naziva preloznrt oblost strujanja. tj. a pri koriscenju ovih indeksa za jednu vrednost indeksaj indeks i ima vrednosti 1.

turbulentno strujanje se moze posmatiati i kao strujimje kod koga postoji jasna struktuma hfjerarhfja vrtloga. Fj =~. koja za neke veliCine a=a+a' i b=b +b' (a. vee broj mernih tacaka koji omogueava dobru statistiku.3) i jednaCinu kontinuiteta (2.b=v. S druge strane. Vi = V.rtrlijtll?ja. polje stvarnih brzina (velicina) razlaze (po Rejnoldsu) nq.1. p = p+p'. jasno je vidljivo VZ I). 1z dijagrama brzina.5) pri cemu je Vj . =F. a+b=a+b .dakle. -viv.D strujanja moze smatra·ti "uredjenim". kod turbulentnog strujanja. + I J: (2. da je turbulentno strujanje sa mnogo slozenijom strukturom odlaminarnog.. -.1. Kod turbulentnog strujanja do trenutne brzine strujanja u nekoj tacki sfrujnog prostora moze se doCi eksperimentalnim putem. U svakom sfucaju vreme merenja ne igra presudnu ulogu.1.fske osnove 1. polje srednjih i polje pulzacionih-fluktuacionih brzina (veliCina) posredstvom relacije P j I )) (2.1..1. 2. -8 +Vi "-. S druge strane.4). pri tome koristeCi pravila osrednjavarija."-.proizvoljnoj tacki Vy J ~ strujnog polja sa izrazito nestacionarnim karaktev v(t) rom.114 Teori. Ova dugotrajnost merenja je reda veliCine sekunde iIi nekoliko sekundi. Zato se.2.1.) t W".1. ab=ab+a'b'.T) glase: .2b. J P U-'-j U-'-i u-'-i J (2. prosecna brzina a v~ je fluktuaciona komponenta brzine.5) vi = vi +V~. merenjem brzine pomocu anemometra sa usija~ mm vlaknom s1. a) Slika 2. I) v(t) da je brzina u posmatraVx )0 ~ ~ noj . +~(y "-.7) .1. Zbog haoticnosti kretanja kod turbulentnog strujanja izmedju susednih fluidnih delica dolazi do razmene mase sto za posledicu ima bolju sveukupmi razmenu mase i energije.-. a sto zavisi od karakteristika koriseene merne opreme. 8al8xi =8al8xi ' dobijaju se: Rejnoldsove jednaCine.1.2a. U jednacinama (2.a=a . vidi se da brzina pulzira oko t=O b) t=T neke srednje vrednosti.p. Za korektno odredivanje vrednosti srednje brzine po vremenu u posmatranoj tacki strujnog prostora potrebno je da jevreme merenja T sto "duze". pa su samim tim i problemi turbulentnog strujanja mnogo slozeniji za resavanje.p. na pr.2. Kako je turbulentno strujanje mnogo cesce od laminarnog. a dobijeni rezultati biee veoma lako primenljivi i za laminarna strujanja. +v. Osrednjavanjem svih strujmh veliciIla. napisane u tenzorskom obliku OV j _ OV i 1 op aov] -. pri cemu zapis brzine izgleda kao na s1.6) te njihovim uvrstavanjem u Navije-Stoksove jednacine (2.srednja blzina po wemenu tj. u duhu relacije (2. to ce se u ovom Odeljku analizirati turbulentna strujanja.3) vi je trenutna brzina .1. Moze se kazati. tj. da se nad njim moze primeniti odgovarajuCi matematicki aparat.

7) v. Ovi "naponi" se fizicki turn ace kao prenos kolicine kretanja na nivou fluktuacionog kretanja.) . a Vj 8[+v. kao sto je to rnolekularna viskoznost. a za nestisljivo turbulentna strujanja sistem Rejnoldsovih jednaCina (2.1.-+(1'+ VI ) . vee je to veliCina koja je povezana sa karakteristikama strujanja. . ua su naponi Iinearno srazmerni sa brzinom deformisanja &V &Vi -v'v' == VI ( .3a. . j pri cemu je koeficijent proporcionalnosti VI " koeficijent turbulentne viskoznosti i on nije karakteristika fluida. koji se nalazi u turbulentnoj fluidnoj struji.3).• (2. 2. po visini preseka. 1) Ox Ox. pomenute sisteme. a 0 cemu ovde neee bid reCi.3a.9a) 'X. neravnomeran. 8= Fj --a.. tj.1. Jedan od najpoznatijih ll10dela za turbulentne napone jeste algebarski model Boussinesq-a koji je zasnovan na analogiji sa viskoznim naponima. Jeon3cina imntlimlitda. Zato se u cilju zatvaranja sistema Rejnolelsovih jednaCina uvoele pretpostavke za turbulentne napone. 'i ax. ali. ipak.1. aVj -+v. (2. parcijalnih diferencijalnih jednacina je tesko resavati. U tu svrhu postoje mnogi modeli za odredjivanje ovih clanova.1. Sa ovom pretpostavkom Rejl1oldsove jednaCine za l1estisljivo strujanje fluid a glase: 2 J aVj _ m j _ 1 a]5 .9b) o at 1 Ox." Uvodjenjem turbulentne viskoznosti VI problem nije resen. P j Ox. Kada bi se u jednom trenutku. jer i za ovu velicinu treba koristiti odgovarajuce pretpostavke.. Sis tern Rejnoldsovih jednacina nije zatvoren sistem jednaCina.' + . i on je.1.Teorijske osnove ID strujanja 115 i jednaCina kontinuiteta divf. 2. posebno kod dvodirrienzijsldh i trodiinenzijskih strujnih problema. SrreoJ!llja brzinl:1 Posmatraee se presek 1-1 sa s1. definitivni odgovor na ovo pitanje se jos uvek ne nazire.v~ nepoznati. ) P Oxf e Ox.3.7). Dopunski clan u jednacinama (2.1.8) Rejnoldsove jednaCilie fizicki ne predstavljaju "nove" jednaCine vee sarno oblik Navije-Stoksovih jednacina prilagoden turbulentnorn strujanju. Bez obzira 0 kom se strujallju radilo laminarnom iii turbulentnom. Na kraju treba napomenuti da se za nestisljivo laminarna strujanja koristi sistem Navije-Stoksovih jednaCina (2.1.-=F. Ako se u bilo kom narednom trenutku izmeri profil brzilla po . ocigledno.2 . odnosno uvodjenjem ekvivalel1tnog koeficijenta kinematske viskoznosti Vo == v + VI' one se svode na oblik 2 &Vj _ &Vj 1 8j5.---+v-·. jer su turbulentni naponi v.1. izmerile brzine strujanja tada bi raspored brzina izgledao leao lla s1. == 0 . povrSine A. Znacima navoda za Rejnoldsove napone zeli da se skrene paZnja na to da oni ne poticu oel clana Navije-Stoksovih jednaCina sa naponima vee od inercijalnih clanova.v} predstavlja tenzor Rejnoldsovih ili turbulentnih "napona". == av. 2:1. (2..

1. a p srednja gustiria fluid a upreseku. srednje brzine strujanja posmatranih preseka.1.If [ .l i vsrX .1.5). 2. preseku..11) moze se definisati srednja blZlna po preseku ito kao: zamisljena konstanta brzina po preseku koja pomnozena sa povrsinom poprecnog preseka A daje isti protok kao i stvarno polje brzina~ Uvodenjem srednje brzine strujanja izraz za protok (2.1.f!jivog sirujanja jlttlda.3b. Na osnovu izraza (2. koje je dato na s1. Ako je fluid stiff/iv. ne moze raditi sa takvim poljem brzina. ovakav postupak odredivanja protoka je dugotrajan. jednaciinll! Sistem parcijalnih diferencijalnih jednacina (2.1.' [m3 Is]. ~ pVsrA =const.ednaCina kontlnuiteta nesti.1.3c) posredstvom izraza t- If V dA := .1.7) i (2. Kod laminamog strujanja ne postoji polje vremenski osrednjenih brzina. Na kraju treba naglasiti da jednaCina kontinuiteta po svojoj fizickoj sustini predstavlja zakon 0 odrZanju mase.116 Teorijske OSl1ove ID strujanja visini preseka.1. osim u nekim jednostavnijim slucajevima. Ukoliko je profil brzina v poznat.dA := . Zato se posredstvom izraza (2. . 2. Medutim. Sada se za jednu strujnu cev moze napisati. tada jednacina kontinuiteta glasi: II. Elllergijska jedoaciJll3 ._=[> oscilatorni karakter =V sr "'f> profila brzina.11) sr A A A A A A To' .4.13) pd eemu je liz maseni protok fluida.1.1. ovi sistemi jednacina . vee sarno polje stvarnih brzina.12) Ako se u nekoj strujnoj cevi ID toka posmatraju dva preseka povrsina Aj i A 2 .3b prelazi napofje srednje blzlne (s1.1.zA2 .BeJ!"lullRiijev:!ll.jA 1 := vsr .10) se svodi na V == vsrA. Jasno je da se u nekom b) c) a) bilo kom strujnom Stika 2.vet) dt] dA := V }(2. a na osnovu "dugotrajnih" merenja brzina u karakteristicnim tackama po visini preseka.1.:B. tad a jednacina kontinuiteta glasi V:= vsr. a on je odredjen izrazom Ir--r. pa se zato sa polja vremenski osrednjenih brzina (kod laminarnog strujanja sa polja stvarnih brzina) s1.4) u potpunosti opisuje laminarno a sistem (2. tada se analiticki iii numericki moze nae! zapreminski protok fluida.:= vsrA == const.2.. pri cemu su vsr.2.1.3b).8) turbulentno strujanje.. za operativnu imenjersku primenu.1:3) i (2. prelazi na pofie vremenslci osrednjemh brzina (s1.. koja glasi V ~ liT (2.1.3.If. tada bi svakom merenju v v odgovarao drugaciji . Medutim.J [kgf s] (2. 2. zbog njihove slozenosti. Obieno se zeli znati koliki je zapreminski protok fluidne struje kroz neki strujni presek..--:-:= v dA--'j. zbog pros tome i vremenske slozenosti.

MnozeCi skalarno avu jednaCinu sa elementom dliZine strujnice Jf (s1. (2.1) i primenjujuCi prethadne pretpostavke dabija se jednaCina za rad sila grad(v2/2-U dp/ p). dakIe.' ~2 sila. i. cime se one svode na Ojlerove jednaCine.Bernulijeva jednaciha za strujnicu e l -e2:=~ v/':. dl . To je moguee uraditi. kada postoji jedan dominantan pravac . Za strujanje u polju sile .4..1.. s~caj kada zapreminska sila ima 8~.p . u Navije-Stoksovim jednacinama nema Clanova koji potieu od tangencijalnih napona (v /':.). Ovakvo strujanje se naziva jednotizine11zjil'!co J'lmjatlje.1. Tada se uajvaznije promene strujnih velicina odigravaju u pravcu glavnog strujanja s.1.fluld llevir!cozal1.1.---::.:= potencijal F = grad [J.1 Na dalje se polazi od Navije-Stoksove. Iz tog razloga u ovom Odeljku jednodimenzijskim strujanjima biee posveeena znacajna paznja. pri cemu je o z vertikalna koardinata uperena navise. 2 p 2 kaja predstavlja strtijnu . U avom slucaju iz (2.4.1. Zato ih je potrebuo svesti ua jeduostavuije oblike iIi uprostiti da bi se mogli resavati "jeduostavniji" strujno-tehuicki problemi. koji se poklapa sa osom cevi. .11 ·dl.2. U tehnickoj praksi Za ovu klasu strujanja postoji veoma veliki interes.14) dabij a c1iferencijalna jednacina de:= v t:. Kako je skalarni proizvoc1 grad e . .v ·Jf .ii . aka je . SHka 2. to se iz (2.1..15a) se dobija Bernulijev integral OjIerove jednacine .7 r .1. na pI.1) izmec1ju proizvoljno izabranih preseka 1-1 i 2-2 sledi energijska .:-~ ~~ p p ~v s 4) Posmatra se strujanje u polju konzervativnih/~> . jednaCine kretanja (2.15a) fdp 2 fdp \ \ Posredstvam jednaCine (2.4.mehtlntc!cu e!lergjju.15a) moze se analizirati jedan specijalni slucaj.2.Teorijske osnove ID strujanja 117 uisu pogodui za upotrebu.grad p moze napisati u obliku gradijenta neke funkcije <1)= a sto je zadovoljeno za Jdp / p. Nairne.1.2. i tada se clan u NavijeStoksovim jednacinama <1).1.dl = O.glawli jJravac J'trujanja. tj. Ovaj pravac je oznacen sa s na s1. 3) Fluid se smart a barotropnim. kod cevi. 2) nestisljivo strujanje (p = const. Strujanja u cevima su najcesea unutrasnja strujanja i mogu se tretirati kao jednodimenzijska.4.if +2wx v·dl == v /':. Radi kraeeg zapisa uvodi se veliCina w v if njihov skalarui proizvod v v e=--U+ -:=-+gz+ . iz koje posle integraljenja duz strujnice (s1. UCiuimo nekoliko pretpostavki 0 strujanju koje se analizira: 1) posmatra se stacionaruo (a / at = 0 ). sto znaCi da je p = pCp).14) \ .17 == 0)./ z Zl Zemljine teze potencijal je U = -gz.t-f 2 U ovoj jednacini zbog artoganalnosti vektara x i je ill x v. pa se promene u druga dva pravca mogu zanemariti. Prema tome sledi da je -1 grad p = grad <1)= grad f~. tj.1.1b) u kojaj svaki Clan predstavlja neku jedinicnu silu.1. dl == de. (2.

15) nije prihvatljiva za primenu u cevirria gde je jednodimenzijski karakter strujanja. dt predstavlja jednacinu bilansa energije za strujno vlakno. 15c) pn cemu su vI' v2. fd koji vaii za nestisljivo i stisljivo strujanje fluida. Strogo uzevsi bilo koji od oblika jednaeine (2.2 tome vaznest jednaCine (2. . / / /.1. Za nestisljivo strujanje se zbog konstantnosti gustine dobija vredriost integrala d P/ p = P/ p.15b) svodi na oblik: J V P V P 2 v L1v·dl _I_+-L+gz =_2_+_+ gz +' J .15) treba. nestisljivog strujanja. upravo.1. a Zl iZ2 visinske razlike ad referentnog nivoa 0-0. i leoji hze da jestrujna energija dui .1. ~ -e2 = Ive L1~ . Prema tome i primena Bernulijeve jedlla.1. U tu svrhu jednaCina (2.15b) Na dalje ce se analizirati 'slucaj viskoznog. P P I 2 -2 - -2 - (2. te prema Slika 2. i to na sledeCi nacin .e2 d~ =dm ~ VeS~~.2. . Nairne. P .1.. prosiriti sa strujnice na strujnu cev.1.9) i sprovedu iste matematieke operacije dobija se energijska jednaCina za strujnicu sa vremenski osrednjenim velieinama .PI i P2 vremenski osrednjene vrednosti brzina i pritisaka u taekama Ai B preseka 1-1 i 2-2. e1 dn.// z/ . ana njoj je jednodimenzijsld karakter strujanja.1. prvo. t (v21 +PI+gzI)pV. . pri cemu s l e d i : ' .15) vaii za strujnicu. e =2 U + . pa Se jednaeina (2.16) resavaju se taka da se sa stvarne kiileticke energije prelazi mi kineticku energiju odredjenu preko srednjih vrednosti.dl I (2.1. a dobijena jednaeina u// Z. realne strujne cevi (s1. mnozi sa elementom masenog protoka dm = pdV := PVI dA 1 = PV2 dA 2 . Ako se podje ad Rejnoldsove jednaeine (2. Cime se njena vainost prosiruje na strujno vlakno.dAI=t (V22 +P2+gZ2)pv2ciAz+t(~veL1~dl)d}h.= const. Cine je ogranieena na jednodimenzijska strujanja. 0 cavaju fluidni prostor. pri neviskoznom strujanju fluida konstantna.15) se.4.zz /z / /. S obzirom da Bernulijeva jednaCina vaii za strujnicu to ona u obliku (2.1.1. proizvoljno izabranog.118 Teorijske oSl1ove ID strujanja 2 p v -.4..16) Integrali u prvim clanovirna sa leve i desne strane jednaCine (2.2) ogranio mz. a zatim se integrali po popreenom preseku eime se vaznost jednaeine energetskog bilansa prosiruje na strujnu cev./// //. a i u celom strujnom prostoru (ako je co = 0). do tezista taeakaA i B.1.strujnice.1.2 P 12 P 2 Ie -2- -2- (2.

S.1.5.k k Ak Tom prilikom pravi se grdka koja se obuhvata koeficijentom akkoji se naziva kocjicijent nel'ClVllomemosti iii popl'Clvni koeficijrmt kineticke enelgije (Koriolisov koeficijent).s!1 maseni protok fottda. f (-+gzk ) Pd'/'k P ~ =: (Psr.1. dakle. Ovde se. da se skalarnim mnozenjem sae16mentnom strujnice dobio Tad.A k Ak Koefieijent neravnomernosti kineticke energije iskljucivo zavisi od rasporeda brzina u posmatranom preseku i on je.k.16) odredice se zbirno.vkefA Ie )'-2-mk =:a lc . a njihovo resenje glasi Pk ). treba potsetiti. dobija se jedilaCina a12+p+gzl =a22+p+gZ2 + I veL'.058 (a~l) za razvijeni turbulentni i a=2 za razvijeni Iaminarni profil brzilla u eevima kruznog poprecnog preseka (v.2) i nadeno je na osnovu vaznosti hidrostatic1cog zakolla raspodele pritislcce u strujnom preseku (p I p+ gZI == const.4a i 2.1. tj. Ovaj koefieijent se.1.vdZ .Teorijske osnove 1D strujanja 2 2 vie3 1 v .sr. i vazi da je 8v I ax = 0 gde je x poduzna koordillata. U dobijenom resenju Psr. Prema . k .17) a" = . a Zc je vertikafuorastojanje . za proizvoljno izabralli strujlli presek llepozllat. Medutim. za bilo koji presek strujne eevi k. i da se IIInozelljern sa masenim protokorn dobila snaga.).3 ./c je srednji>S'tnijm~statlckipritisak u preseku k.18) koja predstavlja energijslcu jedllaCinu.geodezijska visik lla od referelltnog llivoa do tezista povrsine preseka k. . (k== 1. dobija se jednaCina .energija.k .da se krellulo od jednaCine kretanja. a po svojoj fizickoj sllstilli predstavlja zakon 0. odrZanju energije svedell na jedinicu mase fluida.L16).sto istovremeno zllaci da tako dobfjena jednaeziza vaz! za i. koeficijenti a k mogu teorijski tacno da se odrede.. u nekim slucajevima kada se u nizstrujnim preseeima profili brzina ne menjaju. PSI' 2 • A =-dl. 2-m 119 f f (k . kratko.L3a). i indekse "e" u clanovima sa visinskim razlikama.. Dalje. v '( -3 sr. P -2'dA k =--A.= 12) .1. a l -Vsr.1. --+gzc ) mk P k.. odeljke 2. iz ove jednacine izostavljajuCi indeks "sr" u Clanovima sa srednjimbrzillama i pritiseima. zbog ne poznavanja profila brzina. -+--' pIp 2 I 2 2 Izmedju preseka 1-1 i 2-2 vazi jednaCina kontilluiteta /il == rill == Jil 2 =: COl1st~ pa se iz ( 2 2 prethodlle jednaCine eIiminise maseni protok. a takvi profili brzilla se nazivaju razvij{mim. odredjuje izrazom: 1 -3 (2. Ti razvijeni profili brzina su logaritamski kod turbulentnog i paraboIicki kod laminarnog strujanjai koeficijenti neravnomernosti kineticke energije imaju vrednosti: a=1.l PSI' I +gzc )Inl =: ( a 2 -Vsr '2 +-'-+gzc )" n~+ (f Ve LlV )/11.k . Ova jednacina je u literaturi poznatakao uopstena Bemt/li/eva jedllaezna. Integrali drugog i treceg clana sa obe strane znalm jednakosti jednacine (2.vkeMk' f vsr. A Vsr. Na osnovu resenja integrala iz (2.. 2 VI PI 2 V2 P2 " 'f' =-- (2. i to izraZene prekostruJne energije po jediniei mase.

/2 -. Koji je medusoblli odnos pojedinih energetskih udela u· strujnoj ellergiji svakog nizstrujnog preseka. . dobija se energijska jednacina u obliku (2. (2..1. Radi kraceg zapisa ovaj clan se oZllacava sa (2. a zbog povecanja koordinate z potencijama energija strujeraste.120 Teorijske osnove 1D strujanja tome. u opstemslucaju.1. Nairne. oCigledno je da se u nizstrujnim ptesecima odigrava ttansformacijajedllog u drugi oblik ellergije.20a) (2.18) ima svoj fizicki smisao energije. kineticica.g+Z2 +hg P2 [m]. svaki Clan jednaCine (2. z3visi od geometrije strujlle cevi u kojoj se odvija strujallje. pritisne i potencijaille energije 2 e k =-p-=CLkT+p+gZk' Pt. koji glase: 2 VI PI 2 V2 CL l2g +-pgH] =CL 2 "2g+r. Dahle.1. Pk / p -pritisna i gz k . dok clan sa integralom ptedstavlja gubitke strujne energije na putu od preseka 1-1 do preseka 2-2. U ovom primeru zbbg nizstrujnog povecanja poprecnog preseka kineticka energija.19) i on po svojoj fizickoj sustini predstavlja tad sila izazvanih viskoznim i turbulelltnim llaponima na putn izmedu posmatranih preseka. Sa sliIce 2. ) (2.1. Oblik Bernulijeve jednacille (2. 2. lla pro u uljlloj hidraulicL BernuIijeva jednacina moze da se napise i u jedllom skracenom obliku.1. iIi flp = pYg = pghg i naziva se pad pritiska.20b) pri cemu gubitak strujne energije Yg ima oblik: hg = Yg / g i naziva se izgubljena visilla. Konacllo.1. jet prema .1.20c) tako da jedllaCina (2.3 kod koje presek nizstrujno raste.3 je jasno da jeu svakom nizstrujl10m preseku strujna energija manja za "gubitak" energije kojise ima izllledu dva posmatralla strujna pteseka. Osim Qvog oblika u primeni su jos dva potpuno ravnopravna oblika.20c) primenjena na krivolinijskoj strujnoj ceviprbmenljivdg pteseka sa sl.4.4.20) /coja vaZi za stTlijnu cev i operativna je za prakticnu primenu.2).1. .. ito: CL k v. Ovaj clan se. Pojam gu~itka ellergije mora se shvatiti USIOVllO.1. eksplicitno ne moze odrediti jet se ne poznaje raspored brzina u poduznom pravcu.1.1. u opstem slucaju. struje se smalljuje. ttlcttpna strttjna energija nekog strujllOg preseka je jednaka zbiru kineticke.2.1.20) postaje: e] = ez + Yg Za objaslljenje nizstrujlle promene strujlle ellergije kotistice se jednacina (2.k Vk Pk (k=1.20) je najceSce u upotrebi. ObIik Bernulijeve jed~aCine (2.20b) je veoma prakticall za primenu.potencijalna energija strujnog preseka (k=1.

j.WJ.---.1.19) za gubitke energije na putu izmedu dva stmjna preseka.1. otezan naGin odredivanja strujnih gubitaka. Gubid strujue cnergije \ \ U Odeljku 2. moze da se postavi za bilo koja dva strujna preseka nekog jednodimenzijskog strujanja. U suprotnom. --1--1' pzlp a2 vil2 x procesa disipacije prelazi u toplotu. ~ a]T+r. U realnim uslovima strujanja jednaCina (2.1.1 : : " .1.Teorijske qsnave IDstrujanja 121 zakonu 0 oddanju energije.21) .20d) je veoma retIeo primenljiva.. Ovde je razlika strujnih energija izmedu dva strujna preseka (L'." . u principu. tada treba upravo takve preseke birati za referentne i za njih postavljati Bernulijevu jednaCinu.1. . Na kraju treba.lU. p] e]=e2 = canst.-+gz] =a 2 T+ 2 VI v2 2 p +gz P2 2' (2. jer izabrani stmjni preseci treba da imaju poznate koeficijente neravnomernosti.e = el . a to su samo preseci sa razvijenim profilima brzina. a Bernulijeva jednaCina se svodi na oblik Slika 2.. jos jednom. U slucajevima kada se kineticka energija nekog strujnog preseka moze zane mariti.:::flYe(~V'. Tu jednostavnost primene narusava Clan Yg .viz)=~ Ve&~ dx. koji posredstvom izraza za turbulentne napone (v.2) glasi: ~ = fzYe L'. Ako se pri nekom procesu strujanja gubici strujne energije mogu zanemariti (Yg "" 0). ili preseci koji se nalaze na konstantnoj geodezijskoj visini i u kojima nivoi tecnosti mimju. tada je primena Bemulijeve jednaCine jedino mOgUca ako se oni eksperimentalllim putem odrede.20) moze Se zaldjuCiti da je ona "relativno" jednostavna za primenu.U. i uglavnom se koristi kod problema spoljasnjih strujanja. Odeljak 2. a 0 cemu ce vise reCi biti u narednom Odeljku.e2 = Yg) nazvana gubit/com stlUjne enellJije i ona posredstvom e ----c"""'-UJ.4. pak. Ox.I. 2.aka Huli.i7ydY+L'.1.1. (2. energija se ne moze "izgubiti" vec sarno moze preCi u drugi oblik. .3. . PosmatrajuCi bilo koji od oblika Bernulijeve jednaCine (2._ _ C1 ___---r-. t.I. Dak1e. pa je kineticka energija tih preseka jednaka null. tada se fluid koji struji smatra neviskoznim..1.4. Zato korektno odredivanje strujnih gubitaka zasluzuje posebnu painju.ze da J'e pn"meni Bemuliieva jednacina. Pri izboru preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina treba bitiobazriv.0-dl . iIi je.ll. vaii za strujnu cev kod koje postoji jedan glavni pravac stnijanja. ukazati za sta vtdi i /cada mo. ako se ne znaju koeficijenti neravnomemosti.cdx+L'. sarna po sebi jedl.ll!f-.5.20d) a sto nije nista drugo do Bernulijev integral Ojlerove jednaCine za nestisljivo strujanje t1uida.l.-_+_ Yg .1. pri izvodenju Bernulijeve jednacine dobijen je izraz (2.1. Bernulijeva jednacina.

tj zida cevi ('t.v dt I fl. / ax.1.1. Na njegovu kontrolnu povrsinu deluju normalni naponi na povrsinama protocnog Slika 2. g 1m f pox. Element strujne cevi definisan je duiinom dl. f r . dobija se Yg ::::. 1 KoristeCi tom prilikom vezu izmedu povrsinskogi zapreminskog integrala. a zatim povdillSkog integrala.2. VracajuCi se sada izrazu (2..22) .1.1.21a) pri tome ga transformisuci na obHk zapreminskog.f. preselea A i tangencijalni na povrsini omotaca dA =Odl. a zatim integraliti po zapremini V. komponenata napona 't j = 'txxnx +'t Jy l1y + 1: zz n z = 'tjjnj gde je nj (i=I. • r 't.j --)0 't w)' gde je 0 obim preseka povrSine A. jednaki nuli i ostajesamo integral po omotacu-ziciu strujne cevi Ao ' tj. (2.21a) ce se pomnozitisa elementom mase pdf.1. kao i Cinjenicu da je pri nepromenjenom protoku Yg = canst" dobija se gubitak energije po jedinici mase (2.:: .122 Tearijske asnove ID strujanja 1z razloga jednostavnosti pisanja uvodi se oznaka za viskozne i turbulentne napone 't jj _:::: PVeau. pri cemu su illtegrali po povrsinama Al i A2 . za simetricllo razvijeno stmjanje. pri cemu sledi tl~ pdV = ~ (t ~: dV)dl.3) jedinicni vektar pravca xj .21a) maze se napisati u neSto jednostavnijern obliku pogodnom za prirnenu.21) svodi na Y:::: --"dx. odnosno tenzor. povrSinom poprecnog preseka A i zapreminam dV=Adl. I (i=1.5.1..1.2.= vp .5. = pVe elcvivalentni koeficijent dinamicke viskoznosti. U cilju dalje analize izraz (2. Nairne. (2. v.1.3). A'tjn Ac J pA ciAe . ::: 'leOUj /OXp gde jeT].dV = A PI --dA e = Ad1V't. Sada se izraz (2.21a) 1 Izraz za gubitak energije (2.21b) Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati geometriju strujne cevi i tangencijalne napone na zidu cevi. duzine I koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Ae = AI + A2 + Ao' gde su Al i A2 povdine protocnih poprecnih preseka 1-1 i 2-2 i An s --C> povrsina omotaca.1.2. Za daljirad prakticno je uvesti vektor. gde je i1 vektor spoljasllje normale na povrsinu Ac' Integral po kontrolnoj povrsini Ae rastavlja se na tri integrala. posrnatrajmo jednu strujnu cev sa s1.

strujanje na nivou milaovrtloga se kao takvo odrZava. ukoliko su gradijenti brzina veCi. ili krace gttbici uJ'ied tnm/a.1. su posledica viskoznosti fluida. i. Na nekirn lokalnim otporirna rnakrovrtlozi se i ne stvaraju a gubitak energije je izazvan promenom poprecnog preseka iii prornenorn pravca strujanja.). stvara se rnakrovrtlog koji oduzirna energiju od prosecnog strujanja. tada su i intenzivniji gubici energije.Teorijske oSl1ove ID strujanja 123 Na osnovu izraza (2. Prerna tome. Tako stvoreni makrovrtlog putujuCi niz struju raspada se sve do najsitnijih vrtloga .21) i (2.oznaka 11. zbog gradijenta brzine. Dakle. Ova rnesta se u cevovodu nalaze na poznatirn lokacijama (krivine. kod turbulentnog strujanja moze se govoriti 0 strujanju na llivou rnakrovrtloga i strujanju na nivou rnikrovrtloga.srvaraju.22) '(ijclA predstavlja ukupnu silu "trenja" izazva- t nu viskoznim i turbulentnirn naponirna. odnosno da kada god dode. i gubici usled trenja . Takode je jasno da. turbulentni naponi pv/8iJ ! ax. rnedudejstva fluida i cvrste granice zida. v.?()zmin i turbuientllim llaponima na putn izrnedu dva strujna preseka sveden na jedinicu rnase. Torn prilikorn obe grupe gubitaka sracunavaju se kao velicine koje su proporcionalnc kinetickoj energiji odredenoj sa srednjom brzinorn strujanja. Prema tome. upravo. i\ko nizstrujno vise nerna geornetrijskih prepreka na koje nailazi fluidna struja. Zakljucuje se da su gubici direktna posledica gradijenta brzine.1. to izrazi (2. Naponi llov! ax. I := (2.1. odnosno kada su vece neravnornernosti u profilirna brzina.rnakrovrtloga do najrnanjih . u izrazu (2.rnikrovrtloga. zato se gubici na takvim delovima nazivaju gubicirna na pravolinijskirn deonicarna.rnikrovrtloga. pa ceo izraz predstavlja rad sda prottzrokol. se generisu .oznaka· fA' IrnajuCi u vidu da poduzni profili brzina nisupoznati. ad najveCih . Nairne. Strujanje na nivou rnikrovrtloga se odriava u svirn nizstrujnirn presecima sa razvijenirn profilirna brzina. koristeCi izraze: Vajsbaha IYi. dakIe. usled cega u fluidnoj struji postoji gradijent brzine prosecnog strujanja av I ax. pa se zbog toga kaze da je turbulentno strujanje sa jasno utvrdenom hijerarhijskorn strukturom vrtIoga. iz bilo kog razloga. zbog prisustva gradijenta brzine prosecnog strujanja. a to su mesta sa slozenorn geornetrijom strujne cevi.22) za odredivanje strujnih gubitaka irnaju sallIo teorijski znacaj.1. zakljucuje se da kod turbulentnog strujanja postoje i vrtlozi razliCitih veliCina. tj. do prornene u profilu brzina stvaraju se uslovi za nastajanje strujnih gubitaka. Na nekorn rnestu gde je slozen geornetrijski oblik strujne cevi (na pro krivina). a to su preseci strujne cevi koji se nalaze u pravolinijskirn delovima cevovoda.amlz vis. ipak..22) dolazi se do sustinskog objasnjenja 0 poreklu strujnih gubitaka.23) . Da bi se. S druge strane.. ventili i s1. Strujni gubici se. Strujanje na nivou makrovrtloga odvija se na onirn rnestirna u cevovodu gde postoje usiovi za njihovo stvaranje.1. objasnjavaju prisustvorn napona u fluidu. pa se gubici energije na takvirn mestima llazivaju iokail1i gubici energije. ito: gubici na lokalnirn otporirna . postoje dye gl1lpe gubitaka. rnogli odrediti strujni gubici koriste se eksperirnentalne ili poluempirijske rnetode.

.. ".YA... Posmatrace se samo jedan deo strujne cevi izmedu preseka F 1 i 2-2 koji 1 _ Lb.. povrsine preseka A i obima preseka 0.5.broj pravolinijskih deonica.1.1.duzina cevi.fi'F·!I_. ". odnosno gubitka usled trenja.. RfI .= A .9..P2 A -'twOl= 0.\ ~~~: o~:r~~.. U tu svrhu .1. == PIA i P2 = P2A. 4RH 2 Dw 2 ' ~ ~ ~I~ ~ faktor trenja. -"".C"'-".1.P2 == 'tw A .26) Slika 2. Glllbici lllslcd trcnja 2.-.A j .J Dh J=1 j (2.broj lokalnih otpora i Ai .1. I .1.2 se nalaze na meduL3- 9--' ~_Pl_. a.' -_.124 Teorijske osnove ID stnljanja za odredivanje strujnog gubitka na lokalnom otporu.25) gde je N . 4RH 2 DH 2 (2._"."". v2 J "2' == '" L. kroz koju fluid struji srednjom brzinom v. u kome je S .-_.YI... pri cemu su: A .1.1.. ~ ~w "". ..-.s1..28) ..27) u (2. dobija se pad pritiska izmedu strujnih preseka 1-1 i2-2 Ol· Ap == PI . - '''''~'t''---.". pri potpuno razvijenom laminarnom iii turbulentnom strujanju...-_.koeficijent lokalnog otpora.. odrediti kao N Yg M N 2 M /. 1z jednacine ravnoteze ovih sil~ PIA ..' A..5..-"'C.~.:js~n:~ jne cevi izdvoji i posmatra njegova ravnoteza.' """. J=1 } == '" D~j Vi 1=1 2+ '" L. -~-""..srednja brzina prvog nizstrujnog preseka.'-.i 1=1 + '" L. Kako u cevovodu ima vise i lokalnih otpora i pravolinijskih deonica.... ' -. a na zidu cevi sila otpora trenja Fw == 't waf.""'..== pA...-.~-. . to ce se ukupni strujni otpor. koja se potvrdjuje dimenzijskom analizom.1. Darsijeva formula U ovom Odeljku bite izlozen nacin odredivanja pada pritiska u pravolinijskim delovima cevovoda. (2.. da je to velicina proporcionaIna kinetickoj energiji strujnog preseka odredeno' sa sredn'ombrz. .. 1 i (2.posmatrace se jedna pravolinijska deonica cevovoda konstantnog i proizvoljnog oblika poprecnog preseka (v.26) dobija se pad pritiska I v2 I v2 Ap == p A ._- .1. (2.1. .5.1.. Zamenom izraza (2.-""..''. tada u presecima 1-1 i 2-2 deluju sile pritiska r.koeficijent trenja.1..1...l:nom strujanja .hidraulicki radijus i DfI-hidraulicki precnik.".1.27) 'tw = Cf '2 pv pri cemu je Cf faktor proporcionalnosti... i Darsija 1 v2 I v2 y: = = A ..v . izmedu dva strujna preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina. -C"'.1)..5.2.1.' .24) za odredivanje gubitka usled trerija.1 Za odredivanje tangencijalnog napona na zidu cevi koristi se pretposta'vka. 2.

31) Re.to/mulu koja SlllZi za odredivanje pada pritiska II pravolinijskim delovima cevovoda. dok u pravolinijskim Slilca 2. Zato se strujanjeu pravolinijskim delovilIl~ cevovoda izdvaja u posebnu grupu problema.> caj nije oCigledan iz izraza (2.2 delovima cevovoda ono je jedini gubitak strujne energije.-.. u kame je t.1. U sillcaju da fluid ne struji kroz ceo presek cevi (iIi kanala).··-'·-m.151. lFizicb tuma. Pokazuje se. na pravilno odredivanje koeficijenta trenja A. Zato ce se ovom koeficijentu. pv 8 av -.0 == drr.p I v2 I v2 Y =:-==A-/j. RH == 2. Kod lokalnih otpora trenje na zidovima predstavlja sarno deo UkUpllOg gubitka energije. pri tome imajuCi u vidu da se naponi na zidu sastoje ad viskozne i turbulentne komponente.1. posvetiti vise painje. Dahle. one je prisutno i kod: krivina. 1 !.) hidraulicki precnik ima vrednost DH == d = 4Rfj.27). (01-::--1. pravolinijskih deonica itd. dobija se relacija za koeficijent trenja (2130) . / 4. -13 hrapavosti zidova i s1. srednje brzine po preseku. Izraz (2. i leao takav on ima znacajan uticaj l1a koeficijent trenja..1. d '" ! karakteristika strujnog prostora (precnik cevi. ~ KoristeCi izraz (2. kao sto su: fizicke karakteristike Huida (viskoznost).6enje koe[idjenta trenja.p= PA-::::? (2.. u narednim Odeljcima.28) predstavlja uop.T .2) a ciji uti~ A V r--'. uy iz koje sledi da je koeficijent trenja bezdimenzijska veliCina koja zavisi od rnnogih veliiSinu. gradijenta brzine prosecnog strujunja. 2.2. .1. racvi.29) g P d 2 d 2 Primena ovog izraza svodi se. ventila. pv 6* r I \ \ . A=4 Cf = .1.2 (J-l-.1. Aka se posmatra specijalni slucaj oblika poprecnog preseka.>i turbulentnih napona na zidu i od geometrijskih '..jnoldsov broj Re = vd I v je bezdimenzijska velicina koja predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila u fluidu i sluzi za odredivanje reZima strujanja. 81 d) (2. a to je kruzni oblik cevi unutrasnjeg precnika d (A == d 2 rr. odnosno: A=: ACRe.= 4Cf koeficijent trenja. cia je koeficijel1t trenja veliCina koja zavisi od Rejnoldsovog broja (Re) i relativne hrapavosti zida cevi (BId). te se tada opsta formula Darsija svodi na obHk IJ.1.5.:sijeFlt .sI. vee same kroz deo preseka povrSineA tada velicina 0 predstavlja obim okvasenog dela cevi (ili kanala). prakticno. S obzirom 'V f da Sil tangencijalni naponi na zidu prisutni na svim zidovima koji ogranicavaju strujni prostor dl2 to za posledicu ima da je trenje prisutno na svim cvrstim granicarna strujnog prostora. koji je inace najcesce u primeni.30).l.Tearijske asnove ID strujanja 125 hidraulicki radijus i DH =4RH = ~ hidraulicki (ekvivalentni) precnik cevi.1. dimenzijskblllanaJizoID.--pvxVy)y=O 81:". (v.ftelZu Da.1. na pr.2 = .5.

U poluempirijske izraze za koeficijent trenja svrstavaju se svi oni izrazi koji su dobijeni koriseenjem poluempirijskih modela turbulencije.1.hidraulicki potpuno hrapave cevi.1. KoefidjclIllt trellja mmtraSnjih iaminarnih str1lJ!janja 0) Lominorno strojonjc 0 cevimo Kro. Prime nom ovlh pretpostavki iz sistema Navije-Stoksovih jednacina Slika 2.126 Teorijske osnove ID strujanja U zavisnosti od medusobnog odnosa uticaja Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti.33.1. eliptickog i nekih drugih oblika poprecnog preseka.30) uvek ne moze direktno primeniti.1.3a. sto znaci da se u svakom nizstrujnom preseku ima isH prom brzina. napisanih u polarno-cilindricnim koordinatama.3) i jednaCine kontinuiteta. poluempirijska i eksperimentalna.hidraulicke glatke cevi. 1.34). S druge stTane strujartje je razvijeno. Ovo za posledicu ima da se parcijalni izvodi iz jednacine (2. Ovu grupu Cine resenja za koeficijent trenja laminarnih strujanja u cevima kruznog.5. i c) A:= A(8 f d) .) stacionarno (of ot = 0) laminarno strujanje u cevi kruznog poprecnog preseka. trecu grupu reSenja Cine rezultati dobijeni primenom raznih eksperimentalnih metoda. koje se ima izmedu preseka 1-1 i 2-2 sa s1. te se zato izraz (2. 1.2.1. odnosno da je p=p(x). Ako se ovi preseci nalaze dovoljno daleko od lokalnih otpora I strujanje ee biti razvijeno I~--------------~------~----~ jednodimenzijsko (v = v x' vr := v<p = 0) i osnosimetriCllO (8/ 8<p = 0). te sledi .33) sledi da pritisak nije funkcija od poprecnekoordinate r.3 a (2.5. 1. vee je samo funkcija od poprecne koordinater (v=v(r)). te zato brzina nije funkcija poduzne koordinate x.32) mogu zameriiti obicnim.32) pax or2 r or O=oplor ovlox=O (2.1. sto se zakljucuje iz jednacine kontinuiteta (2. Treba napomenuti da jedna te ista cev moze da pripada svakoj od ovih grupa.34) Iz jednaCine (2.1. U egzaktna reSenja za koeficijenat trenja svrstavajuse sve one formule koje su dobijene iz tacnih reSenja Navije-Stoksovih jednacina.1.5.8 f d) . dobijaju se jednacine: 1 8p 8 2 v 18v 0:= ---+ vC-+--) (2. kao i da se promenljive p i v mogu razdvojiti. U opstem slucaju strujanja fluida kroz cevi tangencijalni naponi na zidu nisu poznati. U zavisnosti od nacina odredivanja tangencijalnih napona na zidu strujnog prostora. 2. a sto zavisi od rdima strujanja u njoj. Konacno. 1. b) A:= A(Re.1.fnog poprecnogpreSI!KO Posmatraee se nestisljivo (p=const.3. resenja za koeficijent trenja mogu biti: egzaktna.hidraulicki hrapave cevi. cevi se dele na: a) A:= ACRe) .

S.1. Iz dobijenog resenja za A.39) u kome je Re == vs2R / V= vsD Iv .36) dobija se . dr) == 11. 1z druge od diferencijalnih jednacina (2. Zamenom napona 1: w u relaciju (2.1. dr (I' dr):= -C .3-4) svodi na oblik . v=O odreduju konstante integracije CI = i C2 == L'R2 1411.1. dvldr=O i 2) r=R.1. 2.1.1.l.pR2 /4111 maksimalna brzina u preseku. koje se nalaze na medusobnorn rastojanju 2b.Rejnoldsov broj.CIlnr + Cz (2. Ako je problem odredjen razlikom pritisaka I:!. 1 v(r)2rndr =-v 2 max' 1 fll3 a.1. 'w 81: w A. .p:= PI .38) pokazuje da se viskozni naponi linearno rnenJaJu sa prornenorn koordinate r.p I I. 3' ' i zakon raspodele viskoZllih napona u preseku dv 411 v . /.35) moraju biti jednake istoj konstanti. VY = v z == 0) laminarno strujanje izmedu dugackih paralelnih ploca (s1.3b). vidi se da koeficijent trenja zavisi sarno od RejnoldsovOgbioja. sto znaCi da se pri larrunarnorn strujanju u cevima sve kruzne cevi ponasaju kao hidraulicki glatke. == vs2Rlv 64 r:--64l => ~.30) dobija se izraz za koeficijent trenja larninarnogstrujanja-u cevima knrlDOg poprecnog preseka: .1.1.1. 1 dv 1d dv (2. Oni imaju rninimalnu vrednost u osi kanala '0:::: 0.- I R2rc fR 0 . (2.p 2 2 )==vmax[l-(:R) I" 2 1 (2.35) dpldt=-C i granicnih uslova za pritisak: x=0.1.= pv. '=-11-=--1' dr R2 (2. P == PI i x=l..37) odreduju se: srednja brzina strujanja u preseku V s :::: .) stacionarno (3/ at =0) jednodimenzijsko (v x = V.P2 ova konstanta se odreduje iz dela diferencijalne jednaGine (2..35) Kako je p=p(x) a v=v(r) to leva i desna strana jednaCine (2. koja se ima na osi cevi (r=O).411 1"2 -I.38) Izraz (2. P == P2' i ima vrednost C == I:!.) Loul-inorno slrnjonje izmed'n porolelnih ploeu Ako se posmatra nestisljivo (p=const.36) iz koga se primenom granicnih uslova: 1) 1"=0.1. tada se Opsti sistem diferencijalnih jednaCina (2.1.35) dobija se opste resenje za brzinsko polje C v(r) =.37) u kome je vmax = I:!. Zamenom ovih konstanti u jednaGinu (2.1. dole se maksimalna vrednost nalazi na zidu cevi = 411V8 IR.Teorijslce oshove 1D strujanja dp d 2v dx == 11( dr2 127 +. Na osnovu zakona promene brzine (2.ptlrtlboliCki zakon promene brzine u poprecnom preseku ° v(r)::::~(R -r I:!.::::-v·(r)2rndr=2 3 R 2rcv s 0 korekcioni koeficijenti koliCine kretanja i kineticke energije [ 3 =1 2 -2 R rcv s fv R 0 2 4 (r)2rrcdr=.

1. cijim se resavanjem dobija linearno polje pritiska p(x) =PI -!J.128 Teorijske osnove ID strujanja lop 0 " O=---+Vp OX c3y2 ' 2 (2. Cime se iz (2.40) dobija obicna diferencijalna jednaCina dp dZv dx "" Y] dr 2 = -c .1.2 =: Re ' (2.3b I u ovom slucaju.41) dobijaju se: srednja brzina u preseku "s = 2b 1 fb 6 -b v(y)dy::: 3' vmax ' 35 ' 2 koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja 1 /3=--. Primenom izraza (2.39) i (2. koje glase (pj-P2)2b·l='t w 21·1 .p I I) i brzinsko polje u obliku V(Y)=-2y]y +C1y+C2 2 C 2 • Koriscenjem navedenih granicnih uslova odrvdjujll se konstante C2 ::: C1 = 0 (2. PoredeCi izraze (2.40) o= Op / oy. posle cega se dobija resenje za brzillsko polje tlp 2 Y V(Y)=2y]I( b 2 -y)=v max [1 -(-.P=Pj-Pz=p}"Jf2b. !J.1.l2.: 2b) zakljucuje se da je koeficijent trenja kod krliZnih cevi za 8/3 putaveci od koeficijenta trenja laminamog strujanja izmedu paralelnih ploca .41) pokazllje da i za laminarno strujanje izmedu paralelnih plota vazi parabolicki zakon raspodele brzina.. Slika 2.v.. Konacno.1.1.1.) 2] .. 2) y=±b . primenjujuCi jednaCinll ravnoteZe sila koje deluju izmedu preseka 1-1 i 2-2 i Darsijevu formulu.Rejnoldsov broj.42) pv" u kome je Re = 2bvs Iv .41 ) Cb /2y]. dobija se izraz za koeficijent trenja laminarnog strujanja izmedu paralelnih ploca 4'tw 24 '). v=O.1.fb z 2bvs v (y)dy=- 2 -b 5 dv 1 ·fb 3 u = _ · v (y)dy 3 2bvs -b 3Y] v s i viskozni napon na zidu rayne ploce 'tw = -Y](dy)y=±b :::: -b.::: ..1.. Izraz (2. prelazi se sa parcijalnih na obicne izvode.42) pd istoj karakteristicnoj dimenziji strujnog prostora (D:. iz istih razloga kao i kod kruznog preseka.1.5 . OV / ox = 0 koji se rdava koriscenjem granicnih uslova 1) y=O.1. v = V max ' dv/dy=O. II 2 kome je vmax = tlpb 12Y]1 brzina u osi kanala.p' x / I (C:::!J.

2".'I:. .504 1.1.. za cevi najcesce neokruglih geometrijskih oblika dati su u tabeli 2. dolazi do izraza za koeficijent trenja. Ravnostrani trollgao Kvadrat 3 J3 a a .1. A alb A de / a Pravougaonik D ~ {.-' (j) 2(a-b) Elipsa fJ2P: i:s '0' aL""J a a' ~ alf \.1. Tom prilikom dobija se struktura izraza za koeficijent trenja A= A IRe.5.5. }\leo cev nije kruznog vee nekog drugacijeg oblika poprecilOg preseka.. == 160 3Re I A=J2 Re .-1: a.'! d A=~ Re A= 64 (1-n)2 Re 1+n2 +(1-n 2 )/lnn .39» i izmedu paralelnih ploca (izraz (2.Teorijske asnove ID strujanja 129 c) Laminarno strojanje 0 ccpima razliififog o/Jlil:n U paragrafima a) i b)ovog Odeljka dobijenisu teorijskitacni izrazi za koeficijent trenja laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog preseka (izraz (2..r 8ab 3(a+b). Izraz za koeficijente trenja.1.. Re=vDH I v 2 2 vb A = 64 a +b .. u nekim slucajevima.... pri laminarnom strujanju. a '~ . n =bl a .20 0. ~ 2a l+alb A=:Re b 0 0..33 0. tacnim resavanjem Navije-Stoksovih jednaCina.333 96 85 76 73 69 62 \ Tabela 2.~ . de =4RH Ek....3. I NII// N . ..10 0.-vivalentni i precnik Oblik preseka cevi Paralelne ploce Geometrijski prikaz Izraz za koeficijent trenja (Re = V de I v) A=Re ' 24 :::I[~:'::::: 4b 2vb Re=-V Krug ® ..50 2 1. Koeficijent trenja okruglih i neokruglih cevi.1. 'c II.600 1. tada se..42».3.25 0.. .r//.667 1..1.".818 1. pri cemu je koeficijent A funkcija od oblika povrsine poprecnog preseka. Re=v Re 3a 2 _b 2 Krnzni procep a. . takode.

2.43) prrr r r" 1 ap v a av 1 a -.-.-[ r('l1--pv v ) ] = -d [('t +'t )l I d (n).1. .45) slegi da brzina v ne zavisi od koardinate x.-.9).1.1.j.44).43) dobija se novi oblik -(p+pv' )=-(v' -v') ar a- 2" r 12" 2" 'P r r iz koga se integraljenjem u granicama od r do R (p = Pw' v~2 promene pritiska u poprecnom preseku = 0) dobija zakon (2.1.47) dobija se zakon raspodele ukupnog napona u poprecnom preseku .46) r Izraz (2.47) u kome su 'tv == l1av / dy . 0= ---+--(r-)--___:(rv v) pax rarBr rar rx (2. jednodimenzijsko (vx = V.2 0=---8 ---8 (rv )+-V. svodi se na oblik: lap 18 -. Nakan transforrnacije jednaCine (2. te zato vati dpw / dx = ap / ax.1. (t) dr vr dpw 1 d cfV -. t.1. vr == v'I' == 0) turbulentno strujanje u kruznoj cevi precnika D=2R. Zarnenarn ove diferencijalne veze u jednacinu (2.4 definisani problem sis tern diferencijalnih jednaCina kontinuiteta (2.2 1-.1.1.1.viskozna komponenta napona.5.45) U Rejnoldsovim jednacinama (2. =-dx rdr "dr rx rdr v t rdr (2. Odredlv311Rje IlmeficijclIRta tJrcmIja tllllll"lh>ulclllltllRog strmjamja m cevima Posmatrace se razvijeno.1.43-44) v je srednja brzina po vremenu.46) pokazuje da u poprecnom preseku pritisak zavisi od fluktuacionih karakteristika brzinskog polja. dok su V~2 .1. napisan u polarno-cilindricnomkoordinatnom sisternu.4. 1 -r .turbulentna komponenta napona i 't == 'tv +'tt-ukupni tangencijalni napon u nekojposmatranoj tacki preseka. v~2 i v~v~ odgovarajuCi turbulentni naponi. osnosimetricno (a / acp = 0). da je v =vCr).1.5. pritome imajuCi u vidu da je v =vCr) dobija se novi oblik ove jednacine r p (x.= .2 -v'I' .5. stacionarno (a/at = 0).r) == Pw .1.130 Teorijske osnove ID strujanja 2.PVr + P -.8) i Rejnoldsa (2." (2..1.1.1. nestisijivo (p=const. koje je prikazano na s1.1. Za ovako I X -Il> Slika 2. Iz jednaCine (2.1.).z fR (--.44) av / ax = 0 (2.41. Iz ovog izraza sledi daje na zidu cevi (r=R) pritisak funkcija samo od poduzne koordinate pex) = Pw(x). 'tt == -pv~v~ . Integraljenjem jednacine (2.1.

Ova pote§koca prernoscava se po!uempti-tj:rkom teorijomturbulentnog strujanja. Na ovorn dijagramu u zavisnosti od medusobnog odnosa viskozne i turbulentne komponente napona razlikuju se tri oblasti.1. (2. r x 2dx· iz koga. Za turbulentno strujanje u cevima ne postoji tacna teorijslco rdenje 113 osnovu kojega bi se odredili naponi u preselru.d R .v!skoznipodsloju korne su dominantni viskozni naponi (1:" »o[) .1.\.1.1.(0) = 0. dobija se relacija .1.. 2..38) koji vaZi za laminarno strujanje i (2.1.28.turbu!entno jezgro u kome su dominantlli turbulentni naponi (Ot »1:").S.. dok je njegova maksimalna vrednost na zidu cevi o(R) = ow' Na osnovu izraza (2. i 3) 0'" 0t .49) 2 x tako da se konacno dobija zakon raspodele napona u poprecnom preseku 1:=rr.52) koja moze da posluzi za odredivanje koeficijenta trenja turbulentnog strujanja u cevima.prelama ob!aJ'i u kojoj su viskozni i turbulentni naponi istog reda veliCine. ledna od osnovnih veliCina poluempirijske teorije turbulentnog strujanja je brzina trenja v*. kod turbulentnog strujanja ukupni napon se sastoji od viskozne i turbulentne komponente. Ucesca viskozne i turbulentne kornponente napona u ukupnorn tangenc~ialnorn naponu prikaiana su na dijagramu sa s1. (2.4. (2..5.=8(v*lvB )2. Medutim.2.1.1. za r=R.pv'v' = .50) Md:rsulliclld gIatkim cevima Za odredivanje odnosa brzina v *Iv s u hidraulicki glatkirn cevima maze se koristiti a) uruverzalni turbulentni profil brzina . ito: 1) 1:"'1:.51) Koriscenjem izraza (2.4U.1. ili (2.52) sa VB oznacena je srednjabrzina strujanja u preseku. sto strukturu turbulentnog strujanja 6ni znatno slozenijom od laminarne. a samirn tbn i koeficijent trenja. sledi i vrednost napona na zidu cevi 1 dpw' "w =. na osnovu koje se odreduje tangencijalni napon kao 1: = pv*2 .48 i 51).Teorijske osnove ID strujanja 131 dV 1 dpw (2.1. TuuriHlllleJ!lltlmO 5ltrujaJ!llje 1m "y +"[ "w "w =~ R' (2.. i da napon ima minim aInu vrednost na osi cevi ..1.1. 2) 1: t ~ 1:" .48) dy .30). pod kojom se podrazurneva upotreba pojednostavljenog modeia turbulentnog strujanja u kome se neki koeficijenti odreduju na osnovu eksperirnentalnih rezultata. U izrazu (2. Na dalje ce se razmatrati dva posebna slucaja turbulentnog strujanja u cevima i to kada se one h-etiraju leao hidraulicki·glatke i hidraulicki hrapave.1.50) pokazuje da se tangenCijalni napon u preselm linearno menja sa koordinatom r.1.1.50) koji vazi za turbulentno strujanje zakljucuje se da se tallgencijalni naponi u preseku kruzne cevi menjaju po linearnom zakonu.r ~= Izraz (2.

Uticaj Rejnoldsovog 10 broja na eksponent stepenogzakcina~ 11.5. Ova zavisnost utvrdena je eksperimel1talno i data je u tabeli T. y-koordinata koja se meri od zida cevi (s1.1.56) :*==c(n)(V:Y )l/n. 5<y+ <30 30<y+ (2.5 Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki glatkih cevi mogu se koristiti dva razlicita pristupa.10000 viskoznih i turbulentnih napona u Slika 2. koji zavise od izbora merodavnog razvijenog profila brzina.1.1.7510gy'.5 b) stepeni profil brzina pri cemu su: v+ == v I v * .5.5356) dat je na s1.74 5 5.1.koeficijent stepenog zakona koji zavisi od eksponenta n.S.5 == 2.1. Za dobijanje ovihforrnula koriste se stepeni zakon (Blazijusova formula) i logaritamski zakon (Pral1dtlova formula) za razvijel1e turbulentne profile brzina. Kod 25 univerzalnog turbulentnog profila 20 brzina postoje tri zone ito: + V 15 viskozni podsloj (0 < y + < 5) .1.1.5.132 Teorijske osnove ID strujanja 0<y+<5 v+ == J 11.2.53-56).+ -3.1.54) (2.1. 0) Blozijusopo formulo Razvijel1i turbulentni profil brzina u hidraulicki glatkim cevima opisuje se stepenim zakonom (2.5 . y + == v * y I v .3.55) (2. odredene su na osnovu eksperimel1talnih rezultata brojnih istrazivaca.bezdimenzijska koordinata. 10 prelazna oblast (5 <y+ < 30) i .10 6 9 10.1.1.53) (2.2.57) koji se nakon primene za osu cevi . 5 o Ie Re n C(n) 10 7 8.l.4). 1.4. Granice brzina.105 8 9.6 3.71 1.510.10 6 Tabela 2.2.1. leao i konstante u funkcijama (2.1. L4.51ny+ + 5.1. zone su u direktnoj vezi sa vee datim· odnosima izmedu 10 100 1000 l. Ekspol1ent stepenog zakol1a n i koeficijent C(n) zavise od Rejnoldsovog broja. izmedu ovih zona.bezdimenzijska brzina..2.1.56). 30 Graficki prikaz funkcija (2. Kao rezultat odgovarajuCih proracuna dobijaju se formule Blazijusa i Prandtla za odredivanje koeficijenta trenja. 1. U slucaju turbulentnog strujanja u hidraulicki glatkim cevima univerzalni turbulel1tl1i profil brzina opisal1 fUl1kcijama (2.56) lS.53-55) veoma dobro moze da se aproksimira stepenim zakonom (2.1. (2. Univerzalni turbulentni profil poprecnom preseku. logaritarnslea oblast (y + > 30).+5. n-eksponent stepenog zakona i C(n). 5.

1... ~ =:: 49 =:: 1. Dobijene vrednosti za koeficijente ~ i ex upucuju na zakljucak da se kod razvijenog turbulentnog strujanja u cevima moze smatrati da je ~::::. V==Vm => V': v = CC n )(7)1/n *R .62) sledi izraz za koeficijellt trenja Ie =:: 0. dobijaju se karakteristike razvijenog turbulelltnog profila brzina Vs 49 50 43200_ =:: 60 .1.63) koja vazi za turbulentllo strujanje u hidraulicki glatkim cevima u intervalu Rejnoldsovih brojeva 4000 <Re< 10 5 • Za posmatranu vrednost eksponenta stepenog zakona 11=7. respektivno.1. Sa ovom vrednoscu izraz (2.1.3a) i razvijenom turbulelltnomstrujanju (~::d i ex::::.snove ID strujanja 133 y=R. Poredjenjem vrednosti koeficijenata ~ i a za stmjanje u cevima pri razvijenom laminarnom ( B= 4/3 i ex. iz izraza (2.. 1 i ex::::. Zato je izvrsena korekcija koeficijenta C(n) na vrednost C(7)=8.1. tada iz (2.62) u kojoj je Re == 2Rv s I v Rejnoldsov broj.5 n=7 i C(7)=8. i izraze (2..61) R 2 7CV.56.5.62) se svodi na Blazijusovu formulu IIe=0. odeljak 21. (2.60) i koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja ~=-/-1v22rndr= (n+I)(2n+l)2 R 'ltV.)n+l ( _ _ )n+l Ie -? n+ 1 .1. i v m brzina u osi cevi. (2. ex =:: 40817 == 1.R) rdr =V11l 2n2 (n+l)(2n+l) .74.60-61).01 i ex =:: 1..1.3164/Rell41 (2.1. 0 4n2(n+2) V* Vs .!1!.58) svodi na oblik: (2.02 .52) i (2. dobijajuse vrednosti ~ = 1.59) u kome su: y i r koordinate merene od zida i ose cevi.58). na 11=10 a sto vaZi za visoke vrednosti Rejnoldsovog broja (v.64) vm Povecavanjem vrednosti eksponenta 11.1.1. na pI.03 cime turbulentni profil brzina postaje ravnomemiji. 1) zakljucuje se da je razvijeni turbulentni profil brzine ravnomerniji od laminarnog. Primenom profila brzina (2.- n+5 [ (n + 1)(2n + 1) J "/(n+l) 2 C(n)n 2 --"'-Re 2/ (n+l) . = 2. 0 4n4(n+3)(2n+3) PrimenjujuCi odnos brzina Vs en Re dobijen iz relacije (2.lL 2 -L (.1. \ \ .30521 Re l/4 • Dobijeni izraz za koeficijent trenja nesto malo odstupa od eksperimentalnih rezultata Blazijusa. a=-1-1v32rndr= (n+l)\2n+l)3 .2.Teorijske o. Ako se za vrednost eksponenta stepenog zakolla uzme vrednost iz tabele T. 2vm v·2rndr =:: R2 fR 0 r lin (1.058 (2. (2.60) sledi formula za koeficijent trenja _=:: V .1..59) odreduju se: srednja brzinastrujanja u preseku Vs =:: R 2n 1 fR 0 . (2.1.1.1. T.2:1.5).1.1.

8 I D» i hidraulicki potpuno hrapave (Ie::: ).52.hmtno stD.sova formula iina prakticnu prednost u odnosu na Prandtlovu formulu. koji se naziva univerza!ni zakon trenja u hidrau!icki g!atkim eel/inla. 2..z.j81og(Re-vA. z=ylR .11.)+ jg [ B-A 1 log(4v2)-I A ] .1.2. (2.n Iv2r7tdr=2tCvm +Av*lnz)(l-z)dz= 2{Vm(Z.63) direktno daje vrednostkoeficijentatrenja.70). Iz (2. (2. nakon koje se dobija izraz "* = 21og(Re~) -0.5.. cevi se dele na hidraulicki hrapave (A = A(Re. kaleo je vee receno u Odeljku 2.71).134 Teorijske osnove ID strujanja 11) lIniDlerzolni zo. primenom Prandtlove formule (2.(8/ D) ). v=v m => v:=Aln(Rv*/v)+B.1.2).1.1.70) Na osnovu eksperimentalnih rezultata Prandtl je izvrsio korekciju brojnih konstanti u formuli (2.1.75v* 3 (2.68) Konacno.1. Zato. (2."Uljanje Ul hidr8Uliickiibl1"apavJim. to se izraz za srednju brzinu strujanja svodi na oblik: z~o . =vrn-IAv*=vm-3.75 i B=5. R primenom kojeg se dobija srednja brzina u preselru V=V rn y Vs = R.1. Tmllm. 2. dolazi posrupkom iteracije.1. Za jednu datu' vredllost Rejnoldsovog broja Blazijusova formula (2.65) za osu cevi y=R. Zamenom brojnih vrednosti univerzalnih konstanti sledi formula za koeficijent tienja l =. Cija je vainost do vrednosti RejnoIdsovog broja Re < 3.1.2.1.1.1.1. ProyultlolJ'n/ormllllo Za opisivanje razvijenogturbulentnog profila brzina koristi se logaritamski zakon (2.71) za koeficijent trenja hidraulicki glatkih cevi.1 c 3 -Ii: = . Primenom zakona (2.65) pri cemu sU A=2. primenjujuCi izraze (2. (2.67) sledi zakon promene brzine u poprecnom preseku +Av*ln-=vrn +Av*lnz·.5 univerzalne konstante..8 . .1.1.z.5. u domenu svoje vainosti Blaziju.4.66) dobija se oblik logaritamskog zakona + vm-v R R (1 67 ) vm-v + =--=A·ln-=A1log2.66 i 68) dobija se izraz za koeficijent trenja 1 Al r.5. (lnz-i)]}[ Vs Kako je limzi lnz = 0 (j=1.4. cevlima U zavisnosti od uticaja Rejl1oldsovog broja i hrapavosti cevi na koeficijel1t trenja..03291og(Re-li:) -0.10 6 . v* y y koji se naziva zakon de/ieila brzine. dole se do koeficijenta trenja..!ton henjn u liJidroulicld gIn/kim cepimn.55) v+=Aln/+B=A1log/+B.9112 . Al =5. )+Av*[z(lnz-l).

77) .1.4 2. Zavisnost leoeficijenta koeficijenta C(o+ ) ad veJicine C(8+ )prema eksperimentima Nikuradzea 8+ prileazana je na s1.2 1. taka da se logaritamsld za1con (2.4.68) dobija se formula za koeficijent trenja ~. .5.--.679)-2.75) za osu cevi y=R.74)""2 = (1. i to kao: ..<\'.1.5.-~-f----+-f---f-+-1 (2." ---If-+.I~~~~~~~ ~urm. 2 a zatim karisteCi izraze (2. taka da se dobija Karman-Nikuradzeova formula za koeficijent trenja .Tearijske asnove ID strujanja 0) Hirtlroltliifldpotpltf8o Imopove cep! 135 Logaritamski zakon brzine (2.1.1.~ld (2.1. Na osnovu eksperimentalnih rezultata Nikuraclzea vrednost konstante 1.679 je korigovana na 1.4 0.138.1.76) koja predstavlja univerza/ni zalcon Irenja II hidrau/iclcipolpuno /zrapaVlin cevinza.II---i-I u hidraulicki hrapavim cevima v+ = A]logt +C(8+) = Alnt+C(8+) 6 5 ~~~T:rr'ir=~~~C.52) i (2. Sa ove slike se uocava da veliCina 8+ moze da se iskoristi leao kriterijum za odredivanje vrste cevi.74) svodi na konacan oblik v+ =Ajlog(y/8)+C. UvrstavajuCi U ovaj zakon brojne vrednosti univerzalnih konstanti dobija se Karmanova formula + 1. . (2.CW) 8 ~ l c~ I ]6°'.1.72) u kame je 0+ '" 8v * !)I karakteristika hrapavosti.2 0.!!8liFrCEpJ GEVI I HRAPAVE CEVI : (2.1.73) 9 _ _ _ ~.74) 3.----Ie = (2Iog ~ + 1. i .2 log ~ )-2 =2Iog 3.1.5<0+ <70 hidrauliCld hrapave cevi. (2.8+ > 70 hidraulicki potpuno hrapave c e v i .8 Prema eksperimentalnim rezuJog 8'· ltatima Nikuradzea zavisnost Slil<a 2.5.2..st2%~ '.1. -~- C=8. Za turbulentno strujanje u hldraulicki potpuno hrapavim cevima vrednost koeficijenta C(8+) je 8..1. PrimenjujuCi izraz (2.75) R --+ vm=v*(A)log''5+C).~l{R/).1..0 2.65)moze cla se napiSe i u obliku v+ = Ajlog)/ +B = Ajlogt+B-AjlOg(/ . 4.1.1.50 F' "~f"\" 'P'>""'T"" garitamskog zakana za strujal1je 7.2..=[islOg~+ Jg(c-f A )T Ie = (2Iog ~ (2.1. Uvodenjem koeficijenta zavisnog ad hrapavosti cevi 11rr C(o+) = B-Ajlog8+ = B-Aln8+ 10 --f-.74.8+ <5 hidraulicki glatke cevi.1.6 2.5._'f--. v=v m A) =5.75.8 1.°k~ -f--f--I---il---il---i clobija se oblik univerzalnog 10.2.f'l .1.

prvi je.1.1.51 (2. ipak.81) Izrazi Kolbruka i AliSula daju dobre rezultate.5.L\v+ .5. koji vazi za hidraulicki glatke cevi.vestackim hrapavostima cevi.79) Profil brzina kod hrapavih cevi U ticaj fur iCcije hrapavosti L\v+ na izglt:d profila brzina prikazan ja na s1.63) za hidraulicki glatke cevi. .2. pri tome obuhvatajuci oba relevantna uticaja Colbrook. Za razliku od izraza (2. koji imaju medusobno slaganje u granicama 2+3%.2.2.0 . .1. On je vrsio eksperimente Sa razlicitim . Nakon sistematizacije eksperimentalnih rezultata Nikuradze je dobio (1933. izraz Altsula je veoma jednostavan za primenu.1. treba korigovati sa jednom funkcijom od hrapavosti L1v+ = L1V + (0+). Gime uticaj hrapavosti na koeficijent trenja postaje veoma izraZen. Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki potpuno hrapavih cevi moze se koristiti i izraz Sifrinsona A= 0.1. najvaznije serije eksperimenata izvrSio Nikuradze.1. v+ = A Iny+ + B .2.?~njem na cev zrnaca pesk? T~zliCite veliCine.1.136 TeoriJske osnove ID strujanja koja vazi za hidraulicki potpuno hrapave cevi.1.Moody-ev dijagram U cilju odredivanja koeficijenta trenja.2. za slucaj da se relativna hrapavost cevi moze zanemariti (6/ d ~ 0) svodi na Blazijusov izraz (2. zato ovaj izraz nije operativan za primenu. Ali.11(5/ d) 114 • (2. do koeficijenta trenja primenom izraza Kolbruka dolazi se iterativnim putem.::=-= -21og(3 71d +~) VA .78) Medusobno slaganje formula Karman-Nikuradzea i Sifrinsona je veoma dobro i za uobicajene relativne hrapavosti cevi krece se u granicama od nekoliko procenata.80).4. U opstem slucaju turbulentnog strujanja tl cevima u obzir treba uzeti uticaje promene Rejnoldsovog broja i hrapavosti. IzrazColbrook-a glasi 1 8 2. koje je ostvarivao nan-. (2. II) .1.1. Odredivanje koefidjenta trenja . Re~A a izraz AltSula ima oblik .65).80) r.v+ (2.Hidraolicki krapape' elf/pi Kod cevi kod kojih je hrapavost cevi veoma izraZena logaritamski zakon raspodele brzina (2. 2.78).5. Izraz Altsula se. Koristeci razvijeni turbulentni profil brzina. Sa live slike se uocava da porastom uticaja hrapavosti (L\vt < L\v. .> d +Re 11(~ ~)1I4 /\. a zatim i Altsul su dosli do izraza za koeficijent trenja hidraulicki hra avih cevi. Ali.1.) profil brzina postaje neravnomerniji.1. i zbog toga mu pri upotrebi treba dati prednost. jer vaii za vestacke hrapavosti cevi.1. god.5.4. Sa ovom korekcijom dobija se opsti oblik y+ 5 70 univerzalnog logaritarnskog profila brzina Stika 2.8/d).) veoma slozeni dijagram zavisnosti A:':=A(Re.1. dok se u slucaju potpuno hrapaVih cevi (11 Re ~ 0) svodi na Sifrinsonov izraz (2. taka dobijeni dijagram nije operativan za primenu.

."".''~~~~~~~.~.1.oblast hidraulicki hrapavih cevi .""~ o/d=0..F-'.5.. koja se jos naziva i kvadratna oblast..39).... leao i da ova oblast predstavlja oblast hidraulicki glatkih cevi.. ®-hidraulicki hrapave cevi i ~-oblast potpuno hrapavih cevi.(Re. Re k = 2320. .:.... Zato ce se objasnjenju ovog dijagrama posvetiti vise paZnje.. gde je Re k ..1......kriticna vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj laminarno strujanje prelazi u turbulentno.. Prandtla (2.2.prelazna oblast...\.'4. = . Detaljnom analizom dijagrama pokazalo se da na njemu ima pet karakteristicnih oblasti.~:.. ® ..i.'''4' 0.0002 0.71d + 2.1..".l.05 3.."'.l.1..-'-"....'. koristeCi Nikuradzeovu ideju.! 6/d=O.......112 _L :: :::+:::::Ii:::.'...01 0. a) Ob/as! lami?lamog sITu/an/a Oblast laminamog strujanja na dijagramu prikazana je pravom linijom CD. koeficijent trenja pri laminarnom strujanju kroz cevi kruznog poprecnog preseka moze odrediti izrazom Poazeja A..."-'+'...zavisnosti ko~fiGijenta t~enja od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti.i.'. a na osnovu formula Puazeja (2.009 0.. Iz tih razlogaMoody je.:.l.oblast hidraulicki potpuno hrapavih cevi Ie = A. b) Frelazna oblast ..-Re.04 6/d=0.*."". =64 / Re. i ~ ..09 0.........~~ 6/d=O....~+--..04 ."". Gl .'.1.39) je u podrucju Rejnoldsovih brojeva Re:o.<Il-prelazna.. Blazijusa (2.."'. iIi obrnuto. . Moody-ev dijagram . ~.00001 10 4 Re 106 10 7 108 Slika 2....07 0.03 0..-~eF+.5.05 0..~~.1.51 ) tl2_ -.".. Gl-hidraulicki glatke cevi....i'"..(o / d)..02 -"'-..e==E~====m:=::±±m 6/d=O.... Karman-Nikuradzea (2.'.1..:. ito: CD .. ulja i s1.1.~"....~~~:.002 0.. 0.. <Il ......001 0.~~ 6/d=O.-i. Oblasti CD-Iaminarna..015 -----....(Re) ..1....... = .j~"....l. Vee je receno da se..4.. Vaznost izraza (2.08 0.80) konstruisao dijagram ........"..."..'7r-."..0001 0.5.....5....1 0....005 0.03 ~"''!-~~~_''''''~-i+-i. U tehnickoj praksi laminamo strujanje ostvaruje se pri strujanju veoma viskoznih tecnosti: naite..06 0.77) i Kolbruka (2. I ' ' ...l.oblast hidraulicki glatkih cevi ..'. koji ima veoma siroku primenu za odredivanje koeficijenta trenja..63).....Teorijske osnove ID strujanja 137 te bi vrednosti iz njega trebalo preracunavati za hrapavosti industrijskih cevi..""".02 ~~~+i.. kerozina.0005 0.71).o / d) ......01 0..oblast laminarnog strujanja.008 0.1. s1.' _1_ =-21og( .

koristiti izraze za koeficijente trenja koji su dobijeni eksperimentalnim ispitivanjem takvih cevovoda. Zato se cevikojeradeu ovimrezimima nazivaju potpuno hrapave cevi.o/ d).28» kvadratna funkcija od srednje brzine strujanja. () Hidrauliclciglatke cevi U oblasti hidraulicki glatkih cevi (kriva C) sa dijagrama) viskozni podsloj pokriva sve neravnine na zidu cevi. Iz tih razloga rdim rada u ovoj oblasti se izbegava. odnosno zavisi sarno od hrapavosti cevi. Koeficijent trenja hidraulicki hrapavih cevi odreduje se izrazom Kolbruka (2.5.5.63) iii izrazom Prandtla (2.138 Teorijske osnove ID str:ujanja Prelazna oblast predstavlja oblast prelaska laminarnog u turbulentno strujanje. Za koeficijent trenjaukVadratnoj oblasti vaZe izrazi Karman-Nikuradzea (2. tj. S ~druge strane. tj.1. Ipak.hidraulicki glatkih cevi do krive a-a ena dijagramu aproksimativno povucena) koja predstavlja granicu dvostruke zavisnosti A= A(Re.1. ipalc. zona @) sa dijagrama. Altsula (2. U tu svrhu se definise srednja apsolutna hrapavost cevi lcoja zavisi od: materijala cevi. koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja i od relativne hrapavosti.1. Ta zavisnost je data Blazijusovim izrazom (2. Ova oblast se prostire od krive Ql . iIi obrnuto. A= A(Re.). takoae. pase zato za ovu oblast kaie da je kvadratna oblast. naCinaobradei stanja zidova cevi u eksploatacijskim uslovima.81). da ne bi doslo do greske u proracunu treba. Tako na pro koristi se A = O.71).1. e) Potpuno ItTl2pave cevi U oblasti ® sa dijagrama uocava se da je A= A(O I d).1.0025 VRe" .2.1. U oblasti hidraulicki hrapavih cevi.1I3 . Za korektno odredivanje koeficijenta trenja trebaznati koja je hrapavost cevi o kroz koju se odvija strujanje.81) ili Sifrinsona (2. u podrucju vredIiosti Rejnoldsovih brojeva od 2320 < Re < 4000. te su i eksperimentalna merenja u njoj nepouzdana. Njene vrednosti. jer je pad pritiska u njoj (vidi izraz (2. U nekim specijalnim slucajevima. kada se radio dugackim cevovodima. date su u tabeli T. za odredivanje koeficijenta trenja postoji izraz Zajcenka A = 0. da koeficijent trenja ne zavisi od Rejnoldsovog broja. Ova oblast (zona CD· sa dijagrama) je nestabilna.1. za najcesce primenjeIie cevi.za gasovode izraz Weymouth-a: .o I d). d) Htdrauhcki hmpave cevi Hidraulicki hrapave cevi 8U one kod kojih viskozni podsloj ne pokriva neravnine na zidu. i u njoj koeficijent trenja zavisi same od Rejnoldsovog broja A= A(Re). Kvadratnoj oblasti odgovaraju uslovi strujanja sa visokim vrednostima Rejnoldsovih brojeva kodkojih lcoeficijent trenja zavisi samo od relativne hrapavosti old.80).78). koji vazi u celokupnoj prelaznoj oblasti.02 +1.1. iIi izrazom Altsula (2.7/ JRe . dakle.. se uocava da je za jednu vrednost relativne hrapavosti old koeficijent trenja nepromenljiv (A=const.0941d.1.za strujanje nafte izraz Lange-a: A == 0.77).1.

0015 0. Ovaj postupalc iteracije uzastopnih priblizenja za odredivanje .15 0.3+1 1+2.15 1+1.1.5 0.5.25+1 0. Kako su u opstem slucaju ove funkcije slazene. mesing. tako da Se mogu sastaviti funkcij<e za koeficijent trenja 11.05+1 0. Najjednostavnija metoda koja Se za ave potrebe koristi je metoda proste iteracije. izmedu ovih veliCina postoji funkcionalna zavisnost.5 2+4 0. 0 [nun] 0.ardale j 31m zardale i korodirane pocinkovane (gasovodi.= f(A) iIi za brzinu v=j{v). Odredivanje koeficijenta trenja iteraiivnim putem Pri proracunll cevovoda potrebno je poznavti vrednost koeficijenta trenja.5. nije poznata.mestimicno zardale .5 1+1.15 0.6.2 0. ciji je algoritam proracuna dat na s1.1-5.1 0. Sdruge --~ strane i brzina strujallja zavisi od gubitka usled trenja. do koeficijenta trenja nije laka dati.1.05+0. Medutim.8 3+9 1+3 0.5.3+1.03 0.5 1.05 0.Teorijske osnove ID strujanja 139 VRSTA CEVI -MATERIJAL vucene (bakar. vodovodi) nove (1/2 " do 41 nove nove bitumenizirane livene upotrebljavane-mestimicno zardale sa korodirani~nezdima ociscene posle duge upotrebe fino obradene drvene obicne neobradene izglacane betonskc od azbestnog cementa grubo obradene u drvenoj 2£lati neobradene nove upotrebljavane - Tabela 2. 2. st31do) celicne vllcene STANJE zrDA CEVI glatke nove ciscene posle duze upotrebe zardale sa jakom korozijom i rdom nove bitumenizirane upotrebljavane .Apsolutna hrapavostcevi.1 0. vee se do njihdolazi primenom numerickih metoda. Prema tome. to njihova eksplicitlla reilenja ne postoje.jednoliko lako zardale posle dugogodisnje upotrebe Ijace z.1. u opstem slucaju.21.3+0.1+0.5+4 0.1. jer on zavisi od brzine strujanja koja.6.15+0.4 do 3 0.60 celicne varene upotrebljavane . takode.5 0.

1.01321 0.01316 A=0.4..Sr2 .d.Ji: + 3. to ee u opStem slucaju dobijeni sistern jednacina biti nelinearan i nehomogen.01732 0. RESENJE: Formule Prandtla i Kolbruka napisane u obliku pogodnom za iteraeiju glase: Colbrook ---Prandtl 2. kod slozenog cevovoda sa ustaljenirn strujanjem moguee je. U tu svrhu sastavice se algoritam (81.3-6.02 0.80) A = [21og(Re·J?:) . Odrediv31llje k@eficijelll.02 0. U opstern slucaju. Pomenuti nelinearni sistem jednaCina nerna eksplicitno resenje. t. sa tacnoScu [> ::no-5 .5. Re=500000 Re=120 000 Re=500 A ="4 1 [I (2. U postupku iterativnog res:. Iteraciju zapoceti sa vrednoscu Ao = 0. odnosno formirati sistem od k=m+n jednaCina u kojima je Ie nepoznatih brzina (iIi protoka).'u 2.5.02 0.D3058 0.01705 0.2.5.1. A=0.elllom racIlmar3 U uslovima proracuna slozenih cevovoda koeficijente trenja veoma cesto treba sracunavati sto znatno poveeava obim pesia. pojedinacnog sracunavanja koefieijenta trenja.01733 0.03054 0. Ovo s toga sto su to uobicajene vrednosti brzine strujanja tecnosti u dobro projektovanim hidraulickim sistemima. izlozenog u Odeljh. Hi neka druga numericka metoda..02.71d )r 2 Rezultati proracuna sa uzastopnim iterativnim vrednostima dati su u tabeIi. na pr.71) i Kolbruka (2.Smm.l.1.1.1. Koji postupak reSavanja treba koristiti zavisi od mnago faktora kaji uticu na slozenost sistema nelinearnih jednacina. leao sto su: broj jednaCina.51 8 og Re.80) odrediti koeficijent trenja za cev precnika d=lOOmm i apsolutne hrapavosti o=O.140 Teorijske osnove ID strujanja koeficijenta trenja vazi sarno bela se irna jedna funkcionalna zavisnost A=j(A). postaviti n Bernulijevih jedriaCina i m jednaCina kontinuiteta. po brzinama strujanja.1.02 0.1.1. Clanovi uz kineticku energiju u Bernulijevim jednacinarna su kvadratne funkcije a koefieijenti trenja nelinearne funkeije ad brzina. a i potrebno. Kako su jednacine kontinuiteta linearne funkcije od brzina.01263 0.02.1. geometrija eevovoda i . so.vanja sistema jednacina po brzinama stmjanja za pocetne vrednosti brzina tr"ba zadati vrednost iz intervala v=1-3rnJs. za vrednosti Rejnoldsovog broja Re=120000 i Re=500000.01736 0. rezim strujanja (laminarni iIi turbulentni). Ovaj nelinearni sistem jednacina treba reSiti.S. odnosno v=f(vJ.01316 0.7) koji je baziran na teo:rijskom izlaga~ju saddanom u Odeljcima 2.03113 A=0.01733 A=O.71) 000 Re=120 000 (2. KoristeCi formule Prandtla (2. vee se do njega dolazi prirnenorn numericke analize. njegovo odredjivanje tretirati racunskom masinolIl.1.03054 2. Za brzo utvrdivanje cIa Ii je cev hidraulicki glatka ili .1. pri cemu se za resavanje moze korisl:iti· i iterativni postupak.Ako se iteracija obavlja po koefieijentima trenja korisno je za pocetnu vrednost uzeti Ao= 0.1. Kada se problem opisuje veCim brojem jednaCina tada je pozeljno izvrsiti linearizaciju sistema jednaCina elme se· njegovo resavanje znaeaJno pojednostavljuje.03113 0. Pmblem 2.01315 0.7.ta trenja pl"im. Zato je po~eljno. Medutim.03132 0.1.O.

. )-----~=:>-----. potpuno rHidra~~cki I . KoristeCi ovaj algodtam veoma je jednostavno napisati program u nekom raspolozivom programskom jeziku...-.1.Teorijske osnove ID strujanja 141 hrapava.-.---. d.5. adijabatsko._-<'iA-Aol<-.-.----.1.--'--------'-----=::-.-+--'_. . strujanje sa razmenom topiote i realno strujanje.. v. Treba napomenuti da ovaj algoritam moze da predstavlja zasebnu celinu. 40d /0 < Re < 500d /0 .~Il ~ ... _ 1'~e<500/k.-'-~______J Slilca 2. Ovako izraien kriterijum utvrdivanja hidrau!ickog kvaliteta zidacevi jednostavan je za primenu i kao takav koristi se u algoritmu za odredivanje koeficijenta trel1ja. i Re > 500d 18 . 8.5. kriterijum hidraulicke hrapavosti zida cevi dat u Odeljku 2.hidraulicki hrapave cevi. r:=~--.hidraulicki potpuno hrapave cevi. I I '-------r------' ~~ I ( k+ ~J 1141 r-:~.--<?--. A 0 r---------~. metode koje tretiraju: izotermsko.1. izrazen visinom 8+ . S. 'I hrapave ceVI I' "11.<.transfomrise se na'l1ovi oblik koji glasi: Re < 40d ! 8 . Umesto analize rezultata dobijerrih navedenim metodama ovdece sed~ti nesto pojednostavljena metoda proracuna zasnovana na formuli Voronina kod koje se odredivanje koeficijenta stisljivog strujanja bazira na pozhavanju koeficijenta trenja . + / _ L '_ _.1A2. iIi deo programa za odredivanje strujnih gubitaka hidraulickih sistema.:i=--:-_< r----------~:Re>4000\ 83 ::=::=E:Re>2320> 1 .~l [Hidr~l hrapaye I c~ I..~---~AI. u sldopu dinamike gasova.hidraulicki glatke cevi. (' v. " L.. Algoritam za izratunavanje koeficijenta t~enja.7. Za odredivanje koeficijenta trenja stisljivih strujal1ja gasapostoje. Detaljna analiz~ovih metoda sprovodi se u sklopu dela mehanike fluida koji se naziva clinamiKa gaJ'ova.-\ llt~ld cD .

83) pri cemu su: Ao .6 greska koja se pravi ako se stisljivost fluid a zanemari ne prelazi 3.821og(ReJllJrll ) -1.14 .1. Po jednoj od tih metoda koeficijent tienja moze da se odredi leao A = Ao (l1 z /11 1 )°.2.jall!jl!ll.koeficijent trenja izotermskog strujanja.9.64r 2 . suzenja.82) sledi da za vrednosti Mahovog broja do 0.krivina.1. leao na pr. Ova formula glasi A::: An(l+ K. Kada razvijena ±1uidna stmja.~a A:=A o(TJ'F. v-brzina strujanja i c:= . sto je propraceno znacajnim promenama u profilirnabrzina.85) temperatura zida.V nekim slucajevima zbog te neravnomernosti stvaraju se makrovrtlozi koji mogu imati.1.8.1. prosirenja. Za odredivanje koeficijenta trenja pri neizoterrnskom turbulentnom strujanju tecnosti u hidralllicki glatlcim cevima moze se upbtrebitiizraz AltSula A:= [1./KRT . usisi. Odreiltiv3nje llmdidjenlta trlE!nja pri lIlleizotermskom stll"l!lI.1. (2. (2. U krivinu (presek 1-1) ulazi fluidna struja koja je karakterisana razvijellim profilom brzina.2. Gubki llia lokah:URIllIll otJ!lloJr'Rma 2. 2.10 4 < Rc < 4.5 gde je T·· temperatura fluida i Tz - (2. i koeficijenti dinamicke viskoznosti llz za temperaturu zida i 111 za srednju temperaturu tecnosti.2%. Pri neizotermskom strujanju gasova koeficijent trenja SI:.5. slavine. do nizstrujnih promena u profilima brzina nastaju lokalni gubici energije.83 < 11z /111 < 2.5·] 05 i 0.5.VIcoliko se radi 0 stisljivim strujanjima sa veCim vrednostima Mahovog broja. V opstem slucaju ti novonastaIi profili brzina su neravnomerni i OStlO nesimetricni.Mahov broj. l@kalirnnllllll otpoll"ima Na onim mestima u cevovodu gde dolazi.5. ventili. odreduje pribliZnim izrazom Kutateladz.: krivine.84) koji vati u domenu 2. iz bilo kog razloga. V uslovima stmjanja tecnosti sa promenljivom temperaturom postoji vise metoda Zel odredjivanje koeficijenta trenja.1. 2. Ta mesta u cevovodu su sa slozenom geometrijom.5.1. naide na ovakva mesta u cevovodtl ana se poremeti-deformise. koja jeprikazana na s1:2.1. Struktulra strujanja I!lI.1 M 2 )-0. Promena profila brzina ulokalnom otporu nastaje zbog promene brzine iii po pravcu iIi po intenzitetu.1. bilo da su dozvucna iii nadzVllcna.)o.1. racve i s1. dimenzije strujnog prostora. lz izraza (2.5. OVde ce biti reci sarno 0 nekim ad tih mogucnosti.2. Pri nailasku ovalcvog strujnog polja na krivillU doCi ce do znatnih . sto je osnovni razlog nastanka gubitka energije.brzina zvuka. Za objasnjenje strukture strujanja u lokalnim otponma posmatrace se jedan od oSllovnih lokalnih otpora . cak.1.1.47 . (2.. za uticaj trenja na strujanje treba konsultovati literaturu iz dinarnike jednodimenzijsih strujanja gasova. koja se ima u pravolinijskoj deonici cevovoda.82) pri cemu je M=v/c . asamim tim nastaje promena kolicine kretanja..142 Teorijske osnove ID strufanfa nestisljivog strujanja (An) pd istim vrednostima Rejnoldsovog broja i mapavosti cevi.1.

Teorijske osnove ID strujanja 143 poremecaja u profilima brzina koji su prikazani u presecima 2-4.1a).1. taka da ona predstavlja jednu nestabilnu povrs. Na posmatranu zapreminufluida deluje i sila pritiska M==tpctA==f"vgradpdV=f"v ~~iiAdV. inercijsko odlepljivanje struje. tj. Vrtlozna zona C je zona u kojoj postoji povratno strujanje (v.5. ka spoljasnjem zidu krivine. Medjutim. Na oVil zapreminu deluje inercijalna-centrifugalna sila ~" = tv P ~ dV. uz zanemarivanje viskoznosti. 8p v2 6F:" == M sledi relacija &=PR' koja upucuJe na zakljueak da se pri kretanju fluidnog delica po zakrivljenoj strujnici efekat sile inercije uravnotezava sa efektOln gradijertta pritiska u pravcu normale.f1uida porast brzine utiee na poraste pritiska. 2. promene brzine su dominantnije sto ukupno dovodi do porasta pritiska. ito: B-zona zdrave struje i C-vrtlozna zona.1.1 Struktura strujanja II krivini. Ovu i onako slozenn .1b.1. s 4 vlpl ~ Pre~k2-2 a) -~~~..2.2. a sto je graficki prikazano na s1. Kroz OVil povrs dolazi do razmene energije i mase izrnedu zdrave i vrtlozne zone. i to: KG -konvergentna oblast u kojoj dolazi do suzenja fluidne struje i DO . KoristeCi ovaj izraz sledi da u krivini ublizini spoljasnjeg zida rast radijusa R utiee na smanjenje pritiska.1.~ Trenje! Krivina i J _ _ _~~L~ok=·a=ln~io~tp~or~~ Trenje __ ~ S b) Slika 2.1.2.2. Ova zona ima veoma veIila uticaj na vrednost lokalnog otpora.1. profil brzina u preseku 4-4).1.5. pa ce 4 p -. ' Posmatrajmo zapreminu 6V ispunjenu fluid om koja je ogranicena kontrolnom povrsinom M i koja se krece brzinom v po zakrivljenoj strujnici eiji je radijus krivine R (s1. Povrs D koja deli ove dye zone maze da se nazove razdelna povrs. Samim tim stvorice se dye zone. oCigledno je da je struktura strujanja slozena. kako veliCinom tako i intenzitetom vrtlozenja.5. UopstavajuCi ovaj zakljucak za spoljasnji i unutrasnji zid krivine sledi da na spoljasnjem zidu pritisak raste a naunutrasnjem opada. pa se u njoj mogu definisati dye oblasti. s tim sto je dominantniji uticaj intenziteta vrtlozenja. Osnovni razlog poremecaja profilabrzina jeste geometrija strujnog prostora.5. koja utiee na kretanje fluidnih delica u pravcu normale ii.1.divergentna oblast u kojoj se fluidna struja siri. Nairne.1.2. ali zbog ubrzanja .2. Iz jednaCine ravnoteze sila. pri nailaskll na krivinu fluidna struja nece moei da prati geometriju strujnog prostora.. Posmatraj:nci poduzne profile brzina sa 81. zato na nekom mestu (tacka A) nastati tzv.Prisustvo razdelne povrsi D znatno remeti strujni prostor zdrave struje.

racvu vati jednaeina kontinuiteta Vo = Ii. PoIozajzaustavne tacke B. Za analizu struleture strujanja u racvi posmatraee se razvijeno ulazno strujanje u preseku 0-0 leoje se nailaskom na raevu deformise u pravcima 1 i2. Sa uslozaval1jem geometrije lokall1og otpora uslozava se i struktura strujanja. Ta slozena strukhlfa stmjanja odrZava se nizstmjno sve do preseka 5-5.1. Ti merni preseci moraju biti sa razvijenirn profilima brzina (kod krivine preseci 1-1 i 5-5). u kame se po novo formira polje sa razvijenirn profilom brzina.2.2. B' iIi B'''zavisi ad odnosa protoka V.5. vee i od geometrije cevovoda koji se nastavljaju na grane 1 i 2. i u jednostavnoj geometriji krivine. 1. Sve promene strujnog polja nastale izmedu razvijenih profila brzina 0-0.==2 za larninarno strujanje). Stmktura stmjanja u racvi. Ova cinjenica ima veoma veliki prakticni znacaj pri eksperimentalnom odredivanju gubitka energije u lokalnorn otporu. Kroz ovu povrs dolazi do razmene energije izmedu dela ±1uidne strujekoji nastavlja kretanje lea grani 1 i dela koji skreee lea grani 2. ako je izbor mernih· preseka drugaciji. nairne. i ri"2 i od geometrije racve.2) u koju. protokom Vo' u racvi se ona deli na dYe. upueuje na izuzetno.5. merenja se komplikuju jer treba odrediti koeficijente neravnonernosti. Pri m .2. popreeni presek 2-2) koja nastaju zbog dejstva centrifugalnih sila koje utieu na pokretljivost fluid nih deliea u popreenom pravcu. jer se u njima znaju koeficijenti neravnomernosti kineticke energije (CXJ::il za turbulentno i 0. cak. ulazi fluidna struja sa razvijenim profilom brzina. Prema tome. 1. kod jedne racve (s1. sekundal7llh stmjanja (v. Tako na pr. Zavisno od intenziteta razmene energije ova povrs moze da ima veoma slozen nestacionarni learakter.sekundarnog strujanja dobija se rezultujuee vihorno strujanje. 1-1 i 2-2 izazvane su geometrijom racve. Sve ovo. radi se 0 izbom mernih preseka. sa protocima r~ i r72 . Pri tome treba imati u vidu da je sekundarno strujanje upareno. Ako se zaustavna taclea nalazi u tacki B' iIi E" tada se U okolini taeke B formira jedan vrtlog. slozenu stmktum stmjanja. Slaganjem uzdtiznog . U protivnom.1. Za ovako definisanu Stika 2. +V2 • Koji je medusohni odnos protolea Vj i V2 ne zavisi same od geometrUe racve. svi poremecaji stmjllog pol/a izmedu ulaznog (presek 1-1) i izlaznog (preseka 5-5) razvijellog profi/a brzina pnpisl~jtt J-e pnsttstvtt lokalnog otpora. Ove defcirmacije strujnog polja izraZene fiU kroz transformacije profila brzina svedo postizanja razvijeilih profila brzina u nizstrujnim presecima 1-1 i 2-2. Razdelna povrs se zavrsava zaustavnom tackom B. Podela ulazne fluidne stmje na dva deia odvija se po razdelnoj povrsi A-B.glavnog i popreenog . eirne se i ~ strujanje u racvi znatno usloV 2 z~l.2. a to je jedino moguee na osnovu eksperimentalnih rezultata merenj 1 profila brzina u mernim presecima. pa ee i vihorno stmjanje da se javi u paru.144 Teorijske osnove ID strujanja stmktum stmjanja jos vise uslozava prisustvo tzv.Va.

(i=:T.23). GlIl!bitak elll!ergije na iollmJl1im otpol"imlll Za definisanjegubitka energije na lokalnom otporu posrnatracese jedan lokalni otpor promenljivog preseka sa sL2. a samim tim i na vrednost gubitka energije.2 koji se nalazi izmedu preseka II i 2-2 i kod koga je visinska razlika izmedju preseka mala tako da se potencijalna energija s~ru~e ll1~~e zanem~riti.' -I V =vIAr =v2 A2 ... dok kod veCih odnosa ptotoka ova vttlozna zona se ne fotmira.-=~ PI + pal vl 12 = 2 P2 i kontinuiteta + pa 2 v~ 12+ D. Zato treba teziti aerodinamickirn oblicima povrSina lokalnog otpora koje daju rnanje deformacije strujnog polja. Ova smanjenje brzine na ulasku u granu 1 maze dovesti do stvaranja jednog makrovrtloga (VI). moze cia iroa vise razliCitih tehnickih resenja. sto dovodi do· toga da .p. na 10k alnom otporu kO]1 se 0 re· uJe pnmenom formule Vajsbaha (2. .2 zbira statickog (Pi) i dinamickog pritiska (pa j v j2 /2) POi = Pi + pa j vj /2 . Kada je ree 0 geometriji lokalnog otpora treba napomenuti da jedan lokalni otpor. 2.2.1.2. Od tih razliCitih mogucnosti treba izabrati ono tehnicko resenje koje daje manji gubitak strujne energije. Odavde se.2. cime se formira vrtlofna zona V2.~P /2""'-7-. U presecirna (a-a i b-b) nizstmjno od raeve zbog zakrivljenosti strujnica javljaju se inercijske sile koje dovode do pojave sekundarnih strujanja. Kada je god moguce ovaj zahtev treba realizovati. Medutim. I presecima 1-1 i 2-2.VI I.87) ..1..p je gl. d d' .. a samirn tim i manji gubitak strujne energije.Teorijske osnove ID strujmy'a 145 prolasku iz grane 0 u granu 1 stmjni presek (kroz koji protice f)-I) se povecava.2.1.i . a D.1./ . odnosno sto manju vrednost koeficijenta lokalnog otpora. dalje.2.lbitak (pad) pritiska I AI Sl'1 2 5 . 11 mnogim slucajevima zbog raspolozivog strujnog prostora kroz koji treba provuCi cevovod nije mogtlce ostvariti povoljnu geometriju lokalnog otpora. zakljucuje cia geometrija lokalnog otpora ima presudnu ulogu na izgled strukture stmjanja. VeliCina i intenzitet ove vrtlozne zone zavise od odnosa protoka r~ IV2 i od ugla ~. na pr.1.5. Fluidna sttuja koja skrece u granu 2 u tacki C se inercijski odvaja od zida.1.86) se dobija izraz za pad pritiska na lokalnom otporu 2 (2. krivil1a. PoredeCi strukture strujanja u krivini i racvi zakljucuje se da je zbog slozenosti strujne geornetrije racve struktura strujanja u njoj slozenija. (2. Uvodenjem totalnih pritisaka strujnih preseka kao -(> f - '11.1.5.brzina strujanja opada a pritisak raste. kod manjih vrednosti ovog odriosa doCi ce do stvaranja vrtlozne zone V1.:.---. Izmedu ovih ---~F preseka vaze Jednacme BernuliJa ~ -' . h{a _.86) . a sto zavisi od odnosa protoka VI IV2 • Nairne.2) iz Bernulijeve jednaCine (2. 1 u kojima su VI i 1'2 srednje brzine strujanja u _ ' I .

/:"P02=PS02 V .2.1 i 0.1.2.88) A2 ·2 Koristeci izraz (2.5. Ponekad nije rnoguce pravilno odrediti rastojanje od lokalnog otpora do prvog nizstrujnog razvijenog profila brzina (presek 2-2).5. pn"primen~ kod fokafmh otpora dejiizife J'e samo ko¢'ciient 1. Ako je geometrija lokalnog otpora sIo:.I(T) -cx.1(~) =Sl(Y) 2 1 VI 2 vi 12.1. U tim slueajevima presek 2-2 se postavlja dovoljno daleko od lokalnog otpora.2. preseka. UIIJlPStellllllll BOll"lIiillllllll fOll"IDlIdllll Jedan od lokalnih otpora kod kojeg se koeficijent lokalnog otpora moze odrediti teorijskom analizom jeste slueaj nagIog prosirenja. Iz ovog izraza sledi opsta relacija za odredjivanje koeficijenta lokalnog otpora 2 2A22 A22 S2=-2(POI-P02)=-p(PI-P2)(V) +cx. dobija (2. rnoze da se definise sa srednjorn brzinorn VI iii srednjorn izlaznom-nizstrujnom brzinorn v 2 • Samirn tim rndgu se definisati.2. Karla je ree 0 gubitlcu energije na lokalnorh otporu tada je veorna bitno znati koja je brzina rnerodavna za proracungubitka. 2.~ena i u njoj dolazi do mesanja iIi razdvajanja fluidne struje tada se za svaki moguCi strujni tok definise odgovarajuCi gubitak strujne energije.1.2.alnog otpora.87) rnoze se definisati pad pritiska na lokalnorn otporu l e a o .P2' protok V i koeficijent korekcije cx.2.89) I Alco se poznaju: razlika statiekih pritisaka PI . tad a iz izraza (2.89) sledi i vrednost koeficijenta lO~. pri cemu su SOl i S02 koeficijenti 10Icainih otpora pri prolaslcu i skretanju fluidne struje. sa 2. a v 2 srednja brzma prvog nizJ'trtqizog. Nairne.1. razlika totalnih pritisaka izrnedu dva strujna preseka.1. dva koeficijenta lokalnog otpora S1 i S2 koji su sa merodavnirn brzinama vI i v2' Medutirn.1.2 ./2. definisu se dva pada pritisica /:"POl=PSOlV(/2. gubitak energije na lokalnorn otporu s1.3. za raevu s1.146 Teorijske osnove ID strujanja u korne je S2 koeficijent lokalnog otpora.2.od razlike totalnih pritisaka oduzirna ueesce trenja koje se irna izmedu posmatranih strujnih preseka. ako· kod nekog lokalnog otpora postoji potreba za definisanjem koeficijenta S1' a sto posebno treba naglasiti. da ne bi doNo do zabune. S obzirorn da je razliku statiekih pritisaka i protokrelativno jednostavno meriti to se koeficijent lokalnog otpora uglavnorn odreduje primenom eksperimentalnih metoda. Da bi se poznavali koeficijenti korekcije za merodavne strujne preseke II i 2-2 treba izabrati preseke u kojima se irnaju razvijeni profili brzina. PV2 (2. za jedan te isti lokalni otpor.1. respektivno. Pod naglim . Tako na pr. 2 kod koga je merodavna nizstrUjiza brzina v 2 • Ali ipak.1. tada se liZ koriscenje uslova jednakosti gubitka energije na lokalnom otporu SIV~ 12 = (2 veza izrnedu razliCito definisanih koeficijenata lokalnih otpora S2 =1. alise tada.5.

1.93) izabrace se kruzni poprecni preseci cevi precnika DI i D 2 .) V1 2 v2 -2B1-+2~2 -()(.T' vj 2 .3.1.P2 A 2 + p~r(~1V1 - ~2 v 2 ) + mgsin y.1.91) i promene koliCine kretanja primenjene za pravac strujanja fluida (detaljl1ija analiza promene kolicine kretanja data je u Odeljku 3.2.93) koji predstavija opstu Bordinu formulu za odredivanje koeficijenta Iokalnog otpora naglog prosirenja.P1 CA2 .2. zato je potrebno posebno razmatrati slucajeve laminamog 1 turbulentnog strujanja. koefi~ijent lokalnog otpora (za referentnu brzinu v 2 ). Naglo prosirenje karakteristike razvijenog strujanja.2 VI A2 2 . Ova formula pokazuje da' koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja ne~avisi od ugla nagiba y pod kojim se nalazi naglo prosirenje.) Ii" == v1 A1 == v 2 A2 . v2 2 v2 2 (2.92) pri cemu su ~j i ~2 korekcioni koeficijenti kolicine kretanja.3.5.2. (2.1. sledi da rezultujuca sila reakcije deluje na povrsinu naglog prosirenja u preseku 1'·1' i iznosi R== . Posle izvesnog rastojanja l od u1aznog preseka 1-1 fluidna struja se stabilizuje (presek 2-2) i po novo ima Slika 2. Izmedu strujnih preseka 1-1 i 2-2 vaie jednacine Bernulija PI+pa 1 T+pglsmY=P2+pa 2 T+pC.1. a C. U ovim presecima su razvijelli profili brzina u kojima su korekcioni koeficijenti cx.i i ~i (i=1.1.1 (-A) -2B 1-A +2~2 -cx. Sada se 1Z sistema jednaCina (2. gde je ii jedinicni vektor poduzne ose. i dmgo da formula vazi za proizvoljne oblike povrSinapoprecnih preseka A1 i A 2 • Za konkretnu primenu opste formule (2. A2 v2 1 1 (2. ==()(. a) Laminamo snujanje .2 == cx.1.90-92) dobija izraz C.2) poznati. Ve1icina vrtlozne zone zavisi od stepena sirenja poprecnog preseka A2! AI' kao i od reZima strujanja. R == PIAl .A1) ii. kod kojih je stepen prosirenja preseka A2 ! A1 == (D 2 ! Dj)2.1.1 ( . Pri ulasku fluidne struje u naglo prosirenje razvijeni profil brzina (presek 1-1) dolazi do inercijskog odvajanja i formiranja vrtlozne zone VZ. KoristeCi pretpostavku da se deo sile reakcije koji potice od trenja zbog malog rastojanja izmedju preseka II i 2-2 moze zanemariti.Teorijske osnove ID strujanja 147 prosnenjem se podrazumeva cev kad koje se naglo sa povrsine Al pre1azi na vecu povrsinu poprecnog preseka A 2 .90) kontinuiteta (2. Brojne vrednosti ovih koeficijenata zavise od rezima strujanja. U kontrolnoj zapremini izmedu preseka 1-1 i 2-2 nalazi se masa fluid a m == pV == pA 2 1.5. a sto je prikazano na sl.

(2. (2. ako se sa A] i A z oznace poprecru preseci cevi i rezervoara.1. U ovom slucaju..1. .1. i imaju.94) 3 v2 v2 -'·1 1 b) TurbuleTttllo strujtHl. c) Nagloprofire7tJ'e pn' ulas/at cevi u rezervoar (2.95a) v2 A) U ovom slucaju gubitak strujne energije se svodi na 1 .058 (i=1. vrednosti f3 i =4/3 i CJ.1.1. - S= 1 B / Re n za Iaminarno stmjanje sa veCim Re brojem.. koja iznasi .i. tada se iz izraza (2.1.opsta zavisnost . 2.02 i a i =1.. Ako se usvoje vrednosti ovih koeficijenata Pi ". Y =S v 22 /2 ="2 (v) -v2)2. Cis 0 veliCine koje zavise ad geometrije lokalnog otpora.1.za turbulentno strujanje. tj.93) dobija koeficijent lokalnog otpora l1aglog prosirenja pri turbulentnom strujanju v A S=Cl-. koeficijent lokalnog otpora defiruse sa prvom uzvod11om brzi110m (iJ. Sa ovim vrednostima. A.)2 =(1 _ _ 2)2.p == PSI V [ /2 ).i =2 U""1.za laminarno strujanje sa malim Re brojem. sledi izraz za koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja pri laminarnom strujanju 2 VI vI 2 A2 A2 ~=-(3--1)(--1)=-3(3-4 -l)(-A -1). (2.1.4. So + C / Re .1.2. vazi da je povrsina poprecnog preseka rezervoara mnogo veea od povrsine paprecnog preseka cevi (A2 > > A 1 ). gde su./e Korekcioni koeficijenti razvijenog turbulentnog strujanja u cevima kruznog preseka imaju vrednosti P.5.93).96) prikazao 11a sledeCi naCin A / Re \ \ \ .88) i (2.2) (prema izrazu (2.za laminarno strujanje. Prime110m izraza (2.l.laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog presekaodredeni su u Odeljku 2.=1. izuzetno. B.2). Zata se u avom specijalnom slucaju. Altsul je funkcionalnu zavis110st (2.64»).a i ". iz opste Bordine for-mule (2.95b) U praksi se veoma cesto l1ailazina specijalni slucaj naglog prosirenja kada cev ulazi u rezervoar.5. Ocigiedl1o je da kod laminarnog strujanja koeficijent lokalnog btpora zavisi i od geometrije i .148 Teorijske osnove 1D strujanja Korekcioni koeficijenti razvijenog .96) pri cemu indeks i oZl1acava broj uticajnih geometrijskih veliCi11a. OdrlE«iiv3llllje befkijellllti::a loJkalnog @tPOIra U opstem slucaju kaeficijent lakalnog otpara zavisi ad geometrije i Rejnoldsovog broja.1. AVO za pasledicu ima da je brzina u poprecnom preseku rezervaara nmogo manja ad brzine u preseku cevi (V2 «vI)' ili je pak v2 '" o.93) odreduje se vred110st ovog koeficijenta lokalnog atpora.1.3.1.1.

5.)O. a \ Usis ~1J7 \~ '-"i~' .5 C.~ .-: -~ J . == (1. U tabeli T..(li)' Kako je kod razvijenog turbulentnog strujanja C. =0.6 5-6 segmenata I Vr ~ -'j='C> .. ~ V2. d 35 a s=[O. 1.-1)2 1 A Borda Teorijsko resenje .0.96). -=r c. tako dakoeficijent lokalnog otpora zavisi samo od geometrije. = 0. + coso:. Naziv Skica Karakteristiena velicina Izraz .. vati puna zavisnost (2. Ao -pOI'rSina olvora A-povrsina preseka USls sa ~..87) zavisi samo od kvadrata brzine.. =(. = (. == (Sino:.003360:.61111) 1 2 uSlsnom olvoru Krivina u obIiku luka ".a[O] i.Teorijske osi1ove ID strujanja 149 od Re-broja.. == 0.0: dl R= 1.2.vrednost C. tj.~.P" A. za neke karakteristicne slucajeve geometrije lokalnog otpora koje su najcesce kod cevnih vodova.505+ O.2..=cj -..1 ~ "" ".()08a O•75 c... Odrediti gubitak strujne energije na lokalnom otporu.:" +(1.0 "'" const.303sina+ O.1.4. ~ ! .. to stmjni gubitak prema izrazu (2.08 Napomena Autor Usis sa ostrom ivicom Usis sa oblom ivicom Usis nagnut pod uglom a "3 (. =0. (.707 _11)2 n" resetkorn " vaZi za male debljijne! Blenda na 1--- @jEj --~~-. date su vrednosti koeficijenata lokalnih otpora. n =(d / D)2 C. r Spajanje pod uglom . prakticno. zato se ovo podmcje naziva kvadra/na ob/as! zavis/1(wikoeji'cijetzta loka!nog otpora.1.131+0. -1 coso:. [46] arO] S=0.163(R)' ]90 ~ Ao d 2 C..226sin' ct °0°0°0°0°0%° 000000 00000 000000 oooo~o~ 0 ooog.- ~A.1.. dok je kod turbulentnih strujanja uticaj Re broja zanemarljiv. tj. poluempirijskih iIi eksperimentalnih metoda. iIi u redim slucajevima primenom teorijskih metoda (kao na pr. Krivina ttt.~-- R-radijus krivine d-precnik cevi a-ugao n=A=(15) . . . a do kojih se doslo primenom: teorijskih.- 13 ".. (Matthew) 24scgmcnta Krivina od cevnih segmenata Naglo prosirenje . \ > I(~- ~~. znaci poznavati vrednosti koeficijenta lokalnog otpora. kod naglog prosirenja). do kojeg se dolazi primenom eksperimentalnih metoda.

Jl-n + ~~'b°o~o.. d s==a+-+-+-D DJD D<400mm JD Venti! sa kosim sedistem & D [mm] D<400mm b .n sinal Re 1-11 sina I I ~d~Y~ f I I D 17=d 1:..=a+bHlnH+cln H+H 2 Re> 10 4 a == -103.<x_ A2 Al n = A2 S- -Ssin(<x/2) S== (1-1 I n)2 sin <x Naglo suzenje <X < 30° -i---·_·_·¥ I . 40° s= 1 (tg<x)0.0323'0..57+ ° 043 -1) .ukupna povrsina otvora A. ···t.povrsina preseka aooao 1 .n)2 ~ otvoru .150 Teorijske osnove ID strujanja Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz . ~ S== 2'(1..707 )2(1_1)2 "h-17 n Resetka za umirenje struje Klapna I-~~ °ooooo~ooooo 0000 000000 Ao . ~!-- ~ 1.1 d=-1l55...45 a = 10. I: ~ C...72 b==-136..22 c == -133...::. 1 (1_-) n2 20n°. : Al 1 .-~~L I : a S '" 0. : s==(l+ 0. == (O...10°.707.7 a == 0.45 b == 106.---:> 1 I :S:>i I n = (D) d . 1 ~h--D7e 1 Ii ) H=hID d Re> 10 4 Venti! 6 .=-'-a-'-2-+(--) sma 8sm"2 n n Napomena Autor Difuzor 1 EJ3J:~ -v n=Al A2 Al A21 <x.33 Laminarno strujanje -..{ .. 1:I-n AltSul D2 > DI 12 Ideljeik uslov na Blenda I 1 D 1"1 1 -. c S=a+-+-lnD D JD ..= lJ Zatvarac ~-." n Re = vodo > 10' o v (n=AoIA) 120 1+I(1+sina) 50 ( 1.-11)..LIdeJiCiI1 Konfuzor 1--.3 c == 813.28 d = 103.0368 b == 28..2 c==-14.33 Zasun ~ .vrednost 'A 112 -1 11-1 2 ' t.56 2 2 +(1--) 2 Re (1. A2 n=T I 1 Ideljeik D2 < DI 12 2 S== ( 2 1 0.75 Re A. C.i"j . D ::> D[mm] !J c .35. ~ A.

78.00 A2 -~" A.045.:.1 < ? .17 0.11 A. Al A .~ -J < 0.. A.6 Kuglasta slavina e ! .35 0.2 .-~~~:.Pi = PC:.~:t ~ di '~p .vrednost Napomena Autor a" 3.155(*)2 peeurka i sediste ventila ravni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) Ao ~''l:/r~ d.- I '15 I 30 I 45 I 0.79..10.2) 1. a 1.dJ 60 0.10-7 d=6. V3'~> I':.. 0.Teorijske Qsnove lD strujanja 151 Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz .p. .02.7 -0.14 (71) .33 C2 0 C1 0 0 0...1 <d<0.74 1. t./.' a. m.'-2)(1-q) -B A. ~r1L-liIh Ii! '--t--/ 8'1 d. Racve (sabirne) A2/ A3 a[O] 15 30 45 B C] 1..135) (I-q) = AI = A2 . 7.15 (IY d ~ %.10-6 g = 5.:. "1. . h 0. Vl~ V Sl =_1-2 (O.3::J(Aol_q -1) vI Levin I':. f. Az I I Tallcv 0. .~\~~ ..40 0.00 0 .14 0..)z-B. ~z=l+l(.958 2' q q2 = (Crnojevic) -" "10 AI _ A] 1 2 1. 'ft.1)+0.Il.2) S..25 h ~ = 0. . =1+A. 1 A] + Levin = A3 q=V2 1V3 r A. I." .04 I 0...10-8 c = 2.~_ V./..10 b" 1.. ~~~~~.14 0 C2 0 0 0 0 C] 0.. A.50 .'::~ I 0. 7q 2_ 0.8!.1 2 q-- d d 2 s= 2.0...~.49·10. = a+ba+ca 2 +da 3 + +ea 4 + laS +ga 6 e" 1.64 90 1. q +C.16 I 0.14 0.25 h .30 0..:'-.10 0..i-2T(I-q)-+C.452q+O.20 ° 0 0. = 0. .-'~.94 1.10-4 f = -4.46.I AI " '\ <.-.iT (/=1.~.'(A...10 0.. 0. 0995.0..'.~. F /'".55+4(%.-+0. = PC:.~~ .10-8 Ventil r .20. Racve (razdelne) Ao VO~~ "'1" v'l'\j A2 r \ .1<d<0.25 0 C2 0 0 0 0.41 1....10 0 C2 0 C] 0.iT (i=1.. 2 I A2 =(7) 2.. a[O} a < 65 0 I.r/o C. A .6+0.05 0 0 0 0 0 0 ° 0 0 0.047.36 It.25 0...] RiO.2TqcoS<x+I-C o q 0 a[C] C v' VJr-%~~ a. VO~ . -if.10 .4 I.25 60 90 0 0.125 < d < 0. ... 0.~~}" .~.An AI ?L~_I:! -'I -J = 0.z.1.812 + 0.

2.koji imaju koeficijente lokalnih otpora ~l i S2' tada Tabela 2.}. pri cemu je S krivina koeficijent posmatranog loko.. -:-::. medusobniuticaj lokalnih otpora maze se zanemariti aka je Lu =(20-50)d. prostim sabiranjem otpora. U tabeli sa Aje oznacen koeficijent trenja.'. Na kraju treba napomenuti da vrednosti iii izrazi za koeficijente lokalnih otpora u tabeli 2.]=6 R "-~'>- r -='i d - S= 1.152 Teorijske oSl1ove ID strujanja Naziv Skica Karakteristicna velicina Izraz . To su oni otpori kad kojih je ulazno i izlazno strujanje razvijeno. Ovakvo jednostavno sabiranje lokalnih otpora dopusteno je sarno onda kada predhodni lokalni otpor nema uticaja no. sledeCi lokalni otpor.52. Ako su u cevovodu prisutne pravolinijske deomce i usamljeni lokalni otpod tada se do ukupnog otpora dolazi primenom izraza (2. . Eksperimentalna istrazivanja Sil pokazala 1. t. ~ 45~ \ I .' I~~ -.56 Ako se.. posmatraju dva lokalna otpora sa medusobllim uticajem.25).5.5.00 do. se porerneceno strujanje izazvano prisustvom prvog lokalnog otpora stabilizuje pre !lego fluidna struja naide na sledeCi lokalni otpor.1. Za to je potre1'ino da minimalno rastojanje izmedu lokalnih Raspored Ugao otporo. /-. a to su ani lokalni otpori kod kojih je ulazna fluidna struja sa razvijenirn profilom brzina i kod kojih se izlazna fluidna struja stabilizuje do razvijenog profila brzina.vrednost Napomena Autor Kompenzator 1-- jfl )! ' .30 od kombinacije posmatranih lokalnih otpora.4. dnog lokalnog otpora ne razvijena I brzinsko palje nal1azi na sledeCi otpor.5.6+ 500 d 50::. vaie samo za ltJ'am(/ene lokalne otpore.2. dakIe.1.S. 0.lnog otpora.h iz pretho. 2. 2. odnosno metodom superpozicije.: izmedu lokalnih otpora.1.d ~500 d[mml Tabela 2.2. -. a sto zavisi 3. Mledusobruli utic:mj !okaRnih ot~fi)ra Koeficijenti lokalnih otpora odreduju se. 90° . Aka postaji medusobni uticaj .1. za slucajeve usamljenog otpora. Vrednosti koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne geometije lokalnih otpora.:LS.4. bude Lu = ~. \ . pri veCirn Rejnoldsovim brojevima. d / Ie. a to ce biti kado. Ova pojava I meousobni uticaj lokalnih otpora naziva se lilteljerenc!/a lokalnihotpora. Cime se struktura strujanja u njemu zllatno menja u odnosu na slucaj potpUDO usamijenoglakaillog otpora.82 ex. uglavnom.

)T+2 II vt 12 v.1. a samim tim i toliko . FodeRa cev@voda U savremenoj strujnoj tehnici susrece se veoma veHki broj cevnih sistema razliCite namene. jasno je da zapis postaje duzi.6. mogu da se podele na proste i slozene.1. 2. u kojoj su lokalni otpori: lcrivina. hoz veCi broj prostih deonica./' c) SHb 2. odnosno glavnih pravaca strujanja. Dakle.Teorijske osnove ID strujanja 153 zavisno od uslova strujanja u njima i medusobnog rasporeda llkllpni lokalni otpor ~ 1+2 moze biti manji iIi veti ad aritmetickog zbira ~I +~ 2' RezuItujuCi koeficijent Iokalnog otpora zavisi od: uslova strujanja (Re broja). duzinom.3).2.2.5. toplovodi. Slika 2. dok je kod strujanja sa malim Re brojem znatno slabija. naftovodi.2. Pod pros'ftin cevovodom (s1.1. Zato se. 1(. Prime nom izraza(2..1.1. +(~k2 +Sv2 +A.2b ) i prstenasti (s1. oj _ _ _ _"'-==1>-""- bJ r:==r-=.6.5. I. dobija se gubitak strujne energije izrhedu presekaA-A i B-B YgA-B = (~VI +~kl +A. Ako u slozenom cevnom sistemu postoji rnnogo prostih deonica.6.1..1.2c).2. postepeno suzenja inaglog prosirenja. Siozeni cevovodi mogu biti sa: hidraulicki paraleinim granama (s1.2.6. V3 -v2 . medllsobne udaljenosti otpora i precnika cevi. ugradenom armaturom i s1.izrazloga jednostavnijeg zapisa llvodi ekvivalentni koeftcfient otpora cevne deonice.1.2. kao sto su: vodovodi. leao i pravolinijslce deonice cevovoda precnika d i i duzina Ii (i=1. 2. odnosno ~1+2 = S]+2 (Re.2.3 d )T ' 3 . koji mogu biti sa razliCitom: geometrijom. Ova zavisnost je u punom obliku prisutna kod strujanja sa velikim Re brojem. konstrukcijom..2.2.6. U tabeIi 2. koja se nalazi izmedu preselea A-A i B-B.a) iii promenljivog (sI. Ek.6.I ~)T+(~+A. dva ventila.2d.2) podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih postoji vise strujnih cevi. gasovodi. Treba napomenuti da se u svakom slozenom cevovodu mogu uociti deonice koje su sastavljene od jedne strujne cevi.2.vivalentni llmefkijenti OtP0ll"3 cevne de@uice Posmatrace se jedna prosta deonica slozenog cevnog sistema s1.7.1.1b) poprecnogpreseka.1.3.5.L25). odnosno izlozenog u Odeljleu 2.7. U bilo· kojoj prostoj deonici moze postojati veci broj cevi tazlicitih precnika. d).6. to gil oni cevovodi kod leojih postoji jedno iii vise mesta gde se cevovod grana. slozeni cevovod je sastavljen od zbira prostih deonica iIi prostih cevovoda. cevol'odom (sI. Svi ovi cevni sistemi prema geometriji.)2 ·.1. date su vrednosti rezuItujuCih koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne slucajeve povezivanja krivina. vazduhovodi itd. bez obzira na namenu.1. ==i> .6. Prema tome. Jl. Pod slozemin.2.2a). 6..1.1.1.1) podrazumeva se onaj cevovod koji ima jednu strujnu cev konstantnog (s1. razgranati (s1.2.6. i aleo se pri pisanju energijske jednaCine prolazi sa glavnim pravcem strujanja. 13 vi gde je Vi srednja brzina strujanja deonice i=1.

=1 . (i=1. a za gasove vel1tilatori iIi kompresori sto zavisi od nivoa pritiska koji.2.100) i (2. II.Il 2.8. (2. ==[> b) sa s1.1. (2. II 12 AI 2 AI. sa kojim se strujni gubitakdeonice predstavlja leao li: == Kr V 2 !.100) cime se zapis gubitaka znatno pojednostavio.2.2.1.98) Cr =Ls'(A )2+L:)} C )2. Ako se u cevovodu nalaz'i pumpa (s1... u obliku n Ar m I Ar (2. ~ + I~i . sredivanjem izraza za gubitak Yg A-B . izraz (2.101) Zavisnosti (2.1.1.r = Cr 2" ' 2 Vr (2.J .1. I -d +(S +A 2 -d )(-A) +(-A --A) +(~k. Tada se uvodi koeficijettt htdraulicke karaktens'Iilce cevne deoJZice Kr == Cr / 2A. )=1 f A ] ] gde su: n .7a uvodeCi povrsine VI poprecnih preseka cevi Ai ::: d? 1t / 4 Stika 2. brzil1a vI za cevovod sa s1. Za cevovod L~_-:B--<o L::. nazivaju se hidraliliCke Karakteri.3).~ .ll Za stvaranje strujne energije koriste se strujne masine: za.1.2.99) Odredivanjem ekvivalentnog koeficijenta deonice Cr . i za nju se definise ekvivalentni koeficijel1t otpora proste cevne deonice. za brzinu v r (za primer sa s1. u opstem slucaju. U takvim slucajevilna neka od tih srednjih brzina bira· se za meroa) davnu. Ponekadje gubitakenergije bolje predstaviti kao funkciju protoka a ne brzine.1.98) se svodi na obUk Cr ::: A. tada Bernulijeva jednaCina postavljena za preseke 1-1 i 2-2 glasi .1.1. se zeli postiei. dobija se ekvivalel1tni koeficijent otporil __ .7a. +~v +A. koji u sebi obuhvata i strujne otpore i geometriju ceVl1e deonice.broj pravolinijskih deoruca razliCitog precnika i Ar je povrsina poprecnog preseka u kome je referentna brzina vr' Za slucaj proste deomce cevovoda duzine ! i precnika d.1. tecnosti pumpe. Strujna masina cevovodll. l1a pI.1.1.broj lokalnih otpora.101) bilo da su izraZene u obliku Yg I1p g = Jel).7 indeks je r=l).7.1. In . koja tecnost obogaeuje energijom. 1~1 .8a).3 -d )(-A ) 111 22 32 233 1z dobijenog izraza za ekvivalentl1i koeficijent otpora proste deonice cevovoda sledi da ovaj koeficijel1t ne predstavlja nista sustinski novo.154 Teorijske osnove ID strujanja razliCitih srednjih brzina strujanja.2. iIi = Jeri') .rtilce cevo/loda. Izraz za ekvivalentni koeficijent otpora moze da se napise.. gubitak u deonici iznosi Yg.. Al 2 13 Al 2 C=<-:'v +Sk +A. vee da predstavlja zbir lokalnih i usputnih otpora u posmatranoj deonici.

aka je nastala u hidromotoru ona sluzi za savladavanje obrtnih momenata (na pro na valjcima. Ove funkcidnalne zavisnosti glase: Yp:=: f (V). +Y r PI p Pz p g pri eemu je Yr jedinicni napor turbine iIi hidrornotora.1. Graficka interpretacija hidraulickih karakteristika pumpe prikazana je na s1.korisna J'naga pumpe PH:::: pY/' = /:"pV.9a.102) koja je potrebna za pogon strujne masine. i protoka kroz ovu vrstu strujnih masina dobija se snaga (2.103) p:::: pYr T/11t :=: /:"P Vl1t I I pri cemu je 11t . koja se obieno predstavlja u obliku (2. a dobivajuse na osnovu ekspetimentalnih ispitivanja pumpi. snage iIi stepena korisnosti od protoka. Ova veliCina nastala u turbini generatorom se pretvara u elektrienu energiju.'9.1. Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2 glasi -+gH=-+Y. ako se na osnovu raspolozive strujne energije fluida u strujnoj masini energija pretvara u koristan mehanicki rad. Energija koju fluid "primi" od strujne masine Slika 2.I-'-'­ pumpe.step en korisnosti strujne masine. dok. VeliCina Yr sa aspekta strujanja predstavlja strujni gubitak. 2.2. 2. Za primenu pumpi posebno VaZllU ulogu ima hidraulicka karakteristika napor .1.104) .). tj. odreduje se hidrau!ic. kao na pro kod turbina iIi hidromotora (v.cew-ovod Pod karakteristikom pumpe podrazumeva se funkcionalna zavisnost izmedu: napora.'ka .s1. Yp = f (V). Na osnovu velicine Yr . hidrauIiekim testerama i 81. Ako se u obzir uzmu svi gubici energije van strujne masine i definise se ukupni stepen korisnosti l1 p' tada se dobija snaga pY/ /:"pV P=--=:-l1p l1p (2.Teorijskeosnove ID strujanja PI p P2 p a) 155 Yp+-=-+gH+Y.8. Na osnovu napora pumpe Yp ' iIi porasta pritiska /:"p.1. i spregapumpa . iIi pada pritiska /:"p:=: pYr . moze biti izrazena i porastom pritiska fluida pri prolasku kroz strujnu masinu /:"P = pYp' Ovaj drugi nacin predstavljanja uCinka strujne masine koristi se. i kod pumpi i kod ventilatora.1. ali sa aspekta preostalog dela sistema to je Cisti dobitak energije.8b).rad po jedinici mase iIi napor I ~~.1. i protoka ~/. P = f (V) i '1 :=: 11(V) .1. ne retko.protok. Kaliaktel'"istike pllllmpe ii cevlllvoda. S druge strane. g b) pri cemu je Yp [J I kg] - H H jedinicni rad pumpe .

Pri radu purnpe treba voditi racuna da radna tacka RT lezi u okolini maksimalnog stepena korisnosti pumpe.A ::: (pz .).10.9c gde se seku"krive hidraulickih karakteristika pumpe i cevovoda naziva se radna taCka (tacka RI). pri radu pumpe.1.1. pri cemu su koeficijenti: a. = (pz . a) Redl10 povezi.1.2.PI) / p+ gH zavisna od pritisaka na referentnirn nivoima i od geodezijske visine izmedu nivoa. Nairne. b i c zavisni od geometrijskih i kinematskih parametara pumpe. I Pumpe mogu da se sprefu redno i paralelno.tacka C. S druge strane purnpa se spreze sa cevovodorn pa ce napor purnpe prerna trasi cevovoda.105) Desna strana jednacine (2. kod redne prege pUl7'P!pr%k ostaje kOllstantan (1/ == canst.1.PI) / p+ gH +KV2. ispunjen uslov Yp = Ye . 2.1.156 Teorijske osnove ID strujanja y a) b) oj '0 Slika 2.'(mje pump! Kod redne sprege pumpi s1.2.9b.105) predstavlja. karakteristiku cevovoda: Z. prakticno. pomoc1. poveCavanjem otpora u cevovodu (v.s1.101).1O. Tacka na dijagramu sL2.1. KoristeCi jednoznacnu hidrauiicku vezu izmedu pumpe i cevovoda dolazi se do zakljucka da jedan ad naCina regulisanja protoka pumpe moie biti i promena hidraulicke karakteristike cevovoda. i kao sto 1Z jednacine sledi to je kvadratna zavisnost od protoka Yp::: A + Kr/2. Prema tome.1.s1. Kako postoji sprega izmedu pumpe i cevovoda.9.1.2.P p2 ' Pri redno spregnutim pumpama za jednu vrednost protoka (v.PI + gH + KV2 P (2. Ponavljanjem ovog \ \ .Ova promena otpora u cevovodu veoma lako maze da se ostvari na pr. dok se ukupni napor povecavasto predstavlja osnovnu svrhu redne sprege.1.10. biti Y P 0:: P2 ."t'!z3nje p1lllmpi. time se dobija rezultujuCi napor . primenom Bernulijeve jednacine za nivoe 1-1 i 2-2 uz koriscenje izraza (2.2.l ventila.1.9d) smanjuje se protok pumpe i obnmto. SplI.1b) napori u tackama A i B se sabiraju. to je u svakom trenutku. Graficka interpretacija hidraulicke karakteristike cevovoda prikazana je na s1. Ako su redno spregnute dye purnpe koje irnaju karakteristike napora YpI i Yp2 ' tada ce rezultujuCinapor redno spregnutih pumpi biti ~+2 == YpI +Yp2 ' ili izrazeno preko pritisakaAp1+2 = t3p p l +!J.1a kolicinatecnosti koja pro de kroz jednu pumpu proci ce i kroz drugu pumpu. a njihove vrednosti odreduju se eksperimentalnim putem. pri cemu je veliCina .

1.2 b) PaTalellta sprega pumpi Kod paralelne sprege dye pumpe s1.2.2. koje rade sa naporima Yp1 i Yp2 ' zato sto su u tackarna A i B isti pritisci vazi jednakost Ypl =Yp2 • S drugestrane ukupan protok paralelno spregnutih pumpi je V =V1 + T/2 • Ovo prakticno znaGi cia se paralelna sprega pumpi koristi za poveca:nje protoka.2b dobija se ako se pri is/om rtaporu (Yp == canst.Teorijske osnove ID strujanja 157 postupka.) protoci iz tacaka C i D saberu (V = V +V2 ) pri cemu se dobija l tacka E hidraulicke karakteristike paralelno spregllutih pumpi.1.1.10.1. za celo podrucje rada purnpi.10. Ponavljanjem ovog postuplca za celo podrucje cada pumpi dobija se rezultujuca karakteristika paralalno spregnutih pumpi Yp1 +2 ' .10.1 b) b) Stika 2.10. RezultU:juca karakteristika paralelno spregnutih pumpi s1.2a. Slika 2. dobija se rezultujuca karakteristika spregnutih purnpi Ypi + 2 • v ~--~------+--~ V=const.

odnosno to su oni cevovodi kod kojih postoji sarno jed an glavni pravac strujanja.1 . za koji se postavlja.2. povrsine poprecnog preseka Ai' srednja brzina strujanja Vi daje protok Vi' dole ce koeficijent hidraulicke karakteristike biti Ki == pCi I (2Ai2).2.158 2.2.2. Izmedu nivoa tecnosti H 1-1 i 2-2 u rezervoarima A i B moze da se . Bernulijeva jednaCina PI P2 I ~ v2 Slika 2.2.1.2. Prema tome. ito: odredivanje protoka kroz zadatu geometriju cevovoda.2.1.1 i1 kojem su otpori dati sa ekvivalentnim koeficijentima otpora deonica Cj (i=1.IDIim JPlovezivaIDIjem grama V == 2 2 d 1f. Za strujanje u redno povezanim granama vazi zbir padova pritisaka . Posmatra se prosti cevovad sa s1.m prostlit cevovoda.l+.pravac a-a (oznacen L~~12!@2iBl8 2 strelicama).-+ L.Vm = const. koeficijent trenja ce biti 'A. vaZi i jednacina kontinuiteta V == Ii. 2. PRORACUN PROSTIH CEVOVODA. Kod prostih cevovoda mogu se reSavati tri grupe problema. V == d 1f.5 receno je da se pod prostim cevovodima podrazumevaju oni cevovodi kad kojih postoji. posmatrace se prosti cevovod prikazan na 81. u prostom cevovodu duzine I i precnika d. Hiidr31l1lickli prorra. U i-toj deonici.2. odredivanje precnika cevovoda !coji omogucava projeletovani protok i odredivanje katakteristika strujne masine za zadati protok i geometriju cevovoda.) U cilju odredivanja hidraulicke karakteristike prostog cevovoda Sa n redno povezanih grana."~ r.2. Hi«li. ove dve jed'tacine sluze za hldrm£iich'proraCi.1 koji spaja rezervoare A i B u kojima iznad nivoa tecnosti vladaju pritisci PI i Pz.a U Odeljku 2.ll"sadicka karakteristiika JPlll"ostog cevovilllda sa It'e<<li.uoCi sarno jed an glavni pravac strujanja . a suma lokalnih otpora i . .2.edna slTU/na cev /constallinog ilipromen(jivogpopreCitog prese/ca. pilt'ost@g cevovo«li.n). iZg(H + PI .. Koji od ovih zadataka treba reSavati zavisi od projektnih zahteva. 2 gde je m broj nizstrujnih promena preseka. osim Bernulijeve jednacine.odnosno protok tecnosti I:7=I S 4 4 V pg d £"'.. PROlFJIU BRZINA 2. .2. Posle uspostavljanja stacionarnog strujanja sa srednjom brzinom v.P2 )/('A.=1"'. = V =".i~i)P p d i=1 Z iz koje se adredjuje brzina strujanja . Kod prostih cevovoda sa promenljivim povrsinama poprecnih preseka.cllm.+ gH == -+('A.

02.2. Opisani postupak u potpunosti vazi i za prosti cevovod sa n redno povezanihdeonica.2. Do ekvivalentne hidraulieke karakteristike dolazi se na sledeCi naCin: prvo se u i1p . Medutim. U ovoj jednacini nisu poznati strujni gubici. eime se dobija pad pritiska i1pd = i1p a + i1Pb + i1p c u taeki d koja lezi na ekvivalentnoj krivoj cevovoda.1 n Slika 2.) sabiraju se padovi pritisaka u tackama a.2.2. Zato ce se. prvo. KoristeCi tabelu T.1.20). Voda struji od rezervoara A ka rezervoaru B kroz prosti cevovod promenljivog poprecnog preseka. suZenje pod uglom cx.2.2.2. d 3 =50mm. RESENJE.2 n v2 i - n i1p= Li1Pi i=I = LPCj . pa se zato koristi jednaCina (2. Pm=9810Pa.1m prOJ'llh cevovoda.=10°.2) i jednaeina kontinuiteta v= VI = V =. krivina sa odnosom R = 4d J . Slilca 2.2.2) dobivaju se ekvivalentne karakteristike prostog cevovoda sa rednim povezivanjem _ Ke = i=I Ki ~ Cej ~ Aj = . zasun otvoren na hi d 3 = 0.2-1.5 Krivine Kl i K2 nalaze se na rastcijanju 9 /8· d 3' Dati podaci su: d 1=40mm.2. a u njoj su nepoznatevrednosti lokalnih otpora. s tim sto se tom prilikom graficki obim posla znatno povecava..=1 ' (2.' u kojima su Ke -ekvivalentni koeficijellt hidraulieke karakteristike i Cel -ekvivalentni koeficijent otpora cevnog sistema odreden za j-tu deonicu. 13=30m. Profili b.2. =const.2.1) i (2.1) (2. = V..2.2.25).zliza 6p 159 V=const.V .2.=1 C. te koriscenjem jednaCina (2.1.=1 2 = LK// .2 Predstavljanjem ukupnog pada pritiska u jednom od oblika: i1p = pCejV j 12 = K.2.Da bi se odredio protok vode potrebno je koristiti Bernulijevll jednacinu (2. Odrediti protok vode ako su ugradeni lokalni otpori: usis sa ostrom ivicom.4 za usamljene Iokalne . b i c.3) Grafieka interpretacija hidraulicke karakteristike prostog cevovoda sa tri redno povezane deonice prikazana je na sI.1. kuglasta sIavina postavljenapoduglom cx. odrediti koeficijenti lokalnih otpora prema karakteristicnim podacima iz teksta zadatka..2). tj. '2=20m. (:4.V dijagramu ucrtaju pojedinacne hive K.S.=30°. Ponavljanjem ovog postupka za celokupno podrueje protoka dobija se ekvivalentna kriva cevovoda (kriva K e) sa rednim povezivanjem deonica. 1)=lOm.H=2m.PrO/'Clc. d 2 =60mm..) 2 (2.1) i (2. Problem 2. a zatim se koriste zavisnosti(2. za jedan protok (V = canst.2.2. 2 2 .7c=0.

. C. Pumpa transportuje vodu od rezervoaraA ka rezervoaru B. odrediti kolika je tada potrebna snaga pumpe? f) Nacrtati dijagramhidrostatickih pritisaka za prosti cevovod izmedu rezervoara A i B.35 . kada su poznate vrednosti strujnih otpora pristupa se postavljanju Bernulijeve jednaCine. a drugi put na C. . Sada. I 2: ( .2 =20 odrediti protok tecnosti i nacrtati nove hidraulicke kanikteristike cevovoda. promeni jedanput na C." =0. ~ 1/~iV3 P +gH (~lt+Ss+lcd/ 2 + 2 ~(Sk+~d222. .. Projilibrzina H otpore dobivaju se vrednosti: C. .s=0. Koliki tada treba da budu koeficijenti otpora ventila va da bi nivoi tecnosti u rezervoarima bili konstantni? e) Aka se u sistemu nalazi tecnost kinematicke vislcoznosti v == 5.5).. . C.160 ProraCtlit pro.-L . nacrtati hidraulicku karakteristiku cevovoda (bez povratnog cevovoda) i naCi radnu tacku.I\:A::::::.k +A. . koja struji larninarno.4831/s.= V 2 --==V 3 -3.rtih cellolloda. kao i C. Problem 2.10-4 m2 Is. Odrediti pritiske koje pokazuju vakumetar VI i manometar ML d) Ako se otpor (. )2 '-. . Kod prostih cevovoda to je lako moguce jer vazi jednacina kontinuiteta d2 ._·J\··f~·:'" _~.k".l. b) Ako ugradena pumpa ima karakteristiku. +(. d )(d ) +«(.su +(. Yi-Vj! .005 . 2 lZ kOJe sledl veza lzmedu brzma: IVZi= XI-(d j I d 2 ) 1 '.l =10.2..2-2.=V j . --_.P m c.5. Vj V. Nivoi tecnosti u rezervoarima su konstantni.e (d] 1d 3 ) • Konacno. \ I ..975-.2-1 za nivoe 1-1 i 2-2. mere se pritisci pomocu instrumenata VI i MI koji se nalaze na visinamahc ==0..4 •.132 krivinu. +(" +A.suzenje i C. I .. \ '-'''.30 .+(SS/l+Sk'+2 +Sv+lc d3 +'~~"2 koristeCi uspostavljene veze izmedu brzina i Bernulijevu jednaCinu." '" " Kako su u Bernulijevoj jednacininepoznate tri brzine to dye od njih treba eliminisati..2.k =3.bV2.k =0.5 . __d 2 7C 27C d 2 7C j ~'.. redosledno. a) Odrediti snagu pumpe. koja glasi ( . " .2..• 'yg.O'II =0. Duzina usisne cevi je Le =4m.29 kuglastu slavinu. dobija se brzina strujanja . m I] d] z z 'z d] 4 13 d 1 4 =~. I 2 I '<2-· >·. c) U tackama C i D.5m i hD=0.. neposredno ispred i iza pumpe...' -L ~L Ii.y +A d +1)(d ) " z z 2 3 3 sa kojom protok vode iznosi V=2.~. Yp=a ...za usis.zasun ventila.\Su = 2g(H + Pm / pg) .za krivine Kl i K2 koje 1+2 SU u interferenci (tabela 2.rV3:'= "\J. . d] +[(d ) -1] +«(. '. . . Voda se istovremeno vraca iz rezervoara B u rezervoar A kroz povratni vod duzine l.v =2.:::... . C. Slika P.7m od zida cevi.

Y =2.5.102). (1) 2g(h+ Pmp~PY )/(.=15. II p =80%.~+l) == 2. shodno izrazu (2.ProraCttl2 pros/fit ceJlOvoda. odrediti patok i napor pumpe.za povratl1u cev postavi Bernulijeva jednaCina 1--211 Pm +gh==-£L. 1-1 i 2-2.. a=lOO. dobija se brzina st~ujanja u potisnom vodu: V == va Cd I D)2 == 1.fE a) Za odredivanje snage pumpe korist se izraz (2.u +I. A=0. Ali.2-2 Dati podaci su: P m=lKPa. Ako se uoce nivoi tecnosti u reze010arima 11 iE. i izmedu njih .5. koja vazi i za rezervoar A i za rezervoar B. p p d 2 tada se dobija brzina strujanja u povratnom vodu Va == .2.243 ~ .+A D +1)2 2 (2) dobija se napor pumpe Yp =86. (. b) 1z Bernulijeve jednacine (2) sledi hidraulicka karakteristika cevovoda Yc == A +BV2 u kojaj su kanstante Pm+Pv h A= +g. h=5m.102) odreduje se snaga pumpe p == pYj. ~ fI ~v '" v a a) 2 3 4 5 6 V[Vs] b) Slika P.. p (3) (4) . Da hi se odredio protok. (. L=20m. YO +Al+l)::~.02.k +S . Pv =lKPa. b=698308.+(S 11 +(. shodno kojoj je protak V=4. da bi se on uspesno primel1io treba. H=lm. Konacno. treba paznavati brzinu stnijal1ja. (. d=50mm.558ml s. 1=4m.Ic =0.45Jlkg. +21.405 lis.2.5. D=60mm. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe 1-1 i 2-2 P" Pm -p-+Yp == L v p+ gh+(Su +2(.1. S druge strane. Sli =0. zato ce se prvo adrediti brzil1a strujanja.V 11l p == 476 W.1. Na osnovu ove brzine i jednaCine kontinuiteta vad 2 n I 4 == VD2yC 14. RESEN. prethodna. Profili brzina 161 k ::0. SYO =17.vo +A.

prema jednacini (3) predstavi u obliku 1". Ako se nova karakteristika cevavada.45J/kg. a koje su vee odredene u zadatku pod a).7081/5 i 1 T)-2 =4. S druge strane da bi se ostvarile ove brzine strujanja u povratnoj deonici otpor ventila t.470 ~ ~ +H~u +2~v +2Sk +Si +J\. Ap = pYp =:: PD . ucrtana karakteristika pumpe 1'1" U preseku krive karakteristike pumpe 1'p i karakteristike cevovoda Yc dobija se radna tacka RT.405 lIs i Yp = 86.:: L ) V. 2' ' (i:.v+ 2'-:lk +'-:li +1.2) brzina strujanja ce biti Vi' Ova brzina se odreduje iz Bernulijeve jednaCine postav1jene za nivoe 1-1 i 2-2 -p+~~i =-p+g + '-:lu +2c. Da bi se nivoi tecnosti u rezervoarima odrzavali konstantnil1l treba da je zadovoljen uslov r~ ::: ~rOi' pa prema tome izmedju brzina trebada postoji veza voi ::: Vi (D / d)2 . +l)v p p '-:lu '-:lv D 2' i jednacine hidrostaticke ravnoteZe Pc:.Sa dijagrama je oCigledno: da manjim otporima u cevovodu odgovaraju veci protoci i manji naporl.162 Proraam prostlh (x/JO/loda. Kako su precnici usisnog i potisnog cevovoda isti (Dc'" DD = D).2. d) Kada se otpor u cevovodu ~ promeni na Si (i=1.vo mora da ima novu vrednost C. sto se maze iskoristiti za regulisanje protoka iii napora u instalacijama. Profili b/zina Graficld prikaz zavisnosti (3) dat je na dijagramu sa 81.665 ll. a _hri.2-2h.2. c) Primenom Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i C Pa-Pv +gH= Pc +V +1" +A.2. D +1 i 2 PI' Pm h (r r r r :.2.:: 1) koja nakon uvrstavanja napora pumpe Yp. takode. iznosi v ::: 1 b( D:7t) 2 a-(gh+~) ::: {1. to ce porast totalnog pritiska u pumpi biti jednak porastu statickog pritiska. tad a graficki prikaz ove zavisnosti izgleda kao na dijagramu sa sl.pc' Koristeci dalje jednaCinu hidrostaticke ravnoteZe PD::: Pa + PMI + pghD' dobija se pokazivanje manometra PM1 :::Ap-PV1 +pg(hc -hD )=74977Pa. D +1)v ::: 9511Pa." = A + BJ/2. Na istom dijagramu je. kojoj odgovaraju vrednosti: V=4. P.155 lIs. u kame je koeficijent Bi odreden izrazom.:: Pa .Yo' Za odredjivanje ovog J otpora ventila koristi se Bernulijeva jednaCina za preseke 2-2 i 1-1 .:: 2) Sa ovim brzinama strujanja dobivaju se novi protocivode koji imose V =4.i+l) (i:. i obrnuto. B 2 =2136918).4b. (4).Pvl + pghc' dobija pokazivanje vakummetra p Ie 2 Pvl = Pv +pg(he -H)+2:(S" +~v +1. i kada se umesto S uvrsti novi otpor ~i (B]=1511478.

v.-) -(C. 2 b. .u++ Ad+ 1)= 1970 (i = 2) I .. Sa ovom brzinom dobija se brzina strujanja i koeficijent trenja u cevi precnika D: v=0.Proracun prostih cevovoda.Pj == PAX j / D ·v /2.. f) Radi kraceg zapisa pojedinacnih lokalnih otponi sa sl.1. va. zamenom kojeg se iz jednaCine (1) dobija kvadratna jednaCina za brzinu d P cije je pozitivno reSenje vo=1. (j=1.2.-+1)d' 2 2 1 V 2 I {14.+C.930mls i A=64IRe=0.B) /':..68 (i = 1) C.52 J/kg sa kojom snaga pumpe iznosi P=472 W..vo+Ad+ 1)(. +C.7).. u iz koje se posredstvom jednaCine (1) dobija -+gI7=--+(C.s. . Zamenom veliCina v i A u jednacinu (1) dobija se napor pmnpe Yp =143.2.vo-2(gH+ m 2 2 vI P + p.2-2c .339m1s.573.. Profili brztila 163 Pm i Pv p p .29). e) U slucaju da je strujanje u cevima laminarno koeficijent trenja se odreduje primenom izraza (2. ')=0 = PSi V2 /2.voi =(C. ~ I Voi +". (i == u.P3 Slika P.Pi (Su+Svo+1)vo +64.k.P.2-2c uvode se oznake za padove pritisaka /':.

=0. Za ave cevi snaga turbine iznosi P=7S3. pa ce snaga turbine biti P=788.!:ipc.0218. RESENJR Na osnovu protoka dobija se brzina strujanja v = 4]/ / D 2 n::: 1.7 kW. .441. dok su I1p j gubici usled trenja na pravolinijskim deonicama izmedu lokalnih otpora. 11r = 70%.528m/ s.1. Dati podaci su: D=lm. Od ove vrednosti na dalje potisnim cevovodom pritisak opada zbog lokalnih (2!:ih.n D 2" u kome se koeficijent trenja odreduje primenom izraza (2. Na samom izlazu iz pumpe vlada pritisak PD koji predstavlja maksimalnu vrednost hidrostatickog pritiska u hidraulickoj instalaciji. oCigledno je da se smanjivanjem visine neravnina smanjuje koeficijent trenja Cime se korisna snaga turbine povecava. koja je na ulazu u pumpu. jer je promena pritiska linearna funkcija od duzine cevne deonice..2.55).. ventila. H=lOOm.1.1. L=3km. Do nivoa visine usisnog otvora cevi hidrostaticki pritisak se povecava na vrednost .J i ventila (l1pJ i otpora trenja (!:ip] + !:iP2)' pritisak opada na vrednost pc. i !:iPB) i usputnih (!:iPj. da bi na nivou tecnosti u rezervoaru B imao relativnu vrednost Pm' ProDlem 2. zbog lokalnih otpora usisa (l1p.4 kW.5. Koristeci napred vee receno na s1.81).5 se dobija srednjavisina neravnina 6=1. Na nivou tecnosti u rezervoaru A vlada apsolutni pritisak Pa .2. Za razliku od lokalnih otpora raspored pritiska kod pravolinijskih deonica je veoma jednostavno nacrtati.05mm sa kojomje A. Zbog dovodenja energije pumpi pritisak u njoj raste za !:ip.1m prostlh cevovoda. Iz akumulacionog jezera 1200 I/s vode protice kroz turbinu.1.2-2c nacrtan je raspored relativnih (u odnosu na stanje atmosfere) hidrostatickih pritisaka po duzini cevovoda. Od ove vrednosti na ulazu u uSlSni cevovod pa do tacke C. Raspored pritiska po duzini bilo kog lokaInog otpora zavisi od geometrije lokalnog otpora i odreduje se eksperimentalno.1. sa kojom jekoeficijent trenja A. i naglog prosirenja.Pv .Pv ' odnosno relativni pritisak .5 sledi visina neravnina 6=O.flpy.2. krivine.5.2-3. . Dakle. otpora i. .10-6 m 2 Is.Py + pgH.106 • Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe tecnosti u akumulacijama dobija seizraz za napor turbine H Slilca P. LahIne otpore racunati kao 10% od gubitaka usled trenja.Ol09. prema izrazu (2.1. Odrediti snagu 1:'urbine akc je ugradeni cevovod: a) betonski neobraden i b) od novih celicnih varenih cevi. pri tome pretvarajuCi strujnu energiju u koristan mehanicki rad.=O. Zbir duzina ovih deonica daje ukupnu duzinu cevovoda L::: ~~:. v= 1. L v2 I \ I b) Za nove celicne cevi iz T.Xj. j=3.164 Prorar:.. P.2-3 Yr ::: gH -l.7) otpora. je :P~ pMTr 11r. Snaga turbine.06. Profili brzilta pri cemu su !:iPi gubici pritiska na lokaInim otporima: usisa. . sa kojom je Rejnoldsov broj Re =vD / v::: 1.5mm. a) Za betonske cevi iz tabele 2. redosledno.

2A.visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u akumulacijama. 1 2gHd 1 ::. V[m3 lsD. H=lOOm ..manjom brzinom vI koja ce.Fromcun prost!!1 eel/ol/oda. . koja glasi I v2 fp =-gH + 1.3. Sa ovom brzinom novi protok iznosi V. v = 4V I d 2 n ::.4.. 1'lp'=70%. b=38703. b) Kada nestane elektricne energije napor pumpe je l~ =0.brzina strujanja koja odgovara projektovanom protoku i 11. U istom dijagramu ucrtati i radne tacke pod b) i c). (a=800Jlkg.55ml s . c) preenik cevovoda da bi se projektovalli protok ostvario bez pumpe.H . Y~ Iy =552 J/kg. Sa ovim naporom snaga pumpe iznosi P=63. b) protok kroz cevovod u slueaju llestanka elektrielle ellergije. Grad B na nadmorskoj visini od 50m snabdeva se vodom za pice iz akumulacionog jezera A koje se nalazi na nadmorskoj visini od 150m. dobija se resenje za brzinu strujanja v == .3 ' koje je nadeno numeriekom metodom proste iteracije opisanom u Odeljlm 2.zi za Re<2·10 6 • Dati podaci su: 1=6km. Odrediti: a) snagu pumpe koju je potrebno ugraditi u cevovod precnika d=200mm.2-4 RESENJE: a) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za mvoe teenosti u akumulacijskim jezerima. Potrebe grada su V =80 lis vode..1.:: a -b V2 .2.2-4. v = 10-6 m2 Is.81/ s.21 O.0054+0. dobija se napor pumpe yp =552.396/Reo. Ako je . au njemu se nalazi pumpa karakteristika datih u zadatlru pod d) odrediti koliki ce tada biti protok vode kroz cevovod i u dijagramti f-V ucrtati novu radnu tackn. 12 kW.TT ' (1) pri cemu su. = v j d 2 n I 4 =62.5. dati novi koeficijent· trenja AI' Ako se ove veliCine uvrste u jednaclllU (1). Koeficijent trenja odredivati primenom obrasca A=0. d) ako je pumpa koja se llalazi u cevovodu (u zadatku pod a» sa karakteristikom Yp ::.0054+0.. l·fl. u dijagramu f_rr ucrtati radnu taeku pumpe. Lokalni otpori iznose 20% od gubitaka na trenje.1.-. koji va. .3 J/kg. I v b) Slika P. e) Ako cevovod ima preenik cevi iz zadatka pod c). pa ce tada voda strujati sa novom .:: 1997m/s 1.:: 2.=0.396/(v]d /v)O. Pro}ili brzina 165 Problem 2.koeficijent trenja odreden datim izrazom.0131 .

koristi se kriva Ye • S obzirom da je y" = Yp == 0. napor pumpe Yp =61. d) 1z jednaCine (1) sledi da je karakteristika cevo~oda Yo == -gH + K A. 14 =20m.. Prublem 2. Kada se u isti dijagram ucrta kriva karakteristike pumpe.396 (:~ Y'3 .22-5 nivoi vode u rezervaarima su konstantni. pri cemu je konstanta K = 0. bez obzira da Ii Se radi 0 nestanku elektricne energije iIi 0 kvaru.asom dobija se cevovoda opisuje krivom radna tacka kojoj odgovara projektaval1i protok od V =80 lJs. jer tada nema mogucnosti kvarova pokretnih delova. Grafickiprikaz ove zavisnosti dat je na dijagramu sa sLP.02. u kojoj je Yp =0 jer nema pumpe u cevovodu.6 I . (4/ d 2rr. =5kPa.b r732 dobija se jednaCina za protok 0. Ekonomskom analizom treba utvrditi koja je varijanta. Pri ovom protoku vode pumpa ce raditi u radl10j tacki RT3 sa l1aparom YPj ==432.k =0.2.166 Proraam prostliz cevOIJoda. dobivaju se: protok V =39 1/s.DO.2-4b. d 3=125mm.197 kW. pogodnija.. .3] == 219mm. Svl =2.0054+0. 'I '2 RESENIE. 2 ' U ovom slueaju iz Bernulijeve jednaCine (1). koja ima rdel1je V3 =97. aka je ugradeni cevovod veceg precnika. =30m. strujanjakroz cevovod i koeflcijent trenja biti v2 == 4liT / D 2 rr. e) KoristeCi Bernulijevu jedl1aCinu Yp . D P3 =60. 1'2 -Lb +'2"-5 A. Kao resenje za precnik D treba usvojiti prvi veCi standardni preenik cevi.5. 1. Odrediti snagu ugradene pumpe.P. r/2.45 J/kg i snaga pumpe P=2997 W. 13=5m. Dati su podaci: d 1=150mm.61/ d .3 JJkg. Za odredivanje radne tacke.3 ·[1 D.Postavljanjem cetiri Bernulijeve jednaCine i dye jednaCine kontinuiteta. pa se karakteristika Na mestu preseka ove hive sa V.osi na lllestu preseka sa krivOlll YO" i l1joj adgovara pratok VI =62. SV4=4. sa iIi bez pumpe. dobija se preenik cevovoda D = 5~~: (4.2~5.t. U svakom slucaju pozeljnije je resel1je bez pumpe. U hidraulickoj instalaciji prikazanoj na sl.=0. 1. a njegova brojna vrednost odredjena je primenorn metode proste iteracije. y[ 0.3 JJkg i trosice sl1agu := a+ gH I 9.471/s. Sv3=3. d 2 =lOOmm. karakteristilm pumpe YP. tada ce gubici biti manji. == -gH +1. tada treba pristupiti restrikciji potrosnje vode.=0.5. tada se u preseku krivih Yo i Yp dobija radna tacka RT kojoj odgovaraju parametri V =80 1/s i Yp =552. c) Ako ugradeni cevovod ima precnik D tada ce brzin.CTi"). P v =2kPa. Profili baina pump a dugotrajno van pogona. to sledi da se radna tacka nalazi na i/' .vi 12 i izraz za Y. u slucaju nestanka elektricne energije. h=2m.(V3)JV3 rr. = 10m. := a .5.8 1/s. 11.. SV2 =5.2A.)2. niti ima eksploatacijskih troskova kroz utrosak elektricne energije. i 11.. Na kraju. . Tl p =80%. nadeno metodom iteracije. d 4 =100mm.

ho=lOOrnm.--------------------~~------------~------~ 2 2 k k 11 k V u p. ~u=Sk=0. Pro/iii blZino 167 Slika P. H=2m.. Sv=2. D = (Pm . Na osnovu jednakosti pada pritisaka izmedu preseka 3-3 i 4~4.Pl_2 dobija brzina strujanja v= [ Q. h=1l.l1 p =80%. to se uvrstavanjem istog u razliku f':. Dati podaci su: /=3m.v k 4 4 VO 10 3 3 k Slika P.2. Sa ovom vrednoscu brzine Rejnoldsov broj iznosi Re=79884. lo=5m.1.vodo.006·10. p=lOOOkg/rn . "2 2 Kako za hidraulicki glatke cevi vaii Blazijusov izraz (2. pa ce koeficijent trenja irnati vrednosti A.2-6.2-5 Problem 2. Pm = 13600kg/m . Cirne se potvrduje da je primena izraza (2.8rnm.5. Strujanje je turbulentno u hidraulicld glatkirn cevima.63) opravdana jer je Re < 10 5 . i to koristeCi uslov jednakosti razlike pritisaka dobijene iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2 i pokazivanja diferencijalnog manarnetra. D=50mrn.p J417 m =1.Pl_2 = I v pgJ + pA. Na instalaciji napunjenoj vodom izvrsen je eksperiment u kome se pomocu diferencijalnih manometara sa zivom mere padovi pritisaka.1.607g-' . i pokazivanja drugog diferencijalnog manornetra . L=25m.63) za odredivanje koeficijenta trenja.D k 3 3 6 2 k.3164TC--)gh p 2 D Pm .2-6 RESEN/E. v= 1. L.. Na asnovu pokazivanja manometara odrediti koeficijent lokalnog otpora ventila va i snagu ugradene pumpe.m /S.2.=O.O 188. i koji glasi f':.p)gh + pgl.Prvo ce se odrediti brzina strujanja.ProraCltll prostlh cevO.

. .13m. primenom BernulijevGl jednaCine za preseke 0-0 i 5-5. koji se smatra hidraulicki potpuno hrapavom cevi. tu 4A tu Do == 0 +0 tu 4(Atu -Ay) y ==2.7m/s. Za zadate geometrije tunela i voza definisu se hidraulicki precnici tunela i prostora izmedju voza i tunela Dtu ==O=5. eksperimentalnim putem odredena.o /'. Voz duzine 1=100m. povrSine poprecnog preseka Ay = 8. Profili brzina .1 Av . tu Kretanjem ispred sebe voz potiskuje vazduh protokom vv~ (sl.ProDlem 2. a istovremeno trenjem povlaciu prostoru izmedju sebe i Slika P.25 = 0.P. I pored efekata nestacionarnosti model stacionarnog I-D strujanja daje prvu.0195. 10 v 2 .145. Koeficijenti lokalnih otpora su: na lokomotivi SI == 0..2-7.78) koji daje koeficijent trenja Atu == 0..1. Koeficijent trenja u prostoru izmedju voza i tunela je 11.2-7 RESENJE: Ulaskom voza u tunel stvara se poremecaj pritiska Cija je propagacija tipicno nestacionarni proces.k +Svo +11.2.P _ A~ = 7 69 v2 P D" Konacno.168 .82m krece sebrzinom Vv =34.0 Slika P.1. D + 1)2= 53.7 J Ikg. iza voza SI == 0. vaZi izraz (2.075m . AtuOtuL.1).14m2 . sto s~arastrujanje vazduha kroz tunel.102) daje snagu pumpe P=212 W. Daljim kretanjem voza kroz tunel potiskuje se vazduh ispred i usisava vazduh iza voza. SmatrajuCi da kretanje voza kroz tunel izaziva stacionarno nestisljivo strujanje odrediti srednje brzine strujanja vazduha u prostoru izmedju voza i tunela i u tunelu. Za turbulentno strujanjeu tunelu.2.2-7. /::"P3-4 =p(Svo+A'D)2=(Pm~p)gho' dobija se.5.4 1.u == 0.?romclIn prostih cevovoda. aproksimaciju za brzinu strujanja. obinla 0tu =18.1 .06. kroz tunel duzine L=1l40m.24m i hrapavosti zidova 8 =5mm (podaci vaze za Patchway tunel u Engleskoj). koji shodno izrazu (2. vrednost koeficljenta lokalnog otpora ventila r '-ovo = 2gho Pm . dobija se napor pumpe 2 L v Yp = gH +(Su +2sv +8i. povrsine poprecnog preseka A tu = 23.2m2 i obima Oy =9.0 = 0.2.Ov.11(8/ D )O. veoma dobru.15 ina ulazu vazduha u tunel C. dok se tunel sa strujnog aspekta tretira kao hidraulicki potpuno hrapava cev.2-7.

v. posredstvom koje iz relaeije (a) sledi srednja brzina strujanja u tunelu vtu = 13.2. to direktna primena Bernulijeve jednacine nije moguca. ! my 2+mo 2= (Sll +lc tu D+1)Tmtu +(S/ +C.3. dovoljno. .2. Kada se ova sonda postavi u praveu strujanja. odnosno v~ L -/ v~.v. Elirninisanjem brzine jednacina (a) i (b) dobija se kubna jednacina (C.1)(l.u +lc tu D +/ '[A Vy + (1. rupiea koja se nalazi njenom vrhu meri zaustavni (totalni) pritisak PI' dok rupice koje se nalaze na zidusonde.p)ghs' pri cemu su P!li i p gustine manometarske tecnosti i radnog fiuida.Prorac7lm p!Vstlh cevovocia.3). . i= 1 Slika 2. na pro primenoll1 diferencijahlog manometra kao I1p == (Pm . 2. Zato se koristi jednaCina energetskog bilansa. redosledno. Ova sonda se sastoji od dye koneentricne eevi na kojima postoje dye grupe rupiea. UzimajuCi u obzir da je A tu = Ay + A o ' i uvodeCi karakteristicni geometrijski odnos A =Ay / A tu ' jednacina kontinuiteta se svodi na oblik v tu =Avy+(l-A)vo' (a) S obzirom da kroz karakteristicne preseke tune la.A)vo3 + (C.91m/ s. Jedna od metoda koja se u tu svrhu maze koristiti jeste primena Prandtlove sonde (s1. Merenje brzine Prandtlovom sondom .t +S1 +lc o v tu 1Z I L. Profili blzina 169 tunela kolicinu vazduha v0tako da J'ednaCina kontinuiteta gIasi: A. 7J.2. voza i prostora izmedju voza i tunela ne pro laze iste kolicine vazduha.A)vol 3 1) o ill Avy 3 =0 .2. mere staticki pritisak P s ' Razlika totalnog i statickog pritiska naziva se dinamicki pritisak na I1p == Pt - Ps == v PT' 2 (2. 12 trosi na savladavanje strujnih gubitaka u tunelu. odnosno protoka fluida. dole je fts pokazivanje manometra.. Ovu razliku pritisaka je veOUla jednostavno meriti.498ml s.3. 0 · vtuA tu ='i}v~ +voAo .4) V ~> koji ustvari predstavlja kineticku energiju struje koja se u zaustavnoj tacki sonde (v=O) transforrnisala u pritisnu energiju. tu 0 pri cemu su maseni protoCi !hj = pAivi (i=o. Cijimse numerickim resavanjem dobija brzina Vo = 1. Merenje brzine pll"imenom PrandUove sonde Veoma cesto u inzenjerskoj i istrazivackoj praksi javlja se potreba za merenjem brzine. po kojoj se raspoloziva (kineticka) energija stvorena kretanjem voza lizyv~ 12+li1ov.2. daleko od vrha.v).1 +lc o 7J)2 mo ' (b) .tu.

a i=l.= ~ 2g(--1)h P .5) v} == ~2g(Pm / p-l) ~hs. integral u izrazu (2.2. f vdA ==2n1 vrdr = v -4. iii. . sto znatno uslozava proceduru odredivanja protoka.3).J l~2n .. vee vise vrednosti brzina izmerenih u razlicitim tackama memog preseka. Za utvrdivanje karakteristike ventilatora.2.2-8.2..a pravca koji prolaze kroz poprecni presek..j . Broj memih krugova moze biti proizvoljno izabran. 2n p . Tako na pr.. ali.6) Za odredivanje protoka.2. kruZnog ulaznog ONora precnika d=200nun i kvadratnog izlaznog otvora stranice a=170mm. Za izbegavanje ovih poteskoca mnogi propisi za merenje protoka fluida definisu polozaj postavljanja sonde. U suprotnom potrebno je meriti u dva ortogonaln. 'to je ukupan broj mernih tacaka 2n.2../h.n memi krug na kome je postavljena sonda.2. time se odreduje profil brzina u preseku. Kako na svakom krugu ima po dye meme tacke.. za kruzne poprecne preseke cevi propis VDI 2044 precizira polozaje rnernih tacaka na koncentricnim krugovima (s1... (2. srednje brzine strujanja v s ' u opstem slucaju.2.cl)L.. d~ A 0 s (2.2. Za odredivanje protoka fluida potrebno je poznavati ne sarno jednu brzinu. . Polozaj mernih tacaka odreden je normom .4) odreduje se brzina strujanjau tacki u kojoj je sonda postavljena.170 Proraam prosllh cevovocla.9) a protok fluid a iznosi V == v sd 2 n ! 4.8) dok se srednja brzina strujanja odreduje kao srednja aritmeticka vrednost Vs 1 ==-Lv 2n j=1 2n } = . Problem 2.2n) .3) na rastojanjima merenim od zida cevi (2. Profili b. ipak. Ako je merni presek dovoljno daleko od lokalnih otpora i u njemu se ima razvijeni profil brzina tada je dovoljno izvrsiti merenja sarno 11 jednom pravcu provlacenjem sonde kroz poprecni presek (kao na s1..2.6) treba resiti numericki. P .2.. (f=1. izvrsene su dye serije eksperimenata: a) U prvoj seriji eksperimenata izvrseno je bazdarenje ulazne mlaznice. (2. tako da je srednju brzinu moguce odrediti kao srednju aritmeticku vrednost izmerenih vrednosti brzina. kao I1P Pm v= . . / d. merenjem brZine u deset tacaka kruznog preseka primenom Pral1dtlove sonde..2. U svakoj od memih tacaka brzina strujanja se odreduje izrazom (2. KoristeCi tako definisani profil brzina odreduje se protok fluid a kroz krliZni poprecni presek cevi kao V == P¥ (2.zina IzjednaeavajuCi izmerenu razliku pritisaka sa dinamickim pritiskom (2.2g(-1!!. konstantne protocne karakteristilce. }=1 . najcesce se bira n=5 cime se ukupno ima 10 mernih tacaka u strujnom preseku.2. a druga simetricno od ose cevi na rastojanju I-a. . pak...5) m .7) pri cemu je n ukupan broj mernih krugova.. jedna 11a rastojanju a i ! d.

Ova: gustina je ujedno i gustina vazduha u bila kom strujnam preseku.1 8 4.2. Za merenje pritisaka korisceni su Betz-ovi mikromanometri napunjeni vodom (Pm :=: 1000kg/ m3 ).7 100 mm mm I:1h Tabela 2.8 10 0. Pri navedenim strujnim uslovima vazduh se ponasa kao nestisljiv fluid.1 2 34 40 3 26. i - '1 44. Na osnovu ovih merenja odrediti bazdareni koeficijent mlaznice. hm Na osnovu datih rezultata merenja nacrtati karakteristiku ventilatora (dijagram r/ -l:1p). Profili b.FromClIl't prostilt celJolloda.9 4 19.4 53..2.8 9 2. d Slika P.5- 7 7.Ba.5 93.3 74 6 11.2..7 66 5 15.4 97.7E KoristeCi izmerena stanje atmosfere i jednaCinu stanja (1.zln(l 171 VDI2044 (Odeljak 2. zato stase vazduh pri datim uslovima strujanja panas a kaa nestisljiv fluid. (---71--l \'A.1) odreduje se gustina vazduha p:= Pa I RT. Stanje atmosfere odredeno je izmerenim velicinama P a =998 mbar ita = 20°e.idarenje mlaznice Baidariti neki uredaj za merenje znaci vIsitiporedenje pokazivanja etalon instrument a i instrurnenta Cija se karakteristika odreduje. Protok vazduha moze da se odredi primenom mlaznice pod uslovam .3). = 1. Pod etalon instrumentorn podrazumeva se instrument vece klase od bazdarenog instrumenta.Pri tezimu strujanja u kome je izmereni pad pritiska na mlaznici hm =1l.2 81.6 88.4 21. U datam primeru etalon instrument je Prandtlova sonda a bazdareni instrument je mlaznica. a) . b) U drugoj seriji merenja izvrsena su istovremena merenja padova pritisaka na (izbazdarenoj) rnlaznici i na ventilatoru (pri konstantnom broju obrtaja) koji su dati u tabeli 2.2mm izmereila su i pokazivanja manometra spojenog sa Prandtlovom sondom koja su data u tabeli 1.2-8 RESEN.2027kg/ rn3 .

KoristeCi. ili da je jednak zbiru staticke i dinamicke razlike pritisaka.10) dobija se koeficijent bazdarenja mlaznice K =V / K =5.2.2 PI+2'[l-(T) ](T) 1 2 Iz ovog izraza sledi da je porast pritiska u ventilatoru jednak razlici totalnih pritisaka iza i ispred ventilatora. A2 ·:i V.9. tj. S obzirom da se ptf merenju sonda postavlja po propisima utvrdenim mernim tackama to se srednja brzina strujanja odreduje izrflzom (2. sto je neuporedivo bde od merenja protoka Prandtlovom sondom.10) sledi da treba meriti protok kroz mlaznicu i pad pritiska na njoj (veliCina h m ). 2 2 i jednacine kontinuiteta v l A 1 =v 2 A 2 . odredenog izrazom Vajsbaha (2. Primenom Bernulijeve jednacine za razvijene strujne pres eke ispred (1-1) i iza (2-2) ventilatora np+P1+pv1 /2==P2+Pv 2 /2.2. Prandtlovom sondom.10) U OVOID izrazu S je koeficijent lokalnog otpora mlaznice a K je protQcna karakteristika (iIi bazdarni koeficijent) mlaznice.POI 2 2 . K= d:n ~r-~-(-Pp-m --1-) . b) Hidl'tlu/icka karakteristika venti/atom Kako je vee receno u Odeljku 2. =P2 - PI +2'(v 2 -VI) p 22 =P2 - .684 m 3 /smll2 Ako karakteristika mernog instrumenta zavisi od protoka tad a je potrebno izvrsiti odgovarajuea bazdarenja u celokupnom predvidenom mernom opsegu. Izlozeni princip bazdarenja mlaznice vazi i za bazdarenje blende i Venturijeve cevi. kao lokalnog otpora.Jh. Da bi se na osnovu eksperimenata odredio porast pritiska u ventilatoru treba meriti staticku razlilcu pritisaka i protok. Upravo zato mlaznica mora da se bazdari.1t == v. dalde i ventilatora. ? • P 4V 2 pri cemu radna formula za odredivanje protoka glasi: IV KK I. Profi!i blz/na da se poznajenjena protocna karakteristika.1.9) i iznosi Vs = 10 2g(--1) P l~m i=IO 1=1 1. Na kraju treba naglasiti da kada je neki od ovih meraca izbaidaren tada se protok £Iuida odreduje samo na osnovu jednog ocitavanja (veliCina h m ). gde su povrsine AI =d n/4 i A2 =a dobija se izraz za porast pritisne energije u ventilatoru t'lp== P02 .81) sa izmerenim padom pritiska na mlaznici APm = PST=2"S(-d ) = (Pm-p)gh m .172 PromCi!?l prostih cevovoda..6016 m3 / s.2. 2 . (2. == 19. p. Kako je staticki porast pritiska . pod karakteristikom strujne masine. Protok vazduha se odreduje etalon IDetodom.2.15 m/ s. Sa OVOID brzinom protok vazduha ee biti V = vsd 2 n / 4 == 0. Do protoka kroz mlaznicu dolazi se izjednacavanjem pada pritiska na njoj. podrazumeva se funkcionalna zavisnost t'lp = t'lp(V).1. dalje izraz (2.. Da bi se odredio bazdarni koeficijent mlaznice iz izraza (2.

::.1546 838.2 0. Av: r Y Y ]0 (1+2a)3 Pmll/em 2. 800 ~ <l r -4l 1 "" 600 .PI.::.2.::.Froracun proJ'tlh cevovoda.4956 0.0 0.y2)rc. Ovaj prom brzina daje protok V = J A velA = .3.P.4 935. zadati linearni profil brzina opislfje se funkcijom v = Vo (1.3 Prolliem 2. pri cemu je Yl.7979 0. (Pm .1E: Uvodenjem koordinate y koja se meri od ose cevi i koordinate Yj = Y .4) i iznosi ~. Yj I h bezdimenzijska koordinata.6 2 513. gde su Vo brzina strujanja .8 1.se'lzrazom (2. r ~ J r v2rcydy =-3 (1 + 2a)(1.6 890.(-2-) 1m ' 6p.2785 0.0 1.17) i iznosi a= -1-fR v 3 27t d = 27 (1+a)2(l+4a). adreduju se parast pritiska u ventilatoru i pratok. a protok izrazom (2.2.r je visina procepa.2-S.1978 365. Av.-1-fRv2211: d =1(1+a)(1+3a). koja se meri od zida klipa.-1---1----1 0.2-9.0482 09236 0.2. a +nrrrl-rrr$rr 0.6 3 622.4 0. a njihave brojne vrednasti nalaze se u tabeli 1'. V 1. .p Pa Tabela 3.1 Karakteristika ventilatora.Y.p)g6h +-2 a d 1C Na asnovu izmerenih veliCina 6h i 11m datih u tabeli T.2 966.1. srednju brzinu i korekcione koeficijente koliCine kretanja i kineticke energije .4 V [m 3/s] Slika P. to ce porasf pritiska u ventilatoru biti adreden izrazom P K2 40 2 2 l 1. 5 i - 1 1.6 0. dobija se srednja brzina strujanja Va 1+2a v ---s - SlUm P.1.-.9 982.2. pri cemu je a=rlR odnos poluprecnika.10).::.2-Ut Kroz kanal sirine I i visine h struji veda pri cemu je profil brzilla u poprecnom preseku opisan funkcijom v = Vo (y I hY.2 m3 Is /j. KoristeCi parove podataka /1p V nacrtana je karakteristika ventilatora prikazana na sl.7032 779. (Pm . a h = R . Kroz kruznu cev poluprecnika j~ krece se klip poluprecnika r brzinom vo' Kretanje klipa stvara linearni profil btzina u procepu izmedu klipa i zida cevi.3813 0.2-9 3 l+a' Koeficijent korekcije koliCine kretanja odreduje se primenom izraza (3.RESEN.8 ° 6 7 8 9 10 6(J16 0.2. IzrazavajuCi protok kao proizvod srednje brzine v s i povrsine poprecnog preseka procepa A = (R 2 .a)R Vo 2 11: .)71 ).2 1. r YY 2 (1+a)2 Koeficijent korekcije kineticke energije odreduje.p)g6h..2-8. Profi!t' blzina 173 odreden izrazom P2 .6 4 717. Odrediti protok.

174

Proracall pTOJtth ceJloJloda. Profili brzliza
na slobodnoj povrsini i n odgovarajuci eksponent. Odrediti pl'otok, srednju brzinu i korekcioni koeficijent kinetieke energije za opisano strujanje. NaCi brojne vrednosti trazenih velicina za podatke 1=3111, h=3m, 11=112. Vo = 2m! s.

RES.l;J\(/E
Slika P.2.2-10 Brojne velieine su: v~ = 16m 3 1S,

v=-11+1
Vm

.

va I h

v =~ m 11 + 1

(n

a. = 371 + 1

+ 1)3

= 1,33m! s

i CI. = 1,35.

Problem 2.2-11. U kruznoj cevi poluprecnika R fluid struji turbulentno sa potpuno razvijenim profilom brzina opisanim stepenim zakonom (2.1.59).

Odrediti srednju brzinu i koeficijente korekcije.

RESENJE Ovaj problem je vee tretiran u Odeljku 2.1.S. 1.4. la, te je zato srednja brzina odredena izrazom (2.1.60) a koeficijenti korekcije izrazima (2.1.61).
Pro/JIem 2.2-12. Odrediti hidraulieki preenik strujnog preseka oblika: a) kruzne cevi, b) cevi oblika elipse, c) kruznog prstena, d) razmenjivaea toplote sa n cevi, e) pravougaonog kanala, f) trouglastog kanala, g) pravougaonog otvorenog kanala i
h) trouglastog otvorenog kanala.

@
:
a)

0;0' a my:.~.. t=r:~J: -- ~~ "R - ·g(~O- dl--i-o-I b/:\~lh _--+--)
:
b)

a a@dDI
~ :O~Q
<I) c)

;

llil
a
Il)

!:)~~Ji
g) h)

e)

Slika P.2.2-12 RESENJE KoristeCi definiciju hidraulickog preemka datu u Odeljlru 2.1.5.1.1
d h =4AIO,

za zadate geometrije poprecnog preseka cevi i kanala sledi:
2

a)
b)

d =4 D n/4 =D h Dn '
d :4~: 4ab, h n(a+b) a+b

c) f)

d "

=4--..EL:
2(a+b)
ail

2ab , a+b

C) d)

(D -d d h =' 4 (D+d)n
2 2

2

2

H
:=

D-d,
}1(

g)

2 = 2ah a+2b a+2b' ab d h = 4 a+2b'

d =4
Ii

d
h

1Dl 712...1!. D2 = 4---L.::'__ = _4_

/2
h)

(D+nd)n

D+nd'

.~ d h =4 2b

=-;;"

ah

Prolllem

2.2~13. U zatvorenom rezervoaru nalazi se teenost viskoznosti Tj=5.1O-3 Pas. U njemu se okreee tanki klip preenika D=lOOmm, ugaonom
0):=

brzinom

Is'), preko osovine precnika d=20mm. Procepi ispod i iznad klipa,

ProraCti!1 prostllt eevoj/oda. Frofili b,zina

175

debljine 15 = 5mm, su takvi da se pri rotaciji formira linearni profil brzina. Odrediti obrtni moment kojim tecnCist II tokll rotacije deluje na klip.
RESEN.lE:

III

11111
D

corpt 4 4 iv! = 328 (2D -d )

= 1,962·10-

5

Nm.

Prikazani uredjaj je ustvari obrtni viskozimetar Slika P.2.2.l3 koji na osnovu merenja obrtnog momenta i ugaone brzine daje dinamicku viskoznost ispitivanog fluida.

176

2.3. PRORACUN SLOZENlH CEVOVODA
2.3.1. HiallJr:aIlllUckll prol!":acmll sR@zcIIlill:i. cev@vo«l!a

Pod slozenim cevovodima podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih ima bar jedno mesto gde se cevovod grana - deli iIi spaja. Prema tome, fwd siozem!z cevm'oda postOji' vde ,ftrujmiz cevi a samim tim i vise glavnih pravaca strujanja odnosno gIavnih strujl1ih tokova. Najjedl10stavniji slucaj slozenog cevovoda je cevovod sa tri deonice prikazan na s1.2.3.1, koji povezuje tri rezervoara oznacena sa A, B i C. Neka iznad nivoa tecnosti u rezervoarima vladaju kOl1stantni pritisci P1' P2 i P3' Nco gU nivoi tecnosti u rezervoarima (1-1,2-2 i 3-3) konstantni tada su kineticke energije tih pre;;eka jednake nuli. Posle uspostavljanja stacionarnog strujnog toka ad rezervoara A ka rezervoarima B i C srednje brzine strujanja u cevnim deonicama ce biti Vi' a ukupni ekvivalentni otpori cevnih deonica Ci (i=1,2,3), Postujuci izlozeno u Odeljku (2.1.4), izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima mogu da se uoce dva razliCita strujna toka, ito: strujni tok a-a (oznacen strelicama) koji SIika 2.3.1 spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i B, i strujni tok b-b (oznacen punom-tankom linijom) koji spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i 'c. Za hidraulicki proracun razmatranog slozenog cevovoda mogu se postaviti dye Bernulijeve jednaCine za preseke 1-2 i 1-3, koje glase: 2 2 p] P2 V] v (2.3.1), -+gh=-+C]-2 +C2 - 2 ' 2 P p (2.3.1 )" Ovde se za razliku od prostih cevovoda gubici za jedan strujni tok dele na dye grupe gubitaka, ili vise grupa zavisno od slozenosti posmatranog strujnog toka, koji se odreduju sa razlicitim merodavnim kinetickim energijama. Nairne, svakom ad udela kineticke energije v; 12 (i=1,2,3) u jednacinama (2.3.1) odgovaraju razliCiti maseni protoci fluid a rhi' sto zapravo slozeni cevovod Cini sustinski drugacijim od prostog cevovoda. Pri proracunu slozenih cevovoda, 11a mestima grananja cevovoda, postavljaju se jednaCine kontinuiteta. Za posmatrani cevovod sa tri deonice jednacina kontinuiteta se primenjuje za racvu R, i glasi
3

)/'1

= j=2 ) =V2 +V3 LV

.

(2.3.2)

Na osnovu izlozenog za hidraulicki proracun slozenogcevovoda sa tIi grane, zakljucuje se da se htdraulic!ci promcun VI;!i primenom Bernuiijevzh jednacina i jednaCiize !continutleta. UopstavajuCi ovaj zakljucak na slozeni cevovod sa n

ProraCUl1 slo.iemlz ceJloJloda

177

deonica, zakljucuje se da se hidraulicki proracun sloienog cevovoda vrSl primenom odgovaraju6eg broja Bermilijevih i jednaCina kontinuiteta. 1z takvog sistema jednacina odreduju se nepoznate velicine: pritisci, precnici cevi, brzine stujanja iIi protoci, a sto zavisi od razmatranog slucaja sloienog cevovoda.
2.3.2. Hid:raUlHclka Jlrnll"alklte:riistilka sI®zeJ[mg cev®'I!®da sa lIddrmdiiclkii Jll!araleiJrltim graoam;m

Posmatrace se slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih deonica, koji je prikazan na s1.2.3.2.1, i u kome u svakoj deonici, povrsine Ai' odgovaraju ekvivalentni otpori Ci (i=l"."n). U Hoj deonici srednje brzine strujanja Vi' odnosno

Ll PA-B =const

Slika 2,3,2.1

Slilm 2.3.2.2

protoka Vi' koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike je Ki = pCi I (2A;). U cevovodu prikazanom na s1.2.3.2.1 uocavajuse dye karakteristicne tacke A i B, Tacka A je zajednicka polazna tacka za sve cevi (i=l" ... ,n), te je zato pritisalc u njoj PA zajednicki za sve deonice. S druge strane u tacki B zavsavaju se sve deonice, te je zato na kraju svih deonica pritisak isti i iznosi PS' PosrnatrajuCi jednu proizvoljno izabranu deonicu pad pritiska u njoj odreden je izrazorn I1p = PA - Ps. Ovaj pad pritiska se ima i u bilo kojoj drugoj deonici bez 0 bzira na geornetriju i broj lokalnihotpora u njoj. Dakle, izrnedu tacaka A i B vaii jednakost padova pritisaka . PA - PB = I1p = I1Pl =.,,= I1Pi =,,,= A.Pn = const. (2.3.3) Deonice sloienog cevovoda koje ispunjavaju uslov (2.3.3) nazivaju se hidraulicki paralell1e grane. Iz izraza (2.3.3), za bilo koje dye grane i ij, dohija se jednakost
pCi

-t =
V,
n
j

2

2 ~

pCf 2 '

(2.3.4)

iz koje sledi veza izrnedu brzina jednaCina kontinuiteta

Vi

= V j ~ Cf

I Ci . S druge strane, za racve A i B vaii
u ..

Va =vaAa =

b V Ai =vfbAi~Cj IC 1=1 .=1
~va'

i

(2.3.5)

\
I

iz koje se, na osnovu poznatog ukupnog protoka, maze odrediti brzina u bilo kojoj hidraulickiparalelnoj grani kao
V·=

(2.3.6)

]

b7=IAj-..jC;, I Ci

Ako se pad pritiska izmedu tacakaA i B izrazi preko ekvivalentnih karakteristika

178

Fromcun slozemh cevovod{l
2
Vj

2
Va

I1p ~ pC} T= pCe 2

=K Va

.2

i ako se iskoristi izraz (2.3.6) dobice se ekvivalentne hidraulicke karakteristike slozenog cevovoda sa hidraulicki paralelno povezanim granama C
e

=

(-'--'i=l

,\,n ---L _1_ 2 Ao .[c;)

].

K

e

= ("'\'~= 1 fK:l )-2 -'--'1 K.
I

(2.3.7)

sa kojima se slozeni cevovod sa n hidraulicki paraleino spojenih grana moze tretirati kao prosti cevovod sa jednim - ekvivalentnim otporom. Graficka interpretacija ekvivalentne hidraulicke karakteristike paralelno spojenih grana prikazana je na s1.2.3.2.2, za slucaj sa tri paralelne grane. U dijagramu I1p - V , prvo se ucrtavaju pojedinacne karakteristike Ki' a zatim se za crtanje ekvivaIentne hive cevovoda koriste izrazi (2.3.3) i (2.3.5). Nairne, pri jednom padu pritiska (l1p=const.) pojedinacni protoci u tackama a, b i c se sabiraju, Gime se dobija protok Vd = Va + Vb + Vc u tacki d koja leii 11<1 ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Ponavljanjem ovog po stupka za celokupno podrucje padova pritisaka, dobija se elevivalentna kriva cevovoda Ke' Opisani postupak, u potpunosti, vail i za slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih grana, s tim sto se graficki obim posla znatno uvecava.
ProD/em 2.3-1. Data su tri rezervoara A, B i C, napunjena vodom, koji su spojeni siozenim cevovodom. a) Odrediti protok vode u svim deonicama slozenog cevovoda ako se strujanje odvija od rezervoara A ka rezervoarima B i C. b) Dati graficku interpretaciju odredivanja ukupnog protoka tecnosti aka Se strujanje u deonici "2" odvija lea i iz rezervoara B, kao i u slucaju da je V2 =0. Dati su podaci: h=lm, Jf=2m, lJ =lOm, '2 =5m, 13 =10m, d 1=lOOmm, d 2 =60mm,
d 3 =80mm,

Su =0.5, Sk =0,5,

SVI =3, Sv2=2, Sv3=3, SR2=O,5, SR3=0,1, A.=O,02.
y y

ll,dl,fi.
VI I

0,
V2

I

tii~
R3 R

I I

I
V3

k
~.;:>

R2

aj

k

.......
~

Q) /

--~,
b)

Lvl=tsJ:
c)
d)

Slika P.2.3-l

RESEN/P a) U slucaju strujanja tecnosti od rezervoara A prema rezervoarima B postavIjaju Se Bernulijeve jednaCine: za preseke 1-1 i 2-2

C,

~.'

ProraatlZ s/ozemlz eel/ol/oda

179

gh= (~II +SVI +Sk +71. ell )2+(SR2 +Sv2 +71. el +1)2

.

1.

" vC

~

" vi

z

i za preseke 1-1 i 3-3
2
'l . V l

gH=(SI/+SVl+Sk+A.-)-2 +(SR3+Sv3+Sk+A.- +1)-2' 1 l ~l G~ Zbog krateg zapisa prethodne dye jednaeine bite napisane u oblicima Z 2 gh = K1Vt + K2V} , gH = Kl';r; + Ki3 pri eemll koeficijellti hidralllieke karakteristike, shodno (2.1.101), iznose 8 I[ 8. 12 Kl = 42" (SII +SV[ +Sk +A.-) ; K2 = 42" (SR2 +SV2 +A.- +1) ; l d el l 1t G'l d 2 1t "2

l3

2
V3

(1)

d'3 d3 1t KoristeCi jednaCine (1), jedllaeinu kontinuiteta Vl = V2 + V3 i eliminacijom protoka V2 i V3 dobija se jednaGina za ukupni protok

8 ~ K3 = 42"CS R3 +S03 +Sk +A.- +1).

Kl Kl )2 4K~]. 4 [( Kl Kl It K + T+T [(l+T+K - K23 Vl -2g l+ K2K . 2 3 23 3

r
3

H)

2 Kl -KK(h+H)Vl+g
2 3

J .2 2[(y + H )2 -KK J=0, h 41tH y
2 3 2

Gije je pozitivno resellje, koje zadovoljava jednaCinu kontilluiteta, Vl =12,20 lis. Sa ovim protokom, iz jednaCina (1), preostala dva protoka imaju brojne vrednosti V2 =2,82 Us i V3=9,38 lis. b) Osim analitickog resenja, u zadatku pod a), do resenja za protok moze se doCi i grafo-analitiekom metodom koristeCi hidraulicke karakteristike cevovoda. Uvodenjem visinskih razlika lti _ R , od raeve R do nivoa teenosti u rezervoarima i-I (1=1,2,3), energija u raevi za slueaj strujanja teenosti ka rezervoaru B moze se odrediti na jedal1 od tri naGina
YR =ghl_R-KlV,: =gh2_R+K2V2=gh'3~R+K3V3'
." '? . .'

2

Kada se svaka od ovih zuvisnosti nacrta na dijagramu prikazanom na s1. P.2.3-1h dobivaju se tri krive CD, CD i @, pri eemu je ocigledno da visinske razlike h1_ R i nisu toliko bitne jer se za merodavne, na kraju, ipak, pojavljuju samo visinske razlike izmedu nivoa teenosti u rezelvoarima h iIi. Da bi se odredila radna tacica cevnog sistema hive (f) i @ treba sabrati. Sabiranje se obavlja tako cia se pri jednom naporu (Y=const) sabiraju protoci V(2+3) = V(2) +V(3)' Ponavljanjem ovog postupka za celolmpno podrucje napom dobija se rezultujuca - ekvivalentna kriva (2+3), u cijem se preseku Sa krivom CD nalazi tacka kojoj odgovara protok VI ==12,2 lis. U slucaju da se strujanje odvija od rezervoara A i B lea rezervoaru C, tada u odnosu na prethodni slueaj brzina u deonici CD menja smer, pa se energija u [(levi odreduje kao . . ., * .? . ') YR = ght- R - KJVl- = ghz_R - K2V2 = gh3_R + K3V3 -, -

180

Prolllc"im slo.femlt cevovoda

pri cemu je koeficijent hidraulicke karakteristike K; == (,,, +<;'v2 +'Alz / dz )- 8/ (di1C2). I ovde se, prvo, ucrtavaju (v. sl.P.2.3-1c) pojedinacne krive CD, Q) i Gl, a zatim se krive CD i <D sabiraju; pri cemu se za jedan napor (Y=const) sabiraju protoci [/(1+2) == [~l) +[/(2)' i na taj nacin, ponavljanjem postupka za celokupno podrucje napora, dobija se elcvivalentna kriva (1 + 2). U preseku krive Gl sa elcvivalentnom krivom (1 +2) dobija se radna tacka. Na kraju, u slucaju da je V? =0, energija u racvije
YR == gh l _ R
-KIV;~
-7

:=:

gh2_ R

:=:

gh 3_R +KF3 .

'2

Ponavljanjem, vee opisanog, grafickog postuplca u preseku krivih CD i Gl dobija se radna tacka (v. 81. P.2.3-1d).
ProD/em 2.3-2. U prikazanoj instalaciji sa sl.P.2.3-2 lokalni otpori mogu da se

odrede kao 10% od gubitaka na trenje. Odrediti ukl.lpni protok tecnosti, ako je strujanje a) turbulentno l.l hidral.llicki glatkim cevima (v= 1,06.10-6 m 2 Is), b) lal11inarno ( v = 4.10-5 m2 Is). Dati su podaci: 'a =10m, 11 = 12 =20m, d a=60mm, d l ==SOmm, d 2 ==40mm, h==l,Sm_

t
h

RESENJE- Kako su u ovom zadatku nepoznate tti brzine, to za resavanje problema treba postaviti tri jednacine. Te jednaCine su:

Vo '1 2 gh = 1,1 (/-"0 712+/"'1712)'
?

10

V1

o

(1)

I

2 I2 V 2 II v 1 2 p·l,l'A 1 712 = p-l,U 2 712 I 2

'

(2)

Va=ri;+T/2'

(3)

pri cemu su: (1)- Bernulijeva jednaCina, (2) Slika P.2.3-2 jednaCina hidraulicki paralelnih grana, koja je postavljena shodno iziazu (2.3.4), i (3) jednaCina kontinuiteta. Sistel11 jednaCina (1)-(3) resava se eliminacijom brzina VI i v 2 , i to tako sto se, prvo, iz jednaCine (2) dobije veza izmedu brzilla VI i v 2 • Zatim se koristi jednacilla (3) iz koje sled! veza izmedu Vo i v J uvrstavanjel11 koje se iz jednaCine (1) dobija brzina Voa) Za turbulentno strujanje u hidraulicki g1atkim cevima za koeficijente trenja vazi izraz (2.1.63), uvrstavanjem kojih u sistem jedna~ina (1 )-(3) se dobija brzina
S,7S g h[ 10 II ( . ]7/4 v = - - --+-o { vO,25 d~/4 d I5/4 d(+d;(*_)417(~~)517

d~

T1 )417.
J
.

m =1661,. s'

odnosno ptotok Va =4,71/s. b) Za laminarno strujanje koeficijenti trenja se odredujll izrazom (2.1.39) cijom se pril11enom II sistemu (1)-(3) dobija resenje za brzinu

..6.3). Nivoi tecnosti u rezervoarima su =2m. I.6.=6. 2 d 1 d12+di~(~~)2 ]2 J 1112 -0969m ~ J -..CO(-) .(SR2 +/. = 172 = V} = Va I 3 kontinuiteta slede brojne 3 ~~'i. h2~5m.Rl = I.2. au kojima su C j ekvivalentni koeficijenti deonica. Ulje struji iz rezervoara A ka rezervoaru B kroz slozeni i prosti cevovod.. V2 2 v2 2gh3 Vo 2 13 I. Konacno.u +1.1. b) precllik cevi d 3 da biprotok kroz prosti cevovod.3 o a zatim se iz Bernulijeve jednacine za preseke 0-0 i 1-1 gh1 = Cov.v3 = 2.Co(. Dati podaci su: d=50mm.R2=0.5.u=0.]=3. 1z jednaCine V. d z =45mm. odredjuju brzina strujanja vo=~ . V3 3 3 ProlJlem 2.=0.2 . "3 "0+ R3 VO RI R3 V2 k V3 ~2ghj Co +9 C l Cd) 1 1 do 4 V2~ vI VI =2.-.. I....=0.711 mls i V3 =2.. ProlJlem 2. SRl=I. r s' I. Ij =/2 =5m.. d 1 = 40mm.d+ 1) =16.2. lo=4m. I.515m/s.3-4.. 2 .. d j =80mm. koje glase gh] =Cov~ 12+Cj 12.. 1 =1..3-3.vo=2.R3=1. d 3 =60mm. /.. 1. 3 1.2. i jednaCine kontinuiteta Va = 3ft] .74 lis.=0.... I..R2 =0.R3 +I. I=lm. Odrediti: a) visinsku razliku izmedu nivoa ulja u rezervoarima da bi protok kroz slozeni cevovod bio V=3 lis.310 mis. 1. sk.i vrednosti brzina: v] =1.. 11=20m. iznosio V.329 mls... 12+C1V~ 12. d~ . h 3=8m.. takode.5m. I..V3 = .3-3 v 2 =1. v = 60mm Is. 1. B i C budu isti. 1. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V3 tako da protoci ka rezervoarima A.-) (I... Slika P. 12 =30m.2 v. do=lOOmm.. \ =2.1'1=3.k=0.5. 13=40m.5.2v d~ . Dati podaci su: h 1 d 2 =70mm. l.d= 3.k + 7vd+ 1) = 9.21 . iz Bernulijevih jednaCina postavljenih za preselce 0-0 i i-i (i=2..99) uvode ekvivalentni koeficijenti otpora deonica 0 i 1 10 Co = I. 1 1/0 11 --l-+-( gh 35.Proracun slozemh cevovoda 181 v - 0- odnosno za protok tecnosti 170 =2.1'0 +/..02.2 ..06. dobivaju se vredllosti koeficijenata lokalnih otpora ventila 2gh2 Vo 2 Iz Sv2 = .. konstantni...5. RESENJE' Najpre se shodno izrazu (2..

71. Odrediti ukupan protok tecnostikroz slozeni cevovod prikazan na sl.39) koji daje vrednost koeficijenta trenja A.7.1 =0. time je potvrdena opravdanost upotrebe izraza (2. Pretpostavimo da je i u ostalim '7 deonicama slozenog cevovoda strujanje laminarno. prvo. PrOD/em 2. 2 I1 V1 2 I 2 V2 2 rj r d 4l r64l v 641 v d l-C1 -C2(T) JV1 +l~+-2-(d) z dt dz 1 iz koje se posredstvom jednacine kontinuiteta 7 == V + r 2 i izraza (2.875m1s. ~Rl = 0.9mm~ ghrc Posle provere rezima strujanja (Re 3 =1637<2320) zakljucuje se cia je i u ovoj cevi strujanje laminarno. -- . [1 == 10m.=0.39) dobija kvadratna jednaCina 1 2 j SIika P. C1 =~Rl +~V1 +~k +1. pa primenom obrasca (2.39).. ha osnoVll kojega se zaldjucuje da je u pocetnoj deonici slozenog cevovoda strujanje laminarno.. u cilju kraceg zapisa uvode se konstante II tl I."1 ~t Pre nego se pristupi odredivanju visinske razlike h treba naCi jednu od brzina v 1 iIi v 2 . P.v3 +71. 1 .2 =0.v1 = 2. Na kraju iz Bernulijeve jednacine.d v1 II . daje vrednost brzine v 2 == 1. postavljene za nivoe tecnosti u rezervoarima.7V2 . Dati su podaci: H=2m. [3 = 10m.3. dobija se trazena visina h == Co 2g +(Cj +A"l V 2/2 I VI " 71.d v k R1 't V R2 i 3 .050.1. 3 71+ 1)2' 3 V3 13 2 V3 u kojoj su koeficijent trenja 71.3·5. 12 == 9m. na pr.3 == 64/ Re 3 i brzina cevi 8ri" 2 16/3 vrc = 4r/ / d.3-4 2 1 2 2 +2C2(-2) d2 dd1 2 vJV l j d 4 2 6412v d 2 l -lC2 (z) v +-2-(T) vJ=O " d2 2 r Cije je pozitivno resenje v J =0.182 ProraCtm slozemh cevovoda 2 RESENfE a) Prema zadatom protoku brzina strujanja v = 41/ / d rc = 1.628m_ b) Iz Bernulijeve jednacine postavljene za prosti cevovod gh == «(. Ova brzina. ~v2 == 3.v3 = 4.39) slede vrednosti 11. -I:~' Dalje.-+ 1) = 38.=64/Re=0. ~R3 = 0. ~R dl 0. ~k = = 0.5.-S. dobija se precnik d 3 = 4 --2(~" +~V3 +-V-. +(.3." == 0. I:.528m/ s daje Re = vd /v= 1273 < 2320. 195m1s.R2 +~v2 +~k +l. = 40mm.3. I:.6.02. d2 d 3 = 25mm.1.. .1.071.1.110 i 71. napisane tako da svaki Clan ima dimenziju duzine. ~R2 = 0.2. 1:.) 2g = 1. te da vazi izraz (2.rc.d3 V3 'I pr Co =~u +~v +A d . L=5m.d 1 1 k [2. 2 71)2' 1. Cime je potvrdena ispravnost pretpostavke laminarnosti strujan:ja i U ovim cevima. h I C2 =(.2.6. = 30mm.. v 1 • Za odredivanje ove brzine koristi se jednaCina hidraulicki paralelnih grana -" (C1 +A 1 71)2= (C2 +11. a zatim one daju Re I =584 i Re 2 =896. 1=5m. d=50mm.

<' (~" +2~. .7). d6 =70mm. a) Odrediti ukupni protok vode. Voda struji od rezervoara Rl lea rezervoaru R2 kroz slozeni cevQvod.2. Dati su podaci: H=4m.2.~ 1)..V2 .IE' Ovaj zada:tak bice resen preko hidraulickekarakteristike cevovoda. P 7 t i __: 1]) H . d2. C!:::: 9.: ~ gH / Ke := 3. ~=~===~J R2 a) b) Slika P.7) i (2. J H j Id' ~~ )2 (- 'n 12. C6 =7. PrOblem 2. d4 ':. Konacno.3) za sprezanje hidraulicki para1edj ~ lnih i rednih grana.3).: 40mm.3-6. (2)i (3).R3 + ""k 2 A 13 ) r +""v3 + d. b) Nacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku cevovoda. . C3 =9. d z :. Zato se.3-6 RESENJE' a) Uvodenjem koeficijenata hidraulickih karakteristika deonica - Ki = . i na laaju. C2 =4.dl.. i koriscenjem izraza (2.7). iz Bernulijeve jecinaCine gH:.: 40mm.. nalazi ekvivalentni koeficijent K I_ 3 = ( I l l i=l Ii: )-2. (+)2..2. C7 =4.VI+A~)~ I SlikaP. t.2.J'/oielllh cevoFoda RESEN. 4· r L... a zatim u tom dijagramu ucrtati radnu tacru. dobija se protok tecnosti fi':. C4 =5.Proracl!il.: K. 2 a zatim se za hidraulicki paralelne grane (1). primenom izraza (2.p t. Cs =6. uvode koeficijenti hidraulickih karakteristika deonica 183 VI lJ. najpre.3. 3 1.. 1'. posredstvom izraza (2. A '" """ k J.3-5 K 3 = 2 {-2~n :. d l = 50mm.1 4 2. u kome su precnici deonica d i i ekvivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. za redno povezane grane nalazi se ekvivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike cevnog sistema: Ke = K + K I _ 3 == 1702131. k 3 > =2(d 2n) (SRl+2Sk+(. d7 = lOOmm. 12 K2 =2(-2-) (SR2 +2Sv2 +A d ~n ). +).3.A k Rl k.':L+~R. K: ±( t. dobija se ekvivalentni koeficijenthidraulicke karakteristike . d s = 60mm... d 3 = 50mm.39511 s.

5.847 m/s.vi V3 = I Vc'u +1. za cevovod sa s1. P.k + A. pri cemu se nivo tecnosti u rezervoaru B odriava konstantnim isticanjem vode kroz presti cevovod (3). Prublem 2.V ucrtati pojedinaene hive (i) U=1. 13 = 8m. u dijagrarriu t:. A.R2 =1.k = 0.b>O). Za nivoe tecnosti u rezervoarima Rl i R2 vaii Bernulijeva jednaCina pgH = t:. 10 = 10m. i 2. C.3-6b. redno spregnute grane (A +B) i (7) se sabiraju time se dobija ek-vivalentna kriva hidraulicke karakteristike K •. Kako je sa sl.. Do brzine v maze se doCi na 1 2 "dva" nacina.2. ]-2 . II =5m..v3 + 'A..u +2C..7).'d+1)T o 1 10 Va 2 '1 2 VI (1) . prvo. = 13 .)-'2+Ks 1.j2gH 1. C. b) Nacrtati hidraulicku karakteristiku slozenog cevovoda i radnu tacku sprege cevovod .025.k +(.P.. d 1 = 32rnrn.!3 / d3 + 1) 12.P. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C. =25mm.184 Froracun slozenih cevovoda K • =: K +( .5. d2 = 40rnrn. + 1. a) Odrediti snagu ugradene pumpe. cime se dobivaju hive A i B.2.l = 2. iz koje sledi v = v3 (d ! d )2 := 1. SRI := 0. to se za crtanje ekvivalentne karakteristike koriste postupci opisani. upravo. =0.2.V7 iz koje se dobija jednaCina karakteristike cevovoda '2 ilp =-pgH + pK.6. ~(/k+ k)-2+ K6 ' sa kojim pIotok kroz cevovod iznosi V=:. u OdeljCima 2.V7 =: 0. ~v3 = 2. Prvi naCin je postavljanjem Yp = gH +(C.2.2. Nakon toga paraleIne grane A i B se zamenjuju ek-vivalentnom (A +B). hidraulicki paraleIne grane (1) i (2).j gH IKe = 14.. kao i (3) i (4). od tih deonica.2. + 1 3 l . konacno. Dakle.P1 + ilps + t:. b) Za cItanje hidraulicke karakteristike potrebno je.. za koju se postavlja Bernulijeva jednaCina: gH = (~u +l. 12 = 30m.2 2m. Kako za ostvarivanje strujanja sImi sarno potencijaIna energija (pgH) to je ilp = 0 sto znaci da se radna tach R T nalazi na V osi. ~u := 0.3~7.o= 2. ]. H =: . Prema tome.5. (a.vl +A. .3-6a oeigledno da su pojedine deonice tedno iIi paralelno spregnute. Dati podaci su: h =5m.P7 = pK.3-7a sa proracunom se hece od deonice (3).R\+(. a sto je prikazano na sl.3. .127 rnl s.4. Zatim se ove hive sabiraju sa svojim rednim granama (5).pumpa ako je karakteristika pumpe data izrazom Yp =a-bV?'.2.5. c.vo +1.p . Kako je nivo tecnosti u rezervoaru B konstantan to vazi jednaCina kontinuiteta 7 V.44 I Is. I. SV2 = 9. d 3 RESENJE' a) Kada u cevnom sistemu postoje nezavisni presti delovi cevovoda tada proracun treba zapoceti. iz koje se dobija brzina .7 ~(k+ fi. zamenjuju se ekvivalentnim deonicama (1 +2) odnosno (3+4). do = 50mm. odnosno (6). C.v3 + 'A. 'd) T+ «(. 'tlp =80%.

. energija u racvi je ista i za granu (1) i za granu (2). 1 S druge strane do ove brzine dolazi se na nesto drugaCiji. i iz koje se dobija rnalopre nadeno reilenje za brzinu v 2 • Sa brzinama vI i v 2 ._ _~.13 J /kg..2.k +1.. b) Da bi se doslo do hidraulicke karakteristike najpre u dijagramu sa s1..A.R2 +I. (1) i (3).3.866 m/ s." + A d +1) 'i + 2g(h + H) ])112 = 2.1..vo +I.h so dab..1'1 +Sk +A )2= -ghR_2 + (I.k +l.." +2l.zk .2 +A +1)2 d 71 'I v. Nakon odredivanja napora i protoka.Kada se raspolaZe sa podacima 0 brzinama tada se pristupa odredivanju napora purnpe. i za koje jednaCina (2..:" 4 [(i. liZ pomoe jednaCine kontinuiteta Vo = Vj +V2' dobija se brzina strujanja va =VI (dl / d o )2 +V2 (d 2 / d O )2 = 1.2 visinske razlike od racve do nivoa 1-1 iIi 2-2.1.8) a koja govori da je u za/vorenom sirtljnom kolu naporp"mpe jednak gubicima Ygzk ' 1 1 4 VI [IA..2). I 2 u kojoj su hR_ 1 i hR. (2.. -<11-----"-----<.13 J /kg.A. iz koje sledi brojna vrednost· Yp = 44. a sustinski isti... k V2 gH gh L-~~_ _ _ _'~.ProraClm jlozemlz cevovoda 185 ~:z Ji.194 ms / '2 lSR2+ S k+ S1'2+A. do napora pumpe moze se doCi i primenom Bernulijeve jednacine za za/voreno sinrjno kolo. Zatim se hive (1) i (2) \ I . u kojem su deoIDce (0).. y k H V3 ===u III 0 ~V3 vo Rl R2 k i2 .3. d .8) ima oblik 2 I 2 2 Ia Va 1 VI '3 V3 Yp = (I.do'A.2._ _ _ I~ h lQ.. Do napora pumpe dolazi se iz Bernulijeve jednacine (1) iIi (2).102) iznosi P=202 W. S druge strane.. 3 a) ~V2 V ." +/.3.vl +A.RI +I. nacin. +i. pa vazi jednakost V~ YR = gh R_I + (1.. koja glasi Yp = Yg.3-7 Za cevovod sa sl. +1)T+(l.2.9b treba ucrtati pojedinacne karakteristike (i) (i=0.. +1 .. 1«!/---=:--I~iJ ilo I b) Slika P.u +1..d2 .1'3 +A d +l)T d1 o 3 odakle se dobija resenje za napor pumpe Yp = 44.k +lvd)T+(I.P.. snaga pumpe shodno izrazu (2..3-7a uocava se zatvoreno strujno kolo. Nairne..RI +1.

3 ' V3 ((. v==1.vo == 2. to == 4m. jednaCinu kontinuiteta VI == V3 dobija se brzina V 1 = V3 Cd3 / el])2 == 1.3.R2 +(. i posredstvom izraza za koeficijent trenja (2. ina taj nacin se dobija ekvivalentna hidraulicka karakteristika cevovoda-kriva Yc ' U preseku karakteristika pumpe Yp i cevovoda Yc nalazi se radna tacka RT.7S. za rezervoar B..v3 +(. (. koje sada Ide na krivima (1) i (2). Kada se raspolaze sa polozajem radne tacke tada je interesantno znati sta kojoj deonici pripada. ~u==0.4.63) za koeficijente trenja. +V2 dobija se brzina Vo == VI (d] /d O )2 +V2 (d2 / d O )2 == 1.. ~uo==l.32). Problem 2.V2 +A.3164T vT. Sa ovom brzinom iz jednaCine kontiuuiteta Vo =: V. (.v3 == 4.. d+1)T= ((. h == 10m.R2 == 0. TJ p == 0. kojima odgovara ukupni protok Ti"o' Potom se iz presecne tacke na krivoj (1 + 2) povuce horizontala (Y=const)...em vode kroz njih.177~.1. == 1469. Za odreaivanje brzine strujanja V 2 koristi se uslov hidraulicke paralelnosti grane (2) i redllog zbira grana (1) i (3) 2 2 I 2 12 V2 '1 VI . Posle toga krive (0) i (1 +2) se sabiraju po pravilima redne sprege. Strujanje u cevima je turbulentno u hidraulicki glatldm cevima.63) daje koeficijent trenja A. RESENJE' 1z Bernulijeve jednacine za nivoe tecnosti u rezervoarima B i C. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim' proticanj.5.1O.. (. posle uvrstavanja izraza (2. Slika P.186 Proraclin s/ozemh eevovoda sabiraju.7.. dobija se jednacina za brzinu l1/2 2g(h + Pm / pg) m '.] =0.u +(. kojima odgovaraju protoci Ti] i V2 .1. ('k==0. jedna na krivoj (0) a druga na krivoj (1+2). d 1 == 4Smm.v3 +Sk +A..25 . Odrediti snagu pumpe.06. Da bi se to utvrdilo prvo se iz radne tacke povuce vertikala ( V = const) .m /s. Dati K su podaci: h = 1m.] d+1)T+ ((. . time se dobija kriva (1 +2). a nakon toga struji ka potrosacu P. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.v] == 1.RI == 0. /1 == Sm. (.3-8 I V 3 == Cije je brojno resenje naaenO metodom proste iteracije. Istovremeno. '2 '3 6 d 2 == SOmm. metodom proste iteracije dolazi do brzine v2 =2. Pm == 5kPa. KoristeCi. Cime se dobivaju dye presecne tacke. (.. r.3 d+ 1)T 2 ! l J (. taka da se pri jednom naporu sabirajll protoci.0212. Nivo vode u rezervoaru A je konstantan.k -0.3-8.RI +I. == ISm. S' 3 iz kojeg se.V2 == 3.6. voda se vraca iz rezervoara B u rezervoar C.5.. +(.. (. pa se tako dobivaju dye nove presecne tacke. do == 80mm. H = 10m..072 m/s.1.'V3 3 13 V .2. p= 1000kg / m 3 .V1 + A.160m/ s koja shodno izrazu (2. H 2 d 3 == 40mm. +1+0.

d 1 =40mm.5.~==MF=~." = 0. Pm =13600kg/m p=1000kg/m RESEN. 1Q-6 m 2 3 .Jh.1. S.4m.3 W. d3 =50mm. 1. SV2=12. Da bi se blenda uspeSno koristila za merenje protoka ona treba da bude izbazdarena. "t'i:~·.02. SV4=3. d) = 25mm. k'. SV[=l. Dati z podaci su: h. iz iz1'aza (2.BleltdCl .06.5. A.2. 13 =12m.845 m/s. da se zna koeficijent njene karakteristike K.. D=60mm.2.7. SRl=1. Pri radll pumpe mvoi tecl10sti u rezervoarima su konstantni. tj. Sa ovako odredenim protokoll1 brzina strujanja kroz cev 12nos1 2 V3 =4K. Odrediti: a) koeficijel1t lokalnog otpo1'a blende~ b) koeficijent Jokalnog otpora velltila V3 da bi Hivo tecllosti u rezervoaru C bio kOl1stantan.3-10 .1. a) .1E: 3 . SR3=O. Ri R2 Vi 14 =6m. Problem 2.52. i d) snagu pumpe. Koeficijent trenja racunati primenom formule '}. " k. c) precnik cevi d 5' da bi nivo tecnosti 11 rezervoaru bio konstantan. V= 1."4'=4. d l =80mm. l3 = 1m..=0. d4 =50mm.160 IRe 0. Konacno. Slika P.5. v v k SV3=4.)+(Suo+ 2 SvO+A. Pumpa transportuje vodu iz rezervoa1'a A ka 1'ezervoa1'ima B i C.ii sluti za menmje jJ/V/olea fluicia. l4 =2m. Problem 2. SRz=0.vz J Yp =g(H-h.102)..3-9 RESENJE: P=156.D.5. 1[ =12m. 11p =0.2.ie lokall'll 01]701' ko.8. SV[ =2.63) daje 71.g '0 '2 sa kojim se. Sk=O.2m.. U grani (2) slozenog cevovoda p1'otok vode se meri pomocu blende koja ima karakteristikll K = 0. iz Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe tecnosti 11 rezervoarima A i C dobija se napor pumpe 2 2 1 ' Vo " '0 lz . i[ =4m. 12 =10m.Jh I d rc = 1. Odrediti snagu pumpe i koeficijent h lokamog otpora ventila V2.3-10. SV2 =·0. l =8m.3-9. Is. Sk =0. Sv =2.[ = 1..Proracu/t slozemh cevovoda 187 koja shodl1o iz1'azu (2. SJika P. V4 S" =0. d 4 =50mm. "z =2m. dobija snaga pumpe P=874 W. u 71. 1.pa ce tada na osnovu pokazivanja manometra h protok flllida biti odreden izrazom V = K. Dati podaci su: hl =2m."5". SR2=0. Tl p =O.=0. hz = 1.0183. I. d z = 36mm.o-d )-2 +(SR2+~V2+A.015 m 3 Is m l12 i pokazivallje ma110metra h=121mm zivinog stuba.3. l2 =5111.3.8. 15 =3m.2-d +1)-2-= 110. d 2 =60mm.0 =0.182.8.

d l = d 2 = d 3 = 200mm. SRI =0.1. H = 4m. Svl = 1. Za posmatrani cevovod postavljaju se Bernulijeve jednaCine: za nivoe 0-1 '3 . kao i izraze za: koeficijent trenja (2.12a vod (1) sluzi za regulaciju protoka i naziva se optocni vod.2.3. d 2 =40mm. Cija je relativna hrapavost 10-3 (p = 1000kg / m3 .pm .p) gh. 2 YJ p =80%. II = 3m.102)..63).5kPa. P.5. RESENJE. c) d s =65mm. SV2 :::: 13. 2 V3 P . b) laminarno (p=8S0kg/m 3 .3. . S druge strane ova razlika pritisaka semed pomocu diferendjalnog manonietra i ana iznosi !J. ds = 75mm.5.9) b) SV3 = 1. 11p = 0.34 .6.P m :::: (Pm . II = 5m. Kako vaii jednakost !J. Sk =0.m 6 2 / s.5.5. S" == 0.p:::: PS B v£ /2. v=S·10-4 m2 Is). u grani (3). Sv5 = 2. Dati su podaci: d l == 75mm. '2 '3 SR2 = 0. 10 == 2m. to se iz nje dobija koeficijent 16kalnog otpora blende ":JB r = 2gh Pm .3. kontinuiteta hidraulicke paralelnosti grana (2.8.2. koeficijent lokalnog otpora blende (2. U slozenom cevovodu. d 3 = 50mm.3) i za zatvoreno strujno kolo .3.77 RESENJE KoristeCi jednacine: Bernulija. Problem 2. (2.5. Svo := 2. 14 = 4m.P == 8 79 . c) Resiti zadatke pod a) i b) primenom hicIraulickih karakteristika i Iiacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku zatvorenog slozenog cevovoda. 1 "" 10m.jednacina (2.3-11 pumpe (2. Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantni. Sll = 0. ako je strujanje: a) turbulentno u hidraulicki hrapavim cevima. Svl = 5.3-U. v = 10-6 m2 / s). Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V4 i V2 i snagu pumpe.p:::: !J. Odrediti snagu ugradene pumpe.~R2 = 0.8).3-12.188 ProraculI slozenih eel/ovoda Pad pritiska na blendi kao lokainorn otporu je !J. SRI == 0. = 10m. meri se protok vode pornocu blende Cija je karakteristika K == 0. Tecnost struji kroz zatvorena strujna kola. Pm == IkPa. d) P=950. Problem 2. SV3 = 3. 15 == 10m. = 10m. do = 300mm.74 . Slika P. V= 10.4 W. d 4 :::: 50mm. Napornena: U delovima zadatka pod b) i c) koristiti numericku metodu proste iteracije. Sv3 == 4.8.3. Sk == 0.3.5. Dati su podaci: h =2m. = 5m.1. dobivaju se trazena resenja Sv4 = 66.01 m3 / sm l!2 i pokazivanje zivinog manometra h=40mm.9) snagll P=321 W.U cevoyodu prikazanom na s1. PI' == 15.

RI +I:.do .d 3 u = V3 Ie V3 l It frv 2 Ie ~ Vl1l. 3 (/3 +l2)1 d 2 +2 = 2716 m -3 G8v I 0'25 '1 " s' SRI +Sk +Svl +0.1.k +1'2 T+ 1)2+(I:. 2 2 2 i za zatvoreno kolo ° kao i dye jednaCine kontinuiteta '0 Vo II v1 Yp = (Su +2svo +11.0 == 0.1. Kako seprimeuom izraza (2." +/:.l.102)sledi vreduost P=7960W." +1:.1.(1O-3+ 68V .1 +11.I p.I 'd+ l)T ' 1 2 2 (3) V2 =V3 ..2 =11.)0..-1.39) to ce se njegovim uvr."v3 ' " I e ' d Y3" d3 cije je brojno resenje nadeno metodom proste iteracije.R2 +I:.020.3 ==0.-1= VO II 1"F ).81) dobivaju vrednosti A] = 0. Vo =r~ +V2 (4) I" - " "I [2.stavanjem ujednaciuu (1) dobiti kvadratna jednacina \ I .3-12 a) Uvrstavanjem izraza (2.r+l 1 1 1 cije je brojno resenje.k +1:. Zamenom nadenih velicina u jednaCinu (2) dobija se jednacimi v 3 = r +r VI == V3 • ~R2 +2sle +su +Sv3 +11.11(10 +-d2 -..1.81) dobija 11.0. to se izjednacine (3) dobija Yp = 39. b) Kako za laminarno strujanje za odredivanje koeficijenta trenja vazi izraz (2. a) """ i le.25. Kako iz jednaCine (4) sledi v 2 =V3 to se shodno izrazu (2. dobijeno prostom iteracijom.9 J / kg.fiih . '"u .. takode.1.Sa ovombrzinom iz jednacine (4) sledi V o = VI (d 1 1d O)2 +v2 (d2 1dO )2 = 2..ProraCliIl dozemh cevovoda 189 za hidraulicki paralelne grane II V1 2 V2 13 V3 ) (I:.d 2 [3.. Konacno.v b)~ ~ c) Slilm P. ' I = 2 ' 366 m ' s +r +1+OU. se jednacina za brzinu .d 1 0 '" RJIe R2 vo ..0 d)T+(SR1 +SIe +Svl +A.2. iz izraza (2.v3 +A3 T+ 1)2 (2 I 2 3 .81) za koeficijent trenja u jednaCinu (1) dobijp.1 T+ 1)2 = (I:.-)' -.259ml s..0202.0202 i 71.

39) dobiti: leo = 0. iz jednacine (3) dobija se napor pumpe Yp = 42.2. blend a karakteristike 3 K =O. Zato ce se sa pojedinacnih karakteristika preCi na ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku.3) i (2.3-13.2 = 0.112 m/ s.2.1.190 Promcun s/ozemlt cevovoda Cije je pozitivno resenje V3 = 1. (grana sa ventilom Odrediti snagu koju trosi Slika P.jK +K3 JK.1.9 42. U preseku ove dye karakteristike nalazi se radna tacka cevovoda oznacena sa R T.1. OCigledno je da u cevovodu postoje redne i paralelne sprege izmedu nekih deonica. prvo. Dati Sll podaci: . prema potrosacll P. (i=O. Cije je pozitivno resenje VI = 2.1 = 0. 11. P. pa ce se shodno izrazu (2. Konacno. pa ce snaga pumpe biti P = pYpVo /. dat je na dijagramu sa sl. Sa poznatim brzinama v] i v 2 iz jednacine kontinuiteta (4) dobija se va = 2. karakteristike.6 laminarno 488. Na ovom dijagramu naznacena je i karakteristika pumpe.(~R2 +2~k +~u +~v3 +A3 -1-+2)v3 = 2 .3-12c.775 m/ s.2. i konacno redne deoniee Ko i K123 zamenjuju se ekvivalentnom karakteristikom cevovoda Ke' Prime nom izraza (2. koji shodno izrazu (2.3). P.081.)-2 K e =K0 .VI .2.2. e) KoristeCi izraze (2. paralelne deonice K 23 i K1 se zamenjuju ekvivalentnom K 123 . Problem 2.3 J /kg. Sa ovim koeficijentima hidraulickih karakteristika cevovod sa sl.3 7960 6710 Graficki prikaz dobijanja ekvivalentne hidraulicke.4 Ke 1546 1899. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A.3-12 ° 1 3852 4136.7) dobija se ekvivalentni koeficijellt slozenog cevovoda (1 1 .9 Yp [J I kg] P [W] 39. Kako iz jednaCine kontinuiteta (4) sledi 1'2 = V3 to se uvrstavanjem ove relacijeu jednaCinu (2) dobija lcvadratna jednacina 2 I] V 12 + 13 2 (~R1 +Sk +~v] + l)v] +64.1. drugo.01242m / sm1l2 koja je povezana sa diferencijalnim manometrom u·· kome je ziva. Prcitok kroz instalaciju regulise se pomocll optocnog voda V2).3-12b.:rt p' Rezultati proracuna dati su u sledecoj tabeli .102) daje snagu pumpe P=6719 W.3-13 pumpa. U tom cilju. U cevi precnika d=50mm. se redne deonice K2 i K3 zamenjuju jednom K 23 .99) i (2. P.1. koja vodi ka potrosacu P.2.3.8 Tabela P.7 2 1524. kroz rezervoar B. pri cemu su koriscenapravila crtanja opisana u Odeljcima 2.2.8 3065 3 3551.3-12a ima elcvivalentnu hidraulicku semu prikazanu na s1. d] "3 °. +l 2 +-) sa kojim napor pumpe iznosi Yp = KeVa2. ugradena je.0506.2.101) dobivaju se koeficijenti hidraulickih karakteristika pojedinih deonica K.2 i 2.976m/ s. turbulentno 463.0577 i 11.3.2.3 5091.

d3 == 80mm. p= 1000kg/ m 3 • Slilca P.-+1)..K4 =7.. . /"2 ·2 . n~ a n~ I 8 . 3 8 14 8 Is K4 =~(<'. K5 == -2:4(l. d l ==80nun. 12 == 3m. dobija se snaga ugradene pumpe P==308 W. ==6m.-) .-+1) . do == 65mm.75. Svo .351/5.28115. '2 Vs == Jgh / Ks = 18.61/ s.T+ 1) .2 i jednacine kontinuiteta V5 == VI + V +V3 . k vs 12 =6m. It == 2m.. Kj =--. <'. Sv5 == 10..5.u +Sk +<'. IIp == 0. SV4 == 11. SR2 = 0. to == 4m.2.3 = 10. h SkI = 0.5.3-14 oclrediti: a) snagu ugradene pumpe. RESENJE" Odredivanjem protoka blende. zato ce se ave veliCine. <'. d 4 = 60rrun.= 0. ProDlem 2.7.-. koja glasi gh = Kl52 . r.8. kao i odgovarajuce jednaCine kantinuiteta. Su ==0. S2 = 9.02. SR1 == 1... pIVO. 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 1-1 i 0-0.z4(SR +Skl +<'. d2 == 50mm. do == 120mm. n~ . SVI = 1. d 2 == 60mm. H == 1m. to se njega dobija pratok kroz optoeni vad V4 = "K1V1 +KsV5 I.2 + K5V52.v5 +A..-. a zatim koristeCi Bemulijeve jednaCine za nivoe tecnosti u rezervoarima A i B i za zatvoreno strujno kola (deonice "1" i "2"). to == 12m.7.R +Sv2 +1.. d 1 == 80mm. Sk =0. == 8m.vj +Sl +/l-'d+ 1) .. Pv == 800Pa. i b) napor pumpe posreclstvom ekvivalentnog koeficijenta hidralllicke karakteristike slozenag cevnog sistema..- Kako vaii i drugi uslov hidraulicke paralelnosti K4V42 =K1V. h =100mm. SR = 1.v4 +11. A. =0.3-14 RESEN. dobija se protok n~ 2 8 K2 ==~(<'. 13 ==8m. 13 K3 =---z4(SR +Skl +<'. =K2V2 =K3 V 2 2 3 VTj Zatim se· iz uslova hidraulicke paralelnosti deanica K/. TJ p == 0. Sk =0. Su =0. SRO =0. Dati su u podaci: h==4m. Za zatvareni cevni sistem sa 81..025.. ds =lOOmm.lE" Radi kraceg zapisa llvesce se koeficijenti hidraulickih karakteristika cevnih deonica 8 fa 8 /1 Ko ==~(<'.u +2Svo +11. SV2 == 2. n d4 4 n d5 c5 Da bi se odrediIa snaga pumpe potrebno je poznavati protok i napar pumpe.-.5. P.2.-+1).3.R +Sk +l.3-14.. odrediti. '4 'I Is == 10m.5.5. Svl == SV2 == 1.Fromcun slozenih cev'Ovoda 191 Pm == 3kPa.1 = 4.5.. upravo tim redam.-. Sv3 == 2.2 +11.5.8.11.= 2.5.v3 +S3+A.. dobija protok 2 1Z =V5 (1+~K1 / K2 +~K1! K3 )-1 =8.

Odrediti snagu pumpe koja obezbeduje projektovani pratok.592 m! s.3-15. 'Il p =80%. Na kraju.1E Prema projektovanom protoku brzina u cevi ka rezervoaru C iznosi v =4T/ I d 2 n ::: 1..2.88 1I s.7) za paralelno povezivanje cevnih deonica dobija se ekvivalentni koeficijent hidrauli6ke karakteristike K. u kome sn deonice (0) i (4). 10m. t.54) snaga pumpe 1znosi P=2393 W. 'a . v k'---~--~----~----~ VI R V2 Slika P. Pumpa prebacuje vodu iz dva donja u gornji deo rezervoara. Nivoi vode na svim etazama su konstalltni.. b) karakteristiku blende koju treba ugraditi u cevovod umesto meraca pada pritiska na duzini 10 da bi pIotok i pokazivallje bili isti. I Is. t." +s/c +C.3) za redno i (2. Nivoi vode u svim rezervoarima su konstantni. U potisllom cevovodu na dmini = 5m meri se pad pritiska pomocll diferencijalnog manometra sa zivom.5.Y2 =3.'fi==:!=. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A i B u rezervoar C.==tI h2 1 ::: 1O.VI + A~) _ RESEN.. P. t." 1z Bernulijevih jednaCina za nivoe 1-0 i 20. 2 Su = 0.4 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo. d + 1)2" ' p i jednacine kontinuiteta V2 2 2 2 v ' (1) (2) Vo =Ii.V02 = 74 J I kg.75 J Ikg. Dati su f=' ~=~~r-=I"'·T~v""d.02..5. dobija se napor pumpe: }~::: Ki'. 12m.3-16.3. h2 1= ::: Sm.192 Fromcun slozemh cevovoda Konacno.245 ml s. ProDlem 2.k +Sv2 +A. 1..3-16 vodase llalazi na tri nlvoa.2. + Kl'4 2 ::: 74J Ikg.5. dobija se kvadratna jednacilla 1 11 -/2 2 12 (Sv1-Sv2 +/. Potrebe u rezervoaru C su ri" = 2.vl =4. kada je ree 0 protacima.R + 2C.CA~I=0v" 11 1 1-."~+L~+[K'+(k+ k+ Sa kojim napor pumpe iznosi Yp klTT d10497 = K.d")V 1 r -L 2 g(hz -h )+(Su +Sk +Sv2 +/cd)V lJ= 0.=0. Potom se iz jednacine (1) dobija napor pumpe Yp = 119. +V2 . SR:=: 1. podaci: d = 40mm.3-15 I Yp = ghj + (C.y +1.:38m. U rezervoaru sa s1.-d-)V 1 +2v(Su +Sk +Sv2 +/. '2 2 cije je realno resenje Vj = 1. iz jednaeine kantinuiteta primenjene za raeYU dobija se protak kroz pumpu f/o ::: V5 +V = 25.T)T+(SR +2C.2. Sk::: 0. Odrediti: a)snagu ugradene pumpe. sa kojimje snaga pumpe P=299W. hI ::: 1= 15m. shodno izrazu (2.1.v = 1. koje glase v~ 2 + (C... ProDlem 2.v + A~ + 1) v I 2 1 2 2 Y = gh2 +(Su +t. b) Primenom izraza (2.

5. Dati su podaci: D=50mm."2 . 1.Ventil u prvoj cevi ima koeficijent lokaJn()g otpora ~1'o..5. --. sa kojom procI. Ie . to ce protoci u' n+ 1 cevi bi ti isti. ~v =1.Prora(Yun J'iozelulz eel/ovoda 193 c) protok vode od srednjeg ka donjem nivou kada pnmpa nije u pogonu. D. Tip.)k tecnosti iz jednog mlaza iznosi r/ = vd. Hi (g) u IH" vo Ie (D VI V2 cD 1. d 3 == 40mm" d 4 == 30mm.. 11 == 2m. ukupan protok isticuCih miazeva je Ii-a = (n + l)V. Pm I d Ie = 4kPa. 13 = 10m.2.3-17 ). ~R1 =0. h1 =1m. 1±"'=-==-~t1 . Voda istice izcevi kroz mlaznike izlaznog precnika do. ~1'-2. d 2 == 45mm. '4 = 5m. hi == Sm.5. 12 = 8m.2.2 = 3.n /4. h = 120rnm. H2 == 4m.1'0. Pm == 13600lcg/m3.7.2.7 . fo == 10m. h2 == 6m.. ~1'3 =15. v 2 /2"" gh .4 .O . Lo' h. I =15m. ~u' ~k' Svo' ~v' Sin. Tip =80%.5. Fontana ima n+l mlazeva visine /Z. A=0. Dati su podaci: p =: lOOOkg / m 3 . v RESENJEa) P=1916 W.5m.3-18.--~~~~~~-:J-h2 = O. Pm == 13600kg I m3 . b) snagu pumpe. Prema jednacini kontinuiteta ovajprotok claje brzinu u cevi Vi = v( do / d) 2. H.65!/s. (.\.v1 =4. ~______ ... Tip = 0. d == dl ==dz ==40rtun. d1 == 40mm. Blenda je povezana sa zivinim manometrom Cije je pokazivanje h=125rnm. ~u == 0. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V4 tako da nivoi vode u rezervoarima budu konstantni.8.Problem 2.. P=450W.Problem 2.:\~11 = 5m. r t ~ r Jh P I' --. Ll~ RESENfE: Sv2 = 58.. Da bi svi mlazevi imali iste visine treba podesiti otpore preostalih n ventila. dok je . do == 60mm. Odrediti: a) koeficijente lokalnih otpota svih nventila.6. d. I )'h ~I -SR2=0. d = 50mm. ~-----. S1'4 == 13. LV3 Slika P. p. A == 0. ~R =0. 12 = Sm.F-~~~~~k V1 =4.k =0. iiznosi h. 1. Kako je visina svih mlazeva ista. - - - I" a "' Ie 1 D P== lOOOkgim J .02. Pmo == lkPa. Prema tome. a potom odrediti snagu pUll1pe.3-17.-l.014m /sm 3 1l2 v . Pumpa transportuje vodu iz rezervoara B i C u rezervoar A. H1 == 3m. Ie C. L. Poznate veliCine su: do. ('. Pv = SOOPa..5.k. b) c) K=O. ~"l =2.~R' Sr' ". RESENJE" Najpre se iz Bemulijeve jednaCine za preseke 1~ 1 i 2~2. I \ \ odredjuje brzina isticanja mlaza v = ~2gh .3-16 . U grani precnika D meri se protok pomocn blende Cija je karakteristika K = 10-2 m3 / sm 1/2.5.02. I == 15m. ~R = 1. Slika P.

"~"""i'#""i<'~"". dobija se napor pumpe Yp=gH+(s.1)(7) 2+Sm+ 1J"2' I do v 2 koji shodno izrazu (2. 70. 15. b) 1z Bemulijeve jednacine za preseke 0-1." = Svo . 1·······1 · · ' · l · · · i ' i 1 TiTlT'rnCI 2 ·········\9):~ ~ .1)2+(Sm +l)"2=(SR +SVi +A )2+(Sm +1)"2+ f..194 ProraCit1Z slozenih cevovoda h . Slozeni cevovod ima 9 deonica precnika d t . 20...i'&""lm".9). U deonici precnika d l H meri se pratak pomocu blende cija je karakteristika K = 0.2.2 d dabija se koeficijent lakalnog otpora ventila S.:0. 12. 100.{".. '% vo 7' vt tit I..j)V. 100. J=I L d.ana sa manometrom koji ima pokazivanje h=lOOmm..05m3 /sm1/2 i koja je pove:<.""»fi%""'~""')lm. 10.::==~ '·.""'''. 5... ___ =1::=== tit if: f- VI ~ vi ~~ .-f0.2" . (i=1.. 60. 100.=150.... Dati Sll podaci: H=)Om.j).3-19.%n". l1p = 0.2 v 1 V v2 ~ L· v~ (SR +Svo +A-. 10. u kojima su otpod dati ekvivalentnim koeficijentima otpora C."j). d./!-:-7=%ib94"".--iXl-~ vt k V U :=". a) 1z uslova hidraulicke paralelnosti O-te i i-te deoruce I V . 100.):5.. ..9).8. .?' Da bi se poznavali koeficijenti otpora svih ventila indeksu i treba dati vredp. 120 mm.. p=1000kg/m 3 .(S.102) daje snagu pumpe. PrOD/em 2.~ R r Vn R Slika P.. +A D)(D)4 L(n + 1. Odrediti· smigu ugradene pumpe. 2 ~ IiL-.!!..t. Sa koeficijentam C1 obuhvacenjei lokalnL otpor blende.2..3-18 protok u bilo kojoj magistralnoj deonici Vf =Vo - jV = (n + 1.n.2.1. 70.d.====~===::::~======:. 15.j)(d o I d)2V..osti i=1..J(Sr +A D)T 2 ..''''. ~ V2 rd ====. (i=1.l@""*"":im"':!?h:d·~m~""?%i!""'.""J&"""f}"":%""<{".. =?M"". C... i on daje brzinu Vj = (11+1.:%""!..=5."". 8.+2Sv+2Sk+AD)(D2n) La 4Vo 2[ (SR+Svo+ A-. RRfENJE: Protok izmeren blendolU .

i koriscenjem izraza (2.7) dobija se ekvivalentni koeficijent 2 hidraulicke karakteristike cevovoda K.2. . RES.3. 62. U jednom zatvorenom hidraulickom sistemu razni potrosaCi su redno i paralelno povezani.5.3-21. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola Ap == K. Uvodenjem koeficijenata hidraulicke karakteristike K j = 8Cj 1dtn2 (i==1.7). ..5.2 = 111.-=lO. .2.2. r)-=JApIKe =17./K5 .Uvodenjem koeficijenata hidraulicke katakteristike K j = 8pCj I (d j n)2 (1=1. 80.5.Froraatrl slo:ienih cevovoc/a 195 iznosi r~ = K Jh = 15.3) i (2. 80.9).78.9. 10.102) snaga pumpe iznositi P==2197 W.JK: +.2.43 (1/s) 2 ' . + JK." +{ k+[ K. 20.. U deonicama zatvorenog hidraulickog sistema poznati su precnici cevi d j i ek:vivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. . i b)· nacrtati· ekYivalentnu hidrauliclru karakteristiku. pa ce shodno izrazu (2. "K6 "Kg "K9 1z Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 dobija se napor pumpe Yp = gH + K.431-10'.3=20.1.81/ s. Odrediti ukupni protok tecnosti gustine p = 900 kg 1m 3 ako je porast pritiska u pumpi Ap =72 kPa. a) Odrediti ukupan pad pri tiska zatvorenog hidraulickog sistema. .v'. .-+ k +K.211/s.[K.. hidraulickih karakteristika pojedinih deoruca su K j =20.80.7. Koeficijenti. r fT +K. 27. C.3-21 Slika P. 7.41 Pa/(l/s)2 i=1.3. .r/2 dobija se protok b) Slika P. {j-f.. rb-+ rb-}-2 +C rb-+ rh-. Strujanje 11 cevima je turbulentno u levadnitIloj oblasti atpora.EN. 13. + JK. 220 1/ s..[K. 70.)~2=52248. 10. =2. Ukupni zapreminskiprotok vodeu sistemu je V"..6 J I kg. i primenom izraza (2..7) dobija se koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike Ke=Kl+{ rb-+[K2 +( rb-r'2+K7rI/2+ "l} K 3 "l/K4 "'>. 60.3) i (2.3-20 Problem 2. RESENJR a) Kako je za zatvoreni hidraullcki sistem ek:vivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike K (1 1 )-2 K e = .6 Problem 2.7).2.23.. K. 30.!E. . 100 mm. 40. Podaci: di=lOO. = 13. + 3 + (1 I 1 1)_2 Pa JK: + .

2. C'[__. V_'_/-4"~_p_' M N __ L_'2]_'d_:--.V L ~ . r'. Ii =10.2. V= 0..3-22.L M ~ _l _dl_~.2. P.03.'=8. .2. 0. I1p. = canst. 15m.1.04.26). c) Izracullati korisnu snagu pumpe ako je n=3 i ako su dati podaci: d i =25. a) Stika P . n dj 4 pMN . Frob/enD 2. a.3-22 RE£ENJE Kako se lokalni gubici zanemaruju to u pojedinim deonicama treba uzeti samo gubitke usled trenja koji se odredjuju primenom Darsijevog izraza (2. pravila crtallja opisana u Odeljcima 2.3.2.24a) vaZi uslov V.2. U jednom zatvorellom hidraulickom sistemu n cevi precnika d i i duzine Ii povezane su: 1) redno.l) Kod redne sprege (s1..39): 'Ai = 64/Re i = 16/[f~ I (d.n·lO6 nl / s. V.2. za piikazani cevovod sa s1. Na mestima grananja i spajanja cevi kao i ostale lokalne gubitke zanemariti. I1Pi ==-n-d 4 ~ • (2) ! a. .3. a koji ima jedan od oblika Ii V i 8p li'2 I1Pi = PA. 30mm.2) Kod paralelne sprege (s1. 2) paralelno. i 2.n).. i~l n i=1 d. . tj.3-21a.1CV)] .032 (i=1. -d -2 == . A=0. dobija se dijagram hidraulicke karakteristike dat na sL P.1.5 V. p. iCijom se zamenOffi u jednacinu (1) dobija linearna zavisnost pada pritiska od protoka 128pv Ii . v. Zadate velicine su: d p Ii' Ai U=1.3-21b.035. D=50mm. 28.. 0. 12. . Zapreminski protok V tecnosti gustine p i kinematske viskoznosti v isti je u oba slucaja povezivanja cevi. (1) a) Za larninarno strujanje koeficijent trenja odredujese primenom izraza (2. b) turbulentllo u hidraulicki potpuno hrapavim cevima..21/8. ~ == 128pv Tt.2.3).3-22b) vazi uslov (2. P.3). == canst pa ce ukupni pad pritiska izmedu tacaka MiN biti 11 128pv " n Ii I1PMN == LI1Pi = .2 Ai .5 bar. L=95m. Odrediti zavisnost pada pritisaka izmedu tacaka MiN od protoka ako je strujanje u svakoj cevi: a) laminarno. 1z ovog uslova i iz jednacine (2) dobija se protok kroz i-tu deonicu .196 Proracun slozemlz cevovoda to ce ukupni pad pritiska iznositi I1p == K/ 2 == 6.3. Ai=0. b) KoristeCi. i n dj 2 . P.2. p= 985kg/m 3 .2.

=IT J • ~ V. H == 2m. i P=5.03. SR2 = 0. Konacno. n .25.15. od rezervoara R do deponije D. d) 2 (L. b. S" == 0.=1 n V n d' b) Pri turbulentnom strujanju u hidraulicki potpuno hrapavim cevi~a koeficijent trenja nije funkcija ad Re-broja. b. I.2) Za paralelnu spregu se iz jednacine (1) dobija protok /). REfENJE' a) Na osnovu zadatih protoka dobivaju se brzine: 2 2 z Vj =4Vj Id rc=O. i V • 2 b) Kada se zatvori ventil VI. .3-23.v2 := 4V2 / D rc = 1. a rade obe pumpe. i 2 ==)OOm.v=4(V1 + Ti2 ) I D rc = 1.5. kroz bilo koju deonicu.-s • . Sv == 1. Pumpa Pi je radna a P2 rezervna. odredjuje pad pritisaka V ". Ukupan pad pritiska u zatvorenom hidraulickom kolu je L 1 4)/ " /). P. I=:: 5m. Sekondarno strujanje se ostvaruje protokom kondenzata Vj == Sf Is. U instalaciji se nalaze dye paralelno spregnute pumpe. Dati su podaci: Pm::: O.=1 d.2 7t V= S. gustine p == 1000kg 1m3 . Sk =:: 0.995m/s . a zatim se iz jednacine kontinuiteta 8p /). = 0. Smatrati da snaga pumpe ostajekonstantna.3 kW za paralelnu spregu./).s/ozenih /eJloJloda cijom zamenom u jednaCinu kontinuiteta V == 128pv /). S obzirom da radi sarno jedna pumpa to vaZi jednacina kontinuiteta V =:: Va iz leoje sledi v == vO' 1z Bernulijeve jednacine za preseke 0-1.n g" 2 .~1 Ii.Proracun.=1 L. 'sledi . odnosno od protoka. za koliko se tad a poveca protole transportovane tecnosti lea deponiji.27.5 kW. D=200mm. SkI ~ 0.5.PMN::: 7t 197 LV.3-23 sluzi zatransport i r z = 200 m3 I h kondenzata..pV ima brojne vrednosti: P==41. 11 == 10m. a)Kada radi sarno jedna pumpa.768m/s . Postrojenje prikazano sa s1. odrediti koeficijente lokalnih otpora ugradenih ventila VI i V tako da se ostvare zeljeni protoci V.928 m/s.PMN +pA. korisna snaga pumpe P == /).P== /). =-2 V L/A.2. koja trosi P=7. d== 80mm. Vod (1) sluzi za stvaranje sekundarnog strujanja koje sprecava talozenje prljavstina na dno rezervoara R.PMN = . samo za deo zadatka pod b).4 rednu. kW za ProDlem 2.l) Posredstvom jednaCine (1) dobija se ukupni pad pritiska za rednu spregu 8p '2f. Gubitke u raevama RO i R zanemariti. pa zato vazi puna kvadratna zavisnost (1). SRI =1. leoja glasi .=l ?ell)) c) Nakon provere reZima strujanja sledi da je Re = Dn v 4~ D == 226969 sto odgovara turbulentnom rdimu strujanja pa zadati podaci vail.PMN == L.75.lbar. .P. D 2(D2n)~ . A.

81/ s =: 266 m3 / h. P. ~ + 1) v~ 2 I 2 V (1) (~u +2Sk +2~kl +2~v +A D)2+(~RI +~vl +A"d+ 1 )2' dobija se koeficijent lokalnog otpora Sv] =:1. Yp2 =760 J / kg. ~) l~ +(2SkJ +2sv +1. a) Odrediti l~kupan protok tecnosti ako =15 ~g ({)2. su dati podaci: K] = 10 d ({)2 . U cevrum deonicama u kojima se nalaze pumpe stujni gubici su dati izrazima 1~] =: Kl'j2 i Yg2 = K2V22 ..2) koeficijenti hidraulickih karakteristika. U ovom slucaju protok u raevi RO se deli na dye jednake koliCine. Cije je pozitivllO reilenje V = 73.roblem 2. pa zato vazi jednaCina kontinuiteta r? =: 2Vo' Kada se u Bernulijevu jednacinu (1) uvrsti napor pumpe Yp = Pl1 pPIjo' Clanovi sa brzinama pretvore u Clanove sa protocima. +2Sk +1. H=20m.3-24a) su paral~IIlospregnute i transportuju tecnost iz rezervoara A u rezervaor B. . Visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima je H.v2 +1.3-23 Yp + P.2. b) Povecanje protoka ostvaruje se ukljucivanjem i rezervne pumpe. K = 20 :g (f)2..]1 (T~ +V2 )a =22%. povecanje protoka u slucaju pod b) U odnosu na slucaj pod a) iZllosi [Vb + (V.1.Ie Deponija k k I. dole je u gIavnojcevnojdeonici gubitak Yc K2 = KV 2 .2. pri cemu su veliCine Ki (1'=-.D) V + gHV --.65. Dve pumpe (s1.0:<\ u .D. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo 2 1 2 • 31 V' I VI Ip =: posle zamene napora pump~ izrazom b) l +(SRZ +Sk +t. DakIe. P..1. = gH +(s. Yp ~ =: Pl1 p / pT/o koji sledi iz (2..3-24. .Ie I. jet su grane sa pumpama identicne.20.D. ~ I~ fr R2 V2 Iz. da bi se ostvarili zeljeni 1 protoci V. g Yp ] =: 790 J (kg.102) dobija se koeficijent lokalnog otpora ventiia ~v2 =: 1.D...zs-+ 1+4(2~k] +2~v+6. leao i zatvaranjem vel1tila VI Cime je r~ =0.. Dakle. dobija se kubna jednaCina 8 [ 2/+12 1 1 ] ' 3 ' 2Pl1p D 4 rc 2 ~u +3~k +~V2 +A----. i r 2 instalaciju treba uregulisati tako da se na ventilima dobiju otpori Sv] odnosno ~V2 . +V2 ).=: 0 .198 PrortlGun s/ozemh cevovoda lz -fabrikc - .-p. i na kraju iskoristi veza f/o =: V 12.Ie k frv Slika P.

gl e) ako su pumpe razliCitih karakteristika (Ypl > Yp2 ) a gubici Yg1 i Yg2 se ne mogu zanemariti.:: Yg2 . Yp2 =gH+K2V2 +KV . d) Yp1 > Yp2 ' Ygl == Yg2 == 0. Ygl == Yg2 == 0. P.2 .2 .2.:: Yg2 . pri tome livodeCi konstante 2 K . energija u raevi R (v..zel'tih cevOJ/oda 199 Nacrtati hidraulicku karakteristiku sprege pumpe-cevovod i ucrtati radne tacke spregnutih pumpi i svake ponaosob u sledeCim slucajevima: b) ako su obe pumpe istih karakteristika. Strujanje je turbulentno' u hiclraulicki potpuno hrapavim cevima. e) Yp1 > Ypi'Ygl . RESENJE a) leclnaCine koje definisu problem su: dye Brenulijeve jednacine (postavljene za Ilivoe tecnosti u rezervoarima ALB) i jednajedriacina kontinuiteta.3-24 a) Dve paralelno spregnute pumpe. .2. A="K(K2 -K 1 ) +K2 +KIKz .Proracu/'l s/o. y y+ b) y a) A +-------'---'----4-_ d) V Slika P. V=V. ..K l ) .. c) ako su obe pumpe istih karakteristika a moze da se zanemari sarno gubitak Yg2 .'.s!. Karakteristikeparalelnospregnutih pumpi: b) Ypl == Yp2 . d) ako su pumpe razliCitih (nejednakih) karakteristika (Ypl > Yp2 ) a zanemaruju se gubici Y i Yg2 . Ypl =gH+K1Vl +KV . 2 2 (K 2 . (1) Eliminacijom protoka Ttl i V iz sistema jednaciIla (1). Bez obzira kakve Sli karakteristike paralelno spregnutih pumpi i odgovatajuCih cevovoda. c) Yp1 == Yp2 ' Yg1 . . cije reSenje y" =5 lis zaclovoljava sistem jednaCina (1). +V2 . koje glase: . a gubici Ygl i Yg2 ll10gu cia se zanemare.iima se nalaze pumpe PI i P2 i ona iZllosi (2) .2 .2 .)V 4 +[ZAB+4Ki(Kz -K1)(Yp1 -YpZ )] V 2 +B=O.B= K (gH-Yp1)-(K2-Kj)(1PI-YPZ) ' 1 1 2 dobija se jednacina cetvrtog stepena CA z -4Kj K.3-24a) treba cia bude ista za obastrujna putall ko.

r.B +Yc • (4) Dakle.3-24b protoke iz tacke Atreba sabrati.'const u preseku sa krivima Yp1i 1'~2 dobijaju se radne tacke RTI i RT2 pojedinih pumpi.i u odgovarajuCim cevnim deonicama ne mogu zanemariti. Sa s1.0 i Yg2 = O.ivih Yp1 "+2 i . koja predstav!ja merge/ski tldeo pumpe PI It ra(vi R Na ovaj nacin.10b. Tako na pro nasI. b) Kada se paralelno spregnu dye pumpe jednakih karakteristika i kada se gubici u vodovima do racve mogu zanell1ariti rezultujuca hidraulicka karakteristika paralelno spregnutih pumpi se dobija sabiranjem protoka pumpi pri jednom konstantnom naporu. ali da se glibi<. koja se nalazi na rastojanju gh R _ B . P.200 ProraCYll s/ozemh cevovoda S druge strane u racvi treba da je zadovoljena i jednacina kontinuiteta V=v"j+V2 • (3) lednacine (2) i (3) su osnovne jednacine koje se koriste za crtanje hidraulickih karakteristika paralelno spregnutih pumpi. treba ucrtati krivu Yc ' koja predstavlja hidraulicku karakteristiku cevovoda. Redukcija hidraulicke karakteristike se VIS! taka da se pri jednom protoku od napora Yp1 oduzima gubitak YgP Cime se dobija veliCina Yp1 * = YpJ . 2 ?~'Jtoci .2. Pavlacenjem vertikale (V = const) iz tacke D dabija se u presek:u sa krivQmYp1 radna tacka pumpe RTl. koja leZi na rezultujucoj krivoj paralelno spregnutih pumpi Yp1 *+2' U preseku la. P.1. Povlacenjem..3-24c je ocigledna da radnim tachE'·]' pmnpi odgovaraju razliciti r~ i V • .2. Da bi se odredile radne tacke pojedinih<pumpi.. tada treba dobiti redukovalze karakterisfike pumpi. iz radne tacke treba povuCi horizontalu Y=const. iz radne tacke. linije Y'.YgJ .ghR.HSoj hidraulickoj karakteristici paralelno spregnutih pUll1pi YpJ + 2 ' Kada se ova 'rriva spregne sa hidraulickom karakteristikom cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. ali ovog puta za potisni deo cevovoda. pa se tako dobija rezultujuCi protok Vc = VA + VB u tacki C. objasnjen u Odeljku 2.isprekidana linija Yp1 ' Sada se koriscenjem izraza (2) i (3) pri jednom napom sabiraju protoci iz tacaka A i B. Da bi se nacrtala hidraulicka karakteristika cevovoda. P. takode. Cime se dobijaju: upreseku sa krivom Y 2 radna p tacka RT2 pumpe P2. Ove tacke se medu sobompoklapaju (RTl=RT2) zato sto su pumpe jednakih karakteristika a u vodovima do raeve gubici se zanemaruju. Ovaj postupak je. c) U slucaju da su pumpe jednakih karakteristika. i u preseku sa krivom Yp1 *' tacka D. iz tacke na Y-osi. dobija se radna tacka RT. Prema tome. donekle. pa se tako dobija protok 2VA u tacki E koja lezi na rezultuj.2. za slucaj sa s1.3-24c prikazaIi je sIucaj kada je: Yg1 *. Postavljanjem Bernulijeve jednaCine za preseke racve R i nivoa tecnosti u rezervoaru E. treba redukovati hidraulicku karakteristiku pUll1pe Pl. dobija se energija u racvi YR =. dobija se redukovana hidraulicka karakteristika pumpe Pl. koji se nalaze na medusobnoj visinskoj razlici hR _ B . treba koristiti energiju u racvi. Konkretno. ponavijanjell1 postupka za celokupno podrucjeprotoka. prvo.

V2 (i=1.2. Cevni sistem prikazan na s1. a povlacenjem iz nje horizontale Y=const i u preseku sa krivima Yp1 i Yp2 dobivaju se radne taeke pojedinih pumpi RTl i RI2.d) Kada se pumpe razliCitih karakteristika paraleIno sprezu. Prema projektnim protocima slede vredIlostibrzina sttujanja .1. -b. krivima Yp1 i Yp2 eime se odreduju radne taekepumpi RTl i RT2.S se dobija vrednost apsolutne .3-25..v=1. H == 100m. Ovom prilikom u tacki A kriva Yp 1+2 se "lomi" . a zatim se iz presecnih tacaka B i C na redukovanim krivima povlaee vertikale do. b) Koliko paralelno spregnutih pumpi treba ugraditi u pumpnim stanicama PSl i PS2 umesto pumpi P1 i P2 ako se raspolaie pumpama koje imaju H karakteristike YpI. '2:= 6 SIan. Podaci: h == SOm.2). p=1000kg!m . Cevovodi su od celicnih varenih cevi sa stanjem zidova posle duzeupotrebe.1.2.3-24d). hrapavosti zida cevi 1) == O. LakaIne otpore racunati kao 10% od gubitaka na trenje. a1 =408. Opisani postupak za pumpe u potpunosti vaii i za paralelno sprezanje ventilatora. d2 == 600mm.06·1O:. d1 := 800mm. U preseku krivih Yp1+2 i Ya dobija se radna tacka RI. cime se dobija rezultujuca kriva hidraulieke karakteristike YW+2* koja se lomi utacki A. REfENJE a) Za eelicne varene cevi koje se duzivremenski period nalaze u upotrebi iz tabele T. bl 1= 20km. Grad A ima potrebe T~ == 800 II s. c) Ako I J J je pumpno postrojenje PS2 u kvaru a u PSi ugradene pumpe iz zadatka pod b) odrediti koliki je tada protok lea gradu A.m !s. = a. d = 1m.5. prvo se iz RI povlaCi horizontala (Y=COl1st).S. neka je J~l > Yp2 ida se zanemaruju gubici Yg1 i Yg2 .Smm. e) U opstem slucaju paralelno spregnute pumpe mogu biti sa razlicitim naporima. na pI. U preseku krivih Yp1 *+2* i Ya dobija se radna taeka RI~ Za odredivanje radnih tacaka pojedinih pumpi. a 2 == 1636. ProDlem 2. na pro Yp1 > Yp2 ' a neka postoje i gubici Yg1 i Yg2 • Ovom prilikom prvo se po postupku opisanom u zadatku pod c) dobijaju redukovane karakteristike pumpi Ypj * i Yp2 " Zatim se redukovane krive paralelno sprezu.menja nagib zato sto su hidraulicke karakteristike pumpi razlieite. d) Za slucaj pod c) odrediti broj pumpi koje treba da rade da bi ka gradu A imali projektni protok. preseka sa . 2 = 3787. s tim sto je tada uputnije umesto hidraulieke karakteristike tipa Y == Jeri") koristiti njen oblik /:lp == Jeri"). a) Odrediti potrebnu snagu za pogon pumpi. a grad B V == 500 II s 2 vode.3-2S sluzi za snabdevanje dva grad a vodom za pice. tada se koriscenjemizraza(2) i (3) dobija rezultujuca hidraulicka karakteristika spregnutih pumpi -kriva Yp1 + 2 (sl. b2 == 20000. P. 11 3 = lOIan. P.2.

1mpnoj stanlei PSI treba da ostvari protok V =Va / n.:. sa kojima porasti pritiska u pumpama iznose b.1 leI I va . ? I I 2 Ypl +Yp2 = gfJ +1.. a shodno algoritmu 2. sledi pratok ri..5.2).4 bar.1 J Ikg i }'~2 = 1436. sledi da je strujanje u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. ReI = 1201l69. ill 4Ti"z ill v =_. zamenom koeficijenata trenja izrazom \ = 0. iz bila kograzloga van pogona (V2 = 0). Izjednacine (1). a tada za odredjivanje koeficijenata trenja vaii izraz (2. 1m pri cemu su n i m brojevi ugradenih pumpi.7.202 Froracun s/ozemlz cevovoda 4 .1.5 J Ikg. koje glase: Yp1 + gh = 1. slede vrednosti za napore pumpi Ypl = 308. tada iz jednaCine (1) zamenorn hidrauIicke karakteristike pumpe izrazom Yp1 = a l . . n a l +gh b] +Kn 2 = 10431/ s . =) . v =-=1592..lle2 TT 2 V 2 (1) 2 Iz ovih jednaCina.1. =10431 I s vode.:.1 d] d1 . -bJi"2 (i=1. (i=0. .P2 == 14. Jdgn:· 0 . Ovi problemi u vodosnabdevanju resavaj1. Sa ovim vrednostima Rebroja i sa podacima 15 i d. au razmatranom slucaju i iz razloga zato sto je snaga jedne pumpe suvise· velika..H o dT+ 1._ Y .~.1 se ugradnjom vise paralelno spregnutih pumpi.1licke karakteristike eevovoda K =1! f o ~ !LCdO)4lC·_4_)2 2 Ll\. sledi . Shodno izrazu (2.1. ? I va ? 'I v]72.b/T2 i uvodeCi koeficijent hidra1.b2_ .. Q 2 .2) tad a svaka od pumpi u p1.1 u pumpnim stanicama PSi ugradene pumpe sa hidraulickim karakteristikama Ypi == a.08 bar i· b. p2 c) Kada su pumpe iz pumpne stanke PS2. a u PS2 protok V =V.6kW i P2 = 898. Zamenom ovih protaka u izraze za hidraulicke karakteristike pumpi slede brojevi ugradenih pumpi u pumpnim stanieama n = Va . Prema tome ukupna instalisana snaga iznosi P =P 1+P2 = 1398... .78). d) Ako potrehe grada A. _ill 4 V . (V +V )=166). u slucaju pod c) nisu za protokom od V..Rez = 1000974.~ aj bl _Y pI =8 m = V2. b) Probleme snabdevanja vodom nije dobro resavati ugradnjom sarno jedne pumpe.1 leo 7fT + 1. nakon zamene protoka Til = 800 II s. . .1. )025 . Za resavanje ovog zadatka koriste se dye Bernulijeve jednacine. Ako s1.4 kW.102) dobivaju se snage pumpi P I =500.1. tada odredeni broj pumpi iz PSl treba isldjuciti. koji PSI transportuje prema gradu A.7 leW. v =-=17682 o en: ] 12 2 ' s·' I c/2 n: ' S' 2 d 2n: S' ' 1 koje daju: Reo = 1561520.PI = 3.11(15 / d..o do + 1\.

I] = 6m. C.63).. Rezervoar A je veliki. 6 2 RESENJE: Posle odredivanja pojedinacnih snaga pumpi sledi ~ == 170 W P2 = 67. llP] = ll p2 = 0. a koliki pri radu svih os am pumpi.m Is..0.2 A.5. 10 = 4m. Ovde treba napomenuti da dobijena resenja vaze sarno ako ena pr.p] = 4. Podaci: h] = 5m. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim proticanjem vode kroz njih. C.3-26. C.RI = 1.4 W pa ce ukupna snaga biti P == p] + P2 = 237.4. l z = 10m.h2 ::: 10m.1. 12 == 90m. Strujanje je turbulentno u hidraulicki glatkim cevima. (. Problem 2.v2 = 2.4.43.P2 == 1. u ovom slucaju. moguca je znacajna usteda elektricne energije. pa je nivo vode u njemu konstantan.6kW.2 12 v. c. Podaci: hI =40m. do = 100mm. 13 == 10m. C.10.2 "'7fT /!. Odrediti snagu koja je potrebna za pogon pumpi. Rezervoari imaju konstantne nivoe vode. Pumpe Pi i P2 transportuju vodu iz rezervoaraA u rezervoare B i C. dye) pumpe mogu da "izbace" vodu do mesta racvanja cevovoda.236 bar transportuju vodu iz rezervoara A i B pre rna rezervoaru C.R2 == 0.4 W. d l ::: 50mm.3-27.2.2.511 s. hz = 3m.1. 10 = 100rn. Prema tome. d 2 ::: 80mm.8. Istovremeno voda se vraca iz B u C i struji iz C ka potrosacu P sa protokom V = 3. I v "'2 d T+ 1. Interesantno bi bilo razmotriti kolild utrosak energije pri radu tri. v = 0.8.v] = 1.. strujanje u svim deonicama kroz hidraulickiglatkecevi. to povremerio treba da rade dye pumpe (V] ==724 lis).V3 = 4. Kako je novoodredeni broj radnih pumpi 2 < H] < 3.69 bar i /!.Proracttli sfozenih cevovoda 203 nl =V] In] I(G]+gh-KV1z ) =:2. Lokalne otpore racunati kao 20% odgubitaka na trenje. Pumpe Pi i P2. a povremeno tri pumpe (VI =870I/s).3-27 Problem 2. odnosno 1(S)==447. Shodno izrazu (2.7f2' 2 (1) u kojima se za odredivanje leoeficijenta trenja koristi izraz (2. koje imaju poraste pritiska /!. 2 RESENJE Iz Bernulijevih jednacina P /!.p] II v~ I v2 =gh] +1. i jednacine kontinuiteta V == VI + V2 ' sledi veza .k = 0.T+ 1. VI PI VI '-------~R~2~~I~~-'k RI V2 P2 V2 Slika P.106 cm2 ! s.2 "']---ct..102) s1edi Ib==97. Odrediti protok vode lea rezervoaru C. II ::: 150m. p= 1000kg! m3 . Smatrati da je.3-26 Slika P. V= 1.P2 -p-= ghz +1.7kW.8.06. IIp] = ll p2 = 0.

7. Sv =2. . d = lOUmm. p = 1000 kg/ m\ TIp :::: 0.60. Pv = 981OPa.5.0 II s.7 . Problem 2. C3 = 65.80. C6 =20. RESENlE: a) C4 = 42. C7 :::: 40.--I_gh _1_. Nivoi vode u svim rezervoarima odd:avaju se konstantnim stalnim proticalljem vode kroz rezervoare. Cs :::: 9. CI =10. C2 =50.3-28 Slika P. 112 :::: 20m. Istovremeno. H:::: 5m. RESENJE: a) C3 = 3. 100mm (i=1. h = 2m. a p I II l[ J S/4 sledi jednaCina vI ={ B .204 Proracun s/ozemh cellovoda (2) /:lp d B::::. 150. 100. voda se povratnim cevima.3 . =100. iz ovih rezervaara.8 imaju precnike di iel0tivalentne koeficijente otpora Ci • Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantIli. Podaci d.3-29.... . vraca u rezervoar A. iz rezervoara C i B. Odrediti: a) ekvivalentne koeficijente otpora deonica (4) i (5). 80.2.8. 150. . 100. C2 = 10.. b) P = 7029 W. i posredstvom koga se iz jednaCine (2) dobija brzina va:::: 1.3-28.6'. U pojedinim deonicama precnika d i otpori su dati sa ekvivalelltnim koeficijentima otpora ~ (i=1. Cs = 45. Pm = 19620Pa.. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B.8).6).2.351ml s d Jl J J cije je brojno resenje dobijeno numericld. 200 mm (i=1. h3 = 10m. i b) snagu ugi:idene ptlmpe. Pumpa trallsportuje vodu iz rezervoara A ka rezervoarima B i C. ..50. 50. C6 :::: 35. odnosno trazeni protok liro = 8.. Voda se..3-29 Problem 2. kaskadno vraca u rezerVaar A.29. Pajedine deonice slozenog cevovoda i=1. = 200. Slika P. C i D. . . TIp =0. d. . C4 =10. . Odrediti: a) ekvivalentni koeficijent otpara deonice (3)..3.017ml s. b) snagu ugradene pumpe.02. .60. Sic =0. b) P = 5877 W.~ (-j-)5/4 (-j-)2 vI d {d + (-}-)2L l~ d II (d~ )5/4 vt4 -l 4l7P/4 }417 = 1. SlI =0. hI :::: 30m. Podaci: I:::: 5m. CI = 5. Cs =8. A=0.

iIi na njoj. Formiranje prvih mehurova pare predstavlja poeetni stadijum kavitacije. iz bilo kojih razloga. sadrzaja nerastvorenih gasova i vremena prolaza tecnosti kroz zonu kavitacije. na svim temperaturama. kada dostize vrednost pritiska isparavanja na datoj' temperaturi tecnosti. Stvoreni mehurovi pare bivaju nosf:ni strujom tecnosti. na predlogFruda. Pojava kavitacije je poznata jos s Inaja XIX veka. Kavitacija je u hidrosistemima nepozeljna pojava. Smanjenje pritiska moze biti prouzrokovano prekomernim padom pritiska ili lokalnim ubrzanjem struje teenosti. hernijskih i elektricnih procesa koji se tom prilikom odigravaju.Mvti'acijska erozija. koja je reda . U uslovima stalnog nastajanja pare proces kavitacije se intenzjfikuje a takva kavitacija naziva se razvijenom. povrsinskih napona. dolazi do osteeenja materijalaatase pojava naziva. erozijom materijala. Najmanja dimenzija mehura. i to tako: sto je veei pritisak veea je i temperatura kljucanja.4.zina. dode do smanjenja pritiska. Kada oni dodu u polje povecanog pritiska prestaju uslovi za opstanakmehurova pare. ali takvog da pritisak dostigne vrednost pritiska isparavanja na odredenoj temperaturi tecnosti. koje se naziva "hladno kljucanje". Ako se kondenzacija zavrsava blizu cvrste granice. vrste fiuida. formiraee se prvi mehuriCi pare koji predstavljaju pocetak kavitacije. i obrnuto. koji se nalazeu obUku mehurica. Opste @ k:a!vitadji U tecnosti koja struji moze da nastane pojava leoja se naziva kavitacija. i on zavisi od mnogo faldora. jer je praeena: sumom. Medutim. Nairne. rezima strujanja. Kada pri strujanju tecnosti. termodinamickih. !cao najceSce koriscenogradnog fiuida. Pritisak kljucanja teenosti zavisi od temperature. KAVI'll'AC][JA 2. ito: polja pritiska. ali i pored toga svi fenomeru vezani za ovu' pojavu nisu dovoljno razjasnjeni. poveeanjem gubitaka energije itd. od. U tecnosti postoje nerastvoreru gasovi.4. pumpe.1. kavitacija i dobiia ime. Isparavanje tecnosti vrsi se. Kavitacija pocinje kada pritisak tecnosti ima kriticnu vrednost.4. sifoni turbina. VeliCina mehurica je razliCita i zavisi od pritiska. u veeoj ili manjoj meri. temperature data je u tabeli 2. pri lokalnom ubrzanju tecnosti brzina strujanja raste sto je propraeeno smanjenjem pritiska. polja bJ.1. samo se burna isparavanje tecnosti naziva kljucanje:Sa aspekta proucavanja kavitacije interesantno je kljucanje na ruiim temp~raturaina. temperature teenosti. eime se stvara plodno tlo za nastajanje kavitacije. tj. Pod kavitacijom se podrazumeva nestacionarni proces stvaranja. .. rasta i kondenzacije parnih mehurova. Pri leavitaciji formira se parni mehur ili kaverna.2. Razlog tome je sto kavitacija predstavlja veoma slozenu pojavu i to sa aspekta hidraulickih. vibracijama. lokalni otpod. Zavisnost pritiska kljueanja vode. pa zato dolazi do njihove kondenzacije. opstrujavana tela i s1. Mesta u hidrosistemima na kojima se javlja kavitacija su: usisru cevovodi. te je otuda.

P2 .ll-. a akc je ana nastala samo isparavanjem tecnosti tada se kavitacija naziva pama. vee da postoji i akusticna kavitacija koja je izazvana zvucnim talasima. zavisi ad stisljivQsti gasa.krajnji pritisak i CLkoeficijent nerastvorljivosti gasa u tecnosti.1 ~I'-c------.. tach A predstavlja· pocetak procesa isparaStika 2..~~~~:P::.. ~~~.. Vrednosti koeficijenta nerastvorenih gasova koji se nalaze u vodi date Stl u tabeli 2.::t~:n!:::~ j:~~.1.01 5 0. ·1 Homogena! 2 .~r):~e:..ma.2..2. Za objasnjenje pojave hidrodinamicke kavitacije koristice se struktura strujanja u zasunu prikazanom na s1..2. Ako je centru kavitacije prethodio gasni mehur tada se kavitacija naziva ga. S obzirom da .02 Tabela 2.1. 204. ~Je . 1111)1111)111.---. Dakle.4. a samim tim i procesa kavitacije.4.a kaviblc~ja Pod hidrodinamickom kavitacijom podrazumeva Se kavitacija stvorena snizavanjem pritiska tecnosti. ~~T! ~.2 Mehur u tecnosti moze biti: gasni. Na kraju treba napomenuti da hidrauticki naCin izazivanja kavitacije nije jedini.4. Smatra se da ovi nerastvoreni gasovi predstavljaju zacetnike-centre kavitacije.2.. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 2 2 V v2 l P1 + PT = P2 + PT + Ap .2. To smanjenje pritiska maze biti izazvano prekomernim padom pritiska iii lokalnim ubrzanjem struje tecnosti...i.. Zbog lokalnog ubrzanja strnje pritisak maze da opada do Pmin (koji se ima pri vmax)' a za otpocinjanje procesa kavitacije potrebno je da bude ispunjen • PK~r~.4.. Pl c pocetni pritisalc.2.v II 1111i1 rnr I AP zano. vazduh CL 0.4.~rx ~~e.4.031 0.~j~ja~ec~ast~eza~~! JWlillIlill.. Kolicina nerastvorenih gasova u tecnosti odreduje se kao: (2. . L.2.89 0.1 vanja. Aka· je to smanjenje pritiska takvo da se u jednom trenutku dostigne vrednost pritiska kljucanja Pic I BiIIIIIIIIII!111111 ~ (tacka A sa dijagrama) tecnost pocil1je da isparava.p pad pritiska na suzenju tecnost ' Dvofazni tok v1 turbulentnom strujanju isparavanje biti intenzivnije.. U kajoj je 1.· diJo agr·amima· sa s1.zapremina tecnosti. parni iIi meSoviti.1) pri cemu su: Vt .206 Kavitacija velicine IflID. Hidrodinamiclk.. na.

. iIi zbog meausobnog spajanja. kako teorijskih tako i eksperimentalnih. dotle da nastaje i potpuno 600 zagusenje stmjnog toka.4. kao regulacijskih organa. h· U vrtloznoj zoni ~ _neposredno iza lokalnog otpora.--L-.2. 700 cak.do minimalne vrednosti Kk. pri elcsperimentalnoll1 ispitivanju ".lokalnog otpora i do naglog povecanja pada pritiska koje je propraceno smanjenjemprotoka.I---'-L-. Kada je ventil vise otvoren koeficijent lokalnog otpora je manji pa se tada kavitacijski rdim rada teze ostvamje. Ovaj broj se veoma lako dobija. a kavitacijski broj Kk pri kojem je nasrupila ova promenanaziva se kriticnim. Time -ce se narusiti neprekidnost tecnosti i formirace se dvofazni tok. . ako je kavitacija razvijena. prikazani na dijagramu sa s1.4. za P2 == Pk i glasi: (2.Kavitacifa 207 uslov Pmin :s. kavitadjski fdimi radaventila._-'--. Od broja mehurova u fluidnoj stmji zavisice koliko je smanjenje protocnog preseka i kolike ce bid promene strujnih veliCina.---1==::1==.min' pri kojoj dolazi do naglih promena koeficijenta. Tako na pI.8 lokalnog otpora koje odgovaraju 100 -'--.2) a naziva se Ojlerov broj' iIi kavltac!i:r/ci bro/ U izrazu (2. Na dijagramu se uocavaju oblasti konstantnog koeficijenta 1=0.--'_. ~ jednog ventila dobijeni rezultati su 500 +---j--j--+i.Sa ll1esta nastajimja najveCi broj nastalih parnih mehurova bice odnesen nizstrujno.2) Pl . Mehurovi pare noseni strujoln tecnosti nizstrujno se uveeavaju.4.2 a odnose se na razliCite temperature 400 radne tecnosti i za razlieite polozaje otvorenosti ventila (bezdimenzijska 300 ve1iCina I).p predstavlja karakteristicni pad pritiska u kome je Pk pritisak kljucanja tecnosti. Za analizu dobijenih rezultata.2.2. bezkavitacijskom reZimu rada lokalnog noD 1500 1100 300 500 700 900 otpora. Promene strujnih velieina idu. povrsinska i vrtlozna. iIi zbog opadanja pritiska. iz vee napisane Bernulijeve jednacine. Zbog prisustva mehurova u poprecnom preseku protoeni presek teenosti se smanjuje. a ill karakteristicnu brzinu strujanja.kaverna.-L-.Pk == f.2 smatra se da je nastupila kavitacija. Pri proll1eni vrednosti K koeficijenta lokalnog otpora za b-2% Slika 2. DakIe.--_. postifu se pri veCim priguserijima. pri procesill1a kavitacije koristi se bezdimenzijski braj koji predstavlja odnos sila pritiska i inercije.rta kavitacija je ona koja nastaje u oblastima snizenog pritiska a tom prilikom celokupna oblast snizenog pritiska "nijeispunjena mehurovima. Hidrodinamicka kavitacija moze biti: mehutasta.4. Jifehura. stvorice se parni cep .. Nakon toga. Smanjenje kavitacijskog broja odvija se. pri daljem smanjenju kavitacijskog broja (K < K k ) proces kavitacije se intenzifikuje.

. Slika 2. Drugi model (s1. u ostalom l11ehuricu pare 11a zidu.analizu procesa kavitacije mehurovi se smatraju l11alim sferama ispunjenim pat·om (iii parom i gasom).2. koji se nalazi na zidu raste zapremma na racun isparavanja tecnosti.. KavitaciJski rnehur ce pnro nastati u centrima vrtloga.2. Naime.4. Pri detaljnijim analizama ip I \ \ ..3a) odnosi se na stvaranje mehurova na povrsini tela.. jer SD u.rast mehura.4.2.4 prikazan je proces stvaranja mehura na cvrstoj povrsini --eoi "iivotni put" parnog mehura pri -l\\>c) opstrujavanju tela. za kolikotoliko jednostavniju . se i izdufuje u -----.4d).3b) takode se zasniva na prisustvu nerastvorenih gasova u tecnosti.2.mehurova i nestajanje mehurova. rast .4a) pritisak tR . Zbog dejstva hidrodinamicke sile mehur koji raste (s1. zapoCinje novi ciIdus stvaranja mehura. Na mestu sa koga se otldnuo l11ehur (s1.4b) defotrnis(. Prvi model (s1.2.2.2. smeru . njima pritisci najmanji.2. Osim ova dva naCina formiranja cel1tara isparavanja tecnosti treba naglasiti da parDi mehur moze cia nastane i u centrima vrtIoga.4.2. Medutim.4.2. MehuriCi nerastvorenih ----------...4.. svaka povrsina je u vecoj i1i manjoj meri hrapava.4 hidrodinamicke sile nadvladaju povrsinske sile prianjanja mehura za cvrstu povrsi~u mellur se otkida sa povrsine (s1. Ta hrapavost potite od tehnoloskog procesa obrade povrsine. 2.2.2.. U odgovarajucem preseku na te1u (s1. a zavisno od polja pritiska moze nastati i u drugim delovima vrtloga.nastajanje melmrova i kaverDi ima meharuzam koji se zasniva na prisustvu nerastvorellih gasova u tecnosti. isparavClllja tecnosti.4c). . Taj proces stvaranja mehurova nastavlja se sve doleIe postoje uslovi oddavanja laiticnog pritiska Pk" Otkidanjem parnog mehura sa zida zapocinje clruga jaza "zivota" . gasova noseni strujom tecnosti dolaze u zonu b) a) gde pritisak ima vrednost pritiska isparavanja.4.ina kavitacija nastaje u vrtlozrum oblastima iza opstrujavanog tela iii prolaskom struje laoz lokalne otpore.strujanja. U proceJ'U kavitacije postoje ITt' jaze: stvaranje mehurovil.. a) ~ Na 81. ali i od uslova eksploatacije. f/rtlo.2. U trenutlrn kada Slika 2. Stvoreni mehurovi u tecnosti su razlicite veliCine ioblika.2.208 Kavitacija Povrsins/ca kavitacija se odnosi na tacno odredenu povrsinu koja u zavisnosti od oblika opstrujavanog tela maze biti ti ablilcu: pojasa..4.3 Tada se na povrsini mehura desava proces isparavanja elme paro-gasni mehur raste.2. mm dostiZevrednost Pk" Tada mehuricu d)~ !Pmin max nerastvorenih gasova. Pr/la jaza kavitacije . prstena iIi mrlje.4. Postoje dva madela uz pomoc kojih se objaslljava stvaranje celltara kavitacije. U tim mikrol1eravninama nalaze Se zarobljeni sicusm mehuriCi gasova koji 11 uslovima delovanja lcriticllog :==-==-==-==-==-==-==-==-==-: pritiska U okolnoj tecnosti predstavljaju centre ----------.4.

2. Tada pritisaic raste (priblizno) do vrednosti p =: pew. jer je pritisak taj koji dovodi do nastanka kavitacijskih mehurova.Kavitacija 209 kavitacije uzima se u obzir i odstupanje stvarnog mehura od idealizovanog sfernog kroz tzv.ftilSkog slo/a Tlla/erYLlla!cojlje izlozen kavitacyz: Preciznije. Od trellutka kada se u tecllosti postigne pritisak P > h. Aka se kondenzacija mehura zavrsava na cvrstoj povrsini. Svi mehurovi koji se kondenzuju ne ucestvuju u razaranju povrsine. Upravo iz tog razloga proces erozije bice objasnjen uz pomoc eksperimentalnih rezultata postignutih u oblasti udarne erozije. Posmatrace se udar kapi vode.metalnu povrsillll. U principu glavna borba protiv kavitacije odigrava se na hidrodinamickom polju. dahle. tad a je ta povrsina izlozena dejstvu velike sile na maloj povrSini. a taj praces se naziva kavitacijska erozija.3. J aSIlO je. vee samo oni koji iscezavaju na njoj iIi blizu nje. Kod dugotrajnag procesa kondenzacije mehurova na cvrstoj povrsini ona ce biti ostecena. Naime. s obzirom da se pri kavitacijskoj eroziji ullistava . Kavit21djslka ~Jrozija Pod !cavdad/skom erozijom podrazumeva se plVces rtlZa!"tlT{/a POVr.ako sezna da na nekim opstntjavanim povrSinama moze doCi do kavitacije tada se erozija materija ne maze spreCiti ali se moze ublaziti odgovarajuCim postupcima povrsinske zastite materijala.1b. Ako se sa R oZl1aci poluprecnik sfernog mehura. kroz uticaj na pritisak. tadace nizstrujll0 R da se menja. pri cemu su: P.3. brzinom w. Zato je u hidrosistemima oJ'novno ne dozvoliti opadanje prdiska do !critiCize vrednosk Medutim.4. tj. i tada llastaje kondenzacija mehura . 2.lTeca /aza. ili blizu nje. pa ce sila pritiska koja deluje na metamu p()v~~inu biti P =: pr 2 rc.' Posle ovog stanja.gUstina tecnosti ie . upravo po uslovima koje namece pritisak (ptRt i obrnuto pt Rt). da je kavitacija nepozeljna pojava u hidrosistemima i da se protiv nje treba boriti svim raspolozivim sredstvima. Otkinuti mehur struja tecnosti nosi nizstrujno.Kako je . u cvrstu .odnosi povdinski sIoj materijala. a u tu zapreminu velikom brzinom ustrujava tecnost.4. Tom prilikom leap se deformise i ima oblik prikazall na s1. u parovodima u kojima para struji velikombi:zillom. i pored toga. Usled toga na mestima kolapsa mehura naJ'Iqju lokaltzi hidro-udadpropTtlceni !taglli-n lokabui!t poras/om prdiska. Pri kOlldenzaciji mehura zapremina parne faze se trenutno smanjuje. Kako se kOlldenzacija mehura obavlja trellutllo to se obicno kaze da je meltar tScezao iIi da je doziveo kolaps. faktor oblik mehura.. proces identican kavitacijskoj eroziji.brzilla zvuka. kavitacijska erozija nastaje na OHom delu povrsine materijala koja je dugotrajno izlozena procesu kondenzacije mehurova. uslovi za opstallak parne faze prestaju. tada pri udant lcapi u cvtstu povrsinu nastctje udarna erozija. ako se u pari nalaze kapi vode. U strujnim sistemima i masinama erozija povrsinanastaje zbog kavitacije u hidraulicnim sistemima iIi zbog udara kapi u parno-turbinskim postrojenjima. kada dolazi do rasta pritiska (nailaska struje dvofaznog toka na pumpu iIi aa geometriju u kojoj se presek siri) nastaje proces smanjellja parnog mehura. Rast parnog mehura odvija se do trellutka postizanja minimalnog pritiska Pmin' i tada je poluprecnik maksimalan i iznosi BOla.

---I a 10 20 30 ogranicenoj tackama ABD. Za brzinu erozije nekog materijala mogu se upotrebiti vremenski periodi 12 iIi t3' Tada su visine t slojeva erozije u ovimperiodima: 1 = at+IE2 2 ~~------~--------~ i 13 = bt + IE3 .. dakle.4. ali je i dalje proces intenzivall.3. starn razlikom sto je kod kavitacijske erozije impuls sile pritiska izazvan kondenzacijom parnog mehura. na primer' kodcelika. bez obzira ntll'ljegov leva/ltel i mehanicka svoJ"stv~ duzi wemenslci period ne moze odoletl: Dakle.3.to ce cvrsta povrsina biti opterecena velikOll1 silom na izuzetno maloj 200 -11---1-"--+---1 povrsini.kojima sua. 500 sa oscilograma pritiska (s1.4.--='--'~. tj.210 Kavitacija 600 "::'--. sto dovodi do odlamanja povrsinskih delica metala. gotovo trenutno.3. asamim tim i malcsimabtim ptbitkom mas-e. Mehanizam erozijskog razaranja povrsinskog sloja prikazan na s1. katodna .1 Clrne medukristalne veze metala na nekim delovima slabe a na nekirn ojacavaju.4.u . Mvitactj"slcoj (iii udamoJ) eroztji mjedal1 matertjill.2.4.2 materijala. koja se naziva lizlcubacioni period propracena je promenama naponskog stanja povrsinskog sloja i ona predstavlja "pripremu" za proces erozije. Zbog toga se u povrsins!<om sloju desava kontinualni proces promene naponskog stanja i slabljenja medukristalnih veza. Ipak. Pri uslovima razvijene udarne erozije (kavitacije) impulsi pritiska su veoma veliki i desavaju se u vremenu t = Rw / 2c 2 . tj. +l-'t---+---+-_. jer je u njoj veoma mali gubitak mase.1a) jasno uocljivo da je rast pritiska veoma veliki. U t (IlS) ovoj zapremini dolazi do a) b) promene naponskog stanja Slika 2. u cilju zastite povrsinskog sIoja vIsi se. dovodi do razaranja povrsinskog sloja. pri cemu je gubitak mase materijala prikazan kroz visinu erozijskog sloja . b i odsecci na osi fE2 i IE3 konstante koje zavise ad vrste Slika 2.-'---r--. Druga faza je propracena maksimalnombrzillom erozije. i kavitaciji sarno je pitallje vremena kada ce nastupiti razaranje povrsinskog sIoja. Proces kavitacijske erozije propraeen je.IE' sastoji se od tri faze. Prva faza.2. gotovo trenutan.3. Opisani proces nastajanja udarne erozije potpuno je identic an sa procesom kavitacijske erozije. ta povrsina metala biva "bombardovana" impulsima sile P.pri razvijenoj 400 -tt--y--f-----r---I p (bar) 300 - 2. Treea faza okarakterisana je' smanjenjem brzine eroziie. tacnije u zapremini a 'Q---. povdinskim razaranjem materijala. Zato ee se udar kapi osetiti u povrsinskom sloju ZONA UI1CAJA lJTIARA materijala.

.

' (3) koji za vrednost minimuma funkcije if-=O) daje pritisak 20 1 ( 2. I~ p.2. pritiska.62. poluprecnika R. jer je za njihJ = O. shodno pravilima 1Z Odeljka 1.deluju na mehur moze se postaviti i jednaCina za vertikalni pravac a sto ovde nema potrebe raditi. II. == Ro ip == Po. Ovom prilikom u detaljniju analizu ovih sila se nece ulaziti.4-2b).R (311 PgoRo)'.izotermske i n =1( adijabatske. pa je zato ovaj proces izrazito nestacionaran.1=0. . 0 \1/(311-1) (4) PK == Pp +T(3n -1) 3n-p R a gO 0 Vrednosti koje daju izrazi (3) i (4) mogu se nazvati i kriticnim. u tecnosti gustine P koja je pod pritiskom p.4-2 Problem 2. jet je tada: . pri stvarnom kretanju paro-gasnog mehura na njega deluju sledece sile: teZlne. Kontaktl1a povrsina izmedu mehura i rayne povrsine je krug poluprecnika r. a za f < 0 se j . Ovde treba napomenuti da za vrednosti funkcije f > 0 mehur raste. RESENJE: VdeCi analizu sHa koje deluju na mehur (sl. Problem 204m2. Po' 0. inercije. dobija ° \ 1 b) Slika P. posredstvom veze sine = r I R.Po)Vg . Za kvazistacionarnu ravnotezu sila koje . i iznosi Pgo == Po . Sferni mehur. Kad stvarnog procesa kretanja i msta paro-gasnog mehura kvazistacionarni model ravnoteze si1a nije potpun. nalazi se gasni mehur sfernog oblika ciji je poluprecnik R.2. iz izraza (3) i (4) lako bi se dobila odgovarajuca resenja. a na njoj je povrsinski napon 0.212 Kavitacija iz jednaCine (1) sledi (2) Pritisak gasa u pocetnom stanju ravnoteZe mehura odreduje se. iz jednacine (2). Za specijalne slucajeve promene stanja: 1'1=1 . Naime. P." K 2 0 0\. viskoznog otpora i povrslnskih napona.4-3. dobija se poluprecnik R . Kontakt mehura i povrsi ostvamje se preko kruznepovrsinepoluprecnika Ro' Pri opstrujavanju tecnoscu mehur se U poduzl1om pravcu deformise osnosimetricno. smanjuje. nalazi se na idealno glatkoj povrsi. 8f loR == 0.sledi jednaCina ravnoteze 2 (p. Odrediti zapreminu gasl10g mehura ako je gustina gas a u njemu Po' Poznate velicine su: R.Pp +201 Ro' Iz uslova minimuma funkcijeJ. potiska. Sve eve sHe su promenljive zato sto se u tolm vremena dimenzije mehura menjaju. upravo.pr n_ 2rn0sin8 = iz koje se. Na ravnoj povrsini.

.cos8]).4. Poznate velicine su: R...... . PovrSinski napon izmedu zida i mehura je 0'. otpori u usisnom cevovodu su veliki.cnosti postize u presecima gde tecnost ulazi u kolo.Kavitacija Proizvoljni polozaj mehura odreden je uglovima nagiba8 1 i 8 2 . osno__. Dakle. sile koje poticu od povrSinskih napona. Kavitacija 11 pumpama Kavitacija leao pojava prisutna je i u pumpama i ona u njima nastaje zbog smanjenja pritiska u usisnom vodu kada pritisakopadne dokriticne vrednosti.P. 0'. usisna vis ina (visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoaru i usisnog otvora pumpe) je velika. ... na kojoj se ostvaruje kontakt mehura i povrsi je IT c~.mehur odreduje se kao: 8 = 8] .-. eventualno zbog prelaznih reZima rada pumpe.pritisak isparavanja te. a deluju u horizontalnom i vertikalnom pravcu. pa ce povrsinski naponi u horizontalnom i vertikalnom pravcu biti: 0'" =0" cos8· coscp i O'y =0" sine.4-3. Ukupna sila koja potice od povrsinskih napona jeP~ = ~ P. sin8dcp =2RnO' 8 ~8z sinElo(cos8z . + p}. u . Obicno se kriticni pritisak .8 2 )cp In.81' 8 2 . s:n O'yRodcp = 2RoO' s.2. 213 -----.na prednjoj i zadnjoj ivici mehura. U tom polozaju ugao nagiba kontaktne Slika P. <p proizvoljnom trenutku vremena..4.4-3 povrSine tecnost . 8 0 . jer je u tim presecima pritisakminimalan.. eventualno zbog prelaznih procesa u hidrosistemu (hidroudara). simetricni oblik prikazan· na sl.(e] . su ==: -- P" r ~-~ = pC5"Rodcp = 2RoO' fn cos8 cosep dep = 2RoO' fn cas(S] ---n-cp)' coscp dcp 0 0 2 2 =2RoO' foL cose] COS(--n-cp)+sin81 sin(--n-cp) j"coscpdcp ar e] -e 8] -e 1 = 2RnO' e -8 (8] -8z ) -n 1 / 2 sin8 0 • (sin8] + sin8 z). Odrediti sile koje deluju na mehur u horizontaillom i vertikalnom pravcu a koje poticu od povrsinskih napona. Py = 1 2.s e cos <p Ro = Rsin8 0 • Zbog opstrujavanja gasnog mehura sferni oblik se deformise i ima. Pumpa ce raditi u kavitacijskom reZimu zbog jednog od sledecih razloga: . RESENJE: Poluprecnik kruzne povrsine..2.

214 Km'itacija iii.4. sve karakteristike pumpe (s1.4. Meautim.4a..4) J 2g pg' S obzirom da je kavitacijski rezim rada pumpe nepozeljan. Uticaj visine postavljanja pumpe na pojedine clanove energijske jednaCine (1) prikazan je na s1. za vrednost pritiska P1 == Pk' i iznosi: 2 I:l'Pg vI a ---o(2. a koji odgovara bezkavitacijskom rezimu pumpe. tose pri postavljanju pumpe mora voditi racuna da bude zadovoljen uslov Hk > H. koja glasi 0 0 .4.--:~ 1"""'-/.+ .--c--<.-»1 I I 11- ffi-t -----<>-j P rL_W_-! .o'-:"-:--O-: I IY /1ll'~ 1 I I I ·1 I ' -J!-o-:..' oznacen sa N.PI v~ I:lPg H==---a\--pg 2g pg 0 (2. za nivo tecnosti u rezervoaru (0-0) i ulazni otvor pumpe (1-1). 1z jednaCine (1) dobija se visina postavljanja (u odnosu na nivo tecnosti u rezervoaru) pumpe Pa .4. Na pojavu kavitacije u pumpama presudni uticaj imausisna visina.4 posmatrati "normalni" polozaj ugradene pumpe. Frvo ce se H 1p I 11 i FA !=--. (1) u kojoj je svaki clan dimenzije visine. U jednaCini (1) sa I:lp g oznacen je ukupan pad pritiska u usisnom cevovodu. pa da pumpa irna siguran bezkavitacijski fdim rada. koji se odrednje primenom izraza (2.4.3).3) Kada raste visina postavljanja pumpe pritisak opada.2AAc).25). U polozaju kada je visina postavljanja pumpe Hie (polozaj K na slici) pritisak dostize vrednost pritiska isparavanja tecnosti Pic' Gime zapoCinje proces kavitacije pumpe. 11-2% '1 .. i to naglo. pale. ako su neki od uticaja spregnuti. dobija se iz jednaCine (2.I _:~_:_:-:-:{ bez~. Za odredivanje ove visinske razlike postavlja se Bernulijeva jednaCina.4.1. Zato ce se OVOln llticaju posvetiti vise paznje. Za ovaj polozaj pumpe postavlja se BernuIijeva jednacina. U tu svrhu analizirace se polozaj ugraaene pumpe prikazane na sl.2. Kriticna visina postavljanja pumpe. nije dovoljno da sarno bude zadovoljen uslov Hk > H pa da pumpa pouzdano radio Zato se uvodi pojam kavitac(j:fke rezelYe pumpe (visina 1:1 h) koja predstavlja visinu na koju pumpu treba postaviti u odnosu na visirm postavljanja pumpe sa kavitacijskirn rezimom. pg pg .! li kr b) a) c.av!tacijski reZlml racia I "-r. 12g pg v. jer se pri njemu menjaju.:) Slika 2. Pa PI I:lP g -=-+H+a . pri kojoj dolazi do kavitacije. za preseke ulaza u pumpu(1-1) i kolo (K-K).2.4.

koja se uobicajenom terminologijom koja vazi za pumpeozhacava sa NPSH (Net Positive Suction Head).4. snaga i stepen korisnosti).h =. Oscilacije pritiska u vremenu su stohastickog karaktera. Daljim povecanjem usisne visine pumpe kavitacija je tolilco intenzivna da dovodi do nagle promene hidraulickih karakteristika.. Pri bezkavitadjskom· re~i:inu rada prolIlena visine postavljanja pumpe ne utice na hidraulicke karakteristikepumpe. !J.5) pg 2g Kavitacijska rezerva pumpe odreduje se eksperimentalnim putem i predstavlja veoma vaznu hidraulicku karakteristiku pumpe.4c. (2. a ne presek ulaznog otvora pumpe. te se zato karakter hidraulickihkarakteristika malo menja.L+ M .Kavitacija 2 2 215 pg 12g pg Ie 2g Ovde treba napomenuti da je presek ulaza u kolo pumpe (K~K)merodavan za pojavukavitacije u pumpi. iz bilo kog razloga. Postojanje ovakvih oscilacijapritiska u pumpi uricu na pojavu suma i vibracija pumpe. Kada dode do promene ovih lcarakteristika za 1-2%(presek II). Amplitude ovih oscilacija pritiska $uvece ako je pritisak manji i ako su kavitacijski mehurovi veci. uvodi se pojam dopu.rezim rada pumpe dovodi do erozije kola i drugih delova pumpe koji su izlozeni udarnim pojavama izazvanim kolapsom mehurova.--. radi u kavitacijskom reZimu. ._4_..6) DakIe.4. tad a postaje znacajne oscilacije ulaznog (pJ i izlaznog (P2) pritiska pumpe~ Oscilacijeulaznog pritiska su dominantne i one se u prigusenom obiiku prenose na izlazni pritisak. Ako pumpa radi duffi vremenskiperiod u !cavitacijsJcom re. ali osrednjavanjem po vremenu one imaju sinusni oblik. koja se dobija iz izraza (2.kavitacijski.4. i zato bi proizvodaci pumpi u svojim katalozima obavezno trebali da daju ovu karakteristilru.(protok. Ova konstantnostvaz~ do preseka 1. tada sesmatra da je kavitacija potpuno razvijena. za ostvarivanje bezkavitacijskog reZima rada pumpe potrebno je pumpu postaviti na visini H s H dop ' Ukoliko pumpa. a s druge strane.4. (2. Glavru teren borbe protiv kavitacije .=.2. Zatokavitacijski reZimrada treba izbegavati i protiv kavitacije se treba boriti.5.zim14 J'lgurno ce doCi do razaranja materijala i do ostecenja pltmpe. to sledi izraz za kavitacijsku rezervu pumpe 2 ll+a ::i. Kako oscilacije pritiska zavise od vremena. Daljim povecanjem visine usisavanja pumpe zapocinje procesJeclvitacije koji na pocetku nije toliko intenzivan.ftene visine postav(janja pumpe (polozaj D na slici).L-i~iz_n_o_s_i_ _ _-. to se potvrdujeda kavitacija predstavlja nestacionarnu pojavu.Pk +a :!. jer jePIe <Pl' S obzirom da se kineticka energijastruje preseka K-K moze zanerrmriti (?1) u odnosu na kineticku energiju struje ulaznog otvora 1-1. napor. Proces kavitacijskog i bezkavitacijskog reZima rada pumpe prikazan je na dijagramu sa sl. PI . 1z razloga sigurnog obezbedivanja bezkavitacijskog reZilIla rada.3) i (2r-. PI = PJ (t) i P2 =P2 (t). tj.Pk +a j ::i..

2 -) (1) P P 2 uk. Slika 2. pri cemll je visina usisavanja H. P a> Pk' p. c) Rezervoar je otvofen prema atmosferi.70m.13 m! s.r. 1 4V 2 . 0 usisnoj visini vee je dostareceno.10-4 °e l • Dati su podaci: d == 150mm. Koeficijent temperaturskogsirenja vode je ~ == 4.:c. ProlJ/en8 2. RESENJE: U kavitacijskom Jeiimu rada u presekll (1-1) ispred pumpe postize se vrednost pritiska kljucanja vode Pk' Za ovaj rezim rada. Odraditi dopustenu visinutlsisavanja pumpe ako se usisava voda temperature: a) to == 20°C i b) t == 80°C. P Odrediti pri kojoj se Vtednosti koeficijenta lokalnog u otpora ventila u pumpi javljakavitacija.4. 0 b) Rezervoar je otvor~nprenia atmosferi Pv "" 0 .. Problem 2.A Poznate velicine su: V.' - RESENJE Prema zadatom protoku brzina strujanja u usisnom cevovodu iznosi: v == 4V I d 2 1C == 1. protokom V.Pv Pk 1 .za t:= 20°C.1.4-4. ' _-11-_-".. za preseke 0-0 i 1-1.d n iz koje slede rdenja: a) za potpritisak II rezervoaru \ \ \ .. .Pk.:. Kavitacijska rezerva pumpe jet. vazi Bernulijeva jednacina Pa . v d . da bi se ostvario kavitacijski fdim rada pumpe.A tHdoP 1==3m'~u==3. H.9. odnosno da za vece temperature tecnosti pumpa mora biti potopljena. prema tabeli 2. Odrediti V~ V protok kroz pllmpupii kome ce pllmpa raditi u k kavitacijskom rezimll.--'-"-+gH=-+-(s +S +s +A-+l)(-.k=0. a) Odrediti potpritisak Pv ' koji treba da vlada iznad vode u rezervoaru. Su' (..4-5. I.to)] == 972 kg / m • Pritisci kljucanja vode. d..4.. primenom izraza (2. Borba protiv kavitaCije na terentl smanjenja pada pritiska ima oJ'novna pravila ito su u tlsisnom vodu ugradivati stc manje lokalnih otpora i potpuno izbegavati ugradnju regl. .6) dobija se dopustena visina usisavanja Pa .02.h == 6m.216 Kavitacija pumpi je pravilni izbor visine usisavanja i smanjenje usisnih gubitaka.. /"=0.V' ~k' A..d. Slika P.4-4 Gustina vode na temperaturi od 80°C iznosi: 3 Pso == P20 / [1 + ~(t .4 . za Hdap= Pig L\h-CSu+(.5. Pumpa usisava V == 20 11 s vode. P20==998kg/m\ Pa==lOOOmbar. za zadate temperature. Konacno.. Pumpa usisava vodu iz rezervoara.:..4. l. su Pk20 == 2337 Pa i Pkso == 47360 Pa. I v 2 {3..k+/vd)T== ~761mm.5. .. t==80°C.2. k -1. Na osnovu dobijenih rezultata sledi da temperatura tecnosti ima presudnu ulogu na visinu usisavanja pumpe.llacijone armature.

Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicka natega (prosti cevovod)..2. p . laoz koji struji tecnost gustine p i viskoznosti v. za oba rezima. i b) strujanje je larninarno. Su =0'.~ .+A"d+ 1) Pro/Jlcm 2. je h . gde je prema tabeli 2.4-6 11 f 32(/ J + 12 )v d2 + Kriticna visina. Svlc =p(Pa .Kavitacija 217 PI' =Pa+ pgH -Pic -'2({.4-6.02... =¢o --. Koeficijent lokalnog l. I =lOm.~:-.d.4. A =d rc /4 povrsina poprecnog preseka cevi a Ax povrsina trenutnog otvora ventila.'O. 1 P gh = 2337 Pa.Pic +pgH)( 4V) -(Su +Slc +/c"d+ 1) . Dati podaci V· 2 =_==== =:=::= . d 2rc '2------------------------1--V=T p(Pa-Pk+pgH)/(Su+s. 4~ ~ b) za koeficijent lokalnog otpora ventila 2 d rc 2 I .2.Pk kR - pg Problem 2. ~ . ~ Pa' Pk' p. .+A(/J+12)ld+l' b) za laminarno strujanje . h=lm.u +Slc +S" +/c"d+ 1)(d 2 ' 7/ 2 ..5.032 . C) za protok kroz pumpu . u sledeCim slucajevima: a) strujanje je turbulentno sa konstantnim koeficijentom trenja /c.. u i/i I?< ~. A Ax [ RESENJK = (~/ A)2 2 (Pa-Pk) . Pumpa usisava vodu iz rezervoara kroz usism cevovod u kome se nalazi venti! v.@%%~~ A :_______ \!!/~'.~ p ~ b:::/. . 11' 12 . I~ ~ ~ V- \Ax su: P a Slika P. d 2 rc V=4 Su+S. Odrediti protok kroz nategu i kriticnu visinu hkr da natega radi u bezkavitacijskom rezimu. ~. Su' Sic' • hkr RESENJE' Protoci kroz cevovod su: a) za turbulentno strujanje ~~------------2gH . t=20°C.1 za t=20°C pritisak kljucanja Pk . d=50mm.4-7 = lbar.+s. otpora ovog ventila menja se po h1---""k-~""':'-'--~<f-'-(iDH){I-zakonu sex) = A I Ax.Pa . Sk = 0.4-'1. ako je protok vode ~ "" 4 II s..mi%i. V.A. Odrediti .(Su +Sk+ Ad) J1I3 = 3.%m%mdmi%i. d 2 rc 1 V = 4 Su +Sk + H Slika P.5. ~ odnos povrsma A / Ax pn kome ce doCi do kavitacije ventila. gde je \ =. A. Poznate velicine su: d.

..5. Ova suzenje .1) za slucaj da su rezervoari otvoreni (PI:::: P2 :::: Pa) i da je gubitak strujlle energije If+l - . k == 1. Nairne.P2 karakteristiena razlika pritisaka. . takav otvor kad koga je brzina strujanja u preseku konsal1tna. .'edtm Ie lsti o/vor moze biti imali i Felt/a. + 1 .5.1 p+gH=-p+Cr. struja nece moei da prati geometrijll otvora vee ce se protoeni presek suzavati. izveo izraz v T :::: . 2. pak. Ocigledno je da se izraz za teorijsku brzinu isticanja veoma lakoInoze dobiti 1Z izraza (2. Staciionsr1ll3 istic:!ll.. Otvori kroz koje se vrsi isticanje dele se na male i velike. Ovde treba napomenuti da prva interesovanja za istiCanje kroz male otvore poticu od Toricelija koji je. pg .p:::: PI . a opisllje se koeficijentom kontrq.. postavljene za presek 1-1 i A kontrahovani presek K-K. pg. presudnu ulogu ima profil brzina. ..smanjenje protocnog preseka naziva se /contra/cq/a. .1. .1 koji se l1alazi u vertikalnom zidu. i suprotno.. postoji promena brzine ali takva da je mala iIi zanemarljiva.v =-1 . P2 v 2 gde je r.2.Jr. po analogiji sa brzinom slobodnog pada tela sa visine H.koeficijent lokalnog otpora suzenjamlaza definisan sa prvom nizstrujnom brzinom v i u kojoj je koeficijent lleravnomernosti a.koja glasi: Slika2. J (2. dobija se brzina strujanja u kontrahovanom preseku P1 .P2· . Ako je profil brzina po poprecnom preseku otvora uniforman. iii. a 8to zavisi od mesta gde se otvor nalazi.5.lIlja klioz malle o1l:vore Pod malim atvarom podrazllll1eva se. Ta konstantnost protoka ostvaruje se vrernenskorn nepromenljivoscu polja pritiska.64.2g(H + .J2gH za teorijskubrzinu isticanja.5... takvi otvori se nazivajumalim. bez obzira na veliCinu. a to je one kod koga je protok konstantan. /:1P.1.1.1) pn cemu je cp:::: 1/ brzinski koeficijerit. tada je ree 0 velikim otvorima.· ab. zbog dejstva: inercijskih sila...+l)T' PI . na dubini Hod nivoa teenosti u rezervoaru A iznad kojeg vlada pritisak P1' Nakon otvaranja malog otvora nastupice isticanje tecIlosti u prostor pod pritiskom P2' Pri isticanju kroz mali otvO! ostrih ivica. Kod avihotvora osnavni problem je odrediti protok fluida. Ovu podelu treba uslovno shvatiti jer. U tu svrhu pasmatra se kruzlli otvar sa s1. . ako je profil brzina po visini otvora promenljiv.··v·2g(H +-) .5. 1z Bernulijeve jedhacine. dalde.218 2050 STACIONAlRNA ISnCANJA KROZ MAlLE OTVORE I NAGlLAVKE U ovom Odeljku razmatrace se stacionamo isticanje.:t{cije koji predstavlja odnos maksimalno suZene povrsine (presek K-K) i povrsine otvora kroz koju se vrsi isticanje. ...) = cp. odnosno nepromenljivoscu karakteristienih nivoa teenosti u rezervoarirna. Za otvor kruznog poprecnog preseka koeficijent kontrakcijeje \1'= Ak I A = (d k I d)2 = 0. odnosno naCin odredivanja protoka.

za l-~ male kruZne otvore ostrih ivica.5.97. pri velikim Re-brojevima brzins. Pri isticanju kroz male otvore ostrih ivica.5. Na pr. dolazi do znacajnih deformacija oblika protocnog preseka Slika 2. naziva se inverzija mlaza. ako je u pitanju kruZni otvor precnikad i aka se otvor nalazi na rastojanjima veCim od 3d i od dnai od zida tada je kontrakcija potpuna. I!J.5.2. odnos povrsina kontrahovanog preseka i preseka otvora. moze dosta dObroda se sracuna primenom Kirhofovog obrasca IJI =n / (n + 2) =0. pa se takva kontrakcija naziva potpunom. odnosno da je tecnost savrSena..A i2g (H + tJ. viskoznost tecnosti. I!::. Nairne.1.1.5. a obicno se uzima cp=0. u odnosu na osnovni presek otvora.p ) ~ pg ~ pg (2.-P-):::!J. Koefieijent protolea predstavfja proizvod koefteijenata kontrakefie i brzinskog koejic!jent~ oc/nosno predstavfia odnos stvamog i teorfiskog proto/ca.+1 i u sebi obuhvata hidraulicke gubitke nastale pri isticanju. ako je isticanje kroz kvadratni otvor.k:i koeficijent ima vrednost cP= 0.::: ~ =-i-~::: IJICP I (2.64.jC.=0.1) nalazi sena rastojanju 1=d12 od otvora. Koeficijent kontrakcije predstavlja. tj..611.5. i s1.96+0. Koeficijent kontrakcije.S/aeionama is/ieanja KrOZ male oil/ore i naglavke 219 zanemarljiv (. ako se radi 0 pravougaonom otvow dimenzija a x b tada potpuna kontrakcija nastaje ako se otvor nalazi na veCim rastojanjima od 3a od dnai 3b od bocnog zida. Ova velicina zavisi odmnogih faktora. U izrazu (2.99. Kontrakcija moze biti potpuna i nepotpun~ a 8to zavisi ad polozaja otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i u odnosu na bocne zidove i dno rezervoara. . odnosno v 1 cp----(2. pa se isticuCi mlaz u potpunosti ne defotniise. iIi.2. tada se mlaz deformise kao sto je prikazano ria s1.1. koeficijent protoka.2.5. zato se 'takVa kontrakcija naziva nepotpunom. 1. i to veoma brzo. tada do izraiaja dolaziuticajcvrstih granica.v T . posle preseka K-K. a najuticajniji su: oblik i veliCina otvora. a presek maksimalne kontrakcije K-K (s1. polozaj otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i U odnosu na bocne zidove rezervoara. Mnozenjern brzine v sa povrilinom Ak dobija se izraz za pratok V::: v Ak = \jJcpA 1r-2g-C-H-+-b. ako je otvor blizu dna iIi bocnih zidova rezervoara.5.1) sa cP je oznacen brzinski koeficijent.4) .62.=0. koji predstavlja odnos stvarne i teorijske brzine isticanja. Ako se otvor nalazi dovoljno daleko i pd nivoa tecnosti i ad zidova rezerv()ara.2) u kome je !J. Medutim. kako je vee receno. pa je tada koeficijent protoka !J. Ova promena deformacija mlaza.3) i po svojoj fizickoj sustini ima vrednost 0::. 2 Pri isticanju.2 mlaza.. tada je isticanje neometano.. Za male lanzne otvore koeficijent kontrakcije ima vrednost 1JI::::0..

-..5.j1 i). a samim tim i protoka.1.5) . pri Re :::l 300 koeficijent protoka ima 10' 10' 10' 10' maksimalnu vrednost koja iznosi ~l 10' Re 10' =0. i. 12 koja izrazava jedl1akost odgovarajuCih gubitaka prosirenja koji su sa koeficijentom lokalnog otporausisa strujne energije.5)povezani relacijom ~uv. koja u· preseku K-K ispunjava kruznu povrsmu precnika d. trece. 4 (~u (2.v2/2+C. kontrakcije i protoka ima Rebroj.3 l..:-.kat viskoznosti je toliko izrazen da prakticno nema kontrakcije mlaza (\!f =1). Povecanje protoka prim~nom naglavka moze se tumaciti na sledeCi nacin: pri ulasku fluidne struje u cev nastaje kontrakcija struje.5..5.1. u funkeiji od Re-broja (po Altsulu) prikazan je na dijagramu sa 0.-+1)p p 2 p D 2' u kojoj su koeficijenti lokalnih otpora ~ ...-+(~ ? 2 Sp .. neprekidnost mlaza se narusava i nastaje kapljicasto strujanje. a naroCito u bocnim clelovima preseka 2-2·.l su prakticno konstantni..-dominantan uticaj na koeficijente: brzine. 1 .696.0.d Naglavci su kratke cevi koje sluie za povecanje koeficijenta protoka. Za odredivanje protoka koristice se: BemulijevajednaCiria za preseke 0-0 i f .2 strbje i zida cevi formira vrtlozna zona u kojoj vlada potpritisak Pv Cijim se dejstvom povecava protok. jednaCina kontinuiteta vd 2n 14 =. Slika 2. dIugo. i tad a se u prostoru izmedu kontrahovane povrsine Slika 2.. precnika D. za male kruzne otvore 08trih iviea..5 -h~-+--·---!--+s1. 2.2 kroz koju se vrsi isticanje. :: :::==:===~f--_~-~NTmI-r~~. zbog dejstva inercijskih sila. shodno kojima slediprotbk .5.3.5. za Re> lOs koeficijenti: cp. I VI +11.220 Stacionama isticanja hvz male o/vore i nag/aI-lee Kod kruZnog otvorainverzni mlaz imaoblik elipse.. D 2n V = J-l--J2gH ... . Karakter promene ovih koeficijenata.postepenog \ \ .=vID2n 14 i izraz za koeficijent kontrakcije \!flc == (d / D)2. Za objasnjenje rada naglavka posmatrace se cev. Kada se mlaz dovoljno udalji od otvora.2. sa 81. Kad malih otvora 05trih ivica 1.postepenog suzenja i Pa Pa r v~ -+gH=-h.pv.0.. Analizom dijagrama dolazi se do sledeCih zakljucaka: prvo. 12 =C. za veoma male vtednosti Re-broja (Re< 25) efe.

799 0.620 10 20 30 40 50 60 0.809 0.5.908 0. ~. .2. 0.5.-.. kOllUSni (konvergentni iIi divergentni) i zaobljeni..=:: .764 0..33 10 a(O) J-l.896 0. \jfk = 0.... i ako se koeficijent lokalnog otpora I...2...33 16.947 0.5~1.. .62.782 0.778 0.725 0.~ '~ .. koja odgovara malim otvorima ostrih ivica. r (2..L=0.l. Za neke od njih vrednosti koeficijenata protoka date su u tabeli 2. definisano za izlazni presek.475 0. P.. koeficijent protoka se odreduje primenom i:l. ~ /". Ako je duzina naglavka manja od optimalne (1ID<3+4) tada se zbog potpunog ne ispunjavanja protocnog preseka fluidom.p +"" D +1 .857 5 8 0.747 0.98 0._:::::: ::::::.873 0. ovo s toga sto se tada u potpunosti formirala vrtloZna zona .. /':C.731 0. /' ZAOBLJENI ~.. ..f'.920 0. Daljim smanjenjem duzine naglavka ( 1/ D ~ 0) koeficijent protoka uzima vrednost j...3 25..6). Podaci: ~=O.815 0. odredi Bordinom formulom. '.5.743 0. NAGLAVCI CILINDRICNI -·-·~'~D"'=::::: KONUSNI ..:~.. ~ .l.-..l. :::::::: J-l.97 0. *J-l.796 0.937 0. Tecnost istice kroz mali otvor ostrih ivica keji ima koeficijent protoka J.946 0.6) \jf" Kod cilindricnih naglavaka najvece povecanje protoka ostvaruje se naglavcima duzine lID=3+4. .799 0.o = 0.idZa (2.. odnosno zbog ne dovrsenog formiranja vrtlozne zone.~.7 30 36 45 0.* a(O) J....5.761 0.787 0. Naglavci se konstruktivno izvode kao: cilindricni (spoljasnji i unutrasnji).··· ---.64.909 0...883 0. Ako se u OVOID ia:azu zanemari trenje..L.' . /I=:::: J-l.. Za koUke ce se povecati koefidjent protoka.. a istovremeno je fluidna struja ispunila ceo izlazni presek cevi. jer je naglavak kratak.97 O.66 20 57 0.892 0.... 2 3 4 5 6 10 13.Staciol1ama isticaJljtl !croz male olvore il1aglavke 221 U izrazu za protok koeficijent protoka predstavlja veliCinu . Vrednosu koeflCljenata protoka zanaglavke razlicltlh konstruktlvnih izvodenja.L_...938 0... \ ~.2.I )-1/2 1-L= (-Z-+c..719 . . <p 13. Tabela 2. ~~ .zona potpritiska..5. tada se dobija koeficijent protoka naglavka .-. RESENJE: Za slucaj isticanja kroz cilindricni naglavak precnika D (v~ s1.. Problem 2.947 0.66 8.2). C .~8 .4 16.450 0.06.: lid 1. . a(O) J.925 0. ako se umesto malog otvora ugradi spoljasnji cilindricni naglavak optirilalne duzine (I/ D =3+4).66 3+4 5 6."".62. p . koeficijent protoka smanjuje.

2.·-)2+ 1 \{lk '+'k 1 l-I/2 J ~O.~~-T-. Ako se u ovaj izraz uvrsti vrednost koeficijenta protoka f.5-2 dlls -l-z IJl Problem 2. Od~editi maksimalne visine nalivanja vode u rezervoaru. jer trenje ponistava ucinak naglavka.62). koji odgovara apsolutnom vakuumu.6). Preko ovog . teorijsku i realnu. dobija se graficka zavisnost prikazana na dijagramu sa sl.2. za vrednost 1/ D=57 koeficijenti protoka naglavka i malog otvora su isti. a samim tim i protoka. Problem 2.5.5. A= 0.=0.""1-0.2. ~:::: 0.2.2. Odrediti maksimalni odnos II D cilindricnog naglavka sa s1. postavljeneza preseke 0-0 i1-1 sa s1. Do tog odnosa graficki prikazati zavisnost koeficijenta protoka naglavka u funkciji od odnosa 1/ D.Ciji je pritisi. iznosi (f. liD Slika P.tk kljucanja Pk = 2337Pa. RESENJ£: Za cilindricni naglavak sa s1. Dalcie.2.827. Pri isticanju vode kroz cilinciricpj naglavak sa s1.02.lo == 0.5. 2 '1/1e (1) Kako je minimalna vrednost pritiska Pk == 0. Sa dijagrama sledi da koeficijent protoka ima maksimalnu vrednost J. 2.2..222 S/acionama is/icanja kroz male o/pore i nagla)Jke I ~ r f.81 za optimalni odnos 1/ D = 3'.o == 0.75 +--+-""".62 o 10 Mali otvOI -'-". '+'k :::: 0.60 t. do odnosa l/ D=57 ima smiJ¥a kOT/stiti cilindricni naglmJak.5. i izraza \jIk = 2 VI == <p~2gH (d / D)2 . D A Lf.64. RESENJE Iz Bernulijeve jednacine. dobija se visina nalivanja vode u rezervoaru H Pa -Pk == pg (~+1)<p2 -\l{' . p p uz koriscenje jednacine kontinuiteta vd n / 4 ==vjlin /4. i.06.=-1-2 +l+(1--)"JS== 57 .lo \V'c '11 pri kome su protoci kroz naglavak i mali otvor ostrih ivica isti.--+--+--""''<k----I----I0.70 -j'.5.06.-~'='+:~-::"" 20 30 ---50 40 l . 4. pa prema tome cilindricni naglavak ima efekta koristiti sarno do ovog odnosa.l=0.l==l2"+(1--.6) za razlicite odnose naglavka 1/ D.l-l1o) /1100= 33.maksimalnog odnosa nema efekta koristiti naglavak. koja odgovara malim otvorima.62. Podaci: ~=0. do kojeg ce koeficijent protoka naglavka biti veCi od koeficijenta protoka malog otvora ostrih ivica (iJ.65 0. KoristeCi izraz (2. Pa == I bar..5-2. U rezervoaru se nalazi voda temperature 20°C.P. poznate velicine su: <p:.64.82.v -+gH::::-+(s+1)-2' . koja glasi: 2 Pa Pk .2 koeficijent protoka odreden je izrazom (2.5-3. \{lle == 0.5. u qdnosu na nivo horizontalne ose naglavka. to se iz izraza (1) dobija maksimalna teorijska vrednost visine nalivanja . dobija se odnbs 60 0.4%.5-2. Povecanje koeficijenta protoka.~ ~r-.2. drugo.

Medutim. V2 RESEN.Stacionama iJ'tieall/il Ic7vz male otvol'e i naglavke 223 H == 13.77 m.fE.Posle otvaranja ventila VI i V2 pocetna Yp V2 ravnoteia vode u rezervoarima ce da se narusi. A2 == 4 m . Aka se otvor nalazi na rastajanjima H=lm i h=lm od nivaa slabodne povrsi teenosti i od dna rezervaara. Dati podaci su: Al == 2 m .97. odrediti domet mlaza .RESEN.. pa ce zato nivo vode u rezervoaru A da se spusti za visinu x.Problem 2. Smatrati da je napor pumpe +--1.Jiih == 1945mm.'_-1 2 2 H2 konstantan. Iz rezervoara istiee voda kroz mali otvor ostrih ivica precnika d=10mm. Ispod ove vrednosti pritisak nece opadati. dakle. Ovom pritisku.02. vrednost pritiska Pk == ne moze da se postigne. odgovara visilla nalivallja tecnosti H = 13. S H j =3m. Nakon otvaranja ovih ventila voda istiee iz rezervoara A u rezervoar B. U polozaju prikazanom na sl.5~4.5-5.P. h D==50mm.d I 2 i z = h dobija se domet mlaza D== %+2CP. 1==5m.-":"'. Su==O. Yp ==175J/kg. Uvrstavanjem koordinata x:= D . koji ima brzinski koeficijent cp=O. SV2 11\ == 3. ° .5-S k .4Sm. A= 0. vraca u rezervoar A.5.2. koji se od ivice otvora nalazi na rastojanju d/2. jer pri smanjenju pritiskaprvo se postize piitisak kljucanja Pk == 2337 Pa (za t=20°C). d==40mm. brzina strujanja je v == cp~2gH.fE. Odrediti za koliko ce se spustiti nivo vade u rezervoaru A u odnosu na nivo u njemu u pocetnom HI stanju mirovanja. Iz Bernulijevih jednacina Slika P. S== 0. h=2m. Sic == 0. a u rezervoaru B da se poveca za visinu y. pOJ'/e ove /liJ'ine nema efekta poveeavati viJ'inu na!ivanj~ /erplVfok klVZ nag/a/lak neee moCi da J'e poveea. iz kojih '7 se eliminacijom vremena dobija jednaCina trajektorije mlaza v x 2 g x 2 x z==-(-) = .U preseku maksimalne kontrakcije K-K.2.2. Prema tome. transportovana pumpom. a pri toj vrednosti pritiska tecllost intenzivno isparava eime zapoCinje proces kavitacije. Dakle.5. S1il<a P.2 v 4cp2 H ' h koja vazi u x-z koordinatnom sistemu vezanom za presek K-K. L==lOm.2. respektivno. iz jednaeina kretanja po xi z pravcu slede jednacine: x == vi i z == gt 2 12 . H 2 ==lOm. S obzirom da se radi 0 slobodnom mlazu to se kretanje fluidnih delica maze opisati dinamickim jednaCinama koje vaze za horizontalni hitac.5-5 ventili VI i V2 su zatvoreni. SVI == 2.SA Problem 2. . istovremena se voda.

_ d n Yp 4VI2g(-i.2. +V. nalazi Se sabijeni vazduh temperature t_ Iznad klipa vlada atmosferski pritisak. 1+.. U rezervoar A stalno dotice V = 20 11 s vode_ Rezervoari A i B spojeni su malim otvorom ostrih ivica i prazne Se kroz identicne naglavke.5.[h.11-1-(1:.-lG fii .56 Us.-lGfli == 3194mm .5-6. Nakononiatanja malog otvora precnika d vazduh poCinje da istice u atmosferu. 1-'0 if 1-'0 Ove visine daju protoke: V. dobija se visina J.' 2g 2 V L v~ 2 J.1 . [ 2 Yp =g(H2 -y)+ (Su+ 2Sk+ 2C. U stacionarnim uslovima isticanja odrediti protoke kroz naglavke_ Dati su podaci: d == 50mm.koliko tecnosti dotice u rezervoar tollko iz njega i istice U~l == ~72)' i jednacinu zapreminskog bilansa tecnosti A1x == A 2 y.V2+ An)(D-) +s+2Sk+A'd+ 1 _ 1 d 4 _ . L d .. == paJ2gh1 pri cemu su: ' V2 = J-la.)2 .5-6 cija su resenja h2 == . J.Hz .se tri zapreminska protoka: r:. ' 2 1 .2) definisn".J2g(h+H1 -x) d 2J( .5.h2 ) . Sy == 1. .5~7. l Problem 2.224 Stacionarna iJ'll~'allja b-oz Inale o/vore i nag/avlce h V1 g(h+H1 -X) =(Su +SV1 +A"d-+ 1)T .l ) Jh: +. a pri tome temperatura . RES-ENJ£: Shodno izrazu (2. slede 2 jednaCine Slika 2. ' J.J2gHz Va =: J-l oaJ2g(h1 ..62. I == 1m. Su =0.V1 + A~+ If1!2 == 0.-l1 2 Yp ] x== [ (~L2) (H1+h)-I-Hz-g- /I Ai f-l1 /LA2 +(~) 2 J==lm. i fi"o = V .326. KoristeCi uslov stacionarnog strujanja . V2 == ~L2 .og 'preseka.-lo == 0. KoristeCi uslove stacionamog istiCanja: ~). teZineG. = 11.)2 -I. Problem 2.. == J.441/ s i V2 = 8.== V.-l==(Sl/+Sy-l-7v-!i+l)-1I2==0.471. A== 0. I J. ] v 22 T dobivaju se protoci vode Vi = f-l1 ~. \ \ h1 == 5713mm.551 2 koeficijent protoka naglavka i a == d n 14 povrsina popreclJ.1(1:.y) 2 u kojima su koeficijenti protoka P'l == (su +t.-l z =[ (Su +2SV2 +2Sk -I-A D)(D)4 +s +2Sk +A Ci+ 1 J- 1/Z == 0. Ispod klipa pneumo-cilindra.03.

to je i p=const. p.)'IT. Odrediti vreme za koje ce se klip zaustaviti.Stacionama ift/call/a kroz male otvore i naglavke 225 vazduha se ne menja. Gustina vazduha je p == (p a + Pm) I R(273 + t). 2 SlikaP.2.1. Odrediti vreme za koje ce kIt) G F pod dejstvom sile F da se spusti .fE: Trazeno vreme je T == D -zDg (H _h)A[JC32~1)2 +2ACE. p=4(F+G)/(D -D. D.2.2) iznosi Ii" == J. dobija se vreme za koje ce klip da zauzme novi ravnoteini polozaj: natpritiskam T==~ == V fl J. teiine G. zbog povecanja pritiska. d. d.L Pm .JR(273+t) (D)2~Pa+Pm d. h. G.1. v.1d 2 'IT /4· ~2 Pm I p. Poznate veliCine su: G. Konacno.+ gH) _ Z d d P 32~tJ-l. S". pocinje delovati sila F konstantnog intenziteta. iz jednaCine stacionarnog isticanja V == VI'. pa je zato vazduh nesti51jiv. Pratok vazduha shadno izrazu (2. Poznate veliCine su: D. Pa' REfENIE U toku isticanja vazduh je pod kanstantnim Pm == 4G I D2'IT == canst.zauzme no' i ravnoteini polozaj. 5to data isticanje cini stacionarnim. t. U polozaju prikazanom na slici na ldip hidrocilindra. F.). Kako je t=const. R. Trenje klipa i klipnjace 0 zidove cilindra zanemariti. Tada se u klipu. d H pri cerou su: A==Su+sk+Sv+1 . otvara ventil V i ulje kroz cevi-kanaIe izbdene u Idipu i klipnjaCi pocinje strujati laminarno.5-8 .5. Slika P. Do.5-8. fl. H. t.Sk'Sv' REfEN. d. J.5-7 Problem 2.

jer on vazi za male otvore.3) Dalje. po koordinati z. tada je interesantno znati koliCinu tecnosti koja istekne hoz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja poklopcem koji se krece .6.1b) odredenom koordinatom y. koristeCi diferencijalnu jednacinu isticanja dV = r7dt (0 kojoj ce biti vi'se govora u Odeljku 2. (2~6.7) i diferencijalni izraz za brzinupoklopca va := dy I dt.r.6. := fJ. dobija se ukupni protok hoz veHlei otvor (.4) .U tn svrhu posmatrace se poklopac u proizvoljnom polozaju otvorenosti (v.1) Nakon integraljenja. x(z) dz.1a.]. ISUCANJE 1'ECNOSTli KROZ VELIKE OTVORE 2. leoji se nalazi na dubini Vo a) b) z U odnosu na nivo slobodne SliIm 2. Proizvoljno 12abrani mali otvor sirine x(z) i visine dz.6.=const. Zapremilllla teclIlll{])s1i:li koja iistekne kll"o:ll veRiki ohm" :Ila vreme Imjegovog otv:ar. 11 kojoj je z vertikalna koordinata od elementa povrsine do nivoa slobodne povrsi tecnosti.lmja Pod velildm otvorom podrazumeva se onaj otvor kroz koji tecnost istice i kod koga je profil brzina promenljiv po visini otvora. ima brzinu povrsinu dA:= \jlx(z)dz. s1. U slucaju da je pre isticanja veHlei otvor zatvoren. Prema tome. Ova zavisnost za konkretan veliki otvor odreduje se iz jednaCine konture leoja oivicava veliki otvor. to se protok hoz otvor ne moze odrediti izrazorn (2.2. Za odredivanje protoka hoz veliki otvor potrebno je poznavati funkcionalnu zavisnost x(z). (2. dobija se zapremina tecnosti V:= S -V(y)dy o Vo H 1 . PlC'ot@k tecJnosti kroz vellikn otVO>ll"./ii "1 Ovde treba napomenuti da je koeficijent protoka ispred znaka integrala.6.6. x(z) dz .6.6.j2gzx(z)dz.2). a graficka interpretacija ave zavisnosti prikazana je na sL2.. Ova pretpostavlea je potpuno opravdana. opisuje se funkcianalnom zavisnoscu v:= cp. jer je promena ovog koeficijenta po visini otvora zariemarljiva.2) je f"2 i-. protok hoz elementarnn v=qJ·bgz povrSinu je d~' := V· dA := fJ.6. po visini otvora. S obzirom da je profil brzina po visini promenljiv.j2gz. prema izrazu (2.6.226 2.2) V(y) := ~L.J2i fhh+Y . Protok hoz trellutno otvorenu povrsinu velikog otvora.1 povrSi tecnosti.otvara brzinom Vo. Promena brzine. (2. Zato se veliki otvor deli na veliki broj malih pravougaonih otvora. jer je pretpostavljeno da je po visini otvora fJ.5. (2.

a ne tacnim (1). jet je prafil brzina kod malog otvora ravnomeran po visini i ziito .lbJ2i[Che+I)3/2_Chc-I)312] . )~~(2~ )2+'48(~~. .jer je a/2he < 1... posredstvom geomehijskih veza izmedu visina. a sto je i normaino.. ll. V.6-1."'Jl.6. .lg 2 _ h1 ) • -2. C'" .. od odnosa he / a. 2 a) Odrediti protok kroz veliki otvor. ~r 96 (/1) 2J-. _ .-)2. Greska koja se pravi kada se veliki otvOt smatra rna lim. moze da se napise u nesto drugacijemobliku. .!-:::: 1_. . tj. dobija veza izmedu protokakroz veliki i mali otvor .2) sirine Slika P. h ~(h3/2 3/2 (1) b) Kada se pravougaoni otvor smatra maliin tada se protok odreduje izrazom (2./2 (1 + (he _f)3/2 2~c )3/2 = h.3'+.. c pri cemu se razvoj u red ogranicio na cetiri clana.2).:). koji se svodi na obHk (2) u kome je he = hJ + a 12 = 112 ._-.. c lc ". Isti postupak se koristi i za odredivanje kolicine tecnosti kojaistekne kroz vdiki otvor za vreme njegovog zatvaranja.1 pr'avougaonog otvora x(z)=b=const dobija se protok kroz veliki otvor Ii' -3t-"-'V.a 12 . Za .6-:10 Tecnost gustine p istice kroz veliki pravougaoni otvor sirine b i visine a. i kada se protok odreduje izrazom (2). .. tada se pravi odredena greska koja ce OVOID prilikom biti odredena. zavisi od dubine na kojoj se otvor nalazi..pa sledi " .u 96 he (4) Iz izraza (4) sledi da je uvek Ii' < r:'M' odnosno da jeprotok kroz otvoikada se on tretira velikim manji od protoka kada se on smatra malim. am· . Izraz za protok (1). (3) Izraze u malim zagradama moguce je razviti u binorn~r red.E. Zamenom hinomnilrtedova u izraz (3) sledi izraz za protok V = flab" 2ghe . .2..3"~'.visina od tetista pravougaonog otvora do mvoa slobodne povrSi tecnosti.. shodno izrazu (2).I2[1-~(2.' J = 11.12(1- 2~ )312=h. . iz kojeg se. Ako se protok kroz veliki otvorodreduje pribliZnim izrazom (2).l-.I2[I+i(2~e )+~{2~Ql2_}8(~ic.. RESENlE: a) Zamenom u izraz (2... Gornja i donja ivica velikog atvora nalaze se v na visinama hj i h2 u odnosu na nivo slobodne povrsi =. '1 -+_. (he +f)3/2 = h.i to fi'={J. .(. .C b) Kolika se greska pravi ako se protok kraz velilei otvor odreduje leao protok kroz mali otvor. .:-h~ =========/~I=' tecnostL J . Problem 2. ->!II b ..daje veti protok.lStical?ie tecnostikroz /leilke O/vOTe 227 koja istelme za vreme otvaranja velikog otvora poklopcem..5.1 a e ..

V) IT/M = 4.00 0. Poznate veliCine su.I:!. RES. Problem 2. h. (2) c) KoristeCi vezu iZllledu promenljivih x=(h+H-z)b/H.2).6-2.(h+H)h ] . Dalje. H 15 5 _1. i (1) b) 1z slicnostitrouglova (z -h). Odrediti protok kroz veliki otvor ako je on oblika:a) pravougaonika.021. d) kruga.fT~'J~fi~·M~"~·-·~-~"~-af~~ ::~f:{~Ji(~r a) b) c) d) e) f) Slika 2.lbv'2i[ (h + H)3/2 .6. e) elipse if) ako je protocna povrsina smestena izmedu dva kruzna luka i slobodne pavrsine.5 l~ hda 3.2.z)2 / b2 + (x / 2)2 / a 2 = 1 sledi protok (4) V = 64 j.6-1.96 0.2%.95 / ~--1 1. j.l"l/g e) KoristeCi jednaCinu elipse (b .2.h 3/2 ].6-2.6-1. pa je protok V = J. U vertikalnom zidu nalazi se veliki otvor kroz koji istice tecnost. tada je odnos he / a =1. za navedene velike otvare.97 0.2.P. R. b) trougla sa vrhom okrenutim prema gore. vee pri mabin odnOSlma he / a veli/ci otvor se moze smatrati /cao ma4 a protok kroz otvor se moze odredivati izrazom (2).dobija se protok 3/2 V = 2j. koji je nacrtan uz pornoe jednacine (4).I H == x / b sledi x = (z-h)b / H.l.0 1.paje pIotok V == j. uvrstiti zavisnost x(z) i nakon toga pristupiti resavanju integrala.0 Greska I a~~h I "} 2. . c) trougla sa vrhomokrenutim lea dole.0 Slika P.l ~.Islicanje tecnosli !croz velilce oNore 1. h5/2 ' 3 . U ovaj izraz treba.l~v'2i[~(h+H)5/2 +1.l ~ fii[ich+H)5/2 + 15 h 5/2 -~Ch+ H)3/2 ]. dobija se protok V == 64 C R 5/2 .dz:= 2j. (3) d) Posredstvom jednaCine kruga CR _Z)2 +(x / 2)2 = R2. b. a) Za pravougaoni otvor je x(z)=b=const.)VJE: Protak kraz veliki otvor odreden je integralom (2. fiif:+ H 2 (z-h).5 0. Dakle.99 J 1/ 0..228 .lQb3/2 "g. H.5 2. lSj. r IS f) (5) (6) . a. kada je greslea 1 %.2 vizuelnu interpretaciju greske posluziee dijagram sa sl.[. Sa dijagrama je jasno uocljivo da je pri odnosu he / a =1/2 najveea greska i ona iznosi (VM .

j2g[ (H +b)3/2 _b 3/2 j.-1. ako se on sastojiod trougla i: a) pravougaonika.1v 2g.2) dobija se protok kroz veliki ot-vor oblika parabole V2 ==). a) Odrediti protok kroz veliki kruzni otvor za sledece podatke: R =1m..kticanje tecnosti hvz ve!ike oNore 229 U delovima zadatka d) i e) sa x je oznacena ukupna sirina odgovarajuceg malog otvora. Problem 2. ·-. RESEN1E: S obzirom da se povrsina velikog otvora sastoji od dye povrSine: donje . bvzCz~b)dz ==).1/2i ki [(2z-b)v'z(z-b) -b 2 InC-Jz-b +. P. b) Kolika se greska pravi. to ce ukupni protok kroz veliki otvor biti V = Vi + V . jer je Ti" == Vj +Ti"2' a) Protok kroz pravougaoni otvor.!~=~ -). pri proizvoljnom odnosu fJ/R.6-3 ]/2 === 2).o~£i::~~~]n~.2.1.2. iznosi 2 Vi == 2~L fJ2g( 15 (b +h +H)5/2 +~(b + If) 5/2 - tCb+h + H)(b+ H)3/2 ].6-4.6.1 . ~fb+H b vzx(z)dz=). iznosi r/2 H h X! .Jij r ~ a ·fb+H ~ .l == 0.trouglaste koja je ista za sva tri velika otvora i gornje koja je za svaki otvor razliCita. c) JednaCina parabolickog otvora glasi: z = b + Hx 2 I a 2 .6. H.6-2). koji se nalazi na visini h ad mvoa slobodne povrsi teenosti.1V 2g . odreduje se identicnim postupkom kao i u zadatku 2.kroz donji i V2 .62.£~.6-2c i iznosi 2 b) c) Slilm 2. b) trougla i c) parabolicke povrSine. h =5m i ).. ako se protok kroz veliki kruzni otvor odredujekao protok kroz mali kruzni otvor.~~~~. prema izrazu (3) iz zadatka (2. Problem 2.t~-:::--=:=:~~=:-~~:~:c::r kroz veliki otvor.2)..Jz)ll:+H =~ . pri cemu su koordinate z i x oznacene na s1. = ~w. Odrediti protok kroz veliki otvor.1 . . [ ~(b + Hi/2 + 15 b 5/2 -%(b + If) 3/2 ]. x Slika P. prema izrazu (1) iz zadatka (2.6-4. Teenost istiee kroz vertikalni veliki kruZniotvor poluprecnika R.6-3c.. pri cemu su protoci 2 Vi . h. PoZ'nate velicine su: a. a) t b) Protok kroz trouglastu povrsinu.6-3. Protok kroz povrsinu donjeg otvora je isti za sva tri velika otvora i.kroz gornji deo povrsine. b. KoristeCi oyu jednaCinuiizraz (2.v'2gH[C 2H +b)v'fJ(b+H)-b21n(~1+ ~ +J¥")]. ).

(Zi -h)(2R +h-zi ). Veza izmedu koordinata x iz nalazi se iz jednaCine kruga x 2 + (R +h . r.:.230 lSlicallje lecllosli/croz wilke oiJ. moze resiti.1 je dr/ = fJ. Prema tome.2H 3sm cp. i smena promenljivihy = H . pri tome ce se usvojiti korak integracije k=0.. (2) Jasno je cla kada osnovni integral u izrazu (1) nenia eksplicitno resenje d? ga nema ni integral u izrazu (2). pa zato numericko reSavanje ne dolazi u obzir. = 2fJ. pa se reila~anjernilltegra.64..v2gH = .z) . pa ce protok kToz veliki otvor (1) biti Kako integral u izrazu (1) nema eksplicitno reilenje. u kojoj je Zi = ik. .v2gH R 2[ 2cp -4"sm2cp-. Nalazenjem vrednosti podintegralne funkcije Y i = f(zi) = Jz. integral u izrazu (1) trebaelegantnije reSiti..Y 2dy /2 H-gCH) -R Z 2~L~2gH R2 f. sa kojima se izraz (1) svodi na oblik V=2fJ.[ +.. R 1 . Integral u izrazu (2) se ipak.:. iz jednacine (3) sledi veza izmeduprotoka kroz veliki i mali kruzni otvor .z. a samlin tim broj koraka je 2n=2R / k.8:Z COSZ cpsin2 cp) dcp '2 r.fii 1= 20.1. koja se pravi kada se veliki otvor smatra malim.~2gH R 2 n[1 ~(B..jH-yJR 2 _y 2 dy. to ce se njegovo resenje potraiiti numericki. J° 3R.la (2)dol::iija V"" 2fJ..2 r.J2i e R ..SR[ 1. =vH l-ZH-g(H) -48(H) r. razvojem funkcije ~ H .-:-.' = fJ.)2 ] 32 H (3) Ako se protok odreduje po izrazu (2.8H2 (8. (i=0.812 k[ 1 sa kojim protok kroz veliki kruzni otvor iznosi V = 2fJ.1. Pre konacnog resavanje integrala zadd3ce se same tri CIana binomnog reda. 2n). (sin 2 cp.2) koji vazi za mali otvor tada je protok ~VJ = 1l~2gH R 2 n. U cilju kraceg zapisa uvocli se koordinata tezista kruznog otvora H=h+R.h)(2R + h. priblizno.94 m3 / s.y u red....Oi"e RESENfE: Protok kroz diferencijalno malu povrSinu kruznog otvora sa s1.. P. Kako je y / H :< 1 to se ova funkcija moze razviti u binomni red ~ Y 1/2 1Y 1 Y 2 3 y 3 ] -yH-y=vH(l-H) r.2~ coscpsin2 cp.2.:.Z)2 = R2..ly 1 Y 3J vR .. i primenom Simpsonove metode za numericko resavanje integral a dobija se resenje integrala 1= S h h+2R f(z)dz~3 YO+4(YI +Y3+"'+Y2n-l)+2(Y2 +Y4+··'+Y2n-Z)+Yz n =3.32 sm4cp) lin 1 1.~2gz 2xdz. i glasi x = ~(z .. <:p 1 .5. uVeSce se i nova smena y= Rcoscp. b) Za kvalitetnu ocenu greSke.-.

obuhvata u sebi i greSku koja se pravi kada se protok racuna prime nom pojednostavljenih izraza. zaldjucuje se (sHeno kao i kod velikih pravougaonih otvora) da se cak i pri malim odnosima HIR veliki humi otvormozesmatratimalim i tad a se protok odreduje leao ri'M = J.2 brzina.6-4..../ .. U vodotoku se nalazi brana ."" 0.606.1 . nagnutom pod uglom ex.. osim koeficijenta brzine i kontrakcije.+ . otvara se poldopcemkoji se laece konstantnom . a potom odrediti i koeficijent H protoka ako je poznat brzinski koeficijent cp.istjeanje tecnostih'Oz vdike otvore 231 (4) 0. koja se pravi kada se veliki kruzni ot\Jor smatra malim.t . h) . Prema tome.0' 0. a to iz razloga primene sto jednostavnijeg izraza za protok. Odredjti pri kojoj visini h vodenog toka na pregradi ce protok biti maksimalan.2.2 (izraz (4».(A lAo) 2 r 1/2.. Najveca grdka se pravi kada je odnos HlRo=l i ona iznosi 3. te uvodeci Slika 2. ispred brane. Visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi vode. = 60° prema horizontali. tako se iovde 0.+ .1 otvor koji se tretira kao mali veti od protoka kroz otvor koji se tretira kao HIR veliki. za razliku od prethodnih zadataka. DalcIe.. protok na prelivu je av / 2c cpbH J2gH = mbfrJ2gfI .j . Veliki pravougaoni otvor u kosom zidll.95 .768 greska je 1%.. za preseke ispred vodosliva i na samom vodoslivu.98 + I ' .1 %.v == cp J2g(I{ . dobija se visina na prelivu h =2H/3..siroka vodoslivna pregrada..2.97 zadatku 2.Koristeci. nesto drugacije definise. PrimenjujuCi uslov ekstrema ah =0. pri kojoj protok ima maksimalnu vrednost.6. a to iz razloga razlike u profilima SHka P.6-5.J(.. dobija se izraz za srednju brzinu strujanja na vocloslivu . U ovomslucaju koeficijent protoka.2.. 0. duzine b. Pri odnosu HIRo=l.:. umesto nepoznatih veliCina ~ i Ao brzinski koeficijentcp = [~+ 1.6-4.. 3"\13 pri cemu je ovde In = 2cp /313 koeficijent protoka~.96 +---I---+----+------t----1 zakljucuje da je protok kroz kruzni. sto je ranije vee objasnjeno.. V= ProDlem 2.... i zida pre grade je H. Prema tome. protok preko pre grade je V = cpbh J2g(H -:--h)..j . preko koje se voda sliva.!J2gH R 2rc.-4-----1 Kao i pri analizi dobijenog rezultata za . Problem 2.6dpreliva koeficijentprotoka se.-__-H '" gresku kod pravougaonog otvora u ..99 -1----. Izraz (4) ima graficki prikaz dat na s1. RESENJE. P.6-5. sa koje je jasno uoCljivo kolika je grdka za proizvoljni odnos HIR ... jednaCine Bernulija i kontinuiteta (vA == voAo).

U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni otvor koji se ofvara poklopcem cija je brzina Vo = 1 em! s. 5/2 V =-3 . f . pg sma.6-7..) 3/2 sma.6-7b). =-3 ~hI2g-. h =3m.H). b'= 1m. RESENJE':~)Polozaj trellUtne citvorenosti poklopea odreden je koordinatom y (s1.l (H + h) 7/2 ... .H) aIh... = 20cm! s.3111 3 1z dobijenog rdenja za isteklu zapreminu vode u slucaju da je zid vertikalan (a.[ h+ p p.232 lSticanje tec"ilosti kroz veltke otvore brzinom vo.. ]3/2 l J ZamenjujuCi ovaj protok u izraz (2.(-+h+asma.. fh[J-lE. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja.. to ce trenutni protok.r--= ::~:a~~~~ naak~ol:ei ~O!O~~~e. Vex) = J-lfii-·sma. P2.4m 3 • Prolliem 2.(H-+asma.k~ea~~ su podaci: H=2m.2. S obzirom da je element trenutno otvorene pravougaone povrSine dA = b .6-7 slicnosti trouglova. u proizvoljnom trenutku vremena.4) dobija se zapremina vode 2 fl b.Iz dz = r.. b h+ ~~I +asi~a. dobijen iz odgovarajuce Slika P.6..j2g { Pm . pg pg r l} = J 57.Pri otvaranju velikog pravougaonog otvora. 3/? 2 Pm 5/2 Pm .!!..b Pm .[.5m.) -a+-5-·-LC-+h)-C-+h+asma.2.-. a=im.6..6-6 .. J-l= 0. +(a-x)sino. Pm =2 kPa. h+ p p.Iz dZ] dy Vo 0 h fl = 4J-lfii . RESENJE. = 90°) = 58. Dati su padaci: a =2m. dz ! sina.6. pg 2 {I Slika P.3). poIozaj poklopca odreden je koordinatom x. H7!2 +~ H 5/2 ] = 170. fiifH+y (z.62.7m3 • ~ (H · hvo 35 105 15 b) KoristeCi potpuno identican postupak leao i u zadatleu pod a) dobija se zapremina . dobija se zapreminavode koja istekne kroz veliki trougaoni otvor za vreme njegovog otvaranja V =. biti .1. +(a-x)sina. shodno iznizu (2.. a potom sve to u izraz (2.b + h)5/2 + -±.3)..) Vo sma.6. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz H h " Vo -:?_--=--- . U izraz (2. UvrstavajuCi izraz a) ~) x = (z . h=i. = 90°) dobija se zapremina V(a.4).

6-9. c) troug1a i d) trapeza.. aka se poklopac kre6e: a) s desna na leva i b) s leva na desno. 15 6 . h. trenutno otvorenu povrsinu otvora. 7/2 8 7/2] 3 V=2).. cobija se zapremina V = r-l{~LJ2i fh+H-t.. b) vaie re1acije izmedu promenljivih a) Slika P. H. odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja.)2~llOS +h) ~[(H Vo h 7/2 _ +~(H V = 2 f2i (E.2.:.l Va h 105 a IS· 6 a· . a tecIlost istice iz rezervoara. za vreme njegovog otvaranja. a potom se shodno izrazu (2.4) dobija =: fii (E.)2lf ~[3-S('~'lJ(H +h) 7/2 +1.6. b) romba.2. ). i kroz njih se nadu trenutni protod primenom izraza (2.)] i y=*i. U vertika1nom zidu na1azi se veHki otvor koji je zatvoren poklopcem.3).6-9 . 3 ProD/em 2..6-8 x=*[z-CH+h-i.6(b) Vo • 8b odreden je koordinatom y. [z. Zato se ova povrSina deli na dYe. ============= Uvrstavanjem ovih veza u izraze (2.2.6-8. H=1m.. posredstvom slicnosti trouglova. vo' a H a H h h a) b) c) d) Slilw P... l = 0 . b) Pri kretanju poidopca s leva na desno treIlutno otvorena povrsina velileog otvora ima oblik trapeza. h=1m.6.3) i (2. Kada se poklopac kre6e konstantnom brzinom Vo =SOmm/ s.l'l/2g !tvo 10S(8H+lSh)(H+h) --3-(H+h) -lOSH =363.Jz dZ}-. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni veliki otvor koji zatvara poklopac. Za h . hH 5/2 +~(!!-i(H +h)3/2 + ). b.1m3 .45 m .istieanje teellosti !croz ve/ike otllore 233 r. ako je velilei otvor oblika: a) pravougaonika.-:: a [ 1 5/2 hN . Odrediti zapreminu tecnosti leoja iste1me kroz veHlei otvor. PozIlate ve1icinesu: a.. pri njegovom kretanju s ZI desna na levo. Pri kretanju poklopca konstantnom brzinom Vo velilei otvor se otvara.1 2).(H +h -i. PrOD/em 2. +l~S H7I2[ 1 +(%)2 ] +125 [ (~)2 -1]H(H+h)S/2 } =: 27. i to trougla i pravougaonika. -c----·----·-------f RESENJE: a) Trenutni po1ozaj H I poklopca.J.hCH +h)5/2 +h)3/2} =: 12. h+H o Vo .l..6. . 6 2 .. 'C7 .].l H7/2]_1.7m. prikazan na sLP.4). ) .6.a di.. Dati podaci su: a=1m.

{3(H +h)7/2 +711H 5/2 -7 H(H +11)5/2 +4H7/2} .fii ab {3(H +h)5/2 +2H512 -SH(H +h)3/2} .i5[CH +11)312 . Ove zapremine su: v:I = ~ 1J. i one iznose VI 1~ ~l~ Cf)2{t[C[-J+h)7/21-hH5/2-th2H3/2}.<kroz pravougaonik za vreme njegovog otvaranja i V3 . V2 ..i5 V = 3 " "i:"g b [CH+h)3/2 _[-J3/2].. 2 Vo 1 r-VL.zapremina koja istekne kroz gomji den trougla (visine h osnove a) za vreme otvaranja donjeg dela povrsine. V2 . h Vo d) Ukupna zapremina koj a istekne kroz veliki otvOt je V = VI + V2 + V3 .[-J3/2]. V = 3 2 15 fl.lstieanje teCizostibvz /Je!ike o/vore RESENJE' Za odredivanje zaprernine tecnosti koja istekne kroz veliki otvOT za vreme kretanja poklopca. 105 Vo h V2 = 2 fJ. i V3 . b) V = ~111~ {i[CH +h)5/2 _H5/2]_hH3/2} 1 3 Vo .zapremina koja istekne kroz donji den trougla za vreme njegovog otvaranja.zaprernina tecnosti koja istekne kroz gomji deo trougla za vreme njegovog otvaranja. preko velikog otvora.234 . koristi se.kroz trougao za vreme njegovog otvaranja. 2 V 3 =_iyfii ab[CH+h)5/2_ H 5/2_1 hH 3/2J.fii !!:. pri cemu su istekle zapremine: VI . za sva cetiri slucaja.. c) Ukupna zapremina koja istekne kroz veliki otvor je V = r~ +V2 +V3' pri cemn su: VI .1. postupak dat u Odeljku 2. 15 Vo h 2 .kroz trougao za vreme otvaranja pravougaonika.6. sprovodenjem kojeg se dobivaju zapremine: 2" ~g a) V = E-_rV_L.J2i b { 105 CH +h+b) 7/2 -15CH +h+b)(H +h) 512 a 8 2 Vo -tCH +h+b)(H +h) 3/2 b +%CH +h)5/2 + ~S CH +h)7/2}.

7. a znak minus je zbog smanjenja koordinate z u toku praznjenja (odnosno dz<O).1) 1""""'1 u kojoj su: dV = -A(z)dz elementarna promena zapremine tecnosti u rezervoaru. Ovako nastao model strujanja naziva se kvazlstaciol1amo J'trujal1je. stvarne " trenutne promene brzine strujanja su male sto dovodi do toga da se u laatkom vremenskom intervalu stvarno nestacionarno strujanje moze smatrati stacionarnim.2. Medjutim. U daljem tekstu razmatrace se sIucaj praZujenja rezervoara sa 81. koje izaziva vremensku promenu brzine strujanja. Ovo za posledicu ima da se za opisivanje strujanja mogu lcoristiti jednacine jednodimenzijskog stacionarnog strujanja . u toku kvazistacionarnog isticanja pritisci iznad nivoa tecnosti II rezervoarima Pj i P2 zavise od koordinate z. medlltim. koja glasi: .235 2. nivou tecnosti. Da bi se odredilo ovo vreme posmatrace se rezervoar sa s1.7. V(z)je ukupni trenutni protok tecnosti kroz cevovod i Vo je dotok tecnosti. Ova koordinata moze da se bira proizvoljno.2. odnosno protoka. nastace istovremeno punjenje rezervoara protokom Jio i p_raznjenje promenljivim protokom rj(z). Kod tecnosti koje se nalaze u rezervoarima kvazistacionarno isticanje nastaje zbog promenljivosti nivoa tecnosti koje je izazvano punjenjem iIi praznjenjem rezervoara. postavljeni zadatak se najlakSe resava ako z predstavlja visinskll razliku izmedu trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru (1-1) i nivoa SIika 2. KVAZliSTACIONARNA ISTICANJA NESTISLJIVOG FLUIDA 2.7.jednaCine Bernulija i kontinlliteta.fi It prislIJ'tvu promenljivog pof/a pritiska. kao sto je to slucaj pri punjenju i prainjenju rezervoara fluidom. KvazistacioIDial:'na istkallllja itecJm@stft pJri pillllljeJmju iii pr3zJmjenju l'eZelt"V@dl!I'dl! radicliUh @Miks Nestacionarno isticanje nastaje ako se iJ'tictmje vr.1 proizvoljnog oblika i promenljive povrsine A(z) po visini rezervoara.7. U pocetnom trenutku vremena (t=O). A(z) je povrsina poprecnog preseka rezervoarariamonutnom. Od odnosa protoka Vo i V(z) zavisi da Ii se rezervoar prazni (VO <V(z»).1 (V(z) >r7o) od visine h2 do visine hj' Tada za kvhzistacionarrio isticanje vazi diferencijalna jednaCina d-V-=-rj-u (-z)-dt-=-[V-·(-z)---Vo-l~dt"""" (2.7. Iz Bernulijeve. jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2. za izvesnu klasu problema.7.1. nakon otvaranja ventiIa VO i V. NajceSce se pri kvazistacionarnom (nestacionarnom) isticanju tecnosti zeU znati vreme punjenja ili praZnjenja rezervoara. U opstem slucaju. iIi se Va puni (Jio>V(z)).1 (2-2) gde se vrs} isticanje. Vu(z) je ukupni protok tecnosti kroz trenutnu povrsinu A(z).

<1) zato sto su gubici u cevovodll uvek prislltni.= (I.. NajveCi uticaj na koeficijent protoka ima geometrija cevovoda i ugradene armature. s tim sto diferencijaina jednaCina isticallja ima oblik dV = A(z)dz = [VO -V(z)] dt.V • ·2 Poredenjem protoka koji se dobija iz ove Bernulijeve jednaCine i protoka po izrazu (2. tada je svrsishodno koristiti ekvivalentlli koeficijent otpora cevovoda Ce iIi ekvivalentnu karakteristiku cevovoda Ke' U tom slucaju Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2. glasi: Z 2 g( z + PI pgP2 ) = 1. prema izrazima (2.1.2) U jednaCini (2. ! v.:f. iz prostora pod pritiskom PI u prosto! pod pritiskom P2 (pz < PI) protok fluida se odredllje izrazom Ir/=fJ. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja (2. oznacen je koeficijent protoka.~+1)-1/2. kroz mali otvor ..stujanja bez gllbitaka energije. +(r +r +r +A. i mnozenjem sa povrSinom 'd 2 rc /4. Ce. h I ~.7. Teorijski protok je protok ideaIizovanog strujanja .7.-)--p 2 P 2 '-. koji se smatra nestisljivim fluidom.7...1 od visine hI do visineh 2 .00 koejicijenta pr%ka. dobija se ukupni protok tecnosti kroz cevovod .Pz V(z) = fJ. .2).7. kojiimaju veti broj cevnih deonica. Koejicijm/ protoka (iii koeji"cije/'Zt iJ'ticanja) govori 0 gubicima eJZergije i izrazava ko!t!co je s/Jlamiprotok man]l od teorijskog.236 Kvazistacionarna isticanja PI .-4-~2g(z+--. z+ PI-Pi pg A(z) dz (2.7.+ . "'v zanemarivanjem brzine VI u odnosu na brzinu V z (z). dok rdim strujanja veoma malo utice .y2g 4 fil.J" 'ok d 2 ' 2? .AJ%cPI-Pz) j. jer je povrsina poprecnog preseka trenutnog nivoa tecnosti po pravilu mnogo veca od povrsine poprecnog preseka cevi kroz koju se vrsi praznjenje.= ..3) Opisani postupak u potpllnosti vazi i za punjenje rezervoara sa s1.V =Ke.2.2) sa fJ.1) i izraza za protok (2.1. dolazi J'e uvek primenom energijskih (Bemu1ijevzlz)!ednacina l/etilZaCina kontlizuite/a. po svojoj fizickoj sustini koe£icijentprotoka mora da bude manji od jedan (fJ.(z) . koji za posmatrani prosti cevovod iznosi fJ.+ g z + ..procep povrsine poprecnog preseka A i koeficijeilta protoka fJ.u +Sk +Sv +A.. d rc PI .-g-) 2 I (2. u principll.100) i (2. i posle integraljenja ove diferencijalne jednacine dobija se vreme praznjenja rezervoara T = r.Ld 2 rc.7. VI Pz vi(z) . Ako se isticanje vrsi kroz slozene cevovode.101). U slucaju kada istice gas gustine p.7.2) sledi veza izmedu koeficijenta protoka i ekvivalentnih veliCina koeficijenta otpora i koeficijenta karakteristike cevovoda .

SlikaP. C3 "2 = C4 "2 . d 2 = 40mm.2. te eliminisanjem brzina VI (i=1..7-1 poznati su precnici cevi d i i ekviva1entni koeficijenti otpora c i (i=1.J2gH. . . b) na s1.7. c 7 =4. uvode se oznake Ai = di2 rc 14 za povrsine poprecnih preseka cevi i Vi (i=1.: : c2 "2 2 VI . v. d 4 :::: 40mm... d 7 =lOOrnm. Odrediti koeficijentprotoka cevovoda prikazanog: a) na s1. .7... d s:::: 60mm. . i Bernulijeve jednaCine gH=c1v{ 12+c2vi 12+c7 v. V3 + V4 :::: V6 . P.2. dobija se brzina \/7' koja pomnozena povrsinom poprecnog preseka A7 daje ukupan pratok tecnosti V :::: fl7A7~2gH.4) U izrazu (2. d 6:::: 70mm.. Poznate velicine su: d j = 50mm. c 4 = 5.289.ie koeficijentprotoka fl7 =[C1 +C2 (A 2 ~jaA3)2 +C7(~:)2 T/2 =0.7-1... c j = 9. U izrazu za pratok. pri cemu. 12.6). P. (2.7-1b.7) za odgovarajuce brzine strujanja.Kvazistacionan1a/titicCmja 237 CI L~=A~' 1. .2. d 3=50mm. +V.2. a) Postavljanjem jednaCina za hidraulicld paralelne grane v~ V~ v.7-1 i Bernulijeve jednaCine gH= Cj V12 12 +csv. . U cevovodima prikazanim na slici P. C1 2.4) A je povrsina onog poprecnog preseka cevi zakoji je odredena vrednost koeficijenta Ke' Problem 2. RESENJE: Zbog lakSeg pisanja.c 2 =4. 12 +c7v.7). c 5 =6. . te odredivanjem brzine v 7 ' dobija se ukupan protok tecnosti r/7 = fl7A7 . V5 + f/6 :::: V7 . 2 2 ~ 2 Vs C1 "2+cs"2 = C3 "2+ C6 2 V3 jednaCina kontinuiteta Til + V 2 :::: a) b) Vs . koeficijent 7 protoka odreden je izrazom 1 \ jednaCina kantinuiteta V3 :::: V6 = ri 4 + V5 i r~ = V~ == v. c6 =7. . /2. c 3 =9.7-1a.

dl' d 2 .t:k'~v. uvodenjem karakteristika Ki = ci /2A. iJ. -1 . s tiin sto se za svaku referentnu 2 brzinu u slozellom cevovodu moze definisati brzinski koeficijent. odnosno koeficijent protoka. III =[c( Z ) +cll 2 'f-Lz =[c( .S"J>S"2.7) a potom i ekvivalentne karakteristike cevnog sistema: ~ CZ / C3 +C4 ( .Po' p. pa se mogu definisati sledeCi koeficijenti protoka z ~ 2 Z Z 1 1 d 1 +d2 iI~ 2 .. d . . Stika P. Naime. odnosno tri razliCite referentne brzine.4)."d+ 1 . 2 C l ra: d d .SR2 A. Odrediti: a) ukupan promenljivi protok isticuce tecnosti.2 (i=1. b) vreme praznjenj a rezervoara. --'--A3----------"-2·------:::C A3 2 r-.-) +C6 (y) 6 J a) Ke =ll ( k + kr2 +Ks J +l Ck+ K)-2 +K6 J 1 1 1 -2 K e =K1 +lJK.o' kroz koji ustrujava vazduh gustine PO" Paznate su sledece veliCille: D. 2 ) +c 2 J 2.7 == 1/ A. z RESENJE: a) Kada su u pitanju slozeni cevovodi.+Sv+A. H" SIl..7-2 2 v2 v2 v 2 dZ 1 . I.. 11' '2' h.+ K 3 +(JK. . tada je zbog kraceg pisallja pozeljllo uvesti konstallte I c=s.SR1.7-2.o. C2 =SR2 +Sv2 +Sk +AT+ 1 .2 gZ=C-+C 2 12' 2 22 i jednaCine kOlltinuiteta za raevu V = VI + V .. . do. Cilindrieni rezervoar prazm se kraz nesimetricni slozeni cevovod.:+Fs) +K6 (I ll/2 1 lI/2}-2 +K7' b) f l r lJ-1/21-Z J +K7' koeficijent protoka ce bid iJ..-:: Z 2 -1l=[c+c1 C 1 Z . a= A4 + AS V C4 / C5 U oba razmatrana slucaja koeficijent protoka znatno jednostavnije moze da se odredi primenom izraza (2.7. J2Ke • Problem 2. Do koeficijenta protoka dolazi se iz Bernulijevih jednacina V 1 gz:=c-+c .ff) +dz 5. d II cI =SRI +Svl +Sk +A. d.238 Kvazistacionarna isticanja gde je konstanta . ~ +d dZ 2 -1 11.2. . c) vreme prainjenja rezervoara ako je on sa gornje strane zatvoren i ako na njemu ima mali otvor precllika do i koeficijenta protoka iJ. 2 '2 I koje su karakteristike pojedinih deonica slozellog cevovoda.. U razmatrallorn primeru postoje tri razliCite deomce.

I.:. oCigledno je da je zbog kraceg pisanja prakticnije raditi sa ukupnim protokom koji.--. Podaci: D:= 1m. dobija se izraz za vreme praznjenja d:" T::::: fld 22D2 fii 1+. t=O ~_=.5. d 2n H u kojima su koeficijenti protoka flI::::: t=T h u Vl z ~1. d::::: 50mm.456.-d-+ 1 -'-----'1~--_1t_---t--"-> a ~fI SHkaP.v2 =: 1. b) Iz diferencijalne jednaCine iSticanja dV:= Vdt ::::: vremena dt ::::: D. Cilindricni rezervoar se prazni kroz dye cevi razlicitih duzina.fu(J:...d~)2 .Kvazistacionarnaisticanja 239 Ukupan 2 trenutni protok tecnosti je V::::: J.1.u = 0.02. A::::: 0. ponavljajuCi postupak dat u zadatku pod b). h:::: 2m. Konacno. .." +I. V2 1 = fL2 -4-~2g(z-ho)' h =0.1t dz. 7~3.1 + AhO / d = 2.Jh+H-Jh)...! d:1t -j2gz...(.5m.. postavljenih za nivoe 0-1 i 0-2..:..! I 4-j2gz . I.. H::::: 1 m.7. koja kada se uvrsti u izraz za protok tecnosti daje jednoznacnu zavisnost ove velicine od koordinate z. iIi V::::: V..-j2gz . ho ::::: 0.7-3 Iz zadatog uslova jednakosti koeficijenata protoka(fLi =fL2)' dobijaselcoe£icijent lokalnog otpora ventila I...2 r h-h 0 I\.)..5. Problem 2.. +T72 := =(!-tA + fl2d. J. Va : : : flo din J:0 P v • Istovremeno se rezervoar prazni sa protokom tecnosti V(z) = fl ~2g(Z. b) vreme prainjenja rezervoara.. Odrediti: a) koeficijent lokalnog otpora ventila v2tako da koeficijenti protoka oba cevovoda budu jednaki..2.=..\= 2.. sledi diferencijal Posle integraljenja dobija se vreme prainjenja rezervoara fld v2g vz fld v2g c) Pri spustanju nivoa tecnosti u oslobodenu zapreminu rezervoara vladace potpritisak Pv' Tom prilikom vazduh ustrujava u rezervoar protokom T= D2 2 ~ h fh+H dz 1= D2 2 ~(vh+H r. Iz dobijenihizraza za ukupni protok. s obzirom da su zaprerninski pratoci tecnosti i vazduha jednaki (Vo : : : Vez)) dobice se promena potpritiska Pv = fez).=.)1j. se ima u cevi kroz koju protice celokupna masa tecnosti.v = 1 + Ad + 1 1 +~ fL2 J "'u r +". -vh).=_=_=_=_~_ t=t 0 dz D RESENJE: a) Iz Bernulijevih jednacina. slede izrazi za protoke .. VI::::: d 2n .. P flo do ..

2. D 2 n' dV = (Vj +V2 )dt = --4-dz. RESENJE.k + Iv-j-. fl... Iv.. Pl"o/. C =(.=lc+c j ( Aj + Az cj I c2 ~ + A3 ~)2J' c Ic J 3 .-~./em 2.k'v'O' p.+ 1. dobija se vreme pratnjenja rezervoara TD2 fh+H .2.~ t=T - dz A ' I ] =SRJ +(.Jz+Jz-ho ~ 2D2f2i [(h+H)3/2 _h 3/2 -(h+H -ho )3/2 +(h-h o )3/2] fl]d ho 2g = 66. Integraljenjem diferencijala vremena.1. (i=0. h. /2.Odrediti vre:rhe za koje se rezervoar isprazni do visine koja je za rastojanje a veca od ravnoteZnog nivoa vode u rezervoaru. l-ln .= AJ2K • .'('ri(i=1.0 z- dz . .5 s. I c =(. Su.U +(.3).240 Kvazistacionarna isticanja b) Primenom diferencijalne jednacine praznjenja rezervoara . 0 (=0" III Vo r<= V .3).Jz +Jz-ho dz.z.y'(.?--".Uvodenjem koeficijenata . Poznate veliCine su: d.y + Iv d c] H ----:--15--. Tt---t'-=-"t'-ot.fljd2J2i h = racionaljenjem podintegralne funkcije D2 fh+H(.7-4.. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za z nivoe 0-1. a..k +lvd+ 1 3 2 ceVl A = 4 ' i povdina poprecnih preseka • d 21[ A d. Cilindricni rezervoar u koji doticekonstantan protok fio prazni se kroz nesimetrican slozeni cevovod. + V + V3 .21[ . 2Ai v K ] <JK .y2 +lv +1. i =-4. d. dobija se diferencijal vremena dt =_ ~2 fljd f2i . Koeficijent protoka posmatranogslozenog cevovoda moze veoma jednostavno dase odredi i preko koeficijenata hidraulickih karakteristika cevnih deonica kao 1 K =:::~.lp('y.R2 +(. jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granamapc] v. odnosno ukupni protok kroz slozeni cevovod V(z) = fiAJ2gz... te koriscenjem .jK3 k- 2 e . a koja glasi gz = cv 2 /2 +c]v.3) .jd2hoJ2i h z.R3 +i.(..'~ 13 c3 =t.2. I. Ke =::: Ko +( + ~ + ~ )-2 => }J.Y3 +(. dobija se koeficijent protoka r }J. i jednacine kontinuiteta V =::: Ii.Jz ~)d _ }J..v] +(. D. /2:::: pczvi 12= pC3v~ /2.·=~~.(z=1. z d z '2 .

tada T-+00.7-5 0..397.==-=:. I Vo T == J-Ld 2 (. tj. odnosno kada je kolicina tecnosti kojadotice rezervoar jednaka koliCini tecilosti koja iz njega istiee. Cilindricni sud se prazni kroz simetricni slozeni cevovod.:.-)' f-ld 'l/ 2 g "Ho +a -vHo 2 2D2 r::-. RESENJE. Iz dobijenog izraza za vreme za koje se rezervoar isprazni do visine koja je"za a veca ad ravnoteZnog nivoa tecnosti u rezervoaru sledi zakljucak da: kada a-+O.. Sk = 0. tadaje Ho = 0.r +.-.d.02. Sr =0. Za vreme prainjenja u sud dotice kOl1stantan protok 170 =6 lis.7-4. L1 == 1m. u i vazi za slucaj praznJenja sa istovremenim doticanjem tecnosti. . nivo tecnosti u rezervoaru se asimptbtski priblizava ravnoteznom nivou..k nivoa tecnosti u sudu. dobija se diferencijal vremena odnosno integralni izraz T := _ Uvodenjem smene x = D2 f1d2 J2i fh+H Ho+a Fz .lh).7. I r LI 4(er) (Su +Sk +Sv +Aa)+c.1 +Aer+ 1 I D H I V k L. H == 2m. Odrediti vreme za koje ce v se sud isprazniti do visine a=lOmm·vece od ravl1oteznog L. VI Su = 0.2.- ~ JH+h -.. d = 40mm./ii.2.J[i.. D= 1m.5.h-ffo (l + )dx JHo+a-ffo X rr. d] = 50mm.A .1).:>. sledi resenje za sluCaj potpunog prainjenja rezervoara (a =/1) 2 2D li\. Sv = 3. i integraljenjem dobija se vreme T= f-ld 2 2D2 J2i f.' dz Fz -.Ponavljajuci sliean postupak kao u zadatku P.=:.A h \ I Sllka P.5.3.Kvazistacionarna isticanja 241 1z uslova jednakosti protoka pri stacionarnom isticanju 170 == V(z == Ho).:- Fa = ~('\IH+h-vHo+a+vHoln ~ r-r.Jii. koja glasi: " D2n [V(z) -Voldt:= dV = --4-dz.[ii.J h + H . pri tome uvodeci koeficijent protoka 1 J-L=~======================~== ] dl 4 . pa iz dobijenog izraza za vreme T. A= 0. Svl == 2. h = 2m. Podaci: L == 2m. dobija se ravnoteina visina teenosti u rezervoaru 1 4V H =_(_0_)2 o 2g fUl 2 n Iz diferencijalne jednaCine isticanja (2. Ako se rezervoar prazni bez doticanja tecnosti(Vo =0).==-=_~_==-=:.d..~ rr== -= J2i Problem 2.7-5. -:.

2D2 '~ ~ r.· Prime nom Bernulijeve jednacine za p . prikazan na s1. 2 p. d. H u hi V v b) u cevovodu nema pumpe.[if. RESENJE.2.= (~11 +~k +2~v +)v}+1-2A)-1/2. .7-4. ho'p"" p. J 1Ho+li. H.7-6 Ho 4v'" B' = (__0. uvrstiA=O i B=O.. J ll trazeno vreme praznjenja rezervoara je . H.242 Kvazistacionarna isticanja i ravnotdni nivo tecnosti H 0 == . konscenJem ov J' • Slika P.-)= 3683. l-ld1 'l/2g 'lja+Ho -"Ho Problem 2.h+H 2D2 ProDlem 2.7 -7 . Pojedine grane slozenog cevovoda il . aka a) je 11 cevovodu ugradena pumpa. 2Ji"i [ Jh+H-JHo-a-. Odrediti vreme za koje se rezervoar napuni do visine a manje ad ravnoteZnog polozaja. v[ v~ preseke 0-2: ":+ gz = c12 +c22 .JH.2. fH. Poznate velicille su: Cp Ai' (i=1. i ravnoteznog polozaja u rezervoaru Slilca P.1 4d~o ) 2. o RESENJE.h+H+li 'J" 'g b) Resenje ovog dela zadatka dobija se kada se u nadeno resenje zadatka pod a).ln. Rezervoar koji je na pocetku napunjen vodom do visine H istovremeno se puni Konstantnim protokom ~ro i prazni kroz prosti cevovod.aju ekvivalentne koeficijente otpora ci i povrsine poprecnih preseka cevi Ai' Odrediti vreme praznjenja rezervoara.5 s.-:.-. h. A...· a) Uvodenjem koeficijenata protoka fJ.-JHo -a 'I .Jh+ii). !-ld 2g .-... Cilindricno konusni rezervoar.2.5). eiji je napor dat izrazom Yp == Av 2 + B. 21g ( f. Ho.. Poznate velieine su: V ' h._)2 -:.d nfii g te sprovodeCi postupak kao u zadatku P. prazni se kroz nesimetricni slozeni cevovod. 7 ~6. . ~ Fo~ -~Ho -a+~ . D.7-7 .[if. P. . ...~r.2. D.2. iznad nivoa teenosti ostaje konstantan. a. " 1 =~(-vh+H -'JHo +a +"Ho In ~ r.----:::V g 2 (l' .-Vh+H+~-1jHo-a+·f-1}Ho+f·ln . dobija se trazeno vreme punjenja T= 20 l-ld -y2g . I.7-7.. Za vreme praznjenja rezervoara natpritisak p". pa sledi T== .Jh+ii -.

[Ch 5 0 +h+Pm)S/2_Ch +Pm)SI2J_1Ch +Pm)[Ch +h+ Pm )3/2_ pg 0 pg . h. )2 J2i JY+~.:- J 1z diferencijalne jednaCine praznjenja cilindricnog dela rezervoara .. c.l1h. Konusni rezervoar se istovremeno prazni kroz nesimetrican slozeni cevovod i puni konstantnim protokom Vo. jednakosti padova pritisaka u 2 4 hidraulicki paralelnim granama 2/ 2/ 2 2 C V 2 2=C 3V 3 2==C4 V 4 /2=c svs /2.~(Jrho-+-h-+-H-+-~-. Iz slicnosti trouglova: . Uvodenjem smene U = Y+ Pm I pg i integraljenjem dobija se vreme prafujenja konusnog dela rezervoara Tz = D2~ ho+h+fm/pg[u3/2 _ 2(h + Pm)Fu +(h + Pm)2 4 WIl V 2g h Pm 0+ pg o p g . Y . r.lAlJ2i Jz+Pm pg CIJlm se integraljenjem u granicama od hO+ h + H do ho + h. Odrediti vreme za koje se konusni rezervoar isprazni do visine koja je za M veca od ravnoteine. 4f.d2 . dz . DZrr. Pro/.ho) D 12h . pri cemu je povrsina A(y) = x rr. 2 elirninacijom brzina v2 +V S ' dobija se ukupni protok tecnosti ~ = Il J AJ ~2g(z+ Pm I pg). .A (y)dy.:- r./em 2.l. d~ = T'Idt l = --4-dz.2 == Y~ho . dobija se diferencijal vremena dt = _ l DZrr.cl'c2 ' Vo. o. Pm p g .'..p. pg -Ch +Pm)3/2 \Ch o pg J 0 +Pm)2[~h pg 0 +h+. period vazi diferencijalna jednacina isticanja 2 dV2 == V(y )dt z = . H. J 0 pg .konusnog rezervoara jeT == 7J + T2 . 4WIlh2 J2i {1. Poznate veliCine su:R..JdU 'II U = D2rr. pri cemu je koeficijent protoka odreden iznizom r III == lCl + C2 .2)..7-8. .·. o pg .1. Ukupno vreme praznjenja cilindricno . dobija se poluprecnik x = (y . dobija vreme praznjenja cilindricnog dela rezervoara 7J Za drugi = D2rr. Af lJ/2 ( A2 +A3 v~ +A4 V~ +A5 V~)2 cJ c.ho d y._ Z - vremenski D 1C 2 4WI lh Z ( .Otpori u cevovodu dati su ekvivalentnim koeficijentima otpora cj · (i=O. pa ce diferencijal vremena biti dt .. 4J.llAlV2g _.KvazistaciOnarna isticanja 243 jednaCine kontinuiteta ~ = V + V3 +V + ~. -Jho+h+~. 0pg -~h +PmJ}. CO.).. d oA.:- r.

: V + V .. =. {co +(c +l{ dg/(d~ +di ~~~::) J 1 r l12 Problem 2.2.lntJ ' HO=(fldt/ig)!.:~M+Ho -.. Dati su podaci: R = 1m..025.l Slika P. 0.7-9 koriscenjem Bernulijevih jednacina 2 2 V v1 gz =." Rl ll'd).4. b.Jh+H-.3.7-9a).244 Kvazistacionama isticanja RESENJE' Saglasno postupcima· !eSavanja sprovedenim u zadadma P.. SR1 = 0. ~=. (a 4 _b4)+ 5 4 +~(SHo -h)(a 3 -b 3 )+(5Ho -3h).d)..u ""..2. Otvaranjem ventila voda istice.k===l~V:3===t'R~2:.Z2. h == 3m.2:7-9 su u pocetnom trenutku vremena napunjeni vadom./'..: 80nun.7-9...2. Sk == 0. A... zatim eliminabijom brzina v1 i v2 dabija se 1 2 kaeficijent protaka .fii.. 2. P.: Sm.6.7-7.. 0.7-4 i P.. I. . dobija se trazeno vreme T= ~d5J2i H 8 (Ji)2ll1. CT+cl 2" v2 c2 T 2 gz..7-8 +(Ho -h)(SHo -h)(a-b)+JH. . 11 == 1m.Yl =. SY2 =.==1. Odrediti vremena prainjenja: a) sfernog rezervoara (s1..jV~2l-_ I.C. B == 4m..2.2. 3.: 100mm.. SR2 =.... . Su =.A==~R~l--..7-9b).=D=. dz z h L r --. D. d.fii:Ca 2 _b 2 )+ .fii. 0. b) cilindricnog rezervoara sirine B (s1...A--".(H _h)2 u kome su koriScene konstante definisane izrazima a=. k R2 b) SliIca P.. V VI ---:?1?'" .5.."'.: cT+ V 2 i jednacine kontinuiteta V..(a 5 _b 5 )+ sJH.. P. i c) cilindricnog rezervoara sirine B (s1.. i.. Sv =.2.2.D. P... Rezervoari prikazani na s1.7-9a). P. h. 1. 12 == 4m.. a) ".

2(R+h)z-z--(2R+h)h r dz .LD\/Zi Integraljenjem ovog izraza u granicama od h+ 2R do h dobija se vreme praZnjenja sfernog rezervoara T:= J. J. .L D4 re ~2gi. pa ee vreme praznjenja cilindricnog rezervoara biti "z \ \ f. dobija se diferencijal vremena 8B ~ dt == 2 r.::. !ill rev 2g Integraljenjem ovog diferencijala vremena u granicama od 2R do 0. za srafirani trougao sa s1.. Medutim.Kvazistacionarna isticanja 245 J. P. dobija se vreme praZnjenja cilindricnog rezervoara T == 16 3 !ill 2 reJ2g B (2R)3/2 = 10895 s. . 2 V = J.2.J2g h z Kako se integral ne moze resiti u zatvorenom oblikifto ee se njegovom resavanju pristupiti numerickom analizom. Prime nom Pitagorine teoreme. ova povrsina u svim slucajevima zavisi od promenljive koordinate r. ~. d z. .... to iz izraza (1) sledi: 8B I 0 . i iznosi r==~z(2R-z). 1 dt=2 ~. .J.LD2J2g 8 {1(R+h)[Ch+2R)3/2 _h 3/2 ]_1. .Jh)}:= 152s. dobija se diferencijal vremena dt = !ill 2 r. Iz diferencijalne jednaCine praznjenja rezervoara: dV = Vd( = -A(z)dz.LD rev2g . b) PovrSina poprecnog preseka na trenutnom nivou tecnosti u rezervoaru je A(z)==2rB..2R .[h+2R)5/2 _h 5/2 ]_ 3 5 -(2R +h)h(.. Ovaj koeficijent protoka je isti za sva tri dela zadatka. dobija se izraz r:= ~2(R+h)z_Z2 -(2R+h)h (2) uz pomoe koga moze biti odredena povrsinuA(z).lz z .z dz. pa seiz (1) posredstvom izraza (2)dobija 4 2(R+h)z-z2 -(2R+h)h d -.. Uvrstavanjem povrsine A(z) u izraz (1). Uvodenjem podiiltegralne funkcije y(z) =j[2(R+h)z-Z2 -(2R+h)h] / z T- _ BB 2 ~ h+SR~2(R+h)Z_Z2 "-(2R+h)h .398 .Jh +2R . Koordinata r dobija se iz izraza (2) za h=O.L = [C+C I ('~)4 /(l+.JCl / C )2 2 . dt := . V proizvoljnom trenutku vremena ukupni protok odreden je izrazom 4 r /2 == 0. a) Povrsina poprecnog preseka na trenutnom Iiivou tecnosti u rezervoaru je A(z) := r 2 re.LD re.. a koordinata: r odredena izrazom (2).7-9a. I c) Kako je povrsina poprecnog preseka A(z) =2rB.::- A(z) r dz rev 2g "z (1) u kome je povrsina A(z) razliCita za sva tri navedena slucaja.

pri cemu je A (z)=2xB. ~-4-~2g(z + Yp / g). Cisterna koja ima povrSinu poprecnog preseka oblika elipse.. Nakon otvaranja ventila V cisterna poCinje da se prazni kroz prikazani presti cevovod. d==40mm. dobija se resenje integrala h+2R Yo + Y n 1=R y(z)dz = &(--2-+ Yl + Y2 +"'+YI1 -1) = 0. odreduje se koeficij~nt protoka ------------'<::==1""'". (1) a) Vreme praznjenja rezervoara je . RESENJE: Primenom Bernulijeve jednacirte Slika P. L==3m.J2i 8bB 2(a+h)z-z2 -h(2a+h) ---'---"------'-'--'.i T= 2 1 =451s.486. napunjena je vodom za pice. A.k == 0. c.5m. = f (z. ~+l) odnosno ukupni protok .02. c. +l)T' D vt ~= {c. au njdem..'d)T+ 2 +(2S k +A.7806 f &=0. 1==2m. duzine B=6m. = --v2z(a+h)'-z2.5.. i jednaCine kontinuiteta V == V.+Sk+(v+A.3.11 +Sk +Sy +)c~+[ 1_(~)2 T +(~)4(2Sk+A.n.. ..d:--:)~"Xl---<=L=..l nehma pumpe.246 Kvazistacionarna isticanja i koriscenjem jedne od najjednostavnijih metoda numericke integracije .7-10 _ _ 1 v 2 (V_V j )2 .. pa ce diferencijal vremena biti dt = .. Iz jednacine elipse sledi: (E )2 +[Z-(ah+aJ2 b - = 1 ::::::> ' X b I . trazeno vreme praznjenja cilindricne cist~rne je SlJ pn cemn Y...A=9i'/k k 1 k v - linij~m. ~d2n. i c) kada je isticanje kroz prost cevovod prikazan isprekidanom I h l Yp( v 21- .2. Konacno. L Yp+gz==Cc.. b==1. S" = 0. 11=20 broj polja integraljenja.dz z+Yp / g '. d 2n Diferencijalna jednacina isticanja glasi dV = Vdt == -A(z)dz.D=. Odrediti vreme praznjenja cisterne u sledeCim slucajevima: b a) kada se u cevovodu nalazi pump a konstantnog napora Yp = 981J / kg.metode trapeza. V == r 12 = 0.. . D == 50mm. =R . fill n-v 2g 2 8B Problem 2.=0.y :::: 1.7-10. . .l..1 korak integracije. a a b) kada u cevovodu nema pumpe. -h(2a+h) a .. a == m. 1 Dati su po aCI: == 2m.i!ik"""'·"""~z l.. &) vrednost podintegralne funkcije za i=O.

. Rezervoari se prazne kroz nesimetricni slozeni cevovod. Poredenjem dobijenih rezultata za vremena praznjenja iste cisterne.. tada se prainjenja cisterne T == (1) dobija vreme ~Lad ~bB n/ii fh+2 a h V /2(a+h)-z h(2a+l1) dz == 6026s. a) !• a '"I b) k VI RI R2 V2 k ff?""' Slika P.c2 =SR2 +Sv2+2Sk . z+ p g posn~dstvom b) Kada u cevovodu nema pumpe (Yp == 0). slede izrazi za koeficijent protoka .lj.12=:c2 v.. G 2 a + A.7-11 RESENJE: Uvodenjem konstanti: ~ ~ Co ==t. +y. cj =t. 247 2(a+h)z-z -h(20+11) d -'-.SvO. 2g a ~bJzgf\/2(a+h)-Z dz== 332 f1d rr.Sr' A.d2 . Poznate su sledece velicine: h. Rezervoari prikazani na s1. jednacine kontinuiteta Va == Ii.d1 .u +t. jedna- kostj padova pritisaka u hidrauliCld paralelnimgranama cj v. 1 i koriscenjem Bernulijeve jednacine za preseke O~L gz == Co v~ /2 + cj vf 12.lJ29 .2.4s. Problem 2.Sk.-. kao i da ugradnja pumpe smanjuje vreme prainjenja cisterne.]. .. z p g .KvazjstaCionarna isticanja 2 . / .2. 12. R. moze se zakljuciti da je vreme isticanja manje ako je izlazni presek cevi na nizem nivou .Sv2.vo +A. z-1017.a. c) U posmatranom cevovodu nema pumpe (Yp == 0).7-11. a isticanje je na nivou izlaznog otvora iz rezervoara (h=O). lo..l2' do. +V2 .RI +Svl +2t. ali pri razliCitim uslovima isticanja.OVG S toga 8to je tada brzina strujanja veca. P..Svl.h !-lad rt"\l2g 1 == fh+2a h 2(a+h)z-z2-h(2a+h) d Y / z = 0. z .T+ 1 . .-.k +A. pri cemu je integral numericki odreden metodom trapeza. S". tada posredstvolU (1) sledi: T== !-lad rr. NaCi izraze za vremena prainjenja rezervoara. i ima vrednost TSbB IIi+2a 2 r. . pri cemu je integral numericki resen metodom trapeza i ima vrednost 1=0.] + 1 .7-11 sastoje se od dye polusfere i jednog cilindra. g B~~ 12547s.9056.

c. vremenski period praznjenja kOllusno-prstenastog dela rezervoara i T3 vremenski period prainjenja konusnog dela rezervoara.Ay7E: a) Ulrnpno vreme praznjenja rezervoara sa s1. ~)12rI2 i protok V(z) ::: J-l d!7r ~2gz " Dobijeni iZIazi za koeficijent protoka i pIotok vaze i za zadatak pod a) i pod b). sledi: dt= ~ldoTC[ii ~4 z(2R-z)TC+2aJzC2R-z) dz.:. H. b.Jh+R)..(h+ R+a)3121-~[Ch+2R+a)512~ -(h +R +a)5/2]_[R2 . u kojoj je povrsina A(z)::: r 27t + 2ar. 5 TC 3 J-ldgJi b) 'heme pIainjenja sastoji se od tri vremenska perioda. ..{t(h+R+a)[Ch+2R+a)312 . S".".2g 3 . Odrediti vremena praznjenja rezervoara prikazanih na slid: a) cilindricno-konusnog. d.7-12.vl.Jh+R+a -. i Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 . P.::-::C. Poznate veliCine 8U: D.Jh +R +a)} . p..10 .R+E. d) cilindricno-polusferno-konusnog.A. Dl'D2 . 1.Ch+R+a)2jCJh +2R +a . a. Fz Posle integraljellja u granicama ad 2R do 0. pri cemu su: :z.7. 10 + 11 v2 1 gz = (~u +~k +SRl +A-d-+l)T+(SR +2Sk +~v +A"d)T ' v.248 KVClzistacionarna isticanja J-l=. b) cilindricno-konusnog. RESE.vremenski period praZl~enja cilindricno-prstenastog dela rezervoara. a polupIecnik r (dobijen iz Pitagorine teoreme r2 = R2 _(Z-R)2) iznosi r::: .12a je T = ~ + T2 + T3 ..C. R.Jz(2R-z). Sva tri vremenska perioda bite odredena pomenutim redom.).Sk'~R.SRl.A(z)dz. 1. c) cilindricno-konusno-polusfernog.. dobija se koeficijent protoka 11=1/ Irl-(r--+-2-r--+-r--+-A-L-)+-r----~r--+-r--+--A-!Q-+~-+--1 r V4 "'R "'k ':0 v d "'u "'k ':oRJ d . + T2 + T3 • ProDlem 2. . ..2.JIHR -Jh)} 2 ~ {2:. Primenom jednaCine kontinuiteta ri" ::: 2V. h.Ch +R)[ (h +R)3/2 _h t-td'o . Prema tome ukupno vreme praznjenja rezervoara je T == :r. ~ldo .. = 8R 2 -2 r.2g i perioda praznjenja donje polusfere 13 "" 1 8 3/2 ]_-5 [Ch+R)5/2 _h 5/2 ]_h(11 + 2R)( . ito: perioda prainjenja gornje polusfere 8 :r.do. perioda praznjenja cilindricl10g dela T. {co +c1 [dg l(d12 +d. . ::: - J-l~~2g' 2 r.. a) Primenom diferencijalne jednacine isticanja dV::: v~dt ::: .. i e) cllii1dricI1o~polusfernog. dbbija se vreme isticanja T= 32 Ro[iC(!:.

.:7 v l.1.A II l...:..2g ~ (...J1Hb+a+H -. Iz slictlOsti trouglova _rl__ y-Ch+b) D j 12 a ~_y-h \ I D2 12 --. R ~ '~>. h I. _ U drugom vremenskom periodu trenutna povrsina poprecnog preseka u rezervoaru je promenljiva i iznosi A(y) = (r22 . d 2rc r. D2 -Dj _ dz dt ... r2 :::: 2(~~b)(Y-h).j - V(z) - fld2. O+b odreduju se poluprecnici kruznih preseka rj :::: ~ [y-(h+b)] ..d.-. . = 2 fld \ .---: _ Za prvi vremenski period diferencijal vremena je 2 2 dV. r2 .rj 2 )rc.71 ~2gy . 7-12 odnosno protok . dobija se D2 _ D2 --r---- I.d.d.[iiJi· Posle integraljenja u granicama od h+b+a+H do h+b+a.do.A V ==C> v VI k lo.A a) k R RIb x !y a ={> VI V k il. I... -~ v J" c) d) e) Stika P . I. i uvodenjem konstanti Primenom diferencijalne jednaCine isticanja: -A(y)dy:::: V(y)dt2' u kojoj je protok V(y) = fl a. uvrstavanjem poluprecnika r1 i ..d..Kvazistacionarna Isticanja 249 1=0 A H dy a =:C> z h l..2. V(z) = fl4v2gz. k v v lo.1.A b) H H R k h I.=:::.d..Jh+b +a). ----"----..d..d.

. 3/2 to ce difereneijal vremena biti 2 I /1 -2/1...250 Kvazistacionarna isticanja dobija Se 2 ..Ca +h)5/2] +t Ca +h)ci )2[ (a +h + H)3/2 .u+C.+-c. pri cemu je vreme prainjenja cilindricno-konusnog dela rezervoara .d~ +l)/(C. U lzrazima za navedene vremenslce periode koeficijel1t protolca je 12 = -Fa)}. = f1d2 f2i ~ D. "Iii 2 Cx ~ld~ 2g(a+b) . dobija se koeficijent protoka fl=[C. T= 2 f"+b+aAy-By+C d = 8 {iL[Ch+b+a5/2fld 2Jii h+b Y fld 2 Jii 5 ) 4 JY -(h +b)5/2]_ ~ [Ch+b +a)3/2 . 2Di {1[(a+h)5/2 _a5I2l_~a[(a+h)3/2_a3/2J +a 2 C.(a+ h)312]}.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i izlazne preseke eevi lcroz koje fluid istice u atmosieru. 3 fld 2 Jii(a+b)2 5 3 b) Uknpno vreme praznjenja je T = 7.~+Cc. a + h) .J x[ca +h + H)512 .~+l) ..x Integraljenjem po x koordinati u granieama od h+b do /1. a vreme praznjenja konusnog deja rezervoani.Ja+h fld2 Jiih 2 5 3 . leao jednacine kontinuiteta za racVll.J/1 +b -Jh)}.R +A. + Tz' pri cemu je vreme praznjenja cilindricno-konusnog dela 2 D l ~ ID 1. U trecem vremenskom periodu trenutna povrSina poprecnog preseka konusnog dela rezervoara je ACx) = I{re.. S obzirom da je protok Vex) = fl cI:rr ~2gx..R +A.C~) 2 (a + h) 2 a + h + II . fl = lI. + T2 .. pri cemu je iz odgovarajuce slicnosti trouglova dobijen poluprecnik r3 = 2(~~b) (x-h).JC:.~: + 1 ) ( 1 2 d0 d~ +d2~(c.Jlab)}.R+A. .5( Ii ) 2 X Jf JC..v+A. )2rll2 Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T = 7.. {'!'[(h+b)5/2 _h 5/2 ]_lh[Ch+b)312 _h 3/2 ]+h2(.Ch +b)3/2] + CC..x+ I)dx. T = 2D.v + ia I d + L e) Postavljanjem Bernulijevih jednacina za proizvoljni .. sledi dt =-~dx= A( ) D. 3 Vex) .Jh +b +a .

. U odredenom trenutku elektromotorniventili Ell/tv.0 +1)Cf)4.J H +h -Jh)} 3· ..J h +R -. koji se nalaze u simetricnim granama slozenog cevovoda se otvaraju..L+l _'l1l2 . o ..v1+Sk+A.h5/2 ]-h(2R +h)(.)4 1+ R v k d.-.Jh+R) -ic~ )2[(h+R+H)5/2 . +S +/c.. I ]J Vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara je 7. a voda poCinje da istice u atmosferu. vreme praznjenja konusnog dela rezervoara.= 1:. = d) Ukupno vreme praznjenja je T = 1. dobija se koeficijent protoka fl. i koeficijent protoka 1l=1I C. Odrediti kolika kolicina vode istekne iz suda za vreme otvatanja ventila. U toku otvaral~a ventilakoeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu 1:. +1:. +/c.u+1:. +1:.v+/c-}+[(f)2-1j2+C/c.Jh+R+ H -.t+ 1 r l" I d ( 1:. do R v k d d 1:.h3/2 1-i[ch +Ral/2 -h5/2]-hCh+2Ro)(Jh+Ro T2 = J1do~ {iC -Jh)} pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti: T == 7.(1) = k I [2. Pretpostaviti da se na pocetku otvaranja ventila EMV trenutno uspostavi turbulentni rezim strujanja u svim deonicama slozenog cevovoda i da ..k+C. +1:. ·Posle isteka vremena T ventili EMV su potpuno otvoreni. -(R+ h)5/2] +t(R +h)(~. 2D2 fUl2 H2 J2i {I[CH +h)5/2 _h 5 5/2 ]_lh[(H+h)3/2 _h 3/2 ]+h 2C.Ch+H)5!2]} vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara. )2[ (R + h + H)3/2 . pri cemu su ~2~ [(~)2 _R2 +(h+H +R)2 }.. +/c. a vreme praznjenja dela rezervoara T2 = ~5 ~ {t(h+R)[(h+R)3!2 _h3/2]_~[(h+ R)5!2 . koriscenjem jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granama i jednacine kontinuiteta za racVll.R -~(h+H +R)[(h+H +R)3/2 _(h+H)3!2] T = 2 +1[ (h+ H +R)5/2 .•. Cilindricni sud precnika Do rtapunjen je vodom.JL+(1:.R+1:. = "A2 2 J-'Uo V Lg ~ {[Di .-: {[Rg _R2 +(h+Ro ~o<J2g +R)21(~h+Ra +R -~h+Ro F -~Ch+Ro +R)[Ch+Ro +R)3/2 -Ch+Ro)3!21+~[(h+Ro +R)5!2 ~(h+Ro)5!2]}.+ T2 • Problem 2. .7-13. a vreme praZnjenja polusfernog dela rezervoara h +Ro)[C h +Ro)3/2 .Jh)} 7. a simetricni slozeni cevovod je zatvoren.:(~ )2(h +R)2](.. + T2 .JIHH)h .trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i jedan od izlaznih preseka cevi.Jr-+-H+.K vazistacionarna isticanja 251 1.L+l)(-2. 0 e) Postavljanjem Bernulijeve jednaCine zaproizvoljni .(R +h)3/2]}. =8r.

Jh+ H -. . Kada je sfemi rezervoar pun tada je elektromotorni ventil (EMV') zatvoren. RESENJ.(h+R)[ (h+ 2R)312 _ (h+2R_a)3J2] _1.Jh+H- 2J2i u h EMV d.~. za t.E: Vreme otvaranja ventilaje "lie ~ { a2V2g {1. od h+H do h+H-ho' glasi: lC. nakon integraljenja u granicama.Jh+2R-. T. Iz jednaCine isticanj a t) .Jcp +k -5) = c d 2~ (. a. L.t)dt = --1-dz. h.2d 2 -. t) = d 41t . .E: Koriscenjem Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 0-1 .1e /~ Slika P.d+ l)T h i c jednaCine kontinuiteta za racvu Vo = 2Vl' i uvodenjem konstante = 4( ~) \~u + A ~) +~R +~k + Ie ~ + 1. k.7-14 T= ProD/em 2. a koeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu ~(t) = k / t 2 • Nakon atvaranja ventila nivo vade u rezervoaru spustio seza . cDo pa ce kolicina vade koja istekne 1Z rezervoara za vreme otvaranja ventila biti V = hoD.Ch+2R-a)5/2]8~ 3 5 -h(h+2R)(./2 gz / c + ~ C .'Jt / 4.fii-Fz cije reSenje. Odrediti koliko jevreme otvaranja ventila? Poznate velicine su: d. k.(1. Poznate su sledece velicine: D. If. h.od 0 do T. D)T+(~R +Sk +~+A.Jh+2R-t. I. D 2 1t posle razdvajanja promenljivih dobija se diferencija'na jednacina 2 t dt Do iz '/ct 2 +k =. d.J"r'~k' RESENJ. dobija se visina opadanja nivoa za vreme otvaranja ventila I ]2 /C"cT2+k-5) .Jh+H -ho )· 2g I d Iz ovog resenja. L v~ 1 v2 gz = (Su +A. Pri otvaranju EMV voda istice u atmosferu.Jk _k}1/2.2.[Ch+2R)5J2 .7-14. Do. R. dobija se protok vode kroz jednu od sime2 tricnih grana V(z.252 Kvazistacionarna isticanja H EMV koeficijent trenja ima konstantnu vrednost. ~ u' A.) d r 2 J2i}2 8cg. 1e. pri cemu je konstanta c = ~u + Ich I d + 1. i za z. ho=h+H-l.J dV = 2V(z.

2.P. H 0. T RESENJE Problem 2. jednak zapreminskorn protoku vode. Dijafragrna se potpuno otvori. u trenutku T.7-16a) i b) cilindricnokonusnog rezervoara (sLP. cija se stiilljivost zanernaruje. H.2R) ] dz.2. kroz mali otvor na poklopcu suda.A. dobijene iz Pitagorine teoreme za srafirani trougao. Odrediti vreme praznjenja: a) sfern)g (sl. Sve lokalne ::>tpore i kineticku energiju struje zanemari ti.2. Odrediti visinu tecnosti u sudu u trenutku kada se . odreduje se protok ulja . dobija se vrerne praZnjenja sfernog rezervoara .Pri praZujenju suda okolni vazduh ustrujavau sud. I. Poznate veliCine su: Slika P. d. Rezervoar se prazni kroz prrlst cevovod. Integraljenjem u granicarna od h+2R do h.7-16 RESENJE: a) 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe O~l: gz == ?v~T' uVrStavanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A== 64v / vd. cija je povrsina aI' i koeficijent protoka Ill' Pri tome je zaprerninski protok vazduha. D.15.7-16. U nekom trenutku vremena dijafragma poCinje da se otvara tako da se povrsina otvora menja linearno sa vrernenorn. D z Ii b) Slika P.2. Na dnu rezervoara povrSine A i vi sine Ii napunjenog vodom nalazi se mali otvor koeficijenta protoka Il i povrsine ao' koji je zatvoren dijafragmom. h. 4 2 Iz dobijenog izraza sledi da je protok linearna funkcija od koordinate z.7. Prime- nom diferencijalne jednaCine isticanja dV == V(z)dt== ~r2rcdz.7-15 aO . d rcg VC z)==128vl z . 7-16b). dijafragma potpuno otvori. i uvrstavanjem veze r2 == 2Ch+R)z_Z2 -h(h+2R).7 - h(h.H. dobija se diferencijal vremena dl == - l:~.\1.l[ 2(/1 + R) - .Pa.KvazistaCionarna isticanja 253 Problem 2. Poznate velicine su: R.al' Pl.P. u kome ulje struji laminarno.

dz . d 2n · · [V. ' . P. t~O a) b) c) d) Slika P. D21f.J2g +1. c) konusnim dnom.d2.2. . h b) Vreme prainjenja cilindricno-konusnog rezervoara sastoji se od dva vremena.-Jz-h)dz== 2 D [(h+H)3/2_ h 3/2_ H 3/2] =2935s..7-17) sa: a) poluelipsoidnim dnom. Problem 2. R = 0. fld 2h.4m. ito: prvog periocla koji se oclnosi na praznjenje cilindricnog dela rezervoara kroz dva otvora na razliCitim visinama sa protocima .17. d = 20mm.~L = 0. 1 7 . 32vlD 2 1 2 2 h+Ho T2 = 4 2 (-2 Ho -hIio +h 1n-. . b) cilindricnim dnom. 5"+H h dz -Jz-h fJ.2. Dati su podaci: D = 1m.• = D2. (z) +V2 (Z)]dt1 == --4. T= 12~vl[2R(h+R)_h(h+2R).254 Kvazistacionarna isticanja d fJ .7-17 RESENJE: a) Vreme prainjenja sastoji se od dva vremenska periocla. sledi: 2 · T:= 2 DJh+H(1.5m. h d gHo pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti T = T1 + T2 . d 2 rc V.7. Posle racionaljenja poclintegralne funkcije. i to: vremena praznjenja cilindricnog dela 32v/D2 h+Ho+H ~ = d 4 g In I1+ H 0 ' i vremena praznjenja konusnog dela .62. Ro == 0. H = 0. .5m. NaCi vremena praznjenja cilindricnih rezervoara (s1. h = 1m. i cl) polusfernim dnom. (z):= fl4~2g(z-h) i drugog vremenskog periocla koji se odnosi na praznjenje cilindricnopoluelipsoidnog dela rezervoara kroz jedan otvor sa protokom 4 Primenom diferellcijalne jedllaCine isticanja za prvi vremenski period V2 (y) = fl--J2gy .lnh+2RJ. dobija se T.) .fii h 3 fld2hfli .

d) SprovodeCi postupalc proracuna vremena praznjenja rezervoara kao i u zadatku pod a). 2 z 16 Z In"'- - T=7.15. Kada se u klipu otvoti ventil koeficijenta protoka fli povrsine pOpteCllog preseka a.po' fl. +T2 ::: 1143. C.4s._2 D [(H+R)3/2_ R 3/2_ H 3/2]-3555 1-3fld 2R oJii 0 0 .65. 1z diferencijalne jednacine isticanja: -A(y)dy::: V(y)dt2' nakon integraljenja dobija se 4 T2 ::: fld 2 D .5s.J2i Sh[ (4) 0 2 -R 2 R 2 2JdY +(/i) y 2 JY::: 5 (5D -16R fld2 Iii 2 2 ) r. i visinskom razlilcom izmedu nivoa tecnosti h = P rnO / pg. dok je drugi vremenski period /'Jii(D -4R )Jh =655. Tz = fl d2 Jii(D -SRo )v Ro=2)7. +Tz =613s .. b) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a). c) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a).2. tada vazduh istice u atmosferu. Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T::: 7.G) Ie. koja se dobija iz jednacine tavnoteZe sila G + cXo = PmOA. Wi 2g Ukupno vreme praznjenja rezervoara T = 7. a drugim je otvoten premaatmosferi. a. Odrediti vr~me spuStanja klipa do nivoa slobodlle povrsi tecnosti.7-18 b) . promenljiva . Poznate veliCille su: D. i iznosi Xo = (PmOA . Problem 2. ito: staticlcom deformacijom opruge.7-JlJt U fiksnom hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip teiine G.Pmo' RESEN1E: Pocetno stanje 0 ravnoteze odtedeno je sa dye veliCille. U ptoizvoljnom a) Slika P. i menja se po zakonu 2 2 A(y):::D rc/4-r rc: 1z jednacine elipse: (rIR)2+(ylh)2::: 1.s. poluprecnik r je odreden izrazom r2:::(Rlh)2(h 2 _y2). G. "h = 888. dobija se 2 '[.H. Cilindar je jednim svojim krajem potopljen u tecnost gustine p..5s. p. dok je drugi vremenski period: 14 D2 Jh =849. Tz =15 fld 2 Tz = 2 2 /ii pa je ukupno vreme praznjenja rezervoara T =7. + T2 = 1182 s.5 s. Sa gornje strane klipa nalazi se opruga krutosti c. + T2 ::: 948. pri cemu je A = DZrc 14.KvazistaCionarna isficanja 255 U drugom vremenskom periodu povrSina poprecnog presekana visini trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru je· .

W~2Pm 1 po. H. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja Adx == f/dt. doblja se T= 32ylD In B+h+H 4 d g(1+ P./ Vz -VPmo . dobija se vreme praznjenja cilindra T == =-4- D2n i B= G+c(zo -h-1-l) .32» u izraz (1). Uvrstavanjem brzine v u izraz (2).zo' Y. V d T h (2) V a) Kada se za laminarno strujanje u izraz (1) uvrsti· koeficijent trenja A= 641 Re = My I vd . ProIJlem 2. FP:fD - r- lin dx _ 2A2 I _ IA .7-19 pri cemu su konstante A (1) c+p Cine isticanja dV == Vdt.7-20.2.1. dobija se proizvod ----2 d c AV == 2gT(1+ pgA)(B+z) Stika P. .IInc vPmo cx r- !p.7-19. dobice se izraz za brzinu strujanja v. Promenljivi natpritisak vazduha moze Se . IIII -D H Zo z t=T i Bernulijeve jednaCine za trenutni nivo ispod klipa i izlazni presek cevi l v2 p+pgz== PA <r-==9 ~ V(z) d. 1z diferencijalne jedna- f dr:' == ( D)2 1MH dz. gA . c. Opruga krutosti c ima staticku deformaciju ZOo Odrediti vreme praznjenja hidrocilindra ako je trenje u cevi: a) laminarno i b) Blazijusovo.[ c. Hidrocilindar se prazni kroz dugacki prosti cevovod pod dejstvom sile teZine kEpa G i sile opruge. protok vazduha je V = J. G. <J- c 1=0 I=t -=::: =- G RESENJE: Postavljanjem jednacine ravnotete sila za proizvoljni polozaj klipa pA = G+c[zo -(h +H -z)]. Zamenom novodobijenog izraza za brzinu v u izraz (2) i njegovim integraljenjem. l. Poznate veliCine su: d. Rezervoar Vlsme h i slozenog oblika povrsine poprecno g preseka. h. P. a zatim njegovim integraljenjem. D. Problem 2.~ Precnik cevi kroz koju se vrsi .sledi izraz za trazeno vreme T-~ Vl H-I". 3/7 3!7] T=3 C d) 0.3164 V~T(l+ pgA) CB+h+H) -CB+h) . dobija se 7 D 2[ 2 (d d C J-417[ . dobija se brzina strujanja v."IIPmo -c(H-h0 )IAj • . i iznosi Pm==PmO-cxIA. prazni se kroz cevovod za koji je po:z. uVrStavanjem izraza za protok i integraljenjem dobijene diferencijalne jednaCine. 1 J h d2 .256 Kvazistacionarna isticanja trenutku vremena (s1. Kineticku energiju struje i sve lokalne otpore zanemariti.7~18b).nata vrednost ekvivalentIlOg koeficijenta hidraulicke karakteristike Ke ~ .A) B+h 2 b) Uvrstavanjem koeficijenta Blazijusovog trenja (izraz (2.2. odrediti iz· jednaCine ravnoteZe sila G+c(XO-x)=PmA.

2...2..z J.l == 1/ aJ2Ke 2 u kome je a = d n/4 .. 2 z ..znstadoIDl3Ir'IDlO pril'!ticaIDlje teclll®sii UIl spojenim sUIldovima Pod preticanjem se podrazumeva strujanje fluida izrnedjuspojenih sud ova.y/ a) b) Slika P.3).w..7. ako tecnost ispunjava zapreminu: a) opisanu funkcijom: (x 2 + y2 )(x 2 + y2 _ 2Y.J2ii 0 Sef frdrdcp)~·== __1_f..(l+sincp).2) tada je protok tecnosti na osnovu Bernulijeve jednaCine za trenutne nivoe tecnosti u rezervoarima odreden izrazom .)h • S "JlSz 6..J2i 04(:c) .fzdz2/J. 2 3/2 +15zarcslll r::-::..7-20 ' RESENJE.lz fdf h . k 2 0 H + 2. dobija se izraz za vreme praznjenja (1) -J z a) Zbog jednostavllosti resavanja integrala uvod\..J.. Zamenom ove jednaCine u izraz (1) sledi: T= 1 fla. i imajuCi u vidu da je povrsina poprecnog preseka rezervoara na trenutnom nivou promenljiva.l[f(l+sincp)2d(p].z o.2.lG 2g .-). Odl'editi vreme praznjenja rezervoara.Prema izrazu (2. sa kojima se dobijajednaCina kardioide r==J.7. llfu '.povrsina poprecnog preseka cevi.rJ r == 3 .7..a...J2i 0 f A~) dz= h 1 dxdy)!£.J6z(~lSZ-X2.z J.4) koeficijent protoka je f.-:12. T= 1 J.LaJ2i· fii 3/2 b) Iz jednaCina povrSi F j i F2 dobija se kvadratna jednaCina y2 +2y.la2g 1[-2 (xJlsz-X x~)dxlJd:-== ~La 2g 0 0 .La. .Kvazistacionarnaisficanja 257 prainjenje je d.lz) _ zx 2 = 0 b) izmedu povrsi Fj : x 2 + / == 15z F2 : x == 2y-Jz. cije je resenje y = 3.fzdz== 0 0 h 271 r d h 271 0 ..Lafii 0 2 == 1 1 1 271: IS' nh [cp-2coscp+")(CP--2 sin2cp)] . avo resenje daje jednaCinu x ==. 2g 0 0 .lz -15z == 0.Jz to njihovom zamenom u izraz (1) sledi T== 1 ~J[2f.J2i('\I6 +lSarcslll.Jz J.7.: se polarne koordinate r i cp (x=rcoscp i y==rsincp). x x3 dz21 D ' .['6z koja predstavlja jednacinu presecne hive izmedu povrSi F j i F2 • Kako se jednacine povrsi }<~ i F2 mogu napisati u oblicima y == ~ 15z .Jz. KVaJ!. . Kada se vrsi kvazistacionarno preticanje tei<:')0sti uspojenirn sudbvima (.z"'. Koriste6i izaz (2.x 2 i y == xi 12. 1.

d. "" .....Po H l.... .. " ...7. (2.... Su =0. Sudovi A i 13 spojeni su sa cevi precnika d. 4 pg pn cemu su: !-l koeficijent protoka cevovoda kroz koji se obavlja preticanje.. H = 2m... jer u vazdusnom prostoru suda A vlada potpritisakp". A. == 0.. !-lo = 0... Nakon otvarallja ventila. 2.. do = 2mm.7.~P]-P1 V(z) = W-·· 2g(z+--") . Z rastojanje izmedu trenutnih nivoa i. " V a) A AI u A2 B .5) dobija dz] == A 2 dz / (A] + A 2 )...2kg/ m 3 .!-ld 7f......5...02. p] i P2 apsolutni pritisci koji u opstem slucaju zavise od koordinate z.... Ta veza sledi sa s1... Po == 1..... A] == 1 m . (2....6) ProDlem 2.. " ... 2..2S8 Kvazistacionarna isticanja .. b) Siika P..7...... Postavljanjem ..7..... ~~~~do.7. ustrujavallje je mogllee... pri tome vazduh ustrujava u sud A kroz mali otvor precnika do koji se nalazi na poklopcu suda..2..Odrediti vreme za koje se nivoi 2 vode izjedllace... A2 == 2 m 2 ... " " . Sv == 2......7-21 RESENJE: Otvaranjem ventila V sud A se prazni..... a tom prililcom U oslobodjeni prostor suda A ustrujava olcolni vazduh protokom Ti'o. ""..62.Z2' odnosno u diferencijalnom obliku dz = dz] -dz 2 . Dati su podaci: d = 50mm.. Diferencijalna jednacina isticanja (2... . ..7.7..2 Konacrio.....I2g I "r A (z)+A 2 ijz+ Pl~t (z) j J Aj(z)Az(z) • dz ...A.... voda pretice iz suda A u sud 13.'."...1) primenjena za slucaj preticanja glasi V(z)dl == -A] (z)dz] == Az (z)dz z . primenom diferencijaine jednaCine (2.5) Kako protok zavisi od koordinate z. ".... ... to ove dye koordinate treba izraziti u funkciji od z. 1= Sm..5) i njenim integraljelljem u granicama od hT do ho dobija se vreme zauzimanja llovOg ravnotdnog poIozaja . h T = 24 r. avo. te se na osnovu (2.. i glasi z == z] . d27f..7-21. a diferencijali zapremina od koordinata z] i zz. dz o Slika 2.

a) Odrediti vreme izjednacavanja nivoa.-----. u kome je koeficijent protoka fl:: (su +sv + A:~+ 1) -]12 := . D =50mm. Sll == 0.1J2gp. S druge strane protok vazduha je Va = flo (dgrc 14) J2 Pv 1 Po' S obzirom da u vodom oslobodenu zapreminu sud a A ustrujava vazduh.03. KoristeCi geometrijsku vezu izrnedu koordinata z=z]-ZZ' i jednakost zaprernina: -Ajdz] ==A zdz 2 . odnosno punjenja rezervoara B prema (2.Pv I pg) .4264. Sudovi A i B spojeni su cevima.5.7. 2) ··fl d 2 . d = 25mm. b) U slucaju da je venti! V2 zatvoren odrediti preenik cevi Do'u granisa ventilom VI. dobija se traZena veza izmedu koordinata dz] = A/Az dz. Istovrememin otvaranjem ventila VI i V2 voda pretice iz suda A u sud B. a 0 cernu je vee bilo reci u Odeljku 2. . h:= 1m.· a) Postavljanjem Bernulijevih jednaCina za nivoe 0-1.p iJ. L == 5m._Z-= flod~rcJ2i (A] ] 2 +A 8 AA PO+(~)2 . Da bi se ova diferencijalna jednaCina reilila.2. A:::. I Diferencijalna jednaeina prainjenja rezervoara A.Kvazistacionarna isticanjtl Bernulijeve jednaeine za nivoe teenosti u sudovimaA i B u proizvoljnom trenutku vremena dobija se izraz za protok vode V = IJ. slede protoci V. dobija se . V ==f. A2 :=: 2m2. 3.==fl1a]~2gz pri cemu su koeficijenti protoka . 2 .-4-v2g(z. tako da vreme izjednaeavanja nivoa bude duplokrace sa novim precnikom spojne cevi. glasi: -A] dZ j == A2 dz 2 =V(z) dt.)2 2 fld 4 vZ. Zz i z. Sk := 0. I+L(flo d2O )2 Po fld Uvrstavanjem nadene veze u izraz za protok vade.--- T AA a d ] 2 A] +A z fiV(z) J-. dobija se vreme izjednaeavanja nivoa . I:=: 2m.d2 Problem 2.Lz a2 J2gz. 0.Jlj =7588s. treba naCi vezu izmedu koordinata z].U poeetnorn trenutkll razlika izmedu nivoa vode u sudovima je h = 1m. Zamenom ove veze u diferen.cijaA lnu jednacinu praZnjenja rezervoara A i integraljenjem novodobijene diferencijalne jednacine. RESENJE. Sv] := 2.5. CP Po 1 l+L(ilo d..7. Dati su podaci: A1 = 1m2. d~rc V(z):= flo-.7-22. d rc I 2 0.5). Sv2 :::. to zapreminski protoci vode i vazduha moraju biti isti (V = Vo)' Iz ove jednakasti sledi veza pg Pv = 2 z.

/. d. s". P B It A2 Ho RESENJE Nakon uvodenja: povdina:p()precnih preseka ___ Slika 2. dobija se novo vreme izjednacavanja nivoa T* = fl. Istovremenim otvaranjem svih ve." +SVl+1)DO] = 68. " a) Jk L 2 =Jij /«A . Koristeci uslov zadatka [*=TI2 dobija se novi precnik cevi Do =V4(F]d 2 +F2D2)2[/cl+«(.fh 2) . H.. Poznate veliCine su: A]> A2 ' Eo....8 s.J>. dok su povrsine poprecnih preseka a j = d 2 rc / 4 i a 2 == D 2 rc /4. Diferencijalna jednaCina preticanja prema (2. glasi: CV.. Kada se ova veza uvrsti u diferencijalnu jednaCinu preticanja vode posle integraljenja sledi T= A]A2 J~= ~ +V2 Aj +A2 h v 2 AjA2 (illaj +il2a2)1ii (A 1 +A2 ) fh.Svl' /C..260 Kvazistacionarna isticanja I j/2 il2 =(Su +2~k +S1'2 +/c D+1) FI =(Su +SVI +/c.1) odnosno (2. 11 -r'~:-~~~I: '1:1'__ '''-----------B Zj ::. ~ )_1 Z2 b) Slika P. "L.-.7-23 voV .. Iii (AI +A A1A2. rezetvaarima izjednace. Na osnovu'izr~a (1).s1'o. i geometrijske relacije Z = Zj .4mm gde je brojna vrednost nadena metodom numerickeiteracije. I.7.ntila poCinje isticanje tecnosti iz rezervoara A i B. H A II A lU ""'~ ~v~ V / tC\ L:7"'LA'/.A vl A2 k V2 LD. I. i povecanjem precnika cevi sa d na Do. i b) vreme za koje se nivai vade u \7.a. ..do.. p.d.(Al~~12) dz.7-22 b) Nakon zatvaranja ventila V2..d+ 1)- =0.. Odrediti: a) napor pumpe. novi koeficijenti protoka iznose fl. L. (1) Brojna vrednost iznosi: T = 342. = D5n 12. \1 d.417. pri cemu je a. L -1/2 =0. +V2 )dt = -Ajdz j =A2 dz 2 • lz jednakosti zapremina-Aldz j = Azdzz .7.::. A\ koeficijenta protoka .d j .tako da protok vode za vreme isticanja iz rezervoara B bude konstantan.~ =(Su +S1'] +/c ~o +1)-1/2 i fl.7-23. _ -_ _ _ w _ _ _ _ ./.2.343. h I".5). A. = 0.Sv.zz' sledi veza izmedu koordinata dz z =..: I ] =_ ___ - j dZ2 A 11 AI .~ 1. Problem 2.

To punjenje akumulatora uljem prouzrokuje pomeranje klipa. Poznate velicine su: F.vZ. i Illi1.sane trenutnim polozajima klipova F c(xo +x) --"'D-r~· ===-==i=+==== I v2 +PA d2 o zamenjivanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A=64/Re. Iz Bernulijeve jednaCine. Aodx = Vex) dt.Sk'(. b) T==~_l-(JH -/ii. / 4 i 11= pv .u+2tv +)'. h.. d. 261 flo == ~c. postavljene za preseke opi. A j .7-25.Vl +A*+l.U+C. ulja kroz spojnu cev i punjenje akumulatora uljem.. nastace strujanje .(. fl ./2' H.7-25.d 2. V(z) = 128 11 1 Ao (cA -xo-x). Do.0Zenjem sa d 2 n 14.7-24 opisuje x koordinata. 1 floa o 2 gde je z trenutna visinska razlika izmedu nivoa vade u rezervoarima i .-1-+1 ' i konstante k = ~o :0 Fa. Poznate veliGine su: dA. D. -k.c. Hidro-cilindri u kojima mogu dase. = Ih I=T 1=0 RESENJE. xo' p. Diferencijalna jednaCina punjenja akumulatora glasi.[if. koja je prethodno sabijena za xo' Kada na ldip hidro-cilindra deluje sila F=const tada ulje kroz cev struji laminarno.RPC.Kvazis(acioncwlw lsticanja .::: ~C. Odrediti vremeza koje ce klip da se pomeri za hod h. fll a 1J2i . A A pri cemu su konstante A :::: D 2 n /4.u 1 1 1 1 +c.vo +A:~+l.A2 .Ij. Integraljenjem po x u granicama od 0 do H:::: hA I Ao' gde je H hodklipa hidro-akumulatora koji sledi iz jednakosti zapremina h A = H Ao' dobija se trazeno vreme I 128A~ 111 (FAo /cA)":"'xo T= d4nc In(FAolcA)-Xo":"h{AIAo ). ·-D o '-'-'. Zanemariti kineticku energiju struje i sve lokalne otpore.v...· Usled dejstva sile F na ::==-=~==== klip hidrocilindra. dobija se protok ulja .vl'C. d 41f. v. U hidraulickom akumulatoru nalazi se opruga krutosti c. fl= ~(. Hidraulicni cilindar i hidniulicni akuinulator spojeni su sa cevi precnika d i duzine l.ln . Ao:::: D~1f.[jj +k).2.A.c. Problem 2.. \ I . + k Problem 2. Nakon otvaranja ventila V naCi vreme zauzimanja novog ravnoteil1og polozaja.R2. c. C FAo ' . I.krecu klipovi tetine G1 i Gz spojeni su slozenim cevovodom prikazanim na sLP2.7-241. resenja se mogu napisati u sledeCimoblicima: '-) ) a) Yp==(flja )Ho-z]'g.dinamicka viskoznost. Ova pomeranje Slika P. Gl'Gz' l.

Odrediti vreme zauzimanja novog ravnoteznog polozaja.2.fJ.+Sk +A. Poznate velicine su: Do. Cilindri su medusobno razdvojeni pregradom u kojojse nalazi mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka fl. U polozaju prikazanom na s1. C. p. Hidraulicki amortizer prikazan na sl. u cilindrima precnika D. P.7-25 Slika P. Odrediti vreme za koje ce klipovi pod dejstvom sile F zauzeti novi ravnoteZni polozaj.A.Go. Sa donje strane veceg cilindra nalazi se opruga krutosti c.7-26. da se beeu bez trenja. U tom polozpju je klip HC2 iznad klipa HC].[ii Al + A2 ] 2 H+-(-I __ 2) pg Al A2 SHka P.Sk ..262 Kvazistacionarna isticanja RESENJE' Vreme zauzimanja novog ravnoteZnog poloZaja je 8 AA l'G G ~ld gde je koeficijent protoka T= 2 TC. REfENJE' TraZeno vreme je .Dl'D2 .2. Problem 2..2.a.7-27nalazi se u stanju mirovanja. Klipovi mogu. Po prestanku dejstva sile F l1astaje preticanje iz HC] u HC]. tad a ce nastati preticanje ulja iz manjeg u veti cilindar.ho.Ho.d]. ~u .7-27. i Do.l].7-26 klipovi u hldrocilindrima pod dejstvom sile F miruju. p.sv.7-27 Problem 2.G.E:SENfE· ~= 1 S" +Sk +sv +A~~+(I.D.F.2.S' R.d2 . P. Poznate veliCine su: GI'G2 .7-26 Slika P.~: +1)(~~)2 . Kada na gornji klip deluje sila F.l2' F.2.

A -.o (x+hr ).s".AO)h _) F ] pgA . sa konstantnim povrsinama poprecnih preseka Al i A z ' spojena su sa cevi promenljivog poprecnog preseka i napunjena su tecnostima gustiUa PI i P2 do visina hI i h2 . PmO' Su .2.2).KvazistaCionarna isticanja 263. pgA A . PosIe otvaranja ventila V poCinje preticanje tecnosti lz otvorenog rezervoara B u zatvoreni rezervoar A. U toku punjenja rezervoara A.pgA· ' pri cemu hod manjeg klipa iznosi A 1 h= A A ·F. Problem 2.2.7-28a). u kome natpritisak u prostoru iznad tecnosti raste linearno sa trenutnom visinom nivoa tecnosti. pri koriscenju zaprerninskog bilansa. odnosno Pm =k(x+hl)' Koristeci pocetne uslove (x=O. tj.1E: Stika P. 1+ Z (2) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 2.2 i 1-1 (koji se nalaze u tecnosti gustine P2)' koja glasi . Zapremine tecnosti u cevi. Kada je rezervoar A prazan.7-28. natpritisak iznad tecnosti menja se linearno sa visinom tecnosti u njemu. Odrediti vreme uspostavljanja novog ravnoteznog stanja u sistemu. Poznate veliCine su: Ai .rc / 4 i A = D 2rc /4.7-28b. T= 1-W. Pm = Pmo) dobija se konstanta k = Pmo / hI' pa ce. natpritisak biti odreden izrazom Pm = P. x= A 2A (h 2 -z). 2 a) k v RESEN. I (1) Iz jednacine zaprerninskog biIansa A2h2 = Ajx+AZ(x+z) dobija se veza izmedu koordinata A .hi' dp \. tada je natpritisak u njemu PmO =0. Dva velika rezervoara A i B (s1. mogu da se zanemare. P.2.J2i (1 + P. Tada ce u proizvoljnom trenutku vremeria polozaj sistema biti kao na s1.Sk . Ao pgA(l-----'L)+c----'L . A A a povrsine klipova su Ao = D.7-28 Otvaranjem ventiIa V nastace pretisanje tecnostigustine P2 iz rezervoara B ka rezervoaru A. Napomena: Tecnosti se ne mesaju.~O) 2Ao 1 [JL-(l+_C_. . hI = 0.:.zi' (i=I. definitivno. P.

gde je z visinska razlika izmedu nivoa slobodne povrsi okolne tecnosti i mvoa otvera kroz koji se vrili punjenje suda (s1. i izraza (1) u kome se uvrstava x:::: h + h]> dobice se visinska razlika A] +A2 P2gh2 ..«li@va Kada atvoreni sud tdine G (s1.PIgh] .la~2gz. .7.2) vazi izraz za protok ~/(z):::. Kako protok zavisi od koordinate z..3.2. a diferencijal zapremine od koordinate y koja govori 0 trenutnoj napunjenosti sucla.: f.ja(H-h)-bl 2g L.l== { Su +Sk +AT+[l. I _ '2 V. Kvazistac[(J>narlfRO isticanje prn tOllljenju iii iZlI":ll1njsnjn s1lI.--.- Primenom. iz diferencijalne jednacine preticanja A 1dx:::: V(z)dt. 1 2.1) ima oblik A(y)dy == V(z)dt. P2gZ=:Pm+PIghl+P2l(l. iIi visinska razlika izmedu nivoa slobodnih povrsi tecnosti u sudu ivan njega za slucaj podvodnog preticanja (s1.1t .l7vaz-b . A2 ho ). za kraj~ie ravnotezno stanje.7.3) tone puneCi se kroz mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka 1-1-.-b-. A2 PmO lh1 +P2g(1+il] IA 2 ) Konacna.-= (Aj+A2)lld21t 2g +A A] A? - 4 8 2 )llad 2 1t 2 2 h2 fii[~ah. uz koris6enje diferencijahlOg oblika veze (2). dobija se vreme zauzimanja novog ravl1otdl1og polozaja T=dz Iii Hf-h <Jaz-b (AA]A2 r---.7. .7.7.Pmo H-h==h2 .31a).\:+A2d2)T+ (v 2 - VI )2 2· +(Sv+S!c+AI~+1)2J 'I v{ l uz koris6enje: veze izmedu brzina v]:::: (d 2 I d l )2V2 dobijene iz odgovarajuce jednaCine kontinuiteta (~ :::: V ) i izraza (2) i (3). tada na osnovu (2. jednaCine zapreminskog bilansa A2h2 == Alh + A2H .u+S. i koeficijenta protoka 12 d2 2 2 11 d2 4}-]/2 f. d. to izmedu ovih koordinata treba naCi vezu.k +A1 Ci+1)(d) 2] ] 1 dobi6e se izraz za pratok tecnosti V(z):::: f. Za razmatrani slucaj diferencijalna jednaCina (2. P2g(A1 + A2 ) P2 P2gh1 A1 + A2 .3b).264 Kvazistacionarna isticanja .7.2. uvodenjem kanstanti 2 A a == 1+ PmO 2 b =llhl + Pmo (h1 + .2.(d) ] +(sv +l.

a) Gaz suda u pocetnom D trenutku ravnoteZe adreduje se iz llslova jednakosti sila: G = pg3"-4-hO' 1 posredstvom h veze (1) iznosi . ~(x) y (2) u kome je pratok V(z) = lla. Sud tankih zidova. ako je sud ablika: a) konusa. fL. p.) "h-ho (4ho +Ihho +h ) * U slucajevima izranjanja i/ili tonjenja sudova veoma cesto je potrebno nacrtati sud u viSe uzastopnih polozaja. B. a.-)2 . J.J2gz. b) prizme sirine B.29* treba naCi dopunsku vezu izmedu koordinata. (3) Sada se lako iz izraza (2) i diferencijalnog oblika izraza (3) dobija vreme tonjenja konusnog suda x2 rc 1C D T= Y)Jfl.7.7) gde su: V(y) .J2". o pgr:: D a) 1 d5 n .dY ::: 2a fJ. G. slede veze D D ID (1) do =hho . x=Zh Y · Iz diferencijalne jednaCine punjenja suda A(x)dy '.7-29.trenutna zapremina tecnosti u sudu i V lY.zapremina koja odreduje silu potiska. G+pg"3 x n y = pg"3-4-(z+ho). b) Za reSavanje integrala (2) Slika P. pri cemu je koordinata z trenutna visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi tecnosti i nivoa otvoraA.V(z)dt. d=h(z+h o )...z) (2. dobija se izraz T= JV(z) dy . Sve napred receno vaZi i za sudove kaji izranjaju iz tecnosti. Kada se na mestu A koje se nalazi na nivou slobodne povrsi probusi otvor povrsine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fL sud tone. Problem 2. (stabilno) pliva na vodi./r. i korscenjem veza (1) dobija oblik /::: CZ+ho)3 -h.Kvazistacionarna isticanja 265 Ta jednoznacna veza se dobija iz jedl1ac'il1e kvazistaticke ramotde sIf4 koja za proizvoljni vremenski trenutak glasi G+pgV(y)::: pgV(y.) \ \ f z"}"" (h o +z)2 () . U trenutku kada je sud potonuo nivo vode u sudu je ispod nivoa otvora A.. Ta veza sledi iz uslova kvazistacionarne hidrodinarnicke ravnoteze sila 1 2 1 d 2n . Radi jednostavnosti crtanja to se moze uraditii tako lito se na slici sud fiksira a menjaju se polozaji nivoa tecnosti.2. 1C D 2 ~ 2 4 2 dZ=lOafLJ2i(r. Odrediti vreme tanjenja. .---h = 3 12G (!!.. tdine G. l?ESENJE: Iz slicnosti trouglova D I h ::: do I ho = d / (z + ho ) ::: 2x / y.fii.7. Poznate velicine su: D.z) . h.

i glase: . p. a) fl·a b) c) d) Slika P. do potpunog potapanja suda. ito: ~ .Azdx 3 == fl.7-30 RESENJE: Radi kraceg pisanja u toku izrade zadatka uvesce se oznake za povrsine poprecnih preseka Ai ::: Di21( / 4 (i=O. P. za koje se sarno dec unutrasnjeg prostora cilindra precnika D].::-::: r:::-f p.redosledno.a~2gz2 dtz ..25) + pgA2 (5 + x3 . Otvaranjem malog otvora na dnu suda povdine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fl.:-z~(2ho+h)vh-ho' p.2.B' Dopunska veza izmedu koordinata dobija se iz uslova kvazistacionarne hidrodinamicke ravnoteze sila 1 1 G+pg2"2xBy= pg2"dB(z+ho ) i posredstvom izraza (1) ima obhk (4) Vreme tonjenja suda prizmaticnog oblika dobija se iz izraza (2) u kome treba uvrstiti diferencijalni obHk izraza (4).av 2 gh Problem 2. Poznate veliCine su: Do. Diferencijalne jednaCine punjenjiisudau pojedinim vremenskim periodima glase A 1 1 ::: fl. 8. D1 ' D2 ' D3.3).trenutku vremena G::: pgtdoBho.vremena punjenja preostalog dela cilindra precnika D1 napuni.a~2gz3 dt3 .7-30. dobija se gaz suda ho::: ~P~C.266 Kvazistacionarna isticanja b) 1z uslova hidrostaticke ravnoteie sila u pocetnom . T2 . a.. G+pgA 1x 2 = pgAOhJ +pgA3(5+x2 +Z2 -hI) .a~2gz1 dt 1 ' A1 2 ::: fl.ah"\l2g II-rho -----y=-dz Z 2 3 0 'liZ DB r.vremena tOIljenja do spoljne ivice dela suda precnika Do.2.7~30b-d.vremena punjenja dela cilindra precnika D2 . h1 ' h2. G + pgA1 (h1 . sud tone. Ove veze sledeiz jednaCina levazistacionarnih hidrodinamickih ravnoteza sila G+pgA1 x1 ::: pgAo(5+X1 +Z1) . Cilindricni sud tezine G promenljivog popl'ecnog preseka po visini pliva na vodi.av2gz p.h1 ) koje su postavljene za polozaje sa s1.hJ + 5) == pgAOhl + pgA3 (8 + x 3+ Z3 .2.3). G. i iznosi ho ::: G /pgAo' Vreme tonjenja suda sastoji se od tri vremenska perioda. i koriscenjemveze (1). Odrediti vreme za koje ce sud potonuti. a. dx dx Za resavanje ovih diferencijalnih jednaCina. i T3 .2.1. potrebno je naci ~eze izmedu koordinata xii Z i' (j=1. i iznosi / ::: (z+h O )2 -h~ T= y 2xBdy DB ho + r. fl. Gaz suda u pocetnom stanju ravnotde dobija se iz jednakosti sila G::: pgAoho.

dobivaju se granice integraCije A A A A -A A H I = AOho-(Ao-l)hj-8.Au.7-32 .Sk' sv.l. Da bi podmornica zaronila potrel:?noje povecati tezinu.ld nJ2i (As .-:-2 (A . o 3 3 3 Ao Al A2 Ao· f2(A I -A2 ) l A3 -A2 z3 =Tho +(T-T-T+ 1)h l A +lJo.As . h. H z = AOho. naCi vreme zauzimanja novog 13 ~ H ravnoteznog polozaja. pliva na vodi.A s' p. d..la'li Lg j 3 ~:::: J.Su. H 3 ::::T ho.Kvazistqcionarnaisticanja Ao -A Ao Ao -A3 Al -A3 ho --A-. Yp. }. koristeCi granicne uslove na krajevima pojedinih vremenskih period a Zj = HI' Xj =h j -H j -5. §~ ~~ Au . hI -0+ A x2 ./ h1) . Z2 :::: H2 ' x 2 = hj .7.o...podmornica oblika prizme. 2 2 2 2 Ao Uvrstavanjem diferencijalnih veza izmedu koordinata Xii z j u diferencijalne jednaCine punjenja suda. napunjenje vodom do visine Hi pliva na vodi. Unutrasnja povrSina dna suda je All a ' spoljasnja As' Kada se na dnu suda probusi otvor G. H.~ ) ('\IH2 ~'. Poznate su L d h sledece veliCine: G. J.r. X3 =hl +h2 -H3 -8.2. 8 A A ~ A G As d.A1 A3 Aj . A. G RESENJE: Traieno vreme iznosi SlikaP..°A I hl -(2-:i-. koja radi sa konstantnim naporom Yp' Smatrati da je. ~ Au ~p RESENJE: x "" x ..7.:.1)h2 -(2T..~·--=.w 8 T= 2 II S (1-_u)H+8---. X 3 • 3 3 3 3 267 ZI :::: -l 3 3 Iz ovih veza.atmosferskim pritiskom.1)8. B.d.xI -0 Z2 =Tho A. I I 3 3 3 Ao . Z3:::: H3 .1-32. Naci vreme za koje ce podmornica zaroniti. te njihovim integraljenjem sledi: 2 AoA1 r. Prizmaticni sud teZine G.. r~1f'Zl'Z<'2iz=Z<'2iz===z:m vazduh u rezervoaru A.5.28. Date Sil sledece veliCine: G.'. tezine G.----·~ ~ ~ precnika d.A hj -(T.\u.:..1-.. dliZine B.~= r.p. ~~.A.Ulfii (A -A 3 2 A2 A3 2 .2.Au) As pgAs SlikaP.1)5. Plovni objekat .A ) (. Voda se ubacuje pomocu pumpe. pri punjenju rezervoara./ ho .H.. A Ii A.A ) (""Ii H2 -" H1 ). L.31 Pro/Hem 2.}.::.h 2 Al A3 r.Ul. k pod konstantnim . sto se postize ubacivanjem vode u rezervoar A./H3)' Ukupno vreme tonjenja suda je T:::: 1\ +T2 +T3 • Problem 2.:Z--=--.:::: r.?H.-:-2 (A.g 0 I }.

'/h . Debljina svih zidova je ista i iznosi 0= lOOmm.. Odrediti: a) vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozaja plovnog objekta. U jednom trenutku. ito: r. ProDlem 2.2. jer u komoru ustrujava voda. na dubini h=O. . '/ . j. T= Q.. . NaCi vreme za kojece plovni objekat da potone.7-33. p.7-33 b) =-A H--gA . II pocetnom trenutku. Vreme potapanja plovnog objekta sastoji se od dva vremena. U unutrasnjosti plovnog objekta nalazi se komora napunjena vazduhom koji je pod atmosferskim pritiskom Pa' Debljina svih zidova je o.vremena podvodnog preticfmja. Nakon toga plovni objekat tone.k. sirine B=4m i visine H=4m) pliva na vodi.268 Kvazistacionarna isticanja T= 2As ~ Yp . Ovim redom odrediCe se pomenuta vremena.d 2 n.Ipri Ao Ao 8 j.7-34 . _.+lpg AAo JpgA -8 . RESENJE.vremena isticanja vode u atmosferu i T. dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze G = pgBLho' i iznosi: 110 = pg~L = 1274mm.62. H.7-34. pri tome pravi otvore precnika d=lOOmm i koeficijenta protoka Il""O. dimenzija a x b x H pliva na vodi.av2g g --+--11-8) pgAs g .--(H +-'-h-8 j. r:...Gaz plovnog objekta. o P 0 A G ProD/em 2.~ =(a -28)(b -20).51__ Ii H B Slika P. ://. b) do koje visine komora treba da se napuni vodom da bi plovni objekat potonuo? Poznate velicine su: a. d. projektil po gada plovni objekat probijajuCi ga sa obe strarte..'I///. G Yp pri cemu je koeficijent protoka ~l= (Sli +2sv +2Sk +lvfi-+l)-1/2. k.I.5m od nivoa vode.J2i . Plovni objekat tezine G..P a • RESENJEa) Vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozajaje !~ . b. a natpritisak u komori menja se linearno sa visinom vode u komori (Pm = k· x).I.2... .I. G lid ~ . pri tome na dnu pravi otvor precnika d i koeficijenta protoka Il.. G... 8.. Prazan plovni objekat tezine G=500kN (duzine L=10m. xI cemu su konstante A=ab Stika P. U jednom trenutku projektil probija sarno dno plovnog objekta.

Bfi-g " d..-V2 = 1-l--'\I2gx .28)y x -ho _ _s:_ U = pgBL(x + y +5) i glasi BL-(B-25)(L--'25) BL y.Kvazis(acionarna isticanja Protok vode kroz jedan otvor je V= 269 .28)dy (4) pri cemu je protok . T2 = f1. Prvi vremenski period dobija se uvrstavanjem izraza (1). G:: pg(B . Veza izmedu koordinata x i y.25) . = 1604. J n 2g h '" pri cemu je gornja granica integracije h1 dobijena iz jedllacine(3) kada se uvrsti z=h 1 i y = ho -h-5.15 Ukupno vreme tonjenja plovnog objekta je T = r. fld :Bfi-gCfh: -Jh) =657..5 s == 26min4Ss.z. Diferencijalna jednacina podvodnog preticanja glasi dV = 2f/2 dt 2 ::: (B .48. Uvrstavanjem izraza (5) i diferencijalnog oblika.28)(L . (6") I Gornja granica integracije h2 sledi iz jednacine (6). d 2n (1) pri cemu je koordinata z visinska razlika vode van plovnog objekta i nivoa otvora. Diferencijalna jednaCina tonjenja glasi dV = 2Vdt j = (B-20)(L-25)dy. odnosno CB .28)(L . nakon cijeg integraljenja sledi Ii = fld n 2g . + 7. jzraza (6) u diferencijalnu jednacinu (4)..28)(L .(B-25)(L-25) (H -ho ) == 972mm. i diferencijalnog oblika izraza (3) u diferencijalnu jednacinu (2). h2 ::: If -5. i njenim integraljenjem u granicama ad h1 do h2' dabija sci BL (B-28)(L-20) r.25)(L . d 2n r. (5) 4 U izrazu (5) koordinata x predstavlja visinsku razliku izmedu nivoa slobodnih povdina van i unutar plovnog objekta. dobija se iz jednacine hidrodinamicke ravnoteze sila .:.. fl4~2gz .d 2nfii 5(B+L-25) ("hI --V h2) =947. sledi veza izmedu koordinata: (B . hl= BL (ho-h-5)+h=1l27mm.-r. \ \ .26) (3) Z"" BL y+h. kada se u nju uvrsti da je x=h 2 i y = If -0-h 2 i ima vrednost BL . (2) Iz jednaCine hidrodinamicke ravnoteze sila u toku tonjenja G+pgCB-28)CL-25)y= pgBL(z+ho -h).

pri tome praveCi dye rupe povrSine .A s ' j. H.( .H -8)+h . p.a. a i koeficijenta protoka j. U jednom trenutku plovni objekat pogadaju dva projektila na dubinama h t--.7-35 prave otvore sarno u jednom bocnom zidu plovnog objekta. %~ "~ t fl..l. Poznate veliCine su: G. ~ ------~~J h H ~ Au ~ 7/.G i H..2.270 Kvazistacionarna isticanja Problem 2. Au..l.. 8.a . napuni u unutrasnjosti plovnog objekta do nivoa prvog otvora.!.7-35. h.-~-. Projektili RErENJE' Vreme punjenja plovnog objekta do nivoa prvog otvora je T=2 As [(b+H_h)312_H312_b312+h312j. a. Plovni objekat pliva na vodi.l. 3 J.GJ2iCH -h) pri cernu je konstanta All G · b = . NaCi vreme za koje ce voda da se. fl. As pgAs .= 8 t Slika P.

.

.

pri cemu je sa indd.oi svepovrsine Ai e ulaznih i A] .ka. odnosno kontrolnu zapreminu Ii: Dakle. Za slozenusttujnu geometriju sa s1. racvu sa n ulaznih i In izlaznih strujnih preseka. siozelllie Jedan od najvaznijih tehnickih problema u primenjenoj mehanici fluid a je odredivanje sile reakcije koja je nastalausled proticanja fluida kroz neki strujni prostor.f/tttdom u kojoj se odigrava promena !coliCine kretanja. U tu svrhu posmatra se slozeni stmjni prostor s1. a) \:=1 K t Vj =1 b) c) 1'v1. Ovaj presek se nakon promene vremena za dt pomeri u poloiaj i'-i ' koji se u odhosll na prethodni nalazi na rastojanju vidt i tom prilikom opise zapreminu dV.3.)i veictorabrzine to ce element kolicine kretanja biti: . . na pr. ii] poklapaju sa smerovima brzina Vi i Vi' S obzirom da ima n ulazrrihi promena koliCine kretanja stacionamog strujanja biti In I \ I izlaznih preseka.3.. Zalkon 0 pll"omeni k®HCilDle Ikll"le1!:alllja stll"ujllle ]!»Jl"Ost<!H'e Za! geometll"ijslki. dKi = dmi~ =pvidt dAivi = PVi2~lA. ogranicavaju sve cvrste povrsi slozenog strujnog prostora.j" ('1\.1)dobija se i element kolicine kretanja ~V 2dA· i d·. kontrolnu zapreminu. U ovom Odeljku bice izvedena jednaCina koliCine kretanja za slozene strujne prostore i za stacionarno strujanje fluida.=pdV. == dAi vidt.=n R '0 i-I j-j Slika 3.1) pri cemu je iii art normale povrsi Ai' Na osnovu izr~a (3.som i oznacen bilo koji ulazni.271 30 PlIUMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICJ!NE KRETANJA 3. u ovom slucaju.]1. posmatrace se bilo koji ulazni presek i-i (s1. Za nalazenje sile reakcije na raspolaganju stoji poznati zakonmehanike 0 promeni koliCine kretanja. Da bi se definisala koliCina kretanj~. to ce . a sa j bilo !coji izlazni prese!c.izlaznih preseka.1 Za analizu treba tloeit! !contro!nu zapremintt V ispttnjenu .1a uocava se zatvorena kontura K koja obuhvata siozeni strujni prostor. _I> I>~\ v..3.] = pv j tn Ovde treba napomenuti da se smerovi ortova normala iii i. u trenutku t.1 koji predstavlja. Kako je koliCina kretanja vektor koji je jednak proizvodu mase (dm.1b).dt iii (3.

1 i izostavljat~em n indeksa "s" za srednju brzinu. oblik: FR = .j) gde je vs. n 1=1 . Konacno. koriscenjem izraza (3. tada se do koeficijenta neravnomernosti moze doCi.·:::.4) predstavlja koeficijent neravnomernosti kolicine lc.. iii = PUI + P.5.2 dA.sila reakcije iIi sila otpora fluida i G . rh1 · J\ pvA J' == pV.. iIi Busineskov koeficijent.z .1. Kod razvijenih profila brzina ovaj koeficijent je poznat.3) kome su: PUI .1) i ~=4/3 . jednaCina (3.sila tdine fluida koji se nalazi u kontrolnoj zapremini. U mehanici fluid a taj tip integrala seresava na sledeCi naCin: t v~dA=v. (3.\iAi ii.3).kAk vs.+P~iV. Pritisci Pi i P j su relativni pritisci i imaju vrednosti + Pm za stanje natpritiska iii -P v za stanje potpritiska u preseku.2) Prema opstem zakonu mehanike 0 promeni kolicine kretanja izvod kolicine kretallja pO vrel7leJZlt daje glami vektor JPoijizih slia.11».aCine kontinuiteta m1 = pTfI = pvAI . S.k srednja brzina po preseku (shodno izrazu (2.kAk-2_1_t v~ dA=~kv. Dakle.3) treba resiti integral sa kvadratom brzine.02 .3) ~se svodi na oblik m R = L(P. ~z . J=! L(p j+P~ jv~)Aj ii j +pV g m (3.L" P j=1 U - ~ f Aj V dA j ii j J 2 - '=1 .)dt. j=1 J '=1 j=1 J J J . Koeficijent neravnomernosti kolicine kretanja je odnos izmedu stvarne kolicine kretanja odredene sa realnim profilom brzina ikolicine kretanja odredene sa srednjom brzinom po preseku.272 KoliCilla kretallja m n m 2 n dK= LdK -LdK.1.J .rezultujuca sila pritiska ulaznih preseka.za turbulentno strujanje (Odeljak 2.L" P ~ f· Ai V.R + G (3. Prime nom ovog zakona lZ jednaCine (3.LCPjA j J=1 +~jm/j)i1j +pV g . . m Put = LPiAini ~l ~z == - J~ Lp A ji1j" j ZnaIe minus u izrazu za silu pritisIea ~z potice ad toga sto su ove sile suprotnih smerova od smerova odgovarajuCih ortova normala.k k f Ak Vk 2 dA .rezultujuca sila pritiska izlaznih preseIea.2)Ai iii /=1.2) sledi integralni. 8.4).1.5) = LCPi A i +~imivi)i1i .1.za laminarno strujanje u cevima krliZnog poprecnog preseka (Odeljak 2.5.retanja. Rezultujuce sile pritiska koje deluju na ulaznim povrsinama Ai' odnosno izlaznim A) iznose n . U jednacini (3.4.1.k A" k ' k ' Ck=i. i iznosi: ~ = 1.. salp. kbefiCijent neravnomernosti koliCine kretanja predstavlja korekciju koja se pravi pri prelasku sa stvarnog profila brzina na srednju brzinu po preseku. R . n·-Lv.=1 . . == p(Lv dA. (3. Ukoliko profil brzina nije razvijen. jedn.o eksperimentaJnjm odredivanjem profila brzina u preseku. a 1 ~K =-2-V A s.

koja je u opstem slucaju odredena izrazom (3. Za prirnenu zakona 0 promeni koliCine kretanja potrebno je poznavati pritiske i brzille u svim presecima. Nalazeci momente navedenih sila.2. odnosno zbir totalnog i dinamickog pritiska.1a. pale. . stvara moment. Primenom zakona 0 promelli koliCine kretanja dobija se sila otpora fluida R. Ova sila u odnosu na nelru karakteristicnu tacku. a sto je ustvari OSllOVlli interes proracuna.. ~j . ! r . U I ovim presecima deluju sile pritiska / dinamicke sile: I M fo . nalazi izmedu ulaznog preseka i-i i i z l a z n o g .5)je krajnje jednostavna za primenu.. dobija se rezultujuci moment sHe reakcije /I M = Rx ~ = LCPi + PPiVi2)AJi> ~ j=] j=l LCPj + PP jV~)Ajj1j x ~ + pV g x rg .. iii osu... Cije su napadne tacke dejstva odredene vektorima polozaja Fa i F .Koli(tila !cretanja 273 koji predstavlja opsti oblik zakona 0 promeni kolicine kretanja primenjenog na proizvoljnu kontrolnu zapreminu slozenog strujnog prostora.5). Ako se zeli odrediti sila sa kojom fluid deluje na cvrste povrsine koje ogranicavaju kontrolnu zapreminu.. jer se njena pninena sllodi samo lia projektOVall/e ortova nonna!a u!aznih i izlazmh prese!ca !coji se poklapaju so. Usled promene koliCine kretanja u nekoj geometriji u kojoj se odvija strujanje nastaje sila reakcije.3.. Jc. posmatrace P': B)mJ 1j se opsti slucaj slozene strujne geometrije sa n V I ulaza i In izlaza.. C.zr. m (3.V" g '. tad a je ta sila reakcije veze istog pravca i illtenziteta kao i sila otpora f1uida ali suprotllog smera. . Za odredivanje momenta rezultujuce sile reakcije u OdllOSU .. a koji glasi: moment izazvall promenom kolicine kretanja U odnosu na neku nepokretnu tacku jednak je zbiru momenata svih sila u odnosu na istu nepokretnu tacku. a koji je prikazan na s1.7) . VeliCine u zagradama jednacine (3. Radi jednostavnijeg prikaza sa ove slike se izdvaja deo kontrolne zapremine koji se i .5)predstavljaju zbir statickog pritiska i dvostruke vrednosti dinarnickog pritiska. koriste Bernulijeve jednaCine i jednacine kontilluiteta. koji je prikazau na sl. ~+~imiVi Pj+~jmjVj' M oYJO Napadne tacke dejstva ovih sila nalaze se u Slika 3.2 tezistima preseka.3.l <"':) t..6) Ovde se ustvari radi 0 primeni na neku masu fluida Ul mehamci dobra poznatog za/cona 0 momentu leoliCine !cretanja. (3. . koja su u odnosu na tacku oodredena vektorima polozaja ~ i ~. odnos~o Rveze :::: -R... p. u R odnosu na tacku 0."dnacina (3. preseka j-}. . Osim ovihsiia nakontrolnu zapreminu V deluju sila tdine pV g i sila reakcije R. smerovima sreCb'l/llz brzlna it tim preseczma.. a za to se. na proizvoljno izabranu tacku 0. redosledno.

d 2 =d p I.k =0. Odrediti silu reakcije tecnosti kaja deluje na krivinu.3-2c) d) a=180°. za jedan ulaz i jedan izlaz dohija se trazena sila reakcije D2rr.05 i Pm] == 20kPa. i to u sledeCim slucajevima: a) a=75°. Odrediti sile otpora koje nastaju usIed proticanja vode izmedu prirubuica 1-1 i 2-2. tada obrtni moment !vIoz daje snagu P == MozO)' (3. a potom se iz Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 odreduje pritisak P2 P r 2 P Slika P. Problem 3-1.3-2a) b) a==45°.P2T+pV(v D -va) =2304N. koja je u odnosu na horizontalu nagnuta pod uglom a.5).. Zanemariti tezinu tecnosti u krivini i visinsku razliku izmedu preseka 1-1 i 2-2. I.+1I==Of + :~~:~P)~Ol~~~~:/"~~omm. . jednaCine (3. Ovi preseci su sa razvijenim profilima brzina. a znaIe minus ukazuje da je ona suprotnog smera odsmera strujanja. aka se izmedu njih nalazi: a) postepeno suzenje (~==0.P. d 2 =80mm. R == P]-4-. Kroz krivinu protice V == 151/ s vode. P.. generatorom) transfarrmsati u drugi oblik energije. d 2 =80mm. V == vddzrr.3~2b) c) a=90°.3-2a aka u preseku I-lvlada patpritisak Pvl ==20kPa. ako su dati podaci: d] == 100mm.3-2d) e) za krivinu sa 81.k =0. Tdinu vode izmedu prirubnica . Kroz cevovod protice V == 40 II s vode. tada se za savladavanje obrtnog momenta !vIoz mora uloziti snaga P (na pro prime nom elektromotora). d 2rr. ako se pasmatra turbina tad a abrtni moment Moe daje korisnu snagu P. okrece oko ose Oz ugaonom brzinom 0). d z=dJ . koja se moze (na pr.3-1 Pz == PI +2VD .274 Kolieino hetonjo a sto nije nista drugo do jedan oblik zakolla 0 promelli momenta koliCine kretanja..2('" + l)v d == 87193 a. tj. . 14 == vDD 2 n /4 b) Ponavljanjem postupka iz zadatka pod a) dobija:se sila otpora R=-2579N.45 (sl: P.6 (st P. Preseci 1-1 i 2-2 su sa razvijenim profilima brzina. Primenam zakona 0 odrzanju koliCine kretanja..09m lsi v D = 1. Sk=0.05) i b) postepeno prosirenje (1.Ako se posmatrana zapremina u kojoj se odigravaprbmena koliCine kretanja. Izmedu prirubuica 1 i 2 nalazi se krivina.=0. a) Najpre se iz jednaCine kontinuiteta odreduju brzine strujanja v d == 5. ~k =0.27m/ S.8 (st P.. Pro"lem 3-2. == 0. medutim. 1d I D" 200mm. I.3{sl.8) Ukoliko je obrtna kontrolna zapreminau radnim kolima pumpi i ventilatora. . na pr.25).

ex.1. c) R=258 N. ~i = 1 (i=0.2) i koriscenjem jednacina kontinuiteta i Bernulija za preseke 1-1 i 2-2..2).2) ipritisak u preseku 2-2 P2 = PI U zadacima a)-d) pritisak P2 e) potpritisak P'l.4 N. V''.Uvodenjem povrsina poprecnih preseka cevi Ai = di2 n / 4 (i=I.1 = 0.\ 1 =:>I .)A1111 -(P2 + PV. )A2 cos (ii1 .U lllaznompreseku naglog prosirenja cevi je razvijeno turbulelltno strujallje.112 ) . .3._. .2 = 0.Pv 2' Isto vazi i za presek 1-1.1. dobija se pad pritiska pri turbulentnomstnijanju kroz naglo prosirenje P 2 t-p = 2(V1 -v 2 ) = I p[ .tho.k)V( -(l+(.rrvo se iz jednacine kontinuiteta Vo == VI +f7 .6 N. dobijaju se sledece vrednosti za silu otpora a) R=249. kroz naglo prosirellje ulaznog precnika d 1 i izlaznog precnikad 2 .Odrediti pad pritiska koji je nastao proticanjem fluid a kroz naglo prosirenje. )A 2 sin (111.. U horizontalnu racvu dotice Va = 2501/ s vode. (. = .• '.(P2 + pv.3-2 RESENJE. dobijaju se brzine Vi = 4V / di2 n (i=1. .dma. RESENJE..)vi]· predstavlja natpritisak P2 = +Pm 2' au zadatku pod R= (P1 + pv. d) R=360 N. Ry = -(P2 + pv. b) R=131. D2 = 300mm. (. i veze izmedu protoka Ti1 = 2V2. Izracunati silu reakcije koja deluje na racvu. + R~ .Koli6ilO kretonjo 27S 2 ' D ' -. koje stoje u odnosu 2:1. koje daju rezuItujucu silu otpora R =~R. -' . dobijaju se komponente Rx = (P1 + pvt )A 1 . RESENJE.. odreduju brzine strujanja 2 . Problem 3-3. pri cemu su brzine strujanja Vi = 4V / d?n \ \ Problem 3-4. Dati podaci su: Do = SOOmm.5).)A2i12 i njenim projektovanjem na koordinatne pravce x i y.' :--:-'.ii2 ).Yz2 ' (i=1. za jedan ulaz i jedan izlaz.5. iIi ponavljalljem postupka datog u Odeljku 2. koja u vektorskom obliku glasi: +~[(l-(.-.7.2. a iz racve isticu kolicine vode.2). Koriscenjem jednaCine (3. protokomV. Ponavljanjem opisallog posmpka u svim zadatim prime.5)..Primenom jednaCine (3. Nestisljiv fluid gustine p struji turbulen. e) R=165N . 2]2 2 1.3. Pmo = 1 bar..1 dj d) a) b) c) Slika P.(d 2 / dj). kroz cevi precnika D1 i D2 . = 60°. D1 = 400mm.

za jedan ulaz i p 2 P 2 R = (Pmo +PVO)-4. = 7174N. usled. SI = 0. u odnosu se staticki pritisak pomocu U .12.326mis.k2'" 0. koja ima pokazivanje h= 16ID11i. n 2 1. prorneni kotiCine kretanja.50 • Do sile otpora moze se doCi i grafickim prikazom vektorske jednacine (1) a sto je uCinjeno na 81. r = P mu +'2Vo -'2(Sj +l)Vj:::: DO2 n _ Primenom zakona dva izlaza - 0 {99667pa.a z = 300mm. U preseku 0·0 meri 1. C.3-4 4V 1. +R. i:::: 0. 2 D{n . promene koliCine kretanja. a j ::: 400mm. odnosno ukupna sila otpora R::: JR. jednaCina (3. a. Iz horizontalne racve voda istice u atmosferu. S= 0. kl 1.kojaje postavljena. Vi= D21 = {ll. Dati su podad: do = 50mm.15. Dj :::: 40mm. a zatim'se iz BernulijevihjednaCina dobijaju natpritisci Pm. na X osu.' Odrediti silu otpora tecnosti i obrtni moment koji su nastali.cevi sa ziv()m. i:= 2.:= --6184N.no -(Pm) +PVj )-4-nj -(P m2 +pv2)-4-n2 2 2 D2 n _ 1 2 2 D2 n _ (1) dobijaju se komponente sile otpora 2 D2 n D2 2 DO n 2 J 2? n Rx :::(Pmo +PVo )-4--(Pm1 +PVj )-4--( Pmi +PV2)4cosu=3637N. 'trenje zanemariti. b2 = lOOmm. S2::: 0.3-5 . Ry = -(P m2 + PV2 )-4-sma.24. P.273 mis.179 mis. d J = 30mm.8. d 2 ::: 30mm. PrOD/em 3-5.6.5). 99629Pa. i = 1. pod uglom ~ = arc tg CRy / Rx) = -59.276 Kollcina kretanja o a) b) Slika P. Ski = 0. bl = 50mm.3-4b. i = 2. 2 b2 Stika P. i=l. = 60°. l 1.~ ==300 .

ProDleOt .3-6 == arctgl r (h -I.p)gh::= 1977.736m/ s. D3 = SOmm. c.rc / 4 odrediti· brzina strujanja n dolaznoj cevi Vo = 2.567Nm. Odrediti silu reakcije veze 0-0.7Pa. Iz jednaCine (3. 1:. SRl =0.OSN dok jednacina (3.2.1.8.KoliCina Icrelanja 277 RESENJE Na osnovu pokazivanja manometra odredllje se pritisak u preselru 0-0 Pm ::= (Pm .09m ! s. d l = 40mm.5) dobija se sila otpora R = {Cm2V2 cos~-lhl VI cosa)2 + (Pmdgn: /4 -f-liJovo + riliv i sina+ ri12112 sin ~)2 }1/2 = 11. Smatrati da je cevovod kratak. H=40mrn.R2 =0. RESENJE Prvo se. / Aj (i=1. c. p.3 = 0.7) daje traieni moment M =mv 1(a 1 sina+b l cosa)-lf~v2 Ca 2 sin~ +b2 cos~)::= O. Cija jekarakteristika K =.5. Voda istice iz cevovoda u atmost"em kroz mlaznice na krajevima cevi. nastala usled promene koliCine kretanja. Problem 3-6. Ciji izvod oR ! 8y ::= 0 daje ugao y Slika P. a potom se koriscenjem odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina i Stika P.353rn / s i brzine strujanja u izlaznim presecimavi = 2. d i (i==1. odredujll brzine strujanja Vi = Ii. Potom se iz Bernulijevih jednaCina za preseke 1-3 i 2-3 odreduju natpritisci PI i P2' Ponavljanjem slicnog po stupka kao u zadatku P. pa da sezato gubici lisled trenja mogu zanemariti.1. a 30°. 1:. ~ =15°.O. D1 = 80mm.292m/ s.2. l pri cemu su maseru protoci Ihj = pVj dj 2 rc! 4 (i==0. d2 == 2Smm. Dati su podaci: Do = 100mm. na osnovu zadatih protoka.[jj = voD. 1:.3-7 .2). d 3 = 30rnm.2 == 0. Protok vade se meri pomocu blende.1 =0. )A 2 2 sin ~ .4. 2· (P2 +PV2 )A z COS~+(PI +PVJ )Aj cosa J' 5/2 pri kome ova sila ima minimalnu vrednost. Odrediti ugao y' tako da ukupna sila otpora tecIlosti.povrsina rc! poprecnog preseka cevi.3-7.3).R' P3 • . 0::: REfENJE: Najpre ce se na osnovu pokazivanja manometra spojenog sa blendom i prime nom jednacine kontinniteta rio == K. pri cemu je Aj = dj2 4 . D z = SOmm.3-4 odreduje se nkupna sila otpora tecnosti R. U horizontalnu racvu doticu kotieine r~ i liz a iz nje istiee koliCina V~.(PI + pv~ )AI sina l .~. Ovaj pritisak u zadatojgeometriji racve daje brzinu strujanja U ulaznom preseku racve Vo = 1. Trenje u racvi zanemariti_ Poznate velicine su: f. SR3 == 0.021m! s i 112 ::= I. ima minimalnu vrednost. B.1.12.pv.3). a.

Dati podaci su: d:= 5mm.8.!-'PVj . l~l dobijaju se komponente sile otpora tecnosti 2 d2 d2 2 D on 2 1n 2 2n Rx :=: (PmO + pVo )-4-.5.18 N i Rv =: 6. p. U pocetnom preseku cevi (1-1) profil brzina je uniforman. 2 Don _ '\' 2 d j n _ R = (Pmo + pVo )-4-no .278 Koliaila kretanja jednaCine kontinuiteta Vo::: V.. visin ike razlike izmedu preseka A-A i izlaznih preseka mlazeva. (. Odrediti sile koje opterecuju vezu 1-1 naistezanje i smicanje.41 N. +V2 +V3 dobivaju natpritisak Pmo = 28009Pa i brzine u izlaznim presecima v1 = 7 . leroz cev precnika d i duzine t. Fontana ima pet izlaznih mlazeva istih protoka.COS CX.PV2 4cos~ == 177. dobivaju se horizontalna i vertikalna sila koje opterecujuvezu A-A a koje imaju brojne vrednosti RH == 0. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu koje opterecuju vezuA-A nastalu usJed promene kolicin~ kretanja. RESENJE.= 30°. .301til S. .PV1 -4. Trazena sila reakcije veze 0-0 je . Do =20mm. 2 d3 n Ry =-pV] -4-smcx. ~ D == lOmm. cx. Izmedu prirubnica 1-1 i 2-2 izmeren je pad pritiska.~\\\. . i jedmi'Cina: kontinuiteta. ~R = 0. .+PV2 4Sm~+pV3 -4-:=11. Problem 3-8. dole jeu krajnjem preseku cevi (2-2) razvijen . Ulje gustine p i kinematske viskozIlosti v struji Iaminarno. koje daju silu otpora R == (R. i on iznosi /::.Na samom pocdku treba napomenuti dasu preseci 1-1 i 2-2.38m! s i V3 == 7. Bernulija i kolicine kretanja. ali je suprotnog smera.I Stika P. +R~)1I2 == 177. N aime.parabolicki profil brzina..istog pravca i intenziteta kao i sila R. od rezervoara A prema rezervoaru B.36rn! s.. Zanemariti trenje u cevima.\ ~m == 0. v2 =7 .4 ni . P.4N. sa razliCitim profilima brzilla. Iz zakona o promeni kolicine hetanja 2 ~ 3 . kao i teZinu vode u toj zapremini.8N. Zbog razvoja laminarnog strujanja u cevi gubitak lisled trenja uvecati za koeficijent n. Smerovi ovih sila ucrtani su na s1.3-S.8 N. Masa cevi je m. koji odgovaraju priru!:pickim vezama cevi. P = lOOOleg! m 3 • REfENJE' Prime nom izraza v = J2gh za brzinu isticanja mlaza.3-S Prolilem 3-9.~ =60°. profil brzina U preseku 1-1 Slika P.3-9 . 2 27t . 2 d2 2 2 d] n . pri cemu srednji vertikalni mlaz ima visinu h=1274mm.

ProD/em 3·10." Rs == (p--1 + m)g . ri Ii R '/0 = . 2 2 d d P Ovde treba napomenuti da se gubitak usled trenja ne moze odrediti kao 2 A·11 d ·v 12.p == P1 . a u preseku 2-2 razvijen . -=:-+0. iz koje slede veze izmedjlibrzina . koeficijenti neravnomernosti kinetieke energije i koliCine kretanja imaju vrednosti: 0. Oelrediti krutost opruge koja pri elatom protoku ddi disk na rastojanju h. U tu svrhu se uocavaju tri preseka (s1.P--+P(P1-P 2 )V"-4-]i -PTg1 k . jer se strujanje u cevi razvija od unifornmog do razvijenog parabolickog profila brzina i to na duzini 1 = O. Odeljke 2. odnosno sile koje opterecuju vezu 1-1 na istezanje ismicrinJe d 2n . to je gubitak usled trenja veti nego kod potpunog razvijenog laminarnog strujanja. jednaCina (3.2 V 1 = P-h v = ''1 -r ro TC _f( n . p. Kako je ovde ree 0 razvoju laminarnog strujanja (v. R . Ispod oboela je disk. Prema tome.3-9.1. m. P.1): S obzirom da je pad pritiska izmedu preseka 1-1 i 2-2 poznat (!J. -+nA-P 12 P 22 d2' 2 2 2 posle zamene koeficijenta trenja izrazom (2. koji je pri protoku RESEN1E: Najpre treba odrediti odgovarajuce b. Zakon 0 promeni koliCine kretanja. dobija kvadratna jednaCinaza brzinu eije je pozitivno resenje v = _ 32nlv + (32nlv)2 + 2!J.parabolieki profil brzina.brzina u presecima:l-1. a.5.koja pri protoku ri = 0 ima statieku eleformaciju a.Kolic~ita !creta17ja 279 je uniforman. Voda istice protokom Ii iz vertikalne cevi poluprecnika roo Na izlazu iz cevi nalazi se koaksijalni obod poluprecnika R.2 = 2 i ~2 == 4/3 (v.1 = 1.39). Ry (Pn = PTg1. i-i i 22). mase V = 0 priljubljen uz obod.p .1. Poznate veliCine su: ro' V. 4 Projektovanjem sile R na koordinatne pravce x i y dobijaju se komponente'sile d 2n ~ d 2n _ d 2 rc - otpora tecnosti Rx = (Ap-"3 Pv 1 2 d 2 rc )-4.zine i pritiske. profile . P.. i za njih primenjuje jednacina kontinuiteta V = voro2n = v2rnh = v1 2Rnh.m. jer ovaj izraz vazi sarno za razvijeno laminarno strujanje.3-lOa) 0-0.P2) to s6 iz Bernulijeve jednaCine P1 v P2 v Iv -+0. ~1 = 1. 1-1 ix-x. Pri isticanju vode strujarije izmedju diska i oboda je radijalno. Ri =Rx 4 a njihovi smerovi dejstva su ucrtani na s1. Ispoel eliska je pricvrscenaopruga~rutosti c.5). a pri zadatomprotoku V se nalazi na rastojanju h. za razmatrani slucaj glasi R=[!J. /1.4 i 3. ali se On uvecava sa koeficijentom n koji ima vrednost od 2 do 2. 0.08d Re. Zato se ovaj gubitak racuna leao da je strujanje potpuno razvijeno.

pri tome smatrati da je strujanje vazduha nestisljivo. V. PoznateveliCine su: a. Primenjuje se: u avionskoj tehnici. Pv c(a+h) =2 v1 (7. tj.Pd ) / (a + h) . PrOD/em 3-11. dakIe. d.. koja je prikazana na s1. kod qtketa i projektila.Pv ' kao i da se isticanje vrsi u atmosferu (P1 = Pa ) tada se dobijaju odgovarajuCi potpritisci a) Pvo = 2(vo -v1 ) P 2 P 2 2 . P.. Svi kanali kroz koje struji vazduh supravougaonog oblika visine h.IE: Fluidika je pose- A ULAZ A 0 0 1 1 ~ B 0 1 0 c . za vojne i civilne potrebe.1).280 Kolieino hdanjo 1z Bernulijevih jednaCina za preseke 0-1 i O-x " strujne 1~ v Po Vo P V P1 V -+-:=-+-:=-+1 p 2 p 2 P 2' 2 2· 2 i kada se uzme u obzir da su pritisci Po i P manji od atmosferskog.3-11 bna oblast strujne tehnike koja se koristi u sistemima prenosa informacija i upravljackih signala. l Kako za disk (s1. tako da iz logicke komponente postoji sarno jedan izlazni rnlaz C iii D.. u medicini.P1 . a. ledna od osnovnih fluidickih logickih komponenti je komponenta "ILl".D=C b) B IZLAZ ILI C 1 1 0 D 0 0 1 0 1 1 TABLICA ISTINITOSTI Slika P.. Na slici je prikazan fluidicki logicki element "ILl". P. je '2 r 2 PV I 2r 11:dr = Pvoro 11:+-Pa = Po +P = Pva ro 11:+ pv ro 411:h 2 2 lln--ro R ro (1-2 R2 1 ? )J . kod koga se ulazni mlaz vazduha (UV') protoka V upravlja pomocu vodova A i B.r/2' Po . RESEN. Po = Pa .3-10b) vazi jednaCina ravnoteZe sila Pa + c(a +h) = mg to sledi da je potrebna krutost opruge c = (mg .Pvo i p:= Pa . Odrediti sile otpora vazduha koje opterecuju fluidicku komponentu. b. kod digitalnihracunara i 1i sistemima automatizacije. u kojima su protoci vazduha V2 iii. a sastoji se od komponenata izazvanih konstantnim (Pvo) i promenljivim (p. R2 r fR b) SIiIca P. p.3-11a (a .3-10 Ukupna siia pritiska koja deluje na disk.P2 (P2 > P1)' 1.) poljem potpritiska. 1i. h.

Element "ILI" moze da ostvari dva stabilna stanja. slede leompollente sile otpora vazduha =[P2 . postavljene za ulazni i izlazni mlaz. Da bi se ova tabela istinitosti ostvarila. Zato je u zidu ugraden aksijalni ventilator koji ova isparenja izbacuje u atmosferu. tad a ce ulazni mlaz da priane uz zid desnog izlaznog kanala.~ Problem 3-12. U fluidickim komponentama obavezno treba da postoje vodovi za ozraCivanje. koji se ugraduju u izlaznim kanalima (vodovi "0" sa 81. kada daminira upravljacki mlaz A. tabelu sa s1.na mestu ostre ivice "0". Da bi se odredila 8ila otpora nastala lisled skretanja ulaznog mlaza treba odrediti odgovarajuce brzine i izlazrn pritisak. Ova cinjenica se moze iskoristiti na pI. +V2 2 va :=: bd' vJ = hd' v2 = hd' v =. Rx. predstavljaju dogadaje "lazan" iIi "tacan". koja ce se opisati dogadajima izlaznog mlaza C ili D. Da se isparenja nebi prenosila u susedne radne prostorije u njoj treba obezbediti potpritisak od 5mmvodenog . P. u kojoj vlada temperatura t=20°C. pa se za komponentu "IU" moze napraviti tabela istinitosti (v. Tako na pI. U jednoj fabrickoj prostoriji. leao i sile i Ry ' ali Sil suprotnog smera.dogadaji C iii C = D.PJ +p(v.. pak. Ovi dogadaji Sil kornplementarni.Koanda efekat.. tada bi trebalo da postoje cetiri logicke komponente "ILl" koje bi imale odgovarajuce izlazne signale koje im diktira binarni zapis broja.3-11a) iIi centralno . 2 Ry = (Po + pv~ )bd . u logickom smislu.(p + pv )ad sina. a ne nikako oba istovremeno. predstavlja sigman dogadaj. iIi. Sile otpora koje deluju na fluidicku komponentu su istog intenziteta. pri projektovanju digitalnih racunara iIi upravljackih sistema. Brzine strujanja su J/o VJ V Va +V. taj ulazni mlaz vazduha iz komponente moze da istice kroz jedan od dva izlazna otvora C ili D. avo svojstvo prijanjanja mlaza uz cvrsti zid .= 3 m3 / s vazduha. Princip rada je sledeCi: vazdtih pod pritiskom dolazi u komponentu kroz ulazni vod UV. koji u binarnom sistemu ima zapis 1101. pri projektovanju fluidicke komponente "ILl" treba voditi racuna cia se kao izlazna velicina pojavi sarno jedan mlaz C iIi D. ad 1z Bernulijeve jednaCine. Izlazni mlazevi . pale. Dogadaji C i D mogu se poistovetiti sa upravljackim signaIima "iskljuceno" i "ukljuceno". Tako na pr. iii.3-11). sledi P=Po+2Vo-(~+1)v p[ 2 2] .. usled prerade radnog materijala nastaju isparenja. Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja. P. P. ako se zeIi dobiti broj 13.. jednaCina (3. pa dogadaj E = C + D = C + C. R. sa binamim brojevirna 0 Hi 1.5). -v~)lhd-(p+pv2)adCoscx. Za odvodenje ovih isparenja iz prostorije treba obezbediti ri. pa vaZi C = D. kornbinovano. je osnovno svojstvo koje se koristi pri radu fluidickih komponenti. po Bulovoj algebd. a sto zavisi ad odnosa protoka i pritisaka u upravljackim vodovima A i B. pa se zato i naziva bistabilni element. U logickoj komponenti "ILl" mogu da se ostvare dva stabilna stanja.3-Ub).KoliCiila Icretallja 281 sematski na s1.

Pa = I bar . Ovde treba napomenuti da se iz jednacine (3. ()drediti silu reakcije mlaznog motora. tj. Odrediti ubrzanjesa kojim avion vertikalno uzlece.3-13. Turboreaktivni motor samo u pravcu ose motora. silu kojom on ucestvuje u 1110 kretanju aviona. gustina vazduha iznosi Pl == 0. Kompresor Komora za Turbina sagorevanje Promena koliCine kretanja odvija se Slika P.49kg / s. Avion leti u uslovima koji odgovaraju standardnoj atmosferi na visini od z=5000m brzinom od vJ = 280m/ s. 7kg / s goriva. te se zato iz jednacine (3. Nadena sila reakcije turboreaktivnog motora predstavlja za avian aktivnu silu kojom motor ucestvuje u njegovomletu. Na krilima aviona nalaze se turboreaktivni mlazni motori ulaznog precnika d J == 500mm. cijim sago:evanjem na izlazu iz motom izduvni gasovi isticu brzinom od v2 =: 600ml s.Kad raketnog motora postoji sarno jedan karakteristicni presek koji je na izlazu motora i kroz koji protice maseni pratok izduvnih gasova IiH rilo' S obzirom da gasovi isticu u atmosferu dejstvo sHe pritiska izostaje tako da se iz . RESENJE: U uslovima standardne atmosfere na visini od z=5000m. Problem 3-14. Dati podaci su: D==500mm. Izduvni gasovi iz motora isticu vertikalno na dole brzinom v=600mls.188. Odrediti silu reakcije kojom ventilator deluje na zid.05Pa).7E: Trazena sila reakcije je D n -d R==p .2.736Slcgl m 3 • Sa OVOID d gustinom vazduha i brzinom leta aviona vJ dobija se ulazni maseni protok vazduha u motor ml .2. RESENJE.282 Ko/ic"ina kretanja stuba (Pv = 49. Za vertikalno uzletanje aviona maseM=6t koriste se dva raketna motora protoka vazduha In = 50 kg lsi protoka goriva ." Pl vld~1I: / 4 == 40. d=400mm.• 3 m Problem 3·13. taka i u izlaznom preseku motora.+4P~2[ 1-(-) v 4 d 2n D 2 2J =4026N " Slika P. U turboreaktivni motor dovodi se rno = 0.9. RESEN.3-12 pri cemu je gustina vazduha odredena izrazom (1.5) dobija sila reakcije R = rn 2 v2 -lnlv 1 = (m J +mO)v2 -m J VI = 13377N.5) eliminisu sile pritiska jer atmosferski pritisak vlada kako u uiaznom. prema Odeljku 1.1) i iznosi kg P=(Pa-Pv)IRT=1.Ina = 1 kg Is.

ti (2) a) Zakon 0 promeni koliCine kretanja raketnog mbtora daje silu reakcije.71 s. pri tome silu otpora vazduha zanemariti.. odnosno sile potiska Ri = -RZi := lilgill (3) koja ima brojnu vrednost R):= 2450kN. Sila reakcije R j koja se dobija isticanjem gasova sagorevanja je sila koja obezbeduje let .4 8.[ a = 2R . Pri sagoreval1ju goriva u pojedinim stupnjevima rakete ostvaruju se konstantni maseni protoci mg) := 700kg / s. s Slilm P.3-15 Nakon potpunog sagorevanja goriva u nekom stupnju raketa odbacuje taj stupanj cime se smanjuje masa rakete i postize njeno dodatno ubrzanje. b) Iz izraza (2) sledi da se masa goriva pri kretanju menja sto znaCi da se kretanje rakete mora tretirati kao SIika P.39~.35 s.7l gi . uzletanju J\. Iz jedriacine kretanja aviona u vertikalnorn pravcu pri '-"-.3-14 Pro/.lem 3-15. Jedna trostepena raketa (Ariane) ima masu kapsule Ink ::: 1. RESEN.2 3 9. rhg2 ::: 206kgl s i mg3 ·:= 17kg/ s.2 Tabela T.5 2 37.. mgt =: 209 . Kolicifta kretanja 283 jednacine promene kolicine kretanja (3. 12 := 168 s i 13 ::: 482.5kN.2.potisak rakete.2t. dt ti ding. U (i = 1. Integraljenjem izraza (1) dobija se zakon promene mase goriva stupI~a koji je u radu t Ingi(t):=mgi(l -). odnosno I) ::: 210.3-15 ..5) dobija sila reaktije isticuceg rnlaza R ::: (ril + rilo)v. Odrediti koUke sile potiska rakete se ostvaruju u pojedinim stupnjevima.: = const. R 2 := 721kN i R3 := 59. 3-15.J g dobija se vertikalno ubrzanje sa kojim avion uzlece a= ~f(n1+}iJO)v-g:=0. b) Pri vertikalnom letu odrediti koliku brzinu i na kojoj visini ima raketa neposredno pre odbacivanja prvog stupnja.3) (1) pri cemu je znak minus zbog smanjenja mase goriva. step en rakete ukupna masa masa gonva i mj [t] Ingi[t] 1 161 147.2 t ukupne mase pojedinih stupnjeva i goriva u njima date u tabeli T.6 34.jl. Iz izraza (1) dobijaju se vremena sagorevanja pojediI1ih stupnjeva tj ::: mgj /. a) Brzina gasova sagorevanja l1a izlazu raketnog motora je u:= 3500m/ s..: : : .lE· Pre lansiranja ukupna mas a rakete je In =: Ink + In) + 1n2 + 1713 toku rada nekog stupnja rakete maseni protok goriva je rhgi ::: .

Masa rakete u prvoj fazi leta je mCt) == mo +mg] (t) pri cemu je Ino == m-Ing] == 61. t=O.u sledeCim slucajevima: a) cisterna rniruje.(m-Ingl-)lnCIn-m gl -)-mlnln+mgl - gt 2 Zj ==-2+ut{1+Cmg1 -1) In (1--.12) dok pri veCim visinama. lcao i sto je dato u postavci problema.u Ino +lng1 (t) .Rv + R z (5) pn cemu je Rv = A C w pet) v (t) / 2 sila otpora vazduha u kojoj je C w koeficijent otpora rakete. gt~ r In Ingl ] Dobijena resenja nisu sarno prve aproksimacije zbog zanemarivanja sile otpora vazduha.284 Kolicina hetan/a kretanje tela promenljive mase. . v = Vo = 0.gdt . tieba uzeti u obzir. Ina z(t) == --2 +(vo +ulnm)t+-. u i ventila Sv' Odrediti sHu reakcije isticueeg mlaza u funkciji 9d visine h i. lednaCina kretanja rakete glasi (4) mCt) dt 2 dv ::= -mg . Problem 3-16. kada je brzina velika.--:) = 143. mg! t1 t1 t] 1z ovih resenja dobijaju se brzina i polozaj rakete neposredno pre odbacivanja njenog prvog stupnja mg1 v1 ==-gt1 +uln(1+-)=2206.5m/s. Ovim zanemarivanjem koriscenjem izraza (3) i (4) jednaCina kretanja (5) se svodi na jednacinu ding] Ct) dv = . sila otpora vazduha moze zanemariti.7t.81m/ 8 2 • Jasno je da pri tacnijim proracunima ove efekte... kao i silu otpora. vee i zbog toga sto je ubrzanje Zemljine teze promenljivo sa visinom po zakonu g(z) = go (R+Z)2 ' pri cemu je R=6368 km poluprecnik Zemlje i go = 9.23km. U autocisterni je voda koja istice kroz krtatku cev precnika d. i b) cisterna se kreee Slika P. Neposredno posle lansiranja kada je brzina mala raketa se kreee kroz gusee slojeve atmosfere (poglavlje 1.2. ima reSenje In v=v o -gt+uln () Ina +mg] t Ova brzina rakete (v = dz / dt) daje zakon kretanja utl [ t t t] . h u koja definise trenutni Divo vode u cisterni. koja uz koriseenje pocetnih uslova z=O. vazduh je razreden a njegova gustina je mala.3-16 konstantnombrzinom U . u kojoj se nalaze lokalni otpori usisa t. Ova analiza omogucava da se u prvoj aproksimaciji kretanja.

ka P.3-17 prikazana na s1.z:. ·..::--~.l A. Po v v Nalazenjem izvoda oytlo(ulv)=O. Mlaz udara u lopaticu koja se nalazi na kolicima i pri tome ih pokrece brzinoll1 u. USled isticanja vode promena kolicine kretanja odvija se samo u horizontalnom pravcn. .· Posmatra se kontrolna zapremina u kojoj se odigrava proa) b) mena kolicine kretanja a koja je Slika P.. pa n OVOID slucaju jednacina (3. snaga Po korisnosti sistema = Inv 2 12 = pAv 3 12.5) daje izraz za silu reakcije: a) R==pVv=2Pghcp-d-n. = R u .i==.P.).1. Karakteristicne brzine na ulazn i izlazu kontrolne zaprell1ine sU V-I. atmosfera je definisana veliCil1ama stanja Pa ta Pa = Ibar i ta == 30°C. a brzina isticanja odrednja je izrazom v == <]) . Ovar~az vazduhaizaiiva kretanje glisera brzinom u=54 kmlh. Ovako odredeni protok i brzina isticanja vaze za oba dela zadatka. Okolna .J2gh . snagu koja omogucava kretanje glisera./. pa ce korisna snaga biti . V = f.3.=4(1-!i. tj. trenutni protok vode odreden je izrazom . Problem 3-17. Prolllem 3-18. Kroz rnlaz vode uloze se kineticka energija.. dobija sedade priodnosu u/v=.· Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja za pravac kretanja glisera dobija se sila reakcije R=pV(v-u)=812.7. 16/27 = 0.. Hidro-gliser se pokrece aksiji:tinim ventilatorom bez kuCiilta pri cemu elisa iza ventilatora stvara horizontalni mla~vazduha precnika d=lm koji ima apsolntnu brzinu strujanja v=45m1s.gde su:A == d 2n 14 povrsina poprecnog preseka i f.!!.. RESENJE. R == pV(v-U).. 5ada se inoze odrediti i stepen yt=B.U relativna brzina isticanja vode.~8.1/3 stepen korisnosti maksimalan. S obzirom da u izlaznom preseku eevi nema kontrakcije ll11aza to je koeficijent protoka brojno jednak koeficijentu brzine (w=<])).. RESENJE. Primenom zakona 0 promeni kolicine kretanja za pravae kretanja dobija se sila reakcije koja gura kolica R = 2 P A (v .J2gh.':" " maksimalni stepen korisnosti.1 7 7 b) pri cell1u je zbog kretanja kamiona v.l == 11 ~~u +~v + 1 koefieijent protoka. Odrediti pri kOI11 odnosu brzina u/v prikazani sistem ce imati v <. .41N. i on tada ima vrednost ytm~ =.Kolicina krelanja 285 RESENJE Prema izlozenom u Odeljku 2.3-17 b. S1).ha i.593. Odrediti silu reakcije mlaza vazdu. Kroz fiksnu mlaznicu povrsine A istice horizontalni rnlaz vode brzinom v.u)2 .

~- '~~~5-------------~~'l ~ ----\.149kg/m3 gustina vazduha i V=(v-u)d 2n/4 zapreminski protok relativnog stmjanja vazduha. Ovom ptilikom se trosi snaga P == R V = 12187 W . tj..286 Kolicrincz kretczll/a pri cemu su p==p"IRT=1.. U mlaznici se nalazi cev preenika d l .25ml s. Slika P."" . V. Prolaskom primarnog fluida· kroz ulaznu mlaznicu brzina strujanja raste a pritisak opada sto omogucava usisavanje sekundarnog fiuida. . iste gustine. nnD pn. U kanalu pravougaonog preseka dubine H==2m struji voda srednjom brzinom 11 == O. kroz koju dolazi primarni fluid (velikom) brzinom v]. cemu brzme v == -2.l/ ·D == pV (v-u).~. d rc 60 Problem 3-21..1 U == . pri tome je dubina isticuceg mlaza h==O.. ZanemarujuCi silu trenja i kontrakciju mlaza odrediti silu reakcije koja deluje po jedinici sirille brane. n. Problem 3·Jl. v Problem 3-20. Poznate veliCine su: p. Segnerovo kolo se sastoji od dye radijaine cevi na cijim se krajevima nalaze mlaznice izlazl10g precnika d.-.3-20 2 v su ' 2V. Mlaz primarnog fiuida istice u cev precnika d 3 i pri tome povIaei sekundarni fluid. Ko10 se okrece konstantnimbrojem obrta n 1~1 e/min). Odrediti obrtni moment ~egnerovog kola.lm. i b) u ejektoru (cev za mesanje i difuzor). Ukupni prC'tok tecnosti je rj. D. RESEN..3-21 se sastoji od: mlaznice. Ispod ravanske betonslcebrane vrsi se ispust vode.. => v If =-ol-Slika P-3. Ejektor . cevi za mdanje i difuzora. a) u cevi za mesanje ako je ona kratka i trenje u njoj se moze zanemariti. koji dolazi kroz rnIazmcu precnika d2 = d3 brzinom v2 .~~ - d3 ·V3 .3-21.P.19 h R pg 2 2. Odrediti porast-promenu pritiska.9. Smatrati da u izlaznom preseku mlaza primarnog fluida on povlaCi sekundarni Cev za mesanje ~'"<> -.1- ". d.--=(> ---..lE: Traieni obrtni moment je j\..------ 3 Stika P. njegov transport.' 2 H N P'£SEN. Ejektor prikazan na sl. koje su na medusobnom rastojanju D.lE: T==T(If -h ) +pHv (1-h) == 17196 m .

a) Primenom jednacina (b) i (c) dobija se porast pritiska u cevi za mesanje dj 2 d1 2 2 6P3j == P3 . ~ 2 2 Medlltim. Ovo izdvajanje se vrsi stvaranjem vihomog strujanja uciklonu.-d j i da BU II ovom.P3 A 3 + pViA1 + pv2. Pj (Aj +A2 ). Gime se cestice. U cevi za mesanje izmedu preseka 2-2 i 3-30digrava se promena kolicine kretanja. RESEN7£ Radi jednostavnijeg pisanja uvode se oznake za povrsinepoprecnih preseka Ai == di rc / 4 U=1.. .Pj == p(y) [1. te se zato jednaCina koritinuiteta (a) svodi na oblik ~~+~~o=~~==~~.Al == (d. aJijusviu1drugim merodavnim poprecnim presecima ejektora.5) glasi: (c) Kako je cev za mesanje fluid a hatka to se trenje u njoj moze zanemariti.P. U tom slucaju raeli se 0 transportu sekundarnog fluida (iIi cvrstog materijala) gustinepz primarnim fluidom (obicno vodom iIi vazduhom) gustine Pj' Zbog ove mogucnosti ejektori su nasli primenll II transportu: brasna vazduhom.3-22 ima pravougaoDu ulaznu cev dimenzija a=200mm i b=300mm.96. koeficijenti nera~Il6~erl1osti brzinskog poJja jednaki jedinici.KoliCiniJ/cretanja 287 fluid kroz prstenasti presek visine d 2 -. sljake vodorn. jer U ovom slucaju ih nema) izvrsena su odgovarajuca merenja sa vazduhom gustine P == 1. Za ejdctor vaZi jednaCina kontinuiteta pjvjA j +P2V2AZ 0= P3v3A3 == P4V4A4' (a) u kojoj su gustine: Pj primarnog fluid a. U dlju odredivanja koeficijenta lokalnog otpora ciklona za rad bez cestica (izlazna cev C za cestice je zatvorena.sekundamog fluida i P3 i P4 mesavine fluida. a sila reakcije dobijena iz jednaCine (3. A2 ·::: A3 -.(d) J(v1 -V 2 ) 3· 3 R::::. koja je postavljena prema horizohtalipbduglomex.32 i ex.3. sto znaci da je sila reakcije R:=O. 1z ciklona izlazi kruzna cev precnika d=300mm. Izmerene vrednosti uIaznog i izlaznog . gustine Pj i P2 ne moraju biti iste.02).P3viA3 .a u presekll A uJvraeno je da je srednja brzina strujanja v A == 15m/ s i da su koiekcioni koeficijenti' 0A == 1. Koeficijent lokalnog otpora difuzorajes. tecnostigasom itd. B == 1. U posmatranom sillcaju primami i sekundami fluid su iste gustine.+1)(y) 4 pvi h ' gdejebrzina v3=(VjAj+v2A2)/A3' ProD/col 3-22. Ciklon sluzi za izdvajanje cvrstih cesticamaterijala 1Z struje fluida. A == 1. 7 b) Izmedu preseka 3-3 i 4-4 difuzora vaZi Bemulijevajednacina P3 + /2 == P4 + p(s+1)v~/2 Primenom ave jednacine i jednaCina (b) i (c) dobijase porast pritiska u ejektam P d3 4 z 6P==P4-Pj== 6P3j+i[1-(C. A2 .2kg 1m3 • Merenjem ulaznog profila brzin.aznom preseku B ciklona profil brzinaje turbulentnipotpuno razvijeni (ex.= 15°. P2 .d j )rc /4. ? 2 . zbogdejstva inercijalnih sila krecu ka zidu ciklonaa samim tim i izdvajaju iz fluida. Ciklon prikazan na sl.4). U izJ.058 i 0B :::: 1.

3. Ciklon Ry 2 = (P A + PP A VA )ab sinu = Il.•. pod uglovima y 2 i y 3 u odnosu na osu mlaza. j . Iz Bernulijeve jednacine za iste preseke dobija se koeficijent lokalnog otpora ciklona 2 2 d 1[ 2 A . tako da udarac mlaza deluje izmedu ovih preseka odgovarajucom silom R na telo .:\ a iz rije izlazi kolicinama kretanja Jn 2 P2 v2 i m3~3v3' Na povrsini koja ogranicava kantrolnu zapreminu vlada pritisak . 3.3. Na osnovu ovih merenja odrediti: a) koeficijent Iokalnog otpora cilclona koji radi sa cistim vazduhom.3b) zakljucuje se da fluid u nju ulazi koliCinom kretanja riljp j.3.2 i 3 (s1.98N..634. Udlall":!llc mlaza Ull cvntu pregll"adu Posmatrace se mlaz fluida (s1..732ml s. Mlazevi se u presecima 2-2 i 3-3 odvajaju od tela.75N. b) JednaCina promene koliCine laetanja cilclona glasi R = (PB + P~BVB)AB .. S=-2 (PA -PB)+u A (-4 b) pVB a -u B =0. SWca P.. koje daju rezultujucu siIu reakcije ciklona R '" (R.. =(PB +p~Bv~)d27t/4-(PA +p~Av~)abcosu=5. c) Slika 3.3.53N.3-22... + R~) 112 = 12.288 KoliCtita kretonja potpritiska su PA :::: 400Pa i PB =500Pa. Udarac mlaza u tela Uvodenjem kontrolne zapremine Veon izmedu preseka ::'... i b) rezultujucu sHu realccije ciklona nastalu usled promene lcolicine kretanja.. RESENJE: a) Primenom jednaCine kontinuiteta za ulaznu i izlaznu cev ciklona dobija se brzina 2 VB = V A 4ab I d 1[ = 12.(p A + PP II V A)AA' 2 2 - Projektovanjem ave jednaCine na horizontalni vertikalni pravacdobijaju se komponente sile R".3a) koji istice kroz izlazni presek jedne mlaznice i udara u cvrstu pregradu pod uglom yl ' Tom prilikom ako se analizira ravanski problem mlaz se deli na dva dela.

koja . U tu svrhu koriste se Bernulijeve jednacine 2(. 1.Yj) .9) dobijaju se komponente sile .::< 1). 2 i 3 moze se pretpostaviti da su korekcioni koeficijenti a j '= 1 (:=.. nakon odredivanja merodavnih brzina strujanja.. a ~12 i S13 koeficijenti lokalnih otpora pojedil1ih delova mlaza. + R:) 112. Mlaz tecnosti gustine p istice kroz mlazllicu.VI· Projektovanjem ove sile 11a pravac l10rmalan na plocu dobija se sila reakcije RES.2 i 1.12:::: 0. (3. odnosno sila kojom fluid deluje na telo R=-Rf =In2~2v2 +1i13~3ii3 -J:ill~]vl.ni 3 P v3 sin(y 3 . strujanje u mlazu tretira kao strujanje savrSenog fluida (1. primelljena na posmatrani mlaz glasi R=pV3V3+PV2i72-pri.. te se zato otpori umlazu zanemaruju. Posle udarca u nepomicnu plocu mlaz se deli na dva dela.E'NJE: Slika P.3. 1z ove jednacil1e slede odl1osi brzina -. Odrediti sHu reakcije i odl1oS kojim se mlaz deli u sledeCim slucajevima:" a) ako su koeficijenti lokalnih otpora delova mlazakojiskrecu /. (3. projektovanjem jednacine (3.9) Za odredivanje sile R potrebno je poznavati vrednosti brzina v 2 i v 3 ' odnosno u kom se odnosu mlaz deli pri udarcu u cvrstu pregradu. pak.::::V~ V2 'fa:- ~=V~· v3 fa:- Za posmatrane preseke 1. protokom r~ i ndara u ravnn plocu nagnutu poci uglo~ a u odnosu na horizontalu.L]VI :::: 2(a l +~12~V2 :::: 2(a 2 +(13)V 3 ' 1 2 1 2 1 2 u kojima su a j (i = 1..13:::: 0) tad a su brzine strujanja u posmatranim presecima medusobno jednake (v] :::: v 2 :::: v 3 ).3) koeficijenti korekcije kinetickih energija preseka. te se zato na njoj dejstvo sila pritiska eliminise. V2/vl::::1/·J~12+1 Rx :::: ni2~2 v 2 cos(y j +y 2) +1i13~3 V3 cos(y 3 -'y 1) - mPl VI cosYI' l Ry :::: I:i1zP2 v 2 sin(y I +y 2):.3b). Konacno.. Problem 3-23. te se zato Odllosi izmedu brzina svode l1a obUk v3 /v l =1/JS13+ 1 .5) ciobija se sila otponi fluida R (s1.2..' a) lednaCina promene kolicine kretanja u mlazu (3.3-23 . Nakon f primene jednacine promene kolicine kretanja (3.10) Ako se. ~j .nil PI VI siny I' 3 odnosno intenzitet rezultujuce sile R :::: (R.KoliCiilah'danja 289 okoline u koju mlazistice.9).je postavljena pod uglom y :::: arctg(Rx I Ry) u odnosu na horizontalu. dimenzija a x b (b » a).3' i b) ako je fluid u mlazu savrsen..

3-25 Pru!Jlem 3-26.3-24 R == pT/v ..2 - ~c. 1z mlaznice precnika d istice mlaz vode protoka V. Odrediti brzinu kojom voda treba da istiee iz mlaznice da bi ploca zauzela polozaj odreden UglOID a. dabija se sila reakcije R:= pVv(l+cosa.2+1+JS3+1 SU == S3 = 0.3-23 dbbija se sila .casa. Voda istice 1Z mlaznice precnika d=lOmm i udara u homogenu obrtnu ravnu plocu. Ravanski horizontalni miaz vade istice iz mlaznice protokom V.). te odnosi protoka 2 Sila kojom mlaz deluje na ploeu je odredena istim izrazom kao u zadatku pod a) R = pVjVj sin a..y . i udara u ravnu vertikalnu plocu. Iz uslova oR / oa. " RESENJ£: Slika P.) T~ <.=O sila maksimalna i ona tada iznosi Slika P. pri eemu je brzina isticanja v = 4V 1d 2 n. ~ :'~' ~=::::::> Pru!Jlem 3-24. == ~S2+1+~S3+1 b) U slucaju strujanja savdenog fluid a vazi r-~2 ~ := V 2 . o promeni kolicine kretanja u mlazu. 1.=300.+iCl+JC:. Nakon urlarca mlaza u simetrienu nepokretnu Iopaticu mlaz se deli na dva del a koji napustaju lopaticu pod uglom Ct.9).. == 0 "dobija se da je za vrednost ugla a.+icasa. odnosno brzinom v. v~ 12:= (1+s 2 )vi 12 == (1+S3)v. := Ti"z +V3' dobijaju se traZeni odnosi protoka V.- V3 _ 1+ cosa. Pru!Jlem 3-25.JC:.+i(l-~cosa.290 Kolicina Icretanja dok se projektovanjem na poduzni pravac ploce dobija relacija Ry := PV3V3 - pV2 v2 - p~~ Vj cosa. pri cemu je brzina isticanja mlaza Vj := V I ab.~~J~L ~ ". Primenom ove relacije i jednacina Bemulija i kontinuiteta V. . mase m=lOkg i duzine l=400mm. I \ \ RESENJ£: Ponavljanjem identienog postupka kao reakcije mlaza u zadatku P.. 2 V. 12. Silu trenja u osloncu zanemariti. Odrediti silu kojam mlaz deluje na pioeu. == O. na rastojanju h==200mm od obrtnog oslonca ploce. v. Odrediti silu reakcije i ugao a. pri kome ce sila reakcije imati maksimainu vrednost. jednacina (3.) T/3 _ K.

92m 1s dok iz Bernulijeve jednaCine Po + pv~ 12= pv 2 12 sledi brzina strujallja kojom se ulje odvaja od diska v = (vo + 2 Po / p)1/2 = 36. RESENIE: Najpre se odreduju merodavne brzine strujanja.99ml S pd nh Slika P. Iz jedllaCine kontinuiteta se dobija brzina strujanja na izlazu iz cevi Vo = 41h / pD 2 n == 15. Odrediti silu F kojom treba delovati na klipnjacu da hi se disk nalazio na rastojanju h=5mm oel seeliSta ventila. Za diskje vezana opruga krutosti c=lO N/mm. R = PO-4-+m (Vo -vcoscx./em 3-28. ') ') Slika P. Prime nom jednacine promene koliCine kretanja (3.5) dobija Se sila kOjOID mlaz deluje na disk D n.. pod pritiskom Po == Sbar protokom .5 N v 1t. 2 291 Koriscenjem momentne jednaCine za obrtnutaeku 0 Rh I cosa.Ko!icina!rretalijCt · d n R == pVvcosa == P-4-V2 cosa. 2 Sila R je ustvari sila nastala usled promellljivog polja pritiska ulja na disku. RESENJE: R = P4v"(D" -d-)(l+2cosa. pri tome nastaje osnosimetrican mlaz koji napusta disk (peeurku ventila precnika d=24mm) pod uglom od a=600. == 30°.h == 4. a oprugaje tada staticld deformisana za Xo == 5mm. Na sredini lopatice nalazi se kruzni otvor precnika d = 20mm kroz koji voda istice u pravcu ose osnovnog mlaza. ) .) = 1463.3-26 Problem 3-27.. Ulje gustine p == 900kg 1m 3 istiee iz cevi (ventila). Zanemarujuci lokalne gubitke energije i kontrakciju mlaza odrediti silu kojom mlaz deluje na lopaticu. Konacno iz jednacine ravnoteze sila koje Slika P. -mgiSina == 0 dobija se brzina isticanja 2mglsina. preenika D==20mm. Miaz vode udara u fiksnu ovalnu lopaticu sa koje voda odlazi pod uglom a. Kada kroz venti! nema protoka ulja pecurka se l1aslanja na sediste.3-27 Pro/.3-28 ..5kg Is. Iz kruzne mlaznice precnika D = 80mm istice voda brzinom v == 6 m/ s.94ml s. Zanemaiiti gubitke strujne energije i silu trenja u ldistu. v= 2 == 24.

l a lz nje istice brzinom v2 postavljenom pod uglom a 2 • Oba brzinska polja su unifonnna. Resetka zapremina V . • Za zadate padatke se dabija: a) B=10. Ovom prilikom rnlaz se deli na zapreminske protoke ~ i Ti2 · Odrediti ugao Bpod leajim skrece fluidna struja.53°. F = R-c(xo +11) = 45.PI'" P(2 -V 2 VI V ly 2y Promena koliCine kretanja odvija se u me<iulopaticnom prostaru.1E: B= arccas[ casa + ~ Slika P./em 3-J@. PrimenjujuCi jednacon Cinu promene kolicine kretanja (3.899° i b) B=20. R =: P2A2 - hAl +m(v2 -VI)' Kaleo posmatrana kontrolna zapremina obuhvatai gornji i donji deo lopatice. dobija razlika pritisaka ispred iza ~v resetke -~~~~_-. te zato sila R predstavlja silu kojom .v 2 )/2 A V2Y P2 .3-30. Pl1'o/.292 KoliCil1a h-etanja deluju na disk i klipnjacu odreduje se trazena sila. 2)/2·= P(2 . brzinom VI postavljenom pod uglorn C<. Odrediti intenzitet i pravac dejstva sile reakcije koja deluje na jednu lopaticu. PnolJlem 3-29.1E: Radi jednostavnijeg zapisa uvode se oznake za aksijalne Vlx =: VI casal ' v2x = v 2 casa. z i tangencijalne komponente brzina V ly =: Vj sinal ' v 2l' = v2 sina 2 • Koriscenjem jednacine kontinuiteta dhv lx =dhv2x ' dobija se jednakost aksijalnih brzina v lx =: v 2x ' dok se lz Bemulijeve jednaCine PI +pv. visine h i medulopaticnog rastojanja d.. 1z ravanske rnlaznice istice mlaz nestisljivog fluida gustine p koji jednim delom udara u cvrstu pregradu postavljenu pod uglom a a drugim delom skrece pod uglom B.6N. to ona ustvari obuhvata celu jednu lopaticu. Fluid gustine p dotice u ravansku nepomicnu resetku.3-29 (casa -1) J- C<. p P2 RESEN. /2 =: P2 + /2. Kolika je brojna vrednost avog ugla ako je a=45° i a) V31T72 =: 112 i b) ~T3 / V = I? Gubitke lokalne energije i 2 tezinu fluida zane mariti.6) dobija se sila reakcije u medulopaticnom prostoru pv. te se zato kao merodavna namece kontralna Slika P. RESEN.

RESENJE. to na ulaznom i izlaznom precniku kolapostoje obimske . zatim kako i fluid kroz kolo struji relativnim-tangencijalnim na 10patiCe brzinama Wi' to ce . u kojima su ri = Dj 12 poluprecnici kola. Do istog rezultata se dolazi ako se za kontrolnu zapreminu izabere zapI"emina V~on. sirinom i uglom lopatica. na ulazu u kola D1. posredstvom kojih sledi rezultujuca sila reakcije R="'I}Rx+Ry =pdh(v2y -V1y I 2 2 r V1y +V2\' )lC 2 ' ) 2 +Vj~~J 0 l l/2 Dobijeni izraz za silu reakcije moze da se napise i u jednostavnijem obliku.11) r = (v 2y -v 1y )h cirkulacija oko profila. dobija se konacan izraz za silu reakcije .sano K geometrijskim velicinama: precnikom.'=V~1X+V. Kolo radijalne pumpe..Pl)dh+ln(v 2x -v 1. . b1 i Bl ina izlazu iz kola D2 . n !Ii Stika P. Vmy=(vly+v2y)/2.-)." vnL. Kolo je defini.---V-)-.) = (P2 .koja obuhvata iopaticu i po polovinu meciulopaticnog prostora Sa gomje i donje strane lopatice.prenosne komponente brzine u = co r. uvodenjem srednje brzine i njenih komponenata v rn =(vj +v2 )/2 -:::::. kroz kolo je V . Projektoval1jem na aksijalni i tal1gencijalni pravac dobijaju se komponente Rx = (P2 .)dh 12.= arctg(-. Ry mx odalde se zakljucuje da je ona normalna na pravac brzine v m" Problem 3~Jl.3-31.=Vjx=v2x. Protok tecnosti. i c) maksimalni napor pumpe. v. b2 i ~2' redosledno" Odrediti: a) moment na vratilu pumpe. Naime. koji kolo moze da ostvari. V.r-R -=-p-d-h-(-'v.y. gustine p.)-vrn-:=-p-h-r-v-m-'I ' 2y 1 pri cemu je (3. b) teorijski napor pumpe.a) S obzirom da se kolo okrece konstantnom ugaonom brzinom ill = me / 30.Pl)dh = p(v~v -vL. Kolo centrifugalne pumpe okrece se konstantnim brojem obrta nCo/min). Ry = In (v 2y -v1y ) =pd hv1x (1'2y -v 1y ). Ova sila deluje pod uglom Rx v my y = arctg. .· /(o/icilltz !cretan/a 293 fluid deluje na lopaticu..

5) sila otpora tecnosti koja deluje na lopatice je R== pli'.2).2' pad kojima voda dotice i istice iz kola. a zatim se posredstvom k jednakosti Vir = W ir i W ir / Wi" = tgBi odreduju obirnske komponente relativne brzine Will:::: Vir / tg~i. . I \. pa ce tad a i teorijski napar imati maksimalnu vrednost koja iznosi Yk. b) Iz izraza za snagu kola Pk == 1\. jednaki nuli.< V iu ==U i -Will =U i 2~nb. a sto se ovde nece sprovesti. jer su vektori ~ kolinearni.5° i ~z == 22°. sirinama hI =40mrn i bz = 10mm.13) Konacno.12) pri cemu Stl brzine Vi" (i=1.] :::: 90°.12) dobio bi se novi izraz za moment.(v2 -i\)+P2 -~.294 KoliC/ita kretanja apsolutne brzine na ulazu / izlazu kola biti Vi :::: iii + ii\ (i=1. i uglovima lopatica ~]::::: 23.14) JednaCina (3. Moment ove sile. a to ce biti ako je ugao izmedubrzina u i VI <X.max = v 2u U2 .(p/ikV] +~)x ~ = pVk (Vz x. I . Ovde treba napomenuti da je protok kroz kolo v" veti od protoka tecnosti hoz pumpu Ii' za kolicinu Ll~T koja struji kroz pracep izmedu kola i spirale pumpe. (3. i na kraju iz projekcija brzina na obimski pravac Slede obimske komponente apsolutne brzine Ii'. Kolo pumpe se okrece konstantnim brojem obrta n=14500/min. zamenom ovih brzina u izraz (3. a) Odrediti snagu koju je potrebno dovesti kolupumpe da bi protok vode bio V=20Ils. prvo ce se. tada l moment ima maksimalnu vrednost M max = pVk V zul2. . (3..tgBi (i=1.2) obimske komponente apsolutne brzine.::2 ./0) == P rikyk . b) Odrediti uglove apsolutnog strujanja <X.2).I i (J(.1Cbi . c) Ako je v lu :::: 0. U skalarnom obliku moment se moze napisati kao 1M:::: pVk (V 2u i ' -v]l/i) I. Smatrati da su gubiCi protoka izmedu kola i kuCista pumpe zanemarljivi. ProbleM 3-32.. u odnosu na osu rotacije je if == (pVkV2 + Pz ) x. Da bi se odredile ove dye brzine.14) se naziva Ojlerova jednaCina i predstavlja osnovnu jednaCinu pri proucavanju turbomasina. Voda struji kroz kolo pumpe Cija je geometrija definisana: precnicima D] =100mm i D z = 300mm.. iz jednacina kontinuiteta V == vir 2ri 1Cb p k odrediti radijalne komponente brzine Vir:::: V ! 21.I pri cemu su rnornenti sila pritisaka ~ x r. Shodno jednaCini (3. dobija se teorijski napor kola centrifugalne pumpe r---------------------D------------~ Y k =V 2u u z -v]u u ] ==u 2 (V zu -v]u -5-)= 2 0) (1 2V 2u -livlu) (3.::2 -v] x ~) ..

b) Koriscenjern trouglova brzina.3-32..932m/ s.12) dobija se obrtni mornent kola M = pV(v2uD2 -v]uDl)/2= 48.dobijaju se uglovi apsolutnog ulaznog i izlaznog strujanja kola (:1. Zakolo irna dirnenzijeD3 ==310mm.. Uslov konstantnosti vihora (rvu = canst.3(U razrnatranom slueaju (:1. Koriscenjem ovih brzina i uglova lopatica ~] i ~2 koristrursu se truoglovi brzina na ulazu u kolo i izlazu iz kola.'·: ..553m/ s. a sto je prikazano na sLP. v 2r =V I Di1tb2 =2.. Kako bi se izbeglo dopunsko skretanje struje zakolo se projektuje tako da je izlazni ugao struje izkola (:1.592m/ s .. D4 := 410rnm i 63 := b4 = 10mrn.592m/s .905°) jer se tada izbegava dodatno skretanje struje."::. .:.2 isti kao i ulazni ugao lopatica zakola.. : .777m/ s.. iz zadatka pod a).12 u1 = roDl /2 == 7.04° .. v 2u == U 2 -v 2r ! tg13 2 . ..3 == 6.524rni s. c) Za dobro projektovano zakolo treba da bude (:1.3-32. 1z ovihtrouglova brzina.. RESENJE a) Ugaona brzina obrtanja kola ro = I7TC / 30 == 151.8W.905°.64Nm. dok se iz jednacine kontinuiteta za kolo dobijaju radijalne kornponente brzine VII' == V I Dl1tb 1 == 1. slede obirnske kornpohenteapsolutnihbrzina v1u = u1 -VII' / tg13 1 == 3. Radijalna pumpa sa zakoloin c) Iza kola je ugradeno fiksno zako10 koje sluzi za usporavanje struje. Slika P. '··'L. Odrediti momentkoji deluje na zako10..1 == arctg(v1r / V Iu ) = 22.': '.:.8s... odnosno hidraulicka snaga pumpe P == Mro == 7385. (:1.. dok se iz jednaCine kontinuiteta za zakolo dobijaju radijalne brzine v3r = ~T / D3 1Cb3 == 2. Io!k4~dkretallja 295 KOLa ZAKOLC)'. Konacno.959ml s.lzmedu kola i zakola strujanje se odvija sa konstantnim vihorom..054mi s . == roD2 /2:= 22.) daje obimsku brzinu na ulazuuzakolo 1I3u := v2u D2 / D3 == 16. odnosno izraza (3.13).2 == arctg(v2r / 1I2u ) =6. uVrStavanjem obirnskih komponenata btzina u jednaCiilU (3. v4r == V I D4 1tb4 == 1. i e) odrediti porast pritiska u pumpi ako je ona sa i bez zakola. d) Nacrtati strujnicu apsolutnog strujanja kroz kolo i zakolo.2= (:I..::: 17.122rnls.1 daje obirnske brzine 1.:::~.

Ovaj porastpritiska je isti za kolo pumpe sa ili bez zaIcola.674ml S.3..4) erta se strujnica apsolutnog strujanja. pIVO. Kalco su vektori sila pritiska P i P normalni na vektore polozaja r3 i 14 to su 4 3 rnomenti ovih sila jednaki nuli. tako da jednaCina (3. :: 300mrn. daje siTu reakcije Rz = P .15) daje moment Uk =-38.licku. U zakolu se odvija promena koliCine kretanja.330ml s.P.296 KolicilllZ h-el'anjlZ Koriscenjern nadenih lcomponenata brzina i uglova lopatica zakola konstruisu se . Za razmatrani slucaj izraz (3. d) KOl'isteCi uglove apsolutnih brzina (Xi (i=1.92Nrn. a) Nacrtati trouglove ulaznih i izlaznih brzina i odrediti ulazni ugao lopatice tako da protok kroz ventilator bude V:: 1m3 1s.3-32. == 3.' == 3. i izlazni ugao lopatice ~2 = 70°.0845bar. koji su prikazanina sl. Jz ovih trouglova brzina odl'eduje se.2.15) Izraz (3. Porast pritiska u zakolu odvija se iskljucivo na racun transformacije kineticke energije struje. Dalcie. Problem 3-33. .2kg/ m3 • Kolo ventilatora ima ul1utrasnji i spoljasnji precnik D" = 100mm i Di.j V 3r +V311 = 17. (3.3916bar. obimska komponenta bl'zine v 411 = V4r 1tga 4 .P3 == p(v~ . a zatim i apsolutne vrednosti brzina I 2 2 V3 = 1. a odreduje se iz Bemulijeve jednaCine i iznosi /'o"Pz == P4 .6929bar. . fluidna struja u kolo pumpe ulazi pod ugiom a j a 12 njega 1z1azi pod uglom a 2 • Pod ovim uglom (a 2 ==( 3 ) fluidna struja ulazi u zakoio da bi iz njega izasla pod ugloma 4 • e) rorast pritiska 11 kolu pumpe se dobija iz hidrauHcke snage kola i on iznosi /'o"Pk == PIT.3-32.P +m(v4 -v3 )· 4 3 Moment sile reakcije zakola u odnosu na osu zakola je Mz == (P4 +n'lV4 ) x r:.15) za moment koji deluje na zakolo je istog oblika kao 12raz (3.(p] + Iin!3) x r.08ml S V4 == I 2 2 1/V4r +V411 == 3. snaguventilatora. Porast pritiska u pumpi sa zakolom je /'o"P = /'o"p/c + /'o"P z = 5. Aksijalni ventilator se okrece konstantnim brojem obrta n=1450o/min i pri tome transportuje vazduh gustine p == 1. tako da se momentna jednacilla svodi na konacan oblik Us = lil(V4u D4 -v3"D3 ) 12 . b) Odrediti obrtlli moment kola i hidrau.v~) / 2 == 1.6).12) za moment koji opterecuje kolo pumpe.P. Ukoliko zakolo ne bi bilo fiksno moment Uk bi okretao zakolo u smeru suprotnom od smera okretanja kola. trouglovi ulaznih iizlaznihbrzina. koja je prikazana na sl.

84 S-1 ? Aksijalne (protocne)' komponente apsolutne brzine odreduju se iz jednacine kontinuiteta i iznose . Zato je sasvim svejedno koji ce se poluprecnik r izabrati kaomerodavni ia razmatranje. 22· Vlx = V2x = 4V / reeDs ..799m/s. i glasi (3. Aksijalni ventilator i houglovi brzina RESENJE' a) Kaleo lopatice nisu vitopere to one u svakom meridijanskom preseku odredenom poluprecnikom r imaju isti izgled. je identicna sa vee datom analizom sila uprilIlerima P..3-32.Kolicina hetan/a 297 .12) za moment pTOmene koliCinekretanja moze primeniti i za aksijalne turbomasine. Meridijanski I presek =- Slika P.P.°.3-33. . BirajuCi meridijanski presek na precniku Dl mogu se nacrtati trouglovi brzina prikazani na sl. Ovaj uslov daje obimsku komponentu apsolutne brzine vl " == O.3-33.)::: 15. te je zato (Xl::: 90°.16) dobija vrednost momenta M=O.915m/ s.16) Kaleo je za razmatrani meridijanski presek r::: rl ::: r 2 = Du /2. to se iz jednaCine (3. sakojom se odredllje hidraulicka . jer u svim meridijanskim presecima profil brzina ima isti karakter.. Pri crtanju ulaznog trougla brzina koriscen je uslov da ne postoji pred-rotacija struje.592m/s.5. b) Analiza sila koje optereeuju ko10 aksijalnogventilat~rai pri promeni kolicine kretanja. pri cemu je ugaona brzina (j) = mr / 30 = 151. Obimske brzine kQla na posmatranom precniku su u=u l :::tl 2 =roD l /2=7. tako da se izraz (3.lOSNm. Koristeci trougao brzina na ulazu u kolo dobija se trazeni ugao Iopatice ~l ::: arctg(v lx / til) ::: 64. odnosno da fluidna struja dotice normalno u kolo. dok se obirnska komponenta apsolutne brzine naizlazu iz kola odreduje iz trougla brzina i ima vrednost v2u = tlz -v2x / tg~2::: I.D.3-29 i P.

je Va =.:. b) snagu i stepen korisnosti kola turbine za proizvoljni ugao y. Prema tome.. P / V = pmr(v 2u -vIII) = pu(v2u -v lu )' (3. Zatim se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina dobijaju pritisci aa mestima prirubnickih vezaA iB \ \ . Na osnovu sprovedene analize moze se odrediti i porast pritiska u kolu kao b.39W.Mm =. okrece se konstantnim brojem obrta n=500o/min. Ovaj rezultat upucuje na zakljucak da se u aksijalnim ventilatorima ostvaruje veoina mali porast pritiska. Odrediti: a) sHe istezanja zavrtnjeva u vezama A-A i B-B.16.lE: Na samom pocetlcu treba napomenuti da je vertikalna peltonovska turbina dobila naziv po vertikalnom palozaju vratila kola.39Pa. 2 m3 / s po jednom izlaznom mlazu.832.1910mm. Koeficijent lokalnog otpora mlaza pri strujanju preko lopatice je S=O.. Ukupni protok vade. b) Slika P. CI. odnosno d:. kola turbine 51. Precnik mlaznice na izlazu je Pri isticanju mlaza postoji lcontrakcija mlaza ciji je koeficijent kontrakcije \v =0.17) Izraz (3.p:.:. . 1200mm i turbinu.17) predstavlja Ojlerovu jednacinu za aksijalne turbomasine. Cetvoromlazna vertikalna peItonovska turbina precnika kola DK =. (3.p =. 0:. Na 05novu zadatog protoka kroz mlaznicu.3-34. Za analizirani aksijalni ventilator se dobija b.8m3 / s. kroz cev precnika Do:.16.:.298 Kolicina !cretallja snaga ventilatora P=. .:. V:.SI. 175mm.2.RESEN. Problem 3-34. ako su poznate velicine: D. P.' a potom ill sracunati za vrednost ugla y=O . Cetvoromlazna PeltoIiova turbina odreduju se brzine strujanja v:::: 4V / d 2n iVa'" 4Tjo I D 2n. Sm>Sk.3-34a je horizontalno.

D21( . iz jednacine (1) se dobija sila reakcije 2 . RAy = -[pJiT(v +1'0 sina) + PA sinal. RBy = PA sina. pa ce apsolutna d d.B+pVvoCsina 2 cosB). Zato se uocava kontrolna zapremina Vkon (s1. izraz (3. D n pri eelllu su sile pntlska PA = PA -4- Ps = Ps -4-' Dakle. u kojoj se odvija promena kolicine kretanja.Ps cos. P. Snaga kola. S obzirom da se kolo okrece konstantnim brojem obrta. b) Poslllatrace se isticanje vode iz mlaznice na kraju. dj n cosy R == pV(Wj +W2 cosy) = P-4-(1+ .0V brzina strujanja kroz ovaj presek iznositi Vi = 4V I d(n = 99.. C.Jc. to ce preenik suzenog mlaza biti j :::: = 160rnm. Pre rna tome sledi da ce voda lopatici doticati relativnorn brzinom Wj =Vj-u. jer u realnim uslovirna ugao lopatice y=Oo dao bi maksirnalnu lokahlU vredllost sile.5). koja je u opstem slucaju u odnosu na obirnski pravac postavljena pod uglom y. trazene sile istezanja zavrtanjskih veza A -A i B-B su RAi = RAXcosa-R ily sina RBi =Rsx sinB-RBy cosB . RB. kao i razmena energije izmedu mlaza vade i lopatice. za y=O.47m/ s. to c. Kako postoji kontrakcija mIaza. U prostoru u kome je voda u kontaktu sa lopaticom odvija se promena koliCine kretanja. Sa lopatice voda istice relativnom brzinom w 2. P == 4RTw =15 RD. medjutim.. dobijaju se kbmponente sila reakcije R Ax = (pVvo + PA ) cosa.. bilo koje od eetiri. iIi u nekoj drugoj prirubniekoj vezi. '. koja sledi iz odgovarajuce Bernulijeve jednaeine. a sto ovde zbog obima posla nije sprovedeno.3-2. tada:bi isticuCi mlaz na susednoj lopatici izazvao znacajnu sHu otpora. izlazne cevi. + 1.5). obimska brzina lopatica biti 11 = Dk nl7 /60:.3-34b).Kolicina hda17ja 299 KoristeCi zakon 0 promeni koliCine kretanja. Na sliean naein nasIe bi se i odgovarajuce sile II vezi C-C.~ = PssinB-PA cosa+pVvo(sinB-cosa).i ilIlU vrednost n. koji daje sHu reakcije mlaza kojadeluje na lopaticu (1) pn cernu su n~ i ortovi normala izlaznih mlazeva sa lopatice. odnosno llletodologiju opisanll u primeru P. Cirne bi sveukupna korisna sila bila manja. . KoristeCi vezu izmedu relativnih brzina w 2 == wI /.86MW Stepen korisl1osti je odnos korisne i ulazl1e snage.3kN. i za nju se koristi zakon (3.J)(V j -u)v j .. Voda iz rnlaznice istiee brzinom v:.: 4V / d 2 n. Da bi se ovi neieljeni efekti izbegli lopatice peltonovskih turbina se prave sa uglom y ~ 15°. iznosi Dk 1· . Ovaj rezultat ima sarno teorijski znacaj.TTYJ == 37.: 50m / s.+1 Ova sila je za vrednost ugla y==O maksimalna i 1znos1 R=189.

"'1 "1 .91. 2 +1 pV-~ 2 "'1 Jr.0. zbog neravnomemosti dejstva mlaza na lopaticu Oer se ena okrece) i gubitka usled okretanja kola u vazduhu. Medutim. .300 Ko!ici11.956. Dobijena vrednost stepena korisnosti je maksimalna vrednost koja bi se kolom mogia ostvariti. stvami koeficijent korisnog dejstva je manji za 4-5%. dakle ima realno maksimalnu vrednost 0.a kretal'1/a 11 =Pk = P'1i Ru _= 2(1+ cosy )(l-:'!'!"')~= 0.9 . .

.

\ I .

inzenjerijskhn masinama i 51. Na osnovu ovih prednosti i osobina UR moze . II teskoj industriji . a za funkcije prenosa snage i upravljanja. se transformise u neki koristan mehaniCki rad.:tno kretanje i obrnuto. u hidroenergetici (na pro kod regulacije rada turbina) i hldrotehnici (za pogon vrata recnih i kanalskih prevodnica. mogucnost dobrog upravljanja i dr. Medjutim. Ovakvu dobru primenljivost URS-a omogucile gU neke njene prednosti u odnosu na adekvatne mehanicke i elektricne sisteme. odnosno problemi koji Stl tretirani u sklopu Odeljka 2.. tenkovima. buldozerima. kojima primena VH prakticno predstavlja simbol modernizacije. iIi momenta pri obrtnom kretanju.. na makazama za secenje lima. presama i td.a to su: jednostavan pre nos energije ad njenog izvora do mesta koriscenja.ita hidraulika (UH)...sistemima za livenje pod pritiskom.. brodovima. velika brzina reagovanja. u livnicama . dizalice. na drumskim i sinskim vozilima: koboni i upravljacki sistemi. Dams je tesko zamisliti neku oblast tehnike a da se u njo] ne koriste UHS-i kao nezavisni sistemi. regulaciju nivoavode na prelivima i sl.301 4. kocnice tockova i s1. sistemi komande leta (pagan predkrilca i zakrilca).). na avionima: pogon stajne noge pri uzletanju i sletanju. strugovima. na specijalnim vozilima i td.J:::rmacija translatornog u. za vojne potrebe: upravljanjem oruzjima na avionima. U UHS-u strujna energija tluida.. pri cemu se vISi savladavanje sile pri translatornom kretanju. rudarskim i gradjevinskim masinama: bagerima. .. dizalice.'. utovarivaCima i s1. Ova Cinjenica Cini primenu uljne hidraulike veoma sirakom. laka transformacija strujne u mehanicku energiju. mali smeStajni prostor. kao sto su: na alatniIn masinama: presama. rendisaljkama. transportnim masinama (pogon vitia i s1. sto se ni ovde nece roku-savati. liftovi i td. U uslovima razvoja i primelle savremene tehnike i telmologije UH zauzima veoma znacajno mesto. ostvarivanje velikih sila i momenata sa malim pobudama. ili u sldopu nadgradnje drugih tehnickih sistema u . kombajnima (pogon radnih tockova i dobosa). ali ce se zato dati neke glavne oblasti primena.). prikolicama (za njihova prainjenje) i td. rob 0tima i td. Primena DH je toliko siraka da je veoma tesko nabrojati sve oblasti primene. poljoprivrednim masinama: traktorima (za podizanje radnog orudja). pogon tockova. iIi II sistemima upravljanja iii Ii regulacije.zelezarama i valjaonicama za pogon valjackih linija i valjaekih stanova. i u drugim tehnickim sistemima prenosa snage iupravljanja. ako je radni fluid ulje tada se obieno misIi na posebnu oblast hidraulike koja se naziva u(. jednostavna trans. Uljno-hidraulicki sistemi (UHS) prvenstveno se primenjuje u sistemima prenosa snage. na dizalicama. koja je po pravilu zasnovana na pritisnoj energiji radnog fiuiua. br Isilicama. laka zastita ad preopterecenja. na brodovima: pogon i podesavanje kormila.1.. OSNOVNA RAZMATRANJA Jr PRIMENA DUNE mIlRAULllJKE Kada se kaze hidraulika obicno se pod time podrazumeva strujanje vode kao radnog fiuida.

Zato se bez puno objasnjenja moze kazati da su DHS-i veoma slozeni i odgovorni sistemi eiji se princip rada zasniva na hidraulici.4. izvrsni organi i td. A.odnosno prisustvo dobrih filtera. Kao sto se vee mogio primetiti UHS-i imaju svoju primenljivost.2. te je zato njihovom proueavanju nuzno posvetiti vise paZllje. kod dobro projektovanih i konstruktivno resenih sistema ani se mogu svesti na minimum.ko se na <l==izVrsnom organu vrsi translatoF rnO kretanje tada se oni nazivaju hidro-cilindrima (He). U ovoj knjizi bice reei sarno 0 onom delu UB. a da se nadgradnja ovih sistema obavlja kroz primenu znanja iz mehanike. a sto ee biti uCinjeno u ovoj knjizi.izvrsni organ predstavlja gubitak energije nosene fluido1n. medjutim. zakljucuje da izvrsni organi predstavljaju vezu hidraulickog i mehaniekog sistema.302 Osnove uljne hidraulike se veoma laka zaldjuCiti da DR-a omogueava izradu koncepcijski novih masina i pogona. a sto su modema masinogradnja i industrija '<leoma dobropratile. UHS-i imaju i znaeajnih nedostataka. automatizacije.a ujedno i izvor energije za Slika 4. odnosno DRS-ima. Izmedju izvora energije i izvrsnih organa postoji eitav niz elemenata za vezu (cevi. primenjene komponente zahtevaju visok stepen kvaliteta abrade povrsina a sto s jedne strane poveeava njihovu cenu. dakle. koji predstavlja OSllOVU fUl1kcionisanja UH komponenti i sistema. i td. DRS prenosa snage. kod lose odrZavanih URS-a curenje ulja utiee na zagadivanje radne sredine.2). zbog '/elikog gubitka energije u komponentama DHS-a veoma su izrazeni problemi zagrevanja ulja. kao sto su: relativno mali stepen korisnosti. cevi. deomebanickog sistema za koji je iZvrsniorganpovezan. 4. a s druge zahteva veoma Cisto ulje .2. Sa energetskog aspekta jedan . koji omogucavajufunkcionisanje DRS-a. praktieno. elektricnih i elektronskih sistema. Ovi nedostaci DHS-a se ne mogu izbeCi. Svi t i l sastavni delovi UHS-a: pumpe. a to je deo koji pripada i nazivu ave oblasti tj.) i upravljanje. iIi ako 1r ~'~~ se vrSi obrtno kretanje tada se oni nazivaju hidro-motorima (HM). koji je po pravilu pumpa. Dakle. Ovde se. u svim oblastima tehnike gde obavljaju vise ili manje vazne telmicke zadatke. nazivaju se Komponentama . Ta transformacija strujne energije u mehanieku obavlja se u UH komponentama (UHK) koje se nazivaju lzvrSn/OIgam: Na njima'se u zavisnosti od telmiekog zadatka kojeg treba obaviti savladava sila ili obttni moment (51. hidraulici. ovde se radi a multidisciplinarnoj oblasti. zbog visokih pritisaka uIja veoma su prisutni problemi zaptivanja. do mesta gde se ta energija pretvara u koristan mehanicki'Tad. creva i td. IDDRAULICKI SISTIEMI lP'RENOSA SNAGE Osnovni zadatak UHS-a je da izvrsi prenos energije od njenog izvora.

leao i po jedna jednacina kretanja za svakupokretnu UHK. kako ia staeionarni. tipa Ap =XV. pri cemu je· K koeficijent proporcionalnosti. tako i za nestacionaran rad UHS-a je metoda zasnovana na primeni Laplasovih . OSNOVE PRORACUNA UHS 4. U· opstem slucaju ova zavisnost je nelinearna. Ovde ee se navesti same dva primer a ito: hidraulicke prese kod koje He obavlja translatorno kretanje i hidraulicke testere kod koje HM obavlja obrtno kretanje. l\:1atematicke metode koje se koriste za resavanje sistema jedllaCin~.OSl10ve ulJnehidraulike 303 UHS-a. ova podela je interesantna sa aspekta proracuna.pumpe (koje predstavljaju izvore energije). potrebna je radi njegovoglakseg resavanja. .1. Aktivne 1componente UHS-a su: . racve i s1. pritiscimai pomeranjima. Kod sistema sa jednim izvrSnimorganolllkoristi se po jedna jednaCina Be rnulij a. sarno leada je opravdana. Ipak.3.hidrocilindri i hidromotori.. Linearizacija pojedinih funkcijasistema jedilacina. a odnosi se na broj jednacina leoje treba resavati.Ako se pri kretanju UHK njihove karakteristike menjaju iVaZida je . 4 .Ap = f(V). sisterni hladjenja i preciscavanja ulja i s1. sieklasicne jednaCinehidraulike Bernulijeva jednaCina i jednacina kontinuiteta i jednacine mehanike GednaCine kretanja). Ovde ee biti reci same 0 podeli prema broju izvrsnih organa. sistemi sa vise izvrilnih organa su mnogobrojniji a njihov proracun je mnogoslozeniji od onog kojeg treba obaviti kod sistema sa jednim izvrilnim organom. Primera ovih sistema ima mnogo. koji opisuje ponasanje URS-a. Prema broju izvrSnih organa UHS-i se dele na sisteme sa jednim i sisteme sa vise izvrilnih organa.3. vee formalne. Dakle. Jednacine koje se koriste za 8tac:iionarnii proraeulD rada UHS Za proracun stacionarnog rada UHS-a koriste.hidraulic1ci razvodnici i ventili koji sIuze za upravljanje radom UHS-a. kontinuiteta i kretanja. . i Sarno u izuzetnimslllcajevimamoie da se izvrsi njena 1inearizacija kada se dobija Ap = KV.tadase iove promene moraju uzeti u obzir u odgovarajuCim jed~aCinama. Proracun UHS-a se razlikuje kod sistema sa jednim i vise izvrSnih organa. kriyine.. su razlicite. Sistemi sa jednim izvrsnim organom su oni UHS-i kod kojih je prisutan sarno hidrocilindar iIi hidromotor. pri cemu sprega izmedju jednaCina dolazi po brzinama. Ova razlika nije sustinske prirode. Jedna od najcesee primenjivanihmetoda. pasivne i komponente za vezu. Ovako dobijeni sistem jednaCina predstavlja spregnuti sistemjednacina. koji sIuze za transformaciju energije. Komponente za vezu su cevi. creva.izvrsni organi . . UHS-i se mogu deliti po razliCitim kriterijumima. i one sIuze za transport fluida pod pritiskom izmedju aktivnih komponenata. dole selcod UHS~a sa vise izvsnih organa postavlja odgovarajuei broj Bernulijevih jednacina i jednaCina kontinuiteta. To su: rezervoari sa uIjem. Pasivne komponente su one komponente koje aktivno ne ucestvuju u prenosu snage a neophodne su za njihovo funkcionisanje. Ove komponente dele se na a1ctivne. jer je ova podela ekvivalentna podeli u klasicnoj hidraulici na proste i slozene cevovode.

a ako se one zanemaruju to ce se posebnonagiasiti. ti.1.1) i koja vazi za sIuCaj kada se radni fluid smatra nestisljivim fluidom (p = const. T).dinamicki pritisak PCJ. Da bi se ovo zanemarivanje opravdalo. uzece se primer razvijenog laminarnog strujanja ulja (p= 900kg/m3 ) sa brzinom od 2m 1S. 4. U jednacini (4.r (4. Ovo dolazi zbog razloga sto s jedne strane proizvodjaCi UHK daju njihove karakteristike u funkciji prHiska i. Da bi u ovom slucaju jednacina (4.2). uziinati i kineticka i potecijalna energija.304 Osnove uUne hidraulike transformacija.3. Tako na pro za slucaj jednog dela UHS-a sa s1.3. .1lo BlfR·lllluiijevlaI jOOllllliMHllllMi Izmedju Bemulijeve jednaCine koriscene u Odeljku 2. moze da se odtedi kineticka energija posmatranog strujnog preseka. j ::::: 2 (~i ::::: 4/3) i za razvijeno turbulentno strujanje (Xi ~ 1 (~i ~ 1).1 i za strujnicu koja povezuje preseke 1-1 i 2-2 Slika 4. te se zato. u UH Bernulijeva jednaCina se pise tako Up da svaki njen clan ima dimenziju pritiska. (i::= 1. Veoma slicna analiza vccli i za potencijalnu energiju geodezijski pritisak pgzl_2' koja se veoma cesto moze zaneliJariii u odnosu na pritisnu energiju. gubitak je predstavljen sa padom pritiska. S obzirom da je u UHS-ima radni fluid ulje pod visokim pritiskom i da se ono pri prolasku kroz UHK zagreva to ce u opstem slucajli gustina ulja biti p = pep. Na UHK. u UH se radi sa visokim pritiscima. koja je u UHSima od 20 do 400 bar.3. Poznavanjem koeficijenata CJ.. dole je na klasicnim lokalnim otporima: krivinama.3.1. kineticka energija strujnog pteseka u odnosu na energiju pritiska moze zanemariti. racvama i sl.. pad pritiska u UHS~usastoji se od pada ptitiska na lokalnim otporima i lisled trenja. veoma cesto. Kao i u klasicnoj hidraulici.3. Medjutim. to jednoznacno sledi da se . cia se ulje smatra nestisljivim fluidom. Treba sarno napomenuti cia je pri radu sa UHS-ima veoma prakticno 2 raditi sa pritiskom. kao lokalnim otporiina.1) popravni koeficijenti (Xl i (X2 imaju vrednosti za razvijeno laminarno strujanje CJ. Kod slozenih UHS sa veCim brojem izvrsnih organa i komponenti za rdavanje je potrebno koristiti rmmericke metode.3.1i.k:ineticka uodnosu na. energiju pritiska moze zane mariti. U ovoj knjizi ce se u zadacima.1 Bernulijeva jednaCina glasi: . . I. d Dakle.4. i ovcle nema nikakve razlike. s druge strane ako hi se koristili koeficijenti lokalnih otpora om bi za UHK imali veoma velike brojne vrednosti.). Ako se ova dobijena vrednost poredi sa redom velicinep:ritiska. / " Ie. a sto daje kineticku energiju . predstavljen preko koeficijenta lokalnog otpora i racuna se I \ I .1) vazila potrebno je da se efekti stisljivosti ulja mogu zanemariti i da je temperatura ulja konstantna iIi priblizno konstantna.radi korektnosti.v 2 12 = 3600Pa. a ne sa velicinom Y [J/kg].

3164/Re I/4 .3. to se zidovi cevi i URK ponasaju elasticno.3.Osnm.. JednaCina k-«mtiIDIuiteta Za slucaj stacionarnog nestisljivog strujanja lcroz URS sa s1.4) se ovde ne daje radi tog zakljuclea.4) se.3. kao i Mo se vidi iz jednaCine (4. a sto znaCi da se njihova zaprenllna menja (Clan dV I elt).3. pa jednaCina kontinuiteta glasi. Frvo..e uljne hidraulike 305 primenom izraza i:1PI = pC.m ~li~--m!1 mb 1 . Darsijeva fontmla izraz (2. sa ulaznim Ihl = prj l i izlaznim 1h z == pij 2 masenim protok fluida. sto znaci da ce Rejnoldsov broj biti relativl10 mali.2 1 Z dt p dt ' koji se koriscenjem modula stisljivosti fluida E = pdpldp svodi na \ . V+dV oblik p+dp V: _ V = dV + V dp Slika 4..2) Ako se.5. tj. (4000<Re<105). koji je.29).-': ::m1 -mZ =Tt· i' .3.2. = liz)· Medjutim. U UHS-ima se po pravilu koristi ulje koje ima relativno veliku vrednost koeficijenta visleoznosti.2) .Za proracun pada pritiska usledtrenja koristi se. i Blazijusovim izrazom (2.2.U'"u .. Ovi efekti se uzimaju U obzir pri prelaznim (4. U nastavku ovog paragrafa ce se potraziti odgovor pod leojim uslovima vaze jednaCine kontinuiteta (4.Vz "'" Tt+ E Vdp elt' (4.63) za turbulentno strujanje Ie=0.(Re). oCigledno.3. =LV .=64/Re .1.. ).1. svodi na oblik (V.2) i (4. j=I) n m (4.39): A. calc. U UHS-ima sve cevi se.3).1). Prema tome.1.3. . fadi 0 slozenom URS-u. pale.4.3. oblik jednaCine kontinuiteta (4.4) U slucaju stacionarnog strujanja jednacina (4. sa s1. tada se moraju uzeti u obzir efekti . zato Sto je uljellUHKicevima pod visokim pritiscima. . I drugo.3. dV VI . . i~· /' Kako je masa m = pV to jednacina kontinuiteta dobija '. 0 sistemu sa vise izvrsnih organa. U tu svrhu posmatra se UHK zapremine V..1. i da ce skora uvek rezim strujanja biti laminaran.3. ponasaju kao hidraulicki glatke cevi kod kojih je Ie = A. vecda bi se ukazalo na neke efelete koje treba uzeti u obzir pri ne~t'Lcicinarnostimakoje sejav1j'1}'l U UHS-ima.1.stisljivosti fluida jer je p = pep) (clan V / E· dp 1dt). (Re=vDlv<2320) ..4. dm .1.1. 4.3. . dok ce turbulentni rdim strujanja biti veOma retIeo prisutan u UH instalacijama. dat i u naslovu Oddjka4.3.1.2..1. tada za svaku racYU vaii jednaCina kontinuiteta i=l 2>.V2 12 (v.1 jednacina kontinuiteta giasi: (4. koeficijel1t trel1ja se odredjuje za laminarno strujanje u cevima izrazom (2. Razlika izmedju ovih masenih pratoka je posledica promene mase u kontrolnoj zapremini. uglavIlom.3) pri cemu n oznacava broj ulaznih am izlaznih zapreminskih pratoka. u"i. Odelj-ak 2.3.3.

Encrgdski lbiRans UHS 4\.6) pri eemu su x i cp merodavna linijska i luena koordinata. Yjr Ovi oV j 2 Ovk l2 U c))==Tija-=2l(""-+a)--38ij. tada se dinamicke jednaCine (4.1. Opsta r3zmatrallljOffi U opstem slucaju strujanje fluida promenljive temperature opisano je jednacinama Navije~Stoksa.6) su napisane u skaiarnom oblilm jet se po pravilu one postavljaju za ose translaeije iIi rotaeije UHIC Vkoliko se radi 0 jednolikom kretanju He-a (x == canst -+ x == 0 ).3. D / Dt = 0/ ot +VjO / oXj-materij alni izvod i OV.3) i (4. pri staeionarnom radu DRS-a ovih efekata nema.2.3.5) i (4. Cv -speeificna toplota fluida. iIi se oni zanemaruju. 41. Prema drugom Njutnovom zakonu. calc i jednodimenzijski.3. ate veze do laze iz jednacinakretaIija i energije.3" JellillllaChl!l!2 krrelbllillJljOffi Koji se oblik jednaeine kretanja koristi pri proracunu zavisi od toga kalevo kretanje vrsi UHK .'1lstil1e i viskoznosti od temperature. u tenzorskom obliku.1.. Ova polja.3. su slozeni i njihova analiza ne predstavlja interes· ove knjige.6) svode na jednostavne oblike: N l:F.3. (4. .koji se tretiraju pri dinamiekom ponasanju UHS-a.1.7) 4. Ono sto je ovde interesantllo kazati jeste da je pri strujanju zagrejanih fluida problem odredjen strujnim(brzina i pritisak) i temperaturskim poljem. dole su F. koji nastaju. j~dnacinu energije Dr a aT ·Ovi _ pcvm =PQ+8x (ka:)-pax+CV' (4.3.306 Osnove tlljne hidraulike procesima .5) dole se ona za ohrtno kretanje svodi na obIik N J <P = IJVf. odnosno velieine: brzina. pricemuse u obzir moraju uzeti i promelle f:. tako da jednaCine kontinuiteta (4. pri naglim otvaranjima i zatvaranjima razvodnika.translatorno iii obrtno.3. i=1 (4. sHe koje deluju na komponente u translaeiji i M j momenti koji deluju na komponente u rotaeiji i i =N je njihov ukupni broj.3»za pravae i . N (4. kontinuiteta i energije.~J ' Xj UX 'Xi OX j k viskozna disipaeija. .3. iIi 0 rotaciji HM-a konstantnom ugaonom brzinom «p == ()) =::-const -+ ip = 0).5) i (4. jednaCina kretanja komponente koje VISe translatnorno kretanje glasi: In x:::: i~l IF. .3.3. Zato se ovde oni nece ni resavati.4) vaze. na pr. J ednacine (4. Medjutim.3.. pritisak i temperatura su medjusobno spregnuta.=1 =::0 i=l LMi =0. Da bi se ove veze bolje uoCile napisimo.2. JednaCina kretanja fluida UednaCil1a (2.hidralllickim lldarima. t kojoj su: T-temperatura fluida.8) I 1 . Problemi ovog tipa. J-moment inercije mase. k-koefieijent toploprovodljivosti fluida. q-razmenjena kolicina toplote.3.3.

Osnove uljne hidraulike 307 pomnozena sa brzinom Vi se svodi na oblik D p Dt (y) == pF.5). dolazi se do veoma vainog zakljucka da se hldraulicki gttbici enegnje procesom viskozne disipacfje' pretvaraju tt toplotu. (v. Promena temperature uija U toku rada ulje prolazi kroz pumpe. Odl:editi izgubljenu hidraulicku snagu i porast temperature ulja.iusamOIlrUHS~u.p V . Ti izvori toplote su diktirani samim tehnoloskim procesomukome se nalazi UHS. u UH padovipritisl~a su veliki sto za posledicu ima zagrevanje ulja u UHS~u. Proces zagrevanjaulja trajeza celo vreme rada UHS-a .. i po temperaturi koja se u jednacini (4. . .UHS-.3.8) i (4.10) Sada se jasno vidi da su jednacine (4.10) krije krozviskoznost i gustinu.. a + P-&~+ ax. sto za posledicu ima da je i promena temperature fluida zanemarljivo mala (primer: za vodu na 20 D e. sto i nije tako retko. Medjuti:in..024K).3. Dakle.geM kojisetraIlSformisu u toplotu.p je malo.2.koClaviona u ogranicenom smestajnom prostoru zbog prisustva niketnih· motora iii zbog aerodinamickog zagrevanja spoljnjih povrsina. To je i osnovili razlog da se u klasicnoj hidraulici strujanje fluida smatra izotermskim. Ulje (p =880kg 1m3 .T porast temperature fluida.3.10) spregnute po brzinama i pritisku. valjanje tople-usijane metalne trake. Na jednom lokalnom otporu. medjujtim.2.3.3. sve do postizanja maksimalne vrednosti Tmax' sIA. doku jednacini enegrije on predstavlja jedan "izvor" toplote. iIi na pravolinijskoj deonici.la. Osim navedenog izvora toplote koji· senalit2.3. izgubljena snaga je /)"p == iJ. odnosno uticu na porast temperature radnog fluida. /)"T==6. rada:. ulje se zagreva.Vj -a..-..2.p-I-p--'c1 (4.-~--/)"-T-"'=~/). Ono sto je ovde vaino uociti to je clanviskozne disipacije 'tij Ovj IOx j koji se javlja u obe jednacine. gde je pad pritiska /)"p iprotok V.5kW . Pro/J/em 4-1.04K. 1 ako je na slici .. 41. zbog prisusva spoljnj~gizvora toploteplizudelova UHS-a. na. bstaledelove .ili. i ona se pretv'lra u toplotu 1'M--::::-Q~=-rh-c-/)"-T-..od njegovog pustanja urad padO prestanka.. RESENJE: M=3.c u . od temperature· koja je jednaka teperaturi okoline. c == 1880J / kgK) protice kroz HMprotokom od 211 I min pri tome praveCi pad pritiska od 100 bar .11) pri cemu su c-specificna toplota fluida (za najceSce koriscena ulja ima vrednost c"'" 1880J IkgK) i iJ.Uklasicnojhidtaulici /:.' t ij Ox. c = 4183 J / kgK i za pad pritiska na lakalnom otporu /)"p = Ibar dobija se /)"T:::: 0. U jednaCini kretanjaovaj clan potice od viskoznosti i vezan je za hidraulicke gubitke (v. pazato 0 ovoj pojavi pri projektovanju UHS-a treba obavezno voditi racuna.3. paragraf 2.1. na pr. ·) .Na samom pOCtku rada temperatura ulja raste. pr. UHK i. ] ] Ov j a Ovj (4.:(pv j ) 1 V.a i tom prilikom se zagreva na osnovu hidraulickih gubitaka sria.

max' Za pouzdan i dugotraa) :Z. temperatura ulja se ogranicava na 80°C. veceg curenja ulja iz UHS-a. a drugi se predaje oleolini (Q~) preko svih povi'Sina URS-a.1b. cevi....3.. odnosno povre·menog rada izvrsnihorgana. u realnim uslovima rada zbog ukljucenja iIi iskljucenja razvodnika. a zbog temperaturske zapreminske dilatacije u zazorima moze doCi do ostecenja UHK. I r_alni rad URS-a T max .inaxpotrebno je ugraditi razmenjivac toplote koji hladi ulje odvodjenjem suvisne koliCine toplote QR' a koji se po pravilu nalazi u slopu rezervoara za. tj..max . koji na cVfstim povrSinama stvara tanku tvrdu' skramu koja moze ostetiti zaptivne elemente. Tom prilikom jedan deo toplote se akllmulise ( Qa) U navedenim elementima UHS-a. Pu = PK +M . leao sto su UHS-i na avionima.1. Prekomerni rast temperature ulja se postize kada jesnaga gubitaka veca od razmenjene !colicine toplote sa okolinom (M > Qo)' tada je maksimalna temperatura ulja Tmax veca od maksimalno dozvoljene temperature' ulja u UHS-u f. ~..3.3. a sto znaCi da je snaga gubitaka jednaka koliCine tbplote leoja se odaje oleolini (M::: Qo)' Tada je maksimalna temperatura ulja u UHS-u Tmax manja od maksimalno dozvoljene temperature ulja f. Temperatura se u UHS-u ogranicava jer dovodi do Citavog niza ndeljenih efekatao Nairne.max' sL4. Da bi se u ovom slucaju ogranicila temperatura uljanaTs.50 do 60°C. Uz prisustvo hladnjaka toplotna ravnotda se postize jednaCinom M=Q o +QR' 4.3. lolcalnih otpora kroz koje ulje struji.2.) deli se na korisnu (PK ) i gubitke (M).ure ulja raste i temperatura URK. kod vojnih nadzvucnih aviona kod kojih je izrazeno priSllStvo zagrevanja ulja zbog spolja8nje toplote nastale usled aerodinamickog zagrevanja koriste Se sinteticka ulja sa dozvoljenom temperaturom do 300°C.':==--l. (4. AT /-"'=::":==='---1 b) f---~r'~ '~". porastom temperat. temperatura ulja se i vremenski menja. postizanjem temperature Tmax uspostavljena je toplotna ravnoteZa.P=Qo ~ -r--~------------ To -f--+-------------+------=-zagrevanje! hladjenje j +-~------------~------------~ t zagrevanje prestanak rada URS-a Slika 4. ulje.12) .308 OSl1ove uljne hidraulike promena temperature ulja prikazana glatkom a maksimalna· pravom linijom..3. Stepen Ilmrisl!lloslti nBS Snaga koja je ulozena u UHS (P...2.. Pri stabilnom radu UHS-a. koja se manifestujeizdvajanjem taloga u obliku smole. Osim ovih ndeljenih efekata porastom temperature moze se narusiti hemijskastabilnost ulja sto dovodi do oksidacije ulja. Kod specijalnih DRS-a. iIi.. Na pocetku.?o"'wc r. Promena temperature ulja u UHS-u jan rad u UHS-ima maksimalna temperatura ulja se ogranicava u intervalu od. b.2.mavl-""*-~=:':"'. porastom temperature viskoznost ulja opada 8to dovodi do smanjenja sposbnosti podmazivanja...

Ukupni gubitak snage u UHS-ll je liP = I1Pp +11Pc. == L.Osndve uljne hidraulike 309 prema tome.1PkVk . curenju i mehanicki gubicL· Gllbici smige u pllthpama su: 1 Mp = L(l-l1 p • j=1 ) Mj (i)j .. Gubici usled curenjaulja su dvostruko nepozeljni.19) .16) pri cemu su njegovi sastavni delovi. ion iznosi: LlV=LLl~ =V1 -V2 i=1 M .=1.3. Korisne snage su one kojima se na izvrsnim organima obavljaju radovi.3. Nhidrocilindara i K .=] .13) 11 u V daljem tekstu bite izlozen naCin odredjivanja pojedinih snaga koje uticu na l1Hs' V tu svrhu posmatra se VHS sa s1.2...2). v ·x 11Pc.14) pri cemu su M j obrtni mamenti stvoreni pogonskim masinama (elektromatorima iIi dizel motorima) i (fli odgovarajuce ugaone brzine. (4.3.3. Hidraulicki gubici na lokalnim otporima.2 koji ima I-pumpi.g1ase: 2 ~ v2 ~ /. 4. 11P). +11P). dok kodlose projektovanih sistema moze da bude znatno manji.3. . Pri projektovailju UHS-a jedan od vaznihzadataka jeste da se postigne 8to yeti stepen korlsnosti.j 2mj .18) . HC-irna. . N n=1 PK = I.2 (fl). trenju i UHK. (4.2.2. HM-imai UHK deo ulja izlazi-curi iz UHS-a (sl. ito: na HC-ima savladavaju se sile Fn brzinama VII i na HM-ima momenti !vI) ugaonim brzinama Stika 4. gubici na: pumpama. redosledno. d2m. trenju.lokalnim otporima.3.VHK Ulozena snaga u UHS je snaga na ulaznim vratilima pumpi Pu = '2: j~] ] Mj(i)j . (4.r. stepen korisnosti VHS-a bo odnos korisnei ulozene snage je PK I1P l1Hs=p=l-p. J-hidrmotora. == L. (M=I+J+K+N) (4.15) U UHS-ima stepen korisnosti se obicno krece oko 70 do 75%.M/u j j=1 (4. Dakle.Aj I1PK =L. 4.3. ""'1 Ne sarno u sklopu ova tri gubitka snage nego uopste u UHS-u gubici.3. UHK. (4.3.17) i ovako odredjeni u sebi sadde i hidraulicke i meharucke gubitke. Fnvn + I. ulrupna korisna snaga je J .3. (4. To se postne smanjivanjem gubitaka energije. u uobicaj~flimoznakama. Prvo.snage na UHK su dominantan clan. +liPk +Mc +Mm . zbog zazora u pumparna.

da'.22) Q a = Lk. deo na razmenu toplote sa okolinom (Q~) ideo. (QR) na porast temperature ulja.P. 4. . Medjutim.3.3.25) %S~J>F. Gubici snage se viskoznom disipacijom pretvaraju u toplotu. (4.21) Kasnije. 11'F. pri cemu su kroz izraz (4.2.. Da bi se to izbeglo uvederi je jedinstveni graficki naCin prikazivanja UH i pneumatskih komponenata kroz medjunarodne standarde ISO 1219 (International Organization for Standardization) i CETOP RP 41 (Comite Europeen de Transmissions Oleo-hydraulique et Pneumatique).4.3..2.). usled curenja nastaje i gubitak snage !vI M C == j=l e.17) na pumpama vee uzeti u obzir. Energetski bilans UHS zbivanja u UHS-u dat je na 81. +N. s jedne strane zagadjuje okolinu. (4.vazi Qo == I::J. kao i nerazumljivost rada UHS-a. dok je kolicina toplote koja utice na porast temperature ulja u rezervoaru QR ==mc(Tz --7. u najveeem broju slucajeva avo je tesko ostvarljivo.4. ( t1'-t2 ") . ina pocetku rada dec toplote se trosi na akulisanje toplote u svim komponentama UHS-a (Qa). . a u nasoj zemlji .20) Mehanicki gubici snage Mm javljaju se na pokretnim povdinama HC~a.([2 '-tl ") I1TR == In[(tl '-t ") / (t2 '-tl " ) ] ' (4. AR -rashladna povrsina i . a s druge mora biti dosuta u rezervoar.=1 (M =1 +J+K+N+N. toplotu odaju okolini..3. Graficki .3. Ll1pl1V . Drugo.310 Osnove uljne hidraulike Pozeljno je ovu kolicinu ulja sa sistemom za drenazu vratiti u rezervoar.l.26) 2 je srednja logaritamska temperatura u kojo] su oznake prema 81.23) preko svih povdina UHS-a A.3. pri stabilnom radu UHS-a toploti gubici su: Q=Qa+QR . zato se u rezervoaru za ulje ugradjuje razmenjivac toplote kojioduzima koliCinu topote QR == kR AR I1TR ' (4. pri cemu je toplota razmenjena sa okolinom M (4. GRAF][CKO PRIKAZIVANJE ULJNO-HlDRAPLICKm KOMPONENATA Hidraulicke seme slozenih sistema mogu biti veoma komplikovane.3.3.prikaz ukupnih energetskih Stika 4.4.) . odnosno: (4. tj. Ukoliko ovakav cevni sistem he postoji ova koilCina ulja. (4.v" pri cemu su kR-koeficijent provodjenja toplote.3. HM-a UHK i pumpi. maze se uneti kroz individualni nacin prikazivanja UHK.3.3.I C.2.3.24) Pozeljno je u UHS-u da se svi gubici snage kro:z. koeficijentima provodjenja toplote ki' i merodavnim temperaturskim razlikama 11'F.A. Dodatna slozenost.2.3.

c. Pravougaonici filteri o DO] r-. . Simboli koji opisuju funkciju su: Trouglovi II> smer strujanja u hidrauliekim komponentama. ·. Razvodmk . dvosmerna pumpa. ozna~ava sa R: Pr~kljucci koji spajaju :t:<lZ\'.. razvodnik ventil sigurnosti. l '" moguenost regulacije. Ovde se necedavatidetalji ovih standarda. 4... linija koja obuhvata neku celinu predstavljaju UHK sa obrtnim kretanjem.cevni vodovi.~ ·1 J sa IZVrsmm orgamma oznacavaJu se sa A. dok se pcikljuook u powatnoj geaui. te je lako moguce da se navedeni standardi iz nekog razloga promene ida unekom drugom vremenu budu nosili neke nove brojeve. RAZVODNICI Razvodnici su UHK koje prikljucak ulja pod pritiskom spajaju sa jednim iIi vise cevododa koji vode ka i od izvrsnih orgima..:IE. nepovratni ventil. --.1 ._ . t I... B.Sanjima se vrsi izbor smera kretanja izvrilnog organa. 0.5= [fJ]Z] hidrocilindar.oznaeava sa P. omogueavaju lako razumevarije rada hidrauliekih (i pneumatskih) instalacija... HM jednosmernog dejstva. _ ! .erv~a~u.t~.Radi boljeg razllmevanja na hidrauliekim shemama rada UHS-a. gde moznacava . jer zainteresovani Citaoci veoma lako mogu doCi donjih. Linije upravljacke linije.5. Koriscenjem navedenih simbola lako se dobijaju ("izvedeni") simboli UHK: t {. Razvodnici imaju visepriklju~aka. treba napomenutida ventil sigurnosti stupa u funkciju sarno ako je iz bilo kog razloga doslo do prekomernog pcirasta pritiska. V .. C!) -¢>- tJ Primenom navedenih simbola i UHK veoma lako Se mogu dobiti slozene UHK kao i tumaCiti rad i funkcionisanje siozenih UHS-a. Krugovi pumpe (kompresori) i hidromotori. na pro min. C. Osnovni simboli su: cevi ." prigusnice.~se obicno oznacava sa dva broja.002-007. koja obi~oo vom)a A~ B rez. Strelice smerovi strujanja.·.5. Treba napomenuti da svi standardi predstavljaju vazece dogovore i praviia 0 nekim tehniekim pitanjima..- ~ @ ~ jednosmerna pumpa. obieno je to vod koji doIazi cd pumpe.Osnove uljne hidraulike 311 njima odgovaraju standardi JUS N1. pri· eemu se prikljueak ulja pod pritiskom. [> smer strujanja u pneumatsldm komponentama.p R Slika 4. predstavljajurazvodnike i ventile. HM dvosmernog dejstva.. vee ee se dati sarno njihovi osnovni principi koji.od~k ·I.

5. F~ sila trenja Fel i ~2 sile opruga. Tom prilikom moguCi polozaji su P-A. Ovaj razvodnik bi se. tj. Ako se ovirn tipom razvodnika zeli A~~ postiCi veCi broj poloZaja tada su konstruktivna resenja veoma slozena.rO d) [pJ e) ~j) Slika 4. zatim. Iz kontrohle zaprernine V1 istice fluid brzinom v.3."snja il"lllzvo«llnika Ako se razvodnik iz stanja mirovanja :leU prernestiti u neki novi polozaj tada treba obezbediti silu aktiviranja F. U cilju odredjivanja sile reakcije R nastale promenom kolicine kretanja posmatraju se kontrolne zaprernine Vi i V2 sa s1. Razvodnik 4/3 sa obrtnirn telom prikazan je na s1.4.1.2.1 ima 4 prikljucka i 3 polozaja.3. Ovaj nedostatak je uspesno resen sa razvodnikom sa klipom.4. P sila neuravnoteienih pritisaka i R sila reakcije. i za uobicajena konstruktivna izvodjenja ima vrednost ct '" 69°. Da bi razvodnik obavio svoju fllnkciju on konstruktivno moze biti izveden sa obrtnim telom i sa translatornim telom . na pr.4. koristio za upravljanje radom He. prema tome on irna iste funkcije kao i razvodnici prethodno analizirani. P-B (AR) i l1eutrall1i polozaj. Sto oznacava povratni hod.x). Ako postoje. Stika 4. Tako na pro razvodnik 4/3 sa s1. sile u oprugama su Fcl = Cl (XOI + x) i Fe2 = c1 (X 02 . Do ove sile se dolazi lZ jednacine kretanja pokretnog dela razvodnika koja glasi: A a) X '11> rrrrM~B.klipom.S.+Fcl-Fc2 +P.. od P-B i AR.5. i pod uglom ct. SHa. Shematski prikaz ovog razvodnika dat je na s1. j od P-R kada HC miruje sto se naziva neutralnim polozajem razvodnika. tvrmr I){ gJ p b) \={] ~.2 Razvodnik sa obrtnim telom Jedan razvodnik sa klipol11 prikazanje na s1.5. a polozaji su mu P~A (B-R).. tadallije struji ad B-R. u kojima X 01 i x 02 oznacavaju stafickedeformacije opruga.3 Razvodnik sa translatornim telom Slika 4. Vrednost ugla ct zavisi od konstrukcije zazora u razvodiku i od trenutnog polozaja klipa u razvodniku. R ".4a.5. 4. od protivpritisnog prostora HC ka rezervoaru.4 NaCini aktiviranja razvodnika F=mx+R+P.312 Osnove uljne hidraulike broj prikljucaja a n btoj polozaja.4.5. avo je razvodnik 4/3.5.5. &to oznacava radni hod klipa. Primenom za kontrolne zapremine VI i V2 zakona 0 . aktivill. dok u kontrolnu zaprerninu V2 dotiCe fluid brzinom v 2 i pod uglom ct.5.5.1) u kojoj je m x sila inercije.4. (4.

Ovaj izraz vaii pod uslovom da su ulazno-izlazni smerovi strujanja u komorama razvodnilea leao na s1. prikazani su na shemama sa bocnih strana. RESENJE: S obzirom da su dati padovi pritisaka u vodovima P-+A i B--»R .5.5.2. za jedan polozaj klipa koji jedefinisan sa konstantnim procepom x=const.9 N. pri tome pretpostavljajuCi da su pritisci u njima leonstantni i zahemaru]uCi sile tezine. odnosno znacajni gubici energije.v 1+V2 v2 ) coso: :::: 12.5bar. gustine p:::: 850kg 1m 3 .-fA i B--»R sul1Pl == 3bar i I1P2:::: 1. NaCin aktiviranja. odredjuje kao !1p = pc.5.4.jednacina (3.3. Problem 4-2. po pravilu. RESENJE: 4. vee se koristi oblik preleo protoka ·2 ? I1p::::aV . Zbog velikih prigusenjakojasu prisutna u razvodnicima gubitak strujne energije se pretvara u toplotu sto se maIlifestujeporastom temperature radnog fluida. U odnosu na vrednost sile F vrsi Se izbor sile aktiviranja: razvodnika. pri tome je ugao pod kojim ulje kroz nzvodnik struji 0:=69°. Odrediti silu leojom ulje deluje na klipove.3..5Ad).5. Primenom izraza (4. u njima veIikipadovi priiisaka.4. i to f~ :::: 25I! min lea izvrsnom org. pneumatsko (s1./2A-. 0:=69°.Osnove uljnehidraulike 313 promeni kolicine kretanja .2).2) dobija se ukupna sila reakcije Rx :::: Rxl +RX2 :::: pCV.3) .PPA := I1PBR := 35bar. komande y i z sa sIA.:~=lr/. Padovi pritisaka u granama P.4.5.3) proti(Se ulje.5. Dati podaci su: d==25mm.raktcristike razvodllllika Razvodnici su UHK u kojima se strujanje obavlja u maIim kanalima i/ili u procepima. D=lOOmm.4c).Vj cosO: j . Razvodnici su. p = 900kg/ m3 .4.' dobijaju se sile reakcije .15m I s.riu i f/2 :::: 20ll min od izvdnog organa.5Ae) i hidraulicko (sIA. 1 x2 2 Prema tome. Medjutim.Vl +r/2V 2 ) coso: .3. dakle. ukupna sila realecije koja deluje na klip razvodnika je R:::: R"l +R"2 :::: PCV. sila aktivirarija je F I::: R.5Ab) ill sa papucicom (s1.5).5. v. Kroz hidraulicki razvodnik 4/3 (s1.4j). to se brzine strujanja u procepima razvodnika mogu odrediti kao Vj :::: J211pj I p (i=1. Kod dobro uravnoteienih razvodnika. ovajoblik za pad pritiska se retko upotrebljava. elektromagnetno (s1. (4. Problem 4-3. a=pc. /2.4. a koje moze da bude mihanicko sa rucicom (sIA. Iokalni otpod te se zato na njima pad pritiska. sa s1. sto znaGi da su. relativno male mase. RXI :::: pV1V coso: .5. HC je spojen sa razvodnikom (4/3) sa klipom u kome su padovi pritisaka I1p::: /}. R :::: pV v2 coso: . U HC kreee se ldip sa dvostranom klipnjacom brzinom vp =O. Odrediti silu hidraulicleog otpora ulja koja deluje na ldip razvodnilea.5. Hidraulicke iuJ.2) Ukoliko leroz razvodnik istovremeno imamo n razlicitih protoka fluida sila reakcije se odredjuje kao R:::: P2. (4.4.5.

razlike pritiska primenom jednakosti padova pritiska na UHK kao lokalnom otporu i pada pritiska na ekvivalentnoj pravoIinijskoj deonici cevovoda.5.5. postavlja se pitanje koliki je tom prilikom pad pritiska na UHK? Ovde je osnovni problem.5.3.Pi = PiS. Zavisnosti ovog tipa se najcesee koriste kada se razvodnikom obavlja i neka funkcija regulacije. U razvodniku istovremeno ima vise strujnih tokova. T = PiA.5..5.· (iT' 2 Vi .4) u kome je f. !:"p:= Jeri).314 Osnove uljne hidraulike AB B-R u kame je a koeficijent hidraulicke karakteristike i A-R A merodavnapovrsina poprecnog preseka.P1' a sto odgovara jednoj tacki na ltrivoj hidraulicke karakteristike !:.5.v). ako se pd konstantnom protoku na jednoj temperaturi ulja t1 poznaje pad pritiska !:. ako se u samom prbcesu ispitivanja UHK. Treba napomenuti da ako se polozaj klipa u razvodniku menja tada se menja i velicina ulazno-izlaznog procepa x (sI.5. I 2 Vi (i=1. pak. Gllstina se menja kao: (4. ili. Pri promeni temperature karakteristike ulja . iz njega za poznato !:"p dobija protok V:=J!:. sto dovodi do promene hidraulicke karakteristike razvodnika koja postaje !:"p == J(x.. sto znaci da ce svakom od SIika 4. (4. dok se Idnematska viskoznost u intervalu od lO-lOODC moze odrediti kao: (4.Mdll":al1lllicke karak!l. pri istom zapreminskom protoku.5. Medjutim.5) pri cemu je ~ koeficijent temperaturskog sirenja.5 moguCih strujnih tokova odgovarati njegova kriva hidraulicke karakteristike (81. dove see do promene pada pritiska u UHK.5). PJieJr3cmmavanje .2) . kao sto je vee receno.5) i (4.3). vaZi relacija v(t) == va (to Itr . temperaturi ulja t2 ? koja Iezi na sasvim drugoj hidrauIickoj karakteristici. na pt.P1 := f (V).L = 11 ~ koeficijent protoka razvodnika.gustina i viskoznost se menjaju.Uizrazima (4. iIi se. tj. dakle. P-A i B-R.4.6) sa indeksom 0 oznacene su referentne vrednosti na temperaturi to' Temperaturska promena veliCina P i v..erisltike Hidraulicka karakteristika... URS ne radi sa projektovanom temperaturom.6) gde je n koeficijent koji zavisi od vrste ulja. Ovde ee biti reCi 0 odredjivanju nove.pla:=flAJ2!:"p/p.5. Dakle.4. pak. Ove krive se za 8vaki razvodnik odredjuju eksperimentalo.. na pr.P2 na. temperatura ulja menja. predstavlja funkcionalnu zavisnost pad a pritiska od protoka. Podaci koji se u literaturi nalaze za jednu UHK obicno vaze za jednu temperaturu ulja i to onu Sa kojom je vrseno ispitivanje. !:. 4. koliki ce biti pad pritiska !:. razvodnika.

4. elektromotorima na fiksnim i dizel motorima na mobilnim masinama. krilne (s1.235bar . P== O. ==A. Najcesce primenjivani tipovi pumpi su zupcaste (s1.9) dobija se: a) I1P2 = 5.=Ep.0007K] i n=2.lwriste uUHS-ima tada je njihov prvenstveni zadatak da povecaju pritisak ulju.44bar .8) za dye razliCite temperature dobija se izraz 1+ ~(t] . lP'UMlP'E I IDDROMOTOJ!. b == 1 -laminamo strujanje A=-b (4.to) t] nb /1p2=I1Pq+P(t2.5-7) <. Problem 4-4.4.6. pa se zato koeficijent trenja odredjuje na sledeCi naCin == 1.6.3164.9) koji sluzi za preracunavanje pada pritiska sa jedne na drugu temperaturu. ReZimi strujanja u URS-usu takvi dase cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.5. UHS-i se nalaze na fiksnim i mobilnim masinama.6. 4.1. pri istom zapreminskom protoku. I1P2 == 8.1c).5.elSrivalentnoj cevi ' a {a 11 . Yo = 32mm2 / s.5..6.. Koliki je pad pritiska na ovom razvodniku.Osnove uljne hidraulike 315 iz koje sledi 1/ d == St.po pravilu. Uljno-hidraulicke pumpe. .1b) j klipno-aksijalne (s1.5. kako bi ono kasnije bilo sposobno da obavi neki tehnicki zadatak. b == 114 -turbulentno strujanje Koriscenjem Darsijeve formule i izraza (4. Iz ovog rdenja sledi da porastom temperature pad pritiska opada. Na referentnoj temperaturi to == 15°C kara- kteristike ulja su: Po == 900kg / m 3 .lobija se pad pritiska u. U c) Stika 4.8) Prilllenom relacije (4.U: 4. == const. odalde se zakljucuje da se St i Ai na isti naCin menjaju sa temperaturom. lP'uIDpe Pumpe su strujne maSllle koje Se koriste za transformaciju mehanicke u strujnu energiju.6. Kroz hidraulicki razvodnik struji ulje temperatute t] = 40°C i tom prilikom pad pritiska je I1p] = lObar.6.l v.5.4.1a). Kada je rec 0 pumpama koje se.7) Re a == 0.t i. Pl l d 2 2 en) ± 2-b l+~(tt-to)(ti) PoYol ~ nb 1/ 2 6 -- d5-n' (4.5.1. a pumpe koje su u njima polcrecu se. na tempe~ raturi ulja od t2 == 55°C ako je strujanje a) laminarno i b) turbulentno u hidraulicki glatkim cevima? RESENlE: Direktnom primenom izraza (4. / Ie.-) ) O/ (4.

ana osnovu cega se. Sa aspekta proracuila DHS-a zupcaste i. a 0 cemu ovde nece biti reCi~ Porastpritiska u pumpi t.1) gde je llvp zaprerninski stepen korisnosti pumpe koji ima vrednost od 0. protice radni fluid protokol11 V koji ima p~d pritiska t1p.pV P =--:. Odrediti potrebnu snagu pumpe za pagon UHS-a. HM ima sledece karakteristike: q = 66'.i"'zn:.s:. ugaonom t>p brzinom w.4) gde je q (JitJ°) specificni protok..2.6.8+0.9. Izmedju korisne i hidraulicke snage HM vazi relacija M C • P = !!:.2.1a).p V.2) 0. krilne pumpe se karakterisu specificnim protokom q.98 IIp :----' pri cemu su: 'lp stepen korisnosti pumpe koji za zupcaste pumpe ima vrednost od MC0 (4.2 gde je llH stepen korisnosti.8 do 0. Dizalica irna dobos precnilea D=im koja podize teret mase m=4000kg brzillom Vo =0. i odredjuje se kao !r/=qn. cija vrednost zavisi od konstrukcije HM.p obav~ia se obrtanjem zupcastog para kod zupcastih i krilaca kod krilnih pumpi.] a sto'zavisi od tipa i konstrukcije pumpe..8 do 0.:. IHllilr®m@torll Hidromotori su izvrsni organi sa obrtnim kretanjem u kojima se raspoloziva strujna energija pretvara u koristan mehanicki rad. 4.3) Slika 4.6. /::.9.ulicko kolo u kome se nalaze pumpa i HM. n obrtaja. Ova snaga se koristi za ~ savladavanje abrtnog momenta A1 brojem obrta 17. dobija teorijski zapreminski protak kroz pumpu V = q 11. Probleol 4~5.. Stvarni protok koji pumpa potiskuje je t manji od teorijskog zbog postajanja kolicine tecnosti M/ koja cirlmlise sarno kroz pumpu.316 Osnove uljne hidraulike sklopu jednog tipa pumpi nailazi se na razlicita konstruktivna resenja.98).:.6. n broj abrta vratila i llvp zapreminslei stepen korisnosti (l1vp = 0. radnom zapreminom za jedan obrtaj koji se obicno izrazava u lit/a. M' moment koji se saopStava pumpi obrtanjem pogonskog vratila i co je njegova ugaona brzina. za.909.6..9. prema tome ~ V rasoloziva hidraulicka snaga je /!:..6.4.4. slicno iIi identicno leao i zupcaste putnpe (s1. Za pogon dizalice koristi se zatvoreno hidra. ll v I-1 "" 1 i llHM = 0. ~04J (4. dok se kod klipruh taj zadatak obavlja kretanjem klipova. tj.8 do 0.. Mw (4. Snaga potrebna za pogan pumpe.:::o.::i_:--_ _.pV'ln :. s1.5mi s. Izmedju dobosa i HMnalazi se reduktor koji ima prenosni odnos i:= 1/ 100 (i =nd /17 HM ) i stepenakorisnosti llR = 0.. Za ovaj tip HM protok se odredjuje leao I I . tj.6.6.6. HM se leonstruktivno najcesce izvode sa zupcastim parom. stepen korisriosti DHS-a i UkUplli stepen korisno- .7cm3 /0. Kroz 1-IM. mehanickih i zaprerninskih gubitaka i krece se u intervalu ad 0. (4.

2841.4 m 2 /s) kroz cevovod (l==25m.82) koja <F=> Vo (p = 900kg/ m 3 .l/d. Zapreminski protok HM-a ri' = q I1HM /llvH :::: 70/ / min daje brzinu strujanja u1ja u cevovodu v:::: 4V / d n = 1. v==2. Pd = \ \ pumpu (q p == 65cm obezbedjuje 3 / 0 . llvP :::: 0. .652 ml s. pa ce njegova snaga biti Pd = lvIdUJd == mgvo =19. tj.1p r. PHM :::: Pd IllR == 21. snaga pumpe i stepeni korisnosti .iTllHM ' UJ HM =nHMn 130 . p=880kg/m 3 .d=30mm.4-5 Vo ::::UJ d DI2 odredjuje se broj obrta izlaznog vratila dobosa I1d = 60vo I Drc:::: 9. Odrediti snagu koju HM preda generatoru.1p::::. pokrece zupcastu ~ p [ . Iz izraza za snagu HM-a .210. 2 PHM = NfHMUJ HM :::: .1PHM = 205. KoristeCi karakteristike reduktora dobija se broj obrta i snaga HM-a I1HM = -.68% . Slika P.584kW . llHs =-p=69.2bar.d za dobos dizalice. d=50mm) i HM (llvH =0.d <=. 11=p=ll[-[slln =63. Na osnovu vrednosti Rejnoldsovog broja Re = vd / v = 225 zakljucuje se da je u cevovodu laminarno strujanje i da je koeficijent trenja A:::: 64/ Re :::: 0. Ostali podaci su: /=15m.91. IIp =0. dabija se obrtni moment MHM = 196.v /2=212.8. 2 Konacno.10.O~mo\Je uljne hidraulike 2 317 sti dizalice. .fE: Najpre se odredjuju podaci za mehanicki sistem.4 m /s..4-6 .9). Vetrenjaca koja sluzi za proizvodnju elektricne energijeima UHS prenosa snageu kome su ugradjeni pumpa i HM.62kW .=C> V RESEN.1Pm. Na ovom vratilu se savladava moment M d = mgD 12. HM je povezan sa strujanje generatorom koji za proizvodnju elektricne struje uobicajene frekvencije zahteva broj obrta nHM == 1800 o/min. Pribrzini vetra od va = 40 km 1h elisa vetrenjace se okrece sa no = 36°/min i pri tome na svom vratilu proizvodi snagu Po = 60 kW.Problem 4-6. specificni protok koji HM treba da iri1a :' . koji ima prenosni odnos i = 1160 i ]I~ stepen korisnosti 11R = 0. I.4°1 min I nd . Na osnovu brzine dizanja Slika P. v=2.36%.= 1050.2N 1ill i pad pritiska .95 i 11H = 0.974kW . Iz Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo dobija se porast pritiska u pumpi .95 i IIp ulja = 0.55°/min. Elisa no ~ preko reduktora.1PHM+pA. I.-'" p UHS~a i dizalice su: P==-1l-=30.I M .38bar.

6cm3 1° .10-4 m 2 Is. d==20mm.PHM ::: b.9°/min . llv2 :::: 0.56% . I:!. p = 850kg 1m3 . Zanemaliti lokalne otpore llsisa. pri tome ostvarujuCi obrtni moment MirM :::: PHM I co Hlv[ == 213. step en korisnosti UHS-a i vetrenjaee od elise do generatora.-llvp11 vH ==70. S obzirom da ista koliCina fluida prolazi kroz pumpu i HM to se jz jednai5ine kontinuiteta V = qHMI1HM IllvH = q P I1p llvp dobija specifieni protok HM-a qHM =q -.132 ml s sa kojom se dobija laminarno strujal1je (Re = 283) sa koeficijel1tom trenja A.p = PpY)p rv =201.96..7Sbar 2 sa kojim se dobija snaga koju HM preda generatoru PHM ::: APHIvl. V=q p l1 pll vp =133. Problem 4-7. krivina i racvL Odrediti: a) sl1agu pumpnog agregata. v = 3 .. b) pad pritiska na prigusnici b.96% 111 =112 Slika P. 11vl ::: 0.9 cm 3 /°. Sa ovim reZlmom pumpa u cevovodu ostvaruje srednju brzinu strujanja ulja 2 v = 4V I d 7( = 1.95.4 m i koji je pogonjen HM-om sa karakteristikama q2 '" 1440.98 i llH =0. RE'SEJV7E: Pri zadatim uslovima pumpa radi u reZimu sa no pi'.2261. stepeni sigurnosti UHS-a i vetrenjace do generator a iznose 11HS == PHM I Pp = 73.395cm 10 P llHM l1p 3 • Konacno.3 bar.Pf = 0. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno struj110 kolo dobija se pad pritiska na HM-u f. Odrediti brojeve abrta HM-a.v 12 == 200.318 Osnove uljne hidraulike pri datim uslovima. HM-e pokrece pumpa karakteristika YJvp = 0. /==20m. RErEN7E: = 918.38l1min .97 i YJp =: 0.4-7 ProDlem 4-8. Pri brzini valjanja od v 0 =' 5inl s silareakcijekoja delllje po obimu valjaka je R1 ::: 9 .PPR koji omogucava zeljeno krtetanje . qp = 20cm 3 /0. Y) == P HM I Po == 66. PI' = ll~ :::54. Za pogon valjaka valjaclcog stana koristi se UHS sa HM-imll.164kW . Ostali podaci: b.'11 HM == 40. savladavaju obrtne momente Ml == 40Nm i M z =: 30Nm.94% .9. 'l"jvH :: 0.08Nm (CO H l-1 :::: 11H!\iJt 130) . b.p.PR ::: 2 bar . Na ovom valjku se savladava moment M2 ==3840Nm. V ~Ijanje alunUl1ijumske tralce obavlja se sa dva radna valjka precnika Dl =: 800mm koji su pogol1jeni sa dva identicna HM-a karakteristika ql :::: 1238.:':: 641 Re = 0.9 i koji.4 bar . 11HS = 76. snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti UHS. koja se akrece sa I1p :::: 1450 o /min.6kW. P = 8753 W . np =j=2160 0 /min .98 i llHl ::: 0. U UHS-n nalaze se dva identicna HM-a koji imaju karakterjstike 3 qH '" 30cm /0. Za namotavanje trake koristi se valjak Ciji je precnik D2 ::: 1.SkN.pA·lI d.98 i 11m =0.

. VR ==2m/s .sa deanicama 1-6-7-8-9-1011.8bar ..03 . Slika PA-8 Sa ovim brzinama dobijaju se Rejnoldsovi brojeviu karakteristicrrim deonicama ReI ::= 2133 ..If I d f .P1..'do ==40mm. l2=5m. i oni daju gubitke usled trenja f. d. dobija se potrebni porast pritiska pumpe f.4°1 min .08 . (i=1..PIU == 1bar.2. 112 ==68. f. .. A6:::: 0.T4 == Vs == VH2 ' T~ :::: V == V +T/6 == Tis +r~o ll 2 dobijaju se brzine strujanja: v j ==4VldJn .9ll min... 110 ==4in. I'lPnv = 0..06 . 13==6m. .33m/s.Pil1 = 207.p = API1 +I'lPnv +2f. 1Tlvi ~p Vm == 150. R2 6.P t8 +I'lPI9 + tlptlo + f.. 17 =8m. 4 bar .. .1 bar . A2 == 0.Osnove uljne hidraulike 319 HM-a za namotavanje i c) stepen korisnosti hidraulickog sistema. f.PR1 +I'lPm +¥[2 + I'lPLl --l. Ostale poznate veliCine su: D=80mm.==60mm. 1]1 == 10m. jednaCina kontinuiteta r Vs :::: vH1 ' V6 == V7 ::= r)-9 ==J:..v~/ 2.f = PA f .2) jz kojih se odredjuju padovi pritisaka I'lp.27llmin . 19 ==8m. tlPH2 = 170. (~==6m.03 .. H2 Koriscenje!iJ.Pf2 ==0. v==0..S. f.Pt7 + f. == Pm/VmTlm --» I'lPH1 == 198. koji daju pro toke ulja kroz HM-e: V. RESEN. .61kW. Is =4m.11) VI = Vl! = 1. 11 ==2m..3bar.As == 0.IQ--4 m2 Is.Pn ==0.. Is ==5m. '6' ==4m. a) 1z Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo.(j=1.21°/min.p v6=v7=v9=v10=1.. Pri opterecenjima HM-a ]vl1 == R)D1 12== 3800Nm i M2 dobijaju se snage P[ii = M. Res == 1601 . v2==v3=v4=vs=1.1E: Na asnovu zadate brzine i dimenzija valjaka valjanja adredjuju se brbjevi abrta HM-a D i Ttl1i vo=~ ~-? 111 = 119..97 bar .I'lPtG + f.333ml s . = q/I. p=800kg/m I'lPR1 ::= 3 . na osnovu cijih vrednosti se konstatuje da je u UHS~iIstnijanje larhinarno. RC 2 == 1064 . i koeficijenti trenja (A j ::= 64/Re j ) ukarakteristicnim granama iznose: 1v1 = 0..779m/s.2bar.. Re 6 = 2134 .OJ.65bar odnosno snaga pumpnog agregata P == I'lpV1 l'llp ==154.~o =: 2Vs ' r ~j2 == v3 ::= J:. V == lOO.

7. Bwzillllslko polje llll Ihidrm:Himll. S obzirom da lelip vri3i radni i povratni hod to pri povratnom hodu zapremineV. 4.1) Hidrocilindri se ponekad koriste i za pretvaranje pravolinijskog u obrtno kretanje. .ll.U inzenjerskoj praksi najcesce se koristi HC-i dvosmernog dejstva.4.f¥J"v .b). tj. da se radni prostorveZe za veCi a protivpritisni prostor za manji pritisak u leomorama cilindta.f¥J'1 . (4.7d). ali tada mora postojati i odgovarajuCi zupCasti par.pR 2.7b) tada se uocavaju dye karakteristicne zapremine VI i V2 • Zapremina V. Pri toj transformaciji savladava se radna sila F brzinom v p (indeks Pse koristi od engleske (francuske) reCi piston koja znaCi Idip).320 Osnove uljne hidraulike b) Iz Bernulijeve jednacine za strujnicu koja prolazi kroz deonice 1-2-3-4-5-11. dakle.1b). i to sa proracunskog a ne sa konstruktivnog aspekta.7. dobija se pad pritiska na prigusnici I':.4. kod kojih se i radni i povratni hod obavljaju silama pritislea (sL4.dejstvom sile pritiska a povratni silom opruge (s1.7c i d). G c) Slilca 4.18% . 4. OCigledno je. dole se iz zapremine V2 odvodi ulje i ona se naziva protivpritisni prostor.1.7. Veoma su retki UHS-i koji ne sadrZe HC kao izvdni organ. time se dobija korisna energija P= Fvp .7.2 I':.f¥J 12 . Ova promena leontrolne zapremine Cini da je strujanje u HC-u nestacionarno. (s1.4.7a) iIi silom teiine .f¥J H2 . IDDROCllLINDllU Hidrocilindri su izvrsni organi koji sluze za transformacije strujne u mehanicku energiju.f¥J 15 ~ f¥Jtll = 33. i He dvosmernog dejstva.4. jeona u koju se dovodi ulje i naziva se radni prostor. i V2 menjaju uloge.4.7.f¥J f2 .f¥Jt3 . Prema broju kijpnjacaHC-i se dele na HC sa jednostranom (sL4. Osnovne podele hldrocilindara su pre rna nameni iprema broju klipnjaca.f¥J JI .7c) i dvostranom klipnjacom(s1. Ako se posmatra jedan HC dvosmernog dejstva (sl. kod kojih se radni hod obavlja .PPR '"= f¥J.f¥J'4 . Prerna nameni HC-i se dele na: HC jednosmernog dejstva."llll Pri procesu izvlacellja-klipnjace iz HC-a zapremina ispunjena uljem se menja. Zbog vaznosti HC-a Uovom odeljku ce se njihovom proucavanju posvetiti vise paznje. protiv-pritisni prostor iz radnog hoda postaje radni prostor u povratnom hodu (s1.82 bar c) llHS = (2Ml co l + M 2 co 2 ) / p = 79. Hidrocilindri.

7. Na osnovu ove brzine. da bi se ukazalo na mogucu strukturu strujanja u HC-ima. a njihov ukupan broj zavisi vp t a) t b) t c) d) I Slika 4.4.7. Nestacionamoststrujanja u HC ad trenutnog polozaja klipa. koristiti rezultati vizualizacije strujanja prikazani na s1. vrtlozna struktura u kontrolnoj zapremini HC-a postaje joil slozenija. struktura strujanja uHC-u zavisi i od pocetnog polozaja klipa i od njegove brzine kretanja. uglavnom.1.1. sa strujnog aspekta.se karakteristicni protoci ulja (v. Zato ce se ovde. doCi ce do forrniranja viSe vrtloznih zona (sl.la) \ I .4.4..7.definisu. kao i eventualno nesimetrican polozaj ulaznog (izlaznog) prikljucka za ulje.5. Osim navedenih elemenata.OsnoVe uljne hidraulike 321 Kada se jos uzme u obzir i eventualna geometrijska slozenost kontrolne zapremine. dolazi od konstruktivnih razloga.2. a koji su V. Takva geometrija.2d. koja. Moze se kazati da je u opstem slucaju strujanje u HC-u trodimenzijsko i nestacionarno. odnosno povecanja kontrolne zaprernine. Brzinsko polje radnog fluida u radnom i protiv-pritisnom prostoru manifestuje se kretanjem klipa brzinom Vp. veoma slozeno za analizu.1.1.7.1 Vizualizacija strujanja u HC primenom lasera pri brzini klipa od 8.5 mm/s [20] dobijeni primenom laserske metode merenja.7.1. Medjutim. zbog daljeg kretanja klipa.7J. Dalji rezultati vizualizacije strujanja mogu da se prikafu preko strujnih slika datih na s1. Sa oveslikejasno je uo~ljivo da je nestacionarnost strujanja u cilindru direktno povezana sa trenutilim polozajem kUpa u cilindru. dakle.l Slika. 4.1.3) forrnira se jedna vrtlozna zona (sL4. u odnosu na polozaj prikazan nasL4. 4.1. predstavlja naglo proSirenje. Daljim kretanjem Idipa.1.7.2b).1.1. Na ovoj slici zatvorene strujnicepredstavljaju vrtloge. s1. Na ovoj slici prikazan je slucaj kada su cilindar i ulazni otvor za ulje saosni.2. to sledi da je struktura strujanja u HC-u veoma slozena. U pocetnim trenucima kretanja Idipa iza naglog prosirenja (Odeljak 2.2a).7.

.. vee je reeeno da je btzinsko polje povezano sa protokom.1. dok se stacionarnim rezirnima rada one ne uzimaju U obzir. Moze se zakljuciti. Cijim dejstvom se savladavaju sve ostaJe sile koje deluju na HC. Ako su navedene pojave izraZene tada one rezuItiraju nestacionarnim dejstvom sile pritiska. b) Na s1.svoje uloge pri radnom i povratnom hodu... Sa ove slike se uoeava --<>-f.Vp V] =: . Ostale rieravnomernosti pritiska.7..F" ' pritiska: .2.7.f----=---_-<--"'-_ (x) nestacionarnost pritiska pri kretanju klipa.. nestacionarnosti strujnpgpolja u komorama HC-a. u radnom prostoru pritisak raste. moze da bUde. tako i ovde radna i protiv-pritisna sila pritiska menJaJu ... odnosno sa brzinom kretanja klipa. klipa.7. (4. Slieno kao i kod radne i protiv-pritisne zapremine.7. tj p] = p] (t) i Pz =: pz (t). neravnomernosti rada pumpe. D 2n 2 n 2 ~ =: Pl-. da ce karakteristicni pritisci radriog fluicla u HC-u biti furikcije od vremena. asto moze da izazove V'ibracije mehanickih sklopova i sistema koji su povezani sa HC-om.1a prikazanaje promena pritiska u radnom i protiv-pritisnom prostoru HC-a.4.2) 1z ovih izraza sledi da je brzina klipa ujedno i srednja brzina strujanja radnog fluidau komorama cilindra.3) 4 pri eemu su ~ . U Odeljku 4. definisan periodom t]. koje se uocavaju na s1.. V2 =: 2 2 n CD -d )4'v p . Taj pocetni porast ptitiska.aktivna sila pritiska. 4. su posledica: ukljuCivanjai iskljucivanja razvodnika u drugim hidraulickim kolima. Polje pritiska u HC-u daje sile PI -::.1. 1z tog razloga analizi polja pritiska u HC-u ee se posvetiti vise paZnje.2.322 Osnove uljne hidraulike . D 2n -4.:.7. a sto zavisi od brzine ukljuCivanja razvodnika.radna . nestacionarriost radne sile i dr. i P2 sila protiv-pritiska. trenutan iIi postepen. lP'oRje pritisika U lhIidrocilillldlf'u Strujno polje u karakteristienim pros to rima HC-a definisano je sa poljima brzina i pritisaka.7. zbog> aktiviranja razvodnika.1a. 0 ovim ppjavama treba voditi racuna pri dinamickoj analizi rada DHS-a. Nasamom pocetICu kretanja Slika 4.2.7. dakle.4. P2 == P2 (D -d )4 ' (4. prestanak rada drugih izvrsnih organa.2. Korektno a) poznavanje pritisaka PI (ili P2) je veoma vazno jer je aktivna sila pritiska p] (iIi P2 ) ta koja obavlja korisno x dejstvo..

oznacenperiodom t2 .l t Slika 4.2. a2 == (pu . 4. P2 (1') ::: hI . Faze kretanja itlipa Na s1. 4. kao i promenu pritiska u HC-u prikaza:qu na s1.3.7.O ' PI (tl):= P1 (t1 + t 2 )== PI' . UldjuCivanjem razvodnikauzapreminf VI pritisak raste.7.Duziria trajanjaove faze odredjuje se na taj nacin 8to se smatra da se u njoj radi ojednoIikoubrzanom kretanju. koja su prikazana na s1. a4 == -(P2 . promene pritiska i brzine ldipa nisu skbkovite vee postepene. postizanjem ravnomerne brzine kretanja klipa v p pIVa faza je zavrsena.1 - PI) t ' 3 T b3 == Pz. imaju nestacionarni karakter..1b prikazan je dijagram promene brzine kretanjaklipa.) .2.~. oznacenim sa tl .OSl101'e uljne hidraulike 323 Stvarna polja pritiska u komorama He-a.1a.2. Vreme ubrzanja klipa zavisi od brzine ukljucenja razv6c1mka. i iznose: a1 "' (PI .t2 i t 3 . Medjutim.O . a sto je cest slucaj u inienjerskoj praksi.7.P2) / t].72.O) / tl . p] (T) ::: Pl. koji se karaktelise porastom pritiska. O P2 e ) == ho .o .1 T )t 3 Prethodna analiza je ukazaia na siozenost polja pritiska u komorama HC-a.1 + (P2 - PZ.4) odredjuju se iz uslova: p] (0) := p].7. ona mogu veoma dobro da se aproksimiraju linearnim i konstantnim· funkcijama koje su prikazane na sl.2.P1) / t3 bl == P!. odnosl1.o- P2 _~~~~!~__~t2~____ ~si4 ~--~----------~--~ . 0s t S 'I PI (t):= canst '. definisu se sledeee faze kretanja klipa: a) pocetni period. 1 - (PI.. p(t) Xi \ P1. ' a3 == -(P2. i koje glase: a1t + b1 . P2 ~ canst.1a. a konstante a i i bi (i= 1.3.~nj~govim ubrzanjem. i ako vreme ukljuCivanja razvodnika moze biti veoma kratko.2. Na rastojanju x::: ']' prestankom ubrzalija:klipa. b4 ::: PZ. tad a sledi da su karakteristicni pritisci konstantni (p] ~ canst.1 ) / t3 ' bz == PI.4. Za ovakvo kretanje klipa dobijaju se zakoTl promene brzinei hoda klipa .~I S t .4. U pojedinim fazama kretanja klipa.Pl. zbog efekata stisIjivosti tecnosti. iIi period usporavanja klipa· (t3 ). ako Se mogu zanemariti promene pritiska u periodima t] i t 3 .2. iIi periodubrzanja klipa (t]).7.PZ. b) radni hod.tj.O . .azt+~2·i / l s t] + t z t I +t2 stsT U ovim furikcijama T::: t] + t2 + t3 je ukupno vreme kretanja klipa.2. Na pocetku pIVe faze klip mimje (x == 0) a pritisciu radnom i protiv-pritisnom prostom su p] 0 i P2 o. a sto rezultira dejstvom' konstantnih silapritiska ~ "" canst. u kome je pritisak prakticno konstantan. a 8to je propraeeno pocetkom kretanja Idipa. Teorijskiposmatrano trenutnim uldjucenjem razvodnika pritisak bi porastaona PI a brzina: klipa na v p' Medjutim.l . i P2 ~ canst.4. pzU])::: P2(t1 +t2 )::: Pz . KoristeCi ovaj dijagram. i c) zavrsni.

Na pocetkU prve faze kreianja klip se kreee jednako ubrzano sa ubrzanjem a j =v~ ! 2/1' pa jednacina kretanja ldipa Slika 4. ukazuje za koliko je vreme radnog hoda duze pri realnom kretanju Idipa u odnosu na idealizovano kretanje klipa. radna sila nije konstantna. to je sila koja omogueava.. Pri povratnom hodu klipa uloge radne i protiv-pritisne zapreminese menjaju.5-7). t=tl+t2+t3=Kt·hlvp. Konacno. (protiv-pritiska. oznacen sa i 2 . kod gradjevinskih i mdarskih masina.clJIn ikretne sHe HC Pod kretnom sHorn He-a. kretanje bez prve i treee faze. U njemu brzina klipa opada. klipa postoji faktor gubitka vremena (ll + 1 ) I h koji zavisi od efekata pri 3 ubrzavanju i usporavanju klipa. i ovde se smatra da se radi a jednako usporenom kretanju. kao na pr.4.7.7.4. kretahje bez dejstva radne sileo Da bi se definisala ova sila posmatraee se primer kada je. kretanje neoptereeenog m klipa.8) pri cemu konstanta Kt =1+(1] +13)/h. He vezan sa radnim stolom t=O x jedne alatne masine (s1.7. Pror3. rendisaljke. pri realnom kretanju.324 Osnove uljne hidraulike a]==dvldt => v(t)==a]t => x==a]t2/2.7) Pri radnom hodu klip predje put h == I] + 12 + 13 za vreme . U ovom slucaju treba poznavati zakon promene radne sile F:.: F(t) iIi F = F(x) i rdavanjem jednaCine kretanja dobiti duzinu trajanja dmge faze. na osnovu cega se odredjuje usporenje klipa i duzina trajanja treee faze a3=v~/2/3 t3=2l3/vP' (4. tj. a prethodno sprovedeni proracun vazi. u uzem srnismu. odnosi se na savladavanje radne sile F.. je period neposredno pre zaustavljanja klipa. DaIde. . U najveeem braju slucajeva primene HC-a radna sila je konstantna (F::>J canst. tako da je vreme trajanja ove faze t2 == 2/2 Ivp .: 2/1 / v p • (4..4).7.5) Dmgi vremenski period.4. (4. 4.7. primenom uslova na kraju kretanja klipa x(t])== II i V(tl) == v p dobija se ubrzanje klipa i duzina trajanja prve faze a] :.7. (4. Daicie.7.7.4) pri cemu su za resavanje jednacine kretanja koriseeni pocetni uslovi x(O) == 0 i v(O) == O.: v~ I 2/] t] :. trenja i tdine) i omogueava pokretanje klipa. TreCi vremenski period. oznacen sa t 3 .7.) a sto utice na ravnomernost kretanja ldipa. podrazumeva se minimalna vrednost aktivne sile pritiska koja svojim dejstvom savladava sve ostale sile. a sto je propraceno porastom pritiska u radnom i opadanjem pritiska u protiv-pritisnom prostoru. Kao i u prvoj fazi.6) Unekim slucajevima. tj. odredjena iz izraza (4. na pr. (4.

7. za primer sa s1.4.7.7.1a).5. pri cemu je f koeficijent suvog i ~ koeficijent viskoznog trenja.aktivna sila pritiska 11 =m(al +gf)+P2 +FTJ +FT2 +FT3' (4.FTJ - Fn . dobija aktivna sila pritiska: 11 = m(al + g f) + F + Pz +FTJ +FT2+FT3 U zavisnosti od sistema u kome je ugradjen He i njegovog polaZaja. Ovaj procep.4. stoIa i klipa sa klipnjacom).5. Sila trcJIlIja koja trllellUlj~ Slika P.d 2 )TC /4 je sila protivpritiska. mase pokretnih delova m i precnika klipnjace d. kao uostalomveCinaprocepa u vp j \ I UH.. DakIe. 4.7. i sila trenja FT3 moze biti sila suvog FT3 = f mg iIi viskoznog FT3 = ~v p trenja. Sila trenja pokretnih delova HC-a je FT .P2 .4. jeste mali. Na hidraulickoj dizalici ugradjen je vertikalni He. Od stanja mirovanja pa do postizanja konstantne brzine kretanja v p klip predje put I pri tome se on jednoliko ubrzava. tada se iz diferencijalne jednaCine kretanja. ali ipak dovoljno veliki da se uljellnjenm smatra neprekidnom sredinom.5. pod punim opterecenjem. dobija se: a) b) 4. I~ = PID2TC / 4 je aktivna sila pritiska.4. P2 = P2 (D 2 . FTl i FT2 su sile viskoznog trenja na pokretnim delovima He. a protiv-pritisak je P2' RESENJE: Primenjuju6i postupak dat u Odeljku 4.P2 kroz procep uspostaviti (laminarno) strujanje protokom T7p . koje se na klipu manifestuje sHorn . Odrediti radni pritisak koji omogucava a) dizanje i b) spustanje tereta. zapoCinje kretanje uz prisustvo radne sile F.7.7. He ima funkciju dizanja i spustanja mase}vi.FT3 . 1z prethodne jednaCine dobija se kretna .1h). strujni prostor izmedjuklip~icilindra je koncentricni prsten visine h = R2 -R (sI. dakIe. dodaje se sila tezine i sila opruge i s1.4-9 JIlI:at kHp j U He poluprecnika R2 = D2 /2 krece se klip poluprecnika RI = D /2 brzinom = x (s1.OSl1ove uljne hidraulike 325 glasi: ·m ~~ =ma I = 11 . u izrazu za kretnu sHu eventualno se koriguje smerovi sila. S obzirom da je radni pritisak PI veCi od protivpritiska P2 (PI> P2' iii ponekad PI» P2) to ce se usled razlike pritisak I'1p = PI .9) Ako klip. u kojoj je m masa pokretnih delova (radnog predmeta. precnika D. horizontalnog iIi vertikalnog. pak. Proo/em 4-9.

13) dobija se resenje za polje pritislea p(x)=-Kx+C => p(x)=Pj-t.p pri cemu su konstante C i K odredjeni iz granicnih uslova (4.' U ovom paragrafu ce se pokazati da se moze naCi tacan izraz za silu trenja. p(O) = PI . i ujedno izvrsiti razdvajanje promenljivih u jednacini kretanja (4.7.12) sledi da pritisak ne zavisi od radijalne koordinate r. sto predstavlja tacno reSenje Navije~Stoksovih jednacina.10) sledi da brzina strujanja u procepu ne zavisi od podllzne koordinate x.7.14) r=R j . OCigledno je da se strujanje u procepu odvija samo u pravcu ose x.da je p = p(x). (4.1.l3) reSava se uz koriscenje granicnihuslova x = 0. X = I .7.11). cp i x .7. to one moraju biti jednake istoj konstanti K (kao i u Odeljlru 2.3). 1z jednacine kretar~ia (4.p/l. pa su zato komponente brzine v r =0.l3) funkcija od x. i zanemariti zapreminske sile u fluidu.7.7.1 viskoznog trenja F)J. odnosno da je v == vCr).7. (4. nakon cega sledi: dp ld Bv -=:TI--(r-)=-K. to ce se strujanje analizirati u polarno-cilindricnom koordinatnom sistemu r. avo znaCi da je strujanje osnosimetricno.15) = t.. (4. a desna funkcija od r. v(RI)=v p . Diferencijalna jednacina (4.. Kako se strujanje odvija u procepu koji se nalazi izmedju dva koncentricna kruga.326 Osnove uljne hidraulike b} Slilm 4.7. Iz druge od jednaCina (4.12) 1z jednacine kontinuiteta (4. v <p == 0 i vx =: V • Ako se uzme bilo koji presek defi- nisan sa koordinatom cp dobice se ista strujna slika..14) i iznose C = p. (4.l3) dobija se resenje za brzinsko polje . odnosno da je izvod bilo koje velicine f po koordinati <p jednak nuli (af / acp == 0).5.7.7.7. r~R2' v(R 2 )=O' 1z prve diferencijalne jednaCine (4. (4.7.l3) dx "rar or Kaleo je leva stranajednaCine (4.7.7. P(l)=P2 (4.1.10) 2 ap a v 1 av 0= --+11(-2 +--) . Dakle. K x l .7. Na dalje ce se analizirati stacionarno strujanje.. Ova analiza dovodi do toga da se jednaCine kontinuiteta i Navije-Stoksa svode na oblik: av / ax == 0 . tj.11) ax ar rar O=opIBr.5. p i v zavise od razliCitih koordinata to se moze sa parcijalnih preCi na obicni diferencijale.

17) In- R1 In- R1 Kako se ovaj protok moze odrediti i preko srednje brzine strujanja u procepu D. (4. to se moze definisati zapreminski stepen korisnosti HC-a llv = V.llnn +~(2+ 2 D.7. S obzirom da se teorijska brzina kretanja klipa dobija pri protoku AVp = 0 i iznosi v P. nn R2 411 l I n.' I I K 2 2 l InR z K I 2 InRI z 2 l C1 =-1-lv p .R2 .OS/10ve uljne hidraulike 327 .7.7.p-+-~-V-p--'I ' (4.LR1 +-1-(R2 -R1 )J 4 11 4 11 nn nn nn gde je n = R1 I R2 • Posredstvom ovih konstanti brzinsko polje se svodi na oblik 1 v(r)=--l-In---.t :::: r/~ I R]27t.R 2In~ R1 (~)2_1 R] 1 ApR1 [(RZ)2 +1 +-8-1 R 11 1 Z .R~)v m' to sledi da je ta srednja brzina strujanja u procepu 1 1 [ vm=vp---p.AVp) .20) koji u realnim konstrukcijama HC-a ima vrednost 0.pR [ r 2 1- n r] 2 .18') Protok flVp predstavlja gubitak ulaznog protoka ulja u cilindar.7.Vp =2rc v(r)rdr=rcvp(~-R1)+811I(R2-Rd(R2+R1-~)' Rl r ( 4.flVp . 2 2 ~ == lllR2 IR 1 2117t1 ' sila trenja (4. lI 2 ·l z Uvodjenjem koeficijellata 2 a = R1 J( R2IR]-1 .p 2 2 2 2 2 1 6.R2 . Koriscenjem brzinskog polja (4.21) dobija oblik: )r-F-.p R]2 .(-R) -l+-?-ln. /1 2 -1 l llm ) J' (4.98 do 0. = -2-(~1. (2 InR2 I R1 ·-1) . pri cemu su konstante integracije v(r) = . odakle se dobija brzina klipa vp = Vi .+C Inr+C K ? 411. Prema tome protolc koji definise brzinu kretanja klipa je Vp = Vi .7..r .16) R R2 .. -AVp =~ VI V p. 2 1 2 rc6.t (4. . .22) ..99..l-=-a-D.-.16) odredjuje se tangencijalni napon na zidu klipa: 'C w dv 11 I v p =11(dr)r=R1 =-R.7.21) posredstvolll koga se dobija sila viskoznog trellja klipa 2 R2 I R] -1 .Inn R1 Ovaj profil brzina daje protok ulja kroz pracep ' vp r 2 D. R z IR1 -1] R 2 InR] 2 2 (4.7.7.19) D7 t . 7. 2Y]7tl FTj ='C w 2R17tl == RJ 7t 21llR I R] -lflp+ InR2/ R] vp.Vp = rc(R. R2 ..(R 2 -R1 )J ' C2 =--1-v P + ... (4.J. 1 2..MTp RI7t 2 4 .

7._. U tu svrhu se posrnatra . tj._. DakJe.7.Ieee kroz sredinu konstantnog pritiska a sto daje . (4. Nairne.7. poredeei izraz (4. iIi.-.1) I R =h I R2 '" h I RI . tj.7. razvijanjem funkcije InR2 I R1 u Tejlorov red.pri cemu se smatra da je strujanje izazvano sarno kretanjern klipa i da je tom prilikom profil brzina u procepu linearan v == v pY / h. da se klip '.22) i da yazi pod uslovima aa je u procepu linearni profil brzina. Izraz za viskoznu silu (4.24)' Do ovog izraza se dolazi i na drugaciji naCl11.p mala (slueaj veCih procepa).7. odnosno viskozna sila. Rz ~ R] (Rz > RI ).24)" i naem dobijanja izraza (4.328 Osnove uIjne hidraulike iz koga jednoznacno sledi da je sila viskoznog trenja klipa linearno srazmerna razlici pritisaka i brzini kretanja klipa.7. otpora: F I] .-.vp . Prirnenom ovog profila brzina dobija se tangehcijalni napon na zidu klipa "w == 11 (dv ! dy) y=o = Tt v p ! h . . i pri tome se zadrZavajuCi na prvom Clanu reda. FI] == ~x = ~vp = InR2 I R1 211nl vp .5. sledi da je priblizna vrednost sile viskoznog trenja F. pritiska poveeava silu otpora trenja.7. a sto je za veliCinu procepa u UHK prihvatljivo.22) dobija se klasicno koriseeni izraz za viskoznu sHu trenja . kada se . "" InR=LCR-ltlnR" n=1 (R=R 2 IR j >1/2). zakljucuje se da je uticaj viskoznosti na silu trenja dvojak i obuhvata dejstvo razlike pritisaka i uticaj brzine kretanja klipa.24)' sledi da je izraz (4. koje jasno govore 0 pojedinim udelirna sile trenja.7..2~. i da je merodavna razlika pritisaka zanemarljiva. sto znaCi da uticaj razlike .> strujanje izrnedju klipa· i cilindra s1I 4.==.7. a sto najceSee u UHK nije slucaj.7. Iz izraza (4.-.1.. Tada koeficijenti ex i ~ irnaju vrednosti ex ~ 0 i ~ ~ co.23) koji vazi sarno pod uslovorn da je razlika pritisaka .1.24)" pojednostavljeni izraz (4.24)" Ovaj izraz se veoma cesto koristi za proracunviskozne sile trenja u UHK.1.23) moze da se napise i u nesto izmenjenom obliku. to sledi da ee on za svako R2 I RI > 1 biti pozitivan. pak. (4.I] Vp - _ Ttl D]n h vp' (4.p = O. Interesantno je razmotriti i specijalni sIucaj procepa kada je on veorna mali. Medjutim._. Ako se koeficijent ex napise u bezdimenzijskol1l obliku ex Ri I R( -1 R2n = 21nR2 I RI I 1> 0. 11 I D]n ="w 2R]n I == --h. In R '" (R .p moze zanemariti.

ID.6. Koncenil:ricni.002rnm.20f.p iz koje se uumericki nalazi rdenje R = 1. klip poluprecnika R1 =50mrn i duzine l=50mm.p) = FYI (V p) dobija se jednaCina -2 211lvp R -21nR -(1+-. brzinom vp =O.. J Problem 4-10.4~l0 FTJ (D.7.4MPa.5.p) "~(Vp)' sl. 40 1S 30 10 .7. Sa ove slike se uocava da je za manje procepe dorninanran uticaj viskoznosti.00 R.00004. gde je R = R2 / R Zadavanjem visineprocepa intervalu h = R2 -R =[O. pri kame su udeli viskoznosti i razlike pritiska na silu trenja isti.7.22). koji imajufllukciju podmazivanja ili kroz njih imamo gllbitak-curenje ulja. StlrUljanje kroz kirUlzne procepe U Uffi( postoje procepi. maze da se napise u obliku FI] = j''. u prikaz funkcija Slilm P. ili. kao sto SU.MPa i protiv-priti.l.25) "m = A AV(y)dA =3 Rz +R1 . i s1. Sila trenja koja deluje na klip. j IF . iIi je pak.. FA-IO.Premageometriji koJase formira procepi mogu biti ravanski .7.7. lcoji se nalazeizmedju nepokretnih delova.6. uuzni pr®ceI) \ \ I' Koncentricni kruzni procep izmedju klipa poluprecnika Rj i cilindra poluprecnika R 2 .5.1. 2 Rj D.1. visine h =R2 . klipa i kuCistarazvodnika.. dok je za vece procepe dominantan uticaj razlike pritisk9-' 1z uslova FTJ (D.5. .1.:'I = ( 21nR -1)R1-nD.. Graficki prikazati udeo viskoznosti i razlike pritisaka na ukupnu silu trel1ja..geometrijskom obliku mogu biti koncentricni i ekscentricni kruzni prsten. procepi izmedju klipa i cilindra He-a.IQ-3 Pas pod radnim pritiskom P1 = 1O. odnosno h = 2J. prema (4. U HC-u s14.2 ? 21'ptl 50..3b). Kroz cilindar se krece.t nalazi se ulje viskoznosti 11=5."'+---4 -+\--1. izmedju pokretnih i nepokretnih delova.m} dobija se graficki FI] (/1p) j . 4.4.Osnove uljne hidraulike 329 U slucaju linearnog profiIa brzina izmedju klipa i tela cilindra srednja brzina stmjanja fluida u procepu je 1 vp ~ +2R1 (4. U UHK najcesce se susrecu zazori koji omogucavaju funkcionisanje komponente. koje daje R2 = 50.[mml. a to su procepi izmedju cilindricnih povrSi. pale.lm/s.>kom P2 = O. jedna ploca pokretna."£-+---+-1 pri cernu su: O-!~~~l--"..l.izmedju nepokretruh paraleltdh ploca (Odeljak 2. 20 +--+-+.Rp je ustvari detaljno analiziran kroz Odeljak 4. tj zazori. a po svom. i procepi izmedju cilindricnih povrsi. na pr.7.:. 4.'(~p)+FTJ(vp) . Odrediti pri korn poluprecniku cilindra delovi sHe trenja kUpa koji poticu od viskoznosti i pritiska ce biti isti? RESENJE' Razlika pritiska II cilil1dru koja izaziva strujanje je /1p = lOMPa.) = 0.p FI] (v p) = InR v p .

Resenje za brzinsko polje (4. ali ipak manji ad jedan (0<n<1).330 Osnove uljne hidraulike Tom prilikom je analizirano strujanje u procepu izmedju tela cilindra i pokretnog klipa. fen) ~:d. posle poredjenja sa opstom Darsijevom formulom tlp = pie ·11 DH .1) koji se ima izmedju nepokretnih cilindricnih povrsi (v p == 0).17) se svocle na oblike: Slika 4. JiJco s~. Sa ovom vrednoscu funkcije fin) izraz za koeficijent trenja (4.29). ponekad se tretira koriscenjern resenja za strujanje izmedju paralelnih ploca (s1. DH =2(R2 -RI ) = 211 hiclraulicki precnik procepa i fen) :::(1-n)2/[1+l1z +(1-n 2 )llnn] funkcija od geometrijskog parametra procepa.7. . U ovom slucaju srednja brzina strujanja (4.9.6.P.4. eR eh pn cemu je Rejnaldsov broj definisan Re R =vmRH Iv definisan u odnosu na hidraulicki radijus (R H ::: DH / 4 = h 12) i Re h = Vmh / v u odnosu na visimi procepa. 2 811l 1-n 2 +--) Inn (4.::: R24 ::: R .29) koristimo za odredjivanje koeficijenta trenja. srednja brzina i protok kroz koncentricni prstenasti pracep odredjeni su izrazima: Ie= R 64 2 2 Vm == tlp 12Tj1 h 2 .7.7.7. dakJe..999] funcija J(n) ima vrednosi J(n)=[l. U literaturi iz UR kruzni koncentricni procep.4-lIb).7.18) i protok (4. Relacija (4.P.4997.28) e 1+ n + (1.7.7. Sasvim je svejedno koji od oblika izraza (4.1\2 _D4 2 Z + Inn)' 1.15) i dalje vaze.7. == 2Q. Za procepe koji se susreeu u UH parametar n je reela veliCine jedinice. V=1211th. KoristeCi upravo ta resenja ovde ce se analizirati specijalni slucaj koncentricnog krucnog prstena (s1.28) se svodi na oblik 48 A. b) Slika PA-ll . Jasno je da se tom aproksimaCijOlll u proracunu pravi odgovarajuca greska.7. tj. dirnenzija RI ' R2 i h (s1.26) (4. 3 (4. za n uzmu vreclnosti 11=[0. /2. 64 (l-n) z = R fen) .26) daje razlilru pritisaka u procepu iz koje. (4.5]. sled! izraz za koeficijent trenja v. (4.U.30.1 • 2 2 vm =--~ (1+n tlpR.n 2 pri cemu je n = R] / Rz karakteristicni geometrijski odnos procepa.n ) lInn e u kame je Re =vmDH / v Rejnoldsov broj.29) Re . Ipak.samo razlikom pritisaka. Problem 4.4~ lla). tlpdrr.7.7.5 == 3/2.7. u literaturi se najcesce koristi obliIc Ie =24/ Re R' U slucaju kada vazi izraz (4.7. slucaj kada je strujanje izazvano. 1.27) tlVp = V m (R2 -RI )n = tlp 811' (1-n )(l+n ·11.7.7. 0.16) ipolje pritiska (4.31) pri cemu je precnik d =(D 2 + D] ) / 2 '=: Rz + RI .6.

12 ravnoteze sila koje optereeuju ldip sa klipnjacom. RESENJE. Sil spojeni preko koncentricnog prstena izmedju klipa i cilindra i sa obilaznorn cevi precnika d i duzine L u kojoj se nalaze otpori: S".1.42) Aa :::24/Re h ' pri cemu je Re" :::vhlv Rejnoldsov broj. konstantnim protokorn V. moze se zaklj!lCiti da se primenomizraza za koeficijent trenja Aa pravi gruba proracuns.4. Ova razlika pritisaka ostvamje strujanje u procepuprotokom VI i u obilaznoj cevi protokom )/2' Protok kroz procep odredjuje· se it Darsijeve formule ·(2.· .P128YjI(l-n .p = t:..ka greska. U HC precnika d 2 dotice ulje. A A 4 a 3 ProD/em 4~12..28)..p p i t:..Pn + t:. te se zato on ne preporucuje za odredjivanje koeficijenta trenja u kruinom koncentricnom procepu. Primenom izraza (4.P= 4F In(d( -d. sa klipnjacom precnika do brzinom v p i pri tome savladava radnu sili F.6 ion daje protok .7. Za proracun koeficijenta trenja kod koncentricnog kruinog prstana merodavan je hidraulicki precnik D H ::: 2(R 2 . n= 1 2 ' 1+n +(l-n )Ilnn Za male vrednosti parametra n vrednostfunkcije f (~ 1) ::: 3 12 daje odnos koeficijenata trenja AI Aa ::: 2..7..28) za stvarni koeficijent trenja u kruznom prstenastorn procepu dobija se odnos koeficijenata trenja (1-n)2 -±f() ( RIR) 2 2 .3 n.7.1. n=dl ld2 • Protok kroz zaobilazllu cev odredjuje se iz Bernulijeve jednacine 2 I v2 t:. Ovaj postuimk je vee sproveden u Odeljku 4. Radni i protiv-pritisni prostor HC-a . Dakle.Pp + p(Su +2Sk +A.Osn6ve uljne hidraulike 331 Odrediti koliki je odnos koeficijenata trenja tacnog i aproksimativnog postupka? Dobijeni odnos komentarisati. Uz pomoe ove veliCine dobija se aproksimativna vrednost koeficijenta trenja Aa = 48/Re. Slika P.d'+l)T ' u kojoj je koeficijent trenja A2 ::: 641 Re 2 .. odredjujeserazlika pritisaka t:.) . RESENJE: Kao prvo iz jednacine . visk6znosti Yj.Kada se vrSi aproksimacija stmjanja u kruznom koncentricnom procepu strujanjem izmedju paralelnih ploca. . i iznosi . pri cemu je Re = VDH Iv. Silu trenja koja deluje na klip sa kIipnjacom zanemariti. Sk' t:.Pn' Strujanje u procepu i cevi je larninamo. :::t:.28) u kojoj je koeficijent trenja odredjen izrazom (4. koeficijent trenja je odredjen izrazom (2. II. Kroz HC kreee se klip precnika d l duzine I. Odrediti brzinu klipa.Rl)::: 2h. nd 4 2 )(1+11 +~) 2 1-n 2 ... uz zanemarivanje sile trenja.

u tacki A. Strujni prostor kliznog leZaja predstavlja koncentricni kruzni prsten visine h i duzine I.2 procep ostvaruje se· protok fluid a.lmm. 321~ c=l::. koji kroz elementarnu ------ . +ri 2 + vp odredjuje se brzina = 4(V .)max = e / Rl' ikako je e« RI'. koja se nalazi u cilindru precnika D2 = 2R 2 • U slucajukada se ose simetrije klipa i osovine nalaze na medjusobom ekscentricnom rastojanju e tada strujni prostor izmedju njih predstavlja ekscentricni kruini prsten(s1.. izmedju linija koje prolaze kroz teiista klipa i cilindra. Konacno.:. e Pod dejstvom razlike pritisalca /). 1=100mm.p kroz eIcscentricni Stika 4. lznosi h(cp) = Rz .4.lPas .7. ~=O. Prema tome visina procepa je odredjena relacijom h«p) = R2 -R1 -escos<p= a-ecos<p . odnosno osovina.~ = 7T2~lnD3 TC3~l112 D3 2h . Problem 4-13. obrtni moment i snaga trenja iznose: M<= Rdi'w J .k+1) .R1 cosa-ecoscp .RESENJE: Linearni p ofiI brzina u procepu v = Rwf" Slika P. odredjenim uglom cp. u kome rotacija osovine stvara linearni profiI brzina. podaci su: D=50mm. odnosno eosa..332 Osnove uUne hidraulike pri cemu su konstante: p a="2(C.~metri­ jska velicina i 11 = Rl / Rz. (4.028Nm i P=107. Dati.32) pri cemu je a = R2 -1~1 -= R2 (l. . Odrediti moment trenja kojim ulje deluje na osovinu i snagu trenja. Elementarna sila trenja je dFw = 1:) R dcp u kojoj je cp ugao.p-I::.6. . Posmatra se nepokretni klip.. • '" 2 2 b=y .2).7.7W.u+2C. precnika D1 = 2R1 i duiine t.Vj -V2 ) / (d 1 -do )71:. ~ 0. to sledi da je sina.4-13 u kome su OJ = 2mc (n[o/s]) ugaona brzina i y koordinata koja se meri od zida ldaja. gde je a ugau.P=lv1w= h Za zadate brojne vrednosti ove velicine iznose:M=1. h h=O. daje viskozni napon na zidu osovina 1: w = T\(dv / dy)y=".6.. n=10000/s. n )karakteristicna g. 1':'1. S obzirom da je maksinialna yrednosttrigonometrijske funkcije (sina.7. Osovina precnika D=2R okrece se brojem obrta n u kliznom lezaju u kome se nalazi ulje viskoznosti ~. Visina procepa na proizvoljnom ugaonom polozaju.Pn-App' Konacno iz jednacine kontinuiteta za khpa v p He V = V.

Prema tome.7. pa se primeuom izraza (4.36) o posledicama pomenutog zanemarivauja bice vise reCi na krajl! ovog paragrafa.R12 )n. opstom Darsijevom formulom I1p = p.ekscentriciteta (e = 0) funkcija (4. e e 2 U (4.7.729).2R (1 + 3. u fuukciji fCe) . sto znaCi da se u ovom pojednostavljenom slucaju protok odredjuje kao: v= .prornenljivih sila.7.38) dobije resenje za koeficijent trenja koncentricnog kruznogprocepa..7.. koje su prisutne u mehanickorn sistemu koji polcrece .7.33) Da bi se primenom izraza (4.38) 1 u kome je Re = v mDH / v Rejnoldsov broj i DH = 2(R2 .7. U specijalnom slucaju kada nema . Sa ovom pretpostavkom.·izraz(4. (4.7.7. 3 (4. ..R1 ) = 2R2 (1.7. Veoma cesto se u literaturi iz UH. Ovde treba napomenuti da ako se u funkciju f (e) vrsi izosta'lljahje clana liZ a / 2R2 . iz izraza (4.pD2na 2)d<p12111 fCe) . _ f.7.. I1pDzna 12111 3 (l+2"e): 3_ 2 (4. stoclaje koeficijent trenja 1.(0) = 96/ Re koji vaZi za koncentricni kruzni procep.7. pri cemu je funkcija 3_ a 3_ 4 f( -) = 1+2"e 2 . . sto znaCi da je srednja brzina strujanja kroz ovu elementarnu povrsinu odredjena izrazom (4. a sto je prakticno slucaj u literaturi iz UH.= Re fee) ... iz izraza (4. U tu svrhu se posmatra He kod koga je dejstvo svih spoljnih sila.7. (4..p V- zr 12 11/ h (R 3 0 11 2 - _."'·f / Df[ . dalje.7.37) pada pritiska i poredeCi ga sa.33) dobija se protok kroz koncenrticni prstenasti procep: dV =vdA =vh(Rz -h 12)d<p . .7. 12.35) kojoj je e = e 1a relativni ekscentricitet protepa..35) ima vrednost f(O) = (1 +11) 12. v. 4. Clan uz a 12Rz izostavlja. dobija se izraz za koeficijent trenja .z +ge ) . zanemarivanje ovog CIana nije opravdano.30). Protok kroz procep odredjen preko srednje brziue iznosi rj = v m (R.37) Odredjivanjem.7. Dinamika hidrocmndra \ I Pod dinamikom HC-a podrazumeva se kretanjeklipa i klipnjace HC pod dejstvom stvarnih .34) odredjuje srednja brziria strujanja kroz ekscentripni procep 11 R2 (1 3 vm = :11/ l=:~ 48 1+11 f(e).11) hidraulicki precnik procepa.Osnove uljl1ehidraulike 333 povdinu dA= h(R z -h 12)d<p iznosi: (4. Za odredjivanje ove f~nkcije koristi se pretpostavka da se protok kroz elementarnu povrsinu dll moze odrediti kao protok kroz odgovarajucu elementarnu povrSinu koncentricnog prstena visine h.33) mogao odrediti protok potrebno je poznavati funkciju v = v(<p).f. vrednost funkcije 1(0)= 1 ne dozvoljava da se iz (4.34) .

7. ili. Koeficijenti .40) x"U) == C. tada se diferencijalna jednacina kretanja (4.) III x(t) = xh(t)+Xp(t)== C1 e + Cze azt +xp(t) .. Na osnovu izgleda learakteristicne jednacine . na pr.7. Prema drugom Njutnovom zakonu jednaCina kretanja pokretnih delova HC glasi: mx = ~ (t). F112 =a 2 (pz .rradjevinskih masina kada je njena promena izazvana.39) Sile trenja u HC-u odredjuju se primenom F. veoma cesto ona je promenljiva.P2) '-ct..7. ". ukome su konstantni pritisci PI i P2 ' klip poCinje da se kreCi iz stanja mirovanja: Odrediti zakon promene brzine i zakon kretanja klipa ako se u tokukretanja savladava a) konsta- . Pro~ltI!m 4-14.Pa) x+~ x= P(t)-F(t) (4.1(PI. (4.' u kome je 13 = 131 + 132 ukupni koeficijent viskoznog trenja i pet) = ~ (t).~l sila viskoznog trenja izmedju klipa i cilindra. Ova sila predstavlja radlttt Slltt He-a. medjutim. i iznose: (4.41) =0 Konstante integracije C1 i C2 odredjuju se iz pocetnih uslova.7.. leoja daje korene Ij 0 i 1'2 == -[31 In.J82 -oo 2 . sledi da je resenje homogenog dela diferencijalne jednacine (4.7. zamenjeno dejstvom jedne spoljnje sile F(t) ~g=~-'-1I>- X F(t).40) je sila koja potice od polja pritiska.7. pri cemu je }. a F112 sila viskoznog trenja izmecljll kliplljace i kuCista cilindra.7.40) svodi na oblik m a njeno rdenje moze da se napise leao x+28 x+oo 2 x == P(t)-F(t) ' ajt (28 =oI m' 00 2 =. odnosno da obile partikularnog resenja zavisi od oblika funkcije F(t).7.-2 _ r [31 m := 0.7. Za partikularno rdenje vaH vee receno u sklopu analize jednaCine (4. dok se partikularno reSenje xp(t) tek moze naCi na osnovu poznavanja funlecija pet) i F(t). U horizontalnom HC-u prikazanom na s1..P2(t) -ct. u sklopu mehanickog sistema postoji opruga cije dejstvo se izraiava silom Fc "" ex.334 G.eksponenti aJ i a2 predstavljaju korene karaleteristicne jednaCine r 2 '1-28r+oo 2 =O. Ukoliko u skolpu HC-a.39) diferencijalna jednacina kretanja se svodi na oblik: m m.f3t1m + xp(t) . l (PI . imaginarni iIi dvostruki.22). promenom sastava isleopavanog tla.move uljne hidraulike HC. a sto direktno utice na oblik homogenog resenja.P2)+~IX. tj. . Ovi leorelli mogudabudu realm. pa opste resenje diferencijaIne jednaCine moze da se napiSe u oblik:u: x(t) =C1 +C2e.ll =ct. a12 =-8±. . 2 (pz . Zamenom ovih sila u (4. pak.Pa)+~2x. leao s~o je to slucaj kod rudarskih i !.41). Ova sila moze imati konstantnu vrednost.7. +Cz exp( -f3t / m).!2.4.'· Kod stacionarnog strujnog rezima sledi da je P = const.P2 (t)-Flll-~2 -F(t) izraza (4.

. d.--. -!l>- x O PI' P2' ' (X. Zadovoljavanjem. m' P CI =-7+(T.F) / m == const. PI' (XI' (X2' ~1' ~.. savladavajuCi radnu silu F = const.. t Cije je opste resenje: (/() ==. P . C. sledi da je l(t) == (P . za ovaj oblik partikularnog resenja. m. p. pa se partikularno rdenje diferencijalne jednaCine (a) trcdi u obliku x p (t) == Ct. x + m x == I() . Konacno. NaCi X zakon kretanja klipa ako je sila opruge veca od sile viskozllOg trenja. Poznate velicine su: D. ) P F(t) t x(t) = C. -B==K= b(p+mb)' Zadovoljavanjem pocetnih uslova x(O) = x(O) == 0 odtedjuju se konstante: mP mb .1)K . Konacno. m b) Kada se radna sila menja po zakonu F(t)== aexp(bt) funkcija l(t) ima oblik I(t) = P / m+aexp(bt) / In. U protivpritisnom prostoru HC-aprecnika D nalazi se opruga krutosti c koja je u pocetnom stanju mirovanjasabijena zarastojanje xo' Ukljucivalljem razvodllika u komorama HC-a vladajukonstantniprIHsciPI i P2 (PI> P2) klip poCinje da se krece pri tome . p. In. D.Osnove zilj'ne hidraulike 335 ntna radna sila (F=const..ProDlem 4-15. .F) / p. Trazenjem partikularnog resenja diferencijalne jednacine (a) u obliku x(t) = At + Bexp(bt) dobijaju se konstante P A=j a' . C2 ==p'(j-'-bK) . p p + P I+K(l+ inb)_ mP.F) / p2.. RESENJE ZaddavajuCi iste oznake kao i u Odeljku 4. p.. P p2 .. Primenom pocetnih uslova x(O) = x(O) = 0 iz (b) se dobijaju konstante: C2 == -CI == m( P . iz (b) slede trazeni zakoni xU) == ~ . dobijase diferencijalna jednacina kretanja klipa: . p2 (e-~tlm_l+~t).7. zamenom nadjenih konstanti u (b) i potom njegovim diferenciranjem dobijaju se zakon promene brzine i zakon kretanja klipa XU)== P-F (l_e-~t!m) p x(t)== m(P-F) . (a) (b) a) Za slucaj konstantne radne sile.-.. + C2e-~tlm + xp (t) . b.bK) e -f3tlm_bKebt .(~ . P=const. RESENJE Diferencijalna jednacina kretanja pokretnih delova cilindra glasi: SlikaPA-15 ..f3t1m -K it .7. x(t) == m (p -bK) e. a.diferencijalne jednaCine (a) dobija se konstanta C == (P . Poznate velicine su d..) i b) ako je raqna sila opisana zakonom F(t) == a exp(bt).

Koriscenjem pocetnih uslova kretanja xeO) == x(O) == 0 odredjuju se konstante C1 == -8 Co / qco 2 i Cz == -Co / co 2 .. (q=Je co2 .1 (Odeljak 4.2c). vrsi udarom klipa 0 tela cilindra tada maze doCi do osteeenja cilindra. co" q 4. Na kraju radnog hocla kretanje klipa prestaje (tree a faza kretanjaklipa) aktiviranjem razvoclnika..2).8. Kalea je partilcularno reSenje xp (t) == Co I co 2 .(P1 . Za pouzdan rad HC-a treba teiiti zaustavljanju ldipa bez udara na kraju trece faze kretanja.4. promenljivim (s1.. l Sa ovim korenima resenje homogenog dela diferencijaJne jednacine kretanja je: xh(t) =: Cte'it +C. hidraulickimkoeenjem. Veoma je eest sIucaj u UHS-u da nema uredjaja za ogranieenje kretanja. Cime se postiZe deIirrricno ublaZavanje udara (kriva b)ilinjegovo potpuno izbegavanje (kriva c)..7.e r2t =e. tj. Hidraulieko kocenje se postize ugradnjom :. pokretnih delova mase In.. D 2n 2 271: -. na pro mikroprekidaCima za ogranieavanje hoda.pz).8. iIiudarom klipa 0 tela cilindra (kriva a sa s1. [1 -01 ( -smqt+cosqt.8.8.-e )] xU ) =. NajeesCi tip prigusnica jesa konstantnim (sIA.Px-c(x-xo ).4.Bt eCl sinqt+C2 cosqt) . To je razlog da se u zavrSnoj fazi kretanja klipa njegaY9kretanje llSp()raVa.8.336 Osnove uljne hidraulike . kao na pro kod rueno upravljanih URS-a.82 »).4.eC1 sinqt+Cz COSljt)+Co /co . .7. dilkie. to opste rese'lje diferencijalne jednaCine kretanja glasi: z Bt xp(t) = e. UHS-u.z=-8±iq.-4-. Ovaj tip kocenja zasnovan je na porastu vislcozne sile trenje il trec()j fazi kretanja.2b) i poddiljivim prigusenjem(slA.1).F Ona moze da se napise u obliku: .7. tako da se trazeni zalcon lcretanja svodi na oblilc 8 .7. iIi C 1 i Czodgovarajuce konstante integracije. . mx = P1 -. a sto moze da se ostvari tzv.8.1 fazi zaustavljanja Idipa.dgusnice koja stupa u funk6j" '. Co . ux+co zx= C0' x+ 2'" pri cemu su konstante: 28= Jl m ' co 2 =:- c m' UzimajuCi u obzir uslov zadatka da je sila otpora veca ad sile viskoznog trenja (co > 8) dobijaju se koreni karakteristicne jednacine r2+28r+co 2 =0 =>r . 'Ako se iz bilo kojih razloga zaustavljanje klipa. nepozeljno 11. sto je.7. pri cemu su ct i C.7. tako da je udar klipa 0 tela cilindra veorna moguca pojava.7. HidrallllIicko itocenje kril!taJrnja Osnovni zadatak HC-a je da dejstvom aktivne' sile pritiska ~ u toku radnog hada savlada neku radnu silu F brzinom v p' Tom prilikom dijagram promene brzine klipa ima izgled prikazan na s1.Pz CD -d )4-cx.2a).

Osnove uljne hidraulike 337 a) b) Slika 4. Tjd 7t. U ovom proizvoljnom polozaju. tako da jednaCina ravnoteze sila koje deluju na pokretne mase glasi: 2 2 n D n PleD -do)4"=F-~(0)+P2-4-' 2 (4. sto znaCi da su naponi na zidovima kontrolne zapremine 1: wI - -1: w2 - . jer je njegova vrednosfdiktirana padom pritiska u povratnoj grani UHS-a. dy It Zamenom ovih napona u prethodnu jednaCinu nivn.4. Za dalji proracun potrebno je.2 Na dalje ee se detaljno analizirati sarno slucaj hidraulickog kocenja primenom prignsnice konstantnog preseka (s1. na prigusnicu deluje dopunska sjla trenja M (x). u posmatranom slucaju merodavna razlika pritisaka /:. Dakle. vp =const.doA id2 • U drugoj fazi kretanja klipa radi se 0 stacionarnom rezimu rada sa Pl = canst.7.y=h . P2 = const. 2 2 n i3..24). Ova razlika pritiska se odredjuje iz ravnoteze sila koje deluju na kontrolnu zapreminu procepa .. takodje.8.7. Medjutim.43) Kretanje klipa u fazi koeenja opisallo je diferencijalnom jednacinom .fazi kocenja klip prigusnice precnika d l ulazi 11 cilindar precnika d2 .·U treeoj fazi . Izraz za dopunsku silu trenja i3.8. pri cemu su tangencijalni napon 1: wl na klipu pri~lsnice i 1: w2 na zidu cilindra.2 X . Zbog promenljivosti pritiska P2l (x)..42) gde je F~ (0) sila trenja na pokretnim povrSinama.7. . gde se koorciinata y meri od zida cilindra.P22 nije toliko znacajna..otde dobija se merodavna razlika pritisaka I1p(x) =.. koja se odredjuje izrazorn (4. Karakteristicne dimenzije klipa. h 2Tj (4. dVTjX -Tj(-) y=O. eime se fonnira koncentricni kruzrti procep visine h = (el 2 . dopunska sila trenja je odredjena izrazom (4. ova razlika pritiska je fuJikcija od kordinate x. poznavati rrierodavnu razliku pritisaka.7. Idipnjace i prigusnice defenisane su precnicima D.22).7. keji se svodi na oblik tiFf] (x) ~ l = -h-x x .7.dl )! 2 i trenutne duzine x.2a).F'l (x) u sebi vee sadrZipretpostavku 0 linearnom profilu brzina u procepu v(y) =x y ! h. sto znaci da se uticaj razlike pritiska na dopunsku silu trenja moze zane mariti.P = P2l . .p(x)(d2 -dl )4"=1: wAnx+1: W2 d 21CX . dok je pritisak Pn = canst.

(4. odrediti kolika se greska pravi u proracunu..8.2 0.7. (4.4 0.-.7.l (0). Smatrati da je srednja brzina strujanja u procepu jednaka ..7..7. m h 2h2 2mh2 Kada se diferencijalna jednacina (4.0 0.7.0 = 5. pokazuje da x -»/ za t~2Kvp -» 00. to se posle integraljenja izraza (4. brzini klipa.-=-~c------. a 1 2 3 4 5 6 I (2 KV/'2 Slika 4.6.6 0.30 postize se vrednost x = 0.. (4.8 1.1). Sa ove slike se jasno vidi da je ugradnjom prigusnice odgovarajuCih dimenzija moguce potpuno izbeCi pojavu udara klipa na kraju njegovogkretanja.2 0.svodi na v(x)/vp=1"7(x/t)2.99/..46) Postavljanjem uslova da brzina klipa na kraju hoda prigusenja bude jednaka nuli.7..4 0.8) pad pritiska u procepu racuna po laminarnom modelu strujanja koji vaii za koncentricni prstenasti procep (Odeljak 4. Medjutim.47) dobija zakon kretanja klipa u toku hidraulickog kocenja x/l=(e/~2KVp _1)/(/~2Kvp +1). izraz (4.--"! 0. dobija konacan oblik x = -K xx. dijagrama sa s1. vee pri t~2Kv p 1.111.6 0.8 0.~(x). i izraza za AF'1 ex) i Ap(x).d j ll 1C 2 K=-(-+ )=--(D +d j d 2 ) .0 0.8.7. tj. tako da se u ovom slucaju brzina klipa.0 .47) S obzirom da je brzina klipa vex) = dx / dt .8..3.7.3 PrOblem 4-16.7.6 .7.45) napise u obliku dX= -Kxdx.7.7.3.0 -t-r-r--r-'-r-r:-rc.47) dat je na s1.2 0.48).P2t<D _d j 2 2 2 )*_ P22+' d 2 1C (4.42) dobija se diferencijalna jednaCina mx = F'1 (0) -F~ (x) .7. . 1.48) Graficki prikaz dobijenih rezultata (4. tj. 0.7.4 0..46).338 Osnove uljne hidraulike mx = Pj (D 2 -dg)*-F-~(x)-M~(x). dobija se duzina prigusnice I = ~2v p / K pri kojoj se to ostvaruje.7.].44) Iz jednaCina (4..7.7. (4.44) i (4. Ako se kod hidraulickog kocenja kretanja klipa sa prigusnicom konstantnog poprecnog preseka (Odeljak 4.45) u kome je konstanta 2 ll 1C dj D2 .Ap(D _dj2)~ koja koriscenjem pretpostavke daje P~/x) slabopromenljivo u odnosu na F..8 - 'fi ~ 0.4. a ne po realnom modelu sa pokretnim !clipom.0 ~"0. njenim se reSavanjem dobija promena brzine klipa v(x)=v p -Kx 2 /2.4.48) i (4. da vazi F" (x) "" F" (0). Analiza jednacine (4.

v' RESENJE.2c) klip prigusllice precnika d l ulazi U cililldar precnika d 2 • Tom prilikom kroz koncelltriclli prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. Ukupni protok na izIazu iz HC-a je If =V.sledi relacija K d+d 2 -2d 2 _ 0 =6 2 1 K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscelljem modela koji ima kOllstalltu Ko' Problem 4-17.7.7. (C.8. 12. Poznate veliCine su. dok kroz dopunski kanal precllika el i duzine ! struji laminarno.Yj.7. DakIe.-2 = . .v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz . a V protok kroz dopunskikanal.7.2d j2 ).d" h- .d.48)vaZe. Razlika pritisaka I1p o primenjella u postupku datom u Odeljku 4.v. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1." +C.d 1 ) 12 i x = v p brzina klipa.7. Za.7.p. daje konstantu Ko =: m 311h~ (D 2 +d.7.+V2' pri cemu je r~ protok kroz koncentriclli pracep.2 xx DH . jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. Iz Bernulijeve jedllaCine za strujanje kroz kanall1p(x) == p(c.d2 .43) I1p(x) = 2r]:i" 1112 u kojem je h == (el 2 .OSl1ove uij"ne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja klipa (4.l. h u kojoj je A=96/Re koeficijent trel1ja (izraz (4.4. :~ prigusllice.8. I1Po(x)=:P21(X)-P22=PA.v +'AJ I d +l)v. Efekte razlike pritiska lla silu trenja klipa zanemariti.".. poznavalljem 2 protoka ~ i V bice poznat i ukupni protok. U ovom kanalu nalazi se dOPUllSki prigusni ventiI. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.u'C. Poredjenjem ovog pada pritiska sa feSenjem (4.7.25).25) i ona daje protok ~ =v1(d. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v2 12Yj .+C. dobija se kvadratna jednacina 2 64v 4v.-d12)*=x~(d2+2dl)(d2-dl)' Razlika pritisaka je odredjena izrazoIll (4.7.47) i (4. 7.strujanjekrozkoncentricni 2 procep linearnim profilom brzina srednja brzina stnijanja je odredjena izrazom (4.. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik. Primenom modela strujanja sa l1epokretnim cilindricnim zidovima.v+1)v7 +-0 v 2 -?xx=O.43) dobija se I1po = 611p. Poredjenjem ove sa konstalltom K iz Odeljka 4. d 1. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom lezi u pretpostavci da je brzilla strujanja u procepu jednaka brzini klipa.C. sarno je pitanje kolika je konstanta K u njima.8.HC-a u funkciji trenutriog pol~'zaja. u kojoj je A=:64/Re. ./ "~. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.29).

vaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje. kliznim Idajem iIi ukljdtenjem. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.7. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaJ najnepovoljniji.7. Posmatranjem.t. Pror:!llclIlll!ll He lIRa izvijallJj!!'! Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog deJa klipnjace se menja.7 .h:b~w4kriticne a) b) (4.1a).340 Osn01'e u/jne hidraulike cije pozitivna rei3enje .7. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu U~ .1. uvelib) canog elementa konzole visine dz. odnosno izvijanja HC-a (s1. pri cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.9. odnosu . Ova sila zavisi od konstrukcije HC i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema . na osu .9a). i 1/2 vidi se da je ukupni kvazistacionarni pratok jednoznacno odredjen sa trenutnim polozajem prigusnice x.fila i oznacava se sa FK • Pri I 2e> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i 10Illova.7.9.9b. i to i tako da je maksimalna sila sa kojom radi He manja od i . 4.y+l 1 [ daje protok ]/2 = v2 d 2 rc /4.4.1.4. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaci. . Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.'-//.9./. U.7.J. daIje. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina HC-a maksimalna (s1.dz.J. El:asticlIU3 RilIRija i biticlIUOlll siila izvijanja a) Posmatra se slucaj kada je doslo do izvijanja He sL4. Nairne.7. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljestena konzala F (a1. ali ida je veoma slozena funkcija od ove koordinate. Izmedju vlitkana promenljive duzine nalazi se i jedna linija cija se duzina ne SEka 4. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se hiti61a . aka je sila F dovoijno velika JoCi ce do savijanja.9. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.91).9. Po resenjima za pro toke Til. Zato je pri proracunu HC-a obavezIlo izvrSiti njegovu proveru na izvijanje. v2 :::: S" +<. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R. 4.49) Slika 4.7.1.liniju e-e spoljasnja vlaknil (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz + t.dz.zglobom.Zbog.4.

47) i (4.Po(x)==P21(X)-P22=pA.7.43)f:. a V protok kroz dopunski kanaI. u kojoj je A.8.p. /':. i )/2 bice poznat i ukupni pratok. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.8.'1.v. .n : • Razlika pritisaka je odredjel1a izrazom (4.C. dok kroz clopunski kanal precnika d i duzine I struji laminarno. dobija se kvadratna jednacina ..v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz He-a u funkciji trenutnbg pol~zaj't/=­ prigusnice. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka 2 x v 12'1.7. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil.P 0 :::: 6/':.. 2 2 n. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /':. ..Osnove uljne hidraulike 339 RESENJE: Zakoni kretanja klipa (4.-2 = . 7. Poznate velicine su: d p d2 .d 1) 12 i :i:::::: v p brzil1a klipa.l.8.v + All d + 1) vi 12.2d.7E: Ukupni protok na izlazu iz HC-a je fi"='V1 +fi"2' pd cemu je ~~ protok kroz koncentricni procep. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.7..2c) klip prigusnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d2 • Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.25) X d 2 +2d1 v 1 ::: 3 d +d] . Razlika pritisaka /':. Ova veoma velika razlika u paclu pritiska clelom lezi u pretpostavci cia je brzilla strujallja u procepu jednaka brzini klipa. Dalcie.4.2 xx DH h u kojoj je A:::: 96/Re koeficijent trenja (izraz (4. mh Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.7.p." + C.7. . 2 i ona daje protok V! :::: v1 (d 2 -d1 )"4:::: X3(d z +2d1)(dz -dj ) .7.u'c.7.7.v' .P o primenjena u postupku datom u Odeljku 4. sarno je pitanjekolika je konstanta K u njima.).43) clobija se /':. ."" 6---:---"-----'K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem moclela koji ima konstantu Ko' Problem 4-17. Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4.jJ(x)::: 211:( 1/t 2 u kojem je h ::: (d 2 .p(x) :::: pC C.vaze. RESEN.Zastrujanjekrazkoncentricni pracep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odrecljena izrazom (4. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1.. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima. poznavanjem 2 protoka V.d.29). a clrugim ivaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.·sledi relacija Ko D2 +di-2d.:::: 641 Re. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. daje konstantu Ko:::: 3Tj~ (D 2 + d.7.25). Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti.48).

zglobom.Zbogvaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje. Po resenjima za pro toke )11 i r/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjel1 sa trenutnim polozajem prigusnice x. Posmatnmjem. (4.4. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. 32v 1 C. dok su unutnlsnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (Ai.7.t:. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1. aIm je sila F dovoljno velika loci ce do savijanja. uvelib) canog elementa kOIlZole visinedz. Nairne. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija r3ija se duzina ne Slika 4. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljeiltena konzola F (a1.4.9b.i. .9. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi.7. .+C.dz.. 4. sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu. Uodnosu na osu .u+C.7. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polazaj najnepovoljniji.1.1. Jasno je da je ta dliZina miniinalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.9. Ehllstliclln:!ll lillnija . dalje.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i irnaju duzinu dz +t:.9a).49) pn cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent Slika 4. odnosno izvijanja He-a (s1.1a).7.y+l). SUa F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se h:iticFltl stla i oznacava se sa FK.9.9. kliznim leZajem iii uldjestenjem.7. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate. 4. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi HC manja od kriticne a) b) I Fmax = FKlv I.7.d 2 2 r J daje protok V = v 2 d 7( /4.4.1. iklritiClll3 sUa ib/:vijallllja a) Posmatra se slucaj kadaje doslo do izvijanja He sl.4.9.91).340 Osno·ve uljne hidraulike cije pozitivno resenje v2 := 1 r 32v ~ 4v .dz .. PrOll'3Cllllll He na izv~jaJ!ijje Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja.7. Zato je pri proracunu He-a obavezno izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.1. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R.y+llv( d 2 )-+f1 xx (C. Ova sila zavisi od konstrukcije He i nacina njegovog povezivanja samehanickim delom sistema . Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. Pri -t> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i lomova.

'~(el + ?d···(l2 ~ 1) c d) 1 • Razlika pritisaka je odredjena izrazom (4. 11. poznavanjem protoka V. Razlika pritisaka /:. C.7.sledi relacija K _0 -6 K - DZ+d 2 _2d 2 2 1 D2 +d d 1 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem modela koji ima konstantu Ko' Pro/JIcm 4-17.29).25). -2d1 ).P o primenjena u mh 2 postupku datom u Odeljku 4. ~~ .7.8. samo je pitanje kolika je konstanta K u njima.Y.d. Poznate velicine su: d p d z . x el z +2d1 v1 = 3 d 2 +d 1 ' i ona daje protok · V1 VI z (d 2 . dok kroz dopunski kanal precnika d i duzine I struji Iaminarno.2c) klip prigllsnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d z .7.x 3 2 1 4.. Re = vDf{ I v Rejnoldsov broj i Df{ hidraulicki precnik Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4..'" C.43) /:"p(x) = 211x/ h 2 u kojem je h := (d 2 -el1 ) /2 i x = v p brzina klipa. p.8.v' Odrediti ukupan plotok ulja na izlazu iz HC-a u funkciji trenutriog polozaja __ . Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse- njem (s1. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /:"p(x) = p(Su +Sv + 'AI / d + l)v~ /2. .7.8.7.P o = 6/:"p. i V2 bice poznat i ukupni protok. u kojoj je'A = 64.48) vaze.7. prigusnice. .7. daje konstantu Ko = 3'l~ (D 2 +d. IRe.d2)~... a Vz protok kroz dopunskikanal. Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil. Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.7. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom leZi u pretpostavci da je brzina strujanja u procepu jednaka brzini klipa. C.43) dobija se /:. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v 2 1211. /:"Po(X)=PZ1(X)-P22=P'A 2= h2 xx DH II kojoj je 'A = 96/ Rc koeficijent trenja (izraz (4.. koji ima koeficijent lokalnog otpor"!.l. dobija se kvadratna jednacina z 64. Za strujanje krozkoncentricni procep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odredjena izrazom rj =V1 + Tt2 ."'-' .4. (r +r +1)1' Z +-v 2 --xx=O '?u '?v d2 h2 · ..7. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti. protok kroz koncentricni procep. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.47) i (4.OSl1ove u!jne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja kEpa (4.v' RESENfE Ukupni protok na izlazu iz HC-a je pri cerim je V.y 4. Dakle. Y. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima.

" + C.1a).1 .7. 32v 1 = c. pri cemu je faktar umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkeiji uloge He u sistemu. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate. Zato je pri proracullu He-a obavezno izvditi njegovlI proveru na izvijanje..49) Slika 4. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.? .90).7. dalje. DakIe pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. Tada se He staticki moze prikazati kao ukljestena· konzola F (a1..4.9. uvelib) canog elementa kOllZole visine dz.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz+lldz..1. U odnosu na OSU . a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. odno8no izvijanja He-a (81. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1.9.7.. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaj najnepovoljniji.4.91). dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (It -Ildz. kliznim leiajem ili ukljeStenjem~ Zbog vaznosti kriticne sile na rad He-a nacinu njenog odredjivanja posvetice se vise paZnje. . .9b.l(-·)r +-2 xx(~u +~y + 1) . 1 I r 32v? 4\1 .7.4. Nairne. Pri kretanju kUpa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja. Posmatranjem.1.7. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija Cija se duzina ne Slika 4.zglobom. krivine R. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. Ova sila zavisi od konstrukcije He i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema .y + ll. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus .7.ije pozitivno reSenje v? .move uljne hidraulike c.Elasticna Hl!Ilija i klriticllll11 siRa inijanja a) Posmatra I>e slucaj kada je doslo do izvijanja He s1.4.340 G.9. 4.7. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi He manja ad hiticne a) b) (4. '" V d'" h d'" J daje protok V = v2 d 2 n 14. aIm je sila F dovoljna velika!oCi ce do savijanja.ftia i oznacava se sa FIc' Pri radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dovede do deformacija i lomova.9. Po feSenjima za pro toke r~ i f/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjell sa trenutnim polozajem prigusnice x. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se kriti6ztl .

To je linija e-e i ona se naziva e/asticna lini.2.7.Osnove uljne hidraulike menja.ciftizdar tiki/estell U ovom slucaju (v. izazvan silom F. (4. A 341 primenom Hukovog zakona dobija se izraz za moment: 0' z = £ E. dok granieni uslov y(l) :::: Yo daje resenje za koeficijent k:. 2 n 2 Za n=l i za minimalni presek koji ima po visi:iliHC~a. s1.7.7. M=h·O'.7.. llizeg reda U odnosu na ostale clanove diferencijalne jednaCine (4. . Kako je radijus krivine odredjen diferencijalnom jednacinom: R:::: (1 +y'2 )3/2 I y". Postavljanjem momentne jednaCine za osux .7. (4.::(2n-l)2i' n (n=1.53) U ovom slucaju jednacina elasticne linije glasi: .52) Rdenje ove diferencijalne jednaCine zavisi od nacma pncvrscavanja krajeva cilindra i Idipnjace za mehanieki sistem. i slicnosti trouglova f>dz I dz =y I R =£.7. je JvJ=F(yo .4. Sa ovim momentom jednacina elasticne linije dobija obHk: y"+k Y-= k yo 2 2 k 2 = F I Elx ' y koji ima opste resenje y(z) -= Cl cos(kz) + C2 sin(kz) + Yo 1z granienih uslova yeO) = 0 i y'(O) = 0 dobijaju se konstante C1 :::: Yo i C2 -= 0.dA.51). ) :::..7.50) dobija jednaCina elasticne linije y"_ M (1+ y'2 )3/2 =: E E Ix M=.50) R A· R' u kome su E-modul elasticnosti i Ix-moment inercije povrsine poprecnog preseka. a to je poprecni presek 2 kHpnjace A =: d n 14 koji daje vrednost momenta illercije Ix:::: Jmin:::: d 4 n I 64. (4. a sto za posledicu ima da je clan y'2 mala velicimi. '.51) Elx U tehnickoj praksi se ne dozvoljavaju ugibi koji su 'veCi od 2% od ukupne duzine.a.> F=E1:~(2n-l) (21)' . to se iz jednaCine (4.y 2 dA=-_· J 0. odnosno od tipa osionca koji mogu da budu kIizni iii zglobni i ukljestenja. . dobija se kriticna sila izvijanja se F _ K - 1(2E Imin 4[2 (4.9:2) moment na proizvoljnom rastojanju z. Zanemarivanjem ovog Clana diferencijalna jednaeina elasticne linije ima obHk: IY"=MIElxl. a) Klipnjaca slobodna .y).

. ).9. koji opterecuje bilo koji presek je M = . Ova resenje maze da·· se napise U obliku k 2 = 2.cilindar ukl/dten Kada je cilindar vezan prednjom iIi zadnjom prirubnicolll a ldipnjaca zglobno oslonjena (s1. '~?.) . (n =1.7. ~~'-::"'////(.55) y(Z)=YmaxSlfl(n. . Z rc E I min (4. C2 0 i k = nn / I .:::J 2 (n / /)2 1 ono omogucava izracunavanje kriticne sile leao: y .4. koja zadovoljavanjem granicnih uslova y' (0) = 0 i yeO) F 2 Fa 2 = 0 ima resenje: FoZ z 1 y(z)=F(T-l+coskz. dobijaju se konstante C1 = 0.54) b) K/ipnjac0 i cilindar zglobno OSIOllj(!ili Kada su cilindar i klipnjaca zglobno vezani sa mehanickim sistemom (sI.9. (4.2. prouzrokovan silom F.7. za n == 1 i z=li2 dobija se da ona ima vrednost maksimalnog ugiba.342 Osnove uljne hidraulike (4.F y.3a). b) a) jednacina elasticne Iinije i izraz za kriticnu silu Slika 4.52) dobija se diferencijalna jednaCina elasticne linije y"+k Y=-Jik (l-z). ciji prvi koren..7. ima vrednost kl=4.52) na oblik: y"=+k 2 y=O . U ovom slucaju moment. tada se HC staticki predstavlja kao greda (sl.9.3b).7. svodi diferencijalnu jednaCinu elastiF cne linije (4.klsinkz).7. . (4.7.4.W//'-- Preostali granicni us16v y(l) =0 daje transcedentnu jednaCinu kl = tgkl.4.046rc 2 / [2 .4b.7..?. numerickinadjen.4a) tada HC predstavija gredu sa slike 4.7.7. dobijaju oblike: 2 .4934097. Cije je opste resenje: yet) = C1 cos(kz) +C2 sin(kz) Koriscenjem granicnih uslova yeO) =y(l) =0.7. medjutim.9..4. Uvtstavanjem ovog momenta u (4. C2 = Y max' Konacno. FK = Z2 * c) Klipnjaca zglobno vezana .7.56) z4 ..9. Konstanta C2 nije odredjena.7. dakIe..57) a) b) Slika 4. Kaleo je u ovom slucaju ldizni oslonac opterecen i horizontalnom silom Fo to je moment koji deluje na Y rastojanju M=-Fy-Fo(l-z).3.9.

49) je Tabela 4.7. .W dobija se jednacina elasticne linije A10 y(z) = F(l-coskz).cija Ir Ir redukovana duzina 21 1/2 je vrednost data u tabell 4.7.9.. 'W~~. deluje i moment M o ' ~F F tako da je karakteristicni moment koji opterecuje.57) i (4.5b). proizvoljni presek grede M = Mo .53).7.OsnG've uljne hidraulike 343 d) KltjJl?!aca i a!indaruk!.7. koji se odredjuje kao 1min = d 4 "n 164 kada je ceo poprecni presek ispunjen materijalom.9..9.60) Sematski prikaz oslanjanja u kome je HC~a.2 (4.9.5..59) Slika 4.6.4. Ovde ce se navesti jedna preporuka za. minimalnog poprecnog preseka. tj.. prema (4.v=5 . RezimirajuCi izlozeno 12 prethodnog Odeljka moze se konstatovati da poredjenjem dobijenih resenja za kriticne sile izvijanja . 2) 4Irld<50=:.v=3+4 .. Sa ovako odredjenom kriticnom silom maksimalna sila koja sme opterertiti ldipnjacu.2... osim sile F. Ovom prilikon na HC.7. Redukovane duzine HC Fmax = 7t 2 E I min vIr 2 (4.59) vidi se da se kriticna sila moze napisati u jedinstvenom obliku: FK 2 7t E 1min =--2- (4.... Ako je ldipnjaca napravljena od cevi tada se za d uzima spoljasnji precnik Cd = d 2 )· .y.7.7.7.7.5a) tada He predstavlja gredu obostrano ukljestenu (slA7..izrazi (4.61) U izrazu (4. izbor koeficijentasigurnosti u funkciji karakteristicnog geometrijskog odnosa 4lr / d .58 /1= 1 i koeficijent k kri ticna sila = 2nn / l F K iz koga se za dobija a) b) y 4n2Elmin = ---::--"-"". ito: 1) 41 r ld>50=:..dt)71: / 64ako je klipnjaca napravljena od cevi spoljasnjeg precnika d2 i unutrasnjeg precnika d1 " Vee je receno da je v koeficijent sigurnosti Cija usvojena vrednost zavisi ododgovorncisti zadatka kojeg obavlja He. Koriseenjem granicnih uslova: I yeO) = y(l) = y'(O) = y'U) = 0 . (4.61) I min je moment inercije povrSine klipnjace.7.7. (4. iIi 1min == (d. () 4.2.eJtelli U slucaju da su cilindar i klipnjaea za ostale elemente veza:rii prirubnicama (s1.55).Fy.7. AF t '.7.9.

l( iznosi d = 'V641 min!"J( = 69. zanemariti.1. a) U toku radnog hoda savladava se sila rezanja R =3kN brzillom vp = IOem! s. zanemariti. Za klipnjacu napravljenu od eevi debljine 8. kao i kineticku energiju fluidne struje. Radni sto se kre. ~. Do =20mm) (1"""/0 h.i. = 0.1 koji uzima u obzir i sile trenja dabija se precnik Idipa = 267.D = 4/ g(m+mo) U slucaju da je klipnjaca napravljena od punog poprecnog preseka njen precni. takodje.7mm. koji se obradjuje. Naizmellicno kretanje radnog stoIa obezbedjuje razvodnik cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu sa sl. Problem 4-19.ce preko podloge 1 koja ima koeficijent trellja J. tom prilikom uzeti vrednost stepena sigurnosti v= 5. Cije je resenje d 2 =93.-'''-'----''mm Ere2 . U jednom servisu HCse koristi kao auto-dizaliea koja treba da podigne do visine/=2m automobil mase m=1600kg.4l1lIl} ..344 Osnove uljne hidraulike Problem 4-Jl. d) Kolika je brzina povratnog hoda ldipa? .P. moment inereije preseka je 1m in == (d~ -d:)re/64. To kretanje izaziva HC (D=40mm."J dvosmernog dejstva sa jednostrukom klipnjacom.7. pre b) S abzirom da je eilindar ukljesten a klipnjaca slobadna to je redukovana duzina HC-a Ir = 2/. RESENJE: a) 1z jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip i uvodjenjem faktora f= 1. mase In =600 kg. == . Sve lokalne otpore osim razvodnika i filtera. Ukupnu silu trenja racunati kao 10% od sile tezine. b) Koliki je stepen korisnosti sistema? c) Kolika je radna zapremilla pumpe po jednom obrtu?.3mm.1. Na radnom stolu rendisaljke mase 1110 = 419. tako da se za odredjivanje spoljasnjeg precnika dobija jednacina d~ -(d2 -28)4 -641 min In =0. Primenom izraza (4. ako je llvp:::: 0.91 i u slucaju kada se vratilo pumpe okrece konstanUllID brojem obrta n=1450° Inl~. spoljasnjeg precnika d 2 i unutrasnjeg Slika PA-iS precnika d] =d2 -28.8.4 kg nalazi se predmet.4-19b. Masa platforme i klipa sa klipnjacom je /no == 1000leg.~ Odrediti snagu pumpe potrebnu za pogon UHS-a. Odrediti: a) precnik eilindra ako je radni pritisak p=5bar.61) za maksimalno opterecenje klipnjace FmB]{ == / g(m+nU dobija se moment inereije povrsine 4/ 2v rg(m+mo) I . Promenu mase radnog pJ:"edmeta u toku obrade. b) precnik klipnjace ako je ona napravljena od punog preseka celika (E == 2· 1011 Pa) i ako je napravljena od cevi deljine zida 8 = 4mm.

odredjuju brzine strujanja v1=1.lbar. kao drugo.PZ (D' 2 -Do )-4' 1 Z IV? '>".Pf=O.6m/s u vodu pod visokim pritiskom i V 2 =1..3 Pas. 5. odredjlljeprotiv-pritisaku HC-u P2 =-pgH+PA2cr2-"*6. od jednaCine ravnotde sila koje delujuna Idip . Prime nom Bernulijeve jednaCil1e za preseke 0-0 i 1-1 dobija se porast pritiska u pumpi: . m Tj=46. Sada septimenom Bermilijeve jednacine za povratni vod. 7. D 1C 2 1C F -R +~lg (l7l0 +l7l) = PI-4-. .2127.d <2320 -+ !C1 64 ~('-12) A1=0. E=HOllpa)." odredjuje se racini pritisak Pl = 33.. kao prvo.:.-D )=V . Na osnovu brzil1e kretanja klipa postavljaju se jednaCine kontinuiteta: Slika P. p4 0 2 4 2 iz kojih se. H=lm.1!. Ostale poznate velicirie. o 1 234567 'VJ(l/min) Slika P.'. su: d'.j) Pogonslci HC je ukljeilten na-p'. dok je maksimalni hod !cEpa.2 m/ s u povratnom vodu. A. tj. V 1 =V P --=V 1 D 2 1C 4 d 2 1C 4 V • 2 =V 1C 2 2 d 1C -(D . IIp=0.65 I! min pomocu kOj1h se 1Z dijagrama hiclraulicke karakteristike razvodnika dobijaju paclovi pritisaka 6.dnjoj prirubnici a klipnjaca je zglobno vezana..P1 = 0.4-19b RE1ENfE: a) U slucajevima bda je poznato kretanje i opterecel1je izvrsnog organa.8.2836. koje dajukoeficijente trenja: Re. p=865kg/m3 . dalje.0. Zane mariti sileviskoznog trenja i smatrati da su vremena ubrzanja i kocenja klipa ista. ".15bar. tada se proracun URS-a upravo pocinje od izvrsnog organa. L=1.5.J ("'.= pv. koji odgovara duzini preclmeta.l0 mm.45 bar i /}P2 =0.. i a potom. odredjuju se zapreminski protoci v\ =. PolazeCi.=0.' i .~yt-D. Nacrtati clijagram promene brzil1e klipa u toku jeclnog cildl)~. Izvrsiti proracun HC-a na izvijanje (v=3.220bar. 1=2m.Pf =51842Pa .54l / min i)/2 =.. '=Re 1'] . kao sto je i dato u ovom primeru. OSl1ove ulj'ne hidraulike 345 e) Odreditivremena radnog i povratnog hocla.4-19a .1Q.2m. za preseke 2-2 i 0-0.

u kojima su radne sHe: F" ==R+J.4-19a promena kretanja klipa ostvaruje se elektromagnetnim aktiviranjem razvodnika primenommikro-prekidaca.2 2F I Slika P. '21 p: 135.P.9ms.lg(mo.2). ukupna vremena radnog i povratnog hod a. =V pD2 I(D 2 -D. 3 c) Radna zapremina pumpe je q == r~ / nllvp == 5. Kako je shematski i prikazano na sLP.7 L tako da je maksimaIno dozvoljena sila n2 EImin n 3D. 2 v· leao i duzine na kojima se obavljaju ova kretanja: (m+mo)v~ '] 21'.lg(mo+m) ~=J. 12 Radni hod Povratni hod (m+l7lo )vp .4-19c tl =tll +t12 H)3=2tll +(L-211)/vp =12. 1z zakona kretanja. to u toku rada HC-a ne dolazi do izvijanja. .E Fmax 2 2 2 6277. Graficki prikaz kretaI~a klipa u radnom i povratnbm h6du dat je na sl.226bar v? .I) Za ukljesteni cilindar i zglobno vezanu klipnjacu redukovana duzina je Ir =0. ~ 25. ] 1. d) Kako se kolo pumpe okrece konstantnim brojem obrta to je protok kroz pumpu i dalje r/I . vaii jednaCina kretanja (m+mo)x== pocetnim uslovima xeD) == x(O) = daje zakone kretanja ° F..D.346 Osnove uljne hidraulike . vir 64·0.6N.p= PI +pg Ii +!J. tako da se za brzinu povratnog hoda dobija v.)=13.03s Konacno.pr~ b) I1s =57. . su: t2 ::::t21 H22+123 =2/ 21 +(L-2/2)lv. h p == 521. (D 2 .5ms (m+mo)v. koji daje snagu pumpe p== !J.4-19c. koja sa F x(t) == (m+'m ) o /2 F x(t):= Cm+'ino) t 2 (i=1.48<%.7 Lv S obzirom da je zadovoljen uslov Fmax > F=4kN .9W. I !J.)n 14.06mm . koriscenjem uslovax(tll) ==11) x(tll) =v p' x(t21 )==12 i X(t 21 ) == dobijaju se vremena ubrzanja pri radnom'ipovratnom hodu tIl v v.33cm/s .145 .714 cm /° .PI +PA I "dT==33.27mm 9. uz zanemarivanje sila viskoznog trenja. e) U toku ubrzanja (kocenja) kretanja klipa uradnom i povratnom hodu. a on je u povratnom hodu jednak r/I == v.+m) . (m+mo)v p 1'. uz koriscenje uslova zadatka tll =t13 i t21 =t23 .=9.

PB-R = 0.P. Kineticku i potencijalnu ellergiju fluidne struje.2. koji imaju zapreminski stepell kOriSllosti l1v = 98 % i masa pokretnih delova m1 = 150 kg i' m2 == 200 kg.MPa i l1p == 85%.a+2)T vp { 41 .U+8C. UHSse sastoji od: HC-a dvosmernog dejstva sadvostrukom klipnjacom (D=60nun. V= 104 2 1 =4m.p == a )/2 (a == 8.u == 0.Pj2 =O.' m ! s.k =0.pV]-4-)· (a) SlikaP. RE'SENJE" Za UHS prikazan na sl. p=905kg!m3. v = 1.5. Do == 20mm). ostale lokahle otpore i sUu trellja HC-a zallemariti. u odnosu:riazadate velicine.4-21 stepen korisllosti je definisan izrazom d 2n l1fIS = (FlV p1 +F2v p2 )/(6.12 ·10-4 bar I (11 min)2). i povratnom hodu savladava se radlla sila F=12kN brzinom v p =4cm/s.uo == 1.= D k k Ie 1-.4bar) i razvodllik Cija je hldraulicka karakteristika data izrazom f':.47·10-4 m2 !s.Osnove uljne hidraulike 347 Problem 4~20. !Y.85). Kineticku energiju struje i silu viskozllOg trellja HC-a zallemariti.5m. C. C. Na klipnjaci HC-a pri radllom.5bar. 2 2 1 t J ' p=~ F+(D -DO)41I':"PPA+f':. == 100kN i F2 brzinama vp1 == Semi s i v p2 ' Osim HC-a u UHS-u su ugradjelli: pumpa koja ima porast pritiska 6p == lO. 12 == 4 m. Odrediti stepen korisllosti UHS-a. 13 =3m.d Odrediti sllagu pumpe i stepell kOriSllOsti UHS-a. v2]} =596W.55 bar) filtera (I':"Pj = 0. ~ftN. filteri (!Y.tim iedomibitiod~edjelle" .PBR+I':"Pj+P(C. 4 l5 ==1. l=2m) uljno-hldraulickog razvodllika (I':"PP-A =f':. .4-21 IIp Da bi llfIS bilo odredjeno izrazom (a). spojnog cevoyoda (d=10 nun.5 m.Qstali poznati podaci su: d=25mm. pumpe (l1 p = 0. Do:::: 80mm).Pj] = O. -E-':::-'-:::'-~-~'-~'-'€~~~~S:::f:::I+'<.m· H Slika P.v p2 i F2 " One ee. potrebno je joil pozllavati i velicine v]. p=900kg!m3.5.k+A.53%~ Problem 4-21. Na HC-ima se savladavaju sile F. I] =1.:-"'--'1 ~p v' F I.1 bar ). upravo. <.4-20 . U UHS-u llalaze se dva vertikaiIJa redno povezana HC-a istih dimenzija (D=160mm. Ostale poznate veliCine su: H=lm.uo+C. v=0.0.28ml s llHs :::: 80.

t. 1 llv d ' 1 Re 1 a potom i zapreminski protok V. 3 =0.P1 .vl '" 0.1 = ~P . Konacno.L\p/1 .2. Karakteristieni pritisci u HC-ima odredjuju se iz..?:z se do.bija .5 -+ A =-=01225 ' .16225 i brzina kretanja klipa He 2 vpz =V 2 11 v (dl D)2 =37.94 bar P2.1 +L\V1 =Vp2 /11v ' dobija se brzina u spojnoj cevi D z' Vz = v 1 .191m/s => Rc 3 =297.PA.235 bar .45 -+ A] = 0. odre9juje se iz jednaeine ravnoteie sila koje deluju na klip He:. 1z jednaCine kontinuiteta VI =Vp1 . (j=1.P.Vp j .1 . v 3 =v z [I-11 v(n) =1. = 61. .348 Osnove ulj'ne hidraulike U UHS-u se definisu protoci u spojnim cevima .701 bar . kao prvo.PA.2 dT= 55. odredjuje se brzina strujanja i koeficijent trenja v pl D 2 64 v = .017 bar .)4' (j=1.( .2 = L\p /2 + ~P2 + PA.t. Do 2 .2 + L\f.2) gde su vrednosti indeksa i i j prikazane na sl.4-21.2) i (zapreminski) gubici protoka u HC-ima ~Vj = Vj . . 1z jednaCine kontinuiteta za spojnu cev.tCinama kontinuiteta. iz jednacine V3 =V. D 2n [4+/5 v.) =209m/s => ReI =522. treca nepoznata velicina. 11 +/2 v? PJ.V p] Cd) = 1. d 2n VI = Vi -4. (i=1. Definitivno.9995 bar. i iz Bernulijeve jednaCineza preseke b-c = (D z -Do)n (P11-4--~ -m1g) = 55.p P .55/ / min koji posredstvom hidraulicke karakteristike razvodnika daje pad pritiska u vodu P"A ~P1 = a· VIZ = 3.3 -d-T = 1.~Vl =Vpl I llv .2149. i protok V3 = 35.75cm/s. z \ \ .1 -d-T = 91.578 m/ s => Re z = 394. D2 n .3) protoci izazvani kretanjem klipa .2 =PZ.? . .076 bar. Bernulijevih jednacina za preseke O-a i d-O .0811 min koji daje u grani B-R razvodnika ~P2 '" a . sila F2 . VPj=vpj-4-' ?? n Vpj =v p /D--D.8 -+ 11. duzine [3' izmedju HC-a V2 = V. I iz jednaCine ravtoze sila Hel PZl 4 z '3 V2 PI. kada je ree 0 jedn<.

Osnove ui. Tom prilikom zanemariti sve lokalne otpore osim razvodnika i Jiltera. =3 m.~ 2.5 "'. Sada se. Osim HC-a u UHS-u su ugradjeni: pumpa (T]p = 89%). Ukupna sila viskoznog trenja u HC-ima je F. ""--11 Slika P. b) Ako je veliCina zazora izmedju klipa i cilindra.carakteristika razvodnika data je na dijagramu sa s1. lljIs == 70.4~19ai P. i klipnjace i cilindra h = 2 !-lm. duzina klipova Ip = 100 mm i d~ina procepa izmedju klipnjace i cilindra 1=50mm. klipova i klipnjaca je G = 10 kN. v p L":. dimenzija D=100mm i Do = 50mm. iz izraza (a) dobija llHs = 74. D .0 3 .m2g = 106. izrazenog silom F = 50 kN.: .2 CD .] = lkN . Hidraulicka J. i gubitke 11 spojnim cevima. HC-a (D= 1OOmm iDa = 56 mm) koji sluze za sinfu6:cizaciju podizanja platforme na kojoj se savladava sila F = 7 kN brzino:ril. koja se krece brzinom vp = 4. paralelno povezana. p = 800kg / m 3.2 -4--P2.ne hidraulike 349 D 2n 2 2 n . filtera (t.4-22a Problem 4-23. ( ' '5/3 = 2 m. razvodnik cija je karakteristika -data na dijagramu. Ostale poznate velicine su: d=16mm. ' q e 2.0 /1 '\:~ ~ 1. Problem 4-22. odreditLsilu viskoznog trenja u HC~ima: Dobijeni rezultat komentarisati. I) = 2 m.0 V lL 10 ~ 1~ V (llmin) 20 25 30 • Slik~. . Za podizanje kontinualnog tereta. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. sve lokalne otpore osim "zadatih..3W . Da bi se obezbedila sinhronizacija kretanja platforme u UHS-u su ugradjena cetiri redno povezana HC-a. V = 60 mm / s.83 %. (/ poteneijalnu energiju stmje. veoma jedn6stavno. F2 =P].Pf =O. zanemafiti. a) ZanemarujuCi sileviskoznogtrenja na HCima odrediti snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti sistema.5 /.4~21 dobijase P = 3000.091kN .d=16mm. Poznate velicine su: d o =20 mm. U.4-22b RESENJE: PonavljajuCipostUpke opisane primerima P. Ukupna tezina platforme. P. 10 =2 in.'~p =5cmJs. U UHS-u nalaze se dva jednaka vertikalna. Kineticku i F .25 em/ s..4-23b.0 0. 2 '2 -. 1] == 3 m.62 %. .-Do )4.>* 0.lbar) i venti! sigurnosti (kojije u toku normalnog rada platforme zatvoren).5 1. tezine G = 9 kN. Odreditisnagu pumpe i stepen korisnosti UHS-a. a . koristi se hidraulicka platforma.

17 bar .jne hidraulike Iz=2. (a) F+G=2[Pi-4--P2 CD -Dohf] odredjuje se pritisak Pl = 51.2. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 2-0 dobija se protiv-pritisak P2 = L\p B-R + t'lp j + t'lPt. / 4 = 47.6 Re 3 =404.3. Slika PA-23b sto hiraulicki paralelna veza izmedju cilindara cini da se ovde radi 0 slozenom cevovodu. sa kojom se dobija l1fIS = Fv p / P =72.n. D'2_D2 v3 =v P .3bar.6 m2 /s REfENJE: a) Postupak rdavanja ovog zadatka je slican sa postupkom izlozenim u primeru PA19a. v=53·10. odnosno padovi pritiska usled trenja: "'i "'2 "'3= "'4 t'lPti=p·'A.0 V 0.139»: = 0. d l =d4 ==do ' d 2 =d3 =d. odnosl1o snaga pumpe P=5488 W. 3 L\pj=0.2 =55.34m/s.5 .5m/s o v2 =vpC~)2 =1.. Re z . l4=2m.1l1 min i V4 = v"d." 85 %. posredstvolll kojih se dobijaju koeficijenti trenja (izraz(2.88 %.4) . s tom razlikom 3. a iz jednaCine ravnoteze sila koje deluju na platformu D2n. iIi onog iz primera PA-21.4 .0 // '2 2.5 .35[1 min posrecJstvoll1 cJijagrama sa sl. v4=2v3(~)2=1. / 4 = 32.5 ~ "'" V.3 + t'lPt.0988 . 11 p ·'.0 f 0. .4-23b daju pacJove pritisaka L\PP_A = 3 bar t'lPb_R = 1.. G/I l3=3m.=1.5 bar. = 0.7 Re 4 =647.716m/S d koje daju Rejnoldsove brojeve: Rei =943.0 o 10 20 30 40 50 p2 V (Umin) .4 = 2. ponavljajuCi i ovde pomenute posmpke iz odgovarajuCih jednaCil1a kontinuiteta se dobijaju brzine strujanja: Vi =2V2C%)2 =2. Karakteristicni protoci kroz razvodnik v't = vid. p=900kg/m .--=-2-o:<.5 ~ 0.l +t'lPt.0678 .1085 0. Sada se iz Bemulijeve jedl1aCine za preseke 01 odredjuje potrebni porast pritiska u pumpi t'lp= Pi +t'lPP_A +t'lPt.n.=589.(i=1.42 bar. 1.90 bar . 2 .#~ <l 1.5 // 3.350 Osnove ul.lildi·v7"12 .5m.1581 == 0.&~ ~ 2.953m/s . Slika PA-23a DalcIe. 2 n.P.

dok je He 3 horizontalan. I R2 -1 (2 InR I R 2 1). prigusnice i purnpni agregat (l1 p Fl 11 ::: 85%).~~ Stika P. R + h .2) =:. =:. f:.J =:. R. Ovi.2.53 N i one daju ukupnu sHu viskoznog trer~a u HC-irna Fll =:.Pl = PJ . He l i HC2 su vertikalni. F2 pI ~ 6. 99. i ! P2 ~~~~~.i koriste se hidro- cilindri He.f:.Osnove uljne hidraulike 351 1\1.j =:.. HC-i se nalaze u slozenorn UHS-u u korne su ugradjeni: razvodnici hidraulicke karakteristike f:.500 kg i m2 ::: 400 kg.14 N. njeno zanemarivanje opravdano. 2pv'lf. QR . b) Odrediti hidraulicke karakteristike pumpnog agregata. Odrediti vrednosti tih prigusenja. rnasa pokretnih delova m1 =.5bar. 1'0 'If.J =:.R2 =:. 'i2 II'} -1 (2 in' I -1) '2 1'0 P2 ::: 1nrz I 1'0 F~. dimenzija Di I Do.F. 3).P2 ' R = 2 D . PrODlem 4-24. 10. filteri (f:.4 bar/(l/rnin)2). 2(FT]. pri cemu su: 2 a 1 =:. 2 a2 =:.1 + FT].4bar). R 'If.2 izrnedju klipnjace i tela 'cilindra.P fl =O.04 N i Fll .p=-aV 2 (a::: 9. brzinarna v p.1Q. 2 pvn I Brojne vrednosti ovih sila su: 39. u ovorn slucaju.lp InR I R 2 . 2) odredjuju se sile trenja izmedju klipa i cilindra i ~. 2. (i=l. U odnosu na ostale sHe iz jednaCine (a) ova sila je nizeg reda veliCine te je zato. Za istovrerneno savladavanje sila . PI . ajA]Ji + f\vp (i=l.4-24 a) Da bi se u radnorn hodll obavilo zeljeno ktetanje poitebno je podesiti prigusnice Pl i P2 na odgovarajuce padove pritisaka.Pj2 =0.1 b) KoristeCi izraz (4~7.22) F~.

97 i TIp = 0. 2 .7 Q = 5477 W. t:. b) V == 121. U hidraulickoj presi.16bar . R ProD/em 4-25.1111 min . Zanema- riti gubitke na lokalnim otporima.783bar. Poznate veliCine su: D1 = 80mm. n == 1450 o /min. F3 = 130kN .l ulja kroz UHS 30% snage gubitaka. v p3 =8cml s. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. V.p /2 = O. dok se iz jednacine kontinuiteta za radni prostor HC-a . P = 27. Poznavanjem ovog protoka dobija se Slika P. Zanemariti: trenje u cevima i HC-ima. b) stepen korisnosti URS-a. U UHS-u prese nalazi se pumpa karakteristika 6p= 160bar. c) Na osnovu vrednosti stepena korisnosti UHS-a TIffs =(F. i c)brzinu povratnog hoda. Odrediti: a) radne karakteristi1ce prese (silu i brzinu presovanja). v p2 = lOcml s.409bar. kroz razmenu toplote.p = 114. razvodnik sa kvadratnom hidrauliCkom karakteristikorn (a = 8.ElVJE: a) t:. D02 == 50mm. nalazi se HC koji radi boljeg vodjenja ima dva radna prostora CD1 = 100mm. S obzirom da je zadato da se 70% ove toplote uljem dovodi u rezervoar to ce kolicina toplote koju treba odvesti rashladnim sistemom biti Q = 0.225kW .6bar . odrediti koliCinu toplote koju treba odvesti ulju sa rashladnim sistemom koji se nalazi u sklopu rezervoara. DO} == 70mm. D2 = 130mm. q = 150m 3/°. U1cupna maim klipa i alata za presovanje je m=200kg.11 I min. D3 = 125mm. odredjuje se ukupna snaga gubitaka UHS-a koja se pretvara u toplohl Q=M=(l-TlffS)P=7825W.P P2 ==5. osim na UHK. F1 == 50kN. t:.Sbar). F2 == 65kN. preda okolini a 70% akumulise u rezervoaru. sve Iokalne otpore osim na UHK.26 % .65bar .vp3)1 P ==71.352 Osnove uljne hidraulike c) Ako se pri prolaskl.p/J = O. 2 Ukupna sila viskoznog trenja HC-a je FTJ = 2 kN. RES.S· 10-3 bar / (II min)2) i filteri (t:. RESENJE: I \ 1 a) Prema zadatim karakteristikama zUpCaste pumpe odredjuje se protok ~ = q /1 Tlvp = 21. DOl = 50mm. v p1 =5cml s. i usled trenja zbog kratkih duzina cevnih deonica.9. D3 = 250mm). 2 2 .P P1 =21. Tlvp = 0. =vp(D3 -D J )nI4+vpD]nI4==vpD 3 nI4 . leao izvrshi organ.Vp1 +F2vP2 +F.Pl == a r J2 == 3. D2 == 100mm.4-25 i pad pritiska u razvodnilm t:. t:. 2 . kao i 1cineticlm i potencijahm energiju strllje.

i iznose: PI =: P2 =:: I:1P-I:1PI -l:1p113 = 155. b) Orediti hidraulicke karakteristike koje treba da ima prigusnica da bi se sa ugradjenom pumpom realizovalo zeljeno kretanje piese. Konacno.trenja. 2. a zatim i pad pritiska u odgovarajucoj grani razvodnika I:1P2 =:: aT/22 =: 2. U UHS-u se koriste sIedece UHK: pump a (l:1p = 160 bar ./(D32 -D2 )n=9. 2 m/ s.4. .3 1112 1 s. tako da maksimalna brzina strujanja u njima bude v:::. 6pf2 0. '3 == 6 m. d) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? Sve lokalne otpore. V2 =:: vpCD3 -D2 )n/4:::: 15. tj.im3 .2. tj. 3. a) Dimenzionisati precnike di spojnih cevi (i=I. brzina presovanja.pr II =: ~4r~ I vn .8 bar. Radi dobrog vodjenja alata pri presovanju koriste se tri HC-a. lY)p) Din 22n 22n _ = 86. iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju naldip dobija se sila presovanja 2 ..86). Kretanje klipova izaziva ulmpnusilu trenja FT] = 3 kN. Koliki je gubitak snage u prigusnom vodu? c) Odrediti silu presovanja. mm. osim u UHK.05 % • .28. Ostale poznate velicine su: 'I = 5 m. pogonjenog HC-ima.4 blar).014bar.34. RESENJE a) Na osnovu zadatog kretanja izvdnog()tgana veoma jednostavno se odredjuju protoci T~ u cevnim deonicama i==l.3. razvodnik sa kvadratnom hidraulickom karakteristikom (a =: 3. D3 D F=::PI-4-+ P2 C 3 -D j )/f-P3 C -D2)/f-mg-~ =7. b) c) llfIs = Fv pi Cl:1pV.~6 mml s. dimenzija DI =: 250 mm. P3 =I:1pz +I:1PIZ =:: 2. Za odredjivanje radne sile HC-a potrebno je poznavati i pritiske u radnom i protivpritisDom prostoru HC-a. i kineticku i potencijalnu energiju struje zanemariti. nepovratni ventil (6Pnv = 2 bar).12.Osnove uljne hidraulike 353 odredjuje brzina klipa. 2m! s potrebno je da se u odnosll na protacul1skiprecnik llsvoji prva veca standardna vrednost. 1z jednacine konti- Duiteta za povratni vod odredjuje se protok .0. 2 2 . je v p =: 5 mm! s.4). di. prigusni ventil i ventil sigurnosti.16. v =t2 . a zatim se dobijaju proracu- nski precnici cevi di. '2 ::::: 1 m. Problem 4-26. v p :::: 7.D ol =: 180 rom.. IIp = 0.915kN. =: =0. q n =: 1800 °/min.pr < di' Brojne vredn()sti· k6je se dobijaju ovim postupkom su: .391/ mm.10-3 bar / (l / min)2).95. Da hi bio zadovoljen uslov za brzinu stnrjanja cevima v:::.82mm/s. D2 =: 200 mm.514 bar. 4 i 5 zanemariti i glibitke usled .22. Na hidraulickoj presi brzina kretanja alata.62 bar .Masa kHpova i pokretnog dela alata za presovanje je m =: 650 kg. p =: 900 kg. a oni se dobijaju iz Bernulijevih jednacina za preseke 01.10:-:. filteri (l:1pII = 0. Pri dimenzionisqnjucevi voditiracuna da su standardne dimenzije unutrasnjih precnika cevi: 7.2. 2 vp=::4V. U cevnim deonicama 0. 0-2 i 3-0. llv = 20 cm 3 /°.

Hidraulicka testera sluzi za secenje kamena. Kameni biok koji se obradjuje./:.P ·qnTlv ITjp) = 81. =: V p D2 1CI 4 =: 9.09 l/min 0 ~ d 3.pr d4 =: 16mm.P3(D j -DO!)4.n ~ dJ.P nv = 158bar.5 m pokrece HM (q '" 0. Fv pi (/:.4-26 VI == vpCDI +2Di)1C / 4 == 33.2l1° . dobijen precnik cevi d 3 * =: 12 mm. /:. U stopu DHS-a koji pogoni kruznu testeru ugradjen je venti} V cija je prevashodna namena za start HM-a:.354 Osnove u!jne hidraulike Slika P. lednacina ravnoteze sila za pokretne de love izvrsnih organa daje sHu presovanja D I 1C D2 'It 2 2 1t F=: Pl-4-+ 2pz -4-.4-19a i P..4-21 dobijaju se karakteristicni pritisci u HC-irna PI=: 155. mase m1 =: 5000 kg.pr =8.95.'P p )Vs=166.67rnrn => d 3*= 12I1LTJl => d 3 =: 22mm =: == V pD j 1C/4 2 14.5mm => V2 .1 d) Tjl!S == 2 2 =: 1.6942bar. TIl! = 0.. /:. d 2 .'p=(/:. V3 =vp (Dj-D o1 )1r.p .4311mm =: =: 2 ' ~ dl =: 12mm . Kruznu testeru precnika Dr == 2. Ovde treba napomenuti da je proracunorn. c) Ponavljanjem slicnog postupka kao i u primerimaP.'Pnv+/:. kada je potpuno otvoren.6241 I min . a avo kretanje omogucava HC dimenzija D =: 80 mm i Do == 40 mm.pr == 18. Tom prilikom testera ostvaruje silu rezanja R=120Npostavljenu pod uglom a == 20° U odnosu na vertikalu.581/ mi.Tjv = 0. koji zadovoljava radnihod. V4 2 7. ovo nije merodavna vrednost jer u povratnom hodu kroz OVil cev protice koliCina Ii. .Pp = /:.pr == lOmm => 12.2 % .92). .. nalazi se na radnom stolu mase ln2 =: 1000 kg koji klizi preko podloge sa koeficijentom trenja !l = 0.731 I mm ~ d 4 .mg -F.734 bar .P3=: 0.87 mm => d l == 22mm . P2 =: 154. DRS testere se sastoji od dva dela . ali moze da se koristi i za regulisanje broja obitaja HM-a. ? .1.722MN . Medjutirn./4 .jednog koji pokrece kruznu testeru i drugog koji pokrece radni sto. te pre rna tome i ovaj precnik treba da bude d 3 =: d l • b) )/5 == q nTjv - forI =: 0.067bar .. Prolilem 4-27.5W.

5m. 10 = 2 m. d L/ Slika P. dok sila rezanja i dalje ostaje ista) potrebno je promeniti broj obrtaja na 11] :. v=6·1O.:: 2 mml s i da u povratnom hodll duzinu h=2m predje za t=30s. ilpr = 0. d = 30 mm. Hidromotorom kroz koji protice V:.:: 12 mm. kiheticku i potencijalnu energijll struje. i tom prilikom se dobija sn~ga PH = MilTCI30=4712. Brzinom strujanja·· kroz cevovod 4V / d 1t:.83) koja je potrebna za pogon ovog dela UHS-a. b) Zbog promena parametara rezanja (dubina i posmak. 3 p=900kg/m . oni sumedusobno povezani preko opterecenja izvrsnih organa koji sen~lazellnjill1a. . a sto se postiZe otvatanjem ventila V. .:: 0.s m2 Is.4-27 RESENJE: a) Dva dela UHS-a su naizgled nezavisni.66 bar .:: 150Nm.81) potrebne za pogon radnog stoIa i pad pritiska na· prigusnici kojom se regulise brzina radnog hoda. d]:. 15 = 1.Osnove uljne hidraulike 355 a) U slucaju kada se na testeri ostvaruje maksimalni broj obrtaja 11 = 300 °/min (a ventil V je zatvoren) odrediti snagu zupeaste pumpe (TiP] :.-~) ilPt :. 2 . U ovom delu UHS-a ugradjen je razvodnik Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a = 0.:: 200 a/min. medutim.:: qnlTiv:':: 63.489 ml S ostvaruje se laminarni rdim srujanja sa kojim je pad pritiska llsled trenja 2 I+L v A.JT= 28592 Pa ( .----. = 3 m.:: pA.5 bar. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe (Tip2 = 0.savladava seobrtnimoment M== RDT 12:. L=lm.:: 1. Zanemariti sve Ioka1ne otpore osim na UHK.vd Iv ' V == . i silu viskoznog trenja He-a.22 bar I (l / min)2.4 Wi pad pritiska ilPHM = P IVTiH :. 14 = 1 m.161 imin. Ostale poinate veliCine su: 1=9m. '] = 2 m.:: 48. Koliki pad pritiska i protok treba da se ostvate na ventilu da bi se ovaj rdim rada realizovao? c) Deo UHS-a koji sluzi za pogon tadnog stoIa tteba da obezbedi brzinu radnog hoda vp :. '3 I.

5).pV hl p1 = 6270..2579.< 2320 vid -+ A. Kroz grimu za regulisanje protoka protice Ti"v = Ti" '. Vi i koje daju koeficijente trenja..5) koje imaju brojne vrednosti V 1 :=: 2.T/2 :. Do = 50mm) ima zadatak savladavanja sile F = 10 kN. Problem 4-28.22 ml s . Karakteristicni pritisei HC-a su Sada se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednacina dobija porast pritiska u pumpi IIp= P1 + API +APn +AP12:= 16. YIn = 0. '.iPi:= pA.: 14. ApT~ IYI p 2 =507. 1d i2 n ( i=1.111 ! min.D~) n 14 =0... sto za posledicu ima ugradnju regulacione grane 5 u kojoj je protok Vs = Vj .446 bar.2 e) Na HC-u se savladava radna sila F = -Reos<X.5W . Prj povratnom hodu zahteva se brzina kretanja V.95. dok HC CD = lOOmm.. i pad pritiska na prigusnici /lp p = PI + AP12 . odnosilo padove pritisaka usled trenja Rei =-.. . .' 4 = 0. = v.: r)4 = vP (D 2 . i b'~zine merodavan protok strujanja = 4V. Vs := 2.Pl =49. dobija se pad pritislea na ventilu /lpv Lv 0 Vv .08l 1 min.89 eml s. = T/.. v = 0. Na osnovu protoka ulja odreduju se padovi pritiska u razvodniku API:= aT~2 = 4.67 em/ s koja daje protok ulja (D Dg) 1t 14= 15. iz Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola.j d2 (1=1. radnog 2 - stoIa v. S obzirom da je T/. Konacno. a) Odrediti radne parametre pumpe. HM (q = O.9 W. v 2 =8. b) U novom rezimu rada HM-a zbog promene broja obrtaja menja se protek i iznosi v.Vs = 21. i := 64 Re. 2 I . I -+ !.548 bar. = Ap-(Ilp[ + pA.13 ml s .05l! min ulja.. +mz)g+Rsinaj = 5777 N.+J..67 em! s .158 bar . .357 bar -+ p=. dole zbog konstantnosti sile rezanja pad pritiska IlPHM i dalje ostaje isti. = h! t =6.48 II min.356 Osnove uljne hidraulike Porast pritiska u pumpi je /lp= IlPHM +Ilp[ +t.495 m! s sa kojom se dobije koefieijent trenja laminamog strujanja A. Ii v i 2 .'s = 111 q ! YIv = 42. U UHS-u se nalaze clva redno povezana izvrsna organa HM i HC. brzinom Vv = 0.L[Cn. .ll/o. b) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? \ 1 . > V to je za izbor pumpe 2 Ii.dT+p)cVdT) =48.APtS = 11. 11v ~ 1) koji se okrece sa 11 == 400 °1 min ima zadatak savladavanja obrtnog momenta M = 75 Nm.452 f! min.603/1 min. dok kroz povratnli grann UHS-a tada protice V3 :.80 bar. i razvodnik Cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu.2 = 409 Pa. U toku radnog hoda radnom prostoru HC-a je potreban protok nlja 1/2 = v p D 2 n. tako da ce potrebna snaga pumpe biti P = t.. V3 = V 4 = 6. AP3 = ar:.

. sa kojima radi HM.r 2.97 kN .5 -- ! 3. Radni parametri purnpe su u novorn rezimu isti sa parametrima iz prethodnog dela problema.9 . .98. a) U slucaju kada rade oba izvrsna organa a HM.85% . l1v =0..96.0 2. llH =: 0. sa b) Kada Se razvodnik koji upravija radom HC-a stavi u neutralni poloZaj i time zaustavi protok ulja kroz granu 2. IIp =0. kineticku i poteneijalnu energiju struje.0 1.2. i~p == 70. a maksimalna duzina izmedu oslonaca je I == 2m. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe i silu koja moze da se savladava na klipnjaci HC-a koja se krecebrzinom vp = lOem/s.58 bar . 11 =5m.:r::i~~b<}= _ 4. 101lpa) su za preostaIe delove sistema zglobno vezani. Kineticku i potencijalnu energiju struje.5 . Y HS =: Prop/em 4-29..5 W.0 3. P = 5881.~ 10 20 30 40 50 V (//min) Slilca P.Osnove uljne hidraulike 357 e) Cilindar i klipnjaca HC-a (E=2.5 m2 Is. Fk == 158. p=900kg/m3. v=5·1O. Za upravJjanje nidom izvrsnim organima koriste se dva ista razvodnika Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a:= 1. 13 = 10m.4-28a SIika P. ~~-j .. U UHS-u nalaze se u paralelnojsprezi HM (q == 48 em 1°.5 0. Is ==lOm.IO-3 bar / (ll min22.Ostale poznate veliCine su: d = 20mm (za sve eevi).seokrece sa n = 1000 °1 min i savIadava obrtni moment M == 100 Nm. f).<-y /-<f~ V / / / / .5 1.8. DQ == 50 mm).0 c .1. (0=41. v p =85mm/s. odrediti moment i broj obrtaja.0 0. kao i silu viskoznog trenja HC-a.4-28b RESENJE' a) Ii' == 40 II min . ~'p . Odrediti kriticnu silu izvijanja i stepen sigurnosti HC-a na izvijanje. F n:./' . sve lokalne otpore osim mi UHK i sHu viskoznog trenja HC-a zanemariti. 3 • / b) c) llHs==(Fvp+Mm)/p:=67.Pf = 0. 12 =15m.9) i HC (D == 100 mm. 14 =15m.5 bar.1 Fk / F:= 15._. Zanemariti sve lokalne otpore..

17'=12m.. b) M =92. 16=lm. Fl F2 11Hl ='llH2 =0.946 kW. SpecifiCni protok HMl je ql :::: 44. 11v == 0. 'llHS = 65. F::::: 1I2. 19=='lm. ostvaruje se slozeno kretanje alatakoje sesastojiodobrtnog i translatornog kretanja.· q2 = 28.83. Do2 ::::: 40 mm) koji savladavajti sHe . == 80 kN i Fz =48 kN istom brzinom v p == 51iliil/4. /:!"P = 151. P = 9707 W. ProDlem 4·30. kineticku i potencijalnu energiju struje i sHe viskoznog .5 °/min. Koliki je broj obrtaja HM-a.4-30 ProDlem 4-31.9. 4 5 m1 =80kg.5 bar. P = 28. /:!"Ptl = Ibar. /:!"Pf2 ==0. v=5·10 . 1 =2m. 1112 =60kg.bi· se zadovoljila sinhronizacija kretanja. 11 == 4m.0042 bar / (l / min)2. Da bi se izvdila sinhronizacija kretanja izvrSuih organa koriste se 'dva direktno spregnuta hidromotora ('llvl = 11v2 == 0. Slika P. dok se direktna veza radnog i protiv-pritisnog prostora HC-a koristi za povecanje brzine translatornog kretanja alata.} ---' m -s- 2 RESENJE. Preko jednog krutog nosaca vrsi se prenos translatornog kretanja sa HC-a na HM i na alat za poliranje. '0:::: 1m. koja sluzi zafinu obradu unutrasnjeg zida cilindricnih cevi. /:!"Pt = 0. p==900kg/m.95). snaga pumpe i stepen korisnosti UHS-a? Koeficijent hidraulicke karakteristike razvodnika je a == 0.358 Osnove uljne hidraulike Ostale poznate veliCine su: d == 30 mm(za sve cevi). D2 :::: 80 mm. l8=12m. n::::: 1942. Obrtno kretanje se realii~je .8lkN.2911 min. IZ == 1m. Ostale poznate velicine su: d = 20 mln(za sve cevi).85.5bar. 'llp =0. 3 -5 . U UHS-u se nalaze dva vertikalna hidrocilindra (Dl == 100 mm. 13 == 10m. .. 13=2m.F. 14=lOm. Da bi se ostvarilo zeljeno . 12=5m. DOl::::: 50 mm. Do = 40 rum).o.95) a translatorno sa dva direktno spojena HC~a (D = 60 mID. Pri poliranju alat se okrece sa brojemobrta n i translira brzinom v p savladavajuCi obrtni moment M i aksijahlU silu F. 'llp =0. 'llH ::: 0. amasa ovih pokretnih delova je m=lOOkg.4°/min . l1 ""'5m. 'lo==3m.29 Nm . == 97 . trenja na HC-ima. . '5=lm.HM-om (q= 60 em3/0 . -4 m 2 I s.98. Zanemariti sve lokame otpore osim na UHK. 10 \1= 4 '. RESENJE: a) V. Odrediti specificni protok HM2 da . Direktna veza HC-a se koristi zbog dobrog vodjenja illata. p==900kg/m 3 .93 %. n =522. 1 =10m. Na masini za poliranje.995 bar .2 em3.I2l! min .

Osnove uljne hidraulike ..10-3 bar / (l/ min)2 . II p == 0.4-31. Vp == 251/ min.4 . PI YV2 <l=Vi Y~ VI =C> Vpt m DO . prigusni ventili PI i P2 i ventil sigurnosti Vs.81).5 140 60 800 vs.~V/''l'/kY/% 359 PI. P2 i a 12. Takodje zane mariti kineticku i potencijalnu energiju struje i trenje u UHS-u.5 bar).3 bar. fi3 VH~ P 2 Y yV2 t-V ~ t-Vvs ~ Slika P. Sa protokom ulja VI pad pritiska na razvodniku je 6pR =aVj2. v p' M i F) potrebno je izvrsiti reglilisanje 'fada n[o/ min] M[Nm] F[N] Rezim vp[cm/s] UHS-a na ventilima PI.4-31 kretanje u UHS-u su ugradjeni: pumpa (Ilp =120 bat. P2 i vs.Pf{ ="Mro 1VH'ilH' pri cemu je ro = 111C 130 ugaona brzina. b. razvodnik ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a == 5. redosledno: . filteri (Ilp /1 == 0. dok je pad pritiska na HM-u 8.1 otpore osim na UHK zanemariti. RESENJE: Protoci radnog fluida kroz HC-e i HM su: V2 ==V p .p/2 == 0. Karakteristicni . V3==v p CD -Do)"4 'VH=='ilv· Iz jednacina kontinuiteta za odgovarajuce racve u UHS-u dobijaju Se protoc! kroz ventile PI. Odrediti hidraulicke 900 b 15 170 65 parametre prigusnih ventic 20 70 1000 200 la i ventila sigurnosti i 1200 I' stepen korisnostiUHS-a za d 200 80 20 parametrepoliranja date u e 20 220 1200 80 tabeli PA-3tL Bve lokalne Tabela P . U funkciji od izbora parametara poliranja (veliCine: 11. D 2 1C • 2 2 1C • q 11 VI == V2 -V3 ' L\V == VI -VH ' ilVvs == Vp -Vj .

583 0.448 2.2.690 9.93 26.140 11.PyS TlHs bar 15. 9. /':"pP2 = /':"pH + Pj2 .azene proracunske vrednosti za zadatih pet rezima poliranja date suu tabeli P.425 11.7 119.V lImin 0.103 23.75 \ \ I . i iznose:' P2=/':"pR+/':"pH+6.816 31.349 77.140 66.823 72.03 33.08 % 15. Sada se iz odgovarajucih Bemulijevih jednacina dobijaju padovi pritisaka na prigusnim ventilima i ventilu sigumosti: /':"pPI = C.08 15. 6.220 9220 9220 37.930 88.7 119.08 15. odnosno iz jednacine ravnoteze sila zapokretni sklop.876 88.785 11.99 31.4-31.7 119.2 Na osnovu dobijenih rezultata proracuna sledi da je stepen korisnosti UHS-a mali.360 Osnove uy'ne hidraulike pritisci u HC-ima odredjuju se iz Bernulijeve jednaCine za povratni vod.579 2. a sto je posledica velikih prigusenja na regulacionim ventilima.87 20.pvs = 6.930 119.pj2' p\=P2+(mg+F)4/Dgn.6Pfl ' S obzirom da je snaga pumpe data (P = 6pVp / Tl p ) to sledi da je stepen korisnosti UHS-a TlHS = (Fv p + Mill) / P.575 13.4-31. Tr.7 b c d e Tabela P.P-(Pl + /':"pR + /':"pjl) .7 119.31 15. VI Rezim a c.Vvs tlPPI 6P P2 /:.p .448 1 185 C.

.BH..A. Beograd 1986... Crnojevic c.a llKOJIa.. Tome J.lJ/ 8 MeciJiHblx zUOpaSJl.. Ap3YMaRoB. OMO.entale des flu ides.. Ka8uiTtaLl/.A. AJIhTllYJIb.3. ASkovic. C60PHUK 3aOa<(. T 564"T 567.. A.fintlma~ stl'.. MASSON. HBaROB.!J. K.. u lmjizi "Ridraulika .e des flu ides. B.Ci"l1ojevic c. Kavitacija. Meclr:69(1988) 6.. 1978. Mecanique experim.H.. B.. teoriia. Knen. Beograd..C. TIOIIOB. Turbulence et couchelimite. Math. Cmojevic. Petkovic Z. 5.H. Hacocbl MocKBa..0:.ergy loss in the T-bran.meumatilct! Ila ala/mill 54-85. A..C.razl'odmci . 17. pp. 13. MaIIIllHocTpoeHne.(UIKe. Beograd. Tome U. Cantrak. 1990.chs. L 1984.U'-IeClfUX coiipoiThuMeHllJ7. Paris.C.. MocKBa. 3. angew.!J. 1982. )KHBOTOBCKHH.<I>. Ciipa60 /. Hidl'tltllilro. Masinski fakultet. 7. 11.361 LITERATURA 1. MarjanovitP.!J. ''Hldl'vcilimln'''u knjici "Hidraulilro t].II. Paris. BORDAS. 12.. 1986.r.Gradjevinska klljiga. Crnojevic C. Comolet R. Cal1trak S.c. Dyn. OMO. 3.A. 1989.. / .!J. 13-19. Bellisek M. Crnojevic c. FUOpaBJllllW U CTPO:HH3. KaJIMhIKOBa. Cousteix J. ZAMM Z. C.eT aJI. 1989.Elektrohidraulika". Hidrattlika ..H. 1984. ]J. EYTaeB.f"emjJIVNemi iz mehamke jllada sa iZ)lodlil1aiz teor[ie. Beograd. Statique et dyn. Aerodinamiqlle. ilOP. 3Hepnm. 14.. Toulouse.uu. E. Pavlovic M.. EOJIbllaKOE. 10. PmK. Mecaniqu. Caktrak S.5ipomeHKo. i dr. MeTaJIJlypnm. 6. Fluidl1a tehnika N°l. ASkovic R. S. lOT. B. 1990. jJlVb!em~ zadaci Gradjevi)'l~ka knjiga 1990.Felt/la..X:.H.aT. 1981. OMO.. ArporrpoMI13.CEPAD..AWUlUHOaupouiTieJl.bHOII ZUOpaBJlllKe.. 3. ma. 'tle6aeBcKH..aT" MocKEa. Beograd. turbomachines.. ABepllH.H. vlocKBa. OS/lOl'ihidraulike ipnel/Illtltike. Re. MnHaeB. C..liUlf ilo zuopa6. lliB:qrgIGIM. Crnojevic. Kompreson. 16. n. 1987. A. Candel S. 1987. 1986. U lWCOCHble ciJlaHu.Kavitacija .. C. 2. aapOOW-laMllKa.ecTBeHcKI. 1987... n. 15.amique desfluides reels. 4.R.rn. 5IHbllnH. Theoretical and experimental determinationcoefficients of en. iio .. MexaHlllfll JICllc)KociTtli U za3a. 11 gp. Bnru. 8. C.x. Crnojevic. .amlque desfluides non visqueu. 9.

29.ocTpoeHIIe. 32. L L 30.HH.E.o. 1988. . Djordjevie V.M.. Bordas.1teflURM. JIoOaqeB.. 40. Paris. Zbliica zadataka iz mehamkefluida. Labonville R.....MocKBa. Faisandier I.P. B. KHCeJIeB n.dwater wave~·. KYTenoB. 19.IiI.K. weil/l0::mep'ieiflU'teCK02o 06pooY6oBaHLIJl. TUOpaB. 1980. CI>eg5IeBCKIf0:.. 1962.M coilpoiuU6.Hill.afluKil Jlcuc)Kociflu. Beograd. 26. 1975.. 1970. 33.. K..el-lWl YeJleMemTt(L"'(. 39. Modern Developments in Gas Dynami~s. Brighton. Experimentsin Fluids 13. 35. I1BaHoB. 1986. 1983. 22. Kapemru.C.. Theory and problems offluid dynamics.. Bordas.aT.E. to hydrodynaniicsan. Problemes resolus de mecaniquedesjZuides. Fluid dynamically caused cycle-to-cycle variations in piston-draven pipe expansion flows.i l .. H. TUOpa6.'fpbill1:3p. r..M.PlenurriPress.P.aIIIKona.eeB. 1983.lUlKa.11. 36. 1986.Paris.51. and Pelieira IC. MocKBa. Bm:o. KOHCTaHTHHOB.F.. v. IA...r. MocKBa..T.eB.lVL. 1-10 (1992). CTpeMaH. B. 1983.. Cy. ITOlulu:jaHCKnll JI. Durst F. 1982. NaucIia knjiga.M.O:e:i1~I. 20. .Editionde l'Ecole polythnique de Montreal. TeXI-lLllleCKaR 'iuopoMeXaI-lLlKa. A. MexaflllK~ . An introduction.HaYKu. qyraeB.1987. EM:o. 31. Lj. 1991. CnollIIH. fl. lO. 3HeproaToMII3p. Mecanismes oleo-hydrauliques. Mehanikafluida. Dillamiku. '.JICUOKocLuutliaaa..eJlbqIIK. V. BbICma5I IIlKonu. Cupa6o 1HllK ilo xuCJpa6. Hughes. 197L 34. Krsmanovie. r. . BOWrKYHcKHH" 51. " 28. I(rreB.362 Literatura 18. Beograd.Duric... Loh.o. W.1lU'teCKue . Saljnikov. 38. ¢liJIillllIOB.DOrdevic. TuopoMexaHuKa.O. Circuits hydrauliques-une approcMinergetique. HacocbI HHaCOCHble CTaHIJ. Hajdin G.r. JIeHIIHrpag. ro. M. . MallHHocTpoeHIIe. 25.MaUluHbl. JIeHHHrpag.. B. R.aT. 1987. Lumbroso H. Schaums outline series. 1969.r. P. Ji:6yxqJa3l-lble LTteT. MIIHaeB. 1969. A.3HeproaToMH3p. CTpollH3p. T.MbcKBa. HaCOCbl Ll HaCOCflble CtUllfl~lILli.1tU leCKU. 3HeproH3gaT. rpaOOBCKnH. New York. 1989. TUopoMcxaHL1Ka u ia306aR owwMLlKa ..a llKona.. New York.F. MocKBa. <pag. M. MOClma.. 1968.. IT.B. MocKBa. A. MaIIlIIHoCTpoeHIIe.n.aT.H. 37. 1986. Fukui K. 21..ASkovie..TuOpa6JlwCa. r. 3HeprH5I. Sasie... 1987. KneB. B. jed/'tominerlz[iJ'hh J'tlUjtllijO Jllllda. Florida. K. 24.aT. l1p.L. Gradjevinska knjiga.. MocKBa. 27.f. TUopOOUllaMU1(a u {ueUJl006MeH i7pu fiapooopaaoBaHuu. nlOpa6JlllKa.O:YHqeBcKnll.. McGraw . OCflOBbl Mex.C60PflUK 3aOa t t. Mehaute. Laboratories Miami...<P. Bm:o.A. KpHB'IemW. 23.MocKBa" 1987.c."Gradjevinska knjiga.Beograd.M..

c. MocKBa.5IeBC:rrn:H. Oxford.o. Gradevinska knjiga. Protic. B.J. 30noToB... PUl1lpe i Fentilatod . JIerurnrpap.M. Ouziaux R. MocKBa. XVII JKTPM. 42.B. Gradevinska knjiga. ee. In. Mecaniqll. 1979. Pa6I1HOBII'I E. Beograd.MUKa 6eHL71wlJltJ.ProblemZ. 44.M. 51. CTpoHH3. r. Gradjevinska knjiga..f!... Cyp. Boundery layer theory. 43. 49. A. Rouse H.. Cy.. RB. 1978. K.ocTpbelille. CaMOIrJIOBR'l. 53. McGraw-Hill. B. OOLOBbl Mexm-lUKU JlCllOKOcUiu. <DaAAeeB.uida. Pro tic. Gand. Saljnikov V. 1O. Fluid mechanicsfor hydraulic engineers. ¢e. Edition Vyncke. New York. 1969. 57. Clarendon Press.oc'TpoeHHe. 45.B. TUOpaBJ1. 1980.. 1979. CaMo:i!llloBwI.ides.. Zadar. 1O.. 1973. 55. 1986. 1976. 1980.UKa.aT.. 54.. Dover publications.f.o. MaSinski fakultet.PaA.. IIaBJIeHKo. BOHTKYHCKHH. 1977. Patemoster C. Sasic.epa. 199146. Z.. 1986.Smith.K. Obradovic N. TuopoMexaHUlca. 52. B-42. TaJIHeB. Tuopoa3poMe---cm-lUKa. 1980.eeB. 47. 1988. POlI<):J. Beograd. Cy. M&anique des fluides appliquee. MOCKBa.. M. . Beograd.movi tllrbol1laSlila. Elcspertirlel'!tablo odredivallje ko¢cijenata lokalmlz otpom h'iwita Ilapmv(jemlz od cevmlz segmenata. Ct5opHUlC3aOa'-l Lio 2uopoaapoMexaHuKe MaliIHHocTpoeHlIe.B..temal Fluid Flow. Paris. HHTYCOB..R cyooczTipOlnTieJle~l.occTpoeHHe. JIeHHHrpa.. reJ'feI1J"t4 teorija.o.o.. Beograd. Ka6wTimiUJl.: P/ehanika/lttida.. Voronjec K. AM¢HJIOX:Ii~Il. 50..c. He.es desjlll. JIeHImrpaA. Ward . Statika i kinematika. CYAocTpoemre. 1980. BORDAS. l.. 3aoawluK UO 2LlopoMexaHuKe OJ1.. B. Nedeljkovic M.H.uLl. 1979. AapOOUHa. MocKBa. 48. .o.. 5LM. O. 56. 1982.. JIeHIDITpap.o. 1989.... r. Z. PelTier J. M.o..ecTBeHcKHH.. 363 Obradovic.N. 58.. C.literatura 41. Crnojevic. Schlichting H. MamI1HOCTpOeHHe.

24 cm.lTafija: str.(Edicija Mehanika fluida i hidraulicne masine) I Tiraz 500. izd.Beograd: Masinski fakultet Univerziteta. .Biblioi. Cvetlw Klasicna i uljna hidraulika / Cvetko Crnojevic. ISBN 86-7083-317-4 621.IX. : graf. prikazi . .8) a) Hidraulika ID =: 65041932 \ \ ."odna biblioteka Sribije.[1. [361-363].] .8) CRNOJEVIC. Beograd 532/533 (075.6(075. . 1998 (Beograd: Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurskog fakulteta). 363 str.Kategorizadja [J puiMRkadji Nal. .elF' .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful