Univerziteta u Beogradu Masinski fakultet

Edicija:

Mehanika fluid a i· Hidraulicne masine

Masil!1sid fakuilet Univerziteta UI Beogratch.n

Edicija:

Mehanika fluids i hidraulicne masine
@

Klasicna i uljna hidraulika. I izdanje, 1998. - ova Imjiga

Crnojevic C.
€&

Izabrcma poglavlja iz hidrodinamike. I izdanje, 1998.

Cantrak S.
~

Statika i kinematika fluida. II izdanje, 1998.

Saljnikov V.
®

Mehanika fluida = Teorrija i praksa. VI izdanje, 1998.

Cantrak S., Marjanovic P., Benisek M., Pavlovic M., CmojeviC C.
@I

Prirucnik za proracl.ln strujanja siisljivog flu ida. V izdanje, 1997.

Pavlovic D. M, Stefanovic Z.
<II

Tehnika merenja. I izdanje, 1996.

Benisek M., Nedeljkovic M., Kilibarda R., GerasimoviC D.
III

Dinamika jednodimenzijskih strujanja flu ida.

n izdanje, 1995.

Djordjevic V.
Iill

Pumpe i ventilaiori· problem!, resenja, teorija. I izdanje, 1992.

Protic Z. Nedeljkovic M.
Oktobarska Imgrada grada Beograda za najvrednije dostignuce 11 oblasti tehnickih nanka za 1992. godinu

Urednici edicije:
III !lI
flI

iD

Prof. Prof. Prof. Prof.

dr Zoran Protic dr VIadan Djordjevic, akademik SAND dr Miroslav Benisek dr Svetislav Cantrak

Kljucne reci:

mirovanje fluida,hidraulika, Uljlla hidraulika, jednodimenzijsko strujanje flnida, kolicina kretaoja, kavitacija

Sadri't{j Hidraulicki potpU110 hrapave cevi Hidraulicki hrapave cevi
2.1.5.1.5. 2.1.5.1.6.

III

135

136
136
139

Odredivanje koeficijenta trenja - Moody-ev dijabrram Odredivanje koeficijenta trenja iterativnim plltem Odredivanje koeficijenta trellja primenom racullara Koeficijellt trenja prj dozvucnom strujallju stisljivog fluida ..... . Odredivanje koeficijenta trenja pri neizotermskom strujanju Gubici na lokalnim otporima .................................................................. . ......................................... . Struktura strujanja u lokalnim otporima Gubitak energije na lokalnim otporima Uopstena Bordina formula Odredivanje koeficijellta Iokalnog otpora Mec111sobni uticaj lokalllih otpora Podela cevovoda ...... ;............................................... .. ............................................................................................ . ....................................................................... .

2.1.5.1.7.
2.1.5.1.8.

140

2.1.5.1.9.
2.1.5.2 2.1.5.2.l.
2.1.5.2.2.

141 142

2.1.5.2.3. 2.1.5.2.4. 2.1.5.2.5. 2.1.6.

142 142 145 146 148
152

2.1.7 ..
2.1.8. 2.1.9.

Ekvivalentni koeficijellti 9tpora cevne Jeonice Strujna mailiiw u cevovodu Sprezanje pumpi Hidraulicki proracun pros tog cevovoda povezivanjem grana .......................................... .. Karakteristike pumpe i ccvovocla, i sprega pump a - cevovod

153 153 154
155 156

2.1.10. 2.2.
2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.3.

158
158 Hidraulicka karakteristika prostog cevovoda sa rednim ....................................................................................... . ............................... ..

158
169 176
176
177

Merenje brzine primenom Prandtlove sonde Hidraulicki proracun sIozenih cevovoda

2.3.1.

......................................... ..

2.3.2.
2.4.

Hidraulicka karakteristika slozenog cevovoda sa hiclraulicki parale lnim granama ...................................................................................... .
K:avliiacnja ......................................................................................................... .

205
205

2.4.1. 2.4.2.
2.4.3.

Opste

0

kavitaciji

Hidrodinamicka kavitacija Kavitacijska erozija Kavitacija II pmnpama ................................................................................. .
otV@I."1e

206 209
213
i lIlagl.avlke .......... ..

2.4.4.
2.5.

Staciolllall"llll:lll isticalllja IkJl"O:Z male

2.5.1.
2.5.2.

Stacionarna isticallja kroz male Isticanje kroz naglavke

G"

Jre

............................................ ..

.............................................................................. .

218 ':18 220
226

2.6.

IV

Sam:ia/
Protok tecnosti kroz veliki otvor. Zapremina tecl10sti koja i~tekne kroz veliki otvor za VTeme l1jegovog otvarallja
KV3ziist:acioIDlllllrIDl3 isticauja IDlcsiisljivog fllunda

2.6.1. 2.7. 2.7.1. 2.7.2. 2.7.3.
3.

226 235 235 257 264

K.vazistaciollama isticallja teCl10sti pri punjel1ju iIi praZlljenju rezervoara razlicitih oblika ....................................................................... . K.vazistacionarno preticanje tecnosti u spojel1im sudovima Kvazistaciollarno isticanje pri tOlljellju iIi izranjanju sudova

lP'RlMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICINE KRETANJA
Zakon 0 promel1i koIiCine kretanja za geometrijski slozene strujlle prostore ................................................................................................. . Moment sila nastao promel1om kolicine kretanja Udarac mlaza u cvrstu pregradu ................... ..
271

3.1. 3.2. 3.3.
4.
4.1.

273 288

OSNOVE DUNE HI1IlRAUUKE
OSOmlID!3 razmatranja

nprimena lIJijne hidranllike

4.2. 4.3.
4.3.l.
4.3.1.1. 4.3.1.2.

Hidraulicki sistemi preo@sa 1mage OSI1@ve pll"OraCUln3 VRS

lednacine koje se koriste za stacionarni proracun rada UHS Bernulijeva jednaCina JednaCina kontinuiteta

4.3.1.3. 4.3.2. 4.3.2.1.
4.3.2.2.

J ednaCina kretanja
Opsta razmatranja

......................................................................................... . ................................................................................ . ........................................................................ .

Energetski bilans UHS

Promena temperature ulja Stepen lcorisllosti UHS
Razvodnid

4.3.2.3.
4.4.

............................................................................... .

Graficko prikaziv3Jrnjc uljno-l!1idll"anIicld.b komponcnata

4.5. 4.5.l.

Sila aktiviranja razvodnika Hidraulicke karakteristike razvodnika Preracunavanje hidraulicke karakteristike

4.5.2. 4.5.3.
4.6. 4.6.l.
4.6.2. 4.7. 4.7.1.

Pumpe i hiidromotolr'i
Pumpe Hidromotori

.............................................................................. ..

.................................................................................................................. ..

HiidJr'ocilindtJr'i ................................................................................................... ..

Brzinsko polje

11

hidrocilindru

4.7.2.

Polje pritiska 11 hidrocilindru

301 302 303 303 304 305 306 306 306 307 308 310 311 312 313 314 315 315 316 320 320 322
:.;,

Saddaj

V

4.7.3. 4.2.4. 4.7.5. 4.7.6. 4.7.6.l. 4.7.6.2. 4.7.7. 4.7.8.
4.7.9. 4.7.9.l. 4.7.9.2.

Faze kretanja Idipa Promeun hetne sHe hidrocilindra Siia trenja koja deluje na klip Strujanje kroz kruzne pro cepe Koncentrieni lcruzni procep Ekscel1tricni kruzni procep Dinamika hidrocilindra Hidraulicko kocenje kretanja Promeun He na izvijal1je ElasticuCl linija i kritieua sila izvijanja ................................................ . ................................ . Praktieni proraeuI1 hidrocilindra 11a izvijanje Literatura

323 324 325 329 329 332 333 336 340 340 343 361

VI

PREDGOVOR Polazni materijal-osnovu ove knjige cini dec koji je autor pisao u sklopu knjige Hidraulika-teonja, problemi, zadaci, autma S. Cantraka i C. Crnojevica, koja je bila u izdanju Gradjevinske knjige iz 1990. godine. Taj postojeCi telcst je preslldno uticao da koncepcija ove knjige uglavllom ostane ista kao i koncepcija kl1jige pretece, a to znaci da je posIe teorijskog uvoda neke oblasti dat odgovarajuCi broj primera. Prema tome, ova lmjiga istovremello predstavlja i lldzbenik iz dela teorije i zbirku resenih primera iz hidraulike i uljne hidraulike. VeCi deo rukopisa ove knjige bio je spreman za stampu jos 1993. godine, medjutim, sticajem razliCitih okolnosti stampanje ove kr~jige je odlozeno za neku drugu priliku. Ovo odlaganje mi je dalo dovoljno vremena, nadam se na racun poboljsanja kvaliteta, da se rukopis nakl1ad110 ddradi i dopuni sa novim poglavljima. U odnosu na pomenuto "prethodno" izdanje postojeCi teorijski delovi su uglavnom doradjeni, dok su neki potpuno preradjeni, a takodje su dodati i novi teorijski prilozi, a sa ciljem kompletiranja teorijskih znanja iz oblasti primenjene hidralllike. Odeljak 3. koji se odnosi na primenu zakona 0 promeni kolicine kretanja je pot-puno preradjen. Dodato je i novo poglavlje 4. Osnove uljne hidraulike, a sa namefOm da se OVOl11 knjigom, bar sto se primera tice, u potpunosti pokrije precJmet Hidraulika i pneumatika koji se slusa na trecoj godini studija Masinskog fakulteta u Beogradu. U sklopu lleke izlozene teorijske jedillice pojedine jednaCine i izrazi su zaokru.zeni a sa ciljem da se citoacu i vizueinim putel11 skrene pazllja 11a ono sto je vazno za pril11enu. " Treba napomenuti da je, izmecJju ostalog, autorov cilj bio da se da sto veCi broj primera, odnosllo problema, koji Sll u telcstu oznacelli sa problem iii P., a koji su dati posle oclgovarajuCih teorijskih osnova. Odabirdatih primera vrsen je taka da saddi spektar klasicnih primera iz oblasti mehanike fluicla, veti cleo originalnih zadataka koje je autor davao duzi niz godina 11a pismenim ispitima iz preeJmeta Hiclraulika i pneumatika i Mehanika fluida, kao ideo primera koji preclstavljaju stvarne illzcnjerske potrebe i problell1e. Pri izboru primera autor je nastojao da oni sto vernije odslikavaju realnu inzilljersku hidraulicku praksu. I pored toga, dat je i izvestau braj primera (zadaci radi zadataka) kojiill1aju veoma retku prill1enu, kao st-o su, 11a PI., slucajevi prisustva veceg broja medjusobno ne mesajuCih tecnosti u rezervoarima, iii neki primeri relativnog l11irovanja tecnosti, a Cija je svrha u korektnoj primeni teorijskih znanja na slozenim sillcajevima. Dati primeri II knjizi, a na osnovu dugogodisnjeg nastavl1o-pedagoskog iskustva, izlozeni Sll tako sto je jeclan broj primera i problema reSen detaljno, drugi je sa delil11icnim postupkom rd3vanja, dok je treCi clat samo sa zavrsnim fei3tnjem kako bi zainteresovani citaoci, kroz samostalan rad, l110gli da provere svoja stecena ZIlallJa. Ova knjiga je prvenstveno namenjena studentim<t masinskih fakulteta koji slusaju predmete: Hidraulika i pneul1latika, Hidromehanika i Mehanika fluida, iIi neki drugi precJll1et koji koristi znanja iz mehanike fluida, ali i inzinjerima i

Predgovor

VII

strucnjacima koji u svojoj praksi imaju potrebe za primenama mehanike fluida. S obzirom cia se teorijski cielovi, iii, pak,izvestan broj primera teorijskog karaktera, koji su dati u lrnjizi ugIavnom ocinose na iminjerski najceSee k6riseene oblasti mehanike fluida to znaci da se tim delovill1a sarno cielimicno pokrivaju potrebe predav<inja osnovnih Imrseva Mehanike fluid a, Hidromehanike i Hidraulike i pneumatike. Na kraju zelim c1a se zahvaiim sVcijoj supruzi Lji\jani koja je strp~jivo kompjuterski obradila i sioziia komplikovani tekst ove knjige i uradila veCinu slika. Zahvaljujem se dip. mas. inz. Nenadu Ivanovieu koji je uradio radnu verziju stika za odeljke 2.4-2.7. Zahvaljujem se kolegama i studentima koji su mi ukazali na stamparske greilke i nec1orecenosti u vee pomenutoj knjizi Hidral/lik:a koja mi je posluzila kao polazni materijal za nastajanje ove knjige. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima akademiku prof. dr. Vladanu Djordjevieu i prof. elf. Svetislavu Cantralru na datim sugestijama i savetima. Autom je potpuno jasno da su i pored ulozenog tnlda u toku pripreme, telmicke obrade i pregleda rukopisa lledorecenosti i stamparske greSke sastavni deo knjige. U tom smislu sve dobrOllamerne eita' ice ove knjige autor moli da ukazu na takva mesta. Svim korisnicima, a naroCito stlwentima, zelim uspdno elruzenje sa ovom knjigom, i nadam se ela ee njima za razumevanje llapisanog biti potrebllo mnogo manje vremena nego 8to je to meni bilo potrebno za pl'ipremu istog.
U Beogradu, 18. februara 1998.

Antol'

modul elasticnosti .duzina.sila pritiska.poluprecnik.H 1 K I. Z y .nap or.specificni zapreminski protok .visina .ugao.81 m / s 2 ) .vreme. temperatura .Dekartove koordinate .brzina strujanja .duZina . snaga .masa . koeficijent korekcije kineticke energije .zaprel11inski protok . apsolutna temperatura .poluprecnik.ubrzanje sile Zemljine tde (g = 9.ugao. p p q r R Re T v v v w x. gasna konstanta.normala na povrsinu.Rejnoldsov broj .moment inercije povrsine .rad . polama koordinata .teZina .hidraulicki precn. strujna energija po jedinici mase .zaprelIlll1a . y.koeficijent hidralllicke lcarakteristike cevovoda .sila .pritisak .ekvivalelltl1i koeficijent otpora cevne deonice . broj obrtaja . sila reakcije .vremenski period.L m In n.koordinata te:tista povrSine u odnosu na nivo slobodne povrsi tecnosti .duzina .precnik . ubrzanje .ik .maseni protok fluida .povrSina poprecnog preseka . koeficijent korekcije koliCine kretanja F g G h..VIII SPISAK VAZNIjIH OZNAKA a A b c .koeficijent krlltosti opruge .

.normalni napon ..krivina.. koeficijent brzine ...5% 300 404 17 .racva ..manometar.stallje atmosfere c k m o P R S T u v w x.koeficijent protoka . knjige: Stranica UCeSce teorije Primera Slika Tabela ...ugaona koordinata.gustina .. K .venti! ..pad/porast pritiska t.koeficijcnt trenja .koordillatni pravac Statisticki prika'l.trenje ...usis ..koeficijent lokalnog otpora - koeficijent adijabate A.debljina zida.....zid . kriticno stanje ..srednja vrednost ...ugaona brzina Indeksi a ..teziste povrsine . 363 38..... y. .tangencijalni-viskozni napon . !J p cr 1.. apsolutna visilla hrapavosti ..pumpa.Spiftlk I'tlzlli.. klip ... q> CO .... sredllja vrednost .. z.pocetno stanJe .ih oZltaica IX o LlP .

.

A udari mole kula na povrsinu ~A. Tlatpritisak i apso/utnipritisak. Sa ove Slika 1. . Na povrsinu M. Medjutim. .1. m-masa molekula.y.1a. Odnos ovih L.16. POLJE PRITISKA. pocevsi od jednog granicnog odnosa M = Mg fluid postaje neprekidna sredina a odnos f:. Pritisak fluida definise se i u kinetickoj teoriji gasova. 1z ovog rezultata lcoji daje kineticlca teorija gas ova sledi da je pritisak veliCina koja je posledica promene kolicine kretanja i proporcionalna je broju mole kula i njihovoj kinetickoj energiji tanslatornog lu-etanja. a njen deo M je dovoljno mali i moze se smatrati ravnom povrSi. v-brzina translatornog kretanja i Ek = I11V 2 /2 -ldneticka ellergija translatornog kretanja mole kula.z. Ta lleravnomernost je vezana za nedovoljni broj molekula koji udaraju u povrsinu M.Potpriti. odllosno tada se f1uid ne moze smatrati neprekidnom sredinom. Merna jedinica za pritisak je Paskal [Pa].1. PIf'R1l:isak Pritisak je jedTla od oSTlovmh ve/iana staTlja. Da bi se definisao pritisak posmatrace se povrS A koja je u kontaktll sa f111idom. a ako stmji tada se osim statickog mogu definisati totalni i dinamicki pritisak.1 slike se uocava da pri malim povrsinama M OdllOS M / M ima neravnomerni karakter. MANOMETlU }L:Jl. Prema ovoj teoriji.1..fak i Tlatpritifak Stt re/ativllipritisci imere J'e U odTloslt lla stallje atlllOJfore. Kako pritisak predstavlja veoma znacajnu veliCinu stallja to ce se II ovom Odeljkll njegovom proucavanju posvetiti vise paznje.1. Pri proucavunju lnirovanja f1uida od posebnog illtLt'~sa su sledeCi pritisci: atmoJfor:J'k~ potpritiJ'aA.p'/ M I_l_· postaje konstantan i naziva se pritiskom.1. ___ _~ veliCina M / M graficki je b) a) prikazan na s1. pritisak je odredjen izrazom: n 2 2 P =-mv =-nEk ' 3 3 pri cemu je n-broj molekula po jedillici Zapremllle. tada se pritisak II njemu naziva staticki pritisak.1. udaraju fl. za jednoatomne gasove.1. Prema tome. i koja je jednaka odnosu normalne sHe liP i povrsine M na koju deluje ta sila: ~P--=--h-·m--(-M-/-M--)-=-dP-/-~. s1.l.-I~1 . I M~Mg .1.1. ! usled promene koliCine kretanja. kao uostalom i na celokupnoj povrsini A.. Ti !J. bilo da se f1uid nalazi u star~ll mirovanja ili kretanja. I p deluju silom M. Ako fluid miruje.t) koja predstavlja normalni napon u fluidu.p i odbijaju se molekuli fluida. Ova povrs je u opstem slucaju zakrivljena. pritisak se moze defillisati kao skalarna prostorno-vremellska veliCina p == p(x.1.

j analizirace se njena ravnoteZa. Potpritisak se oznacava sa PV' gde indeks /l potice od mernog instrument a .Ojierov3 jiedllllacBlIllaJI Posmatrace se fluid gustine p = p(x. za bilo koje stanje fluida. tako da se za odgovarajuce geografsko podrucje moze smatrati konstantnom veliCinom. to vazi Pv ~ Pa' Ova relacija istovremeno govori o maksimalnom potpritisku.1.2) tad a se razlika izmedju atmosferskog i apsolutnog pritiska naziva potpritirok. Iz te fluidne mase izdvojice se proizvoljna kontrolna zapremina V.y. primenjenog u pneumatici.2b. dok u laboratorijskim uslovima.2a). 1. i menja se u veoma uskim grallicama. Natpritisak se oznacava sa Pm' gde indeks m potice od naziva mernog instrumenta . ogranicena povrsinom A.PV ' dok se za fluid u stanju natpritiska (tacka B) apsolutni pritisak odredjuje kao PB = Pa + Pm' 1.1. Slika 1. iz koje sledi da je: PV. Kako se potpritisak meriod stanja atmosfere. 1.manometra. Njegova vredllost je promenljiva i zavisi od atmosferskih prilika. " Apsolutni pritisak. u uljnoj hidraulici natpritisci za industrijske potrebe su do 700 bar.2 Folje pritiska.1.2. dok za specijalne potrebe natpritisak u vazduhu moze da dostize vrednosti od par stotina bar-a. Ovaj pritisak oznacava se sa PC! iIi Pb' a meri se u odnosti na apsolutnu nulu pritiska. Ostvareni natpritisci u stisljivom i nestisljivol11 fluidu su razlicitog reda velicine.1. lvIanometri Atmosforskipritiso/c je pritisak okolnog vazduha.1. meri se u odnosu na apsolutnu nulu pritiska. Ako je apsolutni pritisak u fluidu manji od atmosferskog (tach A sa s1.max =: Pa' mada se ovo stanje u realnim tehnickim uslovima tesko moze ostvariti. Ovaj fluidni delic izlozen je dejstvu zapremi. Ako je fluid u stanju potpritiska (tacka A)apsolutni pritisak je PA =: Pa .z) koji se nalazi u stanju mirovanja (s1.1. ostvaruju se natpritisci do 15000 bar.z nske sile po jedinici mase F. Pri tomese postavlja pitanje: koje sile deluju na fluid u stanju mirovanja i kakav zakon promene pritiska one izazivaju? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se fluidni delic zapremine dV.2 Ako je apsolutni pritisak u fluidu veti od atmosferskog (tacka B sa s1.1. prikazan na sl. natpritisci su mnogo veci.1. x te zato na njega deluje aj .1. kao stisljivog fluida.1.vakummetra.. Kod vazduha. mase dm =: pdV. Kod nestisljivog fluida. OSI!Jl(DVIIll3 jedm!cin3 hidrostatike .1.2) tada se razlika izmedju apsolutnog i atmosferskog pritiska naziva notpntiso/c. industrijski natpritisci su 6-8 bar. Atmosferski pritisak je obicno reda velicine oko 1000 mbar. Tako na pr. za specijalne namene.

presece nekom ravni na dva dela (v. s1. dobra poznate. Odavde sledi da povrSinske sile deluju sarno na kOlltrolnoj povrsini A (v. A koja posredstvom.3).!-k minus potice od suprotnih smerova vektora sHe pritiska i orta spoljasnje llormale povrsine. Da bi ova jednacina bila zadovoljena.1) zamene vrednosti rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F = F/ + FyJ + ~l~.1. S obzirom da je elementarna sila pritiska ip -= . zapremine dV. U ovim sHama (-pdA! =-pdA! iiI) zn. kao: Iv pFdV. Osim zapreminske sile na f1uidni delic deluje i povrsinska sila. Kada se ponovo spoje preseceni delovi f1uidnog delica sHe pritiska se uravnotezuju.1. koja u razvijenom obliku glasi: Idp=p(Fxdx+Fydy+Fzdz)l. veze izmedll povrsinskog integrala dobija novi oblik: zapreminskog iv (pF .grad p )dV r-I =0. pri cemu su· Fx. y i z. sledi da mora biti zadovoljena jednakost pl.1.grad p = 0. vrednost gradijenta pritiska (grad p == Vp) i kada se ona skalarno pomnozi sa elementom duzine vektora polozaja dl -= dx T +dy J +dz k.2c). odnosno sila pritiska. Identican zakljucak vazl i za celokupnu ullutraslljost kontrolne zapremine V. I I \ (1. to ce lljella rezultujuca vredllost biti pdA. sist~mu Pri mirovanju fluid a u poIju sHe Zernljine teze(sl. Kada se u vektorskoj jednaCini (1.2) I lednaGina (1. Na osnovu ove sHe nalazi se rezultujuca zapreminska sila koja de1uje na celokufmu zapreminu fluid a V.1) koja predstavlja osnovllil jednacinll mirovanja f1uida. gde je z vertikalna koordinata. ali suprotnog smera. t Iz jedllaCine ravnoteie sila koje delujulla kontrolnll zapreminu f111ida sledi jednakost: i v pFdV- f pdA=O.Polje pritiska. Ova jednacina se jos naziva i Ojlerovom jednacinom hidrostatike.dl) .1. sto znaGi da u unutrasnjosti zaprernine fluidnog delica dV nema povrsinskih sila.2b).2) predstavlja skalarni oblik osnovne jednacine mirovanja fluid a koji se najceSce koristi za feSavanje prakticnih problema.1. tada na povrsima preseka povrsine dA l deluju sile: -pdA] ipctA 1 koje su istog pravca i intenziteta.1. lvlanometri 3 elementarna zapreminskasila Fdm-= pFdV. Hid1l"osi:mticki z:mk@lIi rasp@dele pritisb. komponente rezultujuce . Ako se f1uidni delic.1. 1.dl) = (pF. Fy i Fz komponente sile. iz koje se dalje dobija vektorska jednacina p-=F~=--gr--ad--p---I. i ona fizicki izrazava ravnoteiu zapreminskih i povrsinskih sila koje deluju na fluid u stanju rnirovanja. a s obzirom da je V proizvoljno izabrana zaprernina. sl. dobija se skalarna jednaCina dp = (Vp.p dA .1. u koordinatnom x.1.1. 1. (1.3.

4

Polje pritiska. Manometri

zapreminske sile po. jedinici mase imaju vrednosti:
.
"

F." == 0, J<-; == 0

i

~ =

-g. Sa

ovim vrednostima sile Ojlerova jednaCina se znacajno pojednostavljuje i glasi : dp=--pgdz. (1.1.3) Ova jednaCina predstavlja diferencijalni obIik osnovnog zakona hidrostatike, primenjenog na polje zapreminske sile Zernljine tde i vaii kako za nestisljiv (p = const) tako i za stisljiv fluid (p:;c const). Ako se dalje posmatra rnirovanje nestisljivog £luida iz jednaCine (1.1.3) se dobija Slika 1.1.3
P + pgz == const ,

(1.1.4)

a sto predstavlja hldrostatickizakon raspodele pritiska. Iz ovog zakona sledi da se pritisak u nestisljivom £luidu, koji rniruje, lineamo menja sa dubinorn tecnosti. Pri mirovanju tecnosti nije prakticno da je koordinata z usmerena vertikaIno na vise (kao u izrazu (1.1.4», vee vertikaIno na niZe. DakIe, prakticno je uzeti da se rast koordinate z pokIapa sa porastom dubine tecnosti . Ako se jos koordinata z veze za nivo tecnosti u rezervoaru, hidrostaticki zakon raspodele pritiska dobija oblik

1P = Po +pgz I·
Konstanta integracije Po ima vrednost: Po = Pa ako je nivo tecnosti otvoren prerna atniosferi, Po = Pa - Pv ako iznad nivoa tecnosti vlada potpritisak Pv ' ili Po = Pa + Pm ako iznad nivoa tecnosti vlada natpritisak Pm'
1.1.4. bobaliske
~

(1.1.5)

eJk:viplilitiisne pmnrsJi.

Izobarske (ekvipritisne) povrsi su one povrsi na kojima je pritisak konstantan (p = const.). Ove povrsi su rayne ili krive, sto zavisi od polja zapreminskih sila. Ako se posrnatra mirovanje tecnosti tada Vail osnovna jednaCina hidrostatike (1.1.1) iz koje se zakljucuje da je rezultl1jl1Civektor zapreminskih sila F uvek norrnalan na izobarske povrsi (pF == grad p), a. sto je graficki prikazano na sL1. 1.4a. Prerna tome zapreminska sila F diktira oblik izobarske povrsi. Ako

~"'~-VV"'lc...,.1'

(It?

-..- ..... .... ---------.~~-

--

/?

CJ

b)

c)

e)

Slilm 1.1.4
tecnost miruje u polju sile Zemljine teze tad a na svaki £luidni delie deluje konstantna zapreminska sila if, odakle sledi da izobarske povrsi moraju biti rayne horizontalne povrsi. Ovaj zakljucak sledi i iz hid~ostatickogzakona raspodele pritiska (1.1.5). Nairne, ako se posmatra ravan na dubini z = canst., tada iz (1.1.5) sledi i da je p = const", odnosno da je izobarska povrs myna horizontalna povr!; (v.

Palje pritiska. 1vIanometri

5

s1. 1.1.4b). Ukoliko je zapreminska sila F i dalje konstantna, ali nagnuta pod llekim uglom Uodnosu na horizontahi, sto predstavlja slucaj relativnog mirovanja tecllosti pri translatornom kretanjll, izobarske povrsi i dalje ostajll raYne, ali nagnllte pod izvesnim uglom u odnosu na horizontaiu (v. sLl.1.4c). Ako zapreminska sila nije vise konstantna vee promellijiva, na pro neka je linearna funkcija od radijus vektora polozaja fluidnog deliea a sto odgovara relativnom rnirovanju tecnosti pri rotaciji (v. s1.1.1.4d), tada izobarske povrsi dobijaju zakrivljeni oblik (obrtnog paraboloida). Detaljnije 0 slucajevima re1ativllog mirovanja tecnosti pri translaciji i rotaciji biee reCi u poglavljima 1.7 i 1.8. U slucaju da se ne radi 0 mirovanju vee 0 kretallju tecnosti, na fluid deluju i dinarnicke sile, sto dovodi do znatnog uslozavanja polja pritiska. Tako na pI. aka se posmatra nivo povrsine vade reke iii mora sa sLl.l.4e, tad a je sasvim jasno da· je oblik povrsine vode, a samim time i polje pritiska, veoma slozello. Konstantnost pritiska na izobarskoj povrsi moze da se iskoristi i za prakticnu primenu. Tako na pI. ako se na izobarskoj povrsi uoce dye tacke A i B (v. sLl.1.4a) tada vaii p A = PB' Ova jednakost pritisaka se naziva jednaCina hidrostaticke ravlloteze koristi se za prakticllu primenu u mnogim oblastima hidrostatike. 1.:LS. Nivo slobodnc povdB. tecnosti Ako se posmatra polje pritiska u fluidu koji miruje u polju sHe Zemljine teze i u sklopu njega specijalna izobarska povrS na kojoj je pritisak jednak atmosferskom (p = Pa = canst.) tad a se ta izobara nazlj1a mvo slobodlle povr,fi tecnosti Ova izobarska povrs pri resavanju prakticnih primera moze da ima znacajnu ulogu, zato joj treba posvetiti posebnu painju. Na hidraulickim senlama ovaj nivo se oznacava sa trouglom (\7). Postoje tri karakteristicna slucaja poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti, ito: jedan kada je rezervoar otvoren prema atmosferi i dva slucaja zatvorenih rezervoara. Ako je sud (A) o/voren prema atmo.sftn; tada je nlvo tecnosti istovremeno i slobodna povrJ: Ako je sud (B)

Slika 1.1.5.1 zatvoren,i aka iznad nivoa tecnosti u sudu vlada potpritisak PV ' tad a se moze zarnisliti da se iz suda B izvuce pijezomctarska cevCica i tame gde se nivo tecnosti u njoj zaustavi taj nivo predstavlja nivo slobodne pnv:si. Knko II SUdli vlada potpritiJ'tlk; to ce nivo slobodne povrfi biti i.rpod nivoa tecnosti II J'lIdu na rastojanju x. Ovo rastajanje odreduje se iz jednacine hidrostaticke ravnoteie postavljene za

6

Polj"e pritiska. Manometri

izobarsku ravan I-I: P a = Pa - P v +pgx, i iznosi x = Pv/pg .Ako u sudu (C) iznad mvoa tecnosti vlada ndtpnlisal<; to ce Jzivo slobodne jJovr.fi tealOsti bitiiznad 1l.ivoa tealOstl It Sltdtt i t6 na rastojanju y = Pm / pg. Ovo rastojanje. odredeno je iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze postavljene za izobarsim ravan II-II, a koja glasi: Pa + Pm = Pa + pgy. Polje pritiska na proizvoljnoj dubini Z odredeno je izrazom (1.1.5) koji se svodi na oblik P = Pi + pgz, gde Pi predstavlja apsolutni pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru (i==A, B, C). Prema tome, pritisci Pi imaju vrednosti: P A = Pa ' PB == Pa - Pv i Pc = Pa + Pm' Graficki prikaz polja pritiska (p == Pi + pgz) dat je na 81.1.1.4 i naziva se dijagram hidrostatickih pritisaka. U praksi je veoma cest slucaj da se u rezervoaru nalaze dye iii vise tecnosti koje se ne meilaju. Tada je veoma vazno uoCiti da J'Vak:oj tealOstipripada njm 71lVO slobodne povr.fi tecnosti Da bi se pokazalo kako se dolazi do polja pritiska po visini u slucaju da u rezervoaru postoje dye tecnosti, gustina PI i Pz koje se ne mesaju, posmatrace se rezervoar sa sl.1.1.5.2.Postavljanjem jednaCina hidrostatickih ravnoteza za ravni I-I iII-II, koje glase:
Pd + Pm = Pa + PIgx

Pa + Pm + P!ghl == Pa + P2g)l,

dobijaju se rastojanja; X == Pm/ PIg i y = Pm/ P2g+hIPJ / P2' koja definisu polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti gustina PI i P2 (tacke N1 i N z na dijagramu sa s1. 1.1.5.2). U rezervoaru postoje sledeCi karakteristicni pritisci, ito: PA = Pa + Pm pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru; PB == Pa + Pm + P!gh1 - pritisak na povrsi razdvajanja tecnosti, i Pc == Pa + Pm + P1gh1 + pzghz - pritisak na dno rezervoara. NanoseCi pritiske u tackama A, i C dobija se dijagrall1 pritisaka prikazan na s1.1.1.5.2. Na ovom dijagramu prava AB, koja predstavlja polje hidrostatickih pritisaka u tecnosti gustine PI' sece izobaru P = Pa u tacki Nl koja se nalazi na nivou s16b6dhe pbvrsi tecnosti gustine Pl' Na istinacin dobija se tacka N 2 na nivou slobodne povrsitecnosti gustine P2' U tacki B koja leZi na povrsi pJ)'gh z .._Slika 1.1.5.2 . razdvajanja tecnosti prave AB i Be se seku, jer imaju razlicite nagibe. U ovoj tacici promena nagiba pravih izazvana je promenom gustine tecnosti, odnosno promenom polja pritiska. Primenom opisanog postupka lako se moze nacrtati dijagram hidrostatickih pritisaka za proizvoljan broj tecnosti, u rezelvoaru, po visini rezervoara, koje se ne meilaju.

B:

~

i

_

11..1.6. Pasolov zak@IDl

U rezervoaru miruje nestisljiv fluid gustine p. Upocetnom stanju mirovanja u kontrolnoj zapremini rezervoara V polje pritiska je odredjeno poznavanjem

Polje pritiska. Manometri

7

pritiska PA U nekoj tacki rezervoara. Neka se tacka A nalazi na istoj izobarskoj povrSi kao i klip precnika d. Na osnoVll ovog pritiska i hidrostatickog zakona raspodele pritiska moze se odrediti pritisak u nekoj drugoj proizVoljno izabranoj tacki B, ion iznosi: PB = PA +pgz. Ova funkcija je na dijagramu pritisaka (s1.1.1.6) prikazana pravom linijoID. Dejstvom sHe F na klip Stvara se poremecaj pritiska t,p A := 4F / d 2rr. koji narusava pocetno polje pritis1ca u rezervoaru. U novom stanju mirovanja pritisci u posmatranim tackama ce biti: P~ :::: PA +/)"PA P; :::: PE +/)"PB = P~ +pgz+ /)"PA' 1z ovih jednaCina se dobija jednakost: Slika 1.1.6 /)"p:::: APA :::: APE == const. koja predstavlja Paskalov zakon koji glasi: porenlecaj pritiska izazvan u jednoj tacki nestisljivog fluid a podjednako se prenosi na sve tacke kontrohle zapremine u kojoj se fluid nalazi. Graficka interpretacija ovog zakona prikazana je na s1.1.1.6. sa linijom koja je paralelna pocetnom rasporedu pritisaka po VISllll kontrolne zapremine. Paskalov zakon ima veliku primenu kod static.kih hidraulickih masina (presa, dizalica i td.).
1.1.7. PJrOIl":B1CllJl.IDI c!e'vn JPlod jJlHt'iitildwm

Kada se u cevi iIi sudu precnika d nalazi fluid pod konstantnim pritiskam P (sl.1.1.7a) tada usled povecanog pritiska moze doCi do pucanja cevi. Dakle, kada je sud izlozen povecanim pritiscima namece se osnovno pitanje kolika je debljina zida cevi pri kojoj ce biti bezbedan rad. U odredjivanju ove debljine ogleda se i proracun cevi pod pritiskom. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje posmatrace se preseci cevi sa poprecnim (sl.1.1.7b) i uzduznim opterecenjem (sl.1.1.7c). U aba slucaja merodavni proracunski presek je izlozensilamapritiska 1;. i istezanja F; :::: cr~, pri cemu je cr dozvoljeni napon istezanja cevi, dok indeks i oznacava poprecno (i=l) iii poduzno (i=2) opterecenje. Kako su ove dye sile u ravnotezi to se 1Z jednaCine ravnoteZc 1; :::: crAi dobijaju proracunske debljine zida cevi za poprecno (s1. 1. 1. 7b)

°

I

\

P4--::::crdniS1

d~

~

6)

=1f0'

pd

L

I

8
~I

i POdUZIlO opterecenje (81. 1.1. 7c)

cr

2cr 12razi za odredjivanje debljina

~

°
2

=-'.

pd

a)

b)

c)

Slika 1.1.7

8

Palje pritiska. lvfanametri

0 1 i O nazivaju se Mariotovirn forrnulama, i iz njih je oCigledno da vail relacija 2 2 :::: 201' odnosno da je 2 > OJ.Prema tome, za pr6racundebljine zida cevi pod pritisk0111 merodavn~l je debljina 02 :::: pd 120. Konacno, kao rezultat proracuna treba usvojiti debljinu zida cevi 0> 8 2 ,

°

°

.Problem 1.1-1. MeJr<ellRje priUska U-cevima

Na mernim rnestirna Ai B za pritisak prikljucen je diferencijalni manometar u B b) B obliku U-cevi u kome je nasuta a) rnanometarska tecnost gustine Pm (s1. A A tH P.Ll-l.a) iIi Pmj (s1. P.l.l-1b). Na ~ p p p p osnovu pokazivanja manometra h odrediti razliku pritisaka izmedu x tacaka A i B u sledeCim slucajevima: h a) ako je radni fluid voda gustine I p:::: 1000 kg / m 3 , b) ako je radni fluid vazduh gustine Slilm P.l.l-1 P :::: 1,2 kg 1m3 . Poznati podaci su: Pm:::: 13600kg 1 m3 ,h=lOQmm, H:::: 2m. c) Odrediti razliku pritisaka izmedu tacaka A i B ako se umesto klasicne U-cevi (s1. P.l.l-la) kao rnanometar koristi obrnuta U-cev (sl. P.1.1-1b).
RESENJE' XOda su u pilallju d/fereJ'lcflalni maJtometri sa tec77ostima, tada je llajboIje jednacinu hldrostaticKe ravnoteze pOJ'taviliza ekvipJitisnu ravall u mallometarsKoj tecllost! Koja se pOKlapa sa don;iin lllvoom razdva;all;a radl10g i mal1ometarJ'Kog jltttda. U razmatranom primem, to je ravan I-I. lednacina hidrostaticke ravnoteie, koja kaie da je PI :::: canst. bez obzira sa koje strane ravnoteZIlog Ilivoa se ovaj pritisak racuna, glasi
PA +pgx= PE + pg(H +x-h)+Pmgh.

Iz ove jednaCine dobija se trazena razlika pritisaka

I

/),p::::

PA

-

PB

::::

(Pm - p) gh+ pgH

I

(1.1.5)

Dobijeni izraz predstavlja opsti izraz za odredivanje razlike pritisaka, pomocu diferencijalnog rnanometra napunjenog tecnoscu. Za slucaj da SU prikljucci A i B na iSto01 nivou (H:::: 0), razlika pritisaka na manometru bi bila:

I/),P :::: (Pm - p)gh I
a) Za slucaj da je racIni fluid voda, a manometarski ziva, razlika pritisaka ce biti: /),p:::: 31980,6Pa. b) Za slucaj da je radni fluid vazduh, tad a ce razlika pritisaka biti /),p:::: 13364Pa. Medutirn, ako se proanalizira odnos gustina radnog i manornetarskogfluida, sledi da je Pm » p. Ovo vazi za slucajeve kadaje manometar:iJ'jlul1jm te('11OSCU (zivom, vodom, uljem, alkoholom itd.), a radllljlwdje f!azduhzliileKi mugigas; pa ,re gu.i'ti/la radnogjlutda ;/loze zal1emrmii u odnosu na gustinu manometarske tecnosti.

PoUe pritiska. Manometri

9

Ako se u navedenom primeru zanemari gustina vazduha, samo u clanu sa pokazivanjem manometra, tada se dobija: l'.J.p = 13365Pa.Ako bi, pak s druge strane, prikljucci manometra bili nu manjim visinskim razlikama. (do desetak metara), tada bi se Clan pgH mogao zanemariti. U tom slucaju razlika pritisaka bi mogla, krajnje pojednostavljeno, da se sracuna kao: b.p"" Pmgh = 13342Pa. 1z dobijenih brojnih vrednosti za razliku pritisaka vidi se opravdanost zanemarivanja gustine vazduha (gas a) u odnosu na gl.lstinu manometarske tecnosti. Kada se radi 0 veCim visinskim razlikama izmedu mernih prikljucaka tada se Clan pgH ne sme zane mariti. c) 1denticnim postnpkom kao u delovima zadatka pod a) i b) dobija se izmerena razlika pritiska:
b.p= PA
~

Ps = (p-Pm])gh+pgH .

Ovo resenje ukazuje da kod manometra sa okrenutom U-cevi gustina manometarske tecnosti mora biti manja od gustine radne tecnosti (Pm] < p).
Problem 1.1-2. Odrediti pokazivanje manometra spojenog sa rezervoarima A i B

sa s1. P.1.1-2. Dati su podaci: p] = lOOOkgl m3 , P2 =1200kg I m 3 , h] = 1m, h2 = 4m, h3 = 2m, h4 = 2m, Pm = 1000Pa, Pv = 2000Pa.

P3

= 800kg/ m ,

3

l?ESENJE' Pokazivanje manometra se nalazi iz jednaCine hidrostaticke ravnoteie postavljene za donji nivo razdvajanja fluida u manometru. Pri postavljanju jednacine hidrostaticke ravnoteze vazi da je na ekvipritisnoj A povdi manometra I-I, PI = canst, bez h2 obzira da Ii se pritisak racuna sa leve iii desne strane ravni I-I u manometru. Do yiltiska PJ do/azi se na taj naCiiz., J-ro se "h-ene" od najvifeg nivoa tecnosti i sabiraJi.t se svi hldrostatickipritircipo visini na /coje se "nazlazi': PrimenjujuCi opisano pravilo SIiIca P.1.1-2 za ravan I-I, jednaCina hidrostaticke ravnoteie glasi P a +Pm + Plgh 1 + P2gh2 = Pa - Pv + P3gh3 + P4gh4 + Pmgh . 1z ove jednaCine sledi
v p] P2 h = Pm + P +- h] +- I12 -P3 f13 Pmg Pm Pm Pm'
3

B

h

-

P4

Pm

!14

= 199 mm

Problem 1.1-3. U sistemu spojenih sudova nalaze se tri tecnosti gustina:

p] = 800 kg 1m , Pz = 900 kg I m 3 , P3 =1000Icg 1m3 • Odrediti: a) visinu pokazivanja manometra, i b) poloZaj nivoa slobodne povdi tecnosti gustine P2' mereno od

10

PoUe pritiska. Manometri

b

mvoa razdvajanja tecnosti gustina PI i P2' Poznate veliCine su: Pv = SOOPu, h = 1m, hl = 2m, li2 1m, h3 = 3m, Pm = 13600 kg/m 3 .
.R.eSENJE:

a)
H

Sli1<a P.1.l-3

b)

Problem 1.1-4. MikromaUllometJri sa l!Il:!llgl!lll!lltim piijezomd;allI"slldm cevckama U slucajevima kada je razlika pritiska koju treba meriti mala primenom klasicne U-cevi dobijarno veoma main merenu visinu h, potrebnu za primenu izraza (1.1.5), a sto direktno utice na tacnost me: enja. Naginjanjem manometara ovog tipa dobijaju se tzv. mikromanometri. Sa lljima se povecava tacnost merenja a sto omogucava merenje i malih razlika pritiska. Po pravilu ovi mikromanornetri se koriste za gas kao radni fluid i vodu iIi alkohol kao manometarski fluid. Primena ovih rnikrornanornetara data je kroz dva sledeca primera. a) NaCi veZll izmedju pokazivanja h i razlike pritisaka koju meri mikrornanornetar sa s1. P.1.1-4. Merni prildjucci mikromanometra A i B se naIaze na istoj visiri'i. b) Pijezometarska cevCica mikromanornetra savijena je u obliku kruznog isecka, poluprecnika R (s1. P.1.1-4b). U polozaju prikazanom na siici mikromanometar je neopterecen. Povrsina poprecnog preseka suda je A o ' a cevCice a. Kada se na mestirna A i B prikljuce pritisci A PA i PB (PA>PB)' tada ce B mikromanometar imati pokazivanje l. NaCi zavisnost raziike /1 .......--=--=-...,.... --"---_._--"" pritisaka od pokazivanja p rnikromanometra. Poznate b) a) velicine su: A o ' n, fa ,R, Pm' Slika P.I.l-4
-~--,--

L--'-~";"'-

RESE.NIE:

a) lednaCina hidrostaticke ravnoteZe manometra daje:
6.p= PA - PB = (Pm - p)ghsina .

b) Prime nom jednacina hidrostaticke ravnoteze i jednakosti zapremina, dobija se
,l R a 6.p:= P1 - P2:= pg ( lc ~vso+TI .
a

J

Pvo Problem 1. Manometri su postavljem tako da kada je potpritisak u rezervoaru P'. Pl+pg(yI2+xI2)==P2+Pmgx. Po' RESEN.Pva + Pagho' 1 lznOSl: Ho = Pvo / pog· Kada se II vazdusnom prostoru rezervoara potpritisak poveca. 2-21 3-31 P2+pgx==P a -P v +pog(Ho -xI2)+P nr gx.fE: Da bi niva tecnosti u sva tri 0'" b) manometfa. U rezervoaru se meri pritisak pomocu tri redno povezal1a manometra. Poznate velicine su: Pvo' o"IW"ot U In '~p Pv ' d.l. P.o mvoi manometarskih tecnosti u sva tfi manometra su isti. Za odredivanje pokazivanja prvog manometra. potrebno je ove manometre postaviti na Slika P. Izmedu rezervoara A i B nalaze se dva redno povezana manometra koji su postavljeni 11a razliCitim visinama. Na osnovu poznavallja vrednosti svih gustina tecnosti (Pl = 800kg 1m3 . 2-2 i 3-3 (vo sl.1-5. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstaa) pp ntan. eliminacijom nepoznatih PI. a drug a dva je isto i iznosi x. pri c.6 t I m3 ) i . pokazivanje prvog manometra je y. potrebno je postaviti jednaCine hidrostaticke ravnoteze za sledece ekvipritisne povrsi: 1-11 Pa=Pl+pmgy. Prvimanometar (1). P2 I OOOkg I m3.emu su pritisci PI i P2 na gornjim povrsinama razdvajanja fluida fiktivno uvedem zbog lakseg pisanja jednacina hidrostaticke ravnoteie. sa Pvo na Pv' tada ce donji nivoi razdvajanja flllida u manometrima biti: 1-1. Pm' p. Kada se potpritisak u rezervoaru (I) (2) m (3) m poveca na Pv ' odrediti koliko je pokazivanje Pa manometra (1). Iz sistema hidrostatickih jednaCina ravnoteze. jednim svojim krajem otvoren je prema atmosferi i ima unutrasnji precnik D. Za nalazenje dopunske veze izmedu nepoznatih velicina x i y.172 ix. lvianometri 11 Problem 1. bio isti. JednaCina jednakosti zapremina nestisIjivog flliida (jednaCina zapreminskog bilans a) veoma cesta se koristi u hidrostatici. u pocetnom trenlltkll. koristi se jednaCina jednakosti zaprerrrina nestisljivih fluida: YD n/4 = xd n/4 iz koje sledi x = y(D I d)2. postavljene za nivo 0-0 Po = Po . Tom prilikom.Polje pritiska. Druga dva manometra (2) i (3) medusobno su jednaka i imaju unutrasnji precnik cevi d.U-5 visinu Ho' Ova visina dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze. dobija se pokazivanje prvog manometra. koje iznosi: 2 2 Pv . iobicno predstavlja dopunsku jednacinu iz koje se dobijaju veze izmedu nekih duzina. Pm = 13. D.1-5h).1-6.

l-6 ShIm P.1. Rezervoar R. h2 == O. RESENfE- PA . d.1-8. _RESENfE- Pm "" pga .1-8 . D.Pigh + P2gh2 + Pmg( 1+ (~) l 2] Ii. z o :~]h Problem 1.gm. do"" lOmm.PB == Pm + PI' == [Pm (h) +h2)-p(h+h)).PJH] + P2 H 2jg == 162650Pa.12 Polje pritiska. h) == O. Kada fluid gustine 3 P == 1000 kg / m miruje u cevi tada je ravnoteZui nivo manometra 0-0. Za ovaj polozaj odrediti korelacioni izraz Pm"" Pm (H). P. Manometar tada imapokazivanje h=100mm. SIika P. spojen je sa dva redno povezana diferencijalna manometra razliCitih precnika d i D.Sm.l-7 Problem 1.1-7. u kome se nalaze dye tecnosti koje se ne mesaju. Poznatipodaci su: D=100mm d == 2Smm. D p H Slika P. U pocetnom stanju mirovanja manometra klipovi u pOJacavaclma pritiska se nalaze na istom nivou. Poznate veliCine su : P. Manometri merodavnih visina (11 == 1m. H) "" 2m. Ovaj pad pritiska je mali. Pm == 13600kg/ m 3 .1. H2 == 2m) odrediti razliku apsolutnih pritisaka izmedju prostora rezervoara A i B koji su ispunjeni vazduhom. Odrediti razliku pritiska koju meri diferencijailli manometaL.1. Uspostavljanjem strujanja kroz cev izmedu prikljucaka A iB ostvarice se pad pritiska f¥J.1. te se zato u prikljucnimvodovimaugraduju pojacavaCi pritiska. Kada u rezervoaru nema natpritiska vazduha iznad tecnosti gustine PI (Pm == 0) tada su u oba diferencijalna manometra nivol tecnosti na ravnoteznoj visinj 0-0.1-7. PI' P2' Pm' hI' h2' a. Usled dejstva natpritiska Pm nivoi tecnosti u rezervoaru i u manometrima zauzimaju polozaje prikazane na s1.

.Polje pritiska. U slucaju da je pretvarac istih c1ill1enzija (D / d 1). G.1. tada treba mnogo vise paznje posvetiti korektnoll1 pisanju ove jednacine.p)gh. dobija se razEka pritisaka d 2 -do LCd) /:o.--..P2' ix. Jednacina hidrostaticke ravnoteie manometra za ekvipritislll1 povrsinu I-I. .P==(D) {Pm I . dobija se: h =ho(d/D). Kako je povri3ina klipa ravna i poklapa se sa izobarskom povrsi. bez uvodenja medupritiska PI' i P2'. te se iz tih razloga ovaj naGin pisanja jednaCine ne preporucuje. D. Manometri 13 RESENJE: Da bi se mogla postaviti jednuCina hidrostaticke ravnoteZe rnanometra.( d ) 2f D2 -1 . Ali.1-Ut Kada se na prikljuccima zvonastog mikroll1anometra A i B spoje pritisci napajanja Pi i P2' tad a mikromanometar ima pokazivanje .l. Poznate veliCine sa: p.l-S.1. Postavljanjem jednacine hidrostaticke ravnoteie za ekvipritisnu povrsinu I-I .+ G == p'j 42 dobijaju se pritisci P'I = (PI + pgy)(D / d)2 +4G / d T[ Pomeranje klipa x je u direktnoj vezi sa pokazivanjem manometra 11. d 2 re 1d n 2 " • I do 2 PI '+pgz == P2'+pg(z+2x-h)+ Pmgh .) 6. potrebno je odrediti pritiske PI' i P2 'iza pojacavaca pritiska. Kada je manometar prikazan na sl. a dobija se iz o Jednakosh zapremma: -4-X=2-4h.4Pa . c1irektno spojen na merna mesta OIl ima pokazivanje ho ' Kako je ovo pokazivanje veliko to se a prikljucllim vodovima Ulanometra ugraduju pretvaraCi pritiska. te uvrStavanjem nadenih velicil1a: PI' .l-9.l-I. P. a nivo povecanja ili umanjenja pritiska zavisi od odnosa precnika pretvaraca Did.1-'9. PretvanlCi pritiska koriste se kada treba povecati iIi smanjiti ulazni pritisak. --D - . to ce sila pritiska bid jednaka proizvodu pritiska i povrsine Idipa.p = (Pm .l. dobijeni izraz za razliku pritisaka se svodi na poznati izraz (p'rell1a P. Iz jednacina nivnotde sHa koje deluju na klipove pojacavaca D2T[ d 2 T[ (PI + pgy) -4. RESENJE' KoristeCi metodologiju proracuna kao i u primeru P. h Pm Stika P. koji odgovara razlici pritisaka na diferencijalnom manometm bez pretvaraca pritisaka. 1 lznosl: X==2(d) h. . Pr(lblem 1. Pm' ho' d. Odrediti pokazivanje manometra sa ugradenim pretvaracima pritiska.p J} pgh=625. moze se i direktno pisati.1-9 Problem 1.

0 -v- H=50mm. Ova promena poloiaja manometra omogucava merenje razlike pritisaka flp = P2 .P2 G Problem lL. Ovaj sistem je obrtan oko horizonta1ne ose O. . -- hidrostaticke ravnoteZe i jednakosti zapremina.Pl' Odtediti zavisnost razlike )ritisaka flp od ugla a koji definise poloiaj protiv-tega. L A D[ D2 flp(c/-) = P2 . U torusnom manometru precnika D i unutrasnjeg precnika cevi d na1azi se tecnost gustine p. na rastojanju R.l. manometarska tecnost ima sarno ulogu razdvajanja prostora koji su pod pritiskomgasa.l. dobija se razlika pritisaka flp= Pl .5Pa.1.1-11a).14 Polje pritiska. P. Na torusu. P.Jl.-:U.l-lO manometra mi ptitiske gasa Pl i P2 (P2 > Pl) torusna cev sa protiv-tegom zauzima novi ravnoteZri polozaj koji je prikazan na sl. pricvrscen je protiv-teg mase m (s1. Prikljucenjem Slika P.I-ll Dobijeno resenje pokazuje da merena razlika pritiska ne zavisi od gustine manomefarske tecnosti. _. B ---- RE'SENJE' Primenom jednaCina: ravnoteie sila. .I-11b. Prema tome. Na osnoVll ovog pokazivanja odrediti razlikupritisaka kojil meri mikromanometar. D2 = 160111111.I. p D3 = 200111m.Pl :=: 8R Dd 2rc mgsina': Slika P. Manometri jI>:. p =1000kg/ m3 . Poznati podaci su: Dl = 158mm. Komentarisati ulogl1 manometarske tecnosti na tad manometra. P = [(D2 / Dl)2 -l]pgH = 12.

30_5 2 3 5 10 2030 50 p/PK Slika 1.20. U pnellmatici..1)=0.2. i naziva se .2. Faktor realnog gasa se odreduje iz dijagrama sa s1. ~ I 1. pod kojom se grubo receno podrazumeva primena vazduhapod pritiskom.1 ).masa gasa. Ovaj dijagram je dat za I p= ZpRT I ~ ~d 8:§ 0. u uslovima veCih temperatura i nizih pritisaka mogu smatrati idealnim to se za njih jednacina stanja idealnog gas a moze pisati u jednom od sledeCih oblika: I pV = mRT -+ pv = RT -+ P = pRT I (1.= \ 1 /' / ·--1.5 TfT -O. Svako stanje gas a.1 0.1) pri cemu su: V .8~ ~ 1. Izrazi (1.0 2 ~ .zapremina koju ispunjava gas. Jednostavniji .1) predstavljaju jednu jednaCinll samo napisanu u razlicitim oblicima.gasna konstanta (koja za vazduh ima vrednost R=287 J/lcgK).2.2.. pri cemu su a i b koeficijenti koji uzimaju u obzirrealnostgasa.3 0. odreduju tri tennicke veliCine stanja. Jedna od njih je i Van-der Waals-ova jednacina../alctor reablOg gasa. najceSce se koriste prvi i treCioblik jednacine stanja idealnog gasa (1. Kako se neki stvarni gasovi. Svaka funkcionalna veza flp. p . naziva se jednacinom ._.2 0. ito: p-apsolutni pritisak. v = 1/ p .15 :1.4 0. Jellin3cina stanja reaiulIJ)g gasa Svi gasovi su u sustini realni gasovi.2. U praksi se jednaCine tipa Van-der Waalsove rede koriste.1. vazdllh.. odnosno Z = Z(p. na pI.--.rtanja.j "'L1 . m = pV . 1.- 0. iii koeficijent kompresibilnosti. p -gustina i T-apsolutna temperatura.T)._. Faktor realnog gasa . aodreduju se eksperimentalnim putem za svald gas. pa i idealnog. Uticaj realnosti gasa posebno treba ~eti u obzir pri uslovima povecanog pritiska i snizene temperature.2.20 MIROVANJE STISLJIVOG FLUIDA 1.2.2.1. -·---~k¢r 4 _ 11 proracuni izvode se pomocu 3 jednaCine stanja realnog gasa ~ 2 pV= ZmRT -+ u kojoj je koeficijent Z funkcija od pritiska i temperature. koja glasi: 1 2· 3 P = I-bp (pRT-ap +abp-) .2.1 2. I-c-'. Za realne gasove postoji citav niz poluempirijskih jednaCina stanja.specificna zapremina.2):. izmedu ove tri veliCine stanja.2. Jledmllcina sbll11lja ideain(]lg galla Pod idealim gasom podrazumeva se onaj gas kod koga se medjumolekularne sile mogll zanemariti. R .

Sa aspekta pneumatike interesantno je kriticno stanje· vazduha. ZR Z P p TkPk 1 Ovako odredene veIiCine stanja date su u tabeli 1. Zadatak pod pi Pk TITle t - 1. U uslovima mirovanja iii kvazistacionarnog kretanja gasa nema sile trenja pa se izentropa svodi na .2-1.2 100 DC -114. Ova jednaCina ima i dva specijalna oblika. Odrediti stanje vazduha kao realnog gasa. U opstem slucaju ove promene su veoma slozene i pri inZenjerskoj primeni aproksimiraju se tzv.7 693 110.2 .fENJE· Za redukovane usiove stanja vazduha. oCitavaju se koeficijenti kompresibilnosti Z::= Z(p. Ove promene opisuju se jednacinom koja se zovejednaCina pTomene stanja.2-1.8 1. p/P=COl1st. koje je odredenovelicinama: Pk = 37.8 D C.65 2..4).1. se apsolutne vrednosti pritiska p == ~ Pie i temperature T == ~ ~C" Koriscenjem jednaCine stanja vazduha p p= ZRT = p::= ZpRT. t=57. Problem 1. odredene odnosima pip kiT I TIC' sa dijagrama s1. K ill razmene topJote sa P / P == const.b) pi Pie =30.2. pri sledecim usiovima: a) pi Pie =2. .16 Mirovanje stisljivogjluida redukovane uslove.c) P =100 bar. RE.l (1..8 P kg/m 3 a 2 b 30 c 2.50 0.74bar i tk ==-140. u odnosu na kriticno termodinamicko stanje (odredeno velicinama Pk i Tk)' pod kojim se podrazumevaono stanje kod koga nastaje direktni prelaz iz gasovite u tecnu fazu bez prethodne pojave magle.4 57. politropskom promenom stanja koja se opisuje jednaCinom: l pV n ::= canst. lcadanema olcoliriom ni rada sile trenja pV == const.2-1. TITle =2 . -0- pi pn = const.2) gde je n stepen politrope.2. date iii formirane.5 1132. Jedllll3CillJl3l pl"omellJle shmja Ako se u nekoj zapremini nalazi gas tada je njegovo termodinamicko stanje odredeno velicinama: p. b) pri izentropskoj promeni stanja (n=K). 254.KY)T.15 0. T!7k =1.65 Tabela 1.3.2 2 2. Ukoliko se iz nekog razloga promeni neka od ovih velicina ana za sobom povlaci promenui ostalih veliCina stanja.e gustina vazduha: Cp. V (iIi p) i T.2. dobija s. IC pri cemu je 1C stepen izentrope (za vazduh je K =1. ito: a) pri izotermskoj promeni stanja (T = const).75D C. . i odnosa redukovanih veliCina.2.3 -8.95 bar 75.T). Iz istih odnosa dobijaju. kadaje 11==1 pV=const.

i c) nacrtati proces up-Vi T-S dijagramu . napisane u obliku (Pa + Pmo)(D4 rr: a)lC 2 = (Pa + Pm1t D4 rr:(a-x) J 2 ]K .2-3. PrimenjujuCi.Pv u slucaju potpritiska u zapremini gasa..Mirovanje stisljivog fiuida 17 adijabatu. Pa =IOOOmbar. koji se odreduje kao P = P a + Pm u slucaju natpritiska. Odrediti za koliko ce se spustiti klip. Nakon dejstva sile F=500N. lC b) Izjednacine adijabatske promene stanja pV =const.ja gasa U pneumatskom cilindru se nalazi vazduh pod pritiskom PI' koji ispunjava zapreminu VI' Usled dejstva sile na ldip vazduh upneumatskom cilindru menja stanje i u novom ravnoteznom polozaju je podpritiskom P2' Odrediti rad sabijanja vazduha. klip teZine G= WON. Dati podaci su: D=IOOmm. jednacinu politropske promene stanja za dva stanja gasa oznacena sa "I" i "2" dobija se operativno upotrebljivi oblik ove jednaCine : P1 / P111 Problem JL2-2. b) politropska. U pneumatskom cilindru moze da se krece.2-2 RESENJE: Za pocetno i krajnje stanje ravnoteze vaie jednakosti sila: G= Po"" Pmo -4-' iz kojih se dobijaju natpritisci : 4G F+G = Pm !-44(F+G) D'71 . Pm. D 2rr: . Rad 5:lllbijal!l. napisane u oblilru (Pa + Pmo) dobija se pomeranje Idipa x= 2 D rr: _ 4 a- (Pa + Pm1) ~ 4 (a-x). koja pri elementarnom pomeranju za rastojanje dx daje rad BW =: Pdx= =: pAdx. ako je promena stanja: a) izotermska. Pmo = D2rr:' Pm] = D2rr: . klip ce zauzeti novi ravnotezni polozaj. RESENJE' U proizvoljnom polozaju na klip deluje sila pritiska P = pA. b) adijabatski. iIi P = Pa . Kako je . a) Iz jednaCine izotermske promene st. = P2 / P2' n Stika P. U jednaCinama promene stanja sa P je oznacen opJ'o/utnipniisoic."nja pV = const. bez trenja. na pr.ki. ako vazduh menja stanje: a) izoterrru. a=400mm.1.Pmo Pa + Pm! a=144mm. Problem 1. . dobija se pomeranje klipa [ x= 1-( P + Pm a 11] 0) t( Pa + Pm! a=109.5mm.

c) Procesi sabijanja u p-V i T-S dijagramu prikazani su na s1. Ako se u njega uvrsti n =: K dobiee se adijabatski rad sabijanja. . Iz ovog izraza se dobija rad sabijanja vazduha: v (1.1.:-jvanje stisljivog fluida jeste taj sto se osnovne veliCinestanja i rad kompresora dosta tacno mogu odrediti na asnovu kvazistacionamagproraeuna.v' pdV f 1 pri eemu je male minus posledica usvojene konvencije po kojoj je rad sabijanja kompresije negativan jer se u toku prQcesa troili. vazi pV == P1VI .1 V - ? \ .3) dobija (1..1I1 ....V ::= PIVI In -.2. n -1 V n-1 p t ....2.nst..4) b) Za politropsku promenu stanja (pV I1 = canst.. rotacioni i centrifugalni kompresori..L2-3 1.". jer se u toku procesa dobija...3) rad sabijanja biti v. dok je radsirenja· ekspaIJzije pozitivan.< 1C ~"" ~</ / P rconst. a) Za izotermsku promenu stanja T::= canst.) promena pritiska je odredena izrazom p::= PI (VI I V)11 . J dV PIVI .~1C . pri cemu eksponent politrope uzima vrednosti l:s: n :S:oc. odnosno p:= Plfli IV. 2' /~..2 ..2'~ n<lC '-. VLr(~)n-I_1Jl.2. 1 ) ~ n:~-=-------.. Kompresori su strujne masine koje sluze za poveeanje pritisne energije gasova..~/ n=(l) j ~ \=K n>1C n=ro P2 =cC:.( .18 Mirovanje stisljivog jluida element zapremine dV == Adx to ce obavljeni rad biti oW:= pdV .. p . . S obzirom da su klipru kompresori interesantni za primenu u pneumatici toce u ovom Odeljku 0 njima biti vise reCi.2...2~3~1211}.3) W::= ... a vrednost n ::= k adijabati. gde je radni fluid vazduh. eime se obezbedjuje njihov transport iii spremnost da gas obavi neki koristan mehanicki rad.PI~lr(1l)~~!-lJl... Osnovni razlog da se kompresori proub··~ju u sklopu ovog Odeljka. Vrednost eksponenta n=l odgovara izotermi.....2.5) definise opsti (politropski) rad sabi: anja gasa. P. pa se integraljenjem izraza (1. r'I 71~~/JO.... te ce prime nom izraza (1. 4-------------~----~ +-------------------~ VI S Slika P. U zavisnosti od naCina pretvaranja dovedene' energije u strujnu energiju razlikuju se klipru. r-.2.. n=1 dV w==-f PI vn Vn =_1_. fA' n>lC / ' " . ').2-3.. Za primenu u pneumatici.5) I PI I v. rv ::= - V...= P1VI In--V p' 2 1 VI P2 (1.. KOMJ!l']['cslJiJri...4. najceSce se koriste ldipru kompresori koji po pravilu za industrijske potrebe obezbedjuju pritiske od 6 do 8 bar. 2 1 Izraz (1.2.

:.2. . ..2) entalpije i JiP. 12 == . 2) usisavanje..1.2.1. Kompresija gasa koja se odvija izmedju pritisaka PI i P2 moze da bude po: izotermi 1-2. -7])+f pdV==H2 -HI +JiP. adnosno proces kompresije koji traje sve do otvaranja IV kada zapoclllJe izduvavanje leomprimovanog gasa.obavljeni tehnicki rad. poIitropi 1-21 sa n <K iIi 1-2111 sa n > K. U. UMT. ~ Vdp pri cemu su: m-masa gasa.1. Klllzni proces idealnog kompresora.1.)-f ~ 2 p2 .'/. 3) kampresija i 4) patisldvanje.Miravanje stisljivogfluida 1. piikazan je jedan jecinostepeni klipni kompresor koji se sastoji od Idipa koji moze da se krece u cilindru. usisnog i izduvnog ventila (UV i IV) i krivajnog mehanizma (KM) preko koga se kIipu saopstava dovedeni rad proizeden elektromotorom iIi motorom sa unutrasnjim sagorevanjem.2...I2 ==mc p (T2 -T. Pll"iindip ll"21da 19 N a s1. potreban za sabijanje vazduha. Izmedjll cela klipa u spoljasnjoj mrtvoj tacki SMT i ventila postoji jedna mala zapremina Vc ' koja je iz konstruktivnih razloga llvek prisutna.2..4. Nastavljanjem leretanja od SMT lea UMT zapoCinje isti kruzrp proces koji se sastoji od cetiri faze ito: 1) .entropija i qI_2 11 .razmenjena koliCina toplote.2. Kretanjem klipa od UMT ka SMT zapaCinje proces smanjenja zapremine i porasta pritiska.2. == mcJ'i .2. Rad idealnog Jkompll"esora Pod idealnim kompresoram podrazumeva se onaj kompresor kad koga nema stetne zapremine (Ve == 0). Hi == mc p7J (i == 1.4. PI 1.4...2 ==mcvO. Na osnovu izlozenog u P.1.prvag zakona termadinamike..1.. U jednom trenutku sila potpritiska savladava silu opruge UV i on se otvara Cime zapoCinje proces usisavanja gasa.2. S = canst i ql_2 11 == 0. koji traje sve do UMT' .unlltrasnja energija. .. Pri kretanju klipa od SMT ka unutrasnjoj mrtvoj tacld UMT nastaje porast zapremine i smanjenje h pritiska.2.211 sa n = le. gde su S .4. po kame se razmenjena kaIiCina toplote trasi na promenll unutrasnje energije i obavljanje rada: Q12 ==U2 -U j +Yr. odnosno ekspanzija gasa. JPz Vdp .. 1.2-3 sledi da ce tehnicki rad sabijanja gasa biti: v Slika 1..4...' ekspanzija. Pri radll kampresora veama je vaZno odrediti rad Slika 1. Kruzni proces idealnog kompresora II p-V dijagramu prikazan je na s1.. i koja se naziva "stetna" zapremina. iIi po izentropi 1.4. Ovaj rad maze da se odredi primenam zakona 0 adrZanju energije .

kao i relativna steina zapremina I> = Vc /Vh .2. =eonst/ T 2 I) kompresora ovde se 2 / proces ekspanzije (kri. Kruzni proces klipnog kompresora.SPz V dp PI predsta- vljen srafiranom povrsinom to jednoznacno sledi da je tehnicki rad izotermske kompresije najmanji."ai!ll stvarn@g komp1l"esoJt"3 Kod stvarnih kompresora prisutna je stetna zapremina VC' Njeno prisustvo znacajno menja izgled kruznog procesa u p-V i T-S dijagramu (s1.lC-) -1 =---1 pF1 C-.2. =n'PI P1 b) pri adijabatskom procesu (ql_2 I1 = 0) F~ .2.12 = WT=consl = H~. tj.JJ=---lP1r~ (-::. TeOJrijski lI.4.min' a to je ujedno i teorijski najmanji rad sabijanja .2. rad sabijanja gasa H~ . ~. Slika 1. /1P1 n1] r Kako je u p-V dijagramu na s1. Da hi rad sabijanja kompresora s v bio sto manji pozeljno je da se ekspanzija b) a) gasa odvija bez razmene koliCine toplote sa okoliIiom. 12 = -mcp(T~ -~) =- f h PI Vdp =---l P1V1 l(-) KP1 . Za razliku od idealnog p.:.12 = . .. Ovakvi kompresori nazivaju se /llJb'/epem: . naroCito za potrebe transporta gas a gasovodima.--l) .4. Wt12 . koja zavisi od konstruktivnih karakteristika kompresora.2. = Ah . 1.--1) . K. a sto moze dase ostvari uzastopnim sabijanjem gasa u vise cilindara. tj. d·P=-P1 v:1 1 P2 .>-" va 3-4) odvija uz . Da bi se ostvario sto manji rad kompresora treba teziti i da je proces kompresije izotermski (kriva 1-2) a ne izentropski (kriva 1-2') Cime se u radu vrsi uSteda kojaje na p-V dijagramu predstavlja povrSinu 12'2.20 1v1irovanje stWjivogfluida a) pri izotermskom procesu f/ .. Visestepenii k@mpnsoJri Ponekad postoji potreba za obezvedjivanje vecih pri::lsaka gasa.1. "1 l K T2 c) pri po Ii tropsko m procesu n P2 (n-l)ln] n T2 1'~12 =--lP1V.3.2.'1.4.Q34 = 0.1.3).:. Kod realnih kompresora definise se mdna zapremina Vi.K r P2 (K-1)/K .//(: postepenu promenu preonst zapremine..4.4.-. fP2 .:. 1.4. gde su A i h povrsina cilindra i hod klipa redosledno.

2..pv .4a sematski je prikazan jedan visestepeni kompresor sa z cilindara. Ocigledno je iz ovih relacija da ce zbog porasta pritiska pri kompresiji gasn porasti temperatura. tada moze da se definise stepen porasta pritiska .2)1 = 0 to se. a sto ...1// 2 . == 7. a drugi indeks oznacava posmatrani stnpanj kompresora.na izlazu iz stupnja.4.i =.'Y4~I~ /1.stepen kompresije TC i = " 2 '. Tehnicki rad bilo kog stepena kompresora je: ~...[C Pl. Cime se prakticno priblizavamo izotermskoj kompresiji jednog jednostepenog kompresora koji bi imao isti stepen kompresije kao i visestepeni. prikazano na p-V dijagramu sa sl... Kako se sabijanje u pojedinim stupnjevima vrsi bez razmene toplote (Ql.2.ie til s> 1 1./t'i:.4.' ) .4.4b.1 = 7.1. . K" J K (K-l)IK -1]. " K" Pl. . p =const 7' T l .. Kruzni proces visestepenog klipnog kompresora..2. 2..i i izentropska promena temperature gasa: T.:.'-/'.i / PI'.I)=---lPliVl' ( . = 7....i / Pl.i K [ pz I (lC-l)h: -l=---lPli~I[TC . u radu dobija usteda u odnosu na jednostepeni kompresor koja je na p-V dijagramu prikazana srafiranom povrsinom.Y. To medjuhladjenje je najbolje obaviti tako da temperatura gasa na ulazu u sledeCi srupanj bude 7..4c. . na pr.J.1 / p/=const / p =const / s ----------~----~ b) V c) Slika 1.2 =.4.z == 1.4 ~/ ~~:.l..1 1. a njegovim posredstvom se nalazi ukupan tehnicki rad visestepenog kompresora W t = ±'W./ 2.l.J- ~/ / ! / // 2.2.2. )(K-l)IK - T.na ulazu i 2 . Kruzni proces visestepenog kompresora je.4. prikazan i u T-S dijagramu sa sL1.1 K-l'=l I.=-mcp(T2i-7. i(= 1. . ~/~~:~nst ..l.l P2 .z ) I pri cemu prvi indeks oznacava stanje: 1 . . Hi stepen. == canst. 'T' - P2.1 -IJ= -~ ](-1 P V t[TC (K-l)/K 11..i TC (lC-l)llC .i ( P2. cime se namece potreba za hladjenjem gas a izmedjn susednih stupnjeva. z / ~~::-'< . takodje..1 0) P =p. . Ako se posmatra bilo koji stepen kOInpresora. .Mirovcmje siiSljivogjluida 21 Na sl.. = -~~~ '=1 t.=1 -1] ' .') (K-l)/K 1.:.

2. ako je promena stanja: a) izotermska. Za podatke iz zadatka P. dobija pri jednakim stepenima kompresije svih stnpnjeva. h. . da vazi relacija == == PU+P J PI. == pl.' == TI'It • i=1 I (1. nalazi se u pocetnom stal1ju ravnoteze.6) Na osnovu ovog rezultata zakljucuje se da se kod visestepenih kompresora optimalan rad. i koristeci pretpostavku da se PZ.. Jednostepeni klipni kompresor izotermski sabija m=lkg vazduha ad pocetnog stanja opisanog sa PI == Ibar i II = 20 0 C na P2 == 6bar. Odrediti rad sabijanja vazduha i razmenjenu koliCinu toplote..1.J == 0. b) politropska. P. Silu trenja zanemariti.Pin": .SENJE.]2 == -213kJ. NaCi korelacionu vezu izmedusile F i pomeranja klipa x.koriscena veul pJ--.2-4 odrediti rad sabijanja i temperatum na kraju procesa izentropske kompresije..i ov~ / OP2. a vazduh menja stanje izotermski.2.'It "'11: I.i P2.1. .-L = p Z p]' 7tl11:2 . tj.6) i (1.. tada klip ulazi u vazdusni prostor amortizera precnika D.' PostavljajuCi uslov minimuma tehnickog rada dobija se veza izmedju pritisaka: PZ.2-7. pod dejstvom opruge krutosti c i natpritiska vazduha Pmo' Kada na klip deluje 8ila F. sa stepenol1l politrope 11=1. = 'It! == .2kJ. temperature i konstantnosti mase koja prolazi kroz sve stuplljeve (iii = canst ). P Q' P mo hi .7) dobija se veoma jednostavna veza izmedju pojedinacnog i ukupnog stepena sabijanja J ompresora 'It j == V.2-6.J~ 12 == -278. Problem 1. Problem 1. . =ifP:/p: Problem 1.7) UzimajuCi u obzir relacije (1. Poznate veliCine su: d. koje je izazvano njenim dejstvom.1. r ·.2-6 F(x) ==lc+(PQ r + Pmo ) D 2h-d 2 x JX d4 l Problem 1.2-5. U pocetnom stanju ravnoteze klip pneumatskog amortizera.ir--. Soliter je visole 100m..5 i c) adijabatska. U podnozju jednog solitera izmerene su sledece velicine: Pa = lOOOmbar i '\ == 20 o e.2.Di RESENJE Slika P. Poznavanjem stepena sabijanja pojedinacnih stupnjeva dobija se i ukupan stepen sabijanja kompresora 'It ==.22 Mirovanje stisljivogjluida pri cemu jei zbog konstantnosti usisne.. D. Tz == ~ (P2 / PI )(K-])/K = 489K.i padovi pritisaka u hladnjacima mogu zanemariti. c. == 11: z • (1. tj.2.2-6. prikazanom na s1.. RE. minimalan utrosak energije. RESENJE Q == 12 Wr. precnika d. Odrediti stanje vazduha na vrhu I solitera.i+1 ' koja daje optimalne vrednosti stepena kompresije 11:] == 11:2 == .2-4.

1.az.5. Pa2 Pal odakle sledi Pa == Pa exp(--R"') =988. 2 I 'I gH Temperatura na vrhu solitera je tl == t2 == 2oDe. te integraljenjcm u granicamaza z koordinatu od 0 do H. . Pal odakle se dobija promena pritiska sa visillom n -1 gH)n/Cn-ll Pa2 == Pa . p (1) Pal a) Za slucaj izotermske promene stanja (T == canst). vaZi pip == canst.86 D e. dobija se: P - Pal PI P Jdp P al == R7.R 7. t2 = 988. pa se iz izraza (2) i (3) dobija: Pa2 == 988.Mirovai7je stisljivog jluida 23 RESEN. .2.. ~ 1. = b) Politropska promena stanja odredena je odnosom P / pI! dobija promena gustine P == PI (p / P 1 ) 1/ Q canst.1). Standardna atmosfera Stanje standardne atmosfere opisujese na sledeCinaCin: a) Na Divou mora (z=O) temperatura i pritisak imaju vrednosti: fo:= 15°C i Po = 1013.388 mbar i to = 19. I n . i koriscenjem jednaCine stanja (1. ( l .0065°C/m.2. ponavljajuCi postupak kao n-I ) u zadatku pod a) sledi P r-p= dp 1 ""n Pa2 R7. odakle se 1 11 • Sada.3). n (2) Iz jednaCine politropske promene stanja i jednaCine stanja (1. c) Kod adijabatske promene stanjaje n=](=1.33 mbar. odnosno p = PIP/Pal' Uvrstavanjem gustine vazduha u jednacinu (1). b) U troposferi (0 s z S 11 Ian) temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to .2.-. (-~::L/n-I)/n 2 I Pal (3) Uvrstavanjem brojnih vrednosti u izraze (2) i (3) dobija se: Pa .385 mbar i = I8.l£ Koriscenjem OJ Ie rove jednacine za fluid u polju sile Zemljine tde (1.== -gH . sledi Pa J dp == -gH.1) odreduje se temperatura '£ == T.02°e. pri cemu konstanta ima vrednost a=O. n-ll(Pa 1 r ] n -1 ==-gH.4 mbar.4.

U realnoj atmosferi zbog strujanja vazduha i klimatskih prolnena velicine stanja P.:. pri cemu je brojna vrednost konstante a=0.24 Mirovanje stisljivogjluida c) U delu stratosfere 11 ~ z ~ 20.2. Medutim...:::. Iz tog razloga ovom delu standardne atmosfere treba posvetiti vise painje.=(l--.J------------ r koja nakon integraljenja u granicama od stanja na nivon mora (z=O. p = Po) do proizvoljnog stanja (z=z. --. koje predstavljaju pocetne vrednosti standarc1ne atmosfere za stratosferu. koji primenom jednacine stanja idealnog gas a daju gustinu vazduha Po == Pol R'Fa = 1. jer se do tih visina obavljaju putnicki i vojni letovi aviona.5 .-------=". Pll == 22614 Pa i PIl == 0. jer svakom kilometru porasta visine odgovara pad temperature za M == -6.-7-':.-z)aR 1 p a .0065°Clm.az) . ------Z U osnovnu jednaCinu hi2l1'o- => dp == p g dz aR l~/a-z ' [kmJ -2.2.8) i (1. definisani su standardni uslovi atmosfere (1919 god. piT su promen~jive i funkcije od vremena.5°C.5°C.3) dobija se diferencijalnajednaCina dp==-pgdz 47.2..33 mbar.. Zamenom ovako odredenog zakona promene gustine statike (1. (1. a) Na nivott mora (z=0) usvojeno je da vladaju standardni uslovi za temperaturu to == 15°C i za pritisak h=760rnmHg. _ -56.3 .3636 kg! m3 ..SoC Z 20.1 km temperatura vazduha je konstantna i ima vrednost ts = -56. ( 1. p=p) daje zakon promene pritiska P a -=(l-y.. i zato sto se do ove visine ima oko 90% celokupne vazdusne mase Zemljine atmosfere.2_9) Po 0 KoristeCi izraze (1. U Zemljinoj atmosferi postoje slojevi vazduha koji imaju razliCite karakteristike.-z) glaR .8) Po 0 F---------·-i---·---'.) koji u potpunosti odreduju stall/e slandardne atmosjere.-----32.1. odnosno Po = PHggh == 1013.2·-.:. narocito u avijaciji.. jonosfera (60<z<750km) i egzosfera (z >750km)_ Za tehnicku primenu najinterasantnije su visine do 20km.. Ovi slojevi se nazivaju: troposfera (O:S: z:S: 11 km).-------.2.Z::ff--+------i---""----iPI».-L_l . stratosfera (11 ~ z < 60 km).. zbog potreba izvesnih proracuna.S0C Primenom ovog zakona jednaCine stanja dohija se zakon promene gustine 15°C .az . sliIca 1.-.226 kg! m3 • b) U troposferi temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to .9) za granicu troposfere <z~~H=11km) dobijaju se veliCine stanja: t\ I = -56.-----..5°C_ Po jednaCini stanja ovoj promeni temperature odgovara promena gustine p P p(z) = RT == R(To .------. ----.

2-9. z [km] t [0C] pi Po pi Po 0 15 1 1 1 8.26 rnbar.6007 8 -37 0. Sa ove slilee se vidi da u sttatosferi postoje jos tti oblasti. PonavljajuCi slican postupak kao i u dell! pod b) dobijajli se zakoni promene pritiska i gustine L=.SOC.9074 5 -17. 20 kll1 redosledno.8-10) dobijaju se veliCine koje definisu stal1je standardne atll1osfere.5.1187 0.2. 10. .2-10. 8.2607 0. 18.5 0. dat je graficki prikaz promene temperature i pritiska u troposferi i stratosferi. p= 0.13 ll1bar. p=554. RESENfE: Fonnalnim uvrstavanjell1 zadatih visina 11 izraze (1.0740 0.2. p = 0.475 kg / m 3 .1. 15. (1.752 kg I m 3 • b) Mont-Everest: t=-42.5 0. s tom razlikom sto se izvesne konstante u njima menjaju.0539 0. Odrediti. velicine stanja vazduha 11 standardnoj atmosferi na visinama z = 1.4285 10 -50 0. dye sa linearnom i jedna sa konstantnom raspodeloll1 temperature.8-10).3366 15 -56.5 0.51°C.5 0.25°C.5 0. 5.2. Odrediti velicine stanja standardne atll10sfere na vrhovima planina Mon-Blan (4807m) i Mont-Everest (8848111). Ove velicine date su u sledecoj tabeli. p=314.3511 0.10) Na sl.1 km) temperatura vazduha Je konstantna i ima vrednost ts = tll = -56. z ~ 20.1187 18 -56. Problem 1.5329 0.L= ex Pll Ptt 1It Rgrs cz-m] . I u ovim oblastima zaleoni promene pritislea i gustine imaju oblile izraza (1.2.0740 20 -56.0539 Problem 1.8869 0. RESENfE: a) Mon-Blan: t=-16.Mirovanje stisljivogfluida 25 c) U lllZlm slojevima stratosfere (11 S.

koji ddi ldip u ravnotezi Pvu = 4G I D 2n+ pgh. koji se krece u cilindru bez trenja. U des nom dlindru nalazi se klip teiine G=15N. RESENJE: Iz jednaCine ravnoteze sila koje ::PVQ . D 2n D:n (Pa . u vazdusnom prostoru levog cilindra vlada natpritisak Pmo = lbai .5 bar.3-2. odrediti silu koja moze da se savlada na klipnjaCi. HIDRO-PNEUMO-STATU<A Pod hidro-pneumo-statikom podrazumevaju se spregnuti problemi istovremenog mirovallja stisljivog i nestisljivog fluida.Pvo)-4.2a Slilca P. Ako se natpritisak u levom dlindru poveca na Pmi == 0.. mogu se postaviti jednaCine: izoL::rmske promene stanja i ravnoteZe sila koje deluju na klip 2 J) n (-Pvi +pgh)-4-+ G + F ::::: O.. P. PrOblem 1.1.a = (Pa . . a. d 0 2 24017Pa.3-2.-lL111111111111111111111111 'h ~G +' odreduje se pocetna vrednost potpritiska. Dati su podaci: D=200mm: d=lOOmm: do = 25 mm: a=200mm: h=lOOmm: p.PV1)-4. sastoji se ad dva cilindra Ciji su teeni i vazdusni prostori spojeni.3-1 Nakon dejstva sile F..3-1.. Na pocetku. osim zadatih velicina. Odrediti silu kojom treba vuCi klip da bi se vazdusni prostor duplo povecao. U polozaju prikazanom na s1. P. P a' p. Vazduh u deSllom hidrauIicko-pneumatskom cilindru menja stanje izotennski.3-1 potpritisak vazduha ddi ldip u ravnotezi...26 Jl. Cija je duzina u neopterecenom stanju b=250rnm. . Poznate velieine su: G.:::: 900 kg/m3 i Pa == Ibar. odredeno je jos i sa natpritiskom ispod klipa Poi visinskom razlikom izmedu nivoa ho ' Iz jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip d n 2 2 'It po--=G+e(b-a)+PmJd -do )4 4 odreduje se natpritisak 2 4 d 2 _d0 PO =-2-[G+c(b-a)]+Pm 2 d 1T. i opruge krutosti c=20N/cm. iz koje se dobija: l' = (Pa ..1. Problem 1.l.. h.. a ldip .3... Hidraulicno-pneumatski sistem prikazan na s1. Usled dejstva sile F klip se spusta a pri tome vazduh menja stanje izotermski.pvo)dn / 8.u hidraulicko-pneumatskom cilindru pomeri za z=50mm. a 2a t opterecuju klip: (-Pvo + pgh)D n/4+G = 2 ° . RESENfE: Pocetno stanje ravnoteie. D.

Hidropneumostatika 27 b) Slika P.6mm. nepoznatih rastojanja x i y. . Po=Pm +pgho ' odreduje visinska razlika o .d - 2 4 rr. y.. + pgh(l +~: )Po} ~ 0 Pi" +lpa . Problem 1. Za ovaj polozaj sistema mogu se postaviti sledece jednaCine: hidrostaticke ravnotde za izobarslru ravan II-II Pml +pg(ho-x-Y)==PI' izoterrnske promene stanja i jednakosti zapremina D rr.Pm! -pgho + pg(h+z)(l+l)2) Cija Sil resenja PI.I == +100839 Pa i P]. U tecnosti gustine PI nalazi se cilindar u kame moie da se krece ldip.2 = -63200 Pa. dobija se trazena sila F == PI r d2 l d re 4-[ G+c(b . iz jednacine ravnoteze sila koje deluju na klip.d o )7i == 228. P. odrediti za koliko ce se klip pomeriti. postavljene za izobarsku ravan I-I: ho =(p o -P mo )/pg==1587. Klip se jednim delom nalazi u tecnosti gustinep]. OCigledno je da je reSenje kvadratne jednacine p] == 100839 Pa. a drugim delom il tecnosti gustine P2' Kada se nivo tecnosti gustine PI dopunsld poveca za x=200mm. Na haju.1.l. hidraulicko-pneumatski sistem zauo ! zimace polozaj prikazan na s1. dobija se kvadratna jednacina JPl~[P"l + pgho ~ pgz(l + ~:) Jr.8 N 22 re] . Vazduh u cilindru menja stanje izotermski. Eliminacijom iz ovih jednaCina.3-2 dole se iz jednacine hidrostaticlee ravnoteze. 4 2 x. Nakon povecanja natpritiska sa Pm na Pm .a +z) + P 2 ml (d .3-2b.3-3.

Trenje zanemariti.5m.3-3b. Cija BU fdenja Y1 == 131 m i Y2 = 5. Za ovaj polozaj klipa postavljaju se jednacine ravnoteze sila Pm. Posle povecanja mvoa tecnosti za visinu x klip ce zauzeti polozaj prikazan na sl. A +G+[Plg(H +x)+ P2g(h-a.3-4 . Ispod veceg klipa je komora u kojoj se nalazi vazduh pod natpritisicom Pmo i opruga krutosti c i zapremine 6. Pmo ' Pa' p.Ao)+[Plg(H +x)+P2g(h-y)jA i jednaCina izotermske promene stanja (Pa + Pmo)Ab = (Pa + Pm1 )A(b - y).5m. Cija je brojna vrednost Pmo = 4441 Pa. Go' d. a.3-4. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip naIcon zavrsetka dejstva sile F. LIT!. uvode se povrsine klipova Ao=d n/4 i A=D n:!4.v.vadratna jednaCina po Y. 3 .l h1 == 0. Hidraulicko-pneumatski cilindar prikazan na slid sastoji se iz dva dela .9 mm. Prema tome. H.4m. a vazdiih u komori· menjace stanje izotennski.Zbog jednostavnosti pisanja . G=30N. c.1.Ao) == == P1gh] (A -Ao)+(p]gH + pzgh)A Slika P.y)j(A . Pri tome se pritisak u v~dusnom prostoru promeni na Pm' Za odredivanje pomerimja manjeg klipa koriste se: jednacina ravnoteze sila koje deluju navecildip 2 2 Pm a) b) Slika P. Za pocetno stanje mirovanja.y)(A.1. tada ce se klip kretati na dole.9 mm. iz kojih ce se elimillacijom natpritiska Pm! dobiti k. D.28 Hidropneumostatika In. MSENl£: Zbog kraceg pisanja uvode se oznake za povrSine poprecnih preseka 2 2 A == D n / 4 i Ao == d n /4. a=O. b=0. Podad: G.a)j(A . P2 == 1000 kg / m 3 . moze se postaviti jednaCina ravnoteZe sila koje opterecuju klip b) PmoA +G+[p]gH + pzg(h . d=50mm.3-3 iz koje se dobija natpritisak u vazdusnom prostoru.precnika diD. h. PI == 800 kg / m Pa = 1000 mbar. Usled dejstva sile Fmanji klip se spusti za Y a veCi za x rastojanje.Ao) = Plg(x+h1 . RESENJE. trazeno pomeranje klipa iznosi y= 5. h=O. F. Proolem 1. Kada na manji klip deluje sila F. 1. 1J==lm. Dati podaci su: D=200mm.

Nakon eliminacije velicina x o ' x uvodenjem konstantI: al . klip ce se spustiti. aka je promena stanja: a) izotermska.. a kaje je nadeno rnetodom proste iteracije.0. G=200N. i jednaCina izotermske promene stanja . Odrediti natpritisak u vazdusnom prostoru . Problcm 1.pgA(Ao -. jednaCina jednakosti zapremina AoY = Ax. . PI/!' = pglf(Ao -A Va Ao c Ao pg If) .15 bar. to ce kvauratna jednacina imati resenje Y = (-a 2 +Ja~ +4a1a3 ) (2a 1 koje pretstavlja porneranje manjeg klipa. Nakon dejstva. d=150rnrn.:.4).pa-p".. c Ao pg a2 = F +(Pa + Pm)Ao . (%JP mo 3 Pa =lOOOmbar. iIidropnewnostatika P+G ] Ao a +pg(h+H+x~y) A+G=:e(xo 29 [ +x)+PmA u kojoj je Xo staticka deformacija opruge kaja se adreduje iz ravnateie sila u pocetnom stanju mirovanja [Go I AD + pg(h+H)]A +G = exo + Pm A . RESEN]D~' rrimenom: jednaCina hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje se poklapaju sa nivoima tecnosti u akurnulatoru. dabija se: a) za slucaj izoterrnske prornene stanja kvadratna jednacina za natpritisak 2 . Kako su konstante a] <0 . -11K] Pm= A.112 If).POlO + pga(l+A) JPm -lpa(-:4+ Pmo)+(l+A) pgaPmoJ = 0 F A1 l I F .111 l Cije je pozitivno resenje Pm = 5. Fl· . : . p=900kg/m.Ax) u kojoj je zaprernma Vo =aA-. a z > 0 i a 3 > 0 .111 = D 2n! 4. b) adijabatska (K = 1. Dati podaci su: D=300mm. (Pa + Pmo)Vo :::: (Pa + pm)Cv'o . a natpritisak vazduha ce se poveeati.1. i b) za slucaj adijabatske promene stallja jednaCina za pritisak F . FVo dobija se kvadratna jednacina a1y +a 2y-a 3 =0.3-5. jednaCine promene stanja i jednaCine zapreminskog bilansa.699 bar.3-5 Pm +lpa I --:4. " d D Slilca P.V. U prethadnim jedl1aCinama konstante predstavljaju A = d 2n / 4 i .620 bar. a=300rnm.+Pmo-pga(l+A 1-( _ ) Pa P mo Cije je resenje Pm = 5.111)[ . sile F=lOkN. na klip. U vazdusnam prostoru hidraulicko-pneumatskog amartizera vlada natpritisak POlO = 0. a3 =~ .

H p Pa RESENJE: Pomeranje klipa je X = P +p I Pj-Po " ho = 29. p=900kg/m. H.2 bar.89 bar A r Gl Slika P.3-7 \ \ \ . -~+ pg(2H -h-ho)]}Pl .12 bar.7mm.+Pmo H pgA Pa + Pm ' b) pri politropskoj promeni stanja X= Pm == (F+G)/ A. Odrediti za koliko se klip podigne. Odrediti pomeranje klipa ako je promeua stanja a) izotermska. spojen je sa hidraulickopneumatskim pojacavacem pritiska. n.~[Pm.3-6. pri cemu je ~+lr l_(P +P nr mo pgA Pa + Pm )lfnJ H . 2 2 RESENJE: Uvodjenjem pritisaka Pmo == G / A 2 A = D n / 4 pomeranje klipa ce biti: a) pri izotermskoj promeni stanja F X=--+ P". p. l p Slika P.~ {Pa[P~. b) politropska. Uvedene konstante su: A == D n /4 i Ao = d n / 4. Pa. h=120mm. d=40mm. Vazduh menja stanje izotermski.30 Hidropneumostatika Problem 1. U hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. -~+ pg(2H -h)] + pghoPo} = 0 Cije je resenje Pj == 3. G=50N. Dati podaci: D=lOOmm. Poznate velicine su: G. Rezervoar sa konstantnim nivoom ulja.1.3-7. Kada na lclip deluje sila F lclip se spusta. Iznad ulja vlrida natpritisak Pmo == 0. 3 ho =lOOmm. sa stepenom politrope n.4 bar. Pa = 1020 mbar. F.3-6 o i levadratnom jednaCinom P~ +{Pa . D.1. Problem 1. H=lm. ako natpritisak u rezervoaru iznad ulja naraste na Pm] = 0. H pri cemu su pritisci odredeni: izrazom Po == TLpmo +pg(2H -h)-/iJ= 1.

Oclrediti na korn se pritisku ventil sigurnosti otvara. Slika P.1.4~1. p= 890kgl m 3 • RESEJ\1]E: 1z jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na kuglicu u ventilu sigurnosti d 2n .41. D 2 =20mm.5rn. tj. Dati su podaci: d=10rnm. RESEN. D 1=21mm. 4 h dobija se pritisak otvaranja ventila Pm C:. Medutim. SIlLlE PRITlI. . Na pneumatskoj instalaciji koja je pod apsolutnim pritiskom od p=llbar.7E: F = J. D 3 =15mm.Lp(D+28)n h::: 395.. montiran je diferencijalni ventil za ogranicenje pritiska. a Slika P. ako je otvor za ispustanje vazduha na rastojanju a=4mm.4··3. Debljina manietne je 5=5mm. p ::::0. c=lON/mm.006. Zaptivanje klipa precnika D=200mm u vertikainom hidraulickom cilindru ostvaruje delovanje pritiska p=lOJ'vlPa na elasticnu manZetnu. Silu trenja zanemariti. ako iz bilo kog razloga dode do prekomernog porasta pritiska venti! sigurnosti se otvara.4-2.6N.82 bar I D ? ] Slika P. 4c(a-b) d 2n + P!5l (dY h .H ::: 12.4-2 Problem 1. Dati poclaci su: Pa=lbar. D=20mm.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic1ce i pneumatske komponente 31 ]. D 2 rc (Pm + pgH)-4-= c(a-b)+pgh-. h=O.4-1 Problem 1. U ventilu sigurnosti nalazi se opruga krutosti c=10N/mm koja je dugacka u neopterecenorn staI1~u a=50rnrn i pri statickom opterecenju b = 40rnrn.1. Odrediti: a) Staticku deformaciju opruge xo' b) Na koliki se pritisak ventil otvara.SKA RADNOG FLUmA NA IDJJRAULICKE I ll"NlEUMATSKlE KOMIPONlENTlE Problem 1.4-3 RESENJE: Venti! za ogranicenje pritiska..1. ventil sigurnosti. H=lm. Odrediti sHu trenja izmedu manietne i ldipa ako je koeficijent trenja Ill. sluzi za zastitu pneumatske (ili hidraulicke) instalacije od prekornernog porasta pritiska. . a proracunska duzina hidraulickog pritiskivanja manzetne na klip h=lOmm. U normalnim uslovima rada ventil sigurnosti nije u funkciji.

32 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicke i pneumatske komponente ispusta vazduh u atmosferu. Amortizacija kretanja klipa u HPC vdi se pomocu vazdusnih prostora oba HPC i opruge u desnam HPC. a) Staticka deformacija opruge dobija se iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na klip promenljivog preseka: CD2 -d )4 P +-4. .4-4. Kada je klip levog HPC neapterecen (pocetno stanje mirovanja).4-4 RESENfE: Pocetno ravnotezno stanje sistema (v. Kada na klip levog HPC deluje sila F. ProD/em 1. Dati su podaci: d=80mm.1.1. G 2 == ION. s1. p= 900kg/m 3 • a) b) Slika P. Vazduh u HPC-ima menja stanje izotermski? Trenje u HPC-ima zanemariti. tada se klip spustj za H==lQOmm. D=lOOmm.1. b=50mm.42mm I[ 2 2 2 2]11 b) Usled porasta radnog pritiska narusava se ravnotda sila koje deluju na klip. Odrediti kolika tada sila moze da se savlada na klipnjaci desnog HPC.4-4 sastoji se od dva hidraulicnopneumatska cilindra (HPC). == 500N.P. 2 2 re Dire D?re 2 2 re 1z ave jednaCine dabija se pritisak na kame ventil ispuSta vazduh iz sistema: PI == Pa + 4c(a+xo) CD] -D3 )11 2 2 = 11. P(D2 -D3 )-Pa CD I -D3) 4==13.11 2 2 11 D]211 JZnosi xo==C. Kada se dostigne granicna vrednost pritiska (v.P. i iZllose: P mo == GIl A] i Pm] == (G 2 +cxo ) I A 2 . i na taj nacin stiti instalaciju od eventualnih ostecenja. a=200mm. P a = lOOOmbar.tada je opruga sabijena za vrednost Xo == lOmm.4-4a) odredeno je: natpritiscima Pmo i Pm]' koji se dobivaju iz jednaCinaravnotde sila koje deluju na klipove u HPC-ima. Sistem prikazan na sl. P..27 bar . Gl = 200N. tad a jednacina ravnotde sila glasi: CD! -d )4 PI +-4-Pa == c(a+xo)+-4-Pa +(D3 -d )4 PI.Pa ==cxo +(D3 -d )4 P +-4. pri cemu su . sl.l.4-3b). c"" IN /cm.Pa ' 1 2 2 11 D.

natpritisak se poveca na P:J!' dok se klip podigne za vrednost z. konacno. Primenom jednacine izotermske promene stanja vazduha u desnom HPC dobija se pomeranje Idipa * • I.2.3). koje deluju na ldip desnog HPC.1.P. li desnorn HPC nivo ulja poraste za visinu y. koji iznosi: Pm1 =Pmo-pg(x+h+y).1.2. prethodno treba naCi sve veliCine koje definisu novo stanje ravnoteze.4-5 oddava dejstvo sile Fl' Kada na klip precnika D} dopunski deluje sila F. pri cemn su povrsine = Di2n I 4 (i=1. U sistemu se nalazi ulje gustine p./E. P. na klipnjaci desnog HPC savladava se sila F 2 • Da bi se mogla odrediti ova sila. tad a se klipovi u cilindrima pomeraju.1.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic7a! i pnewiwtske komponente 33 2 2 povrsine klipova Al ==D n/4 i A2 =d n/4. Odrediti koliko ce se tom prilikom pomeriti klip precnika Dl? Slika P. i jednaCine hidrostaticke ravnoteze tecnosti za ravan I-I. Nakon dejstva sile Fl (v. Rastojanje x je jedno ad dvaresenja: .1.a (P:o .Pmo ) I CPa + P:o) Iz jednaCine zapreminskog bilansa tecnosti dobija se y == X All A 2 • Na osnovu ovih velicina. Klip precnika D2 ima teZinu G.Hod klipa precnika Dl je: h:= (A2x+ Ai ~31 pg F) I AI. lednaCina izotermske promene stanja vazduha u levom HPC daje: X == H . dobija se trazena sila ProDlem 1. RESEN.3). sLP. tada. 1z jednacine ravl10teze sila koje deluju na ldip levog HPC dobija se natpritisak P:1O == (F. duzine a. staticke deformacije Xo 1 zapremine fl. koji imaju precnike Di (i == 1. + G) I A1 .V. Ove veliCine bice odredene redom. Pri svemu ovome.4-4b) klip levog HPC se spusH za H. U akumulatoru se nalazi opruga krutosti c. odreduje se natpritisak u desnom HPC. Polozaj dat na s1. i visinska h==(Pmo-Pml)/pg.IO' a nivo tecnosti se spusti za rastojanje X. Hidraulicko-pneumatski sistem (sl. natpritisak se poveca i irna vrednost P. a vazduh u akumulatoru menja stanje izotermski.4-5 Trenje u cilindrima zanemariti. iz jednacine ravnoteZe sila.4a5.4-5) sastoji se ad dva hidrocilindra i hidro-pneumatskog akumulatora.

34 Sile pritiska radn.i{ (p.4-7 sluzi za sinnrollizaciju kretanja klipova u hidrocilindrima. . Vazduh mellja .Fi -G = 0.a hidraulic'ke i pneumatske komponente X1. Hidraulicki sistem prikazan na s1.3). c -:xo+a--x."(A2a-AV) by]2 F } a sto zavisi od zadatih brojnih vrednosti.1.P2 (AI . Ovaj sistem ima dva jednaka hidrocililldra precnika D[ = 200mm D3 = 120mm.pg(A[+A2+A3) pg A[+Az+A3 ProDlem 1. bY I[ F+F.4-6 gde Stl konstante : b=Pa+pg(a-A) Pm =t(-b+~b2 +4c) Al +A2 +A3 A +A [ 2 A_ F[ +F2 + Pmo A[ + A2 .2-2 _. )c -xo+a-:--X. p Slilca P.A2 ) + P3 A3 . A.og fluida l1.. Atmosfersld pritisak je i!li. . korne Je . b) Fl == lOOkN.1. lSpUD[ . AI) . odrediti natpritisak u vaZdUSllOm a V \7 prostoru akumulatora. Problem lA-6.. ({= 1.i. TeZine klipova u hidrocililldrima su G1 i G2 • U vazdUSllom prostoru akumulatora visille fl.4-7.±"\J (P a + .TII~G2 ~.A3 ).4-6 sastoji se od dva hidrocilindra i hidraulicko-plleumatskog akurnulatora povrslna poprecl1ih preseka Ai (i = 1.i. koje deluju na klipove. pn.3).P. U kojimasekrecu klipovi teZina G=800N.A) X= A3 x d0 bIJa preCl11 2 RESENJE: Zbog jednostavnijeg zapisa uvode se povrsine poprecnih preseka Ai = Di /4. vlada natpritisak Pmo ' Nakoll dejstva sila Fl i ~ F2 ~ F1 F2 .2. I 2n \ \ njell uslov sinhronizaCije. Hidraulicko-pneumatsld sistem prikazan na sl.~4A:.1.4-7 ·· v'k (A 1. ?)1I2 =. ~ Pj ~ Fz ocirediti racini natpritisak Pl' u slede<Sim sluCcljevima: a) F[ = F2 =100kN. Sil1lii:onizacija kretal1ja je kada klipovi imaju ista p[ pomenirtja.l. 160m·m..+ F+F. JednaCilla ravnoteZe sila. G1 Pa • RESENJE: Trazeni natpritisak je Slika P. Ako se ova pomeranja oznace sa x tada se iz zapremirtskog bilansa D2 = (2 -D:. U sistemu se nalazi ulje gustine p. glase: p) (AI . F2 =O.za koliko se jedan klip spusti diugi se za toliko podigne. .2. Kada Aa •klipove deluju sile Fl i F2 . P.Nai:ine.___ stallje izoterrnski.

-"'.-(P -x). klipovi u hidrocilindrima se pomere za po hod h. odrediti dokoje tdine predmeta hidraulicka klesta mogu da stew. P a =lbar.a) Usled dejstva sile F.1.l. don Pa -4.13 bar .G = O. Sile viskoznog trenja zanemariti. L_H__.H = CPa + Pm)-. da bi se mogao stezati duplo tez} predmet. klip u glavnom cilindru se pomeri za hody. 41t daje pomeranje klipa u pneumatskom cilindru: x=.. Problem 1. Porast pritiska u sistemu omogllcava sila F koja delllje na haju krute poluge. Do=50 mm. Prvo. Hidraulicka kleSta steiu predmet tdine G. 35 Sabiranjem ovih jednaCina.4-8.2 RESENJE. P. D=80 mm. Da bi se predmet stegao potrebno je klipove pomeriti za po hod h=40mm. na osnovu ovog pomeranja i jednaCine izotermske promene stanja Don .. H=150mm. b) PI = 25.4-8 opruga krutosti c=50N/cm je neopterecena. a=500mm.moze se postaviti jednaCina zapreminskog bilansa 2 d h = D/ y.. dok seklip u pneumatskom cilindru pomeri za hod x. b) Kolikom silom treba delovati n~ haju poluge. +F2 p]=T+2T' 2 2 Uvriltavanjem zadatih brojnih vrednosti u izraz za natpritisak PI' dobivaju se resenja: a) Pj ~ 50. na osnovu hodova klipova u hidrocilindrima. l=200mm. U polozaju kao na s1.4-8 b=100 mm.Sile pritiska radnog fiuida na hidraulic'lce i pneutnatske komponente pi(A1 -A3 )+ P2 A3 -P3(A 1 -A2 ) -F2 . tom prilikom pritisak u hidrauliclcom delu sistema je P a u pneumatskom cilindru Pm' Sve novouvedene velicim: treba odrediti. Zatim. a) Ako na haju poluge deluje sila F=250N. a pri istim hodovima klipova? Smatrati da vazduh u pneumatskom cilindru menja stanje izotermski.Z!Cfs)2 h. Slika P. Dati su podaci: d=50mm.27 bar . pri cemu je koeficijent trenja izmedu klipa i predmeta ~l=O. dobija se izraz za radni n'atpritisak G F. a vazduh u pneumatskom cilindm je d pod atmosferskim pritiskom. koja uz pomocjednaCine slicnosti xli =ylb.l. 2 2 2 .

Odrediti silu F koja izaziva spustanje " klipa precnika d l zahodx =50mm. i=200mm.(ex + Pm D2n n .) L dl 2 X .9N.6'1'l! ~recu horizontalno. 4)1.. c=lN/cm..4-9 pcidaci: d1=lOOmm. Jcoscx.l == 2JlP d 41t . p =900kg 1m.x). .4-9. Sve sHe ttenja zane mariti. . 3 G=50N.dz =50mm.t d G == 2Y. U pocetnom stanju mirovanja opruga krutosti c je neopterecena. 4 2 2 i jednaCine ravnoteZe sila koje deluju ria predmet G= 2FJ. . Na slici su prikazana klesta na aparatu za tackasto zavarivanje. h=500mm. Za savladavanje sile zavarivanja F na elektrodama (ldestima) pritisak .36 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicKe i pneumatske komponente dobija senatpritisak u pneumatskom cilindru: Pm == PaX / (H . Konacno.. Usled dejstva sile F klipovi se pomeraju. Pci • Problem 1.(D) llFa -(cx+ Pm-4-)11 26.n J== 2 b) KoristeCi nadjeno resenje iz dela zadatka pod a)./ F ==-(-) +(cx+p -)-== 318 9N.pD--b 1 =0.tGd m4a' Problem 1. Smatrati da se pri pomeranju l):lipova drugog hidrocilindra i pneumatskog cilindra klipnjace W. dobija se teZina predmeta f.1. Pm == (Pa +Pmo ) 11C 3 a a-Ted. a=500mm.(T) . d 3 =50mm. Dati su Slika P. If... i u njemu uvrstavajuCi umesto G novu teZinu 2G i umesto sile Fnovu silu Fl . Pa=lOOOmbar.1.. a vazduh u pneumatskom amortizeru menja stanje . Hidraulicko-pneumatski sistem (s1. gde su: 4G I d2 2 Pmo = (T+ pgh)Y. D. L=400mm. izotermski. P. iz momentne jednacine (postavljene za obrtnu tacku poluge) [ Fa . dobija se: Gb D 2 Don .4-9) se sastoji od dva hidrocilindra i pneumatskog amortizera.4-10.

tezillu hidrocilindra i sile trenja. Slilca P. c.4-10 RESENJE. RESENJE. Sila staticke deformacije opruge je FeD' Poznate velicine SU: Pl' F. p. Poznate velicine su: d.Fa + (Fco +2c-h)b . Za slucaj da je ukupni stepen korisnog dejstva hidraulickog cilindra zakivackog uredaja ). =0. kao i protivpritisak u hidrocilindru zakivackog uredaja. Slika P. Do. .b ] A=-2-.1.4-12. Za otvaranje i zatvaranje izlazne cevi izrezervoara koristi se konmmi zatvarac koji je povezan sa hidraulicko-pneumatskim cilindrom. Sile trenja i tezine zanemariti. potrebnoje ostvariti silu F==106. h. Zanemariti teZinu kldta.1 kN. FeD' a.J. b. a Problem l.96 i ukupni stepen korisnog dejstva hidropretvaraca ). p. do. d nIp .· Al 4 [_ . Odrediti do kog ce natpritiska Pm konusni ventil zaptivati cevovod.4-H.1. h. L. koji sa strane niskog pritiska Po =6bar ima pretnik Idipa Do =200mm. odrediti precnik II komore visokog pritiska hidropretvaraca. Za zakivanje na klipu precnika D=100mm.J. Trenje zanemariti. S druge strane ovaj cilindar je povezan sa pneumatsko-hidraulickim pojacavacem pritiska. D 1. U uredaju za zakivanje nalazi se hidraulicki pretvarac pritiska.4-11 Problem 1. d.0=0.85.SiZe pritiska radnog jluida na hidraulicke i pneuinatske komponente 37 komprimovanog vazduha iz mreze Pl se pojacava pneumatsko-hidraulickom pojacavacu pritiska: Hod elektroda pri tackastom zavarivanju je h~ Ocirediti odnos povrsina pneumatsko-hidraulickog pojacavaca pritiska da bi se na elektrodama ostvarila sila zavarivanja F. d 1 . D.d == D0 D 1Jpollolln 4F = 38mm.

na cijim krajevima se nalaze kocione obloge koje u kontaktu sa dobosem imaju koeficijent trenja ). Za zaustavljanje obrtnog kretanja dobosa precnika D.4-12 Problem 11.a + pmo ) .l. Odrediti sHu kojom treba delovati na krajn poluge da bi se kretanje dobosa zaustavilo.J. precnika klipa d i precnika klipnjace do. glavnog hidraulickopneumatskog cilindra.1. 1 \ \ pri cemu su: Y = 28(-d) . potrebno je kocione obloge pomeriti za po hod 8.) p Slika P..4-13 tdine i viskoznog trenja zanemariti.1. Gustina ulja je p. x = Y -L ' dk 2 10 PIn -. koja je obrtna oko tacke 0. Vazduh (pocetne debljine sloja a) menja stanje izotermski. za kojn je vezana opruga krutosti Co i staticke deformacije x o' Da bi se kretanje dobosa zaustavilo. sIuzi hidraulicka kocnica. obrtnog momenta M.nivoa tecnosti n rezervoaru je pg(Hd 2 -hD. p. tj. a sto se postiZe dejstvom sile F.Pa' a-y . SHe Slika P. Hidranlicka kocnica se sastoji od: dva jednaka hidrocilindra precnika d k .38 Sile pritiska radnog Jluida na hidraulicke i pneumatsk. u kome se nalazi opruga lautosti C i staticke deformacije Yo' a u pneumatskom delu cilindra vazduh pod natpritiskom Pmo.e komponente RESENJE: TraZeni natpritisak iznad . i poluga dimenzija L i I + 10 .L (..41-13.

1) i sprovedene analize zakljucuje Se da si1a ptitiska na ravnu povrs zavisi od: funkcije promene polja pritiska. Aka se stisljiv fluid nalazi u nekoj konacnoj zapremini.na koju se zeli odtediti sila ptitiska.5. Prema tome elementarna sila pritiska koja deluje na ovu povrsinu ce biti dP ='-pdAn.1.2) moze se svesti na veoma jednostavan oblik.5. kao i od toga koji je fluid (stisljiv iIi nestisljiv) u kontaktu sa ravnom pavrsi. SiIa pritiska na ravnu pons koja je u Jlmntadd.2b).1.5. tadase zbog male gustine gasa moze smatrati da je u celoj zapremini popun]enojfluidom pritisak konstantan. (15. medusobnog polozaja izobarskih i rayne povrSi. pri cemu znak minus potice od toga sto su vektori sile pritiska i orta spoljasnje normale povrsine ii uvek suprotnog smera.2.5. A b) (1. ave izobarske povrsi pro laze kroz povrSinu A koja lezi 1. veliCine povtsine koja je u kontaktu sa fluidoID. DalcIe. AVO zapravo znaCi da se ravna povrs povrsine A.5. Na osnovu iztaza (1. deluje naravnu povrs p=-fpdA=-fit pd4n.5.1 ravni R.5.1) dobija intenzitet sile pritiska U nekim slucajevima izraz za silu pritiska (1. ako izobarska i ravna povrs Ide u istoj ravni tad a je na celoj povrsiili A pritisak konstantan (v.ove elementame sile pritiska po povrSini dcbija se rezultujuca sila pritiska kojll. SJ[lLE PllllITISKA NA RAVNE POVRSI Posmatra se promenljivo polje pritiska sa 51. Zbog veliCine ove povrsine moze se smatrati da na njoj vlada konstantan pritisak'fluida p.2a) iii potpritiskom Pv (sL1.u sa stiUjivim.1 ) Vektori ii i P su kolinearni pa se iz izraza (1.1a koje je predstavljeno familijom izobarskih povrSi.1.5. koja je izlozena natpritisku Pm (s1.1. P= tpdA . sl. 1. fluid om. Integraljenjem .39 1. sila pritiska dP je usmerena 1<a povrsi a ort normale i1 od povrsi ka fluidu. uvek poklapa sa izobarskom povrsi bez obzira na mesto i polozaj tavne .5.5. Talco na pI'.3) Slilca 1.5. Ovde se postavlja osnovno pitanje Icolika je sila pritiska koja deluje na ravnu povrs povrsine A? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se elementarna povrsina dA.1b).5. te se rezultujuca sila pritiska moze odtediti kao P =PA (1.2) bez obzira koji je fluid (stisljiv iii nestiSljiv) u kontaktu sa ravnom povrSinom. Zato ce se naCini odredivanja sile ptitiska koja deluje na ravan kada je ona u kontaktu sa stisljivim iii nestisljivim fluidom analizitati posebno.

5.2. Integraljenjem ove sHe po pOVrS1l11 .1.1.5) i u slucaju potpritiska gasa u rezervoaru P= PaA-(Pa . P=(Pa+Pm)A-paA povrsi u stisijivom fluidu.5. na koju deluje hidrostatickipritisak p:::: pgz. koju kvasi tecnost gustine p.4) (1.5.5.4-5) i dijagrame pritiska sa slike 1.40 Site pritiska na ravne povrsi Stika 1.5. leii u" ravni nagnutoj pod uglom a u odnosu na horizontalu (sl. te ce zato na posmatranoj ravnoj pOVrSi polje pritiska biti neravnomeruo. tada se moze kOllstatovati da se u slucaju stisljivog fluida centar pritiska poklapa sa tezistem povrsine.Zato sepostavlja pitanje kolika je rezua) ltujuca sila pritiska i gde je njena napadna tacka. U· cilju odredivanja sile pritislca posmatrace se elementarna povrsina dA. Zbog ove neravnomernosti pojedini delovi raYne povrsi koji imaju ism povrSinu bice izlozeni dejstvima razlicitih elementarnih sila pritiska. Ovo za posledicu ima da se za odredivanje sile pritiska moze· koristiti izraz (1. zakljucuje se da se sile pritiska stisljivog fluida odreduju preko relativnih pritisaka ida deluju lea ravnoj povrSi u slucaju natpritiska: gasa (sl. PrimenjuJuCi ovaj izraz za obe strane rayne povrSi A. Dakle.5. sila pritiska stisljivog fluid a deluje u teiistu ravne povrSi. Sila pritiska lila ravlIlu pons koja je u kOJmiaktu sa Jmestisljivim fluid om Neka ravna povrs povrsine A. Ako se uvede pojam em/aT pri/islca za tacku u kojoj deluje rezultujuca sila pritiska na raVnu povrs. Poznato je iz zakona hidrostaticke raspodele pritislea u nestisljivom mirnom fluidu da se pritisak linearno menja sa dubinom tecnosti.Pv)A -f AllalizirajuCi izraze za sile pritiska (1.3a). 1.3).5. te ce tada elementarna sila pritiskabiti dP:::: pgzdA.5. jer su obe u kontakm sa stisljivim fiuidom.2.5.5. dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na ravnu povrs .2b).3. dobijaju se izrazi za odredivanje sila pritiska u slucaju natpritiska gasa u rezervoaru -f (1.1.2a) i ad rayne povrsi u sJucaju potpritiska gasa (sl.

1.c). sl. PonavljajuCi identican postupak kao i u prethodnom slucaju.re odreduje preko vredl'loJ'ti hldroJ'tatickogpritiska u teiistllpowii i da de!tije It tacki centrapritiJ'ka (D). sl.1. to isti predznak maze iroati i rastojanje 6u c ~ O.3c) tada postoji i horizontalna pomerenost tacke centra pritiska u odnosu na tdiste povrsine.8) pn cemu je 1ST) centrifugalni moment inercije uodnosu na teiisne ose. Z iz koje posretstvom veze izmedu koordinata Vv A = v sincx (ze = ve sincx) sledi izraz =_l-S v2dA=~ VeA veA u kome je Iu moment inercije povrsineAu odnosu na osu "u".rila pntirka norma!na na ravllt/ povrS na koju de!It!~ da .5. Stajnerove teoreme: da je aksijalni moment inercije za proizvoljnu osu jednak zbiru sopstvenog momenta inercije za paralelnu tezisnu osu i polozajnog momenta inercije (iu = Ie +v. Zaldjucujemo da je rezultujuca .1.Ve => fl.5. Medutim. tako da se dobija relacija PV D = t vdP -+ pgzeAvv = pgt zvdA .3a). Zc .A). Da bi se odredio polozaj tacke centra pritiska koristi se Varinjonova teorema koja glasi: moment rezultujuce sile u odnosu na proizvoljnu osu jednak je sumi momenata njenih komponenata u odnosu na istu osu..3.7) V ~' pn cemu su: Ie moment inercije povri3ine A u odnosu na teiisnu osu (~) i vc najkrace rastojanje od mvoa slobodne povrsi tecnosti do tezista povrsi mereno po ravni u kojoj lezi ravna povrS (sLL5. Na osnovu izlozenog zakljucuje se da leod ravnih povrsi tacku centra pritiska u odnosu na teiiste C odreduje rastojanje 6v c ako je povrs simetricna (sU.5. dalje. na pr. a sto zavisi od oblika povrsine A.3b).vertikalno rastojanje od nivoa slobodne povrsi tecnosti do tezista okvasene povrsi i Pc = pgzehidrostaticki pritisak u teZistu povrsine. iIi rastojanja 6ve i t. Koriscenjem..6) =zeA . .5. dobija se rastojanje horizontalne pomerenosti tacke centra pritiska u odnosu na teiiste fl.Site pritiska na ravne povrsi 41 pri cemu su: t I p =t pdA = zdA pgt zdA = pgze A = p'0] .5.vc =-. je izbor ose proizvoljan to se za merodavnu moze uzeti. (1. Aka je okvasena ravna povrssimetricna (v. osa o-u koja leZi u preseku rayne i slobodne povrSi.11 (1.u e ako je povrs nesimetricna (sl.u e := 1 -A Ve f ~YjdA A => ~uc := 1S T) -A Ve (1.3b) u odnosu na osu koja prolazi laoz teiistetada je sa rastojanjem ~vc tacka centra pritiska jednoznacno odredena. Kako. ako okvasena povrsina nema osu simetrije (v. Kako centrifugalni moment inercije moze imati vrednost I~T] ~ 0..5. dobija se polozaj dejstva sile pritiska u odnosu na teziste 1 2 _ Ie Vv =-A (veA+1e)=vc+t. ali za proizvoljnu osu o-v.staticki moment povrsine.5.

42 Sile pritiska na ravne povrsi Za odredivanje polozaja dejstva sile pritiska potrebno je poznavati moment inercije povrsine u cidnosu na tezisneose. Nju levasi sarno sa jedne strane tecnost gustine po Graficki prikazati nivoe slobodnih povrsi tecnosti i rastojanja koja sumerodavna za proracun sile pritiska i tacke centra pritiska u sledeCim slucajevima: a) rezervoar je otvoren prema atmosferi.S-I. U traZenim slucajevima graficki prikaz ovih rastojanja je dat na slici P.7) merodavno rastojanje za proracun centra pritiska rastojanje Vc = Zc \ sina. Za neke karakteristicne oblike povrsi momenti inercije dati su u tabeli T.l. i c) iznad tecnosti u rezervoaru vlada potpritisak gasa.ESENJE Prema izrazu (1.5.5. b) iznad tecnosti u rezervoaru vlada natpritisak gasa. I \ I Slib P. Ravna povrs povrsine A nagnuta je pod uglom a u odnosn na horizontalu. .1.1.5.1. Problem 105-1.5-1 P.5.6) merodavna visina za odredivanje sHe pritiska je Z c' dok je prema izrazu (1. Oblik povrsi A ah Oblik povrsi A 12 -ah 1 2 1 -ah 2 ab7t Tabela 1.1.

. L=2m.2 +Azc. nacrtati dijagram pritisaka hidrostatickog po visini poldopaca.2-3. P1 =lOOOleg/m. . H=3m.5. prime nom izraza (1.4-6) za posmatrane rayne povrsine definisu se sledece sile: P" h1 ==(Pm+P1gz)h]L 117 'P2 =(-Pv+P2 g -Z)h2 L .112 H . odreduje se sila kojom treba vuCi uze F 1 r H .2. P. na s1. cx=20°.5.h1 h1 .h 1) + p" (H .+ h1 P1g 2' Z e2 Pv h2 = ---+P2g 2' Sada se..5-2 su ucrtane sile pritiska i polozaji njihovog delovanja u odnosu na povrsine na koje se odnose. Dati su podaci: 3 ' h] =lm.. postavljanjem momentne jednaCine za obrtnu tacku 0.1.1.(H -h2 )L . p" =lkPa. hi =Cj D1 =-A =-12 .5-2 RESENJE" Na osnovu recenog u Odeljkli 1. a zatim.) = P" I(H -h2 ) + PM I(H-.) J= 24)2N ... PostavljajuCi jednaCine hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C1 i Cz ' odreduju se koordinate tih teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti gustina Pj i Pz' koje su dateizrazima: Z c1 Pm =.+ Azcr ) . PM == Pm(H -h1 )L .7) dobivaju rastojanja dejstva 8ila pritisaka p" i P2 u odnosu na pripadajuca teZista. P" == p.5. koji je cibrtan aka tacke 0. "2 F Slikil.SiZe pritiska na ravne povrsi 43 ProNe"1f 105-20 Odtediti sHu F kojom treba vuCi uze dabi poceo cia se otvara pravougaoni vertikalni poklopac sirine L. h2 l _ = HcoscxLP.-z-+PM--2-+ ~ (H -Z+Azcr )-P2 (H -2+ Aze. koja glasi: _ h2 1 1 hI FcosaH +P2 (I1. i iznose: Azel leI h~ Ie2 . P2 =800kg/m'.Aze2 =C2 D z =~=-12· 1Zc1 Zc] ""2Zc2 Zc2 Konacno. Pm =SlcPa. PrimenjujuCi izraze (1. =2m.

a= 1m. Slika P. Odrediti silu pritiska i polozaj njenog dejstva u odnosu na teziste rayne povrsi. Proplem 1. &e = ED = Ie lAze' to ce moment neophodan za odriavanje ventila zatvorenim biti Slika P.5-4 I x:y a h sina 6. obrtni moment zatvaranja ventila zavisi od faktora pg i ad geometrijskog oblika ventila.5-3). koji kvasi tecnost gustine p. DakIe. visiile h i sirine I. h sina 2 / Slika P. 9. RESENJE: Kako su hidraulicka sila koja deluje na ventil i polozaj njenog dejstva odredeni izrazima P = pgzeA. sa jedne i druge strane brane na visinama hI i h 2 • Sa donje strane brana je zasticena tako da se sila koja potice od podzerrmih voda moze zanemariti. u odnosu na teziste p6vrsine.Vc = AVe = 6(3H +2hsinCt) = 37.44 Sile pritiska na ravne povrsi Proplem 1. Ix .1.Primenom izraza (1. Dati podaci su: a=60°. b i H. 2 . U vertikalnom zidu hidraulicke brane nalazi se pravougaoni otvor. ah S obzirom da ttetirana ravna pOvTsina nema osu simetrije to ce polozaj tacke centra pritiska. Ovaj zakljucak ne vaii ako se nivo tecnosti spusH ispod gornje ivice ventila. Odrediti obrtni moment po jedinici duzine brane l(=lm) oko kriticne tacke O.P.3mm. bid odreden sa dva rastojanja I 6. Ulaz u kana! je zatvoren ventilom obrtanim oko horizontalne ose koja prolazi kroz njegovo teiiste C (v. gustine p.31mm .1.5-3. h=2m.5-5 .5-4. Pokazati da je moment za odriavanje ventila u zatvorenom polaiaju nezavisan ad visine vode od gornje ivice ventila do nivoa slobodne povrsine vode. p = lOOOkg I m 3 • RESENJE. gustine Pb' u kontaktu je sa vodom.5. koji predstavlja ulaz u horizontalni ispusni kanal.5-3 Ovaj moment je ocigledno nezavisan od Z c' odnosno od poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti u odriosu ria teiiste.1. Teska ravanska betonska brana dimenzija a. U kosom zidu nagnutom pod uglom a nalazi se poklopac oblika pravougaonog trougla.5-5.6) dobija se sila pritiska koja deluje na trouglasti poklopac P = pgzeA = pg(H +'3hsma)Z-= 50567N.U c = AVe = 12(3H +2hsina) Problem 1. sl. H=4m.1.

moze da se okrece oko tacke O. H. Slilca P.d.PV-4-)(Dcosa+asma)++--H -(D+ 4D)-2pgDd n pg 8 G. Posle koje visine h poklopac ce da se otvori? Poznate veliCine su: G. koji se nalazi na zidu nagnutom pod ug10m a u odnosu na horizontalu.5-7... koji se nalazi na strmoj ravni. -. na rastojanju zc=-~. / 2 Problem 1.D. do visine h. Homogeni cilindricni poklopac teZine G.5-6.Do. Teska brana dimenzija: a.5-8. koje iznosi: h= " . J?ESENJE: h2 h b 2 _a 2 .Go. Kada se rezelvoar dopunski napuni do visine h poklopac se otvara.. a. ilV = CD = _c_ = sma cAVe 16ze p L. Poklopac zatvara kruzni otvor precnika d. Pv d 2 sina (2+00 . ._ _ _----">. SIika P. moment sHe pritiska moze da ima pozitivnu ili negativnu vrednost.p" -4-)(Dcosa + a sina) 2 2 dobija se trazeno rastojanje. koja sledi iz datog reSenja. u odnosu na nivo slobodne povrsi. pa tada nivo tecnosti u rezervoaru raste.p" J?ESENJE: Kako je teziste poklopca. ili.S-6 pg-2-·--(bcosa---·-)+ Pbgb-g-tga sma 3 sma U zavisnosti od odnosa visine kvasenja h i geometrijske karakteristike brane 3b sinacosa. na kome deluje sila pritiska biti: J d2 .-= 1vJ Problem 1.5-7 1z momentne jednacine postavljene za obrtnu tacku 0.p.Sile pritiska na ravne povrsi 45 J?ESENfE' Problem 1. Odrediti ukupni obrtni moment po jedinici !lirine brane (1= 1m) koji potice od sile pritiska i sile teZine. to ce rastojanje. koja glasi: d 2n D 1 Don pgzc -4-(2+ ilVe ) = G (Dcosa+ a sina) + (Go .1. Poldopac zatvara kruzru otvor precnika d. Don 2 . . Homogeni cilindricni poklopac tdine G koji moze da se okrece oko tacke 0 povezan je sa pneumatskim cilindrom. pak. a koji se ima aka kriticne obrtne tacke O.a. u odnosu na teZiste. b i a napravljena je ad betona gustine Pb' Kosi zid brane samo sa jedne strane kvasi voda. Iznad tecnosti u rezervoaru nalazi se vazduh pod pritiskom Pv' U rezelvoar se povremeno doyodi tecnost.+h+H+fsina. gustine p. U toku povecanja nivoa tecnosti u rezervoaru potpritisak ostaje !constantan. da bude jednak nuli.1.

Teiinu pregrade zanemariti. sma 1 .. PV' P]. d.8Ga . SIna. P?:::: PZgzc2 -. sma. Poznate veliCine su: a.(D 2 +-~) ]} -2 1 Pm pg pgd n 2 za koju sila F ima ekstremne vrednosti.. Cz i C 3' dobijaju se polozaji teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti. +-2-'-.. 2 21 I h2 I 03 h3 f"V __0_2__ 02 .5. G.D. Pro/.zc3 = A3z03 = 12z03 .LWcz)+F] (h3 sma. postavljene za obrtnu tacku 0 h3 .P3'a.6) definisu se sledece sile: hI 112 ~ :::: P]gzcl-·... koji su odredeni izrazima: Py hI Zol =.1 ana osnovu izraza (1.PIg +T ' Z02 :::: - Pv PI 112 P2g +-. p. iz momentne jednaCine.5-9. I1 z . P· == P3gz03h3L . h2 · hI P.12z02 sin a.5-7 i koristeCi uslov zadatka of! ro == 0 dobija se vrednost ugla ./em 105-90 Pregrada OA sirine L obrtna je oko tacke O. L PM = Pm-4Konacno.-111 +2 ' Py PI Pz 113 P g +-hl +-112 +-2 3 P3 P3 Polozaji dejstva sila pritisaka u odnosu na pripadajuce povrsine odredeni su izrazima: Z03 =- I f"V __0_1__ cl - h2 I I \. D. A VcJ . Pm' RESEN..· RESEN. (-2 -b. 3 sma.1.5) i (1.46 Sile pritiska na ravne pov('.. P. postavljenih za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C].L.12zcl sina.LWeI) = .. SIna .. ' b..-L. . d a.z03 ) +P2 (113 Sill a.. = arcsm{ 2D(f + 1 ! ) [ .5..A 2Vc2 . Poznate veliCine su: ho' h1' 112 .lE· Koriscenjem jednacina hidrostatickih ravnotd<:1.P2. h3. +-'-+-2-'-. ho DZn P" = Pv sina.za koji ce sila u uzehl imati ekstre:inne vrednosti. Odrediti natpritisak u pneumatskom cilindru koji drZi pregradu u ravnoteii i nacrtati dijagram pritisaka po visini pregrade..1. h.lR PonavljajuCi u potpunosti posrupak dat u primeru P.H..L . Prema s1.§i Pil:l F Odrediti ugao a.

Ci : ~Vci = I~Z'I)sina na kojima deluju sire pritiska ~. 3 P2 == lOOOkg / m 3 .5-1O .2 Stika P.Pv pz I . Dva zai:'.7) dobivaju se rastojanjau odnosu na t6Zista PM = Pm 12 .gzc. hI +112 ho Pv(h3 sma+-··--+--·-)+PM H sma 2.Sile pritiska na ravne povrsi . Pv I.4) i (1.? .5.z m D-nH c· 2 sma h h h +11 h D(h' 2 I A V) P (h' I 2 0)] + 'I 3 sma + sina + 2 sina . Konacno. Pz i P3' Slika P.' P3 :::: 3000kg / m 3 .bYc2)+ . dobija se traienimoment lvf = PM 2 f- PI (t+Ml'cI). =---+.cl PIg 2 ' c2 . .~Vc2)+ P3C-t+~VC3) = 148kNm.1. (i = 1.I +-sma. RESENJE: Za povrsine Ai = [2 (i == 1. N2 i N3 oznaceni mvol slobodnih povrSi tecnosti gU8tina: PI.'-[P3 (-2 -/:. koji je obrtan oko tacke O.5. cl . prema izrazima (1. Na ovom dijagramu Stl sa Nl. Pm =O. .S-lO. PI == 1OOOleg / m .6) su: ~ == p.z 3)+P)(h 3 sina+..V 3 sma + sinc. z =--+-sma z =---+-sma z. .S-9.3).sma dobija se trazeni natpritisak koji je odreden izrazom: 4 h3 h P : = .1..L + 1 sina := 47 Na slici P.PFublem l.S-9.2bar. Dati su podaci: l=2m.forena rezervoara medusobno 8U odvojena pregradnim zidom u kome se nalazi zatvarac sirine /.3).lbar.2 prikazan je dijagram rasporeda pritisaka koji deluju na pregradu. KoristeCi izraz (1. iz momentne jednaCine posf.l. Pv=O.P2(t. a=45°.Ll . koje levase tecnosti gustina Pi ' vertikalne koordinate teZista Ci U odnosu na nivoe slobodnih povrsi odredene 8U izrazima: Pm I.2.5.2.ljene za obrtnu tacku 0. Izracunati potreban momenat M koji obezbedjuje dati polozaj zatvaraca. pzg 2 'c3 P3g P3 2 SHe pritiska koje opterecuju zatvarac.A.

2m. za proizvoljni polozaj llivoa vode utiprevodnici. RESENJE: 46 H Pro/. SvaIea poluvrata prevodnice spojen<i su sa hidrociliildrom. Aka bi neko nestnicnim radom pokusao otvoriti vrata prevodnice u najnepovoljnijem polozajll da li bi to magao? Uzeti da je protivpritisak u cilindru PD == 2bar . obrtna su oko vertikalnih osa 0-0. U vertikalnom ziehl nalazi se horizontalna spojna cev.S-lI pritiska koji deluje na svaka poluvrata gornjih i donjih vrata prevodnice u funkciji ad trenutne visinske razlike spoljasnje (gornje ili donje) i unutrasnje vode. Poznate veliCine su: d.48 Site pritiska na ravne povr§i Pro/. Na kanalskoj prevoduici sirine l:::10m. 0:./em 1. cije su dimenzije kEpa i klipnjace D=250mm i d==15Omm. tecnosti gustine P2' pri kojoj ce zapoceti otvaranje . precnika el.1. Odrediti visinu fl. dok je visina donje vode h2 == 4m. c) Radni pritisak hidraulickog sistema koji sluzi za otvaranje i zatvaranje vrata je p=160bar. a) Odrediti zakon promel1e obrtnog momenta sile Slika P. Slika P. Svaka poluvrata. sirine a=5. G. po sredini vrata. H. b) Odrediti silu koja deluje 11a zaptivace. Pz . koju zatvara hOlnogeni poklopac teZine G.lem 11.5-12 RESEN..5-11.5-12.6m i pod uglom 0:=40°. i koji su za poluvrata zglobno spojenCt na rastojanju b==2.lE: a) Trazeni obrtni momenti su: Ml (z) == pg a [h~ -(~ + Z)2] 2 4 . koji je nagnut pod uglom 0: i obrtan je oko ose O. .l. poklopca. nalaze se dvapara vrata. Pl . Visina gornje vade je hi == 8m.

u odnosu na obrtnu osu 0.6bG) Stika P... 2? 2 2 Problem 1. sil-ine I.:. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicko-pneumatski cilindar (HPC) dvosmernog dejstva. c. P..:. ~ y= F( ~r {c( ~)2 + pg D. UopstavajuCi ovaj zaldjucak moze se kazati da kad god postoji visinska razlika nivoa spoljasnje i unutrasnje vode da ce postojati si1a pritiska koja deluje na vrata prevodnice tako da se uvek obezbeduje neophodno zaptivanje. h. Poznate velicine su: h. U HPC-u ugradena je opruga krutosti c i . 2clMi (z) b) F.:. posle koje ce doCi do prelivanja vode preko pre grade. Dalde.:.:..S-14 sastoji se od dva cilindra precnika diD.5-15. Kada na mali klippocne delovati sila F. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip nakon delovanja H sile F.4bar. Ispod velikog klipa nalazi se opruga krutosti c. a. H.4>160bar) to u ovom slucaju nije moguce otvoriti vrata prevodnice. sila pritiska vode koja deluje na vrata prevodnice ddi ih u zatvorenom polozaju.5-14.l. F.. breeD -d-)sina.. h 2a _p c) Najnepovoyniji slucaj je kada je voda u prevodnici ili na nivou gornje ili na nivou donje vfde. D. dobice se izraz za pomeranje manjeg klipa: SlikaP.:. Odrediti visinu tecnosti u rezervoaru.Sile pritiska na ravne povrSi 49 pri cemu se indeks i= 1 odnosi na gornja..re [1-( ~)21r Problem 1. RESENJE: H = hL/l l pglh(h 2 - ~R2)+6aG lJ2)-1I2 p 2(pglR .l. Zatvarac sluZi za regulisanje nivoa tecnosti u rezervoaru.. pri tome uvrstavajuCi Pm" =0 i Pm =0. d. p. p.5-13 Problem :1.5-13.3-4..j~ Poznati su sledeCi podaci: Go' G.5-14. Pravougaoni poklopac dimenzija h i R.:. ima.. a i=2 na donja vrata prevodnice.:. Tada obrtni momenat ima maksimalnu vrednost. Trenje klipova 0 zidove cilindra zane mariti. RESENJE: PonavljajuCi postupak izlozen u prime- ru P-1.. ~~~~. (z) = I 2 ' (i=1. Hidraulicki sklop prikazan na 31. D-d Kako je ovaj pritisalcmnogo veci od instalisanog (p=609. l.l.:. G.2). teZine G.. R. tada se klipovi spustaju sve do h zauzimanja novog ravnotetnog poloZaja. b.. M j (0).:. Za saviadavanje ovog obrtnog momenta potrebno je da u cilindru vlada pritisak 4Mj (0) D2 p= +PD =609. teZiste odredeno rastojanjima a i b u odnosu na obrtnu horizontalnu osu O.

. .5-16.5-15 1z jednaCine (1) dobija se natpritisak vazduha u pneumatskom delu cilindra: Pma== 1 [(Pm+PIgH)AI-CXO-(P2gh-py)A2]' o Nakon povecanja natpritiska u rezervoaru A sa Pm na Pml klip ce se pomeriti za rastojanje X a natpritisak u vazdusnom prostoru cilindra naraste na novi ravnotdni poloiaj klipa jednaCina ravrioteie sila (Pml + PIgH)A1 = c(xa +x)+ PmAO+(-Pv +pzgh)Az ' zajedno sa jednacinom (1) daje vezu izmedju pritisaka: Pmo)Ao' Koriscenjem ove veze. a l =-A + Pa + Pm +(Pml-Pm)T.RESENJE. a2 == -A' .e. Silu trenja zanemariti.a j x+ a :=:: 0 . a2 dobija se kvadratna jednacina: a 2 x 2 Oba naelena resenja mogu biti pozitivna.. Problem 1. B staticke deformacije xo' Kada se u rezervoaru A promeni natpritisak na Pm] tada se klip u HPC pomed. Poklopac Au kosom zidu zatvara kruzni otvol' precnika d. D. i jednaCine izotermske promene stanja .. xO' PI' P2 · . a. dobijaju se sledeca resenja za pomeranje klipa: 1 XI2 (P m])=-2 (al±~Q~:":4a~a2)' . a) Odrediti siIu kojom treba delovati na Idip da bi sHa pritiska na poklopac Abila dvostruko veca od sile pritiska koja deluje 11a ovajpoklopac kada nema dejstva . a sto iavisi od konkretnih brojnih podataka." A C a o == (Pml .A 2 . Kako su svi uvedeni o koeficijenti pozitivni (a o > 0. > 4a Oa 2 koji daje realna resenja kvadratne jednaCine.Uvodenjem povrsma poprecnih D'n d'n A preseka: A]:=:: -4-' A2 =4"". a j > 0 . . P:. NaCi vezu izmedu pomeranja klipa i 'natpritiska Pm] ako vazduh u pneumatskom delu cilindra menja stanje izotermski. o 1 . uz dopunski uslov a.50 Sile pritiska na ravne povrsi H II d --. jednaCina ravnoteie sila koje opterecuju klip u pocetnom stanju mirovanja glasi: (Pm + PIgH)A1 == eXa + PmoAO + (-py +P2gh )Az ' (1) Stika P. Iznad rezervoal'a nalazi se cilindar precnika D u kame moze da se krece klip teZine G. H. te uvodenjem koeficijenata Al ca . h. 0 0 . Za taj • (Pm] .Pm)Aj • = cX+(Pm - (Pa + Pma)AOa:=:: (Pa + Pm)Ao(a.Pm)jf.x). d. Poznate velicine su: Pa' Pm' P".1. Ao == A] .a2 > 0).

G Pl' PZJ Pa . spustiti lelip aka vazduh menja stanje izotermski? Paznate velicine su. u kome iznad nivoa tecnosti gustine Pl vlada potpritisak Pv' Ocrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac c.2m.5-16 Problem 1. a. J RESEP/7E: L-J Slika P. pre rna tome.Poznate veliCine su: a=1. = [Pmgh -P3gCt+ b )jA .1. Sud A kvadratnog poprecnog preseka stranice 2a. nakon dejstva sile. 3 . ispunjen je tecnostima gustina Pz i P3 koje se ne mesaju. P4 =-[-Pv+Plg(l+ta)jA . ObilazeCi ombtac piramide sa spoljasnje i unutrasnje strane zakljucuje se da tecnosti gustina Pl' P2i P3 kvase sedam karakteristicnih ravnih povrsina oblika trougla (v.2m. H=2.~+-[p2gta+ P3g(a+b)]}A . 1m. Pz = 800kg/m\ P3::=: 1200kgl m 3 .11.2m.a.Sile pritiika na ravne povr§i 51 sile na Idip.f!). Pl =: lOOOlegl m p" =24525 Pa.1.5-17a i b). zatvoren je zatvaracem C oblika omotaca kvadratne piramide visine H i postavlje~l u rezervoar E. 1=0. h2' el. A =: J mogu se definisati sledece sile pritiska: ~ =: -[-Pv + Plg(l+t)jA. Pz =: {PI". b) Za leolileo ce se. h1. b=0.5-17 RE'SENJE' Zbog jednostavnijeg pisanja uvodi se povrsil1a bocne strane piramide a a 2 + H2 . h=O. i ugao a=arctg(a/.6m.1. P.P. sl. do' D.5·. c) Slika P. Pm::=: 13600 kg 1m 3 .

7).(Pa .P2 + P + P4 ) casa. Treba napomenuti. sile pritiska: .. u odnosu na horizontalni pravac y. P.S-lS pri cemu su natpritisci: pg8)2 +4[Pa (a +8) + Pmolpg . na s1. koji na kosom zidu zatvara pravougaoni otvor.z:.1. 1. a silu pritiska koja deluje na poklopac odrediti na osnovu hidrostatickog zakona raspodele pritiska.z:.74kN. + P2 + P3 + P4 + 2(Ps + P6 + Pi)j sina.74kN Py = 0.52 Sile pritiska na ravne povrsi Ps = {Pmg h -'-[Pzg1+P3g(a+b)1} 1 ' P =[Pmgh-P3g(~a+b)11 ' 6 P7 =-[-PV+P1g(l+a)jA... i. = 440. i P4 deluju izTtad tdiSta zato . moze da se krece po vodicama sa koeficijentom trenja iJ. Zanemariti efekte izazvane isticanjem tecnosti. Kada na dno suda deluje sila F tada sud tone u tecnost gustine p a vazduh u njemu menja '~tanje izotermski. trece.7) na rastojanjima. = O. prvo. 3 2 Ukupna sila pritiska je P = ~ Px + P: + p} = 440. odredena izrazom (1. Problem. . Pm =t{~(Pa - Pmo = A . tako da rad koji je potrebno izvrsiti zaotvararijepoklopca ima ekstremne vrednosti.+pgH(As -A. h=3m. kolikom silom treba delovati na dna suda da bi onpotonuo. H RESElVJE: TraZenasila je: p F = PmA. Odrediti. b=lm. Ovaj zadatak moze i jednostavnije da se reM a a cemu ce biti vise reci u Odeljku 1.pg(Ha -8)(1-A)' s . Slika P. Rezultujuce komponente sila pritiska su: Px = [. Pz = (-.5-18. . da se celokupna povrsina zatvaraca C okvasena tecnoscu gustine P1 nalazi u potpritisku sto se da zakljuCiti prema polozaju slobodne povrsi.5-19. te zato sile pritiska .z:. p= lOOOkg 1m • .pg8)} . Poklopac tezine G=2000N. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstantan. sve sHe pritiska deluju u odgovarajuCim centrima pritiska D j (i = 1.iiTte A1 i A4 u poijupotprilljfca.z:. 1.5-17a i b.5. . P3 i P4 nagnute su pod uglom a. Cilindricni sud tezine G. u odnosu na vertikalni zpravac.z:. visine H.1. u odnosu na tezista Cj .t.flo su pOJIT. s G Au Problem. pri cemu posebno treba naglasiti da sile pritislca ..)-G. debljine dna 0.6. P4 i P7 deluju od raYne povrsi.. Odrediti ugao a. F2 . ima povrsinu dna spolja As i unutra Au' Ispod sud a nalazi se stub vazduha visine a. P6 i P7 nagnute poduglom a. drugo. dok su sHe: P5 . Dati su podaci: 3 Pm =2kPa. a=2m.=O.

x) Sina..S-19b). fu == ('6 flpgba 3 + Ga) cosa + flGa Sllla.. W == JOF(x)dx == 2(P m + pgh)f. 67° Iz jednaCine koju daje prvi izvod dobija se: { 6 G 2] ~L ?' a iz jednaCina drugog izvoda sledi da je za ovu vrednost ugla rad minimalan i on iznosi Wmin == 963J Ikg.] (a . ' 1 • oa 1 pgba 1 a. = 0. = {Pm + pgh + P2 (a . P(x) G ' ' v . I' . Rad otvaranja poklopca iznosi: fa 1 2 1 3". aka se poklopac krece po vodicallla sa koeficijentom trenja fl.Lba +('6pgba +Ga) Sllla. Stika P.. Za odredivanje ekstrellla.flGcosa + G siri'a.l(x) = fl[P(x)-Hcosa].l (x) m~etu: + Gsina. P. fad je maksimalan i iznosi W == 11609 J I kg.· Trenutno okvasena povrsina je A (x) = (a-x)b (v.5-20. dok je vucna sila u F(x) = F).S-19 RESENlE. Ovi izvodi su: oW 1 .1.x) sina g ]ca . Nivo tecnosti u rezervaaru . Za vrednost ugla ~=180-a=94..flGa cosa.Sile pritiska na ravne povrsi 53 b) Geosa. a polozaj njenog tezista u odnosu na nivo sIobodne povrsi odreden je izrazom zc(x) = Pm I pg+h+k(a-x)Sina. Naci rad otvaranja pravougaonog poklopca mase In. t~O sma.l. --2 = iw -('6 flpgba 3 + Ga) sma + flGa cosa.) = -85. Sila pritiska koja opterecuje trenutno okvasenu povdinu poklopca iznosi: P(x) = pgzc (x)A(x) = [Pm 1. max Problem 1...pgh +k pg(a .x)b . == arct .31°.x)b .J" .+ . Sila trenja iZllledu poklopca i yodice je: F).~. s1.( . potrebno je nati prvi i dtugi izvod funkcije rada pO uglu a. [I .

1 . I Slika P.229bar.Sina)].)]= 18.5-21. b=5m.1. Pokretnu pregradu brane u proizvoljnom polozaju ravnoteZe drZe dva simetricno postavljena hidrocilindra. Pm=lkPa.22153J. arcsin(H / h). b= 100m. Pri tome u protivpritisnom prostoru hidrocilindra vlada pritisak Pc =2bar. SmatrajuCi da po visini vode u kanalu vlada hidrostaticki zakon raspodele pritiska. 1-1-=0. ProJJlem 1.U}o. te:line G. Efekte isticanja tecnosti zanemariti. b t :J"'u'. m=lOkg. b) Pritisak u radnom prostoru hidrocilindra koji obezbeduje ravnoteZu pre grade u polozaju definisanom sa uglom 0. Odrediti: a) Silu koja deluje na kIipnjacu svakog od hiclrocilindara. Dati podaci su: a=500mm. H=1. d=100mm. G=2P kN. . voda se preliva preko brane.5-19.4J.l.a) F(a) = 4b~~n~ [pglh(H -ih sino.1. c) Rad sile pritiska koji je potrebno uloziti da bi prelivanje vode preko brane prestalo. dobija se rad otvaranja poklopca: W:::: I-I-g{m+t pab(h+ ~.5-20 RESENJE. (cosa 2 . Dati podaci su: h=2m.5-21 b) c) W = p= (i. 1 ) + 2. RRfENJE. 17= 1m. p:::: lOOOkg 1m 3 .Ponavljajuci postupak proracuna izlozen u primeru P. Stika P. 2 :::: pgl17 [H(a 2 - 2 0. 0.) +Gcosa] pri cemu su: a-ugao koji definise trenutni polozaj pregrade i ~ == arctg[ coso. D=200mm.1. 1 =60°.cosal)j =. /=8m. t (D _d )n 4F(a 1 ) 2 2 +Pc D2 2 2 = D-d 34.90m. sluzi za regulisanje nivoa. U pocetnom polozaju ravnoteZe pre grade. definisanom uglom 0. Na kanalu se nalazi brana cija pokretna homogena pregrada.54 Sile pritiska na raYne povrSi je konstantan.

1. tj.1). 6. u odgovarajuCim koordinatnim ravnima dobijaju se rayne povrsi povrsina Ax iA y na koje deluju sile pritiska (odredene izrazom (1. pri <semu su Slika 1.6)): !rp-j-::::-pg-z-c-jA-j-=----P-m-. koji je veoma jednostavall za prakticnu primenu.2) Projektovanjem u vertikalnom pravcu elementarne sHe pritiska d~" koja deluje na elementarnu povrSinu ciA (s1. tada na nju deluje sila pritiska p:::: . S obzirom da je silu P U opstem slucaju teSKo t odrediti resavanjem integrala. Px . Ova sila pritiska se moze napisati leao P=:: p. 6.5.! na rastojanjima merenim od teZista povrilina .pclA .RIVE POVRSI I TELA KOlA SlE NALAZE U TECNOSTI 1.::zdA z elementarna zapremina koja ispunjava prostor od elementarne povrsi dA do nivoa slobodne povrsi tecnosti to ce rezultujuca sila pritiska u vertilcalnom pravcn biti: Pz :::: t pelA z z ::: pgt zelA z :::: pgt dV=:> z z r. odredjivanjem njenih komponenata. dobija se komponenta element arne sile pritiska dPz :::: pdAz :::: pgzelA z • S obzirom da je dV::.6. to ce se njenom odredjivanju pristupiti na jednostavniji naCin.55 1. (i=x.3) U izrazu (1.6. SILE PRITJISKA NA K./ + pJ + pi.6. Projektovanjem krive povrSi u horizontalnim pravcima Ox i Oy.. na nivo slobodne pO)lr§z: .1) (1..y) (1.3).zci :::: lc. i Pz njene komponente. ~. Vz je zapremina dobfjena projektovanjem hive povrJ? It vertikablOm pmvcu.1.6.lljlllllll3 lkJrivlllI p'lHl'rS Ako se posmatra kriva povrS A proizvoljnog oblika (81. / AiZc. na pr.-=-pg-=-=Vz-'I (1.iIi.6.y) (i=x.6.1. i koja predstavlja. SHe pll"itiska koje deil.1) koju kvasi sarno sa jedne strane tecnost gustine p.1.6.cj-A-:""j'. neld poklopac.

Trebanapomenuti cia se pri projektovanju odgovarajuce povr8ine preklapaju. i sferni poklopac B poluprecnika R. s Hm 8to se merodavl1e zapremzi'le odredtqu . s => Ips:::: pFFs I (1.6) pri cemu su: Fs = gcos(k. Kako sa sl. na kojima deluju horizontalne sile pritiska.. 3 Pm=O.P.1. 1=2m.lbar.5) z U opstem slucaju napadne linije sila P ' P i P se ne seku u istoj x y z tacki sto za posledicu ima stvaranje momenta u odnosu na neku proizvoljno izabranu osu.:+~.+P}.1). h=2m.s)J A As z_ _ dA cos(k.1. Dati su podaci: R=O.zapremifla dobijena projektovanjem hive povr. =J pgzdAcos(ii.~) JRl.6-1. sl. s) .s) = pgcos(k.) . (1.3).6.ve se ne uzimaju u obzir. s) to ce sila pritiska u proizvoljnom pravcu bid: p.6-1b). p=lOOOkg/m • c) p A Slika P. (v. pa se zato sHe pritiska na takvim povrsinama uravnotezav<lju i kao tak.fi teCitosti u pmizvo!inom pravcu So Napadna linfia ow Slfe pmlazi kroz tezi.6~1 RESENJK Prj projektovanju poklopaca A i B u.6.fi na nlvo slobodlle povr.6.4) U odnosu na horizontalne pravce (i=x.1. (1. horizontalnom pravcu dobice se rayne povrsi oblika pravougaonika povrsine A"I= Rl i polukruga povrsine Ax2 = R rc/2.56 SiZe pritiska na krive povrsi Vertilcalnastla pnliska P prolazi hvz tdiNe zttpremine Vz • Na osnovu poznavanja z komponenata moze se odrediti i intenzitet rezultujuce sile pritiska P=~P. Na osnovu napred recenog moze se odrediti sila pritiska koja deluje u proizvoljnoID pravcu odredenom jedinicnim vektorom s. Vertikalne sile pritiska odreduju se primenom izraza (1.2m. 1. Odrediti sile pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A sirine I.Ii u vertzKalnom praVClt do . P =[Pm +pg(h+1 ~)]± R n .y) uglovi pod kojima je nagnuta rezultujuca sila pritiska su: (Xi = arctg(P 11. 2 x1 x2 a koje su odredene primenom izraza (1.komponertta jedinicne stle koja deluje na btlo kLJii fluitlni debe i Vs .lel1e hive pow.6.6.s) . sledi da je dPs =dPn cos(H.6.ile zapremine Vs' Problem 1.ira/iranjem prostora od olcva. 2 P =[Pm + pg(h.

-R Pm 14 .. do. takode. R=lm.6-2 kvasi tecnost gustine PI' pa ce prema sl. pv=3kPa.2 .Da bi se odredile sHe pritiska koje deluju na vezu A-A.(h+-)---R 31C 'P =pg--R 31C. 1 4 d 2 l ~ :::: PIg (h+ P1g)-4-+12(D +dD+d )fJ +"23("2) n .3) za poklopac B-B. Konusno-polusferni poklopac sa gomje strane Slika P.. P.6-2b vertikalna si1a pritiska na taj deo hive povrsi biti: f D2 Pm· n n 2. J 7 Rezultujuce si1e pritiska. 14 3 P =pg[ -R 21C+(h+-)R I.. dok se po1ozaj nivoa slobodne povrsi tecnosti gustine P2 odreduje iz jednaCine hidrostaticke ravnoteZe P2gx = 4F / d. ) 2 = 2504N.l. P2 :::: lOOOkg / m 3 • . Ps == Px I R +(P P x2 z2 - Pz) .86kN. Dati podaci su: ho=lm. PjI Pz' RESENJE.P. Poznate veliCine sU:P m ' h. Problem 1. a =45°.6-1c) ne uzimaju se u obzir. 4 pg . I ovaj zadatak veoma elegantno moze da se rdi primenom metoda ravnoteze tecnosti i potiska. potrebno je naCi polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti. h]=2m.6. h2 =2m. d. 23 z.2) za poklopac A-A i metode ravnotde tecnosti (vidi Odeljak 1. 2 pg 43 -.0-2.P. kvasi tecnost gustine Pz a vertikalna si1a pritiska na taj deo povrsi je: P2 fn 2 z 2 d 3 D rr. P2 )fJ +d3l}.Sile pritiska na krive povrsi 57 rtivoa s!obodrte povrsi Tom prilikom dvostruko srafirane zapremine (sl. P1 == 800kg / m 3 . H. Ovaj zadatak.1. l=lm. D. Tezinu konusno-sfernog poklopca zanemariti. Odrediti silu F kojom treba delovati na ldip da bi veza A-A u pregradi P bila neopterecena. Nivo slobodne povrsi tecnosti gustine PJ na1azi sena rastojanju Pn/PJg u odnosu na nivo tecnosti u sudu. vertikalne sile pritiska su: Pm] . moze da Se resi primenorn metode potiska (vidi Odeljak 1.1..6·3.=4m. l J dok sa donje strane povr!. T. 2 Iz uslova zadatka p] I = 3 4 P2 dobija se izraz za sHu 2 F == (Pm +p1gh/~n + P2g(~ )2{H + ~ ell. Odrediti ukupnu silu prifiska koja opterecuje pregradni zid A-A sirine L.n i iznosi X= 4F / pzgd.6. ==pg [1 2 rr. FA = ~21 + Pz2 == 17. 1)[(D2 +dD+d . koje opterecujupoklopce A i B su: . lJ :::: P2g 12(D +dD+d )H+ ("2) n+--(x-H) . Prema tome. Problem 1. jer definisusile koje se uravnotezuju.n.

PI' + P1g2)h1 L+(-p" +P1gh l + P2g-Z)h2L == 206..-Lcosa =139. .1) i (1. L=jm..leFIZ 1. Pm =5JrJ'a_ REj"ENJE: a) Primenom izraza (1. Odrediti: a) re:zultu- jucu silu pritiska koja opterecuje zid A-B. 3 Pm 1 2 . ~g '~cx.6_3) odreduju se horizontalna i vertikalna komponenta sHe pritisica. 1z uslova neopterecenosti zida u horizontalnom pravcu (Px ::: ?.3) dobivaju se horizontalna hI .7kN. b) do koje visine treba nasuti sa spoljasnje strane zidaA-B tecnost gustine P3 da bi zid u horizontalnom pravcu bio neopterecen.. Pz = p] ( . P3 ::: 1000 kg 1m.p"hoL+ (. PI::: {\.58 Sile pritiska na krive povrsi RESENJE: Primenom izraza (1.1. b) Kada se sa spoljasnje strane zida A-B naspe tecnost gustine P3 do visine x tada 2 je horizontalna komponenta sile pritiska P.r • v ~ ·5· noo "7VV gl h=1m.6-4. PI' P1 1 2 . dobijase traiena visina nasipanja . +P2 [ (--+-h])2RL+. h3 h3 .-Lcoscx. A Slika P.8kN 2 P2g P2 komponenta sHe pritiska. koHlea je tad a rezultujuca vertilealna sila pritiska_ Dati podaci su. h? Px ::: . +(Pm + P]gh1 + P2gh2 + P3gT)h-jL = 278kN .'). . Ukupna sUa pritiska koja deluje na zid A-A je PA :::"Ii Px + Pz / 2 2 ::: 317. Zid A -B sirine L po visini kvase tri tecnosti. pa ce rezultujuca sila pritiska biti: ?:::~ P.11 ::: R = 1m. koje iznose: R h2 P" ::: PmhL + (Pm + P1gZ)RL + (Pm + Plghl+ PzgT)h2L + h3 .6.6. /1 3 =lm. Pz = """k' m 3 .R +-4 R n)Lg+(P m + Plghl + P2gh2 + P3g-2 )-.1.1) i (1.' == P3gx2 L 12.6-3 Slika P. smcx.6.2kN. h 2 =2fll. I. a=4 0 .6-4 Prof. k g I rn 3 . + Pz = 3 U.R-rcL ~ a+(-p.+ Z tgcx.+P1gh1)IL=240.8kN. . i vertikalna haL hI h1 P =-Pv-+(-Pv +P1g-Z )-.4N.

i b) Kolika je tad a rezultujuca vertikalna sila pritiska koja opterecuje ovaj pregradni zid? Dati podaci su: a=lm... 3. sirine B=4m.. U zidu A-A.... ... • ..Jh'....6-6 pravcu do kojih tecnosti kvase zid.. PX2 = (P1g h1+ P2gT)h 2 B = 82.6~6. a one iznosel1 == Jh1 +h2 i 1 2 =.6-S Problem 1.n~ J-Il .. Sa jedne strane zid kvase tecnosti gustina P1 == 1000kg/m i P? == 1200 kg / m 3 . 'V AY I h2 dok je ukupna horizontalna sila jednaka njihovom zbiru.. I1 h3 1 2 lJ Pz = P3l2" tgeL +(x-h3 ) tgeL +"4R n+(x-h1 -:-h2 -h3) Lg.. dobija se rezultujuca vertikalna sila pritiska P. VVVJ...6 ..78kN. sirine 1=4m.3) iznosi: .6~5.... Vertikalna sila pritiska (iIi sila potiska) koja deluje sa spoljasnje strane zida A-B..6.l.." == Pz' .. Parabolicki zid definisan jednaCinom y = x .Sm.18kN. . koja je usmerena vertikalno na gore. H=O. prema izrazu (1.. . H h a) b) Slika P.L '" V''JV .. kvase ~=xn~~j... Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu pritiska tecnosti koje deluju na zid. h -1m 1-'2 . '''b' .... '''1navisin"1T1a h -2m..La.. Odrediti: a) Natpritisak koji treba da deluje iznad tecnosti gustine P3 da bi rezultujuca horizontalna sila pritiska na zid A-A bila jednaka nuli.. i iznosi: Px == Px + Px = 14S. Konacno. hi Problem Jl.. . su: 1 2 PX1 ==2"P1gBh1 =62.6. nalaze se dye cilindricne povrsi polu3 precnika R=lm. 1 2 x P y2 \ Iz jednaCine parabole y = x 2 .... 2 Lv'-" AV~L.Horizontalne sile pritiska koje deluju na zid...1.Pz == 6819N... RESENJE. 0::. h=2m. 0'-"' O1." -lnn01ra/1TI".~ _Q(l(l1rlT/...sj.1...l LA.1.. A . dok ga sa druge strane kvasi 3 tecnost gustine P3 == 800kg / m . 3 .L.4kN.Sile pritiska na krive povrSi 59 x == ~2Px/(P3gL) = 4347mm.. '~2 -~~ ~. odreduju se granicne !coordinate u horizontainoll C=-~ll~ Slika P... prema (1.1).

60

Sile pritiska na krive povrsi

Za odredivanje vertikalnih komponenata sila pritiska posmatraju se dikrencijalno mali elementi povrsina dA] idA 2 koji su okvaseni tecnqstima gustina PI i P2 na kojima vladaju hidrostaticki natpritisci: PI ::= Plg(h l + 112 - y) i P2::= P]ghl + P2g(h 2 - y). Primenom izraza (1.6.1) sile pritiska na krive povrsi su dP; = PidAi (v. sl.P.1.6-6), pri cemu indeks i ima vrednost 1 iii 2. Konacno, vertikalne komponente sile pritiska su:

~'I ==:J:~PIBdX==: Pl{Ch +h2)(lI- 12)-jU:- li)]B=25,03kN,
j

~'2 t P2 Bdx
::=

== [(PIghj

+ P2gh2)12 - P2g Ii ]B ::= 88,94kN,
::=

odnosno ukupna vertikalna sila pritiska je Py

PYI + ~'1 = 114kN.
2

PruD/enD 1.6-7. Zid definisan jednacinom y = ax 3 +bx +cx ima sirinu B=2m. Izuad vade vlada konstantan natpritisak P m =O,2bar. Odrediti rezultujucu silu pritiska koja deluje fla zid. Dati su podaci: l=lm, L=l,Sm, 0=1, b=2, c=3, 3 p= lOOOkg/ m .
2 RESENJE' UvodeCi visine: H::= a[3 +b1 +cl, i
3
'J

h==aL +bL-+cL-H, kaje se odreduju iz jednacine zida, i koristeCi postupak dat u primeru 1.6-6, dobivaju se komponente sile pritiska:

Px Py
SlikaP.1.6-7

=Pm(h+H)B+1pgH 2 B,

= Pm BL + pg[H - (4 13 +3[ 2 +2 /) Bl,
b

. a

c]

na osnovu kojih je rezultujuca sila pritiska

H

x

ProDlem 1.6-8. Na kanalu se nalazi homo gena obrtna pregrada .. brana, mase m=5t, sirine 1=10m, koja sluZi za regulisanje nivoa vode u kanalu. U poloZaju prikazanomna sl.P.1.6-8, u kanalu je maksimalna visina vode. U ovom polozaju pregradni zid ima oblik opisan jednaCinorn x = ky2. Pregradu drie u ravnoteii dva identicna, paralelno spojena, hidrocilindra. Odrediti: a) Horizontalnu i verfikalnu sHu pritiska koja opterecuje pregradu .

Stika P.1.6-8

Sile pritiska na krive povr,~i

61

b) Obrini moment u odnosu na horizontalnu obrtnu OSll x, a koji potice od dejstva . sile pritiska tecnosti. c) Polozaj dejstva vertikalne sile pritiska u odnosu na vertikalnu osuOy. d) Pritisak (PI) u radnom prostoru hidrocilindra koji branu drZi u ravnotezi, pri tome je vrednost protivpritiska P2 ==2bar. Silu trenja zane mariti. Dati podaci su: h=2m, H=4,2m, d=80mm, D=150mm, k=O,2.
RESENJE1 2 k

Py ="3 pglh' b) Obrtni moment vertikalne sile pritiska je
0

a)

P< =="2 pglh = 196,2kN; My ==
Xh

=52,32kN.

I xpg(h - y)ldx
0

==

1 10k 2 pglh 5 ,

tako da ukupni obrtni moment sila pritiska iznosi: h 1 3 22· Mp=Px.-:;+MY=30Pglh (5+3k 11 )=143,357kNm. c)
Xc

= My / Py =lokh =O,24rn
2

3

2

D2 d)
PI = Pz
D" -d
0

2

+.

n(D~

?

-d )Hcosa

2

kh 2 (kip +-2- mg ) = 19,12bar,

a 1.6.2. Sila potiska

= arctg[kl1 2 / (H -h)] = 19,98°.

Ako neko telo pliva u tecnosti gustine p tad a se vertikalna sila pritiska moze primenom izraza 1.6.3 odrediti u obliku:

P = pVg

(1.6.7)

pri cemu je V-zapremina potoplienog dela tela ako tela pliva na tecnosti (s1. 1.6.2.1a); Iii p zapreml;za tela, aka je tela zaronjeno u tecnosti (sI.1.6.2.1b). Sila pritiska (1.6.7) koja It vertikablOm praVClt delttje na telo, naziva se sila potiJi<a, iliArhimedova slla potiska. Ova slla ne zavisi od polia pritiska koje dada oko tell4 tj. ne zavisi od dubine na kojoj se tela nalazi. Na telo teiine G koje se nalazi u tecnosti deluje sila potiska P. Poredenjem ove dye sHe, zakljucuje se: da ako je G=P felo pliva I na tecnosti, iii u njoj 1ebdi; aka je G>P telo tone kroz tecnost; ili ako je G<P tela izranja iz tecnasti sve dok se ne postigne ravnoteza sila G=P. KoristeCi silu patiska citav niz problema znatno jednostavnije moze da se resi. Nairne, ako je kriva povrs (s1.1.6.2.2)

p

a)
Slil<a 1.6.2.1

b)

r-\7Q----.--..-z
."

\.

\J~

.,'

R

Slika 1.6.2.2

62

Sile pritiska na krive povrsi

okvasena sa tecnoscu gustine p, tada ,j'e moze ':zdvojiti karakterirtiCiza zapremina i nezavi,f/lo posmatratl l1.jena TllWloteza. Tom pnlikom izdvojena zupremina V ponaJa se lao da je telo te zapremlize zaronjeno It teCi-lOst. Tada na tela delujn: sila potiska

Po = pV g, normalna sila pritiska P na granicnu povrs A-A i sila reakcije veze N Prema tome, za izdvojenu zaprerninu vaz} ravnoteza sila:
IR=P/V+PVg!
Zbog uvodenja sile jJotiska, izlozeni postupak se moze nazvati metoda potiska.

R.

(1.6.8)

Pr.olllem il..6-9. Sud tdine G=lkN, oblika paralelopipeda stranica a=lm, b=2m i H=lm, pliva na vodi. Koliki (kvazistacionarni) Iad treba utrositi da bi se sud potopio?
l?Efhw7E: U pocetnoID stanju ravnoteze na sud deluje sila potiska Po = pgabho' pa se iz jednaCine ravnoteie sila Po = G do b~ia gaz suda ho = G! pgab. Kada na F(x), sud delui/;: promenljiva sila F(x) tad a sud v G tone. Pri tome, u proizvoljnom po.loZaju 5..1J.·_fr.;;fi~'.:"iM~,;-=-~x suda (v. sl.P.1.6-9b), na sud deluJe slla - =.t=- /""";{~~ po"':slra'~ "'~:t.';-;";,:'1?"'f'·):(Y; l.l ,,., ho I ;;%?,VA1".,.,;2',·'. v 0-l'i~JP:!;t:;2 P(x) = pV(x)g = pab(ho +x)g. ( P(x) Zataj proizvoljni polozaj vazi ravnotda !:I) sila P(x)=G+F(x), iz koje se dobija a) F(x)::: pgabx. Na kraju, na osnovu ove sile Slika P.1.6 ..9 dobija se rad potapanja: H-1'o I 2 W=0 F(x)dx ="2 pgab(H - ho) ::: 8835 J.
/i'/;%,."/' --

f

Pyo/PleJ'R 1.6~lO. Odrediti silu kOjOID treba delovati na konusno tela tezine G=400N da bi se ono potopilo. Dati su podaci:h]=200mm, h2 =300mm, h=lm,
d=500mm, PI = 800kg / m , P2 d
14----1 3
=:

900kg! m , P3 ::: lOOOkg / m . RESENJE: Qa, bi konusno telo potonulo potrebno je da sila F obezbedi polozaj tela prikazan na sl.P.1.6-10b. Tada je s geometrijske tacke gledista polozaj konusa odreden precnicima d] i. d 2 koji se nalaze it slicnosti trouglova d Cf2 d 1 · •• h Hc.:.(h +h2) H -hI' llznose:
1

3

.

3

a)

b)
Slilca P.1.6-10

dl

=~(H-hl), d2 =~[H-(hl+h2)1.

U tom nOVOID nivnotdnom polozaju na pojedine delove tela, a prema sl.P.1.6-10
2

deluju sledece sile potiska:
~ ::: PJV;g
=:

PJ U(d +ddJ+d] )hJg

11:

2

SiZe pritiska na krive povdi

63

P3 = P3V3g= P3 U(H -hI ·-h2 )g·

din

.

1z jednaCine ravnoteze sila za polozaj konusnog tela dat na sl.P.1.6-10b odreduje se sila kojom treba delovati da bi konusno tela potonulo, a ona iznosi: F", Pr +P2 + p., -G = 154,6N.
ProD/em 1.6-11. Cilindricni sud precnika Do napunjen je tecnoscu gustine p. Na tecnosti pliva plovak tezine G, koji se sastoji od dva cilindra precnika Did, i visina Hi h; i polusfere poluprecnika R. Kada na plovak deluje sila F plovak tone. Odrediti za koliko ce se klip spustiti nakon dejstva sile F. RESEN.!E: U pocetnom polozaju ravnoteie plovka (sl.P.1.6-11a) deluje sila potiska Po = pVog l;l kojoj je Vo potopljeni dec zapremine plovka, a pri tome vazi jednakost sila G = Po- Nakon ..... x F dejstva sile F plovak se spusti za tastojanje x (v. sl.P.1.6-11b). U tom novom ravnoteznom polo-h zaju na plovak deluje sila potiska:

P = P(Vo + f,V)g = Po + pg-4-(x+ y) Veza izmedu pomeranja x i y nalazi se iz jednacine zapreminskog bilansa xD 2n 14 = y(Dg - D2)1T./4,

D 2 7t

a)

b)

Slika p, 1.6-11

i glasi: y = xD2 1 (D; - D2). Kaleo za novo ravnoteZno stanje vaii jednakost sila F+G =P, to ce se iz ove jednacine dobiti pomeranje plovka: 4F D; _D2 x=-pgn D2 D2 .
o

PrOD/em 1.6-12. Sud S, tezine GI , ima povrsine poprecilih preseka unutra Au i spolja As' Sud je napunjen tecnoscu gustine Po, do visine H, il kojoj pliva cilindricni plovak povrsine preseka Ao i teiine Go' Sud S pliva u tecnosti gustine p. Kada se cilindricni plovak dodatno optereti tezinom G, odrediti za koliko se poveca nivo tecnosti u sudu i . H koliko sud utone u tecnost gustine p. RESENJE- Posle dodatnog opterecenja plovka sa teiinom G, nivo tecnosti u sudu se poveca za x = G/ PogAu' a sud S pri tome utone u tecnost gustine p za y = G/ pgAs .
p

I

\
\

As

G1

Slilm P.l.6.12

Problem 1l.6-13. Plovak konusno-cilindricno-sfemog oblika pliva na vodi. Nakon dejstva sile F plovak dodatno uroni u vodu, a pri tome ne potone. Odrediti za

64

Sile pritiska na krive povrsi

koliko se spustio plovak nakon dejstva sHe F. Poznate veliCine su: d, R, D, h, H, F, G, p. .
RESENJE- Nakon primene jednaCina ravnoteZe sila za

pocetni i krajnji polozaj mirovanja plovka, dobice se spustanje plovka:
x::=-- 312(-.---R --)+d -

H

D-d

I l

F +G

pgn

4 3

3

d h 4

2

3

p
_3

Slika P.1.6-13 Problem 1.6-14. Plovni objekat tezine G pliva na vodi. Dno plovnog objekta ima pravougaoni poprecni presek povrsine As' Na vrhu plovnog objekta nalazi se kruzni otvor precnika D i visine a. Da bi plovni objekat zaronio potrebno je povecati teZinu, a to se postiZe ubacivanjem vode u komo·ru K, koja ima povrsinu dna Au i visinu b. Pri punjenju komore vodom vazduh u komori menja stanje izotermski. Ako je natpritisak vazduha u komori na pocetku Pmo' odrediti koliki ce natpritisak vladati u komori kada plovni objekat zaroni.
D RESENJE- Kako je visina punjenja vodom

12(---R 3 _-)+d 3 pgn 3 4

G

4

d 2h

l J.

komoreK
1 D n G x=-( 4 H+--a--) Au "s 4 pg ,
2

to ce natpritisak u komori biti Pa x + Pmo b Pm= b-x As Treba napomenuti da je razmatrani problenl Stika P. i,6-14 sa krajnje pojednostavljenim modelom plovnog objekta, tj. podmornice. I pored toga opisani postupakzaronjavanja vaii i za realne modele podmornica. Pri izranjanju plovnogobjekta sila potiska treba da bude veca od sile tezine, sto se postize prainjenjem komore K.
Problem 1.6-l5. Predmet tezine G sastavljen je odcilindra precnika d i polusfere poluprecnika R. Predmet se jednim svojim delom nalazi u cilindricnom sudu precnika D, a drugim van suda u prostoru okolnogcatmosferskogpritiska Pa' U sudu, iznad tecnosti nalazi se stub vazduha visine apodnatpritiskom Pmo ' Kada na predmet deluje sila F tada predmet tone, a vatduh u cilindricnom sudu menja stanje adijabatski. Kolikom silom treba delovati napredmet da bi seon spustio za rastojanje x?
RESENJE' Pocetno stanje mirovanja predmeta moze da se, prema izlozenom u

Odeljku 1.6.2., razmatra uz pomoc sl.P.1.6-15b. Tada, na predmet tezine G deluje sila potiska Po = pVog i normalna sila pritiska PNo = Prnod2n / 4, i tada vaii jednacina ravl10tde sila:

Sile pritiska l1a krive povr§i

65

a)

b)

c)

Slika P.1.6·15 Po =: G+PNo . (1) Usled dejstva sile F, sistem ce zauzeti novi ravnoteini polozaj prikazan na s1. P.1.6-15c. Posle dejstva sile F, u odnosu na prvobitno ravnotezno stanje, nivo tecnosti u sudu ce se povecati za visinu y, a sto ce izazvati povecanje natpritiska na vrednost Pm' Primenom jednacina: zapreminskog bilansa adijabatske promene stanja
2 21t
IC

2 d rc 2 2 rc -4- x =(D -d )"4Y '

(Pa + Pmo )[(D -d )4'a] =: (Pa + Pm)[(D -d )4'(a- y)] , odreduju se visina porasta nivoa i novi natpritisak
d
2

2

21t

IC

Pm == (Pa + Pmo)(-y) - Pa • a2

a

1C

U razmatranom - novom ravnoteznom polozaju, prema Odeljku 1.6.2., na predmet deluju sila potiska P PN
d
2
=:

pVg =: pg[Vo + d
y.

4

1t

(x+y)], i normalna sila pritiska

=:

Pm -4-' pa tada vazl Jednacma ravnoteze sIla P =: F + G + PN , iz koje se uz
D2 d 21t
2)--'

1t

y.

y.

pomoe jednaCine (1) dobija sila
F==(Pm-Pmo+pgx
D -d
2

4

2r

Problem l.6-16. Gustinomer se sastoji ad sfere poluprecnika R i cilindricne cevcice poluprecnika r .. Pri baZdarenju gustinomer se prvo stavi u vodu, gustine Po' i tada ima pokazivanje 110 = 0, pri cemu je 110 brojpodeoka merrie skale (sl.P.1.6-16); a zatim se stavi u drugu baZdarnu tecnost, gustine P1' kada ima pokazivanje 111, Kada se gustinomer stavi u tecnost nepoznate gustine na skali se ocitava 11 podeoka. Kolika je merena gustina tecnosti?

Po

RESENJE' U toku baZdarenja i merenja sila potiska je:

Slika P.1.6-16

66

Sile pritiska na krive povrsi

Po == Po gVo == PI g(Vo + 171 LlV) == pg(Vo +11i1V)
gcle su Vo zapremina istisnute tecnosti kacla je gusti~omer u vodi i LlV zapremina koja odgovara jednom podeoku. Eliminisanjem iz prethodnih izraza zapremina Vo i L::.V dobija se merena gustina:

P POl fll +~( E.9.. -1)]. PI
==
/1 1

Problem 1.6-17. LeteCi balon mase In nalazi se na visini z gde je gustina vazduha r. U balonu nalazi se gas gustine Pg (p > Pg)' Kolika zapremina balona mora biti ispunjena gasom da bi se on nalazio u stanju ravnoteZe? RESENJE: Princip leta balona zasnivan je na ravnotezi sile teZine i sile potiska mg == (p- Pg )gV iz koje se dobija potrebna zapremina balona
V=inl(p-P g )·

Slika P.l.6-l7 ProDlem 1.6-1S. Konusni zatvarac je povezan pomocu krute poluge, obrtne oko tacke 0, sa pneumatskim cilindrom, a cilindar, pale, sa vazdusnim prostorom iznad ulja. Zatvarac je napravljen od materijala gustine natpritiska u sudu konusni zatvarae zaptivati. Masu poluge i klipa zanemariti. Dati su podaci: D=lOOmm, D]=100mm, a=200mm,
Pm
1,\

= 7800kg 1m3 • Do kog ce

b=150mm, H=O,5m, h=O,lm, P== 880kg/m . RESEN1E: Preenik zatvaraca na mestu zaptivanja je d=D/2. Sile koje opterecuju pOlUgll (v. sl.Pl.6-18b) su: teZina zaptivaca : 2 I D 1l '1 .. G ==P Vmg=Pm3-4- 2hg, Sla pntlsk a
m

3

a)

pneumo-cilindra PM == PmD;n I 4, sila potiska i normalna sHa pritiska koje deluju na zambljeni konus: 2 2 n Po == pVg== p(D +dD+d )12hg ,

b)

PN ==[Pm+pg(h+H) ]4'
1z momentne jednacine za taeku 0: PMb==(PN +G-·Po)a, dobija se:

d2n

SIiIca P,1.6-18

Pm

S;

pga 2 [ -+Hd 2 --:s(D 2 -2d+dD) == 11769Pa. 4G h 2 . 2 bD1 -ad npg

J'

.

Sile pritiska na krive povrsi PruDlem 1.6-19. U hidraulicnom-pneumatskom uredaju nalazi se klip koji sluzi za pokretanje ventila, i opruga krutosti c=lON/cm koja ima staticku deformaciju a=20mm. Odrediti: a) natpritisak Pmo' koji ddi ventil u polotajl1 prikazanom na slici P.1.6-19, i b) natpritisak vazduha neposredno pre otvaranja ventila. Nivo ulja u uredajl1 je konstantan. Sile viskoznog trenja na pokretnim povrsinama klipa i ventila zanemariti. Dati podaci su: H=O,lm, h=20mm, b=5mm, D j =40mm,
D=30mm, d=lOmm, d j =5mm, G=lON, p= 900kg/m .
3

67

RESEN.fE

Slika P.1.6-19 a) P rno == TC(D/-d 2 )
b) Pm=
n(Di -d ) \
24 2

{G+ca+pg~[ (d 2 -dJz)H -1CD2 +Dd -2d 2 ) J} =2S470Pa,

iG+c(a+b)+pg%[(d2-dt)(H-b)-fCD2+dD-2dzll=29712Pa.

PmD/em 1.6-20. ZatvaraCi ohlib konusa i polusfere nalaze se na poluzi,. koja je obrtna oko tacke O. ZatvaraCi su napravljeni od celika gustine Pm == 7800kg / m3 • Odrediti posle kog natpritiska Pm zatvaraci nece zaptivati. Masu po luge zanemariti. Dati su podaci: d=SOrrun, R=SOmm, D=2d,
h=SOmm, H=O,Sm, c=R/3, Ro=3/2R, H o=1,2m, a=300mm, b=lOOmm, P v =500Pa,

P == lOOOkg / m3 .
RESEN.fE
1 Pm ;::: R2'TC

Slika P.1.6-20
2 2 d 'TC D nh 'TC 2 . 2 1 (-P v + pgHo )-4-+ Pmg-6-- pg i2(D +dD+d )h

{ar bl

J+

2 3 2 3 2 } +"3 pgR 'TC- Pmg("3 R +Roc)'TC - pgH== 5249 Pa.

PruD/em 1.6-21. Konusni zatvarac, koji je napravljen od materijala gustine 3 Pj = 7800kg / m , ima zadatak da propusti ulje u cevovod pri porastunatpritiska iznad ulja. Pokretanje zatvaraca bmogucava pnel1matski cilindar precnika Dj = 50mm. U pneumatskom cilindru nalazi se opruga krutosti c=lON/mm, koja je prethodno sabijena za vrednost a=lOmm. Posle kog natpritiska zatvarac l1ece zaptivati cevovod? Konusni zatvarac i pneumatski cilindar povezaru su krutom polugom, koja je obrtna oko tacke O. Trenje u pneumatskom cilil1dru zanemariti. Dati su podaci: D=lOOrrun, d=SOmm, hj =120mm, 1i=60mm, H=O,Sm, L=O,2m,

\
\

I=O,3m, p == 900kg / m3 •

68

SiZe pritiska na krive povrsi RESENJE- Horizontalni konusni . zatvarac koji je jednim svojim delom u tecnosti gustine p. a dnigim u cevi pIecnika d,· moze da se izdvojeno posmatra (v. sl.P.1.6-21b), tada se prema 1.6.2. formira zapremina zarubljenog konusa na koju deluju sila potiska

D

~ifll··········-·-·-·a)
b)

Pz := pVg:= p~ (D 2 +dD+d 2 )hg;

i normalna sila pritiska PN := pgzcd2rc 14, Slika P.1.6-21 pri cemu je zc:= H +Pm 1 pg. Osim ovih sila pritiska na polugu deluju i sledece
sile: teZina konusnog zatvaraca G:= p,Fmg:= P;"g~21l hj' sila pritiska pl1eumatskog cilindra PM
".

2

:=

PmDj2rc 14, i sila u opruzi Fo := ca. Uvodenjem rastojanja:
Xc

polozaJ3 tezlsta zarublJenog konusa sile pritiska
flzc

y . y .

:= 4"

h D2+2dD+3d 2 D +dD+d-

2

1 , 1 polozaJa

v'

deJstva normalne

:= A~

I

c

=

j~Z , momentna jednaCina za tacku 0 glasi:
c

2

(PM - Fo)/ + Pzx c - G

4 - P" (L -I:!.zc) o.
:=

hI

.

Konacno, iz ove momentne jednaCine, dobija se traieni natpritisak:

Pm 2

4

(Djl-d L)n

2

2

hj . dl l . lFol+GT-PzXc+pg(HL-·16)J= 1,66bar.

r

Problem 1.6-22. U kosom pregradnom ziduizmedu dva rezervoara nalazi se zatvarac oblika polulopte. ledna pJegova stralla okyasella je tecnOsCll gustine PZ' a druga izlozena polju konstantl1og pritiska. Od:rediti pokazival1je h manometra, za slucaj da.sila istezanja veze A-A iZIlosi R j :=20kN. NaCi silu koja u tom sIucaju vezu A-A opterecuje na smicanje. Dati su podaci: hj=1,2m, lii=2,2m, R=0,4m, pv=8kPa, ((.=30°, Pj

= 900kg/m 3 ,

P2:= lOOOkg/m 3 , Pm =13600kg/m

3

.

b)

h
a)

Slika P.1.6-22

RESEN./E: Na OSIlOVU pokazivanja maIlometra, zakljucuje se da sa unutrasDje strane poklopca A-A vlada potpritisak, koji prema 1.1.5. iznosi PVG =Pmgh. Ovaj problem je n,!.jlakse reSiti primenom metode potiska, izlozene u Odeljku i.6.2.Prema ovoj metodi treba zapremil1u . poluiopte izdvojiti (v. sl.P.l.6-22b). Tada na izdvojel1u zapremil1u deluju:

Sile pritiska na krive povrsi

69

- sila potiska Po::: Pz Vog == 3" P2 gR n, . - nonnalna sila pritiska PN == (-P v + P1gh1 + P2gh2 )R n, - sila potpritiska Pv == PvoR2n , - i sila reakcije veze R== R; + Rs' Na vezu A -A deluje sila istezanja R; == PN + Pv - Po coscx, iz koje se dobija pokazi1 vanje manometra h::: 2 (R; + Po coscx- P )::: 134mm. N PmgR n Takode, na vezu A -A deluje i sila smicanja, koja izn08i Rs == Po sincx == 657 ,5N.
Problem 1.6-23. U rezervoaru se nalazi voda, a iznad nje vlada natpritisak Pm= 1,23bar. Na rezervoaru je montiran ventil 8igurnosti. Sediste ventila kruZnog oblika, poluprecnika r-=15mm, zatvara metalna kugla poluprecnika R=20mm. Sa gornje strane kugle nalazi se opruga krutosti c=lOON!cm, koja je staticki deformisana za rastojanje t1 x=lcm. Odrediti visinu vode u rezervoaru posle koje ce se ventil sigurnosti otvoriti. Gustina materijala od koga je kugla napravljena je Pm == 7800kg / m3 •
2

2

3

h

p
Slilca P.l.6-23

RESENJEh'2

pgr n

c~ +~Pmr_E.[3+(~)2J_Pm
-' P
6
I

pg

=2,035m, gdeje b=R-JR 2 -r 2 "

Problem 1.6-24. Konusni zatvarac u kosom zidu nagnutom pod uglom cx=4S0 u odnosu na horizontalu zaptiva otvor precnika d=lOOmm. Zatvarac se, s druge strane, naslanja na oprugu krutosti c=50N/cm, koja ima staticku deformaciju Xo =2cm. Odrediti posle kog natpritiska zatvarac nece zaptivati otvor. Dati podaci su: D==200mm, H=200mm, h=100mm, h1=lm,
h2 =2m,P1 =lOOOkglm
3 ,

Pz :::1200kglm3,

Pm ===7800kgl nz 3, pv=lkPa. RESENJE- Uvodenjem ~ila: D 2 nH d 2n G=Pmg12' R,= P1 U(H-h)g,
P2

nh = P212(D Z +dD+d 2 )g,

PN

===

(-Pv +P2ghZ)4--' Fe == CXo;

d 2n

.

dobija se:

Slika P.l.6-24

70

Sile pritiska na krive povrsi

1.6.3. Metoda Jr3VIII.oteze tec[U<[J)sti

U nekim slucajeyima, kada je kriva povrs slozenog oblika (v. sU.6.3a), rezultujuca sila pritiska na krivu povrs moze da se odredi primenom relativno jednostavnog postupka. Naime, ako tecnost gustine p kvasi krivu povrs A sa "unutrasnje" strane tada se uvodenjem jedne iii vise zamisljenih presecnih povrsi formira zapremina V ispunjena tecnoscu (s1.1. 6.3b) koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Av ' Cija ce se ravnoteza posmatrati (sl.1.6.3c). Uvedene presecne povrSl mogu biti proizvoljnog r__ _-'.-_:/ oblika. Medutim, kako je na ovim povrSlma, prema datom polju A ,p i· ./ pritiska, potrebno nati sile pritiska '\Si to je najpogodnije da su one oblika i'b \ ravnih. povrsi, jer se na takvim povrsima primenom izraza (1.5.6) sile pritiska jednostavno odreduju. b) a) Pri izdvajanju zapremine V (sl. Slika 1.6.3. 1.6.3t) na presecnoj povrsi (iIi presecnim povrsinama) uvode se dye normame sil" pritiska P (ili odgovarajuCi N braj parova sila pritiska) istog intenziteta ali suprotnog smera. Koriscenjem ovih sila i Ojlerove jednaCine (1.1.1) dobija se sila pritiska koja deluje na krivu povrs:

·' 10 iJi
~.=._.

P=-tpdA =PN +fAv pdA::: P + tgradpdV:= P + pgdV:= P + pV g:= P +6 N N N N
Na osnovu sprovedene analize zakljucuje se d~ je sila pritiska na kriVll povEs P jednaka vektorskom zbiru sile tezine fluic1a G u izdvojenoj zaprenuni V i sile pritiska na presecenoj povrMni PN' S obzirom da je sila pritiska na krivu povrs u izlozenom postupku dobijena iz ravnoteze sila koje deluju na izdvojenu zaprerrJnu tecnosti ova metoda se maze nazvati llteioda rav.1tote:fe~ tec.nosti Pri koriscenju.ove metode veoma je vazan izbor presecnih ravnih povrSi. Nairne, njih treba birati tako cia je zaprerninu V sto jednostavnije oc1rediti, bez obzira na broj presecnih povrsi. Treba napornenuti c1a se, ponekad, problemi ovogtipa uspesno mogu resiti i primenom pravila za odredivanje sila pritiska za proizvoljni pravac, a o cemu je bilo govora u Odeljku 1.6.1. Ako se pri formiranju zapremine V uvede veCi broj ravnih povrsi Ai' i neka je njihov broj i=m, tada P prec1stavlja rezultujucu silu pritiska sa svih uvedenih N preseka, taka da se sila pritiska na laivoj povrsi moze oc1rediti kao:
til

t

P=G+PN=pVg+LPmcA;iij.
1'=1
t

(1.6.9)

Ukoliko se u fonniranoj zapremini V, sa istim brojem presecnih povrsi A;, nalazi veCi braj tecl10sti razliCitih gustina Pi V=1,2, ... ,n) tacJa se sila pritiska na krivu povrs (1.6.9) svodi na oblik:
. n m

P=G+ P = CLpFJ)g+ ; = 1 ' LfimcAJi; , N )=1

(1.6.10)

Sile pritiska na krive povrsi

71

u kome su zapremine ~. delovi zapremine V ispunjeni tecnostima gustina Pi' Problem 1.2-25. Izmedu vertikaJnog i kosog zida rezervoara nalazi se cilindricni poklopac, poluprecnika R i sirine I. ~=v,*====l Odrediti intenzitet sile pritiska koja opterecuje poklopac, ako je on oblika: a) poklopca A (isprekidana linija sa sl.P.1.6-25a), b) poklopca B (puna linija). a) b) c) Dati podaci su: H=2m, 1=2m, 3 Slika P.1.6-25 R=lm, ex.=45°, P = lOOOkg / m .
RESENJE- RastavljajuCi veze pokolopaca A i B po vertikalnoj i kosoj ravni, nagnutoj pod uglom ex., formiraju se dye zapremine: V; = (n / 2 +a)lR 2 12 i
V2 = (3n 12 -a)IR 2 12. Zapremina VI je zapremina tela, te se zato na nju maze

primeniti metoda potiska, Odeljak 1.6.2., primenom koje na potopljeno telo deluje sila potiska Po = pf;;g. Zapremina V2 je ispunjena tecnoscu, teZine G = pV2 g, i na nju se primenjuje metoda ravnoteZe tecnosti, Odeljak 1.6.3. Na ravnim povrSinama po kojimje izvrseno rastavljanje veze deluju dye normalne sile pritiska:
PN ]

= pg(H - ~)Rl

;

PN2

= pg(H + ~ sina)RI.

KoristeCi izraze za rezultujuce sile pritiska dobijaju se resenja: a) b)

PA Ps

= J(PNI + PN2 sina)2 +(Po - PN2 cosa)2 = 62810N , = J(PNI + PN2 sina)2 +(G+ PN2 cosa)2 = 94446N.

Problem 1.6-26. ReSiti primer 1.6-1. primenom metoda potiska i ravnoteze tecnosti. RESENJEa) Za poklopac A-A primenjuje se metoda potiska. Uvodenjem dye rayne presecne povrsine, na kojima deluju normalne sile pritiska

p,,.
a)
b)

PNl=[Pm+pg(h-~)JRl;

PN2 =(Pm+pgh)RI,
VA
:=

formira se zapremina cilindricnog tela

i

Slika P.l.6-26

R 2nl, na kojn deluje sila potiska

Po == pVAg· Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopacA-A iznosi:

PA == ~ +(Po + PN2 )2 = 17,86kN. b) Pri rastavljanju veze B-B, formira se zapremina tecnosti VB G = pVBg, na koju deluju i dye normalne sile pritiska
PN3 . [ 4R = Pm + pg(h+3';)

\
I

= R 3 n,

teZine

J1

-zR n;

2

PN4

tako da ce sila pritiska na sferni poklopac biti:

=(Pm + pgh)-ZR 2n; PE =JP~3 + (G-· PN4 )2 = 2504N.

1

72

Sile pritiska na krive povrsi JProiJlem 1.6-27 •. Rditi primer 1.5-17. primenom metoda ravnotde tecnosti i

potiska.
RES.6NJE: Zbog jednostavnijeg pisanja

uvode se zapremine piramide
a)
b)

Vp =t(2a)2 H,VI =Vp

'

V2 =V3 =Vp 12.

Slika P.1.6-27 IZQvajanjem zapremine piramide sa strane tecnosti gustine PI dobija se iapremina VI (v. sl.P.1.6-27b) na koju deluju silekoje se odredjuju primenom metode ravnoteze 'tecnosti, i glase:

P.<I

==[-Pv+Plg(l+a)j(2a)2, PYI =PIVIg·

Izdvajanjem zapremine pir<).mide sa strail(~ okvasenih povrsi tecnostima gustina P2 i P3' dobivaju se zapremine V2 i V3 (sl.P.1.6-27a), na koje prema metodi potiska deluju sile: 2 P.<2 =[Pmgh -'P2gi-P3g(a+b)]2a , PY2 == P2 V2g,

L~<3 ==[Pmgh - (P3gi+ b)] 2a 2,

PV3

== P}"3g·

Dakle, ukupna horizontalna sila pritiska je Px == Px2 + P.d - P."l. = 440,74kN , dole je ukupna vertikalna si1a pritiska
. P,

= PYI -

PV2

-

PV3

=[PI -

~ (P2 + i?3) ] Vpg = O.
== 440,74kN.
.

Prema tome, ukupna sila pritisica je !'=

Problem 1.6-28. Rezervoar oblika zarubljenog konusa, .nalazi se na kosom zidu

.

Jp} + P.}.

nagnutom pod uglom ex,=45° prema horizontali., Pritisak u rezervoaru meri se zivinim manometrom, cije je pokazivanje a=300mm. Odrediti sHe. koje opterecuju zavrtnjeve A-A na istezanje i smicanje. Tezinu rezervoara' zanemariti. Dati su 3 . po daCl: d=O,5m, D=lm, h=lm, b=O;5m, P = lOOOkg 1 ro-', Pm = 13600kg/ ill . Napomena: Zadatak resiti projektovanjem hive povrsi u proizvoljnom pravcu i metodom ravnoteze tecnosti.
?

a)

b)

c)

Stika P.1.6-28 1?ESENJE- Postavljanjem jednaCine hidrostaticke ravnoteZe za manometat dobija se natpritisak u tacki M koji iznosi: Pm == Pmga:'" pgb. Zadatak ce se resavati

Site pritiska na krive povrSi

73

projektovanjem krive povrSi zarubljenog konusa u pravcima: i- istezanja i ssmicanja. U ovim pravcima komponente rezultujuce sile po jedinici mase koje deluju na fluidne delice (vo sI.Po1.6-28d) su: F; = gcosex. i Fs = g since Zapremine koje su merodavne za odredivanje sila pritiska, prema Odeljku 1.6.1. prikazane su srafurama na sl.P.1.6-28b i c. Medutim, odbacivanjem dvostruko srafiranih delova, jer se sile pritiska na njima uravnotezavaju, dobivaju se nove merodavne Vs' Dakle, prema izrazu (1.6.6) definisu se sledece sile zapremine: V;', V/, pritiska:
Pi
I

2 2 f/'F d I d n = P i i =... = Prn-4-' P; = pV;F; = ti2(D 2 +dD+d 2 )h---h lJgcosex., 4
1[
II ,

1[

p,. = pVsF;. == P~ (D 2 +dD+d 2 )hgsinex..
Prema tome, traZene sile istezanja i smicanja veze A -A su: Ri == P;'- P;"= 5079,7N, Rs = Ps =3178N. Ovaj primer, takode, veoma lako, moze da se resi metodom ravnotde tecnosti datom u Odeljku 1.6.3. Prema ovoj metodi, potrebno je posmatrati ravnoteZu tecnosti koja se nalazi u zarubljenom konusu. Tada se definisu sila te:line tecnosti G=

P;2 (D

2

+dD+d 2 )hg, i normalna sila pritiska PN := (Pm + pghcosex.) d:n koja

deluje na rastavljenu vezu A-A. Na osnovu ovih sila odreduju se reakcije veze: Ri := PN -Gcosex., Rs =Gsinex..
Problem 1.6-29. Sferno-konusni zatvarac obrtan oko horizontalne ose 0 zaptiva otvor u pregradnom zidu. Odrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac. Dati su podaci: R=500mm, r=300mm, h=lm, H=2m, ex.=45 0, Pm=2kPa, pv=2kPa,
p]

= lOOOkg / m3 ,

P2

= 800kg / m3 .

RESENJE: Zbog jednostavnijeg pisanja uvode se duzine a = ~ R2 - r2 i b=R-a. Da bi se problem resia izdvojice se zapremina zatvaraca (v. sl.P.1.6-29b) i analizirace se sile pritiska koje opterecuju H tu zapreminu. Sa strane tecnosti gustine p]' formira se zapremina leonusa, koju primenom metode ravnoteze tecnosti opteb) a) recuju sile Slika P.1.6-29
G:= p]V]g:= p] -3-ag , PNl
r n
2
:=

(Pm + p]gh)r n.

2

Sa strane tecnosti gustine P2 formira se zapremina zarubljene sfere, na koju se primenjuje metoda potiska. Prema tome na oyu zapreminu deluju sile:

PN1 )SillCX + PZ2 .6-30a-d.2kN. I b) P = \[(PHi PNl = Plghl A .74 Sile pritiska na krive povrsi 2 PN2 =(-Pv+P2gH )r n.POI +(PN3 +PNZ .6-30. cx=45°. Giji je polozaj prikazan na sl. Odrediti intenzitet rezultuju6e sile pritiska na cilindricni pregradni poklopac. prikazane na sLP. lllOgU tako da se resenja a) napisati kao: 2 P= {[CPN2-PN1)sincx] +[G2-POI+(PN2-PNI)COSCX] 2}1/2 =13. treba koristiti metode ravnoteZe tecnosti i potiska.V2=2R (n-cx)l.1. PI =800kg/m . = 377N.PN3 ) Sin aj +[G3 +G2 .G = 4001N. P2 =900kg/m . Radi kraceg zapisa ovih sila uvode se oznake za merodavne proracunske povdine i zaprernine 1 2 1 2 • R 2n 1 2 a=RI. poluprecIuka R=O. POI = PIVjg. Pm=O. a sa druge strane jedna iii dye tecnosti raz!icitih gustina. 4 3 Pz2 =P2V2g=P2(3R n-Vk)g. Na OSllOVU ovih sila pritiska odreduju se komponente rezultujuce sile pritiska: Px -= (PN2 . zidu nalazi se cilindricni poklopac.P ) eosex.P. Tom prilikom na izdvojene cilindricnezapremine deluju povrsinske i zaprerninske sile.2bar. Slika P. Vj=2Rnl. PN2 = P2gh2 A . Dati podaci su: 3 3 3 h 1=2m.6-30 2 b) c) d) Slika P.P N2 . P3 =lOOOkg/m . Pz = (?'V2 .J~vl)cosctl = 12643N .1. gde je Vk -zapremina kalote.1.6-30. G2 = P2Vjg· .V4='4Rcxl.v3=-4-1. h2 =lm.5m i sirine 1= 2m. N1 odnosno rezultuJ'uca sila pritiska P -= (p2 + p2)112 x y = 40l9N. U pregradnom kosom. iIi kosom i vertikalnom.1.A=2RI. Cilindricni pregradni zid kvase sa jedne strane jedna tecnost. 2' 2)112 . koja se odreduje izrazom Vk -= (3r2+b 2 )nb 16.1.1 REJENJE' Pri rdavanju sva cedri postavljena problema.6-30. Prublem 1.

{[ Pm . G2 = P2 (V2 +V3 )g.6-31. F. r. REfENJE. Odrediti silu koja OVOID prilikom deluje na zatvarac A-A. . if. N2 PN3 =(P2gh2 + P3g"2)a R . R 2 2 sllla)a. PN3 == (Plgh l + P3g~ sina)a . PN21 =[ Pm + pzg(h 2 - ~) Ja .6-31 1 \ I . PN3 =:= (P2gh2 +P3g~ sina)a.PN22 ) smaJ2 + [G2 - 2 Pm =Plg(hl . G3 == P3 V2g· POI . Poznate veliCine su: h.1.P03 + (PN22 . P02 = P2 VZg. P == P2g( h-R .(PM-PN 2 )COsaft = 24731.gustine PZ' U polozaju prikazanoID na sLP. G2 = P2 V4g.PN3 + (PM -PN2 )sina]z +[Gl -P02 -P03 .~)a . G] = pJ/3g . PN22 ==[ Pm + pzg(h 2 + ~ sina) Ja.R A = F (2r I d) 2.631 zatvarac je neopterecen. PNl == (Pm + p]g"2)a . Usled dejstva sile F.6N c) P". a poldopac A-A ce biti opterecen. P03 == P3 V3g· Problem 1. Slilm P. = Plr~g.PN21 + (PN3 . G. G3 = pFzg· 2 d) P == {rPNI . d.1. R. na klip teiine G.PN3 ) cosaJ }112 '" 23806.SN PM = Pma. PN2 POI = pzg(h2 .~ sina)a.Site pritiska na krive povrsi 75 PNI = PlghlA. POI = Pl V3g . Konusno-polusferni zatvarac A-Asa spoljne strane kvasi tecnost gustine PI a sa unutrasnje tecnost. polje pritiska 11 tecnosti gustine Pz ce se promeniti.

1. koje su u odnosu na horizontalu nagnute pod uglovima .3) stavi p=K=const.4) sledi da su izobare ravne povr.2) sledi da je polje pritiska promenljivo n svim Slika 1. izobarske povdi Ako se u rezervoaru (v.3) u kome se konstanta integracije C odreduje iz granicnog uslova poznavanja pritiska u nekoj tacki fluidnog prostora u usvojenom koordinatnom sistemu OXYz. i ono je linea17lo promenljivo sa koordinatama x . (1. izuzev u pravcu koji je normalan na sHu F (povrs p=const. ne moze ni govoriti jer u tom slucaju fluid struji.7.-F.7.fi.7. s1. na koji deluje sila teiine po jedinici mase g. se moze iskoristiti za definisanje izobarskih povrsi. vazi i za relativno mirovanje fluida i ona u skalarnom obliku glasi: (1. rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je: F =if + ( -5) = FJ + FyJ + F'J = const. iz .7.1.1). Integraljenjem jednacine (1. tada se 0 relativnom mirovanju. vee promenljivo.7. .Y K-C Fx Fy (1. S druge strane. 1.7.1). pri cemu su F".7.@g milrmr21Irnja flhlllida. a koriseeni fizicko-matematicki model strujanja je sasvim drugaCiji nego onaj koji vazi za mirovanje fluida. Nadjeno polje pritiska. ali u slucajevima kada se veze za: nivo slobodne povrsi. ako· se u jednaCinu (1.1 pravcima. Ukoliko ubrzanje a nije konstantno.1) Na fiuidni de lie.7. Posle dobijanja konstante integracije C polje pritislca je potpuno odredeno.1) napisane u vektorskom obliku: pF = grad p (1. u principu. Nairne.4) Iz (1.1) nalazi fluid gustine p i aka se rezervoar kreee konstantnim translatornim ubrzanjem = tada fluid u odnasu na a a/ +ayJ +aJ rezervoar relativno miruje.7.1xll jedIrnaciJllal rciaUvIDI. jednostavno. vezati bilo gde. pri relativnom mirovanju izazvanom konstantnim ubrzanjem ii deluje inercijalna sila po jedinici mase -a. Osrmo'lfIDI. Dakle.1) dobija se polje apsolutnog pritiska p= p(Fxx+Fyy+Fzz)+C . Ojlerove jednaCine (1.< Ovaj koordinatni sistem moze se. P®lje pdtiska i . Fy i F z komponente sileo Kaleo je rezultujuca zapreminska sila konstantna to je po(ie sila koje c1eluje na fluid hornogeno. y i z.76 1. sa s1.x-F. konstantu C je najlakse odrediti. dobice se jednacine izobarskih povrSi: z=PF.7.7. nivo tecnosti u rezervoam iii neku drugu karakteristicnu izobarsku POVIS.1.7. Osnovna jednaCina mirovanja fluida Ojlerova jednaCina (1.7. RELA'fIVNO MIROVANJE 'fECNOS'fll PRI TRANSlLACUI 1.

koji su u == arctg(p. Od obIika za silu pritiska (1.! tecnosti je rtn'na pow§.7.1.2b) tad a se kompbnente sile pritiska odreduju kao lj=tpdA. i za slucaj relativnog mirovanja tecnosti pri translaciji.z) (1.7.fAidA.. i s/obodna povr. predstavljeno izrazom (1.5) na oblik (1.7.y. i 1.6). z Fx Prema tome.7.2a).7. linearno promenljivo sa koordinatama x.oje deJluju lIll. Sila pritiska koja deluje na bilo kakvu ravnu iii krivu povrS A maze se odrediti.6.a I!!:.7~3).2.5) Kao sto je ovaj izraz za silu pritiska bilo moguce pojednostaviti za primenu u Odeljcima 1.4) za K = Pa' 1.7. (i=x. a 0 cemu ce biti vise reci kroz primenu u slucajevima ravnih i krivih povrsi. to ce i ovde biti moguce. b) U slucaju kada tecnost basi hivlt povrs (s1. (i=x.7.y. moguce je preCi sarno zato sto je polje pritiska p=p(x. + p) + Pz2 odnosu na horizontalu odredeni uglovima (Xi . b) c) Slika 1. z): Prime nom . y. primenom opsteg izraza (1.ll! lraVlIllC i krive povdi.7. a) U sIucaju kada je okJlasena ra/lna POJlr.5. i pravci njenog dejstva. na nivo slobodne powsi. i z. / P).6) pn cemu su: z c .=pV. u koordinatnim pravcima. odreduje se I rezultujuca sila pritiska P == ~ P. 7. dobivajll projektova~em krive povrsi.hidrostaticki pritisak u tezistu okvasene povrsi. i P e .5. Na osnovu komponenata P.l.! (sl. !coji glasi: (1. (1.Relativno mirovanje teenosti pri traJ7siaciji 77 a == arctg(p) . sila pritiska se odreduje prime nom jednog ad izraza P = JA pdA == p~zcA = PeA (' .=PF.1).!im~ a njena jednaCina se dobija iz (1.verti!caIno rastojanje ad tezistaokvasene povrSl do nivoa slobodne povrsi tecnosti. SHe pritiisl!!:. para/e/na sa osta/im izobarskim povr.z).7) gde se zapremine V.7.P.2. y.

koju ispunjava tecnost.1. na pI.3a. kao sto je prikazano na sl.7. Odredivalllje sna ]!llJriUska teclllostii )lUll kri:wce JllovrlH meto«iama ravllllo1i:eze teCllll(])sti i poUska Ponekad sile pritiska na krive povrsi.f odredenom ortom normale S (v.7. a) Metoda ravnote:fe tecnostt: Kada neku krivu povrs kvasi tecnost.3) iii metodu potiska (Odeljak 1. u cilju odredivanja sile pritiska. Zato se.9) Izraz (1.3a). Tom prilikom. kao Ps = pVsFs (1. tada sila pritiska moze da se odredi primenom izraza (1.ilOm. nije jednostavno odrediti.7.3. za takav proizvoljan oblik tesko je naCi polje pritiska na povrsi. y. Napadna linija sila p.7. Ravne povrsi se uvode zato §to se na takvoj povrsi najlakse odreduje sila P . sl. prolazi kroz teZista zapremina Vi (i=x.. moze izdvojiti i II njoj posmatrati ravnoteZa tecnosti. Medutim. Medutim.7. jer kriva povrs maze bitiproizvoljnog oblika. koriscenjem izraza (1.prtlVCt~ 1. integral u tom izrazu ponekad nije lako reSiti. U tim slucajevima moguce je primeniti ili metodu ravnoteZe tecnosti (Odeljak 1. dobija se sila pritiska P"" - f pdA f piii + P I grad pdV + P JpFdV + P A = N A = V N = N V ( 1. a kao drugo. Naime.3.7. ~ razloga jednostavnosti zapisa uvodi se komponenta .1. koriscenjem Ojlerove jednaCine (1.2.9) u potpunosti definise silu pritiska koja deluje na krivu povrs (sl. na nivo slobodne povrsi tesnosti. postupkom izlozenim u Odeljku 1.7.2) i veze izmedu povrilinskog i zapreminskog integrala. Sada se formirana zapremina V. prime nom izraza N (1.7) sile pritiska je moguce odrediti za bilo kakav oblik krive povrsi: Ali.7.8) gde je Vs .1.2). a) b) Slika 1. u s-pravcu.7) moze se odrediti komponenta stle pritis!ca !coja dehije Ita hivlt povr.6).6. s).78 Relativl10 mirovanje tecnosti pri translaciji izraza (1.7. ttproizvo(.6.7. dok je komponenta rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F~ = F cos(F. Z. kriva povrs zatvara ravnom povrsi i na taj nacin se dobija zatvorena kontura koja ogranicava zapreminu V.7.5).7.7. s).2c).7. u nekim slucajevima odredivanje merodavne zapremine Vi i nije tako lak posao.zapremina dobijena projektovanjem krive povdi.

B P A B Slika P. koja je sada usmerena lea nivo~ slobodne povrsi tecnosti. normalna na izobare.6. sl. je F = g. tj. jed ina razlika biee u smeru sile P .6. koja se razlaze na komponente: P :::: G+ F.Relativno mirovanje teci10sti pri translaciji 79 rezultujuce sile pritiska P :::: pVF.5. jednacina ravnoteie sila.l.10) Ova jednaCina izraiava ravnoteiu sila koje deluju na izdvojenu fluidnu zaprerninu V Treba naglasiti da je rezultujuca sila pritiska P jedllaka sili reakcije veze R=.fr:::: -pV(g -5). U koliko je lleka kriva povrs okvasena taka da se pri rastavljanju veze dobija zapremina Vkoja nije ispunjena tecnoscu (v. Na kraju treba napomenuti da napadna linija sila pritiska PF prolazi ktoz teiiste zapremille Vi ona je normalna na izobarske povrsi. takode. tada se postupak opisan u Odeljku 1.7. i za slucaj mirovanja (5 =0) svodi se na silu potiska (1. /=lm.7.:: -P.3a u potpunosti moze ponoviti. Ona je.P. glasi: .Sm. koje deluju na izdvojenu zapreminu (sl. i F predstavlja opftu (Arhiinedo/Ju) stlu potiska za slucaj jednoliko ubrzallog . Ova sila potiska definisanaje izrazom -PF =: -pr.1. Sud cilindricnog oblika (sl.1.7.7.n+PN=-R (1. a njen pravac napadne linije prolazi kroz teziste zapremine V.1l =: -pV5 . F. jednacilla (1. pa ce u usvojenom koordinatnom sistemu vezanom za F'~" F A Zc.7. Dakle. Pm=1480Pa.1.7-1 .5m/ S2 Odrediti sile pritiska koje optereeuju poklopce A.1l' F F gde je G:::: pflg tezina tecnosti i F. H=lm. Prema tome.7). a=45°.7-1a) kreee se translatorno konstantnim ubrzanjem a:::: 4.sila inercije.3b). h=lOOmrn. B i C. 13=60°.7.Problem 1. b=O.translatornog kretanja.n :::: 0. jednacina (1. Tom prilikom.9) moze da se napise u sledecem 0 b liku P::::G+F.3b).1. D=lOOmm. Dati podaci su: d=SOOrnm.9).10) se svodi na izraz (1. P = lOOOkg/ m 3 • RESENJE Rezultujuea zapreminska sila po jedinici rnase. koja deluje na bilo koji fluidni delle. 7. b) hfetoda potiska. Za slucaj mirovanja fluida ii:::: 0.

odrediti jednaCina slobodne povrsi tecnosti. maze da se napi~e u kracem obliku. ~ p(g -a sina. . u kojima su natpritisci u teiistima povrsina odredeni if. Ova jednacina sledi iz polja pritiska.7). podignut za rastojanje zm == Pm / plFJ Ako bi usudu iznad nivoa teiSnosti vladao potpritisak P v' tada bi Divo slobodne povrsi tecnosti bio ispod nivoa tecnosti u sudu na rastojanju Zv == Pv / ~FJ U slucaju da je IFzl == g.8). Nairne. PE == (p. .Pa ) x_ -b AE b-Ji ={pm - x=O z=(H+d/2+h) AC =[Pm + p(g-asina. tada se nivoi slobodnih povrsi nalaze na rastojanjima Pm / pg iIi Pv / pg. iz jednaCine za polje pritiska (1).) g-a sma. Fz g-asma.' Drugo. ~A .n == 81.. dok se 8ila P moze odrediti prim~nom izraza B (1. odredenog jednacinom (1). B i C rayne povrsi. koja su detaljno opisana u Odeljcima 1.1. . koji se odreduje iz jednacine (2). dobija se p = -p[acosa. Ova jedn3cin3.+(g-asina.x+(g-asina. Prvo.1).== arctg acosa == 25 6°. liZ pOlloe (1. Uvrstavanjem ovih komponeilti sile F u Ojlerovu jednaCinu (1. koji glasi: Pm Fx x (2) z == plFzl + IFil . Za primenu ovih izraza potrebno je poznavati polozaj nivoa sIobodne povrSi tecnosti.)H]} d 4TC == 2217N. u koordillatnom pocetku (x=z=O. Iz uslova poznavanja pritiska na nivon tecnosti u sudu. tj.-(g-dsina. primenjene za teZiste poklopca B.4).80 Relativno mirovanje tea10sti pri Irans!acUi nivo tecnosti u sudu projekcije sile biti: Fx =-acosa. Pre nego se pre de na odredivanje sila pritiska. odreduje se vertikalno rastojanje I I .)x=-I AA z=-Ji = {Pm + p[alcosa. Ovaj zadatak moze se resiti drugaCije . kada se ~uvrsti P = P a ' i glasi: Pm a cosa.p[acosa. Z= ..)H]}-2 2 Slnl-' TC =1478N. sile pritiska su: 2 PA == (p.asina.)z] +C.treba odrediti odgovarajuee geometrijske parametre.7. P = Pa + Pm)' dobija se konstanta illtegracije C = Pa + Pm' pa ce polje pritiska biti P.6). Fy = 0.x+(g. ugao nagiba izmadu horizontale i izobarskih povrsi. sile pritiska: P i Pc mogu se A odrediti primenom izraza (1.)(H +f+h) ] D.razom (1). Fz = -g+asina.7..5a i b.9N.7..7. Zato ce se.P. to se sile pritiska na njima mogu odrediti primenom izraza (1. uodnosu na nivo tecnosti u sudu.iznosi Fx y == arctg.7. kao prvo. d p[abcosa.P" = Pm .)zl· (1) S obzirom da su povrsille poklopca A. Prema tome. 1z ovog obIika jednaCine slobodne povrsi tecnosti dolazi se do veoma vaznog zakljuiSka: da je nivo slobodne povrsi tecnosti.

a ona iznosi B Zc = p(g-asinti) .ii.8) odreduje sila = pVBIFBI = P llcl sI= 4~. Autocisterna se krece konstantnom brzinom v==70km!h u krivini ciji je nagib definisan uglom cx=2°.y)]. Odrediti.lm. dole se sa izrazom (1. Problem 1.7. Dati su podaci: a=lm.1.e je R=600m. i prime nom jednacine (1. IFBI =gcos~+asin(~-cx) = IFxlsin~+IFzlcos~. d2rr. Na kraju.P. U autocisterni koja ima povrsinu poprecnog preseka oblika elipse: nitlazise benZin. Dati su podaci: 3 L=2m.7-1 suprotnog smera od pozitivno orijentisanih OSa x i z. D2rr.4) dobija se ugao pod kojim je nagnuta tecnost u odnosu na horizontalu. RESENJE: Rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je jektovanjem ove sile na horizontalni i na vertikalni pravac.7. H=lm. p =7S0kgl m 3 • . ~ = arctg(----·-:--) == 30 60 • Pnmenom izraza g-aSl11cx ' (1. b=1. p= 1000kg/m . Odrediti ugao u odnosu na horizontalu pod kojim je nagnuta tecnost pri translaciji. Pro- P = [Pm + p(g.7) odreduju se sile pritislea PA Pc = PV:4 IFxl= P-4-(l+b+ t~)aCoscx=2217N.2m. Iznad benzina vlada atmosferski pritisak. Problem 1. zato sto su sile pritiska ucrtane na sl. d . potrebno je odrediti komponentu rezultujuce zapreminslee sile po jedinici mase u pravcu dejstva sHe P . odreduje rastojanje 11c =Zc [cos ~ + sin ~tg(~ . Radijus krivip. a) ugao u odnosu na horizontalu pod kojimje nagnut benzin. b) silu pritiska koja opterecuje dno autocisterne. Z = pVc I~ I= P-4-(zm +H +2+ h)(g-asmcx) =81. napunjen do visine h.a sin ()(. h=O. na osnovu kojeg se.Relativl10 mirovanje te.P.7. Pm . primenom izraza (1. Konacno.7-3.7. cx=30°.1.Cnosti pri translaciji 81 acoscx b H' g-asincx + .:~ F 1478N U prethodnim izrazima za sile pritiska koriscene Su apsolutne vrednosti za komponente rezultujuce zapreminslee sile.6) dobija se sila pritiska na dno suda F == g . Nivo slobodne povrsi tecnosti prikazan nasl. kao trece.7-3 odnosi se na stanje mirovanja na horizontalnom delu puta.9N PH .) H]BL == 16220N. koji iznosi acoscx . Prizmaticni sud sirine B=lm.7-2. Pm = 800Pa. krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a == Sml S2. kao i silu koja opterecuje dno suda.

7-5 RESENJE: Rezultujuca zapremi-. Slika P./em 1. b) Primenom izraza (1.1.:::ina.. pri dnu.. LP a gI .. . i krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a pod uglom cx. . podeljen je pregradom P na dye jednake komore. na kome se na rastojanju 112 na).a ima komponente Fx == ~c()scx. 1 RESENJE. napunjen jedvema tecnostima gustina PI =::800kg/m3 i P2 =lOOOkgim 3 . a x o A B potom odrediti sHu pritiska koja ~ ga opt~recuje. Odrediti ubrzanje a.. +b J Pv +(Pa + Pm) h'. koje se nemesaju. Vazduh u komorama menja stanje izotermski.b 2h(Pm + Pv ) 1 pd cemu je b == (P m+ Pv ) / pg. L.7-3 Nadena resenja vaze i za vagon-cisterne koje imaju poprecni presek ablika elipse. Problem 1. = 30492N.( g b) -a. . )... gRlv -sincx.horizontalnim R ubrzanjem a.7-4. stranica 21=4m.=45° prema horizontali.Fy = 0 i F. a) Iz jednacine tipa (1. tako da pritisci u vazdusnim prostorima obe komore h budu isti.82 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji RESENJE: Kako se autocisterna nalazi u krivini to ce na fluidne delice delovati inercijalna sila po jedinici mase an = v 2 / R. sirine L...4) sledi cosa B= arctg 2 3. . Rezervoar se krece konstantnim translatornim ..1. nalazi se procep.Traieno ubrzanje je p H a=TI" ." .azi otvor.. da je slohodna povrs normalna na poklopac AB .7-5.7. tako da voda moze da pretice iz komore u leomom.. S obzirom da je radijus krivine mnogo veti od poprecnih dimenzija autocisterne.. to ce se smatrati da je an = const . nska sila po jedinici mase F=:: g. I. 1z uslova zadatka. == g..:.6) dobija se sila pritiska na dna auto-cisterne P = pg(h + a)abn coscx. H. Odrediti ubrzanje tako da slobodna povrs bude upravna na poklopac suda AB. a ' % i '.68°. Sud oblika kocke. Pro/. Iznad nivoa vade desne komore je vazduh pod natpritiskom Pm' a iznad nivoa leve komore vlada potpritisak Pv ' U pregra Ji P.7.. Poznate veliCine su: h. 21 aJ Slika P. Rezervoar R.

. d. PI (g-asina)(h+.' IE a) " - ~ <10_---3- VIe x b) :}>::.trallsJatornim ubrzanjem a::: 2ml S2. dobivaju se· .7. . sirine B...3N .-)(d+b)B ... Pozllate veliCine su: h.- PAl~A ' . B. a.. ' b ".76b. d+b. 2 ProD/em 1.Relativno mirovanje teenosti pri transIaciji 83 (Fz ::: 0) dobija se a::: g / sina.=-:::---- g -. PA2 ::: {P2 [/acosa+(g -asina)(h +d)]. dobijaju se izrazi za sile: PA = PAl +PA2 . Sud se krece kOllstantllim horizontalllim . I 2 2 2 tga KoristeCi ova polja pritiska i izraze (1. U usvojenom koordinatnom sistemu. U sudu se nalaze dye tecnosti gustilla PI i P2' koje se ne mesaju.1.(P2 -. p::: Pa) i na razdelnoj poyrsi tecnosti (x=II2..A oft-A Slika P.7-5.Lx. ::: Dakle.::..\ ~~ .7"7a) precnika D=200rnrn i visille H=300mm na poklopcu A ima pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=80mm od ose i u kojoj je voda napulljella do visille h=lOOmm.. Polja pritisaka u posrnatranim tecnostima odredena su izrazima: P -. _~·:>//'li11---~- ~i'~ 1 ~-p.. P1. b./ D -"""-".· PE .Problem 1. Odrediti sile . P2 ::: (p.Pa)~~IA2::: (PI +P2) t:a /3 = 141. Odrediti sile pfitiska koje opterecuju poklopce A-A i B-B kada poyrs razdvajanja tecnosti prolazi kroz tacku D. ::: (p- Pa)~~oAI =0. I..3) ima oblik: p(i) ::: Pigx I tga+Ci . horizontalna komponenta sile je Fx = g / tga.. a..7-6. Zatvoreni ciJindrielli sud (s1. rezultujuca sila pritiska na poklopacAB je P AB P2 .konstante integracije CI ::: p a i C2 = Pa + (PI . P... I tga a . odreduju se sile pritiska: (p_ p )(1)::: a :::[p ..6). jednaCina za apsolutni pritisak (1.L7-6 RESENJE: Analiza sila koje deluju na poklopceA-A i B-B prikazana jena s1. KoristeCi sHean postupak resavanja kao u primeru 1.7-7. PI' P2' +z v -I h d -_-___p~~~-~~~~~~~~~A "~F.PI)(g-asina)(h +d +b)}2bB . vezanom za mali otvor.. krece se konstantnim translatornirn ubrzanjem a koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. . p::: p a + PIgI12tga). gde i=l oznacava tecnost gustine PI' a i=2 tecnost gustine P2' Koristeci uslove za pritisak u koordinatnom pocetku (x=O. PAl::: PI[ alcosa+(g-aSilla)(h+f-b)]cd -b)B .-----..P2 )g/ I 2tga.. Prema tome. (p_ P /2) gl+p g(X_l)J_l....::.. Prizmaticni sud.7.

i koristeCi u koordinatnom pocetku (x=z=O) gramem uslov P = Pa' dOblJa se polje pritiska P-Pa=-p(ax+gz). u slucaju da on predstavlja donji deo sfere(v.1). ako poklopae Bpredstavlja donji dec sfere i ako predstavlja gornji dec sfere.7). z x a) b) G c) Slika P. P. z=-(zo+h) iIi primenom izraza (1. odredice se zapreminskom (opstom) metodom i metodom ravnoteZe tecnosti. 2 / AA == pg(zo +h).1. UvdtavajuCi komponente rezultujuce zapreminske sile Fx = -a. sl.77b. II PBx == pVBx Fx 14 D2 I I= P23(T) n:a .D.7.P. Ovde treba napomenuti da je zaprernina polusfere VBx dobijenaposle odbaeivanja dvostruko srafiranih zapremina u horizontalnorn praveu.1.X a / g.z 0 =: aR / g koje definise polozaj usvojenog koordinatnog sistema u odnosu na pijezometarsku eevCieu. tj. izraza (1. odnosno iz nje rastojanje .7. pritiska i jednaCina slobodne povrsi tecnosti u koordinatnom sistemu vezanom za nivo slobodne povrsi i za osu simetrije suda.7-7 RESENJE: SHe pritiska na poklopee A i E. PA • Sila pritiska na poldopae B.8N . jer Se na tim .7. iz koga se dobija identican izraz za silu .7. pre rna kojem ce kornponente sHe pritiska na poldopac B biti 11 4 D 3 D21[ l PBz == PVBz Fz = plZ3(T) rt+T(H+h+zo) Jg. Zato ce se odrediti polje. Fy ==0 i F. =-g. iz kojeg se (za P=P a ) dobija jednacina slobodne povrsi tecnosti z == . . integraleCi je.7-7b). To projektovcmje je prikazano na s1. .6) i iznosi: . mogu biti odredene na razlicite nacine. Za primenu zapreminske metode. u jednacinu (1. Sila pritiska na poklopae A moze biti odredjena primenom izraza (1.7). potrebno je odrediti zapremine nastale projektovanjem hive povrsi poklopca E na nivo slobodne p0\rrsi tecnosti u vertikalnom i horizontalnom praveu.84 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji pritiska koje deluju na poklopce A iE.1. n: 4 = 35. u ovom slucaju.

a) Odrediti sile istezanJa i smicanja zavrtanjske veze A-A. jednaCinom ravnoteie sila (1.1lleTCIJe Fin = pya7 . odnosno jednacina ravnoteie sila (1. koji je napunjen vodom. izdvaja se zapremina 14(D)3 ~. na polusferu deluje normalna sila Pzv i sila potiska P =-pVF=-pV(g-a)=-pVgk+pVaf. Fs := := pR 2 n { P.~ I sila P. sila pritiska na poklopac B iznosi p.7-8 F. krece se konstantnim translatornim ubizanjem nagnutim pod uglom a u odnosu na horizontalu. tj.Relativno mirovanje te.c71Osti pri translaciji 85 delovima sile pritiska uravnoteiavaju.1. oblika eliptickog cilindra. df··~ se 81·1e: tezme G=pv g . kao i P~. norma In·l a e lillSU 1 a S1 !Pix pi. Sud napunjen vodom krece se konsta- ntnim translatornim ubrzanjem a = 3.9N . primenom ravnoteze tecnosti.7N .10). F Prema tome. 2 P~ =J +(PN +G)2 =148.11).7-7c) izdvaja se zapremina polusfere V na !coju se primenjuje metoda potiska. zatvara polusferno dno poluprecnika R=200mm. Prema ovoj metodi.=J(pVa)2+(PN -pVg)2 =107. h=lm.7). moze da se odredi. pritiska PN = P D41t (H +h +zo)g. Ovaj sud. ~=45°. sila pritiska na poklopac B iznosi: .1.izraz (1.9N.' +(g + a sina)h +j R[ acos(~ -a) + gSin~l}:= 1858. Ova sila moze da 8e odredi i primenom ravnoteie tecnosti.l.7-8. Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poldopac 15 je P~ = + = 148. Dakle.73g b) Problem 1. Slika P. Rezervoar prizmaticno cilindricnog oblika. b) Koliko treba da bude ubrzanje a da bi sila smicanja zavrtnjeva A -A bila jednaka nuli? Dati podaci su: Pm := 2kPa.9N F. Pri tome tezinu polusfernog dna zanemariti. s1.7. a = geos ~ / sin(~-cx. U slucaju da poklopac B predstavlja gornji deo sfere (v. RE:SENJE' a) Slika P.7. T/ ••• T V = 23 T TC. P. ~pR3n[geos~-aSin(~-a)l = l02N. Odrediti sHe pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A-A i ravni a.27m / S2 koje je postavljeno pod uglom a=30° U odnosu na horizontalu.7. uopstenom zaprerninskom metodom . ali ovde taj izraz vise nema svrhe primenjivati. ProDlem 1. Primenom ravnoteie tecnosti.) = 2.7-9 .7·9.

~' :::'--~..7-11 .6N.1. ravni poklopci A.()(. PVB(gcos~ +a sin(13. Primenom opisanog postupka dobijaju se resenja: 2 ___ I. Dati podaci su: h=200mm. Problem 1. d 3.=30°. ex.~ + sin~cos~)R2l .12 ' na Cijim ravnim presecnim povrsinama deluju normalne sile pritiska PA .7-1. ~=45°.15N . nalazi se pravougaoni : "-----'<c-------'* otvor koji je zatvoren I I"""f----'-_ poklopcem dvostrukog polucilindricnog oblika.: .7-1. a = 3m/::P.)] + (pVcacosex)Z }:= 83. 1=250mm.79N . p PVg Odrediti sile istezanja i b) a) smicanja zavrtanjske Slika P. PH = p[-abcosex.• Sud napunjen tecnoscu gustine p.7-10 VA . iz primera 1.a cos(~ _a»)]2f/Z ::: 1258N 2 c) d) PR. c) poluelipsoidnim poklopcem B. U kOSOill zidu snda. i A -nagnutoill pod uglom ~ I I u odnosu na horizontaI I In. b=lOOmm. RESENJE: Pri resavanju zadatka treba koristiti metode ravnotde tecnosti i potiska (Odeljak 1.7-10. sirine B. B i C zamene sa: a) polusfernim poklopcem AI. gde su: PN = p[adcosex+(g +a sinex)(h +Rsin~)12RI sin~ . Odrediti intenzitete sila pritiska koje deluju na nove poklopce. d=200mm. c .1.+(g+asinex)(h +Rsin~)12Rlsin~::: 89.86 Relativno mirovanje teCnosti pri translacij'i poklopac B-B.c == {[ Pc + pVc(g.12' VB .3). Problem 1. PB iIi Pc' koje su vee odredene n primeru 1. Ako se na cilindricnom rezervoaru. kreee se kOl1stantl1im translatornim ubrzanjem nagnutim u odnosu na horizontalu pod uglom ex. = {CPA -pvAacosex)2+[pVAcg-asinex)j2r/2 =2124N.12 sin~' f. Tom priikom izdvajaju se zapremine: Stika P.»)]Z + [pVB(gsin~. v:= (71:. R=lOOmm. b) polusfernim poklopcem A2.B = {[PH - Pc .a sin()(. i d) polusfernim poklopcem C._ _ _ _ 71:_ d3 / D3 11: ___ a) b) PAl = {CPA + pVAacosex)2 +[PVA (g-asinex)1 PA2 f/2 := 2331N.7. p= lOOOkgim3 • RESENJE: PA := J(~v + pVacoscxi +CpV)2 (g+a sinal ::=: 156.1-U.__ --__Fj~" : 'll)g a .

koje su napunjene tecnostima gustina Pl i P2' U kosom delu pregradnog zida. bude jednaka nulL Poznate veliCine su: I. R. U sudu oblika kvadra. Pm) Pm' 1 2 Slika P.1. R.7-12. inercije pVa i normalna sila pritiska PN2 == p[-acosa(l+Rcos~)+(g+asina)(h+Rsin~)l2RB. == PN1 +PN2 . Na oyu zapreminu tecnosti deluju sile: tdine pVg. TeZinu poklopca zanemariti. d. R. h. G.r cos~) +(g+asina)(h -rsin~)l2rB. nalazi se pregrada B-C koja sud deli na dye komore.~ Slika P. Na zapreminu Vo == r 2 nB / 2 primenjuje se metoda potiska. po kojoj na OVil zapreminu deluju dye komponente sile potiska pVog i pVoa. Poznate velicine su: a. B. Za vreme kretanja sud a tecnosti gustina PI i P2 ne kvase go rnj i poklopac suda. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a=2g . a. projektovanjem navedenih sila u merodavnim pravcima dobijajll se: sila istezanja F.7-12 RESENJE: Problem 1. koji je nagnut pod uglom ~. -T1 1 1 1 h 1 1 1 I I I I" . a. h. c. Problem 1.p(V -Vo)[gcos~+asin«x. nalazi se pravougaoni otvor. koji je zutvoren (po celoj Slflm suda) polucilindricnim poklopcem A -A.. koje je nagnuto pod uglom a u odnosu nu horizontalu. B) p. -. koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. b.7-13.Relativno mirovanje tecnosti prj translaciji 87 veze A-A. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a. ~.. r.-. ~) p. sirine B.Vo)[gsin~ .acos(a+ ~)l ' koje opterecuju zavrtanjsku vezu A-A. Pri ovakvom kretanju suda odrediti sile istezanja i smicanja zavrtanjske veze A-A. sirine I. :::t=.1. RESENJE: TraZene sile istezanja i smicanja zavrtnjevaA-A su: . i sila smicanja Fs == p(V .7-13 Pp P2' a. (I=h). i normalna sila pritiska PN1 == p[-acosa(l. I. Na zapreminu tecnosti V == R 2 nB / 2 primenjuje se metoda ravnoteze tecnosti. I. H. RESENJE: RastavljajuCi vezu A-A po ravnoj povrsi A-A formiraju se dye zapremine polusfernog oblika Vo i V. Odrediti ugao a taka da rezultujuca sila pritiska koja deluje na cilindricni poklopac A-A. Poznate velicine su: h.+~)].

:= P N1 -PN2 +(PI-P2)[gcos~+asin(~-a)1±R2nl+GCOS~ . +Pl[acosa(bI2-d)+(g-asina)hl}2RI. = {Pm.G sin~ .p2)[gsin~ -acos(~-a)l ± R2nl.88 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji F. Ps ~ (PI . 2 pri cemu su sile: PNl PN2 . = {Pm +P2[-acosa(c/2+d)+(g-asina)HJ}2RI.

2). sl. pa za takvo polje pritiska vazi sve onosto je vee receno za slucaj mirovanja.S.7. Pofije pdti51ka n b. koja i za slucaj rotacije vazl.1. x (1. imaju vrednosti: .K ro 2 ? 2· l 1 z=--l--+-2 (x-+y )-(a x+ayY)J r g+~ P . (j/F..8. neka se rezervoar istovrerneno kreee translatorno konstantnirn ubrzanjern 5 == a)" +a) +aJ i neka seokreee oko vertikalne ose konstantnom ugaonorn brzinom ill.8.3) opste jednacine familije obrtnih paraboloida: z-zo == [(x-x o)2 -(y. dobija se polje apsolutnog pritiska P=P [ --:r(x +y )-(axx+ayy)-(g+az)zj+C ro2 2 2 l (1.1) Komponente ove sile su: Fx ==ro 2 x-ax' Fy =ro 2 y-a y . aIm se posmatra polje pritiska na cilindricnim povrsima koje su opisane sa r=const.7. opisanog jednaCinom (1.8. pa ee rezultujuca zaprerninska sila po jedinici mase biti: .F == g-a+ro 2.8. 1z polja pritiska (1. Nairne. . Medutirn.1.zo)' a njihove koordinate se odredjuju iz jednaCine (1.8.. Fz = -(g+a z ) • Njihovim uvrstavanjern u jednaCinu relativnog rnirovanja (1. polje pritiska je linearno.2) u kome se konstanta integracije C odredjuje iz uslova poznavanja pritiska u nekoj taCld fluidnog prostora.YO)2]q.:o1l»ar51ke povdi Razrnatraee se opsti slucaj relativnog mirovanja tecnosti u odnosu na rezervoar.. na fluidni delle (v.Ki:lko rezultl(juC-a zapreminska sda F n(je /Cons/aI/flIt? to polje pritislca (1. r (1.1.8. koji se nalazi na rastojadeluju zaprerninske site po nju odredenom radijus vektororn polozaja r == xi + jedinici mase: tdine g.89 1. Tada. Slika 1. inercije prenosnog translatornog kretanja -5 i obrtanja yJ. dobija se jednaCina izobarskih povrsi C .3).Yo. opisanog jednaCinorn (1.4).1).1).. i za slucaj relativnog mirovanja pri translaciji.8. za p=K=const.2) vise n(je lineamoJ vee je nelinearno.3) i ona predstavljafomtlijl( obrfluh paraboloida. RELATIVNO MlROVANJE TECNOSTI FR! ROTACIJI IJtl. Temena obrtnih paraboloida Ide u tackama T(xo.8.

Kada se ovaj rezervoar okreee konstantnom ugaonom brzinom co tecnost zauzima polozaj prikazan na s1.7) a) p b) c) Slika 1.)'IJlI!lIjenog tecl!lIoscu P:=pl-2 (x 2 +/)-gzJ+ C ' Ico 2 l C-K co 2 ? 2 Posmatra se cilindricni rezervoar polupreenika R (sl. ali sada imaju temena na osi rotacije. tada je := 0.5) 2 pg 2g Dobijena jednaeina je. tada se primenoID granicnog uslova 1"=0. koji glase: a z:=--+-(x-+y). U nekim specijalnim slueajevima.8. ako je ree 0 relativnom mirovanju fluid a sarno pri rotaciji.8.8.2.2a. Medutim. interesantni za telmicku primenu.8.6) 1z ove jednaCine.3) imaju jednostavnije oblike. razmotdti za koliko se.8. pri \ \ . (1.1.8. obrtni paraboloidi. relativnog mirovanja fluid a su iIi eista translacija iIi Cista rotacija.1..8. jednaCine polja pritiska (1.8.4) pg 2g Izobarske povrsi su.4) imaju najprostije moguce oblike. koji tretiraju osnosimetriene probleme u odnosu na osu rotacije. Kada je ree 0 translaciji. takode.2) i izobarskih povrsi (1.8.8. jednaCine (1.7._ 'P-P a == p ( T . lednacina (1.cilindricni koordinatni sistem r-z vde za osu rotacije na nivou slobodne povdi teenosti. Z : = . NajeesCi slueajevi. Ovde se postavlja pitanje kako se menja potje pritiska i kakav je izgled izobarskih povrsi? Odgovor na ova pitanje ce se naCi koriseenjem vee date analize iz Odeljka 1.7) ujedno ce biti i jednacina bilo kog obrtnog paraboloida (izobarske povrsi) kod koga je koordinatni sistem vezan u njegovom temenu. 1. i jednaCina bilo koje izobarske povdi kod koje je koordinatni sistem z-r vezan za teme obrtnog paiaboloida.7) zakljueuje se da je 'slobodna povrS tecnosti oblika obrtnog paraboloida. dalje. 1z jednaeine (1..gzY· (1. koji je u stanju nrirovanja napunjen teenoscu gustine p do visine H.8. (1. R@tadja oko vertiblne ®se dHni!lJricl!lIog rezervoara l!lIall. ito: co 2r2 C-K co 2 r2 p= p(---gz)+C.90 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji Treba napomenuti da je do zakriv(ienja izobarshlz povrJi doJlo zbognehomogenog po(/a pritiska. ujedno.. Ako se polamo . p:= Pa' iz jednacine (1.8.2a) .1.8. ona je detaljno proueavana u Odeljku 1.+ .2. odnosno zbogpromen(iivDstirezultujuce zapreminske sile F.8. Interesantno je.. za p:: P a' dobija se jednaCina slobodne povdi co 2r2 z:= 2"g" (1.8. FO.5) odreduje konstanta integracije C:= p a' te se polje Az piitiska svodi na oblik CO 2r2 .

. pri rotaciji u cilindricnom sudu.4). (1. sl. za toliko se na osi rotacije spusti nivo tecnosti.- 1.8.2b).8.Pa = p((j)2R2 /2'.10) Iz jednaCine (1.8.). pritisak linearno menja sa visinom tecnasti. jednacirta (1. pri rotaciji tecnasti.z.@.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 91 rotaciji sud a..10) sledi da je na cilindricnoj ravni zida pritisak Iinearno promenljiv sa dubinom tecnosti (v. SUe p1l"itJiska na 1l"2Vnle li kJrive povrsi Sila pritiska.9) KoristeCijednacinu obrtnogparaboloida (b) zazid rezervoara 171 +/:12 =(j)2R2 12g i uvodeCi vertikalnu koordinatu z * = h) + h2 .8. podigne nivo tecnosti (visina h2 ) i za koliko se spusH teme obrtnog paraboloida (visina h).8. Ovaj pritisak se sastoji ad dva dela. Ovdese maze izvesti opsti zakljucak da se na svim cilindricnim pavrsima (r=eonst. (1. R nh1 =2R n(h1 +h2) ~ h) =h2 =~ (1. kaja deluje na bila kakvu ravnu iii krivu povrs. kao p. maze biti odredena primenom izraza (1. sto za posledicu ima da polje pritiska zavisi sarno od koordinate z. i zapreminskog bilansa tecnosti pre i u toku rotacije sledi (j)2R2 2 1 2 (j)2R2 h1 +h2 =~.8. i on izrazava uticaj rotacije tecnosti. na pro na zidu i dnu rezervoara. najceSce.2c).1.1.9) daje zakon promene pritiska P-Pa=pg(h1+h2-Z)=pgz*. Jedan deo hidrostatickog pritiska predstavlja konstantnu velicinu kaja se ima na osi rotacije P = pg(H -h1 ). Kako se. dak je drugi deo promenljiv Clan p(j) 2r 2 12.7.5).3. Koristeci jednacine slobodne povdi.gz) . traze vertikalne sile pritiska.8.8) Dobijeno reSenje je interesantno jer kaZe da za koliko se podigne nivo tecnosti na zidu. Ako se posmatra zid rezervoara. sta je identican zakljucak sa omm koji daje hidrostaticki zakon raspodele pritiska u mirnom fluidu (1.. sl.8.8. koordinata r je r=R=eonst.1. k~ja se meri od nivoa slobodne povrsi tecnosti po visini zida rezervoara. Na dnu rezervoara kao ravm normainoj na osu rotacije hldrostaticki pdtisak je promenljiV (v. Na dalje ce se razmatriti palje pritiska na nekim karakteristicnim vertikalnim i horizontalnirn pavrsima. to ce avaj izraz biti napisan u jednostavnijem obliku R x z v b) c) Slika 1.3. .

5) tada je potrebno raspolagati sa poljem pritiska opisanim izrazom (1. p == lOOOkg / m 3 • • Vy c) presek D·D e) p. ugaona brzina iznosi (0 =mc/30= 20.92 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji (1.1• UvrstavajuCi projekcije zapreminske sHe: Fx =::ro 2 x.liA. na nivo slobodl1e povrSi tec'lzost/ (sl.1.r2rndr=-. ako poklopac C-C predstavlja deo cilindricne povrsi.1.2). od tdista povrsine do ose rotacije.8. potrebno je poznavati zapreminu nastalu obrtanjem povrsine Aa oko vertikalne ose (sl. Dati pedaci su: D=400mm. pa obrtanjem nastala zapremina iznosi Va = 2nrcAo' NajcesCi sastavni deo zapremine VOl koja definise silu pritiska jeste cilindricna zapremina ispod obrtnog paraboloida (v. i ako predstavlja deo rayne povrsi.8-1 RESENJE.8.8-1ct) na poklopcu A-A ima na rastojanju R=lOOmm ekscentricno postavljenu pijezometarsku cevCicu. Fy =(02 y i Fz =::-g u jednaCinu . u kojoj se nalazi tecnost do visine h=200mm. B-B i C-C.12) A 2g a ·4g 2 Iz dobijenog rezultata se zakljucuje da su zapremine ispod i iznad obrtnog paraboloida jednake i da imaju vrednost polovine zapremine odgovarajuceg cilindra.8. Cilindricni sud (sLP.8.3b). sl.S-1. d= 100mm.1. H=300mm.11) u kome je VOl zapremina nas/ala projek/ovalljern krive pOVl".3a). (1. dok je za primenu izraza (1. Sf ProDlem 1. Ova zapremina se odreduje kao 4 (02 fRoZ (0 21CR 1 2 V= zdA==.-.3c).8. b=50mm. U nekim slucajevima.1.Pri obrtanju suda.-=-R TIff.8. It vertikaillom proVelt.11) potrebno raspolagati sa nivoom slobodne povrsi i sa svim onim sto ga odreduje. Ako se sila pritiska trazi primenom izraza (1. U takvim slucajevima nalazi se rastojanje re . Sud se okrece konstantnim brojem obrta n=200o/min.94s.8. 1=500mm. Odrediti sile pritiska koje deluju na poklopce: A-A.1. radi lakSeg odredivanja zapremine VOl ili nekih njenih delova.7. presek D-D j) Poklopac c-c g) Slika P.

za ovaj sJucaj. prema kome je PA = (p. (1) 1z jednaCine (1).a). dobija se sila pritiska D/2 CO2 co 2 D2 D 2 rc PA == 0 p[T r2 +g(h-a)]2rndr==p[ 16g: +g(h-a)]-4-=522. koje u potpu110sti definise polozaj koordinatnog sistema. Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati rastojanje Zo (vo sLP.P. odredena primenom izraza (1.2N .1.Relativno mirovanje' tec710sti pri rotacifi 93 (1.9N.P. y=O) dobija rastojanje a == co 2 R2 12g.8-1c). polje apsolutnog pritiska odredeno je jednaCinom p.1':. i ona iznosi C =p a' Dakle.Pa )z=-Ch-a+!1) -4-= P T(T+ b ) + g(h-a+H) I 2 2 J4= 128. Uvrstavajuci u izraz (1. ova sila pritiska moze biti odfedel1a i primenom izraza (1.7. Pry! l1aCin je primenom izraza (1.8-1j). Kako je u t odnosu na osu rotacije poklopac A-A osnosimetrican to ce se podil1tegralne veliCine napisati u polamo-cilindricnim koordinatama./ S druge strane. kod kojih je polama koordinata 1'2 == X2 + y2. prema kome sledi: :J _ _ D lB-pVBrog-p 3(2) 3 rc+ D4 rc (l+h-a)+2 D4 rc D rc ..4rog == p[~(h-a) +2~zoJg ..5). lcoje se odreduje iz jednacine (2) i iznosi ovom drugom metodom iznosi: Zo 2 =co 2 D2 18g.8N. Kada poklopac C-C predstavlja dec cilindricne povrsi (v.11). Si1a pritiska na . takode. i element povrsine dA = 2rndr koji vazi sarno za osnosimetricne povrsi (v. sto predstavlja. sl. polje pritiska odredeno jednaCinom (1). sl. te se za odredivanje sile pritiska mogu primeniti izrazi (1. razliCit slucaj od predhodnog karla je poklopac bic cleo cilindricne povrsi.~ .8.5) raspored pritiska (1).8. tada je polie p.5. sLP. dobija se polje pritiska p = p[CX2 + i)co 2 12. P. 2 ld rc Pc = (p.4 = PV.8-1d) bice.11).7. za P = P a' dobija se jednaCina slobodne povrsi tecnosti. sustinski. gde je VAro zaprernina prikazana srafurom na sl.1. koja glasi Z 2 2 = 2g (X + y co 2 2 2 ) .1.je lineamo i homogeno na cilindricnoj povrsi sa rc = canst.8-1e) tada je poJama koordinata ovog poklopca rc = D 12 +b = const.gz] . Sila pritiska koja deluje na poklopac B-B (sLP.8-Ib).8-1b..itiJ*a na njemu ?leli?leamo (i nehomogeno). 2 Ako poldopac C-C predstavlja deo rayne povrSi (v. .7.6).1.7. prema kojima je d rc [co D.Prema tome. Najpre ce se odrediti sila pritiska na poldopac A-A.1).Pa == p[(x + i)co 12.2) iii (1. i to za z = -(h .gz] +C Konstallta illtegracije C odreduje se iz uslova poznavanja pritiska (p =Pa) U koordinatnom pocetlru (x=y=z=O) . 1 D 2 rc [2 2 1 J2 Zo g-1302. (2) a iz koje se za uslov poznavanja koordinata na nivou slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevcici (x=R. sila pritiska odredena .P. i to na dva nacina.1. f . Dakle.Pa)dA.1.

polje pritiska odredeno jednaCil10m (1) nijena. Dati podaci su: d l = lOOmm.8-2. 2 .8. d 3 =400mm. u ovom slucaju.g11 S111CP+ g(h-a+H)l.CP)' Kako izmedu ovih koordinata postoje veze X==Xj +~ +b" Y==YI' Z==Zj"-(h-a+H).l. Y1.8. . uostalom. Kalup se okrece konstantnim brojem obrta n=100o/min. ISg. koja je odredena jednacinom Z =0)21'2 12g . d 2 =300mrn.47s-1 • Za odredivanje sile pritiska primenom izraza (1. v razrnatranim slucajevima. bice odredjel1a primenom izraza (1.l.z jednacine (1) dobija. za primenu. Zl =Tjsincp. i u njemu polje pritiska (3) za Xl == 0. najpogodniji oblik polja pritiska co 2 D ? co 2 2 7 " p. i b) poklopac sa sl.. koristeCi izraz (l. to se i. az.' (j}d 2 d 2 1[ postO]l dopunskl clan P-U-4-' koji je posledica razliCitih polja pritiska u . Yj ==TjCOSCP. aZI &r)"&P .Pa = p[T(X1 +T+ b). Odrediti silu pritiska koja deluje na: a) poklopac sa s1. prvou Dekartove koordinate (xl 'YI .8-1b i f).P. U novouvedenim polarno-cilindricnim koordinatama element povrSine je dA = «yj dz) == a:i1"&P dYldcp =Y1drjdcp .l. h=50mm.ie a= Q) 2 d.lminijurna na sredini poldopca ima mali otvO! za sipanje tecnog rnetala (veza sa atinosferom). p= 2700kgl m 3 • \ \ c) \ RESEfilfE: a) Sud se okreeSe konstantnom ugaonorn brzinorn co = me 130 = 1O.5).=odTjdcp=g"2 { D d l (T+ b ) +16J+g(h-a+H) } =130N.Zl)' vezane za teziste poJrJopca C-C (v. i sledi sa sl. UYI 0'1 (3) a sto.11) potrebno je poznavati slobodnu pOVrs tecnosti. Da bi se odredila ova sila vI'si se transformacija koordinatnog sistema.P. Problem 1.jpogodnije za primenu.8-2a.+TTj COS-cP. Za primenu ovog izraza. koje je .7. Iz jednaCine slobodne povrsi. dobija serastojan.8-2c. sl.94 Relativl10 mirovmz/e teCiwsti pri rotaci/i poklopac C-C.3).7. Centrifugalni kalup za livenje ali. PoredeCi izraze za sile Po: i p~' sledi da u sili P.5). dobija se sila pritiska " 'dl2 Pc = J 0 I 2n co 2 [ 0 (p-Pa )".P. dobijenoll1 iz (1. P.8-lf Konacno. 2 Ovde treba napornenuti da je za resavanje integrala koriscena trigol1ometrijska relacija COs 2 cp== (1 + cos2cp) 12. za I' = d3 12. a zatim i iz novouvedenih ortogonalnih koordinata prelazi se na polarno-cilindricne (X 1.1.

Dati podaci su: D=400mm. Odrediti: a) stranicu kvadrata b.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 95 potrebno za odredivanje merodavne. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ro = lOs· J . I" 2 b) Sila pritiska na poklopac kalupa je Jrld3ro n 2 2 p:= pg4 16g +16(d2 -d1 ) 2 (d z +d1 )-(d3 -d2 )h I" it 2 . tako da sile pritiska koje deluju na kruzni i kvadratni poklopac budu iste. Dati podaci su: D=400mm.kruzni poklopac biti jednaka nuli. P=pl-4-CH+h.8-3.z 2 2 )-U(D +dD+d )H+~ g:=447N. Problem 1. R=50mm.srafirane zapremine VOl (v. sila pritiska iznosi dJ 1 2 (d.1. Odrediti onu ugac)llu brzinu kojom ciliridricni sud.P.5N. d] +d2 g g Problem 1.8-5. RESEN. b) onu ugaonu brzinu pri kojoj ce sila pritiska na . -d1 )n 1 din l P::=pVOl g=pl2n(T+ R )"2 R n+ 4 h+"2-4. c) one rastojanje R o' pri roo == 50s· 1 i b=177mm na. nalaze se dye pijezometarske cevcice unutrasnjih precnika d 1=4mm i d z=6mm. ] := 364.8-3 .d1 ) 14 . Na poklopcu suda. h=lOOtnm. . p=lOOOkg/m3 • Slika P. bila duplo veca od sile pritiska na isH poklopac u stanju mirovanja. treba da se okrece da bi sila " .u kojoj je Vcida do visine h=lOOmm.apunjen tecnoscu gustine p. ! ' .a Jg::=593. Cilindricni sud precnika D=200mm i sud kvadratnog poprecnog preseka. 1=150mm.8-4.p. sl. H=200mm. pri ro =lOs· 1 .6N.1.IE: 2 I" Dn 2 d2 2 4 roR 2 n 22 Dnro 2] . h=200mm. odrediti silu pritiska koja deluje na poklopac suda.1. na rastojanju R=75mrll. stranice b. Na poklopcu suda nalazi se pijezometarska cevCica. koje su na medusoh bnom rastojanju R=80mm. oblika zarubljenog konusa visine H=200mm. pritiska na poklopac u stanju obrtanja konstantnom ugaonom brzinom.1E· ro =JL Ig(D2 H _IR3 -ahl) D2'1i 4 3 =12 6s· 1 ' Slika P. d=200mm. koje treba postaviti pijezometarsku cevCicu da sila pritiska na kvadratni pciklopac bude jednaka nuli. a=lOOmm.8-2b). istovremeno se krece konstantnim ubrzanjem a:= 3ml S2 i okrece se konstantnom ugaonom brzinom ro.8-4 RESEN.' Problem 1. Uvodenjem poluprecnika torusa R := (d 2 .

takode. koja glasi: 0)2(X2+y2) . odredena izrazom (3).8-5c).96 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji RESEN.:=: -( a + g). prirotaciji suda. i rastojanje Zo = 0)2 D2 /8(a+g)koje je potrebno zaodredivanje sile pritiska (v~ sLP ~1.5). bila jednaka nuli potrebno je da obrtni paraboloid slobodne povrsi sece polclopac. da je nova sila pritiska jednaka nuli. 0)2 PO) 2 Cije je realno i pozitivno resenje b=l77mm. b) Da bi sila pritiska na nelci poklopac. Kada se cilindricnisudoktecenovom ugaonom brzinom O)j tada je sila pritiska na kruz. Fy = yO) 2 iF.11). Po = b4+Lr12hca+g)_6R2]b2_12Po =0. (2) z= 2(g+a) 1z jednacine (2) dobija se. dobija se polje pritiska a) c) 2 P-Pa=PT(X +y)-p(a+g)z 0) 2 2 (1) iz koga. je D 2n 1 Po = pVro(a+g):=: P-4-(h-H +2 zo )(a+g). Iz uslova zadatka. dobija se .1. za P = P a' sledi jednaCina slobodne povrsi. daje jednacinu ibl2 2[0)2 neb -6R )+(a+g)h 2 2 . komponente rezultujuce zapremiIliike sHe su: F: = xO) 2. l J (4) Uslov zadatka. za x=R i y=O.P. u lcoji se zamenjuje polje pritiska (1) za z=-(h-H). 7.ni poklopac.1). primenom izraza (1.pokiopac. Njihovim uvrstavanjein u jednaCinu (1.sl. (3) Sila pritisica lcoja deluje na kvadratni poklopac. na zadati nivo tecnosti u pijezometarskoj cevCici. iznosi Pk = 4Jo f'b/2 Jo(p. rastojanje H =0)2 R2 /2(a+ g) koje definise polozaj koordinatnog sistema u odnosu. prema (1~8.7.7E: a) Pri zadatom kretanju suda.Pa)z=_(h_Hldxdy= pb Pk .8-5b)~ Sila pritiska na kruzpJ. To ce prouzrokovati dejstvo potpritislca na sredisnjem inatpritiska na udaljenijem delu poklopca (v. i koriscenjem uslova p = p a za x=y=z=O.

PB = P~-4-( fD 2TCco 2D2 16g +h)-abh l J. b2 ProD/em 1. Poznate velicine su: a. Iznad vode se nalazi vazduh koji je pod natpritiskom Pm == SOOPa. 1:1 8R -D Slika P. (i). napunjen je vodom do visine h=300mm..Relativno mirovanje lecnosti pri rotaciji 97 (i)] =4 ~ (g+a)h . P.. visine H=400mm. Odrediti ugaonu brzinu (j) tako da sila pritiska fluida na poklopac. ima otvorenu pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=lm od ose rotacije.. I povrsl (1 S 3) .l.Sm napunjena tecnost gustine p.l.Sm.11) za sracunavanje sile pritiska P na konusni ornotac. Odrediti sile pritiska koje pri rotacijideluju na poklopceA i B. RESENJE: Koriscenjern jednacine izobarskih Ir .C 2 z=:co r2 12(g+a). _] '? 2 == 64s . i uslova zadatka P=O. v' v • a . D. b. Konusni sud istovremeno se okrece konstantnom ugaonom brzinom co i krece vertikalno nagore ubrzanjem a = Sm/ S2. izraza (1. dobija se Ro = 2(g+a)h 2 (Do +6 :::::79mm. precnika D=lm i visine H=O. dobija se ugaona brzina (g+a)r:!}H/3+ h ) _ -I co=4 2 ! 2 -S.. 11. 1z stanja mirovanja sud poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom 00 .h neopterecen. pri rotaciji. Slika P. RESENJE: 1 PA =: 2 2 2 24 pco ab(a +b ) . .8-Sa) iznosi p a) b) Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom CO tada je polozaj Po = Pm D 2TC I 4. Odrediti ugaonu brzinu pri kojoj ce konusni poklopac biti :___L . ugaonom brzinom 00 0. Slika P. RESENJE: Sila pritiska na poklopac suda u stanju mirovanja (s1. u kojoj je do visine h=O. Cilindricni sud precnika D=400rnm.S-7 PF'fIDlem 1. kada se h pijezometarska cevCica.8.. 11. od ose rotacije..S-8.l.91s .oJa za so b0 d nu povrs Ima 0 b]'l ~.8-8 . novozadatom.S-6 ProD/em 1.8-6. 8W-D C) 1zraz (4) za silu pritiska vazi i kada se sud okrece. p. Konusni sud.8-7. nalazi na rastojanju Ro' KoristeCi uslov PI< = 0.1. bude duplo veca od sile pritiska vazduha iz stanja mirovanja.

na poklopac deluje i sila pritiska PM == Pmd2n /4. pa ce pre rna politropskoj promeni stanja (p V n == const. . D pD cIJa su resenja: 00] == 17s-] i 00 2 ::: 2. U hidraulicko .1• Ovim resenjima odgovaraju vrednosti precnika d j =306mm i d 2 =748mm.=.Jg(H-h)oo+4[pg(H-h)-Pm ] =0 .8-8b.8-10.1. koristeci uslov zadatka: P + PM ::: 2Po.- Problem 1. Cilindricni sud. osim sile pritiska P. precnika D==600mm. I-I p 1 D RESENJE: Uvodenjem veliCina d = D~r--l-_-J-:-l--=_'-~=~g==. i jednacine zapreminskog bilansa vazduha velicine D:7t (H -h)::: t~b. Na kraju. Kakoje d 2 >D.8-9.' Uvrstavanjem komponenata rezultujuce zapreminske sile (Fr =roo 2 . za P == Pa + Pm' dobija se jednacina izobarske POvrSl nivoa tecnosti u sudu z == oo 2 r2 / 2g .7. napunjen je uljem gustine 3 p == 900kg / m do visine H=300mm. zapremina vazduha ostaje konstantna.1. te je.Pa)z=b2rndr::: [Pm . Kolikom sHorn pri rotaciji treba delovati na Idip da bi slobodna povrs ulja dodirivala dno suda. trazeno resenje za ugaonu brzinu 00::: 17s-1 .5).omugaonom brzinom 00 = 15s.83s. )](D -d 2 2 2 )4' 1t Pri rotaciji.2 g koje definisu polozaj nivoa tecnosti u sudu. Nairne. dobija se polje pritiska (1) 1z jednacine (1). Na osnovu izraza (1.8-10) klip uravnotezi ddi potpritisak koji vlada u vazdusnom prostoru iznad klipa.1). Iznad ulja se luilazi klip tezine G=20N u kome se. na sredini.8-9 Problem 1. Sud se okrece konstanhi.7. dakle.Jg(H-h) 00 P == dl2 (p.98 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji tecnosti u sudu prikazan na s1. \ I Slika P.P. Kada se cilindar okrece konstantnom • . Fz ::: -g) u jednacinu (1.PrimenomjednaiSine izobarske povrsi za l'=d/2 i z=b.pgb+ j DI2 16 (D poo2 2 +d. i koriscenjem uslova za pritisak P = Pa + Pm' za r==z==O. dobija se sila pritiska tecnosti na poklopac suda d2 ::: 4D . nalazi maliotvor za vezu sa atmosferom. u kojem se koristi jednaCina polja pritiska (1) za z=b. Pri rotaciji suda natpritisak vazduha ostaje konstantan. U stanju mirovanja (sl. P. dobija se kvadratna jednaCina oo 2 _ 8 .1 . slede geometrijske i b= Doo JH-h . to se ovo resenje odbacuje.) biti Pm == const.pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja.1.

Pri rotaciji vazduh tnenja stanje politropski sa stepenom politrope n. ~<te- risticna rastojanja: h1 == co 2 d. Odtediti ugaonu brzinu. Dati su podaci: D=200mm. d=50mm.Re/ativ170 miroval1jetecnosti pri rotaciji 99 ugaonom brzinom. i visine b == h PI' / Pa ' te resavanjem kvadratne jednacine: co 2 -~fibb 01+ 16gb _ 64G =0 D D2 pnD4 ' h Pa H dobija se ugaona brzina 4 CL 2 co==-(vgb+.pgHJD . p == 1000kg / m3 RESENJE Uvodenjem potpritiska PI' =40 I (D 2 .~6 l--g-) 2D2 h 8g CO 2 D2 4G ) (2aD2)11 Pm == (Pa + D2 1t 11 ud2 .8. G=lOON.13. tada kroz otvor u klipu.. Sud poCinje da se ohece hmstantnom ugaonom brzinom co.5). u cilindar ustrujava okolni vazduh.. koji zatvara cilindar. p" == Ibar .8-12. ali tako da vazduh dodiruje dno ciEndra.8-l2 . a glasi H z == co 2 r2 / 2g. D D pn ' f! Slika P.8-10 1. Slika P.P.Pa . / 8g. 1znad vazduha nalazi se klip teiine G.· Promena staDja vazduha je izotermska.. tada je polozaj tecnosti u sudu prikazan na Bl.'~~~~~ I pri cemn sn h H=_co-(l. koja sledi iz (1. Pa RESENJE Rezultujuca sila pritiska je p =lP16(D r (02 2 2 1 2 2 1t d21C +d ) + Pm . /8g i ~ I a) b) 112 == 0/ d. RESENJE: Kada se sud okrece konstantnom ugaoncim brzinom. ptecnika D.1.1. tako da slobodna povrsdodiruje dno sud a. 1z jednaCine slobodne povrsi tecnosti. h=lOOmm. Hidraulicko-pneumatski cilindar.1.8.-)=393s-I . dobivaju se L~ . Zapremine tecno- Stika P. izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg cilindra precnika d 2 =200mm i d j =lOOmm.d 2 )1t. U cilindricnom sudu. pri kojojce slobodna povrS tecnosti dodirivati dna sud a i silu pritiska koja deluje na dno suda. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj ce u vazdusnom prostoru cilindra vladati atmosferski pritisak. Odrediti sHu pritiska koja deluje na Idip. a -t--f':.8-12b.l.d )'4+ Pm-4-= G.S-II Prublem 1. U toku rotacije ne dolazi do prosipanja tecnosti iz suda. napunjen je uljem gustine p do visine h i slojem vazduha debljine a (h>a). nalazi se tecnostgustine p == lOOOkg/ m3 nasuta do visine H=184mm.

(f) 2 = 4 JgH led.8.8~13.h =:: -4. VO) =2(4 h2 --4. Da bi se zadatak rdio uvodi se polarno-cilindricni koordinatni sistem. jer tecnost prostrujava kroz otvore u medjuzidu iz manjeg cilindra u veei. prema (1.a). i uslov ravnotde sila P=G.n dt rc Va = (d 2 -d] )-.100 Relativl10 mirovanje teenosti pri rotaciji sti u pocetnom stanju mirovanja (Va) i u toku rotacije (V".1. precnika d=100mm. na kojima obrtni paraboloid sIobodne povrSi sece cilindre. moze se koristiti uslov jednakosti zapremina Va =VO) iz kojeg sledi 24s.4 (a + b) + 2 (-4-h2.8-13 KoristeCi jednakost zapremina tecnosti pre i u toku rotacije D 2 rc d 2 rc D 2 rc d 2n · 1 D 2 rc d 2 rc -4.L • "'. Ciji je pocetak u odnosu na pocetni polozaj klipa odreden visinom b. pri tome eliminisuCi veliCinu b. Ona daje visine hI =:: co 2d 2 /8g i h2 =:: co 2 D2 18g.-4. U cilindru precnika D==200mm nalazi se manji cilindar.l. koje deluju na klip u pocetnom polozaju mirovanja (sl..1.(H + b) . Tom prilikom klip u manjem cilindru se spusta.SN..1 • Sila pritiska koja deluje na dno suda u pocetnom stanju mirovanja je Po =:: pVog =:: 42.H.5). I d I' I a) b) c) ml~ ?~ RESENJE: a) Iz jednacine ravnotde sila. pocinju okretati konstantnim ugaonim brzinama co =:: lOS-I. Kada se cilindri okreeu konstantriom ugaonom brzinom tada se klip u unutrasnjem cilindru spusti za hod a (sl.) su .1. U cilindru manjeg precnika.P. V usvojenom koordinatnom sistemu.''-'j" Go (cU• 1 •8 1~ ~ \ ".8-13a) odreduje se velicina 2 h == 4G I (pgd rc).11) dobija se sila pritiska koja deluje na klip .15. dobija se hod spustanja klipa . nalazi se klip tezine G. za koliko se spusti klip u manjem cilindru u odnosu na pocetno stanje nlvnotde klipa.h1 )' Zato sto tecnost ne istice iz suda.4 h1 ). Iz izraza (1. r-z. tankih zidova. u slucaju da je tecnost izmedu ciIindara: AZ ! a) otvorena prema at. 2 · 2 rc 1 d. pri rotaciji cilindra. a u toku rotacije P =:: pVrog.(H + 11) . pdkazanih na sLP. Slika P. +d1 ) =:: ProDlem 1. to sledi da je i Po =:: Pro' i to bez obzira na vrednost ugaone brzine co.. jednaCina nivoa slobodne povrSi je z =:: co 2r2 I 2g.h b) ako se na njoj nalazi prstenasti klip tdine H "1 .8. '10 r mosferi (s1. Kako je Vo = Vffi . Cilindri se iz pocetnih stanja mirovanja.8. d 2 rc P =:: pVrog =:: p-4-(a+b+h r 12)g.L8~13b). i . Odrediti.8-13a i c. na tecnosti gustine p.

Mali oivor na omotacu zatvara se klipom precnika do. Ove velicine odreduju se iz jedllakosti zapremina tecnosti pre i u toku obrtallja. z=h) klipa P = P a +4F 1 dgn.1. KaIco je nn razdelnoj povrsi polje pritiska u potpunosti odredeno jednacinom (1).1. takvom da razdelna povrs h D tecnosti dodiruje dno suda h2 r (sl. to se zn koordinate tacke O(r=O. 2 2 D4 1t h1 == t 2· d 41l (h1 + 112 ) i jednaCine razdeine . pa ce polje pritiska u fluidu gustine PI biti odredello jedllaCinom . /z. b) Ponavijanjem postupka iz dela zaelatka pod a). don 4F 00 2 2 D2 (1) Za odredivanje konstnnte illtegracije C1 koristi se usIov jednakosti pritisaka u tecnostima gustina PI i P2 11a njihovoj razdelnoj povrSi.8. napunjen dvema tecnostirna gustina PI i P2' okrece se oko svoje vertikaine ose konstantnom ugaonorn brzinom oo. Zatvoreni cilindricni sud precnika D. P. do. dobija se hoel klipa a = (D . i iznose: 00== ~(h1+h2)~glhl ' d==D~2hl/(hl+h2) Polje pritiska u fluidu koji relativno miruje pri rotaciji odredeno je jednaCinom (1.2).gh). oo 2D2 P2 .P. Problem 1.8-14b. gde indeks i==l predstavlja tecnost gustine PI' a i==2 tecnost gustine P2' Za odredivanje konstante integracije C2 . Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ill. koristi se uslov poznavanja pritiska u tacki B (r=DI2.hl' h 2 . z=O) dobija najjednostavlliji oblik konstante C! = Cz. Pl' P2' 111 <h 2 • RESENJE.Pa == -2-+ P2[T(r -4). posle cega sledi doTe pa ce polje pritiska u fluidu gustine P2 biti odredeno jednaCillom C2 == Pa 4F +-2-- P2 (-8-. Kako su u sudu prisutne dye razliCite tecnosti. tacla obe tecnosti kvase poklopac Ger je h2 > hI)' a) b) Polozaj tecnosti prikazan na s1. 2 lla pro za tecnost gustine PI' koja glasi povrsi z = nJ2 . na koji za vreme obrtanja deluje siia F. u kojoj se uVrStavaju koordinate tacke z == (hI + h2 ) .8-14b). to ce se dobiti dva razliCita polja pritiska: Pi = Pi (oo 2r2 12 -gz)+Ci (i=1. odreden je ugaonom brzinom 00 i precnikom d na kome povrs razdvajanja fluida sece poldopac suda.d )(f} /16g == 2 2 2 a == ~g (D _d 2 2 ) == 19mm. F.Refativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 10 1 19rnrn. r==dl2.8-14. Odrediti sHu pritiska na poklopac suda u slucaju da granicna povrs tecnosti koje se ne mesaju dodiruje dno suda.g(z-h)] .5). Poznate veliCine su: D.

1.8.102 Relativno mirovanje te610sti pri rotacij'i 2 2 2 4F co CO D2 PI . primenom izraza (1. dobija se sila pritiska P= I co2[ 2 gh a ff (p.7. Sud oblika piramide visine h=500rnn1. Odrediti silu pritiska koja. Nairne.IN.dr= d. Y = a+ Yl COScx. u kome je polje pritiska odredeno jednacinom (1) i/ili jednacinom (2).5). fDI2 dlZ (PZ-Pa)z=h t +hz 2nr.n +PIl16-gChl +h Z )j+P2(gh---)J-4-' 8 { 2 2 2 2 P2= . polje pritiska odredeno jednacinom (1) nije najpogodnije. y.8.-) = 144.gh) doTe Na kraju. i H= ~a 2 + h 2 • U novousvojenom koordinatnom sistemu za laake trougla.5).7. u polje pritiska (1). vezanog za vrh piramide (sl. Na vrhu piramide nalazi se mali otvor za vezu sa atmosferom. i =-h+ 11 sincx. opterecuje omotac pitamide. za Yl = 0.11) sledi CD .8-15b). kako se iz jednaCine (1) dobija jednacina slobodne povrsi z = ~.xI/a). (x2+l). tj.8-15.1. ProIJlem 1. odnosno linije koje ogranicavaju povrSinu. vaZl funkcionalna zavisnost: I(x]) = H(l.l. dobija se polje pritiska P. 2nr. (2) Slika P. i uslova poznavanja pritiska (p = P a ) u pocetku koordinatnog sistema. 4 2 co 2 a 2 +a +-2JSlllcx. . to primenom izraza (1.-8. Veza izmedu starih (x.P2 (-. dxldz] = -3 pga (2h +-.+z] coscx.Pa)Yr=odA =8 lal/Cx) PT Xl2 .8-15 pri cemu su: sincx.. 22ghl. coscx. =a I H. pri rotaciji suda sa konstantnom ugaonom brzinom CD = 1O~-1.4). osnove oblika kvadrata 2a .H (a 2 +~)Zl +(H) 2z]2 + A 00 \ I g Treba napomenuti da se sila pritiska P maze odtediti i na nesto jednostavniji naCin. Zato se uvodi novi koordinatni sis tern koji je vezan za jednu od osnovica bocnih trouglastih povrsina (sl. napunjen je vodom.+ PI (2 r . RESENJE: Koriscenjem jednaCine (1.P. dobivaju se sHe pritiska koje deluju na poldopac sud a ~ = (2) J d/2 0 {4F r(j}d l CD D 1d n (PI-Pa)z=ht +I'J.Pa =.Pa = p[T(X + y ). co 2 2 Z (1) Za odredivanje sile pritiska" koja deluJe na omotac piramide. =h I H. 2a (a= lOOmm).P.8-15b).Zl) glasi X =xl. na cetiri trougaone povrsine.dr= dg1C -p(uj(D +d )+g(hl+hz-h)J CD -d )"4' 4F r (02 2 2 l} 2 2 1C Sabiranjem ovih sila dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopac suda P = PI + P2 .2 . a zatim primenjujuci izraz (1. UvrstavajuCi vezu izmedu koordinata (2).gz]. z) i novih koordinata (Xl 'YI .-zl sin a ..gz) .

8-18. napunjen je vodom i okrece se oko vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom (D =: lOS-I. . r. Odrediti silu pritiska koja pri rotaciji suda deluje na pravougaoni poldopacA-A.slobodne povrSi(sl. Odrediti silu pritiska koja deluje n3 poklopac A-A. p.1.1..1. p.1E: Ponavljanjem postupka datog u primeru 1. Poznate veliCine su: G. Horizontalni cilindricni sud. dobija se trazena sila pritiska 2 P=P[o.1. P.P.S-IS .S-lSd). i d) kruga (sl. 2 2 Problem 1. c.' .8-16 1Z stanja mirovanja pocinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom (D. RESEN. b. PF'rubiem U~·16. Stika P. Ct. 2 2 (2h+--) (Da 2 g .Relativno mirovanje tec710sti pri rotaciji 103 P =: pV(Og =0 p(2a) 2 1 h--..) J.8-16 Slika lP.8-15 dobija se si1a pritiska D)212gh 2 2 J. (~ 2 +a )+gR]R n=:97.J l 2·1"i zdxdyJg= -3 pga 4 a . Ro. 17.S-1Se).6N. dobija se polje pritiska (1) .8..8-17. pcluprecnika R=lOOmm i duiine 2a=400mm.8-17 Problem 1. Poznate veliCine su: G. b) pravougaonilea (sl. R.8-18c).. 00 ..RESENIE: a) Usvajanjem pravouglog koordinatnogsistema (Xl' Yl' Zl) u ternenu obrtnog paraboloida . h.8-18a) olcrece se konstantnom ugaonoill brzinom co. .1..P. Sud sa 81. D). b.8.P.P.P. 18b). 2 2 2 l FA == pabTL (D2 +R -1' + 12 (a +b cos Ct. c) trougla (sl.4).8.l.p. R.8~18a) i koriscenjem jednaCine (1.1.1. Odrediti sHu pritiska koja c1eluje na ekscentricno postavljenu (u odnosu na osu rotacije) povrsinu oblika: a) elipse (sl. (D. pn odredivanju sile P.1.l.-- ~ co a) c) d) e) Stika P. RESENJE: KoristeCi potpuno identican postupale opisan u zadatleu 1.P.(2a) h+4 . Na osi suda nalazi se mali otvorza vezu sa atmosferom. Cilindricni sud (sl.

. Kada se sistem okrece konstantnom ugaonom brzinom ro. P = P~4l3' (c+a)3(3a-c)+c +-S--a Ro + pghT' P == pa n [(R -Rg +a 12) ro 12+ghj . Levi cilindar otvoren je prema atmoSferi. R=O) sila pritiska je P b) c) . polamo . za a=b. Prvo. (x. YI =y. u odnosu na pocetno stanje rnirovanja.8Ro )] . ro. a.104 Relativno mirovanje tec110Sti pri rotaciji i jednaCina slobodne povrsi Zl = ~. u odnosu na osu rotacije.Pa)z=odxdy= flaf(p-7 1 : ~~I drdcp= 0 ar lf271 f00 (p-A Pa)z=oabrdrd<p= pabn {ro2 [2 T 1 a.: ako sud miruje (ro=O) sila pritiska koja deluje na povrilinu elipse iznosi P = pghabn.8-18b). ro P=PT (c+a) -c 3'+ab 12-Ro 2{[ = P-4-[gh + 16 (D D27i. 1z jednaCine slobodne povrsi tecno- sti. Kako oblik polja pritiska (1) nije pogodan za direktno integraljenje to ce se izvrsiti dvostruka transformacija koordinata. prime nom izraza (1. u stanju rnirovanja. ro 2 2 .7. Hidraulicki sistem se sastoji od-2l'vahidrocilindra precnika diD. Hidrocilindri su postavljeni na medllsobnom rastojanju a.1. dobija se polje pritiska 2 P. Za odredivanje sHe pritiska polje pritiska (1) treba integraliti po povrsini oblika elipse. (2) a zatim se posredstvom parametarskih jednacina elipse x=arcoscp. iIi ako je u pitanju knizna povrs poklopca precnika D (a=b=DI2. + y.gz}. y=brsin(p (3) prelazi 1). Poznate velicine S11: d. 2 3 3] b (b 2 2)} +pghab. p. posredstvom relacija Xl =R+x.cilindricne koordinate. prelazi se u novi ortogonalni koordinatni sistem vezan u preseku osa simetrije elipse (sl. G.l. dok se udesnom na tecnostinalazi klip tezine G. Poloiaj tecnosti u cilindrima. kao na pr. i glasi 2 2 2 Problem 1. sila pritiska na ekscentricno postavljenu povrsinu.S-19.. pri rotaciji.P. (4) Konacno.8-19.). tada ce klip zauzimati novi ravnoteini poloiaj. Zl =z-(h-d). prikaian je na sl.' 2 b 2 2} ab b ro J1 [ 4 j a 2 7. 2 d) ReSenje sledi iz izraza (5).5) i polja pritiska (4) (za =0). za: Xl =-R O YI =0 i Zl =d. mog'll se dobiti i izrazi za sile pritiska za nelee jednostavnije slucajeve. posredstvom veza izmedu koordinata (2) i (3).p 2 2 ] } R -Ro +'4(a +b ) + gh 2 (5) Na osnOVLl izraza (5).Pa = P { 0)2 [R2 +2aRcoscp+ a 2r2 cos 2 cp+b 2r2 sin 2 <pj + g(h .d) . Odrediti za koliko se podigne klipu desnomhidrocllindru. dobija se rastojanje d=ro 2Rgl2g koje odreduje ' poloiaj koordinatnog sistema u odnosu na nivo tecnosti u pijezometarskoj cevcici.P. D. iznosi p= = 2 Pa)z=O ay ay If (p. Iz jednacine (1).

Poznate velicine su: d.8-20 RESENJE H= d co 2 2 2 2 2 16 (8a + D .1. kineticka energija preostale koliCine tecnosti iznosi E K dE K 1 ="2 (rm) 2 pdV = PC!) 2 'ITr 3drdz . pri cemu ce. poluprecnika R i visine H. D +d g 2 2 Problem 1. Sistem prikazan na sl.8-21. od prvobitne koliCine. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj tecnost u rezervoaru ima maksimalnu kineticku energiju. u stanju mirovanja ceo je napunjen tecnoscu gustine p. tada deo tecnosti istekne iz njega. (r) 4 5 6g I .. .8-20 sastoji se od dva hidraulicka cilindra precnika diD. zauzimati polozaj definisan visinskom razlikom h.tecl1osti pri rotaciji 105 D p co~ ~ '/"'·"1"% ~------~~ a ( Slika P. ostaje u rezervoaru.. i napunjen je tecnoscu gustine p iznad koje se nalaze klipovi masa m i lv!.8-21 U usvojenom koordinatnom sistemu mogu se definisati jednaCine povrsi koje ogranicavaju fluiclnu zapreminu. p.P.1.8-20.1. h.d ). R RESENfE Kada se rezervoar okrece konstantnom ugaonom brzinom. Odrediti omi ugaonu brzinu m pri kojoj ce klipovi u cilindrima. 1 = PO) 2 'IT). D. Dakle. Rezervoar poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom co.2)0)2/ 2g = 12 (r). Hidraulicki sistem se okrece.[R ( Jf. a preostala tecnost u rezervoaru zauzima polozaj prikazan na sl. gde je co 2 R2 12g = h. ito: konusa 2 z = H(l-r / R) =.P.l.2 m)+h] 8a +D -d pD'IT d 16g 2 2 2 Problem 1. Otvoreni konusni rezervoar. i obrtnog paraboloida z =(R . oko vertikalne ose cilindra precnika d.. obrtni paraboloid slobodne povrsi da sece povrs konusa.-0 I. konstantnom ugaonom brzinom co. Pri tome deo tecnosti iz rezervoara istekne prospe se. RESENJE: m= { 4 D2 }1/2 [--2-(M . Izracunati koji deo tecnosti. U opstem slucaju.Relativno mirovanje . Kineticka energija elementarno male mase fluida je Stika P. m. II (r).8-21.(r) dz)r 3dr =-PO) 2 nR 4H -0)2R2) (. M. cije je osno rastojanje a.a.

koje se nalazi u tecnosti. Odrediti: a) polje hidrostatickog pritiska u okeanu.1..-a+0)2. r(n / 2) ReSavanjem ave diferencijalne jednacine i primenom granicnog uslova h(re / 2) =0.. p 0 0 r 2 =R. (a) b) Na praizvaljnaj geografskoj sirini nivo slobodne povrsi (p = p a) definisan je radijusom r(<p)=R+h(q»..8-24 a) Iz Ojlerove jednaCine dplp=:Fxdx+Fydy. A v V v .. u kojoj su Fx=x0)2_g(r)cosq> i Fy = -gsincp .+ . b) jednaCinu slobodne povrsi okeana i c) dubinu vode na ekvatoru..1). SHe koje delnjn os telo koje tile mdazi u fiuidn koji lrellativno milt'nje Razmatrace se slucaj kada se neld sud istovremeno lade konstantnim ubrzanjem i okrece aka vertikalne ose konstantnom ugaonam brzinom CD. 8 Aa) koj a a granicava zapremimi V iiznosi '. s' 0) ose za jedan dan to je njena ugaona brzina 0) = 2re 184600. dobija se diferencijalna jednaCina dp p =: [-g(r) +0)2r cos 2 <p] dr .108 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji g(R) = 9. 2go 1. a p=-f pdA=-! grad. Za opisani naCin kretanja suda.= . taka da zakon promene ubrzanja glasi: g(r) = go (R 1r)2.1.8.8.dV=:-! pFdV=:. deluje rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase F=:g. Slika P. delie.4.bran fluidni. J?ESENJE: S obzirom da se Zemlja okrece oko svoje cl.8.4a). Prime nom ovog uslova iz jednacine (a) se ~obija jednacina slobadne povrsi 0)2 goRh . prema (1.p.81ml S2.r cos q>.:)dV.! p(g-a+0)2. i koriseenjem veza izmedju Dekartovih i polarnih koordinata x = r cosq> i y = r sinq> .deluje sila pritiska na okvasenu povrsinu A (s1. i neka se tom prilikom u tecnosti nalazi tela zapremi'ne V i gustine Pm (sl. na proizvoljnoiza. p = Pa' dobija se hidrostaticko polje pritiska u okeanu P-Pa R2 0)2' 2 2 .1. Iz l1slova poznavanja ubrzanja g(R) odredjuje se konstanta a = g(R) R2 = go R2 ... Na tela zapremine V. 2 Kako je R »h to jednacina slabodne povrsi maze da se napise u obliku: 0)2 R2 2 h(q» = --cos cp.g R+g . pri cemu je radi jednostavnosti zapisa uvedena oznaka go =: g(R).2(R +h)3 cas <p =0 .:..

Odrediti silu pritisIca koja deluje na z zadnju sU'anu suda AB. Sve sile kojedeluju na telo prikazane su na sl. U tecnosti gustine p. h=lOOmm. za slucaj da je p ::::60°.8-2S prikazano na sl.8.13) definise !z potopljenu zapreminu tela V.8-25. Na potopljeno tela deluju jos i sile: tezine PmVg.8. rc .=45°. masena sila Fm == PmV(g-a+ro2r.8.:~~~::::::::!f.8. Najpre ce se odrediti ubrzanje a koje dovodi kuglicu u posmatrani polozaj sa sl. toee sila pritiska koja deluje na telo biti p = -pVeg -a +ro2r::).P.Relativno mirovanje teihosti pri rotaciji 109 Kaleo je ~ == t trdV vektor polozaja tezista C zapremine V usmeren po uop.. kod problema separacije. Pm == 7800kg/m\ b=lm. Ceo sistem se krece niz strmu ravan konstantnim ubrzanjem.J b) p m Va 0 a) Siika 1. UIcoliko je posmatrana tela slobodno.. .P.8.PV (g . iz jednacine ravnoteie sila koje cleluju na telo.25b.ftenu Arhimedovu siill potiJ'Ka koja deluje na najkracem rastojanjll od ose rotacije do tdista C (sl. U tom cilju analiziraju se siie koje deluju b) na zapreminu sfere V == R3n.8.1.gsiu()(.1.1. s tim sto je R== O. Dati su podaci: p=1000kg/m3 .).}== (Pm . a sto je Slika P. leao na pI. Za dva ortogonalna pravca SiT) mogu se postaviti jednaCine ravnoteze sila t F" COs(P-()(. Prublem 1.14) . dobija se reakcija veze (1.8.8-25a. 1. i inercijske sHe prenosnog translatornog kretanja -PmVa i obrtnog kretanja Pm Vro2 r::.4b.4.p)V(a ."? (j) .~..25a. -PmVa sila inercije i FlI sila u uzetu. ()(.a) sila pritiska. (1. RE'SENJE:. Konacna.).4b).14) vaZi. na tela gustine Pm deluje "::::::~~'i. gde su: p == . tada jednaCina (1.~ .8.8. Dalde. /" -. nalazi se homogena sfera poluprecnika R igustine Pm koja je priCvrScena uzetom za sud. 1=300mm.:/ . R=50mm. koja ispunjava prizmaticni sud sa sl.13) Izraz (1.. G=: PmVg sila teiine.I----"--.1.q.1.

Pm' Q). vuee sHorn F ali taka da kocka zauzima horizontalni polozaj. Odrediti sHu koja opterecuje oslonac 0 u ovom polozaju kocke..7. Cilindricni sud precnika D=500mm napunjen je vodom do visine h=1m.1.1. PrOb..110 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji koje. koja je uzetom dmine 1=60mm pricvrscena za osovinu suda. Sustine 3 Pm == 7800kg! m . i primenom jednacine (1. RESENJE- H p D Slika P.) .... I. D. direktno stede iz jednaCine (1. stranice a.+(g-asina.. vezano u taeki A. = 1.7. :D .. 2 = 6508 N.Pa)z=-(h+b/2) ·b x=b-/ 2 :::: pl a(b -l)cosa. inace. i Fz == a sinex.Pa == p[acosa. Ceo sistem se okrece konstantnom ugaonom brzinom Q) oka vertikalne ase.6/.P.. tgj-' cosa.x-(g-asina. LS-27 . 1z ovih jednaCina dobija se 2 a = (1 + tga. Karla se sud okrece konstantnim brojem obrtaja Q) tada se me. P. translatorno ubrzanje ~~. .14).)(h+%) Jb . u kojoj se uvrstavaju komponente rezultujuce zapreminske sile Fx == a cosa. h H Slika P.. Problem 1. precnika D.80m! s fl.:r.8.8-26 . U tacki A kocke vezano je drugo me. Konacno.g. U tecnosti se nalazi .1). primenom izraza (1. 'C7 -~ . dobija se trazena sila pritiska PAB == (p. -<I homo gena sfera poluprecnika R=30mm i . U cilindricnom sudu. dobija Se polje pritiska p.=60° odrediti minimalnu visinu suda H pri kojoj ne dolazi do prosipanja tecnosti. Za slucaj da je a. Poznate velicine su: a. H.=-::--.::~-~.)z].-~::.. pomocu koga je moguce vuei kocku. g:::: 8.20m.8-25a) za nivo slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevCici.-:.{em 1.:. D2 RESENJE: H =h + 16(l +R) sin a. VezujuCi koordinatni sistem z -x (sl.8-26. napravljena od mat~rijala gustine Pm koja visi 0 tanko uze zanemarljive mase vezano za obrtnu tacku O.8-27. napunjenom tecnoscu gustine p nalazi se kocka..

.

.

St31 joe stJrllJ!janje? P~ll\rlleie stJrllljanja. kretanje broda. Zato ce ovde biti nabrojane osnovne podele strujanja. Prema rezimu sa kojim fluid struji strujanja se dele na: !tlmlizam~ prelazna i turbttlelZlna. vozova i sl. itd.. Sva ta kretanja: vode. automobila i s1.energije strujanja se dele na prirodna iprtizttdna. parovodima. kamiona. Prirodna strujanja su ona strujanja koja su izazvana dejstvom prirodnih sila koje su posledica razlike temperatura. gasovodima. podmomica i s1. naftovodima itd. strujanja vazduha oko letilica itd~ .ailija ittlZutrtlsnja. za jltttdkoji se nalazi u staT/ju betanja kaze se da stnij~ a tajproces se naziva strtija17/e. pritisaka ili potencijalnih energija. Ova podela je izvrsena prema raz}icitojfiiickojsustini kojom se ovi rezimi tumace.III 2. iii. Tako na pro svakodilevno koristimo vodu sa cesme vodovodne mreZe. 0 ovim strujnim reZimima bice vise ieCiu narednill1 poglavljima. ledno posmatrano strujanje . itd. pak. posmatramo kretanje vode u reci. njene promene zanemarljive. morima i okeanima. Unutrasnjastrujanja SU ona koja se odvijaju u prostorima ogranicenim cvrstim povrsinama.1. Da bi fluid mogao da struji mora da postoji izvor energije koji proizvodi strujanje. raketa i s1. kao na pro strujanja u vodovodima. strujanja vazduha u atmosferi itd. naftovodima. TEORIJSKE OSNOVlE JEDNODIMENZIJSKIH NESTISLJMH STRUJANJA 2. . Svakodnevno smo svedoci nekog procesa strujanja a da toga nismo ni svesni. a sio je u direktnoj vezi sa vrstom strujanja. ali bez velikog zalazenja u detalje.). gasovodima itd. Ovoj grupi strujanja pripadaju: strujanja vazduha oko letilica (aviona. Nestisljfva strujanja su ona strujanja kod kojih gustina fluida ostaje konstantna. brodova. Karakteristicna prinudna strujanja su strujanja u cevovodnim sistemima: vodovodima. cildonima itd.). DalcIe. Nestisljiva strujanja su na pro strujanja vode u vodovodima. U zavisnosti od karaktera izvora strujne. U ovom poglavlju bice objasnjeno. toplovodima. Pod stisljivim strujanjima se podrazumevaju ona strujanja kod kojih je gustina fluida promenljiva. stu se podrazumeva pod pOJinom strujatlje i podele strtijal'~ja. strujanja vazduha u ventilacionim sistemima itd. iIi kretanjem tela kroz fluid (let aviona. Spoljasnja strujanja su ona koja se imaju kada fluid struji oko nekog tela. Navedene podele su osnovne podeJe strujanja.) i vozila (autoIDobila. strujanja gasova u strujnim aparatima: raketnim motorima.ilisu. kretanju vazdusnih masa u atmosferi).1. strujanja vode oko plovnih objekata (camaca. strujanja vazduha u prostorijama koje se ventilira:ju iii klimatizuju. mozda. Mehanika fluid a se deli na vise oblasti. vazduhovodima. Tipicni predstavnici prirodnih strujanja su: strujanja vode u rekama. Prema prostoru u kame ge obavlja strujanja se dele na spol. peCima. helikoptera. kompresorom i s1. dovodjenjem energije fluidu sa nekom strujnom masinom (pumpom.ii1a. iIi smo izlozeni vetru (tj. vazduha i drugih tecTIosti i gasova nazivaju se strujanje jlmda. strujanja gasa u gasovodima. ventilatorom. Pod prinudnim strujanjima podrazumevaju se ona strujanja koja su izazvana nekom prinudom . Strujanja se dele i na nestdfjivtl i J'/tfl. Nauka koja se bavi proucavanjem mirovanja i kretanja fluida naziva se mehal7lka jltttda. prirodna strujanja vazduha oko gradevinskih i fabrickih objekata.).).1.kao na pI.tj.

. Jedn3ciine koje oplisujllJ stJr'ujanje lIllestRSljivog fl!lIJida U opStem slucaju strujanje je trodimenzijsko. U svim ovim slucajevima koriste se cevni sistemi . okolozvucna (transonicna. predstavlja jedan od osnovnih interesa i potreba u inzenjerskoj primeni i praksi? Odgovor na ovo pitanje je . tako na pr. a to je pravac koji se poklapa sa osom svalee pojedinacne cevi. odnosno prilagodavanjem. odnosno 11 =v(x. Zato se problemi strujanja u cevima svrstavaju u grupu jednodimenzijskih strujanja.t) i . ada se u njemu fluid nekoristi zaobavljanje nekog radnog zadatka. postrojenje iii masinu. strujanje gasa u gasovodima je prihudno.strujanje Njutnovskih i nenjutnovskih fluid a. svode na razliCite fizickomatematicke modele. Za ID strujanja osnovni . M> 1). unutrasnje. a sto zavisi od karaktera proucavanog problema. dvodimenzijsko (2D) iii trodimenzijsko (3D) strujanje. Zbog toga postoji potreba za njihovim pojednostavljivanjem.112 Teorijske OS/1ove ID strujonja istovremeno pripada svakoj od navedenih grupa. kontinuiteta i energije.relativno jednostavan jer su to jednodimenzijska staciollama sITujall/a. ito: .stacionarno iIi nestacionarno strujanje. jer grupisu probleme strujanja na grupe slicnih fizicko-matematickih modela. Svako od navedenih osnovnihtipova strujanja moze se dalje razvrstati u podgrupe. te ce se zato u ovom Poglavlju posebna painja posvetiti lD modelu strujanja. grejanje. . Nairne. Ovo za posledicu ima da se opste jednacine koje opisuju strujanje. M < 1).z. OCigledllo je da postoji dosta razlicitih vrsta strujanja.jednodimenzijsko (lD).y. U cevovodimapostoji jedan dominant an pravac strujanja. . Kako SU u opstem slucaju ove jednacine veoma kompIikovane to ih je u punom obliku veoma tesko i nezahvalno resavati. 2. . leako analiticki tako i numericki. itd. za dalji matematicki tretman.2. teSkpje zamisliti neki energetski sistem. Osim ove podele moguce je stiSljiva strujanja razvrstati na: izoterrnska. izentropska i realna. leao na pro transport fluid a iii transport energije fluidom. Ovde se moze postaviti pitanje: koja od oblasti mehanike fluida. podmazivanje i s1. Tako na pro u zavisnosti od vrednos#Mahovog broja stisljiva strujac nja se dele na: dozvucna (subsonicna.· adijabatska. Svaka od osnovnih grupa strujanja moze se dalje delhi prema izvesnim kriterijumima koji preciznije odreduju tip strujanja. hladenje.viskozno i neviskozno strujanje. M ~ 1) i nadzvucna (supersoniCna. I pored svih slicnosti i razlika sva ova strujanja se opisuju istim jednaCinama: kretanja (Navije-Stoksa). Zbog slozenosti realnih strujno-tehnickih problema svaka od osnovnih grupa strujanja je predmet posebnih naucnih iii inZenjerskih istrazivanja.opsti sistem parcijalnih diferencijalnih jednaCina koje opisuJu strujanje i>vodi se na jednostavne diferencijalne iii algebarske forme koje su lako primeuljive u svakodnevnoj inZenjerskoj praksi. . zavisno od razmatranog problema.cevovodi kroz koje fluid struji.izotermsko i neizotermsko strujanje.1. stisljivo turbulentno strujanje. iii koja grupa strujnih problema. Odavde sledi da su podele strujanja na razliCite grupe "veStacke". aosnovne strujne velicme brzina i pritisak su funkcije od koordinata i vremena. ali veoma korisne.

.ali istowemellO II tom .Teorijske osnove ID strujanja p 113 = p(x. y i z. t).rtotl. utvrdjuje se na osnovu Rejnoldsovog broja koji predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila. gllJ1ina.h veliCillO.2) bice napisan u tenzorskom obliku . ili po koordinatnim pravcima x.zima strujanja: larninomi i tllrbulentm: Granica .1) DIDt je materijalni izvod. koja se naziva preloznrt oblost strujanja. sto. Za strujanje stisljivog fluida ove jednaCine imaju slozeniji oblik.bolje receno oblast izmedju njih. i jednaCinom kontinuiteta (2.1. Kod laminarnog strujanja dominantne su viskozne sile u fluidu.. Na osnovu ove kratke analize maze se zakljuciti da je laminarno strujanje slojevito strujanje kod koga se fluidni deliti ne mesaju sa okolnim fluidnim deliCima. Navije-Stoksovim 'ednacinama J5i= F -pgradp+ vAv Dv ~ 1 _ (2. u kome su Vi i 11 j komponente brzine. Jedna ad moguCih definiCija turbulentnog strujanja jeste: turbulentno stmjoi(je je haoticno. 1.1. 'Xi Ov j Ov j 1 oj. Posledica ovoga je slab prenos toplote i mase pri laminarnom strujanju.1 a) koje je korisno napisati i U obliku ail _ _ ail v2 '_ 1 _ ar+(v.rtic'ke /rednosti J'/ll/z stnij-n. jer to zahteva primenu slozenih matematickih metoda.opste prihvacena definicija turbulentnog strujanja.z.. V)v = ar+grad(T)+ 2co xv:= F -pgradp+ v Av . Postoje dva re. sto za posledicu ima da se strujanje odvija u slojevima.1) i (2. Jos uvek u literaturi ne postoji tacna . tj. at+via=~-.1... tempemturo i pnliJ'ok) imo}u slucojnikaro/cter It proJ'toru i V!tIJienUj . pri cen1U indeksi i i j imaju vrednosti 1.4) OV.1)-(2. Konkretna resenja ovog sistema diferencijalnih jednaCina za neke iole slozenije slucajeve je tdko nati. j 0\ Oxi P (2. Ovaj sistem od cetiri nelinearne parcijalne diferencijalne jednacine resava se uz pomoc pacetnih i granicnih uslova. lzesktcirmomo. U sistemu diferencijalnih jednaCina (2. 2 i 3.2) U jednacini (2. strujanje se opisuje jednaCinama kretanja. a pri koriscenju ovih indeksa za jednu vrednost indeksaj indeks i ima vrednosti 1. / OXi = 0 . trodimeTlzijJ'ko stntjonje kod kogo J've J'trlljne velicine (brzina. Zbog kraceg zapisa sistem diferencijalnih'jednacina (2.1b) (2. tada strujnice u njima zbog relativno male brzine strujanja ostaju paralelne.1.1. A-Laplasov operator i w=Irotv ugaona brzina fluidnog delica.<osu se m{{f{lt dejiniJ'oti sremzje .znaCi da se ano odvija pri manjim vrednostima Rejnoldsovog broja. neuredjenr:. Aka je fluid nestisljiv (p =const).Ox +v-2 .1.Y.1.1.2) nepoznate su tri komponente brzine v x' Vy i V z i pritisak p. 2 i 3. Primena stati- stike nad strujnim velicinama omogucava da se kod turbulentnog strujanja haos . Razlog tome je nepoznavanje svih reJevclntnih falctora koji uticu na karakteristike i strukturu ovog strujanja.1. Ako se posmaira laminarno strujanje u kanalima iii cevima sa paralelnim ziddvima.3) (2.

.T) glase: .D strujanja moze smatra·ti "uredjenim".2.b=v.1.1. U svakom sfucaju vreme merenja ne igra presudnu ulogu. Kod turbulentnog strujanja do trenutne brzine strujanja u nekoj tacki sfrujnog prostora moze se doCi eksperimentalnim putem.-. Moze se kazati. pa su samim tim i problemi turbulentnog strujanja mnogo slozeniji za resavanje.. a+b=a+b . u duhu relacije (2.1. vidi se da brzina pulzira oko t=O b) t=T neke srednje vrednosti. -8 +Vi "-.114 Teori.1. Osrednjavanjem svih strujmh veliciIla. turbulentno strujanje se moze posmatiati i kao strujimje kod koga postoji jasna struktuma hfjerarhfja vrtloga. S druge strane. Kako je turbulentno strujanje mnogo cesce od laminarnog. p = p+p'. 2. da je turbulentno strujanje sa mnogo slozenijom strukturom odlaminarnog. Zato se. kod turbulentnog strujanja. 1z dijagrama brzina.2b. na pr. da se nad njim moze primeniti odgovarajuCi matematicki aparat.1.1.4). + I J: (2. S druge strane. pri tome koristeCi pravila osrednjavarija. polje srednjih i polje pulzacionih-fluktuacionih brzina (veliCina) posredstvom relacije P j I )) (2."-.p.rtrlijtll?ja. a dobijeni rezultati biee veoma lako primenljivi i za laminarna strujanja. jasno je vidljivo VZ I).) t W". -viv. polje stvarnih brzina (velicina) razlaze (po Rejnoldsu) nq.1.3) i jednaCinu kontinuiteta (2.proizvoljnoj tacki Vy J ~ strujnog polja sa izrazito nestacionarnim karaktev v(t) rom.dakle. U jednacinama (2. -.5) pri cemu je Vj .7) . pri cemu zapis brzine izgleda kao na s1.1. merenjem brzine pomocu anemometra sa usija~ mm vlaknom s1. Zbog haoticnosti kretanja kod turbulentnog strujanja izmedju susednih fluidnih delica dolazi do razmene mase sto za posledicu ima bolju sveukupmi razmenu mase i energije. J P U-'-j U-'-i u-'-i J (2.fske osnove 1.2. +~(y "-. +v. vee broj mernih tacaka koji omogueava dobru statistiku. I) v(t) da je brzina u posmatraVx )0 ~ ~ noj . 8al8xi =8al8xi ' dobijaju se: Rejnoldsove jednaCine.1.a=a . Fj =~.3) vi je trenutna brzina .6) te njihovim uvrstavanjem u Navije-Stoksove jednacine (2. =F.5) vi = vi +V~. Vi = V.p. Za korektno odredivanje vrednosti srednje brzine po vremenu u posmatranoj tacki strujnog prostora potrebno je da jevreme merenja T sto "duze". a sto zavisi od karakteristika koriseene merne opreme. prosecna brzina a v~ je fluktuaciona komponenta brzine. tj. ab=ab+a'b'. Ova dugotrajnost merenja je reda veliCine sekunde iIi nekoliko sekundi. napisane u tenzorskom obliku OV j _ OV i 1 op aov] -.srednja blzina po wemenu tj. to ce se u ovom Odeljku analizirati turbulentna strujanja.1. a) Slika 2. koja za neke veliCine a=a+a' i b=b +b' (a.2a.

" Uvodjenjem turbulentne viskoznosti VI problem nije resen.-+(1'+ VI ) . a za nestisljivo turbulentna strujanja sistem Rejnoldsovih jednaCina (2. 1) Ox Ox.) . U tu svrhu postoje mnogi modeli za odredjivanje ovih clanova. Kada bi se u jednom trenutku.7) v.1.. ua su naponi Iinearno srazmerni sa brzinom deformisanja &V &Vi -v'v' == VI ( . i on je. P j Ox. aVj -+v. 2. ocigledno.7).3a. po visini preseka.9a) 'X. Ako se u bilo kom narednom trenutku izmeri profil brzilla po . .1.9b) o at 1 Ox. Jedan od najpoznatijih ll10dela za turbulentne napone jeste algebarski model Boussinesq-a koji je zasnovan na analogiji sa viskoznim naponima. == av.-=F. Sis tern Rejnoldsovih jednacina nije zatvoren sistem jednaCina.8) Rejnoldsove jednaCilie fizicki ne predstavljaju "nove" jednaCine vee sarno oblik Navije-Stoksovih jednacina prilagoden turbulentnorn strujanju.' + . vee je to veliCina koja je povezana sa karakteristikama strujanja. == 0 . ) P Oxf e Ox.v} predstavlja tenzor Rejnoldsovih ili turbulentnih "napona".3). a 0 cemu ovde neee bid reCi. jer su turbulentni naponi v. jer i za ovu velicinu treba koristiti odgovarajuce pretpostavke.3a. izmerile brzine strujanja tada bi raspored brzina izgledao leao lla s1.---+v-·. 2. parcijalnih diferencijalnih jednacina je tesko resavati.2 .v~ nepoznati.Teorijske osnove ID strujanja 115 i jednaCina kontinuiteta divf. 'i ax. Sa ovom pretpostavkom Rejl1oldsove jednaCine za l1estisljivo strujanje fluid a glase: 2 J aVj _ m j _ 1 a]5 . . Zato se u cilju zatvaranja sistema Rejnolelsovih jednaCina uvoele pretpostavke za turbulentne napone. ipak. koji se nalazi u turbulentnoj fluidnoj struji. kao sto je to rnolekularna viskoznost. definitivni odgovor na ovo pitanje se jos uvek ne nazire. Dopunski clan u jednacinama (2. povrSine A.1. Znacima navoda za Rejnoldsove napone zeli da se skrene paZnja na to da oni ne poticu oel clana Navije-Stoksovih jednaCina sa naponima vee od inercijalnih clanova.• (2.1. posebno kod dvodirrienzijsldh i trodiinenzijskih strujnih problema. Jeon3cina imntlimlitda.1. pomenute sisteme. a Vj 8[+v.. odnosno uvodjenjem ekvivalel1tnog koeficijenta kinematske viskoznosti Vo == v + VI' one se svode na oblik 2 &Vj _ &Vj 1 8j5. Bez obzira 0 kom se strujallju radilo laminarnom iii turbulentnom.1. ali. (2. SrreoJ!llja brzinl:1 Posmatraee se presek 1-1 sa s1. (2. neravnomeran. j pri cemu je koeficijent proporcionalnosti VI " koeficijent turbulentne viskoznosti i on nije karakteristika fluida.3.1. 8= Fj --a.1. Ovi "naponi" se fizicki turn ace kao prenos kolicine kretanja na nivou fluktuacionog kretanja. Na kraju treba napomenuti da se za nestisljivo laminarna strujanja koristi sistem Navije-Stoksovih jednaCina (2. 2:1.. tj.

ednaCina kontlnuiteta nesti.1.If.--:-:= v dA--'j. Na osnovu izraza (2. Na kraju treba naglasiti da jednaCina kontinuiteta po svojoj fizickoj sustini predstavlja zakon 0 odrZanju mase.3c) posredstvom izraza t- If V dA := . Obieno se zeli znati koliki je zapreminski protok fluidne struje kroz neki strujni presek. tada bi svakom merenju v v odgovarao drugaciji .. 2.BeJ!"lullRiijev:!ll. Medutim. Medutim.3b prelazi napofje srednje blzlne (s1. zbog njihove slozenosti.1.3. ~ pVsrA =const.J [kgf s] (2.11) sr A A A A A A To' . a na osnovu "dugotrajnih" merenja brzina u karakteristicnim tackama po visini preseka.1.1. ovi sistemi jednacina .3b).zA2 . ne moze raditi sa takvim poljem brzina.dA := .vet) dt] dA := V }(2.1.11) moze se definisati srednja blZlna po preseku ito kao: zamisljena konstanta brzina po preseku koja pomnozena sa povrsinom poprecnog preseka A daje isti protok kao i stvarno polje brzina~ Uvodenjem srednje brzine strujanja izraz za protok (2.10) se svodi na V == vsrA.4. Sada se za jednu strujnu cev moze napisati.1. . zbog pros tome i vremenske slozenosti. za operativnu imenjersku primenu. Kod laminamog strujanja ne postoji polje vremenski osrednjenih brzina.. Ukoliko je profil brzina v poznat.:= vsrA == const. 2.1.1:3) i (2. tad a jednacina kontinuiteta glasi V:= vsr.1.1.' [m3 Is].l i vsrX .4) u potpunosti opisuje laminarno a sistem (2._=[> oscilatorni karakter =V sr "'f> profila brzina.2. srednje brzine strujanja posmatranih preseka.12) Ako se u nekoj strujnoj cevi ID toka posmatraju dva preseka povrsina Aj i A 2 . osim u nekim jednostavnijim slucajevima.If [ . Elllergijska jedoaciJll3 .1. 2..8) turbulentno strujanje. preseku. vee sarno polje stvarnih brzina.116 Teorijske OSl1ove ID strujanja visini preseka. tada se analiticki iii numericki moze nae! zapreminski protok fluida. koje je dato na s1. tada jednacina kontinuiteta glasi: II.5).f!jivog sirujanja jlttlda.1.1. pri cemu su vsr. a on je odredjen izrazom Ir--r.:B. Jasno je da se u nekom b) c) a) bilo kom strujnom Stika 2..2.13) pd eemu je liz maseni protok fluida. Zato se posredstvom izraza (2.1. pa se zato sa polja vremenski osrednjenih brzina (kod laminarnog strujanja sa polja stvarnih brzina) s1.. jednaciinll! Sistem parcijalnih diferencijalnih jednacina (2. ovakav postupak odredivanja protoka je dugotrajan.7) i (2. prelazi na pofie vremenslci osrednjemh brzina (s1. Ako je fluid stiff/iv.jA 1 := vsr . koja glasi V ~ liT (2. a p srednja gustiria fluid a upreseku.1.3b.

pri cemu je o z vertikalna koardinata uperena navise. tj. U avom slucaju iz (2. pa se promene u druga dva pravca mogu zanemariti. dl .15a) fdp 2 fdp \ \ Posredstvam jednaCine (2. na pI.11 ·dl. Radi kraeeg zapisa uvodi se veliCina w v if njihov skalarui proizvod v v e=--U+ -:=-+gz+ .1.).4. MnozeCi skalarno avu jednaCinu sa elementom dliZine strujnice Jf (s1..1. sto znaCi da je p = pCp). UCiuimo nekoliko pretpostavki 0 strujanju koje se analizira: 1) posmatra se stacionaruo (a / at = 0 ). iz koje posle integraljenja duz strujnice (s1.1.4. 3) Fluid se smart a barotropnim.ii . 2) nestisljivo strujanje (p = const.grad p moze napisati u obliku gradijenta neke funkcije <1)= a sto je zadovoljeno za Jdp / p. Kako je skalarni proizvoc1 grad e .1. dl == de.2. kod cevi. to se iz (2.:= potencijal F = grad [J. tj. (2.' ~2 sila.v ·Jf .Bernulijeva jednaciha za strujnicu e l -e2:=~ v/':.1.1) izmec1ju proizvoljno izabranih preseka 1-1 i 2-2 sledi energijska . Strujanja u cevima su najcesea unutrasnja strujanja i mogu se tretirati kao jednodimenzijska.p . To je moguee uraditi.1. Nairne. U tehnickoj praksi Za ovu klasu strujanja postoji veoma veliki interes.7 r .1. cime se one svode na Ojlerove jednaCine. i. Iz tog razloga u ovom Odeljku jednodimenzijskim strujanjima biee posveeena znacajna paznja.4. koji se poklapa sa osom cevi. Ovakvo strujanje se naziva jednotizine11zjil'!co J'lmjatlje.1) i primenjujuCi prethadne pretpostavke dabija se jednaCina za rad sila grad(v2/2-U dp/ p). jednaCine kretanja (2.2. u Navije-Stoksovim jednacinama nema Clanova koji potieu od tangencijalnih napona (v /':. Tada se uajvaznije promene strujnih velicina odigravaju u pravcu glavnog strujanja s. Za strujanje u polju sile .4.17 == 0). i tada se clan u NavijeStoksovim jednacinama <1).fluld llevir!cozal1. Prema tome sledi da je -1 grad p = grad <1)= grad f~. 2 p 2 kaja predstavlja strtijnu .1.15a) moze se analizirati jedan specijalni slucaj. SHka 2.if +2wx v·dl == v /':...:-~ ~~ p p ~v s 4) Posmatra se strujanje u polju konzervativnih/~> .14) \ .glawli jJravac J'trujanja.15a) se dobija Bernulijev integral OjIerove jednacine .mehtlntc!cu e!lergjju. kada postoji jedan dominantan pravac .1.t-f 2 U ovoj jednacini zbog artoganalnosti vektara x i je ill x v. s~caj kada zapreminska sila ima 8~.1. aka je . .dl = O.2.---::. dakIe.Teorijske osnove ID strujanja 117 uisu pogodui za upotrebu.14) dabij a c1iferencijalna jednacina de:= v t:.1 Na dalje se polazi od Navije-Stoksove. Zato ih je potrebuo svesti ua jeduostavuije oblike iIi uprostiti da bi se mogli resavati "jeduostavniji" strujno-tehuicki problemi.1. (2. Ovaj pravac je oznacen sa s na s1.1b) u kojaj svaki Clan predstavlja neku jedinicnu silu./ z Zl Zemljine teze potencijal je U = -gz. .

pa Se jednaeina (2. dt predstavlja jednacinu bilansa energije za strujno vlakno.2.e2 d~ =dm ~ VeS~~.1. upravo. prvo. a Zl iZ2 visinske razlike ad referentnog nivoa 0-0. i leoji hze da jestrujna energija dui .118 Teorijske oSl1ove ID strujanja 2 p v -. . t (v21 +PI+gzI)pV. Ako se podje ad Rejnoldsove jednaeine (2.15) se. nestisljivog strujanja.2 P 12 P 2 Ie -2- -2- (2.16) resavaju se taka da se sa stvarne kiileticke energije prelazi mi kineticku energiju odredjenu preko srednjih vrednosti.1.1. a dobijena jednaeina u// Z.1. te prema Slika 2.1. pri neviskoznom strujanju fluida konstantna. U tu svrhu jednaCina (2.1. Nairne. ~ -e2 = Ive L1~ . fd koji vaii za nestisljivo i stisljivo strujanje fluida.4. mnozi sa elementom masenog protoka dm = pdV := PVI dA 1 = PV2 dA 2 . ana njoj je jednodimenzijsld karakter strujanja. proizvoljno izabranog.15) treba./// //. a zatim se integrali po popreenom preseku eime se vaznost jednaeine energetskog bilansa prosiruje na strujnu cev.15) nije prihvatljiva za primenu u cevirria gde je jednodimenzijski karakter strujanja.. do tezista taeakaA i B.1.4. pri cemu s l e d i : ' .9) i sprovedu iste matematieke operacije dobija se energijska jednaCina za strujnicu sa vremenski osrednjenim velieinama . 0 cavaju fluidni prostor. Za nestisljivo strujanje se zbog konstantnosti gustine dobija vredriost integrala d P/ p = P/ p.1. .1.1.// z/ . Prema tome i primena Bernulijeve jedlla.dAI=t (V22 +P2+gZ2)pv2ciAz+t(~veL1~dl)d}h.2 tome vaznest jednaCine (2.strujnice.dl I (2. e =2 U + .. prosiriti sa strujnice na strujnu cev. realne strujne cevi (s1. Strogo uzevsi bilo koji od oblika jednaeine (2. i to na sledeCi nacin .1.= const.zz /z / /.16) Integrali u prvim clanovirna sa leve i desne strane jednaCine (2. a i u celom strujnom prostoru (ako je co = 0).15) vaii za strujnicu. Cime se njena vainost prosiruje na strujno vlakno. P P I 2 -2 - -2 - (2. 15c) pn cemu su vI' v2.15b) Na dalje ce se analizirati 'slucaj viskoznog. S obzirom da Bernulijeva jednaCina vaii za strujnicu to ona u obliku (2. . / / /.PI i P2 vremenski osrednjene vrednosti brzina i pritisaka u taekama Ai B preseka 1-1 i 2-2.2) ogranio mz. Cine je ogranieena na jednodimenzijska strujanja. P .1. e1 dn.15b) svodi na oblik: J V P V P 2 v L1v·dl _I_+-L+gz =_2_+_+ gz +' J .

a po svojoj fizickoj sllstilli predstavlja zakon 0.1.sr. za bilo koji presek strujne eevi k.L3a). --+gzc ) mk P k. i vazi da je 8v I ax = 0 gde je x poduzna koordillata.18) koja predstavlja energijslcu jedllaCinu. kratko.k .3 .l PSI' I +gzc )Inl =: ( a 2 -Vsr '2 +-'-+gzc )" n~+ (f Ve LlV )/11.geodezijska visik lla od referelltnog llivoa do tezista povrsine preseka k. zbog ne poznavanja profila brzina. a njihovo resenje glasi Pk ).5. (k== 1.vdZ . a Zc je vertikafuorastojanje . odeljke 2. a takvi profili brzilla se nazivaju razvij{mim. i to izraZene prekostruJne energije po jediniei mase.16) odredice se zbirno.energija.L16).. koeficijenti a k mogu teorijski tacno da se odrede.1.s!1 maseni protok fottda. PSI' 2 • A =-dl. i indekse "e" u clanovima sa visinskim razlikama.17) a" = . U dobijenom resenju Psr. k .Teorijske osnove 1D strujanja 2 2 vie3 1 v ..= 12) .k.k k Ak Tom prilikom pravi se grdka koja se obuhvata koeficijentom akkoji se naziva kocjicijent nel'ClVllomemosti iii popl'Clvni koeficijrmt kineticke enelgije (Koriolisov koeficijent). Ova jednacina je u literaturi poznatakao uopstena Bemt/li/eva jedllaezna. Ovaj koefieijent se. 2-m 119 f f (k .k . treba potsetiti. Dalje. Prema . f (-+gzk ) Pd'/'k P ~ =: (Psr. iz ove jednacine izostavljajuCi indeks "sr" u Clanovima sa srednjimbrzillama i pritiseima.4a i 2. Integrali drugog i treceg clana sa obe strane znalm jednakosti jednacine (2. A Vsr. a l -Vsr. za proizvoljno izabralli strujlli presek llepozllat.). P -2'dA k =--A.sto istovremeno zllaci da tako dobfjena jednaeziza vaz! za i. . Ovde se./c je srednji>S'tnijm~statlckipritisak u preseku k.1.da se krellulo od jednaCine kretanja. da se skalarnim mnozenjem sae16mentnom strujnice dobio Tad. odredjuje izrazom: 1 -3 (2. tj. odrZanju energije svedell na jedinicu mase fluida.058 (a~l) za razvijeni turbulentni i a=2 za razvijeni Iaminarni profil brzilla u eevima kruznog poprecnog preseka (v.A k Ak Koefieijent neravnomernosti kineticke energije iskljucivo zavisi od rasporeda brzina u posmatranom preseku i on je. Medutim. i da se IIInozelljern sa masenim protokorn dobila snaga.1.2) i nadeno je na osnovu vaznosti hidrostatic1cog zakolla raspodele pritislcce u strujnom preseku (p I p+ gZI == const. -+--' pIp 2 I 2 2 Izmedju preseka 1-1 i 2-2 vazi jednaCina kontilluiteta /il == rill == Jil 2 =: COl1st~ pa se iz ( 2 2 prethodlle jednaCine eIiminise maseni protok..S.1.vkeMk' f vsr. u nekim slucajevima kada se u nizstrujnim preseeima profili brzina ne menjaju. 2 VI PI 2 V2 P2 " 'f' =-- (2.1. v '( -3 sr. dobija se jednaCina . Ti razvijeni profili brzina su logaritamski kod turbulentnog i paraboIicki kod laminarnog strujanjai koeficijenti neravnomernosti kineticke energije imaju vrednosti: a=1.vkefA Ie )'-2-mk =:a lc .. Na osnovu resenja integrala iz (2. dakle. dobija se jedilaCina a12+p+gzl =a22+p+gZ2 + I veL'.

ito: CL k v. Konacllo. Nairne.20b) pri cemu gubitak strujne energije Yg ima oblik: hg = Yg / g i naziva se izgubljena visilla. struje se smalljuje. Dahle. .1.1.k Vk Pk (k=1.. /2 -. lla pro u uljlloj hidraulicL BernuIijeva jednacina moze da se napise i u jedllom skracenom obliku.19) i on po svojoj fizickoj sustini predstavlja tad sila izazvanih viskoznim i turbulelltnim llaponima na putn izmedu posmatranih preseka.potencijalna energija strujnog preseka (k=1. u opstemslucaju.4.18) ima svoj fizicki smisao energije. ObIik Bernulijeve jed~aCine (2. Radi kraceg zapisa ovaj clan se oZllacava sa (2. ttlcttpna strttjna energija nekog strujllOg preseka je jednaka zbiru kineticke.1. iIi flp = pYg = pghg i naziva se pad pritiska. oCigledno je da se u nizstrujnim ptesecima odigrava ttansformacijajedllog u drugi oblik ellergije.20c) primenjena na krivolinijskoj strujnoj ceviprbmenljivdg pteseka sa sl. .4.20) postaje: e] = ez + Yg Za objaslljenje nizstrujlle promene strujlle ellergije kotistice se jednacina (2. a zbog povecanja koordinate z potencijama energija strujeraste.20b) je veoma prakticall za primenu.1.120 Teorijske osnove 1D strujanja tome. Oblik Bernulijeve jednacille (2. pritisne i potencijaille energije 2 e k =-p-=CLkT+p+gZk' Pt.3 je jasno da jeu svakom nizstrujl10m preseku strujna energija manja za "gubitak" energije kojise ima izllledu dva posmatralla strujna pteseka.1. Osim Qvog oblika u primeni su jos dva potpuno ravnopravna oblika. dobija se energijska jednacina u obliku (2. kineticica. jet prema .1. svaki Clan jednaCine (2.20) je najceSce u upotrebi. koji glase: 2 VI PI 2 V2 CL l2g +-pgH] =CL 2 "2g+r.3 kod koje presek nizstrujno raste.g+Z2 +hg P2 [m]. 2. (2.2. U ovom primeru zbbg nizstrujnog povecanja poprecnog preseka kineticka energija.1. eksplicitno ne moze odrediti jet se ne poznaje raspored brzina u poduznom pravcu. z3visi od geometrije strujlle cevi u kojoj se odvija strujallje.1. Pojam gu~itka ellergije mora se shvatiti USIOVllO.2). u opstem slucaju.20c) tako da jedllaCina (2.20a) (2. Sa sliIce 2.1. dok clan sa integralom ptedstavlja gubitke strujne energije na putu od preseka 1-1 do preseka 2-2. ) (2. Pk / p -pritisna i gz k . Koji je medusoblli odnos pojedinih energetskih udela u· strujnoj ellergiji svakog nizstrujnog preseka.1.1. Ovaj clan se.1.20) /coja vaZi za stTlijnu cev i operativna je za prakticnu primenu..

1. a 0 cemu ce vise reCi biti u narednom Odeljku. Ox. Tu jednostavnost primene narusava Clan Yg .. t.20) moze Se zaldjuCiti da je ona "relativno" jednostavna za primenu. pri izvodenju Bernulijeve jednacine dobijen je izraz (2.:::flYe(~V'..1. . a Bernulijeva jednaCina se svodi na oblik Slika 2.1. sarna po sebi jedl. ukazati za sta vtdi i /cada mo. 2. PosmatrajuCi bilo koji od oblika Bernulijeve jednaCine (2._ _ C1 ___---r-.1. ili preseci koji se nalaze na konstantnoj geodezijskoj visini i u kojima nivoi tecnosti mimju. pak.21) . --1--1' pzlp a2 vil2 x procesa disipacije prelazi u toplotu.ll. Na kraju treba.Teorijske qsnave IDstrujanja 121 zakonu 0 oddanju energije. otezan naGin odredivanja strujnih gubitaka.1.1. . U slucajevima kada se kineticka energija nekog strujnog preseka moze zane mariti. jos jednom.ze da J'e pn"meni Bemuliieva jednacina.-+gz] =a 2 T+ 2 VI v2 2 p +gz P2 2' (2.2) glasi: ~ = fzYe L'.4. Zato korektno odredivanje strujnih gubitaka zasluzuje posebnu painju. pa je kineticka energija tih preseka jednaka null.U.3.1 : : " . Ovde je razlika strujnih energija izmedu dva strujna preseka (L'. tada treba upravo takve preseke birati za referentne i za njih postavljati Bernulijevu jednaCinu. u principu.j.e2 = Yg) nazvana gubit/com stlUjne enellJije i ona posredstvom e ----c"""'-UJ.0-dl .viz)=~ Ve&~ dx." . p] e]=e2 = canst. tada je primena Bemulijeve jednaCine jedino mOgUca ako se oni eksperimentalllim putem odrede. Bernulijeva jednacina.e = el .20d) a sto nije nista drugo do Bernulijev integral Ojlerove jednaCine za nestisljivo strujanje t1uida. ~ a]T+r.ll!f-. energija se ne moze "izgubiti" vec sarno moze preCi u drugi oblik. . Odeljak 2.1. vaii za strujnu cev kod koje postoji jedan glavni pravac stnijanja.I.l.1. koji posredstvom izraza za turbulentne napone (v.1. tada se fluid koji struji smatra neviskoznim. ako se ne znaju koeficijenti neravnomemosti.-_+_ Yg . Ako se pri nekom procesu strujanja gubici strujne energije mogu zanemariti (Yg "" 0).---.aka Huli.19) za gubitke energije na putu izmedu dva stmjna preseka. i uglavnom se koristi kod problema spoljasnjih strujanja.. Dak1e.WJ. jer izabrani stmjni preseci treba da imaju poznate koeficijente neravnomernosti.i7ydY+L'. (2. iIi je. a to su samo preseci sa razvijenim profilima brzina.lU.5.I.20d) je veoma retIeo primenljiva. Gubid strujue cnergije \ \ U Odeljku 2. moze da se postavi za bilo koja dva strujna preseka nekog jednodimenzijskog strujanja. U suprotnom. Pri izboru preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina treba bitiobazriv. U realnim uslovima strujanja jednaCina (2.cdx+L'.4.1.

jednaki nuli i ostajesamo integral po omotacu-ziciu strujne cevi Ao ' tj.dV = A PI --dA e = Ad1V't. za simetricllo razvijeno stmjanje. Nairne.21a) pri tome ga transformisuci na obHk zapreminskog.5. a zatim povdillSkog integrala. pri cemu sledi tl~ pdV = ~ (t ~: dV)dl. (2.:: . posrnatrajmo jednu strujnu cev sa s1. VracajuCi se sada izrazu (2.1.= vp .21a) ce se pomnozitisa elementom mase pdf.21a) maze se napisati u neSto jednostavnijern obliku pogodnom za prirnenu. A'tjn Ac J pA ciAe . pri cemu su illtegrali po povrsinama Al i A2 . povrSinom poprecnog preseka A i zapreminam dV=Adl. odnosno tenzor. v. I (i=1.2. preselea A i tangencijalni na povrsini omotaca dA =Odl. Sada se izraz (2. komponenata napona 't j = 'txxnx +'t Jy l1y + 1: zz n z = 'tjjnj gde je nj (i=I. Element strujne cevi definisan je duiinom dl. gde je i1 vektor spoljasllje normale na povrsinu Ac' Integral po kontrolnoj povrsini Ae rastavlja se na tri integrala. dobija se Yg ::::.21) svodi na Y:::: --"dx..f.21a) 1 Izraz za gubitak energije (2.3) jedinicni vektar pravca xj .5.1.1. 1 KoristeCi tom prilikom vezu izmedu povrsinskogi zapreminskog integrala. tj zida cevi ('t.2. / ax. f r . U cilju dalje analize izraz (2.3).21b) Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati geometriju strujne cevi i tangencijalne napone na zidu cevi.1.22) .122 Tearijske asnove ID strujanja 1z razloga jednostavnosti pisanja uvodi se oznaka za viskozne i turbulentne napone 't jj _:::: PVeau. g 1m f pox.v dt I fl.1. kao i Cinjenicu da je pri nepromenjenom protoku Yg = canst" dobija se gubitak energije po jedinici mase (2. ::: 'leOUj /OXp gde jeT]..1. Na njegovu kontrolnu povrsinu deluju normalni naponi na povrsinama protocnog Slika 2. duzine I koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Ae = AI + A2 + Ao' gde su Al i A2 povdine protocnih poprecnih preseka 1-1 i 2-2 i An s --C> povrsina omotaca.1. • r 't. a zatim integraliti po zapremini V. Za daljirad prakticno je uvesti vektor. (2.1.2. = pVe elcvivalentni koeficijent dinamicke viskoznosti.j --)0 't w)' gde je 0 obim preseka povrSine A.1.

zbog gradijenta brzine. Dakle. to izrazi (2. rnedudejstva fluida i cvrste granice zida. odnosno da kada god dode.oznaka· fA' IrnajuCi u vidu da poduzni profili brzina nisupoznati.?()zmin i turbuientllim llaponima na putn izrnedu dva strujna preseka sveden na jedinicu rnase. Strujanje na nivou rnikrovrtloga se odriava u svirn nizstrujnirn presecima sa razvijenirn profilirna brzina. ipak. postoje dye gl1lpe gubitaka.1. strujanje na nivou milaovrtloga se kao takvo odrZava. Naponi llov! ax. Takode je jasno da.Teorijske oSl1ove ID strujanja 123 Na osnovu izraza (2.. stvara se rnakrovrtlog koji oduzirna energiju od prosecnog strujanja. kod turbulentnog strujanja moze se govoriti 0 strujanju na llivou rnakrovrtloga i strujanju na nivou rnikrovrtloga.1. tj.1. i gubici usled trenja . iz bilo kog razloga. objasnjavaju prisustvorn napona u fluidu.22) '(ijclA predstavlja ukupnu silu "trenja" izazva- t nu viskoznim i turbulentnirn naponirna. Na nekirn lokalnim otporirna rnakrovrtlozi se i ne stvaraju a gubitak energije je izazvan promenom poprecnog preseka iii prornenorn pravca strujanja. koristeCi izraze: Vajsbaha IYi. a to su mesta sa slozenorn geornetrijom strujne cevi. i\ko nizstrujno vise nerna geornetrijskih prepreka na koje nailazi fluidna struja.1. zbog prisustva gradijenta brzine prosecnog strujanja.21) i (2. su posledica viskoznosti fluida. upravo.. ukoliko su gradijenti brzina veCi. I := (2. Nairne. pa se zbog toga kaze da je turbulentno strujanje sa jasno utvrdenom hijerarhijskorn strukturom vrtIoga.rnakrovrtloga do najrnanjih . pa se gubici energije na takvirn mestima llazivaju iokail1i gubici energije.22) za odredivanje strujnih gubitaka irnaju sallIo teorijski znacaj.srvaraju. u izrazu (2. tada su i intenzivniji gubici energije. se generisu . dakIe. ventili i s1. Tako stvoreni makrovrtlog putujuCi niz struju raspada se sve do najsitnijih vrtloga . i.). Prema tome.rnikrovrtloga.22) dolazi se do sustinskog objasnjenja 0 poreklu strujnih gubitaka. a to su preseci strujne cevi koji se nalaze u pravolinijskirn delovima cevovoda. turbulentni naponi pv/8iJ ! ax.1.amlz vis. usled cega u fluidnoj struji postoji gradijent brzine prosecnog strujanja av I ax. Na nekorn rnestu gde je slozen geornetrijski oblik strujne cevi (na pro krivina). zato se gubici na takvim delovima nazivaju gubicirna na pravolinijskirn deonicarna. odnosno kada su vece neravnornernosti u profilirna brzina. Strujni gubici se.rnikrovrtloga. ito: gubici na lokalnirn otporirna . pa ceo izraz predstavlja rad sda prottzrokol. ili krace gttbici uJ'ied tnm/a.23) . v. Zakljucuje se da su gubici direktna posledica gradijenta brzine. Strujanje na nivou makrovrtloga odvija se na onirn rnestirna u cevovodu gde postoje usiovi za njihovo stvaranje. Torn prilikorn obe grupe gubitaka sracunavaju se kao velicine koje su proporcionalnc kinetickoj energiji odredenoj sa srednjom brzinorn strujanja.oznaka 11. zakljucuje se da kod turbulentnog strujanja postoje i vrtlozi razliCitih veliCina. Prerna tome. rnogli odrediti strujni gubici koriste se eksperirnentalne ili poluempirijske rnetode. ad najveCih . S druge strane. Da bi se. do prornene u profilu brzina stvaraju se uslovi za nastajanje strujnih gubitaka. Ova rnesta se u cevovodu nalaze na poznatirn lokacijama (krivine.

1..1.A j .1..hidraulicki radijus i DfI-hidraulicki precnik. u kome je S . Glllbici lllslcd trcnja 2. 1z jednacine ravnoteze ovih sil~ PIA . 4RH 2 DH 2 (2. -"".' A.J Dh J=1 j (2...' . J=1 } == '" D~j Vi 1=1 2+ '" L.-_.. Zamenom izraza (2.2.. dobija se pad pritiska izmedu strujnih preseka 1-1 i2-2 Ol· Ap == PI . U tu svrhu . Darsijeva formula U ovom Odeljku bite izlozen nacin odredivanja pada pritiska u pravolinijskim delovima cevovoda."...27) u (2. ...9... povrsine preseka A i obima preseka 0. odnosno gubitka usled trenja. to ce se ukupni strujni otpor..27) 'tw = Cf '2 pv pri cemu je Cf faktor proporcionalnosti. da je to velicina proporcionaIna kinetickoj energiji strujnog preseka odredeno' sa sredn'ombrz.-"'C.1..1.P2 == 'tw A . Kako u cevovodu ima vise i lokalnih otpora i pravolinijskih deonica._". v2 J "2' == '" L... I ..25) gde je N . odrediti kao N Yg M N 2 M /. RfI .:js~n:~ jne cevi izdvoji i posmatra njegova ravnoteza.~-..... ".1).YI..26) dobija se pad pritiska I v2 I v2 Ap == p A .1.v ..koeficijent trenja.1 Za odredivanje tangencijalnog napona na zidu cevi koristi se pretposta'vka.~...28) .2 se nalaze na meduL3- 9--' ~_Pl_.1. pri potpuno razvijenom laminarnom iii turbulentnom strujanju. (2.5..-. kroz koju fluid struji srednjom brzinom v.-""....'-. 2. ..posmatrace se jedna pravolinijska deonica cevovoda konstantnog i proizvoljnog oblika poprecnog preseka (v. == PIA i P2 = P2A. 4RH 2 Dw 2 ' ~ ~ ~I~ ~ faktor trenja.1.-_..1._- .5.. 1 i (2.fi'F·!I_.26) Slika 2.YA.""'. koja se potvrdjuje dimenzijskom analizom.' """. pri cemu su: A .5.i 1=1 + '" L.124 Teorijske osnove ID stnljanja za odredivanje strujnog gubitka na lokalnom otporu.\ ~~~: o~:r~~. tada u presecima 1-1 i 2-2 deluju sile pritiska r.1. ".''.P2 A -'twOl= 0. izmedu dva strujna preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina.broj lokalnih otpora i Ai .koeficijent lokalnog otpora. a.srednja brzina prvog nizstrujnog preseka. (2. ~ ~w "".. Posmatrace se samo jedan deo strujne cevi izmedu preseka F 1 i 2-2 koji 1 _ Lb. .-.24) za odredivanje gubitka usled trerija.= A . - '''''~'t''---.== pA.. ' -.1.1.s1.1.. -~-"".' -_. .duzina cevi. i Darsija 1 v2 I v2 y: = = A ...C"'-".1.. -C"'.1.l:nom strujanja .".broj pravolinijskih deonica. a na zidu cevi sila otpora trenja Fw == 't waf."".5.1.-.

d '" ! karakteristika strujnog prostora (precnik cevi.p I v2 I v2 Y =:-==A-/j. i leao takav on ima znacajan uticaj l1a koeficijent trenja. u narednim Odeljcima. ventila. racvi. cia je koeficijel1t trenja veliCina koja zavisi od Rejnoldsovog broja (Re) i relativne hrapavosti zida cevi (BId)..2) a ciji uti~ A V r--'.>i turbulentnih napona na zidu i od geometrijskih '. dimenzijskblllanaJizoID.sI. U sillcaju da fluid ne struji kroz ceo presek cevi (iIi kanala).2. odnosno: A=: ACRe. prakticno. pravolinijskih deonica itd.2 = . 81 d) (2. Izraz (2.1. .1. a to je kruzni oblik cevi unutrasnjeg precnika d (A == d 2 rr. one je prisutno i kod: krivina.to/mulu koja SlllZi za odredivanje pada pritiska II pravolinijskim delovima cevovoda.-.1.31) Re.2 delovima cevovoda ono je jedini gubitak strujne energije. pri tome imajuCi u vidu da se naponi na zidu sastoje ad viskozne i turbulentne komponente.··-'·-m.1.l.. 1 !. dok u pravolinijskim Slilca 2.p= PA-::::? (2.1. (01-::--1.2 (J-l-.30).28) predstavlja uop. -13 hrapavosti zidova i s1.1. / 4.:sijeFlt . Pokazuje se. Kod lokalnih otpora trenje na zidovima predstavlja sarno deo UkUpllOg gubitka energije.1.Tearijske asnove ID strujanja 125 hidraulicki radijus i DH =4RH = ~ hidraulicki (ekvivalentni) precnik cevi.jnoldsov broj Re = vd I v je bezdimenzijska velicina koja predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila u fluidu i sluzi za odredivanje reZima strujanja.5. Zato se strujanjeu pravolinijskim delovilIl~ cevovoda izdvaja u posebnu grupu problema. RH == 2. na pr. na pravilno odredivanje koeficijenta trenja A. gradijenta brzine prosecnog strujunja. uy iz koje sledi da je koeficijent trenja bezdimenzijska veliCina koja zavisi od rnnogih veliiSinu.5. ~ KoristeCi izraz (2.= 4Cf koeficijent trenja. te se tada opsta formula Darsija svodi na obHk IJ. Dahle.151. dobija se relacija za koeficijent trenja (2130) . (v. Zato ce se ovom koeficijentu.27).) hidraulicki precnik ima vrednost DH == d = 4Rfj.--pvxVy)y=O 81:".. koji je inace najcesce u primeni. A=4 Cf = . 2.29) g P d 2 d 2 Primena ovog izraza svodi se. srednje brzine po preseku. lFizicb tuma. pv 8 av -.1. u kame je t. posvetiti vise painje. Aka se posmatra specijalni slucaj oblika poprecnog preseka.ftelZu Da. vee same kroz deo preseka povrSineA tada velicina 0 predstavlja obim okvasenog dela cevi (ili kanala).T .1. S obzirom 'V f da Sil tangencijalni naponi na zidu prisutni na svim zidovima koji ogranicavaju strujni prostor dl2 to za posledicu ima da je trenje prisutno na svim cvrstim granicarna strujnog prostora.6enje koe[idjenta trenja. kao sto su: fizicke karakteristike Huida (viskoznost). pv 6* r I \ \ ..> caj nije oCigledan iz izraza (2.0 == drr.

5. eliptickog i nekih drugih oblika poprecnog preseka.5. te sledi . te zato brzina nije funkcija poduzne koordinate x. kao i da se promenljive p i v mogu razdvojiti.1.1.3a. U opstem slucaju strujanja fluida kroz cevi tangencijalni naponi na zidu nisu poznati.30) uvek ne moze direktno primeniti. U zavisnosti od nacina odredivanja tangencijalnih napona na zidu strujnog prostora.2. koje se ima izmedu preseka 1-1 i 2-2 sa s1. cevi se dele na: a) A:= ACRe) .32) mogu zameriiti obicnim. dobijaju se jednacine: 1 8p 8 2 v 18v 0:= ---+ vC-+--) (2. te se zato izraz (2.1. KoefidjclIllt trellja mmtraSnjih iaminarnih str1lJ!janja 0) Lominorno strojonjc 0 cevimo Kro.hidraulicke glatke cevi. trecu grupu reSenja Cine rezultati dobijeni primenom raznih eksperimentalnih metoda.8 f d) . b) A:= A(Re. S druge stTane strujartje je razvijeno. resenja za koeficijent trenja mogu biti: egzaktna. Treba napomenuti da jedna te ista cev moze da pripada svakoj od ovih grupa. 1.1.3. sto se zakljucuje iz jednacine kontinuiteta (2. Konacno. Ovu grupu Cine resenja za koeficijent trenja laminarnih strujanja u cevima kruznog.fnog poprecnogpreSI!KO Posmatraee se nestisljivo (p=const. 2.1.33.1.1.hidraulicki potpuno hrapave cevi. 1.) stacionarno (of ot = 0) laminarno strujanje u cevi kruznog poprecnog preseka.32) pax or2 r or O=oplor ovlox=O (2.34). odnosno da je p=p(x).1. 1. Ovo za posledicu ima da se parcijalni izvodi iz jednacine (2. Ako se ovi preseci nalaze dovoljno daleko od lokalnih otpora I strujanje ee biti razvijeno I~--------------~------~----~ jednodimenzijsko (v = v x' vr := v<p = 0) i osnosimetriCllO (8/ 8<p = 0).34) Iz jednaCine (2.1.hidraulicki hrapave cevi.126 Teorijske osnove ID strujanja U zavisnosti od medusobnog odnosa uticaja Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti. sto znaci da se u svakom nizstrujnom preseku ima isH prom brzina. i c) A:= A(8 f d) . napisanih u polarno-cilindricnim koordinatama.3) i jednaCine kontinuiteta. poluempirijska i eksperimentalna.3 a (2.33) sledi da pritisak nije funkcija od poprecnekoordinate r. U poluempirijske izraze za koeficijent trenja svrstavaju se svi oni izrazi koji su dobijeni koriseenjem poluempirijskih modela turbulencije. U egzaktna reSenja za koeficijenat trenja svrstavajuse sve one formule koje su dobijene iz tacnih reSenja Navije-Stoksovih jednacina.5. Prime nom ovlh pretpostavki iz sistema Navije-Stoksovih jednacina Slika 2. 1. vee je samo funkcija od poprecne koordinater (v=v(r)). a sto zavisi od rdima strujanja u njoj.

Na osnovu zakona promene brzine (2.36) iz koga se primenom granicnih uslova: 1) 1"=0.1. P == P2' i ima vrednost C == I:!.1.1.1.Teorijslce oshove 1D strujanja dp d 2v dx == 11( dr2 127 +.Rejnoldsov broj. 3' ' i zakon raspodele viskoZllih napona u preseku dv 411 v . == vs2Rlv 64 r:--64l => ~.pR2 /4111 maksimalna brzina u preseku.l.35) Kako je p=p(x) a v=v(r) to leva i desna strana jednaCine (2. koje se nalaze na medusobnorn rastojanju 2b. '=-11-=--1' dr R2 (2.. vidi se da koeficijent trenja zavisi sarno od RejnoldsovOgbioja. (2. tada se Opsti sistem diferencijalnih jednaCina (2.411 1"2 -I.3-4) svodi na oblik . /.1. 1 v(r)2rndr =-v 2 max' 1 fll3 a. 1 dv 1d dv (2. dole se maksimalna vrednost nalazi na zidu cevi = 411V8 IR. v=O odreduju konstante integracije CI = i C2 == L'R2 1411.) stacionarno (3/ at =0) jednodimenzijsko (v x = V. Ako je problem odredjen razlikom pritisaka I:!.ptlrtlboliCki zakon promene brzine u poprecnom preseku ° v(r)::::~(R -r I:!.35) moraju biti jednake istoj konstanti.38) Izraz (2.1. dr (I' dr):= -C .- I R2rc fR 0 .1. P == PI i x=l.38) pokazuje da se viskozni naponi linearno rnenJaJu sa prornenorn koordinate r.p I I.p:= PI .3b).P2 ova konstanta se odreduje iz dela diferencijalne jednaGine (2. Oni imaju rninimalnu vrednost u osi kanala '0:::: 0. dr) == 11. dvldr=O i 2) r=R.39) u kome je Re == vs2R / V= vsD Iv .1.CIlnr + Cz (2. VY = v z == 0) laminarno strujanje izmedu dugackih paralelnih ploca (s1..35) dobija se opste resenje za brzinsko polje C v(r) =.35) dpldt=-C i granicnih uslova za pritisak: x=0. Zamenom napona 1: w u relaciju (2.1.37) u kome je vmax = I:!. Iz dobijenog resenja za A. .1.p 2 2 )==vmax[l-(:R) I" 2 1 (2.::::-v·(r)2rndr=2 3 R 2rcv s 0 korekcioni koeficijenti koliCine kretanja i kineticke energije [ 3 =1 2 -2 R rcv s fv R 0 2 4 (r)2rrcdr=.37) odreduju se: srednja brzina strujanja u preseku V s :::: .1. 1z druge od diferencijalnih jednacina (2.36) dobija se .1. sto znaCi da se pri larrunarnorn strujanju u cevima sve kruzne cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.S.30) dobija se izraz za koeficijent trenja larninarnogstrujanja-u cevima knrlDOg poprecnog preseka: . 'w 81: w A. 2. Zamenom ovih konstanti u jednaGinu (2.) Loul-inorno slrnjonje izmed'n porolelnih ploeu Ako se posmatra nestisljivo (p=const.1.= pv.1. koja se ima na osi cevi (r=O).

. koje glase (pj-P2)2b·l='t w 21·1 .1.) 2] .P=Pj-Pz=p}"Jf2b.42) pv" u kome je Re = 2bvs Iv .40) dobija obicna diferencijalna jednaCina dp dZv dx "" Y] dr 2 = -c . PoredeCi izraze (2. Slika 2.1.2 =: Re ' (2.1.1. Cime se iz (2. !J.3b I u ovom slucaju. iz istih razloga kao i kod kruznog preseka.42) pd istoj karakteristicnoj dimenziji strujnog prostora (D:. prelazi se sa parcijalnih na obicne izvode.1.. v=O..1.40) o= Op / oy. v = V max ' dv/dy=O.1.1.l2. Primenom izraza (2.5 .Rejnoldsov broj.39) i (2.41 ) Cb /2y].1.41) dobijaju se: srednja brzina u preseku "s = 2b 1 fb 6 -b v(y)dy::: 3' vmax ' 35 ' 2 koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja 1 /3=--.fb z 2bvs v (y)dy=- 2 -b 5 dv 1 ·fb 3 u = _ · v (y)dy 3 2bvs -b 3Y] v s i viskozni napon na zidu rayne ploce 'tw = -Y](dy)y=±b :::: -b.128 Teorijske osnove ID strujanja lop 0 " O=---+Vp OX c3y2 ' 2 (2..p' x / I (C:::!J.p I I) i brzinsko polje u obliku V(Y)=-2y]y +C1y+C2 2 C 2 • Koriscenjem navedenih granicnih uslova odrvdjujll se konstante C2 ::: C1 = 0 (2. 2) y=±b . Konacno.::: . primenjujuCi jednaCinll ravnoteZe sila koje deluju izmedu preseka 1-1 i 2-2 i Darsijevu formulu. posle cega se dobija resenje za brzillsko polje tlp 2 Y V(Y)=2y]I( b 2 -y)=v max [1 -(-. cijim se resavanjem dobija linearno polje pritiska p(x) =PI -!J.41) pokazllje da i za laminarno strujanje izmedu paralelnih plota vazi parabolicki zakon raspodele brzina. Izraz (2. dobija se izraz za koeficijent trenja laminarnog strujanja izmedu paralelnih ploca 4'tw 24 ').: 2b) zakljucuje se da je koeficijent trenja kod krliZnih cevi za 8/3 putaveci od koeficijenta trenja laminamog strujanja izmedu paralelnih ploca .v.1. II 2 kome je vmax = tlpb 12Y]1 brzina u osi kanala.. OV / ox = 0 koji se rdava koriscenjem granicnih uslova 1) y=O.

. pri laminarnom strujanju. Izraz za koeficijente trenja.. Koeficijent trenja okruglih i neokruglih cevi.3.1.10 0.. Re=v Re 3a 2 _b 2 Krnzni procep a.. .r//.. n =bl a . tacnim resavanjem Navije-Stoksovih jednaCina. .1. Tom prilikom dobija se struktura izraza za koeficijent trenja A= A IRe.50 2 1. }\leo cev nije kruznog vee nekog drugacijeg oblika poprecilOg preseka. pri cemu je koeficijent A funkcija od oblika povrsine poprecnog preseka. tada se. ~ 2a l+alb A=:Re b 0 0. A alb A de / a Pravougaonik D ~ {.5.5.2".'! d A=~ Re A= 64 (1-n)2 Re 1+n2 +(1-n 2 )/lnn .Teorijske asnove ID strujanja 129 c) Laminarno strojanje 0 ccpima razliififog o/Jlil:n U paragrafima a) i b)ovog Odeljka dobijenisu teorijskitacni izrazi za koeficijent trenja laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog preseka (izraz (2.1.3.333 96 85 76 73 69 62 \ Tabela 2.1. u nekim slucajevima.~ ..1.20 0. a '~ .1. Ravnostrani trollgao Kvadrat 3 J3 a a . 'c II. == 160 3Re I A=J2 Re .39» i izmedu paralelnih ploca (izraz (2.r 8ab 3(a+b).. . de =4RH Ek..25 0.33 0.. I NII// N . . za cevi najcesce neokruglih geometrijskih oblika dati su u tabeli 2..600 1.667 1..504 1.... takode.42». dolazi do izraza za koeficijent trenja.818 1.. Re=vDH I v 2 2 vb A = 64 a +b ..-' (j) 2(a-b) Elipsa fJ2P: i:s '0' aL""J a a' ~ alf \.'I:.-1: a..-vivalentni i precnik Oblik preseka cevi Paralelne ploce Geometrijski prikaz Izraz za koeficijent trenja (Re = V de I v) A=Re ' 24 :::I[~:'::::: 4b 2vb Re=-V Krug ® .".

=-dx rdr "dr rx rdr v t rdr (2.-.8) i Rejnoldsa (2.46) pokazuje da u poprecnom preseku pritisak zavisi od fluktuacionih karakteristika brzinskog polja. koje je prikazano na s1. vr == v'I' == 0) turbulentno strujanje u kruznoj cevi precnika D=2R.1.1.44). napisan u polarno-cilindricnomkoordinatnom sisternu.z fR (--. Integraljenjem jednacine (2. da je v =vCr). t.2.47) dobija se zakon raspodele ukupnog napona u poprecnom preseku .1.5.-[ r('l1--pv v ) ] = -d [('t +'t )l I d (n).9). 0= ---+--(r-)--___:(rv v) pax rarBr rar rx (2.46) r Izraz (2.).2 1-.1.43) prrr r r" 1 ap v a av 1 a -.1.1.4 definisani problem sis tern diferencijalnih jednaCina kontinuiteta (2.1.1. Zarnenarn ove diferencijalne veze u jednacinu (2.130 Teorijske osnove ID strujanja 2.1..-. Iz jednaCine (2. Odredlv311Rje IlmeficijclIRta tJrcmIja tllllll"lh>ulclllltllRog strmjamja m cevima Posmatrace se razvijeno." (2. dok su V~2 .1.1.2 -v'I' .1.43) dobija se novi oblik -(p+pv' )=-(v' -v') ar a- 2" r 12" 2" 'P r r iz koga se integraljenjem u granicama od r do R (p = Pw' v~2 promene pritiska u poprecnom preseku = 0) dobija zakon (2. stacionarno (a/at = 0).1. Iz ovog izraza sledi daje na zidu cevi (r=R) pritisak funkcija samo od poduzne koordinate pex) = Pw(x).1.45) slegi da brzina v ne zavisi od koardinate x. pritome imajuCi u vidu da je v =vCr) dobija se novi oblik ove jednacine r p (x. v~2 i v~v~ odgovarajuCi turbulentni naponi.43-44) v je srednja brzina po vremenu.1. Za ovako I X -Il> Slika 2.41. osnosimetricno (a / acp = 0).1.viskozna komponenta napona.5. svodi se na oblik: lap 18 -.47) u kome su 'tv == l1av / dy . te zato vati dpw / dx = ap / ax. . jednodimenzijsko (vx = V. Nakan transforrnacije jednaCine (2.= .1.44) av / ax = 0 (2.1.5.4.turbulentna komponenta napona i 't == 'tv +'tt-ukupni tangencijalni napon u nekojposmatranoj tacki preseka.j.1. 1 -r . nestisijivo (p=const. (t) dr vr dpw 1 d cfV -. 'tt == -pv~v~ .45) U Rejnoldsovim jednacinama (2.r) == Pw .PVr + P -.2 0=---8 ---8 (rv )+-V.

52) sa VB oznacena je srednjabrzina strujanja u preseku.48) dy ..4. TuuriHlllleJ!lltlmO 5ltrujaJ!llje 1m "y +"[ "w "w =~ R' (2.Teorijske osnove ID strujanja 131 dV 1 dpw (2. Na ovorn dijagramu u zavisnosti od medusobnog odnosa viskozne i turbulentne komponente napona razlikuju se tri oblasti.52) koja moze da posluzi za odredivanje koeficijenta trenja turbulentnog strujanja u cevima.1.51) Koriscenjem izraza (2.1.1.. dobija se relacija .turbu!entno jezgro u kome su dominantlli turbulentni naponi (Ot »1:"). (2. i 3) 0'" 0t . sledi i vrednost napona na zidu cevi 1 dpw' "w =.1. Ucesca viskozne i turbulentne kornponente napona u ukupnorn tangenc~ialnorn naponu prikaiana su na dijagramu sa s1.S.38) koji vaZi za laminarno strujanje i (2.1. r x 2dx· iz koga. (2.v!skoznipodsloju korne su dominantni viskozni naponi (1:" »o[) . 2) 1: t ~ 1:" .48 i 51). U izrazu (2.1.prelama ob!aJ'i u kojoj su viskozni i turbulentni naponi istog reda veliCine.5. Za turbulentno strujanje u cevima ne postoji tacna teorijslco rdenje 113 osnovu kojega bi se odredili naponi u preselru. kod turbulentnog strujanja ukupni napon se sastoji od viskozne i turbulentne komponente. dok je njegova maksimalna vrednost na zidu cevi o(R) = ow' Na osnovu izraza (2.1. ito: 1) 1:"'1:.1.1.30). sto strukturu turbulentnog strujanja 6ni znatno slozenijom od laminarne.1.1.1.49) 2 x tako da se konacno dobija zakon raspodele napona u poprecnom preseku 1:=rr.50) koji vazi za turbulentno strujanje zakljucuje se da se tallgencijalni naponi u preseku kruzne cevi menjaju po linearnom zakonu.pv'v' = . (2.1.50) pokazuje da se tangenCijalni napon u preselm linearno menja sa koordinatom r.r ~= Izraz (2. ledna od osnovnih veliCina poluempirijske teorije turbulentnog strujanja je brzina trenja v*.2. i da napon ima minim aInu vrednost na osi cevi . a samirn tbn i koeficijent trenja.28.1.(0) = 0.d R . pod kojom se podrazurneva upotreba pojednostavljenog modeia turbulentnog strujanja u kome se neki koeficijenti odreduju na osnovu eksperirnentalnih rezultata.1.\. 2. Ova pote§koca prernoscava se po!uempti-tj:rkom teorijomturbulentnog strujanja. Na dalje ce se razmatrati dva posebna slucaja turbulentnog strujanja u cevima i to kada se one h-etiraju leao hidraulicki·glatke i hidraulicki hrapave.4U..=8(v*lvB )2.50) Md:rsulliclld gIatkim cevima Za odredivanje odnosa brzina v *Iv s u hidraulicki glatkirn cevima maze se koristiti a) uruverzalni turbulentni profil brzina . na osnovu koje se odreduje tangencijalni napon kao 1: = pv*2 . Medutim.... za r=R. ili (2.

7510gy'.. 10 prelazna oblast (5 <y+ < 30) i .53) (2. Kao rezultat odgovarajuCih proracuna dobijaju se formule Blazijusa i Prandtla za odredivanje koeficijenta trenja.53-56).1.1.1.105 8 9.56) :*==c(n)(V:Y )l/n.5.1.1.1. Ekspol1ent stepenog zakol1a n i koeficijent C(n) zavise od Rejnoldsovog broja.51ny+ + 5.2. logaritarnslea oblast (y + > 30).5. Kod 25 univerzalnog turbulentnog profila 20 brzina postoje tri zone ito: + V 15 viskozni podsloj (0 < y + < 5) .2. 30 Graficki prikaz funkcija (2. y + == v * y I v . Za dobijanje ovihforrnula koriste se stepeni zakon (Blazijusova formula) i logaritamski zakon (Pral1dtlova formula) za razvijel1e turbulentne profile brzina. U slucaju turbulentnog strujanja u hidraulicki glatkim cevima univerzalni turbulel1tl1i profil brzina opisal1 fUl1kcijama (2.koeficijent stepenog zakona koji zavisi od eksponenta n.S.1. 5.6 3. odredene su na osnovu eksperimel1talnih rezultata brojnih istrazivaca.10 6 Tabela 2.54) (2.1. Granice brzina. (2.5356) dat je na s1. Univerzalni turbulentni profil poprecnom preseku.3.l.4). zone su u direktnoj vezi sa vee datim· odnosima izmedu 10 100 1000 l.+ -3.+5.55) (2.53-55) veoma dobro moze da se aproksimira stepenim zakonom (2. 1.1.10 6 9 10.4.510. Uticaj Rejnoldsovog 10 broja na eksponent stepenogzakcina~ 11.5 b) stepeni profil brzina pri cemu su: v+ == v I v * .1.74 5 5.1.56). 1. y-koordinata koja se meri od zida cevi (s1.56) lS.1.5 .5. koji zavise od izbora merodavnog razvijenog profila brzina.bezdimenzijska koordinata.1.132 Teorijske osnove ID strujanja 0<y+<5 v+ == J 11.57) koji se nakon primene za osu cevi . L4.1. izmedu ovih zona.71 1. 5<y+ <30 30<y+ (2.bezdimenzijska brzina. leao i konstante u funkcijama (2.10000 viskoznih i turbulentnih napona u Slika 2. 5 o Ie Re n C(n) 10 7 8.1. n-eksponent stepenog zakona i C(n).5 Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki glatkih cevi mogu se koristiti dva razlicita pristupa.5 == 2.1. Ova zavisnost utvrdena je eksperimel1talno i data je u tabeli T.2.2. 0) Blozijusopo formulo Razvijel1i turbulentni profil brzina u hidraulicki glatkim cevima opisuje se stepenim zakonom (2.

3164/Rell41 (2. i v m brzina u osi cevi. ex =:: 40817 == 1.. 2vm v·2rndr =:: R2 fR 0 r lin (1.1.1. (2..1.1. odeljak 21. = 2.1.5 n=7 i C(7)=8..56. (2.2. \ \ .)n+l ( _ _ )n+l Ie -? n+ 1 .1.74.59) u kome su: y i r koordinate merene od zida i ose cevi.1.1.63) koja vazi za turbulentllo strujanje u hidraulicki glatkim cevima u intervalu Rejnoldsovih brojeva 4000 <Re< 10 5 • Za posmatranu vrednost eksponenta stepenog zakona 11=7. 0 4n2(n+2) V* Vs .R) rdr =V11l 2n2 (n+l)(2n+l) .62) se svodi na Blazijusovu formulu IIe=0.5). 1 i ex::::. Poredjenjem vrednosti koeficijenata ~ i a za stmjanje u cevima pri razvijenom laminarnom ( B= 4/3 i ex.02 .1.- n+5 [ (n + 1)(2n + 1) J "/(n+l) 2 C(n)n 2 --"'-Re 2/ (n+l) . V==Vm => V': v = CC n )(7)1/n *R .1.01 i ex =:: 1.2:1.1.62) u kojoj je Re == 2Rv s I v Rejnoldsov broj.snove ID strujanja 133 y=R. (2.60) i koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja ~=-/-1v22rndr= (n+I)(2n+l)2 R 'ltV.30521 Re l/4 • Dobijeni izraz za koeficijent trenja nesto malo odstupa od eksperimentalnih rezultata Blazijusa. 0 4n4(n+3)(2n+3) PrimenjujuCi odnos brzina Vs en Re dobijen iz relacije (2.64) vm Povecavanjem vrednosti eksponenta 11. iz izraza (2.03 cime turbulentni profil brzina postaje ravnomemiji. ~ =:: 49 =:: 1.58) svodi na oblik: (2. Zato je izvrsena korekcija koeficijenta C(n) na vrednost C(7)=8..1.3a) i razvijenom turbulelltnomstrujanju (~::d i ex::::. a=-1-1v32rndr= (n+l)\2n+l)3 . na pI.60) sledi formula za koeficijent trenja _=:: V . Ako se za vrednost eksponenta stepenog zakolla uzme vrednost iz tabele T.Teorijske o. dobijaju se karakteristike razvijenog turbulelltnog profila brzina Vs 49 50 43200_ =:: 60 . dobijajuse vrednosti ~ = 1. T.lL 2 -L (.1. Primenom profila brzina (2..1.62) sledi izraz za koeficijellt trenja Ie =:: 0.5.1. (2. Sa ovom vrednoscu izraz (2. na 11=10 a sto vaZi za visoke vrednosti Rejnoldsovog broja (v. 1) zakljucuje se da je razvijeni turbulentni profil brzine ravnomerniji od laminarnog.!1!.52) i (2.058 (2.61) R 2 7CV. i izraze (2..1. Dobijene vrednosti za koeficijente ~ i ex upucuju na zakljucak da se kod razvijenog turbulentnog strujanja u cevima moze smatrati da je ~::::.60-61).58).59) odreduju se: srednja brzinastrujanja u preseku Vs =:: R 2n 1 fR 0 . respektivno. tada iz (2.1.

v* y y koji se naziva zakon de/ieila brzine.1 c 3 -Ii: = ..9112 .1. kaleo je vee receno u Odeljku 2. dolazi posrupkom iteracije. ProyultlolJ'n/ormllllo Za opisivanje razvijenogturbulentnog profila brzina koristi se logaritamski zakon (2.1.2. cevi se dele na hidraulicki hrapave (A = A(Re.63) direktno daje vrednostkoeficijentatrenja.68) Konacno. u domenu svoje vainosti Blaziju.hmtno stD.5.n Iv2r7tdr=2tCvm +Av*lnz)(l-z)dz= 2{Vm(Z.)+ jg [ B-A 1 log(4v2)-I A ] .1.8 I D» i hidraulicki potpuno hrapave (Ie::: ).5.2..5 univerzalne konstante.70). Za jednu datu' vredllost Rejnoldsovog broja Blazijusova formula (2.2).(8/ D) ).4.1.sova formula iina prakticnu prednost u odnosu na Prandtlovu formulu. z=ylR .75 i B=5.. (2. 2.66 i 68) dobija se izraz za koeficijent trenja 1 Al r.75v* 3 (2. )+Av*[z(lnz-l).65) za osu cevi y=R. (lnz-i)]}[ Vs Kako je limzi lnz = 0 (j=1. to se izraz za srednju brzinu strujanja svodi na oblik: z~o . koji se naziva univerza!ni zakon trenja u hidrau!icki g!atkim eel/inla. nakon koje se dobija izraz "* = 21og(Re~) -0.71). Zamenom brojnih vrednosti univerzalnih konstanti sledi formula za koeficijent tienja l =. .1.10 6 . Al =5.65) pri cemu sU A=2. v=v m => v:=Aln(Rv*/v)+B.71) za koeficijent trenja hidraulicki glatkih cevi. dole se do koeficijenta trenja. Iz (2. (2.1.1. (2. Primenom zakona (2.1. Tmllm.z.11.67) sledi zakon promene brzine u poprecnom preseku +Av*ln-=vrn +Av*lnz·. cevlima U zavisnosti od uticaja Rejl1oldsovog broja i hrapavosti cevi na koeficijel1t trenja.55) v+=Aln/+B=A1log/+B. Zato. primenjujuCi izraze (2."Uljanje Ul hidr8Uliickiibl1"apavJim. R primenom kojeg se dobija srednja brzina u preselru V=V rn y Vs = R. Cija je vainost do vrednosti RejnoIdsovog broja Re < 3. (2.70) Na osnovu eksperimentalnih rezultata Prandtl je izvrsio korekciju brojnih konstanti u formuli (2.1.03291og(Re-li:) -0.5.1.4.1.!ton henjn u liJidroulicld gIn/kim cepimn.134 Teorijske osnove ID strujanja 11) lIniDlerzolni zo. primenom Prandtlove formule (2.1.52.8 .66) dobija se oblik logaritamskog zakona + vm-v R R (1 67 ) vm-v + =--=A·ln-=A1log2.1. =vrn-IAv*=vm-3..z. 2..1.1.j81og(Re-vA.

52) i (2.4 2.~l{R/).138.1.1. 4._'f--. PrimenjujuCi izraz (2. 2 a zatim karisteCi izraze (2.st2%~ '.4 0.1. Uvodenjem koeficijenta zavisnog ad hrapavosti cevi 11rr C(o+) = B-Ajlog8+ = B-Aln8+ 10 --f-. Sa ove slike se uocava da veliCina 8+ moze da se iskoristi leao kriterijum za odredivanje vrste cevi.74) 3.1.8+ > 70 hidraulicki potpuno hrapave c e v i ..1.5. .8 Prema eksperimentalnim rezuJog 8'· ltatima Nikuradzea zavisnost Slil<a 2.75) za osu cevi y=R.-~-f----+-f---f-+-1 (2.1.1.50 F' "~f"\" 'P'>""'T"" garitamskog zakana za strujal1je 7.74) svodi na konacan oblik v+ =Ajlog(y/8)+C.=[islOg~+ Jg(c-f A )T Ie = (2Iog ~ (2..<\'..4.CW) 8 ~ l c~ I ]6°'. -~- C=8.6 2.1.1.679 je korigovana na 1.1.76) koja predstavlja univerza/ni zalcon Irenja II hidrau/iclcipolpuno /zrapaVlin cevinza. i to kao: .5.5.679)-2.2.68) dobija se formula za koeficijent trenja ~.1.Tearijske asnove ID strujanja 0) Hirtlroltliifldpotpltf8o Imopove cep! 135 Logaritamski zakon brzine (2. .2 1. v=v m A) =5.1.2.74)""2 = (1. i . Zavisnost leoeficijenta koeficijenta C(o+ ) ad veJicine C(8+ )prema eksperimentima Nikuradzea 8+ prileazana je na s1..2 log ~ )-2 =2Iog 3. Za turbulentno strujanje u hldraulicki potpuno hrapavim cevima vrednost koeficijenta C(8+) je 8.8 1.°k~ -f--f--I---il---il---i clobija se oblik univerzalnog 10.65)moze cla se napiSe i u obliku v+ = Ajlog)/ +B = Ajlogt+B-AjlOg(/ .1. Na osnovu eksperimentalnih rezultata Nikuraclzea vrednost konstante 1.75) R --+ vm=v*(A)log''5+C). (2.73) 9 _ _ _ ~..1." ---If-+.0 2.77) .74.5.1.!!8liFrCEpJ GEVI I HRAPAVE CEVI : (2.I~~~~~~~ ~urm.1. taka da se dobija Karman-Nikuradzeova formula za koeficijent trenja .75.~ld (2.2 0.5<0+ <70 hidrauliCld hrapave cevi.2.II---i-I u hidraulicki hrapavim cevima v+ = A]logt +C(8+) = Alnt+C(8+) 6 5 ~~~T:rr'ir=~~~C.f'l .----Ie = (2Iog ~ + 1. taka da se logaritamsld za1con (2.1.72) u kame je 0+ '" 8v * !)I karakteristika hrapavosti. (2.8+ <5 hidraulicki glatke cevi.--. UvrstavajuCi U ovaj zakon brojne vrednosti univerzalnih konstanti dobija se Karmanova formula + 1.

i zbog toga mu pri upotrebi treba dati prednost.?~njem na cev zrnaca pesk? T~zliCite veliCine.L\v+ .5.2. taka dobijeni dijagram nije operativan za primenu.::=-= -21og(3 71d +~) VA . koji vazi za hidraulicki glatke cevi.> d +Re 11(~ ~)1I4 /\. Re~A a izraz AltSula ima oblik . ipak.2.5.0 .1.1. za slucaj da se relativna hrapavost cevi moze zanemariti (6/ d ~ 0) svodi na Blazijusov izraz (2. Ali.5.4.136 TeoriJske osnove ID strujanja koja vazi za hidraulicki potpuno hrapave cevi.78). II) .1.2.80). . do koeficijenta trenja primenom izraza Kolbruka dolazi se iterativnim putem. a zatim i Altsul su dosli do izraza za koeficijent trenja hidraulicki hra avih cevi.79) Profil brzina kod hrapavih cevi U ticaj fur iCcije hrapavosti L\v+ na izglt:d profila brzina prikazan ja na s1.1.51 (2. Gime uticaj hrapavosti na koeficijent trenja postaje veoma izraZen.1. Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki potpuno hrapavih cevi moze se koristiti i izraz Sifrinsona A= 0.) veoma slozeni dijagram zavisnosti A:':=A(Re.8/d).1.65). 2.4.) profil brzina postaje neravnomerniji. prvi je.vestackim hrapavostima cevi.11(5/ d) 114 • (2. god.1. pri tome obuhvatajuci oba relevantna uticaja Colbrook.1. Odredivanje koefidjenta trenja . Za razliku od izraza (2. najvaznije serije eksperimenata izvrSio Nikuradze. treba korigovati sa jednom funkcijom od hrapavosti L1v+ = L1V + (0+). (2. jer vaii za vestacke hrapavosti cevi.80) r. Sa live slike se uocava da porastom uticaja hrapavosti (L\vt < L\v.1. koji imaju medusobno slaganje u granicama 2+3%.2.81) Izrazi Kolbruka i AliSula daju dobre rezultate. IzrazColbrook-a glasi 1 8 2.2. v+ = A Iny+ + B .1. dok se u slucaju potpuno hrapaVih cevi (11 Re ~ 0) svodi na Sifrinsonov izraz (2.1. zato ovaj izraz nije operativan za primenu. Izraz Altsula se.v+ (2.1.1. Nakon sistematizacije eksperimentalnih rezultata Nikuradze je dobio (1933. . izraz Altsula je veoma jednostavan za primenu.1. U opstem slucaju turbulentnog strujanja tl cevima u obzir treba uzeti uticaje promene Rejnoldsovog broja i hrapavosti. On je vrsio eksperimente Sa razlicitim . koje je ostvarivao nan-. .5. Sa ovom korekcijom dobija se opsti oblik y+ 5 70 univerzalnog logaritarnskog profila brzina Stika 2.Moody-ev dijagram U cilju odredivanja koeficijenta trenja. Koristeci razvijeni turbulentni profil brzina. Ali.63) za hidraulicki glatke cevi.78) Medusobno slaganje formula Karman-Nikuradzea i Sifrinsona je veoma dobro i za uobicajene relativne hrapavosti cevi krece se u granicama od nekoliko procenata.Hidraolicki krapape' elf/pi Kod cevi kod kojih je hrapavost cevi veoma izraZena logaritamski zakon raspodele brzina (2.

.l.' _1_ =-21og( ..0005 0..03 0.zavisnosti ko~fiGijenta t~enja od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti..'.. Blazijusa (2.".01 0.5..j~"...112 _L :: :::+:::::Ii:::...05 0..1...(o / d).1."".51 ) tl2_ -.02 -"'-.kriticna vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj laminarno strujanje prelazi u turbulentno........~~~:....~~ 6/d=O. kerozina... = ..""".09 0.. iIi obrnuto.....(Re.. ito: CD ..F-'..! 6/d=O.i'".."".008 0.". ..02 ~~~+i.. b) Frelazna oblast ..~"..""~ o/d=0. a) Ob/as! lami?lamog sITu/an/a Oblast laminamog strujanja na dijagramu prikazana je pravom linijom CD.. Karman-Nikuradzea (2. koja se jos naziva i kvadratna oblast....5.77) i Kolbruka (2. leao i da ova oblast predstavlja oblast hidraulicki glatkih cevi..00001 10 4 Re 106 10 7 108 Slika 2....04 6/d=0...'''4' 0...1. koeficijent trenja pri laminarnom strujanju kroz cevi kruznog poprecnog preseka moze odrediti izrazom Poazeja A.:. Detaljnom analizom dijagrama pokazalo se da na njemu ima pet karakteristicnih oblasti.005 0..... Moody-ev dijagram .. Vaznost izraza (2..2..'.5. U tehnickoj praksi laminamo strujanje ostvaruje se pri strujanju veoma viskoznih tecnosti: naite..-~eF+... koji ima veoma siroku primenu za odredivanje koeficijenta trenja..0002 0.4.<Il-prelazna...... ulja i s1..08 0.-i.prelazna oblast.(Re) .i."-'+'. ®-hidraulicki hrapave cevi i ~-oblast potpuno hrapavih cevi...".\.. Prandtla (2... = . i ~ ...oblast laminarnog strujanja...oblast hidraulicki hrapavih cevi .l...Teorijske osnove ID strujanja 137 te bi vrednosti iz njega trebalo preracunavati za hrapavosti industrijskih cevi."'.l......1.i.71d + 2.39)..1 0..~..~:.-Re..71).03 ~"''!-~~~_''''''~-i+-i.1. .....80) konstruisao dijagram ....63)... I ' ' .015 -----.e==E~====m:=::±±m 6/d=O.'.~+--."".oblast hidraulicki glatkih cevi .5. Re k = 2320.-'-"... Zato ce se objasnjenju ovog dijagrama posvetiti vise paZnje.. Gl .001 0..l..1..06 0.....39) je u podrucju Rejnoldsovih brojeva Re:o.~~ 6/d=O...'..1. ~.'. 0.'4. <Il .."... Gl-hidraulicki glatke cevi.0001 0.04 . gde je Re k .009 0.'.. =64 / Re.. Oblasti CD-Iaminarna.:.1.."'...o / d) .01 0..oblast hidraulicki potpuno hrapavih cevi Ie = A..'7r-...1..:.07 0.*..''~~~~~~~.."..002 0. s1...~~... a na osnovu formula Puazeja (2.. Vee je receno da se.... ® ..05 3.... koristeCi Nikuradzeovu ideju. Iz tih razlogaMoody je.1..l.

63) iii izrazom Prandtla (2. iIi izrazom Altsula (2.77). da ne bi doslo do greske u proracunu treba. pase zato za ovu oblast kaie da je kvadratna oblast.78). koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja i od relativne hrapavosti.28» kvadratna funkcija od srednje brzine strujanja.1. iIi obrnuto.138 Teorijske osnove ID str:ujanja Prelazna oblast predstavlja oblast prelaska laminarnog u turbulentno strujanje.o/ d). za najcesce primenjeIie cevi.1. U oblasti hidraulicki hrapavih cevi. Tako na pro koristi se A = O. zona @) sa dijagrama. Kvadratnoj oblasti odgovaraju uslovi strujanja sa visokim vrednostima Rejnoldsovih brojeva kodkojih lcoeficijent trenja zavisi samo od relativne hrapavosti old. da koeficijent trenja ne zavisi od Rejnoldsovog broja. tj.1. kada se radio dugackim cevovodima.5.za strujanje nafte izraz Lange-a: A == 0. U nekim specijalnim slucajevima. koji vazi u celokupnoj prelaznoj oblasti. za odredivanje koeficijenta trenja postoji izraz Zajcenka A = 0. date su u tabeli T.81). Ipak.71). ipalc. () Hidrauliclciglatke cevi U oblasti hidraulicki glatkih cevi (kriva C) sa dijagrama) viskozni podsloj pokriva sve neravnine na zidu cevi.o I d).1I3 . Ta zavisnost je data Blazijusovim izrazom (2. Za koeficijent trenjaukVadratnoj oblasti vaZe izrazi Karman-Nikuradzea (2. S ~druge strane.1. koristiti izraze za koeficijente trenja koji su dobijeni eksperimentalnim ispitivanjem takvih cevovoda. naCinaobradei stanja zidova cevi u eksploatacijskim uslovima. d) Htdrauhcki hmpave cevi Hidraulicki hrapave cevi 8U one kod kojih viskozni podsloj ne pokriva neravnine na zidu.1. jer je pad pritiska u njoj (vidi izraz (2.1. U tu svrhu se definise srednja apsolutna hrapavost cevi lcoja zavisi od: materijala cevi. u podrucju vredIiosti Rejnoldsovih brojeva od 2320 < Re < 4000. Altsula (2. Njene vrednosti.0025 VRe" .2. Za korektno odredivanje koeficijenta trenja trebaznati koja je hrapavost cevi o kroz koju se odvija strujanje. Koeficijent trenja hidraulicki hrapavih cevi odreduje se izrazom Kolbruka (2.0941d. Zato se cevikojeradeu ovimrezimima nazivaju potpuno hrapave cevi.1. odnosno zavisi sarno od hrapavosti cevi.7/ JRe . Ova oblast (zona CD· sa dijagrama) je nestabilna.1..02 +1.).81) ili Sifrinsona (2.hidraulicki glatkih cevi do krive a-a ena dijagramu aproksimativno povucena) koja predstavlja granicu dvostruke zavisnosti A= A(Re. Ova oblast se prostire od krive Ql .80).1. A= A(Re.1. se uocava da je za jednu vrednost relativne hrapavosti old koeficijent trenja nepromenljiv (A=const. e) Potpuno ItTl2pave cevi U oblasti ® sa dijagrama uocava se da je A= A(O I d).za gasovode izraz Weymouth-a: . takoae. dakle. tj. te su i eksperimentalna merenja u njoj nepouzdana. i u njoj koeficijent trenja zavisi same od Rejnoldsovog broja A= A(Re). Iz tih razloga rdim rada u ovoj oblasti se izbegava.5.

0015 0.1 0.5.60 celicne varene upotrebljavane .1 0. izmedu ovih veliCina postoji funkcionalna zavisnost.5 1+1.05 0.3+0. mesing.Apsolutna hrapavostcevi.1. vodovodi) nove (1/2 " do 41 nove nove bitumenizirane livene upotrebljavane-mestimicno zardale sa korodirani~nezdima ociscene posle duge upotrebe fino obradene drvene obicne neobradene izglacane betonskc od azbestnog cementa grubo obradene u drvenoj 2£lati neobradene nove upotrebljavane - Tabela 2.4 do 3 0.mestimicno zardale . u opstem slucaju.05+1 0. vee se do njihdolazi primenom numerickih metoda.6. Sdruge --~ strane i brzina strujallja zavisi od gubitka usled trenja.5.21.2 0.05+0. takode.15 0.1.1-5. 0 [nun] 0. Medutim.15 0.8 3+9 1+3 0.5 0.3+1 1+2. nije poznata. 2.5 1.15 1+1. tako da Se mogu sastaviti funkcij<e za koeficijent trenja 11. Odredivanje koeficijenta trenja iteraiivnim putem Pri proracunll cevovoda potrebno je poznavti vrednost koeficijenta trenja.3+1.5+4 0.25+1 0.= f(A) iIi za brzinu v=j{v).Teorijske osnove ID strujanja 139 VRSTA CEVI -MATERIJAL vucene (bakar.jednoliko lako zardale posle dugogodisnje upotrebe Ijace z. ciji je algoritam proracuna dat na s1. Najjednostavnija metoda koja Se za ave potrebe koristi je metoda proste iteracije. jer on zavisi od brzine strujanja koja. do koeficijenta trenja nije laka dati.6.15+0.03 0.5 0.5. st31do) celicne vllcene STANJE zrDA CEVI glatke nove ciscene posle duze upotrebe zardale sa jakom korozijom i rdom nove bitumenizirane upotrebljavane .5 2+4 0. Prema tome. to njihova eksplicitlla reilenja ne postoje.1.1.ardale j 31m zardale i korodirane pocinkovane (gasovodi. Kako su u opstem slucaju ove funkcije slazene.1+0. Ovaj postupalc iteracije uzastopnih priblizenja za odredivanje .

80) A = [21og(Re·J?:) .7. Pomenuti nelinearni sistem jednaCina nerna eksplicitno resenje.5.140 Teorijske osnove ID strujanja koeficijenta trenja vazi sarno bela se irna jedna funkcionalna zavisnost A=j(A). Koji postupak reSavanja treba koristiti zavisi od mnago faktora kaji uticu na slozenost sistema nelinearnih jednacina. Iteraciju zapoceti sa vrednoscu Ao = 0. RESENJE: Formule Prandtla i Kolbruka napisane u obliku pogodnom za iteraeiju glase: Colbrook ---Prandtl 2.01321 0.ta trenja pl"im.71) 000 Re=120 000 (2.1.D3058 0. Ovaj nelinearni sistem jednacina treba reSiti.1.03054 2. U opstern slucaju. leao sto su: broj jednaCina.elllom racIlmar3 U uslovima proracuna slozenih cevovoda koeficijente trenja veoma cesto treba sracunavati sto znatno poveeava obim pesia..1.1. a i potrebno. njegovo odredjivanje tretirati racunskom masinolIl.03132 0.02 0.3-6. rezim strujanja (laminarni iIi turbulentni).01733 0.. to ee u opStem slucaju dobijeni sistern jednacina biti nelinearan i nehomogen.01316 0.Sr2 . so. pri cemu se za resavanje moze korisl:iti· i iterativni postupak.1. za vrednosti Rejnoldsovog broja Re=120000 i Re=500000.01315 0.01705 0.Ako se iteracija obavlja po koefieijentima trenja korisno je za pocetnu vrednost uzeti Ao= 0. Clanovi uz kineticku energiju u Bernulijevim jednacinarna su kvadratne funkcije a koefieijenti trenja nelinearne funkeije ad brzina.7) koji je baziran na teo:rijskom izlaga~ju saddanom u Odeljcima 2.01316 A=0.71d )r 2 Rezultati proracuna sa uzastopnim iterativnim vrednostima dati su u tabeIi.51 8 og Re. vee se do njega dolazi prirnenorn numericke analize.02 0. Medutim. A=0.02.Ji: + 3. po brzinama strujanja.4.01263 0.01733 A=O. odnosno v=f(vJ. Odrediv31llje k@eficijelll.1. izlozenog u Odeljh.5.Smm. Re=500000 Re=120 000 Re=500 A ="4 1 [I (2.03113 A=0.01732 0.1.1.71) i Kolbruka (2. Pmblem 2. sa tacnoScu [> ::no-5 . postaviti n Bernulijevih jedriaCina i m jednaCina kontinuiteta.1.1. kod slozenog cevovoda sa ustaljenirn strujanjem moguee je.O. odnosno formirati sistem od k=m+n jednaCina u kojima je Ie nepoznatih brzina (iIi protoka). Kada se problem opisuje veCim brojem jednaCina tada je pozeljno izvrsiti linearizaciju sistema jednaCina elme se· njegovo resavanje znaeaJno pojednostavljuje. pojedinacnog sracunavanja koefieijenta trenja. U tu svrhu sastavice se algoritam (81. Zato je po~eljno.80) odrediti koeficijent trenja za cev precnika d=lOOmm i apsolutne hrapavosti o=O.l. na pr.02 0.5. KoristeCi formule Prandtla (2. geometrija eevovoda i .02.2. U postupku iterativnog res:.03113 0.d.1. Ovo s toga sto su to uobicajene vrednosti brzine strujanja tecnosti u dobro projektovanim hidraulickim sistemima.1.01736 0. Za brzo utvrdivanje cIa Ii je cev hidraulicki glatka ili .02 0. Kako su jednacine kontinuiteta linearne funkcije od brzina.03054 0.'u 2.1. Hi neka druga numericka metoda. t.S.vanja sistema jednacina po brzinama stmjanja za pocetne vrednosti brzina tr"ba zadati vrednost iz intervala v=1-3rnJs.

r:=~--.-'-~______J Slilca 2. 'I hrapave ceVI I' "11. kriterijum hidraulicke hrapavosti zida cevi dat u Odeljku 2. )-----~=:>-----. (' v. metode koje tretiraju: izotermsko. A 0 r---------~.Teorijske osnove ID strujanja 141 hrapava.-. 40d /0 < Re < 500d /0 .hidraulicki potpuno hrapave cevi.<.5. strujanje sa razmenom topiote i realno strujanje.. d.1.:i=--:-_< r----------~:Re>4000\ 83 ::=::=E:Re>2320> 1 .----. izrazen visinom 8+ .--<?--.1A2. iIi deo programa za odredivanje strujnih gubitaka hidraulickih sistema.~Il ~ .~---~AI.-.. " L..-+--'_.. Ovako izraien kriterijum utvrdivanja hidrau!ickog kvaliteta zidacevi jednostavan je za primenu i kao takav koristi se u algoritmu za odredivanje koeficijenta trel1ja.transfomrise se na'l1ovi oblik koji glasi: Re < 40d ! 8 . Algoritam za izratunavanje koeficijenta t~enja..1. Detaljna analiz~ovih metoda sprovodi se u sklopu dela mehanike fluida koji se naziva clinamiKa gaJ'ova.hidraulicki hrapave cevi. KoristeCi ovaj algodtam veoma je jednostavno napisati program u nekom raspolozivom programskom jeziku.. v.5. u sldopu dinamike gasova..---. Umesto analize rezultata dobijerrih navedenim metodama ovdece sed~ti nesto pojednostavljena metoda proracuna zasnovana na formuli Voronina kod koje se odredivanje koeficijenta stisljivog strujanja bazira na pozhavanju koeficijenta trenja . Treba napomenuti da ovaj algoritam moze da predstavlja zasebnu celinu..-. adijabatsko.--'--------'-----=::-.~l [Hidr~l hrapaye I c~ I. _ 1'~e<500/k._-<'iA-Aol<-.1. potpuno rHidra~~cki I .-\ llt~ld cD . S. + / _ L '_ _.7. . 8. I I '-------r------' ~~ I ( k+ ~J 1141 r-:~. i Re > 500d 18 .hidraulicki glatke cevi. Za odredivanje koeficijenta trenja stisljivih strujal1ja gasapostoje.

83) pri cemu su: Ao . suzenja.krivina.2. Pri neizotermskom strujanju gasova koeficijent trenja SI:.1.83 < 11z /111 < 2. cak. sto je propraceno znacajnim promenama u profilirnabrzina.jall!jl!ll.84) koji vati u domenu 2.47 . Pri nailasku ovalcvog strujnog polja na krivillU doCi ce do znatnih .1. leao na pr. Gubki llia lokah:URIllIll otJ!lloJr'Rma 2. Promena profila brzina ulokalnom otporu nastaje zbog promene brzine iii po pravcu iIi po intenzitetu. Za odredivanje koeficijenta trenja pri neizoterrnskom turbulentnom strujanju tecnosti u hidralllicki glatlcim cevima moze se upbtrebitiizraz AltSula A:= [1.1.1. za uticaj trenja na strujanje treba konsultovati literaturu iz dinarnike jednodimenzijsih strujanja gasova.brzina zvuka. Za objasnjenje strukture strujanja u lokalnim otponma posmatrace se jedan od oSllovnih lokalnih otpora . sto je osnovni razlog nastanka gubitka energije. usisi.VIcoliko se radi 0 stisljivim strujanjima sa veCim vrednostima Mahovog broja. odreduje pribliZnim izrazom Kutateladz. (2.1./KRT .5. V uslovima stmjanja tecnosti sa promenljivom temperaturom postoji vise metoda Zel odredjivanje koeficijenta trenja.142 Teorijske osnove ID strufanfa nestisljivog strujanja (An) pd istim vrednostima Rejnoldsovog broja i mapavosti cevi. i koeficijenti dinamicke viskoznosti llz za temperaturu zida i 111 za srednju temperaturu tecnosti. naide na ovakva mesta u cevovodtl ana se poremeti-deformise.5. Struktulra strujanja I!lI.5 gde je T·· temperatura fluida i Tz - (2. (2.)o. Ta mesta u cevovodu su sa slozenom geometrijom.1.82) sledi da za vrednosti Mahovog broja do 0. l@kalirnnllllll otpoll"ima Na onim mestima u cevovodu gde dolazi.5·] 05 i 0. V opstem slucaju ti novonastaIi profili brzina su neravnomerni i OStlO nesimetricni. koja jeprikazana na s1:2.Mahov broj. Ova formula glasi A::: An(l+ K.14 .1. lz izraza (2. asamim tim nastaje promena kolicine kretanja. iz bilo kog razloga.1 M 2 )-0.1.2%.821og(ReJllJrll ) -1. Po jednoj od tih metoda koeficijent tienja moze da se odredi leao A = Ao (l1 z /11 1 )°.: krivine.1.1. U krivinu (presek 1-1) ulazi fluidna struja koja je karakterisana razvijellim profilom brzina. (2..2.1. ventili.5.10 4 < Rc < 4.9. Odreiltiv3nje llmdidjenlta trlE!nja pri lIlleizotermskom stll"l!lI.1. v-brzina strujanja i c:= .5.V nekim slucajevima zbog te neravnomernosti stvaraju se makrovrtlozi koji mogu imati.1. do nizstrujnih promena u profilima brzina nastaju lokalni gubici energije.2.64r 2 .8.85) temperatura zida. 2.. OVde ce biti reci sarno 0 nekim ad tih mogucnosti. 2.~a A:=A o(TJ'F. bilo da su dozvucna iii nadzVllcna. racve i s1.koeficijent trenja izotermskog strujanja. Kada razvijena ±1uidna stmja.6 greska koja se pravi ako se stisljivost fluid a zanemari ne prelazi 3. koja se ima u pravolinijskoj deonici cevovoda. slavine.82) pri cemu je M=v/c . dimenzije strujnog prostora.5. prosirenja.

2.1a).Teorijske osnove ID strujanja 143 poremecaja u profilima brzina koji su prikazani u presecima 2-4. pa se u njoj mogu definisati dye oblasti.1. profil brzina u preseku 4-4). uz zanemarivanje viskoznosti.~ Trenje! Krivina i J _ _ _~~L~ok=·a=ln~io~tp~or~~ Trenje __ ~ S b) Slika 2. ka spoljasnjem zidu krivine.2. Samim tim stvorice se dye zone.. Iz jednaCine ravnoteze sila.1 Struktura strujanja II krivini.1b.5.1.Prisustvo razdelne povrsi D znatno remeti strujni prostor zdrave struje.divergentna oblast u kojoj se fluidna struja siri. kako veliCinom tako i intenzitetom vrtlozenja.1. Medjutim. taka da ona predstavlja jednu nestabilnu povrs. s 4 vlpl ~ Pre~k2-2 a) -~~~.1. Na oVil zapreminu deluje inercijalna-centrifugalna sila ~" = tv P ~ dV.5. i to: KG -konvergentna oblast u kojoj dolazi do suzenja fluidne struje i DO . Ova zona ima veoma veIila uticaj na vrednost lokalnog otpora. s tim sto je dominantniji uticaj intenziteta vrtlozenja.1. koja utiee na kretanje fluidnih delica u pravcu normale ii. a sto je graficki prikazano na s1. Povrs D koja deli ove dye zone maze da se nazove razdelna povrs. pa ce 4 p -. Ovu i onako slozenn .2. Kroz OVil povrs dolazi do razmene energije i mase izrnedu zdrave i vrtlozne zone. KoristeCi ovaj izraz sledi da u krivini ublizini spoljasnjeg zida rast radijusa R utiee na smanjenje pritiska.2.1. Vrtlozna zona C je zona u kojoj postoji povratno strujanje (v. ali zbog ubrzanja . Nairne. oCigledno je da je struktura strujanja slozena.2. Posmatraj:nci poduzne profile brzina sa 81.5.f1uida porast brzine utiee na poraste pritiska.5. promene brzine su dominantnije sto ukupno dovodi do porasta pritiska.1.2. zato na nekom mestu (tacka A) nastati tzv. 8p v2 6F:" == M sledi relacija &=PR' koja upucuJe na zakljueak da se pri kretanju fluidnog delica po zakrivljenoj strujnici efekat sile inercije uravnotezava sa efektOln gradijertta pritiska u pravcu normale. inercijsko odlepljivanje struje.. tj. 2.1.1. ' Posmatrajmo zapreminu 6V ispunjenu fluid om koja je ogranicena kontrolnom povrsinom M i koja se krece brzinom v po zakrivljenoj strujnici eiji je radijus krivine R (s1. pri nailaskll na krivinu fluidna struja nece moei da prati geometriju strujnog prostora. ito: B-zona zdrave struje i C-vrtlozna zona. Osnovni razlog poremecaja profilabrzina jeste geometrija strujnog prostora. Na posmatranu zapreminufluida deluje i sila pritiska M==tpctA==f"vgradpdV=f"v ~~iiAdV. UopstavajuCi ovaj zakljucak za spoljasnji i unutrasnji zid krivine sledi da na spoljasnjem zidu pritisak raste a naunutrasnjem opada.

1.2. Ova cinjenica ima veoma veliki prakticni znacaj pri eksperimentalnom odredivanju gubitka energije u lokalnorn otporu. u kame se po novo formira polje sa razvijenirn profilom brzina. PoIozajzaustavne tacke B. radi se 0 izbom mernih preseka. U protivnom. Ako se zaustavna taclea nalazi u tacki B' iIi E" tada se U okolini taeke B formira jedan vrtlog. 1-1 i 2-2 izazvane su geometrijom racve. +V2 • Koji je medusohni odnos protolea Vj i V2 ne zavisi same od geometrUe racve. jer se u njima znaju koeficijenti neravnomernosti kineticke energije (CXJ::il za turbulentno i 0.2) u koju. Sa uslozaval1jem geometrije lokall1og otpora uslozava se i struktura strujanja. Tako na pr. Kroz ovu povrs dolazi do razmene energije izmedu dela ±1uidne strujekoji nastavlja kretanje lea grani 1 i dela koji skreee lea grani 2. Razdelna povrs se zavrsava zaustavnom tackom B. Sve ovo.sekundarnog strujanja dobija se rezultujuee vihorno strujanje. nairne.1. sa protocima r~ i r72 . i ri"2 i od geometrije racve. Prema tome. i u jednostavnoj geometriji krivine. Za analizu struleture strujanja u racvi posmatraee se razvijeno ulazno strujanje u preseku 0-0 leoje se nailaskom na raevu deformise u pravcima 1 i2.1. cak.2. racvu vati jednaeina kontinuiteta Vo = Ii. upueuje na izuzetno. protokom Vo' u racvi se ona deli na dYe. popreeni presek 2-2) koja nastaju zbog dejstva centrifugalnih sila koje utieu na pokretljivost fluid nih deliea u popreenom pravcu. eirne se i ~ strujanje u racvi znatno usloV 2 z~l.==2 za larninarno strujanje). svi poremecaji stmjllog pol/a izmedu ulaznog (presek 1-1) i izlaznog (preseka 5-5) razvijellog profi/a brzina pnpisl~jtt J-e pnsttstvtt lokalnog otpora.Va. merenja se komplikuju jer treba odrediti koeficijente neravnonernosti. 1. Ove defcirmacije strujnog polja izraZene fiU kroz transformacije profila brzina svedo postizanja razvijeilih profila brzina u nizstrujnim presecima 1-1 i 2-2. Slaganjem uzdtiznog . Ta slozena strukhlfa stmjanja odrZava se nizstmjno sve do preseka 5-5. Za ovako definisanu Stika 2. Pri tome treba imati u vidu da je sekundarno strujanje upareno.5. vee i od geometrije cevovoda koji se nastavljaju na grane 1 i 2. a to je jedino moguee na osnovu eksperimentalnih rezultata merenj 1 profila brzina u mernim presecima. pa ee i vihorno stmjanje da se javi u paru. Zavisno od intenziteta razmene energije ova povrs moze da ima veoma slozen nestacionarni learakter.144 Teorijske osnove ID strujanja stmktum stmjanja jos vise uslozava prisustvo tzv.glavnog i popreenog . ako je izbor mernih· preseka drugaciji. Stmktura stmjanja u racvi.2.5. slozenu stmktum stmjanja. ulazi fluidna struja sa razvijenim profilom brzina.2. Podela ulazne fluidne stmje na dva deia odvija se po razdelnoj povrsi A-B. Pri m . sekundal7llh stmjanja (v. Sve promene strujnog polja nastale izmedu razvijenih profila brzina 0-0. B' iIi B'''zavisi ad odnosa protoka V. kod jedne racve (s1. Ti merni preseci moraju biti sa razvijenirn profilima brzina (kod krivine preseci 1-1 i 5-5).

dok kod veCih odnosa ptotoka ova vttlozna zona se ne fotmira.23). krivil1a. Kada je ree 0 geometriji lokalnog otpora treba napomenuti da jedan lokalni otpor. Izmedu ovih ---~F preseka vaze Jednacme BernuliJa ~ -' . odnosno sto manju vrednost koeficijenta lokalnog otpora.VI I. na 10k alnom otporu kO]1 se 0 re· uJe pnmenom formule Vajsbaha (2. (i=:T.1. Od tih razliCitih mogucnosti treba izabrati ono tehnicko resenje koje daje manji gubitak strujne energije.2.lbitak (pad) pritiska I AI Sl'1 2 5 . Zato treba teziti aerodinamickirn oblicima povrSina lokalnog otpora koje daju rnanje deformacije strujnog polja. dalje. zakljucuje cia geometrija lokalnog otpora ima presudnu ulogu na izgled strukture stmjanja.p je gl. PoredeCi strukture strujanja u krivini i racvi zakljucuje se da je zbog slozenosti strujne geornetrije racve struktura strujanja u njoj slozenija.86) . Medutim. .1.2.5. a D.87) .86) se dobija izraz za pad pritiska na lokalnom otporu 2 (2.1. a samirn tim i manji gubitak strujne energije. Fluidna sttuja koja skrece u granu 2 u tacki C se inercijski odvaja od zida.~P /2""'-7-. GlIl!bitak elll!ergije na iollmJl1im otpol"imlll Za definisanjegubitka energije na lokalnom otporu posrnatracese jedan lokalni otpor promenljivog preseka sa sL2. d d' .' -I V =vIAr =v2 A2 .brzina strujanja opada a pritisak raste. h{a _.2. 2. U presecirna (a-a i b-b) nizstmjno od raeve zbog zakrivljenosti strujnica javljaju se inercijske sile koje dovode do pojave sekundarnih strujanja.1. Odavde se..:. (2.---.i .1. na pr.2 koji se nalazi izmedu preseka II i 2-2 i kod koga je visinska razlika izmedju preseka mala tako da se potencijalna energija s~ru~e ll1~~e zanem~riti. 1 u kojima su VI i 1'2 srednje brzine strujanja u _ ' I ./ .2 zbira statickog (Pi) i dinamickog pritiska (pa j v j2 /2) POi = Pi + pa j vj /2 . I presecima 1-1 i 2-2. a sto zavisi od odnosa protoka VI IV2 • Nairne. Kada je god moguce ovaj zahtev treba realizovati.. VeliCina i intenzitet ove vrtlozne zone zavise od odnosa protoka r~ IV2 i od ugla ~. a samim tim i na vrednost gubitka energije.2. cime se formira vrtlofna zona V2.5... Uvodenjem totalnih pritisaka strujnih preseka kao -(> f - '11. kod manjih vrednosti ovog odriosa doCi ce do stvaranja vrtlozne zone V1.1.2.1.2) iz Bernulijeve jednaCine (2. sto dovodi do· toga da . Ova smanjenje brzine na ulasku u granu 1 maze dovesti do stvaranja jednog makrovrtloga (VI).Teorijske osnove ID strujmy'a 145 prolasku iz grane 0 u granu 1 stmjni presek (kroz koji protice f)-I) se povecava..-=~ PI + pal vl 12 = 2 P2 i kontinuiteta + pa 2 v~ 12+ D. moze cia iroa vise razliCitih tehnickih resenja. 11 mnogim slucajevima zbog raspolozivog strujnog prostora kroz koji treba provuCi cevovod nije mogtlce ostvariti povoljnu geometriju lokalnog otpora.p.

1. Karla je ree 0 gubitlcu energije na lokalnorh otporu tada je veorna bitno znati koja je brzina rnerodavna za proracungubitka. UIIJlPStellllllll BOll"lIiillllllll fOll"IDlIdllll Jedan od lokalnih otpora kod kojeg se koeficijent lokalnog otpora moze odrediti teorijskom analizom jeste slueaj nagIog prosirenja.1. pn"primen~ kod fokafmh otpora dejiizife J'e samo ko¢'ciient 1.2.5. 2 kod koga je merodavna nizstrUjiza brzina v 2 • Ali ipak. Iz ovog izraza sledi opsta relacija za odredjivanje koeficijenta lokalnog otpora 2 2A22 A22 S2=-2(POI-P02)=-p(PI-P2)(V) +cx.87) rnoze se definisati pad pritiska na lokalnorn otporu l e a o . Nairne. pri cemu su SOl i S02 koeficijenti 10Icainih otpora pri prolaslcu i skretanju fluidne struje.P2' protok V i koeficijent korekcije cx. S obzirorn da je razliku statiekih pritisaka i protokrelativno jednostavno meriti to se koeficijent lokalnog otpora uglavnorn odreduje primenom eksperimentalnih metoda.1.1. tad a iz izraza (2.alnog otpora.2 .~ena i u njoj dolazi do mesanja iIi razdvajanja fluidne struje tada se za svaki moguCi strujni tok definise odgovarajuCi gubitak strujne energije. gubitak energije na lokalnorn otporu s1. 2.5.od razlike totalnih pritisaka oduzirna ueesce trenja koje se irna izmedu posmatranih strujnih preseka.5.89) sledi i vrednost koeficijenta lO~. za jedan te isti lokalni otpor.2. Pod naglim . ako· kod nekog lokalnog otpora postoji potreba za definisanjem koeficijenta S1' a sto posebno treba naglasiti./2. dobija (2.1 i 0.146 Teorijske osnove ID strujanja u korne je S2 koeficijent lokalnog otpora.1(~) =Sl(Y) 2 1 VI 2 vi 12.1.2.1. definisu se dva pada pritisica /:"POl=PSOlV(/2. sa 2. a v 2 srednja brzma prvog nizJ'trtqizog. respektivno. preseka.88) A2 ·2 Koristeci izraz (2. Da bi se poznavali koeficijenti korekcije za merodavne strujne preseke II i 2-2 treba izabrati preseke u kojima se irnaju razvijeni profili brzina.3. dva koeficijenta lokalnog otpora S1 i S2 koji su sa merodavnirn brzinama vI i v2' Medutirn. Ako je geometrija lokalnog otpora sIo:. da ne bi doNo do zabune.1. Tako na pr. razlika totalnih pritisaka izrnedu dva strujna preseka.I(T) -cx.2.89) I Alco se poznaju: razlika statiekih pritisaka PI . rnoze da se definise sa srednjorn brzinorn VI iii srednjorn izlaznom-nizstrujnom brzinorn v 2 • Samirn tim rndgu se definisati.2. /:"P02=PS02 V . za raevu s1. Ponekad nije rnoguce pravilno odrediti rastojanje od lokalnog otpora do prvog nizstrujnog razvijenog profila brzina (presek 2-2).2. U tim slueajevima presek 2-2 se postavlja dovoljno daleko od lokalnog otpora. alise tada. tada se liZ koriscenje uslova jednakosti gubitka energije na lokalnom otporu SIV~ 12 = (2 veza izrnedu razliCito definisanih koeficijenata lokalnih otpora S2 =1.2.1. PV2 (2.

90-92) dobija izraz C.1 (-A) -2B 1-A +2~2 -cx. i dmgo da formula vazi za proizvoljne oblike povrSinapoprecnih preseka A1 i A 2 • Za konkretnu primenu opste formule (2.) Ii" == v1 A1 == v 2 A2 . Ova formula pokazuje da' koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja ne~avisi od ugla nagiba y pod kojim se nalazi naglo prosirenje. a) Laminamo snujanje .1 ( .3.91) i promene koliCine kretanja primenjene za pravac strujanja fluida (detaljl1ija analiza promene kolicine kretanja data je u Odeljku 3.1.) V1 2 v2 -2B1-+2~2 -()(. kod kojih je stepen prosirenja preseka A2 ! A1 == (D 2 ! Dj)2. KoristeCi pretpostavku da se deo sile reakcije koji potice od trenja zbog malog rastojanja izmedju preseka II i 2-2 moze zanemariti.P1 CA2 .A1) ii.5.93) koji predstavija opstu Bordinu formulu za odredivanje koeficijenta Iokalnog otpora naglog prosirenja.1. Ve1icina vrtlozne zone zavisi od stepena sirenja poprecnog preseka A2! AI' kao i od reZima strujanja. U kontrolnoj zapremini izmedu preseka 1-1 i 2-2 nalazi se masa fluid a m == pV == pA 2 1.2.3. R == PIAl .1. Sada se 1Z sistema jednaCina (2.2.5.2. Posle izvesnog rastojanja l od u1aznog preseka 1-1 fluidna struja se stabilizuje (presek 2-2) i po novo ima Slika 2. zato je potrebno posebno razmatrati slucajeve laminamog 1 turbulentnog strujanja.2) poznati.1. Naglo prosirenje karakteristike razvijenog strujanja. Brojne vrednosti ovih koeficijenata zavise od rezima strujanja. A2 v2 1 1 (2.T' vj 2 . a sto je prikazano na sl. Pri ulasku fluidne struje u naglo prosirenje razvijeni profil brzina (presek 1-1) dolazi do inercijskog odvajanja i formiranja vrtlozne zone VZ. Izmedu strujnih preseka 1-1 i 2-2 vaie jednacine Bernulija PI+pa 1 T+pglsmY=P2+pa 2 T+pC.1. koefi~ijent lokalnog otpora (za referentnu brzinu v 2 ).i i ~i (i=1.90) kontinuiteta (2.92) pri cemu su ~j i ~2 korekcioni koeficijenti kolicine kretanja.Teorijske osnove ID strujanja 147 prosnenjem se podrazumeva cev kad koje se naglo sa povrsine Al pre1azi na vecu povrsinu poprecnog preseka A 2 . ==()(. a C. U ovim presecima su razvijelli profili brzina u kojima su korekcioni koeficijenti cx.1.P2 A 2 + p~r(~1V1 - ~2 v 2 ) + mgsin y. gde je ii jedinicni vektor poduzne ose.2 == cx.1.2 VI A2 2 .1. sledi da rezultujuca sila reakcije deluje na povrsinu naglog prosirenja u preseku 1'·1' i iznosi R== . v2 2 v2 2 (2.93) izabrace se kruzni poprecni preseci cevi precnika DI i D 2 . (2.

Ocigiedl1o je da kod laminarnog strujanja koeficijent lokalnog btpora zavisi i od geometrije i .1.2. Y =S v 22 /2 ="2 (v) -v2)2.5.i.za turbulentno strujanje.za laminarno strujanje.96) pri cemu indeks i oZl1acava broj uticajnih geometrijskih veliCi11a.95b) U praksi se veoma cesto l1ailazina specijalni slucaj naglog prosirenja kada cev ulazi u rezervoar. Ako se usvoje vrednosti ovih koeficijenata Pi ". koeficijent lokalnog otpora defiruse sa prvom uzvod11om brzi110m (iJ. ako se sa A] i A z oznace poprecru preseci cevi i rezervoara...64»).1. AVO za pasledicu ima da je brzina u poprecnom preseku rezervaara nmogo manja ad brzine u preseku cevi (V2 «vI)' ili je pak v2 '" o. (2.93) dobija koeficijent lokalnog otpora l1aglog prosirenja pri turbulentnom strujanju v A S=Cl-.96) prikazao 11a sledeCi naCin A / Re \ \ \ .1.1.1.laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog presekaodredeni su u Odeljku 2.l.i =2 U""1. Zata se u avom specijalnom slucaju. iz opste Bordine for-mule (2. sledi izraz za koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja pri laminarnom strujanju 2 VI vI 2 A2 A2 ~=-(3--1)(--1)=-3(3-4 -l)(-A -1). c) Nagloprofire7tJ'e pn' ulas/at cevi u rezervoar (2. (2. A.1.2) (prema izrazu (2.94) 3 v2 v2 -'·1 1 b) TurbuleTttllo strujtHl. i imaju. (2. Altsul je funkcionalnu zavis110st (2.za laminarno strujanje sa malim Re brojem. OdrlE«iiv3llllje befkijellllti::a loJkalnog @tPOIra U opstem slucaju kaeficijent lakalnog otpara zavisi ad geometrije i Rejnoldsovog broja.1.=1.02 i a i =1. koja iznasi . So + C / Re . gde su.148 Teorijske osnove 1D strujanja Korekcioni koeficijenti razvijenog .1.88) i (2.)2 =(1 _ _ 2)2.2).a i ".93). Sa ovim vrednostima. B. tj.5.opsta zavisnost . izuzetno.058 (i=1.1. Cis 0 veliCine koje zavise ad geometrije lokalnog otpora. tada se iz izraza (2. vrednosti f3 i =4/3 i CJ. vazi da je povrsina poprecnog preseka rezervoara mnogo veea od povrsine paprecnog preseka cevi (A2 > > A 1 ). U ovom slucaju.1.1. - S= 1 B / Re n za Iaminarno stmjanje sa veCim Re brojem.p == PSI V [ /2 ).93) odreduje se vred110st ovog koeficijenta lokalnog atpora. 2.3.1.95a) v2 A) U ovom slucaju gubitak strujne energije se svodi na 1 . ..1./e Korekcioni koeficijenti razvijenog turbulentnog strujanja u cevima kruznog preseka imaju vrednosti P.4. Prime110m izraza (2.

prakticno.2.-1)2 1 A Borda Teorijsko resenje .6 5-6 segmenata I Vr ~ -'j='C> .707 _11)2 n" resetkorn " vaZi za male debljijne! Blenda na 1--- @jEj --~~-.=cj -. tako dakoeficijent lokalnog otpora zavisi samo od geometrije.. tj.61111) 1 2 uSlsnom olvoru Krivina u obIiku luka ".P" A.0 "'" const. za neke karakteristicne slucajeve geometrije lokalnog otpora koje su najcesce kod cevnih vodova.4. . a do kojih se doslo primenom: teorijskih.. dok je kod turbulentnih strujanja uticaj Re broja zanemarljiv. a \ Usis ~1J7 \~ '-"i~' .Teorijske osi1ove ID strujanja 149 od Re-broja.-: -~ J .. (.~-- R-radijus krivine d-precnik cevi a-ugao n=A=(15) . == (1. kod naglog prosirenja). + coso:... to stmjni gubitak prema izrazu (2. = (.- ~A.08 Napomena Autor Usis sa ostrom ivicom Usis sa oblom ivicom Usis nagnut pod uglom a "3 (.003360:.- 13 ".a[O] i.0.0: dl R= 1. -=r c. Odrediti gubitak strujne energije na lokalnom otporu.1. =(. Naziv Skica Karakteristiena velicina Izraz . do kojeg se dolazi primenom eksperimentalnih metoda. [46] arO] S=0.5. poluempirijskih iIi eksperimentalnih metoda.(li)' Kako je kod razvijenog turbulentnog strujanja C...vrednost C.163(R)' ]90 ~ Ao d 2 C.1. zato se ovo podmcje naziva kvadra/na ob/as! zavis/1(wikoeji'cijetzta loka!nog otpora. =0.)O.303sina+ O. = 0. == 0.~ . Krivina ttt.1. iIi u redim slucajevima primenom teorijskih metoda (kao na pr. U tabeli T..()08a O•75 c.1 ~ "" ".~. r Spajanje pod uglom ... (Matthew) 24scgmcnta Krivina od cevnih segmenata Naglo prosirenje . tj..505+ O.87) zavisi samo od kvadrata brzine. == (Sino:.226sin' ct °0°0°0°0°0%° 000000 00000 000000 oooo~o~ 0 ooog.96).2. Ao -pOI'rSina olvora A-povrsina preseka USls sa ~. d 35 a s=[O. -1 coso:. ... n =(d / D)2 C. ~ ! . znaci poznavati vrednosti koeficijenta lokalnog otpora.5 C.131+0. =0. vati puna zavisnost (2. ~ V2. date su vrednosti koeficijenata lokalnih otpora.. \ > I(~- ~~. 1.:" +(1.

i"j .<x_ A2 Al n = A2 S- -Ssin(<x/2) S== (1-1 I n)2 sin <x Naglo suzenje <X < 30° -i---·_·_·¥ I .35.-11). ~ S== 2'(1.7 a == 0. 1 (1_-) n2 20n°.::..0323'0. D ::> D[mm] !J c .povrsina preseka aooao 1 .75 Re A.= lJ Zatvarac ~-..n)2 ~ otvoru . ~!-- ~ 1. I: ~ C..-~~L I : a S '" 0. == (O. A2 n=T I 1 Ideljeik D2 < DI 12 2 S== ( 2 1 0..28 d = 103...=-'-a-'-2-+(--) sma 8sm"2 n n Napomena Autor Difuzor 1 EJ3J:~ -v n=Al A2 Al A21 <x.Jl-n + ~~'b°o~o.45 a = 10. C.. : s==(l+ 0.n sinal Re 1-11 sina I I ~d~Y~ f I I D 17=d 1:.150 Teorijske osnove ID strujanja Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz ." n Re = vodo > 10' o v (n=AoIA) 120 1+I(1+sina) 50 ( 1. c S=a+-+-lnD D JD .33 Laminarno strujanje -.{ ...3 c == 813.33 Zasun ~ ..10°. 40° s= 1 (tg<x)0..45 b == 106.0368 b == 28.. d s==a+-+-+-D DJD D<400mm JD Venti! sa kosim sedistem & D [mm] D<400mm b . ~ A.56 2 2 +(1--) 2 Re (1..---:> 1 I :S:>i I n = (D) d . 1 ~h--D7e 1 Ii ) H=hID d Re> 10 4 Venti! 6 .2 c==-14. ···t.72 b==-136.57+ ° 043 -1) .22 c == -133..707.707 )2(1_1)2 "h-17 n Resetka za umirenje struje Klapna I-~~ °ooooo~ooooo 0000 000000 Ao .LIdeJiCiI1 Konfuzor 1--.1 d=-1l55.=a+bHlnH+cln H+H 2 Re> 10 4 a == -103.vrednost 'A 112 -1 11-1 2 ' t.ukupna povrsina otvora A. 1:I-n AltSul D2 > DI 12 Ideljeik uslov na Blenda I 1 D 1"1 1 -. : Al 1 .....

:'-...25 0. 'ft.2) 1.~.~.~\~~ . ..Il.10 ..10-4 f = -4. Al A .~~}" .55+4(%.-.49·10.17 0...dJ 60 0. A. Vl~ V Sl =_1-2 (O.812 + 0..10-7 d=6.25 h ~ = 0. t.14 0. Racve (razdelne) Ao VO~~ "'1" v'l'\j A2 r \ .25 h .~ -J < 0.79. I.'. 0995.25 60 90 0 0.1)+0.00 0 .-'~.3::J(Aol_q -1) vI Levin I':..04 I 0.16 I 0. -if. 2 I A2 =(7) 2.2 .1.Pi = PC:.36 It.135) (I-q) = AI = A2 .00 A2 -~" A.~_ V. 0.14 0..14 0 C2 0 0 0 0 C] 0. =1+A..2TqcoS<x+I-C o q 0 a[C] C v' VJr-%~~ a.125 < d < 0. q +C.. 7q 2_ 0. a[O} a < 65 0 I.33 C2 0 C1 0 0 0..:.:.40 0.78.1 < ? .35 0.94 1.155(*)2 peeurka i sediste ventila ravni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) Ao ~''l:/r~ d. VO~ .11 A..10-8 Ventil r .14 (71) ./. = a+ba+ca 2 +da 3 + +ea 4 + laS +ga 6 e" 1.Teorijske Qsnove lD strujanja 151 Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz .045. ..-~~~:.50 ..I AI " '\ <. ~r1L-liIh Ii! '--t--/ 8'1 d.958 2' q q2 = (Crnojevic) -" "10 AI _ A] 1 2 1.10 0 C2 0 C] 0./.10-8 c = 2. Racve (sabirne) A2/ A3 a[O] 15 30 45 B C] 1.15 (IY d ~ %.i-2T(I-q)-+C.1<d<0. = PC:.~~ .iT (i=1.. A . 7. f.. h 0." . m. 1 A] + Levin = A3 q=V2 1V3 r A.'(A.05 0 0 0 0 0 0 ° 0 0 0.. F /'".~:t ~ di '~p ..047. .1 2 q-- d d 2 s= 2.1 <d<0.iT (/=1..10-6 g = 5. ..46.10.6 Kuglasta slavina e ! .64 90 1.-+0. Az I I Tallcv 0. 0.10 0.41 1..7 -0.- I '15 I 30 I 45 I 0.z. 0.25 0 C2 0 0 0 0..10 b" 1. "1.20. A..] RiO. ~z=l+l(..~.20 ° 0 0. ~~~~~. .2) S..452q+O.'::~ I 0.30 0.r/o C.'-2)(1-q) -B A...)z-B.6+0.' a...4 I.vrednost Napomena Autor a" 3. = 0.~.8!.An AI ?L~_I:! -'I -J = 0.0. . a 1.0.. V3'~> I':.10 0.p.74 1.02.

medusobniuticaj lokalnih otpora maze se zanemariti aka je Lu =(20-50)d.h iz pretho. To su oni otpori kad kojih je ulazno i izlazno strujanje razvijeno. pri veCirn Rejnoldsovim brojevima.]=6 R "-~'>- r -='i d - S= 1.1. dnog lokalnog otpora ne razvijena I brzinsko palje nal1azi na sledeCi otpor.: izmedu lokalnih otpora. 0.2. bude Lu = ~. a to ce biti kado. U tabeli sa Aje oznacen koeficijent trenja.S. Cime se struktura strujanja u njemu zllatno menja u odnosu na slucaj potpUDO usamijenoglakaillog otpora.2.5. -:-::. se porerneceno strujanje izazvano prisustvom prvog lokalnog otpora stabilizuje pre !lego fluidna struja naide na sledeCi lokalni otpor..1.4. Ovakvo jednostavno sabiranje lokalnih otpora dopusteno je sarno onda kada predhodni lokalni otpor nema uticaja no. pri cemu je S krivina koeficijent posmatranog loko. t. 2. 2.5.:LS.25). vaie samo za ltJ'am(/ene lokalne otpore.vrednost Napomena Autor Kompenzator 1-- jfl )! ' .1. sledeCi lokalni otpor.koji imaju koeficijente lokalnih otpora ~l i S2' tada Tabela 2.30 od kombinacije posmatranih lokalnih otpora.00 do. Vrednosti koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne geometije lokalnih otpora.82 ex.d ~500 d[mml Tabela 2..2. 90° . ~ 45~ \ I . Ova pojava I meousobni uticaj lokalnih otpora naziva se lilteljerenc!/a lokalnihotpora.6+ 500 d 50::.5. odnosno metodom superpozicije. -. posmatraju dva lokalna otpora sa medusobllim uticajem. . Za to je potre1'ino da minimalno rastojanje izmedu lokalnih Raspored Ugao otporo. za slucajeve usamljenog otpora.lnog otpora. \ . uglavnom.}. Na kraju treba napomenuti da vrednosti iii izrazi za koeficijente lokalnih otpora u tabeli 2.56 Ako se. Eksperimentalna istrazivanja Sil pokazala 1. Mledusobruli utic:mj !okaRnih ot~fi)ra Koeficijenti lokalnih otpora odreduju se.' I~~ -. Aka postaji medusobni uticaj . a to su ani lokalni otpori kod kojih je ulazna fluidna struja sa razvijenirn profilom brzina i kod kojih se izlazna fluidna struja stabilizuje do razvijenog profila brzina.'. d / Ie.1. a sto zavisi 3. /-.52. Ako su u cevovodu prisutne pravolinijske deomce i usamljeni lokalni otpod tada se do ukupnog otpora dolazi primenom izraza (2.4. dakIe.152 Teorijske oSl1ove ID strujanja Naziv Skica Karakteristicna velicina Izraz . prostim sabiranjem otpora.

2.2.1.5. Ova zavisnost je u punom obliku prisutna kod strujanja sa velikim Re brojem.1.2. duzinom.1. ==i> .2.1. Prema tome. leao i pravolinijslce deonice cevovoda precnika d i i duzina Ii (i=1.2. +(~k2 +Sv2 +A.6. konstrukcijom. dva ventila. oj _ _ _ _"'-==1>-""- bJ r:==r-=.3 d )T ' 3 .2c). Pod slozemin.1. razgranati (s1.2d.1.3. cevol'odom (sI.1.1.7. V3 -v2 . koja se nalazi izmedu preselea A-A i B-B.6.6. bez obzira na namenu.1..2. odnosno ~1+2 = S]+2 (Re.I ~)T+(~+A. naftovodi. ugradenom armaturom i s1.2. slozeni cevovod je sastavljen od zbira prostih deonica iIi prostih cevovoda. 6. U tabeIi 2.6. u kojoj su lokalni otpori: lcrivina. gasovodi.. mogu da se podele na proste i slozene.. Siozeni cevovodi mogu biti sa: hidraulicki paraleinim granama (s1.2. Ek.5. Prime nom izraza(2. dobija se gubitak strujne energije izrhedu presekaA-A i B-B YgA-B = (~VI +~kl +A.vivalentni llmefkijenti OtP0ll"3 cevne de@uice Posmatrace se jedna prosta deonica slozenog cevnog sistema s1. U bilo· kojoj prostoj deonici moze postojati veci broj cevi tazlicitih precnika.1.. Treba napomenuti da se u svakom slozenom cevovodu mogu uociti deonice koje su sastavljene od jedne strujne cevi.1./' c) SHb 2.1) podrazumeva se onaj cevovod koji ima jednu strujnu cev konstantnog (s1.6.6. Ako u slozenom cevnom sistemu postoji rnnogo prostih deonica.6.6. kao sto su: vodovodi. FodeRa cev@voda U savremenoj strujnoj tehnici susrece se veoma veHki broj cevnih sistema razliCite namene.2. vazduhovodi itd. hoz veCi broj prostih deonica. 13 vi gde je Vi srednja brzina strujanja deonice i=1. Dakle. postepeno suzenja inaglog prosirenja.6. 1(.5.1b) poprecnogpreseka.3). koji mogu biti sa razliCitom: geometrijom.)T+2 II vt 12 v.Teorijske osnove ID strujanja 153 zavisno od uslova strujanja u njima i medusobnog rasporeda llkllpni lokalni otpor ~ 1+2 moze biti manji iIi veti ad aritmetickog zbira ~I +~ 2' RezuItujuCi koeficijent Iokalnog otpora zavisi od: uslova strujanja (Re broja). Svi ovi cevni sistemi prema geometriji. date su vrednosti rezuItujuCih koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne slucajeve povezivanja krivina. 2. to gil oni cevovodi kod leojih postoji jedno iii vise mesta gde se cevovod grana.2a).izrazloga jednostavnijeg zapisa llvodi ekvivalentni koeftcfient otpora cevne deonice.a) iii promenljivog (sI.2.7. Pod pros'ftin cevovodom (s1.2b ) i prstenasti (s1. d). Jl.2. odnosno izlozenog u Odeljleu 2. odnosno glavnih pravaca strujanja. a samim tim i toliko . toplovodi. jasno je da zapis postaje duzi.1. 2.1.L25). medllsobne udaljenosti otpora i precnika cevi. Zato se. dok je kod strujanja sa malim Re brojem znatno slabija. i aleo se pri pisanju energijske jednaCine prolazi sa glavnim pravcem strujanja.2.1. Slika 2.2) podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih postoji vise strujnih cevi.1. I.)2 ·.

u opstem slucaju.. II.Il 2.101) Zavisnosti (2. In .101) bilo da su izraZene u obliku Yg I1p g = Jel). Ponekadje gubitakenergije bolje predstaviti kao funkciju protoka a ne brzine.1. Za cevovod L~_-:B--<o L::. koja tecnost obogaeuje energijom.. 1~1 . (i=1.8.2.7 indeks je r=l).1. Izraz za ekvivalentni koeficijent otpora moze da se napise. (2.1. brzil1a vI za cevovod sa s1..98) Cr =Ls'(A )2+L:)} C )2. (2. se zeli postiei.1. Strujna masina cevovodll. iIi = Jeri') . koji u sebi obuhvata i strujne otpore i geometriju ceVl1e deonice.3 -d )(-A ) 111 22 32 233 1z dobijenog izraza za ekvivalentl1i koeficijent otpora proste deonice cevovoda sledi da ovaj koeficijel1t ne predstavlja nista sustinski novo.2.2. u obliku n Ar m I Ar (2..8a).1.ll Za stvaranje strujne energije koriste se strujne masine: za.2.7. +~v +A.98) se svodi na obUk Cr ::: A. I -d +(S +A 2 -d )(-A) +(-A --A) +(~k. za brzinu v r (za primer sa s1. l1a pI.1.154 Teorijske osnove ID strujanja razliCitih srednjih brzina strujanja.broj lokalnih otpora.rtilce cevo/loda.100) i (2. tada Bernulijeva jednaCina postavljena za preseke 1-1 i 2-2 glasi .1.2. U takvim slucajevilna neka od tih srednjih brzina bira· se za meroa) davnu.1. Al 2 13 Al 2 C=<-:'v +Sk +A. i za nju se definise ekvivalentni koeficijel1t otpora proste cevne deonice. sa kojim se strujni gubitakdeonice predstavlja leao li: == Kr V 2 !.~ . dobija se ekvivalel1tni koeficijent otporil __ . Tada se uvodi koeficijettt htdraulicke karaktens'Iilce cevne deoJZice Kr == Cr / 2A. )=1 f A ] ] gde su: n .1.1. ~ + I~i .100) cime se zapis gubitaka znatno pojednostavio.r = Cr 2" ' 2 Vr (2. Ako se u cevovodu nalaz'i pumpa (s1.1.7a uvodeCi povrsine VI poprecnih preseka cevi Ai ::: d? 1t / 4 Stika 2.3). sredivanjem izraza za gubitak Yg A-B . a za gasove vel1tilatori iIi kompresori sto zavisi od nivoa pritiska koji. gubitak u deonici iznosi Yg.1.=1 . vee da predstavlja zbir lokalnih i usputnih otpora u posmatranoj deonici.J .99) Odredivanjem ekvivalentnog koeficijenta deonice Cr .1.7a. ==[> b) sa s1. II 12 AI 2 AI. nazivaju se hidraliliCke Karakteri.broj pravolinijskih deoruca razliCitog precnika i Ar je povrsina poprecnog preseka u kome je referentna brzina vr' Za slucaj proste deomce cevovoda duzine ! i precnika d. tecnosti pumpe. izraz (2.

Ako se u obzir uzmu svi gubici energije van strujne masine i definise se ukupni stepen korisnosti l1 p' tada se dobija snaga pY/ /:"pV P=--=:-l1p l1p (2. Energija koju fluid "primi" od strujne masine Slika 2.1. +Y r PI p Pz p g pri eemu je Yr jedinicni napor turbine iIi hidrornotora. 2. Ova veliCina nastala u turbini generatorom se pretvara u elektrienu energiju. a dobivajuse na osnovu ekspetimentalnih ispitivanja pumpi. i protoka ~/. tj.103) p:::: pYr T/11t :=: /:"P Vl1t I I pri cemu je 11t .rad po jedinici mase iIi napor I ~~. i spregapumpa .2. ali sa aspekta preostalog dela sistema to je Cisti dobitak energije. P = f (V) i '1 :=: 11(V) .1.Teorijskeosnove ID strujanja PI p P2 p a) 155 Yp+-=-+gH+Y. kao na pro kod turbina iIi hidromotora (v. moze biti izrazena i porastom pritiska fluida pri prolasku kroz strujnu masinu /:"P = pYp' Ovaj drugi nacin predstavljanja uCinka strujne masine koristi se. Na osnovu napora pumpe Yp ' iIi porasta pritiska /:"p.1. VeliCina Yr sa aspekta strujanja predstavlja strujni gubitak. Yp = f (V). Kaliaktel'"istike pllllmpe ii cevlllvoda. ne retko.1. Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2 glasi -+gH=-+Y.protok. S druge strane. i kod pumpi i kod ventilatora.8b).1.I-'-'­ pumpe.102) koja je potrebna za pogon strujne masine. Za primenu pumpi posebno VaZllU ulogu ima hidraulicka karakteristika napor . snage iIi stepena korisnosti od protoka. koja se obieno predstavlja u obliku (2.8.cew-ovod Pod karakteristikom pumpe podrazumeva se funkcionalna zavisnost izmedu: napora. ako se na osnovu raspolozive strujne energije fluida u strujnoj masini energija pretvara u koristan mehanicki rad.korisna J'naga pumpe PH:::: pY/' = /:"pV. 2. iIi pada pritiska /:"p:=: pYr . Na osnovu velicine Yr . dok.'9.s1. odreduje se hidrau!ic.9a. g b) pri cemu je Yp [J I kg] - H H jedinicni rad pumpe .). hidrauIiekim testerama i 81. aka je nastala u hidromotoru ona sluzi za savladavanje obrtnih momenata (na pro na valjcima.step en korisnosti strujne masine. Ove funkcidnalne zavisnosti glase: Yp:=: f (V).1.104) .1. i protoka kroz ovu vrstu strujnih masina dobija se snaga (2.'ka . Graficka interpretacija hidraulickih karakteristika pumpe prikazana je na s1.

Ova promena otpora u cevovodu veoma lako maze da se ostvari na pr. primenom Bernulijeve jednacine za nivoe 1-1 i 2-2 uz koriscenje izraza (2. Ponavljanjem ovog \ \ . = (pz .PI) / p+ gH zavisna od pritisaka na referentnirn nivoima i od geodezijske visine izmedu nivoa. biti Y P 0:: P2 . I Pumpe mogu da se sprefu redno i paralelno.1b) napori u tackama A i B se sabiraju.2.1. S druge strane purnpa se spreze sa cevovodorn pa ce napor purnpe prerna trasi cevovoda.2. karakteristiku cevovoda: Z.10. i kao sto 1Z jednacine sledi to je kvadratna zavisnost od protoka Yp::: A + Kr/2. kod redne prege pUl7'P!pr%k ostaje kOllstantan (1/ == canst.9b. KoristeCi jednoznacnu hidrauiicku vezu izmedu pumpe i cevovoda dolazi se do zakljucka da jedan ad naCina regulisanja protoka pumpe moie biti i promena hidraulicke karakteristike cevovoda. Tacka na dijagramu sL2. a) Redl10 povezi.1.2. Prema tome. pomoc1. Nairne.s1.1.A ::: (pz .s1. ispunjen uslov Yp = Ye . pri cemu je veliCina . pri cemu su koeficijenti: a. SplI. Ako su redno spregnute dye purnpe koje irnaju karakteristike napora YpI i Yp2 ' tada ce rezultujuCinapor redno spregnutih pumpi biti ~+2 == YpI +Yp2 ' ili izrazeno preko pritisakaAp1+2 = t3p p l +!J.tacka C.1.9.156 Teorijske osnove ID strujanja y a) b) oj '0 Slika 2.PI) / p+ gH +KV2.1.9d) smanjuje se protok pumpe i obnmto.101).9c gde se seku"krive hidraulickih karakteristika pumpe i cevovoda naziva se radna taCka (tacka RI).10. prakticno. pri radu pumpe. Pri radu purnpe treba voditi racuna da radna tacka RT lezi u okolini maksimalnog stepena korisnosti pumpe. poveCavanjem otpora u cevovodu (v. dok se ukupni napor povecavasto predstavlja osnovnu svrhu redne sprege.2."t'!z3nje p1lllmpi.1.P p2 ' Pri redno spregnutim pumpama za jednu vrednost protoka (v. Graficka interpretacija hidraulicke karakteristike cevovoda prikazana je na s1. time se dobija rezultujuCi napor . b i c zavisni od geometrijskih i kinematskih parametara pumpe.1.).105) predstavlja. Kako postoji sprega izmedu pumpe i cevovoda.PI + gH + KV2 P (2.1O.1. to je u svakom trenutku.1.1. 2.1a kolicinatecnosti koja pro de kroz jednu pumpu proci ce i kroz drugu pumpu.l ventila.105) Desna strana jednacine (2.'(mje pump! Kod redne sprege pumpi s1. a njihove vrednosti odreduju se eksperimentalnim putem.

koje rade sa naporima Yp1 i Yp2 ' zato sto su u tackarna A i B isti pritisci vazi jednakost Ypl =Yp2 • S drugestrane ukupan protok paralelno spregnutih pumpi je V =V1 + T/2 • Ovo prakticno znaGi cia se paralelna sprega pumpi koristi za poveca:nje protoka. Slika 2.1.) protoci iz tacaka C i D saberu (V = V +V2 ) pri cemu se dobija l tacka E hidraulicke karakteristike paralelno spregllutih pumpi.10.2 b) PaTalellta sprega pumpi Kod paralelne sprege dye pumpe s1.2b dobija se ako se pri is/om rtaporu (Yp == canst.10.1. dobija se rezultujuca karakteristika spregnutih purnpi Ypi + 2 • v ~--~------+--~ V=const.2.2a.10.1 b) b) Stika 2.1.1. RezultU:juca karakteristika paralelno spregnutih pumpi s1. Ponavljanjem ovog postuplca za celo podrucje cada pumpi dobija se rezultujuca karakteristika paralalno spregnutih pumpi Yp1 +2 ' .Teorijske osnove ID strujanja 157 postupka. za celo podrucje rada purnpi.10.2.

2.2.1 .1 i1 kojem su otpori dati sa ekvivalentnim koeficijentima otpora deonica Cj (i=1.2.Vm = const. Posle uspostavljanja stacionarnog strujanja sa srednjom brzinom v.=1"'.2.2.cllm. ito: odredivanje protoka kroz zadatu geometriju cevovoda.158 2.l+. 2 gde je m broj nizstrujnih promena preseka. vaZi i jednacina kontinuiteta V == Ii.n). odnosno to su oni cevovodi kod kojih postoji sarno jed an glavni pravac strujanja.1. a suma lokalnih otpora i . Prema tome.1.+ gH == -+('A. povrsine poprecnog preseka Ai' srednja brzina strujanja Vi daje protok Vi' dole ce koeficijent hidraulicke karakteristike biti Ki == pCi I (2Ai2). = V =". .IDIim JPlovezivaIDIjem grama V == 2 2 d 1f. U i-toj deonici..i~i)P p d i=1 Z iz koje se adredjuje brzina strujanja .pravac a-a (oznacen L~~12!@2iBl8 2 strelicama).odnosno protok tecnosti I:7=I S 4 4 V pg d £"'.2. ove dve jed'tacine sluze za hldrm£iich'proraCi.-+ L.m prostlit cevovoda.2. Kod prostih cevovoda sa promenljivim povrsinama poprecnih preseka.2. 2.uoCi sarno jed an glavni pravac strujanja . odredivanje precnika cevovoda !coji omogucava projeletovani protok i odredivanje katakteristika strujne masine za zadati protok i geometriju cevovoda. osim Bernulijeve jednacine.1 koji spaja rezervoare A i B u kojima iznad nivoa tecnosti vladaju pritisci PI i Pz.5 receno je da se pod prostim cevovodima podrazumevaju oni cevovodi kad kojih postoji. za koji se postavlja. Izmedu nivoa tecnosti H 1-1 i 2-2 u rezervoarima A i B moze da se .2. Hiidr31l1lickli prorra. PROlFJIU BRZINA 2. koeficijent trenja ce biti 'A. . iZg(H + PI . Koji od ovih zadataka treba reSavati zavisi od projektnih zahteva. Bernulijeva jednaCina PI P2 I ~ v2 Slika 2.2.a U Odeljku 2. Posmatra se prosti cevovad sa s1.P2 )/('A.. Za strujanje u redno povezanim granama vazi zbir padova pritisaka . Hi«li. Kod prostih cevovoda mogu se reSavati tri grupe problema.) U cilju odredivanja hidraulicke karakteristike prostog cevovoda Sa n redno povezanih grana. V == d 1f. u prostom cevovodu duzine I i precnika d.ll"sadicka karakteristiika JPlll"ostog cevovilllda sa It'e<<li.edna slTU/na cev /constallinog ilipromen(jivogpopreCitog prese/ca.2."~ r. PRORACUN PROSTIH CEVOVODA. pilt'ost@g cevovo«li. posmatrace se prosti cevovod prikazan na 81.

U ovoj jednacini nisu poznati strujni gubici.. Slilca 2.=1 C. odrediti koeficijenti lokalnih otpora prema karakteristicnim podacima iz teksta zadatka. 1)=lOm.2-1. KoristeCi tabelu T.2.2. = V.2) i jednaeina kontinuiteta v= VI = V =. Opisani postupak u potpunosti vazi i za prosti cevovod sa n redno povezanihdeonica. RESENJE.2. s tim sto se tom prilikom graficki obim posla znatno povecava. tj.2. Problem 2.' u kojima su Ke -ekvivalentni koeficijellt hidraulieke karakteristike i Cel -ekvivalentni koeficijent otpora cevnog sistema odreden za j-tu deonicu. Ponavljanjem ovog postupka za celokupno podrueje protoka dobija se ekvivalentna kriva cevovoda (kriva K e) sa rednim povezivanjem deonica. eime se dobija pad pritiska i1pd = i1p a + i1Pb + i1p c u taeki d koja lezi na ekvivalentnoj krivoj cevovoda.02.) 2 (2.2 Predstavljanjem ukupnog pada pritiska u jednom od oblika: i1p = pCejV j 12 = K.H=2m.2.1) i (2. =const. suZenje pod uglom cx. Do ekvivalentne hidraulieke karakteristike dolazi se na sledeCi naCin: prvo se u i1p .1 n Slika 2.7c=0. d 2 =60mm.2. a zatim se koriste zavisnosti(2.1m prOJ'llh cevovoda. Voda struji od rezervoara A ka rezervoaru B kroz prosti cevovod promenljivog poprecnog preseka.2 n v2 i - n i1p= Li1Pi i=I = LPCj .2.2.V .2).=1 2 = LK// .1. b i c.2..3) Grafieka interpretacija hidraulicke karakteristike prostog cevovoda sa tri redno povezane deonice prikazana je na sI.2.=1 ' (2. zasun otvoren na hi d 3 = 0.4 za usamljene Iokalne . Zato ce se.2. prvo.1.=10°. krivina sa odnosom R = 4d J .5 Krivine Kl i K2 nalaze se na rastcijanju 9 /8· d 3' Dati podaci su: d 1=40mm.=30°.zliza 6p 159 V=const. za jedan protok (V = canst. Medutim. '2=20m.1) i (2.) sabiraju se padovi pritisaka u tackama a. 13=30m.2.20).25). pa se zato koristi jednaCina (2.Da bi se odredio protok vode potrebno je koristiti Bernulijevll jednacinu (2.1) (2.2) dobivaju se ekvivalentne karakteristike prostog cevovoda sa rednim povezivanjem _ Ke = i=I Ki ~ Cej ~ Aj = ..1. Profili b.2. kuglasta sIavina postavljenapoduglom cx.PrO/'Clc. a u njoj su nepoznatevrednosti lokalnih otpora.2. 2 2 . Pm=9810Pa.2. Odrediti protok vode ako su ugradeni lokalni otpori: usis sa ostrom ivicom.2.. (:4. te koriscenjem jednaCina (2. d 3 =50mm.V dijagramu ucrtaju pojedinacne hive K.S.2.

Koliki tada treba da budu koeficijenti otpora ventila va da bi nivoi tecnosti u rezervoarima bili konstantni? e) Aka se u sistemu nalazi tecnost kinematicke vislcoznosti v == 5.O'II =0. kada su poznate vrednosti strujnih otpora pristupa se postavljanju Bernulijeve jednaCine. Vj V. . Kod prostih cevovoda to je lako moguce jer vazi jednacina kontinuiteta d2 . --_.. . '. Problem 2..e (d] 1d 3 ) • Konacno. Yi-Vj! .4 •. " .. .v =2. C. c) U tackama C i D.k +A. koja struji larninarno. . a drugi put na C. Nivoi tecnosti u rezervoarima su konstantni.160 ProraCtlit pro. Duzina usisne cevi je Le =4m." =0. \ '-'''. a) Odrediti snagu pumpe." '" " Kako su u Bernulijevoj jednacininepoznate tri brzine to dye od njih treba eliminisati.7m od zida cevi.bV2..k". Pumpa transportuje vodu od rezervoaraA ka rezervoaru B. Projilibrzina H otpore dobivaju se vrednosti: C. Slika P.~. I 2: ( .= V 2 --==V 3 -3.rV3:'= "\J._·J\··f~·:'" _~..rtih cellolloda. mere se pritisci pomocu instrumenata VI i MI koji se nalaze na visinamahc ==0. d )(d ) +«(.l.y +A d +1)(d ) " z z 2 3 3 sa kojom protok vode iznosi V=2.l =10.2. Voda se istovremeno vraca iz rezervoara B u rezervoar A kroz povratni vod duzine l. +(" +A..2. b) Ako ugradena pumpa ima karakteristiku.\Su = 2g(H + Pm / pg) ... d] +[(d ) -1] +«(.5). C. )2 '-. neposredno ispred i iza pumpe.za usis.2.=V j .29 kuglastu slavinu.2-1 za nivoe 1-1 i 2-2.suzenje i C. promeni jedanput na C. dobija se brzina strujanja .P m c..s=0. .k =0. Odrediti pritiske koje pokazuju vakumetar VI i manometar ML d) Ako se otpor (.. . .2-2. m I] d] z z 'z d] 4 13 d 1 4 =~.005 . Yp=a . __d 2 7C 27C d 2 7C j ~'. redosledno.5 .10-4 m2 Is.. I 2 I '<2-· >·. ~ 1/~iV3 P +gH (~lt+Ss+lcd/ 2 + 2 ~(Sk+~d222.. 2 lZ kOJe sledl veza lzmedu brzma: IVZi= XI-(d j I d 2 ) 1 '.4831/s. C.5.. ..-L . \ I . +(. kao i C.k =3.975-. odrediti kolika je tada potrebna snaga pumpe? f) Nacrtati dijagramhidrostatickih pritisaka za prosti cevovod izmedu rezervoara A i B. koja glasi ( .2 =20 odrediti protok tecnosti i nacrtati nove hidraulicke kanikteristike cevovoda. . Sada.30 .su +(.35 .. I .+(SS/l+Sk'+2 +Sv+lc d3 +'~~"2 koristeCi uspostavljene veze izmedu brzina i Bernulijevu jednaCinu.' -L ~L Ii..132 krivinu.• 'yg.za krivine Kl i K2 koje 1+2 SU u interferenci (tabela 2. .I\:A::::::. nacrtati hidraulicku karakteristiku cevovoda (bez povratnog cevovoda) i naCi radnu tacku.5m i hD=0..:::.zasun ventila.

iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe 1-1 i 2-2 P" Pm -p-+Yp == L v p+ gh+(Su +2(. Da hi se odredio protok.. RESEN.5. L=20m.1.5. SYO =17. zato ce se prvo adrediti brzil1a strujanja. Na osnovu ove brzine i jednaCine kontinuiteta vad 2 n I 4 == VD2yC 14.za povratl1u cev postavi Bernulijeva jednaCina 1--211 Pm +gh==-£L.5. Profili brzina 161 k ::0. a=lOO.ProraCttl2 pros/fit ceJlOvoda. p p d 2 tada se dobija brzina strujanja u povratnom vodu Va == .vo +A.u +I.102).+(S 11 +(. ~ fI ~v '" v a a) 2 3 4 5 6 V[Vs] b) Slika P.2. H=lm.=15. A=0. 1=4m.V 11l p == 476 W. (. treba paznavati brzinu stnijal1ja. (1) 2g(h+ Pmp~PY )/(. shodno kojoj je protak V=4.Ic =0. dobija se brzina st~ujanja u potisnom vodu: V == va Cd I D)2 == 1.2-2 Dati podaci su: P m=lKPa. Pv =lKPa. h=5m. +21.45Jlkg.1. shodno izrazu (2. Ali.~+l) == 2. D=60mm.02.fE a) Za odredivanje snage pumpe korist se izraz (2. YO +Al+l)::~.2. Ako se uoce nivoi tecnosti u reze010arima 11 iE. Konacno. Sli =0. II p =80%. b=698308.102) odreduje se snaga pumpe p == pYj. S druge strane. d=50mm. p (3) (4) . odrediti patok i napor pumpe. koja vazi i za rezervoar A i za rezervoar B.405 lis..Y =2.558ml s.243 ~ . (.+A D +1)2 2 (2) dobija se napor pumpe Yp =86. i izmedu njih . b) 1z Bernulijeve jednacine (2) sledi hidraulicka karakteristika cevovoda Yc == A +BV2 u kojaj su kanstante Pm+Pv h A= +g.k +S . prethodna. 1-1 i 2-2. da bi se on uspesno primel1io treba. (.

v+ 2'-:lk +'-:li +1. sto se maze iskoristiti za regulisanje protoka iii napora u instalacijama.Pvl + pghc' dobija pokazivanje vakummetra p Ie 2 Pvl = Pv +pg(he -H)+2:(S" +~v +1. 2' ' (i:.i+l) (i:. D +1 i 2 PI' Pm h (r r r r :.405 lIs i Yp = 86.vo mora da ima novu vrednost C. Profili b/zina Graficld prikaz zavisnosti (3) dat je na dijagramu sa 81.4b. u kame je koeficijent Bi odreden izrazom. tad a graficki prikaz ove zavisnosti izgleda kao na dijagramu sa sl. Ap = pYp =:: PD . +l)v p p '-:lu '-:lv D 2' i jednacine hidrostaticke ravnoteZe Pc:. iznosi v ::: 1 b( D:7t) 2 a-(gh+~) ::: {1.162 Proraam prostlh (x/JO/loda. ucrtana karakteristika pumpe 1'1" U preseku krive karakteristike pumpe 1'p i karakteristike cevovoda Yc dobija se radna tacka RT." = A + BJ/2. d) Kada se otpor u cevovodu ~ promeni na Si (i=1. prema jednacini (3) predstavi u obliku 1". D +1)v ::: 9511Pa.:: 2) Sa ovim brzinama strujanja dobivaju se novi protocivode koji imose V =4.2) brzina strujanja ce biti Vi' Ova brzina se odreduje iz Bernulijeve jednaCine postav1jene za nivoe 1-1 i 2-2 -p+~~i =-p+g + '-:lu +2c.155 lIs. B 2 =2136918). Na istom dijagramu je. kojoj odgovaraju vrednosti: V=4.7081/5 i 1 T)-2 =4. i obrnuto. c) Primenom Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i C Pa-Pv +gH= Pc +V +1" +A.:: Pa . a koje su vee odredene u zadatku pod a).:: L ) V. (4).:: 1) koja nakon uvrstavanja napora pumpe Yp.2-2h.2.Yo' Za odredjivanje ovog J otpora ventila koristi se Bernulijeva jednaCina za preseke 2-2 i 1-1 . Ako se nova karakteristika cevavada. S druge strane da bi se ostvarile ove brzine strujanja u povratnoj deonici otpor ventila t.45J/kg. Kako su precnici usisnog i potisnog cevovoda isti (Dc'" DD = D). a _hri.2.pc' Koristeci dalje jednaCinu hidrostaticke ravnoteZe PD::: Pa + PMI + pghD' dobija se pokazivanje manometra PM1 :::Ap-PV1 +pg(hc -hD )=74977Pa. Da bi se nivoi tecnosti u rezervoarima odrzavali konstantnil1l treba da je zadovoljen uslov r~ ::: ~rOi' pa prema tome izmedju brzina trebada postoji veza voi ::: Vi (D / d)2 .665 ll.Sa dijagrama je oCigledno: da manjim otporima u cevovodu odgovaraju veci protoci i manji naporl.2. P. to ce porast totalnog pritiska u pumpi biti jednak porastu statickog pritiska.470 ~ ~ +H~u +2~v +2Sk +Si +J\. i kada se umesto S uvrsti novi otpor ~i (B]=1511478.2. takode.

1..Proracun prostih cevovoda.339m1s.B) /':. (j=1.-+1)d' 2 2 1 V 2 I {14. ')=0 = PSi V2 /2.2-2c ..930mls i A=64IRe=0.573.voi =(C.2. Sa ovom brzinom dobija se brzina strujanja i koeficijent trenja u cevi precnika D: v=0.52 J/kg sa kojom snaga pumpe iznosi P=472 W. .2.P.. Profili brztila 163 Pm i Pv p p . 2 b. . zamenom kojeg se iz jednaCine (1) dobija kvadratna jednaCina za brzinu d P cije je pozitivno reSenje vo=1.s.k.Pj == PAX j / D ·v /2. Zamenom veliCina v i A u jednacinu (1) dobija se napor pmnpe Yp =143.. +C.-) -(C. u iz koje se posredstvom jednaCine (1) dobija -+gI7=--+(C.vo-2(gH+ m 2 2 vI P + p. (i == u. f) Radi kraceg zapisa pojedinacnih lokalnih otponi sa sl.7).68 (i = 1) C.P3 Slika P.29).vo+Ad+ 1)(. va. e) U slucaju da je strujanje u cevima laminarno koeficijent trenja se odreduje primenom izraza (2. ~ I Voi +".u++ Ad+ 1)= 1970 (i = 2) I .+C. v.2-2c uvode se oznake za padove pritisaka /':...Pi (Su+Svo+1)vo +64.

2.J i ventila (l1pJ i otpora trenja (!:ip] + !:iP2)' pritisak opada na vrednost pc.5 se dobija srednjavisina neravnina 6=1. Na nivou tecnosti u rezervoaru A vlada apsolutni pritisak Pa .1.5 sledi visina neravnina 6=O. Iz akumulacionog jezera 1200 I/s vode protice kroz turbinu.2-3. H=lOOm.10-6 m 2 Is.2. v= 1. Zbir duzina ovih deonica daje ukupnu duzinu cevovoda L::: ~~:. Na samom izlazu iz pumpe vlada pritisak PD koji predstavlja maksimalnu vrednost hidrostatickog pritiska u hidraulickoj instalaciji.. RESENJR Na osnovu protoka dobija se brzina strujanja v = 4]/ / D 2 n::: 1. pri tome pretvarajuCi strujnu energiju u koristan mehanicki rad. .5mm.=0.2. Zbog dovodenja energije pumpi pritisak u njoj raste za !:ip. da bi na nivou tecnosti u rezervoaru B imao relativnu vrednost Pm' ProDlem 2. Raspored pritiska po duzini bilo kog lokaInog otpora zavisi od geometrije lokalnog otpora i odreduje se eksperimentalno.Pv ' odnosno relativni pritisak .1. . Do nivoa visine usisnog otvora cevi hidrostaticki pritisak se povecava na vrednost . Dati podaci su: D=lm. . Od ove vrednosti na dalje potisnim cevovodom pritisak opada zbog lokalnih (2!:ih. .4 kW. prema izrazu (2.1. otpora i.Pv .n D 2" u kome se koeficijent trenja odreduje primenom izraza (2.5. P. sa kojom je Rejnoldsov broj Re =vD / v::: 1.5.Py + pgH.1.7 kW. Dakle.Xj. Snaga turbine.1m prostlh cevovoda.05mm sa kojomje A.06. 11r = 70%. Odrediti snagu 1:'urbine akc je ugradeni cevovod: a) betonski neobraden i b) od novih celicnih varenih cevi. Za ave cevi snaga turbine iznosi P=7S3. i naglog prosirenja. L v2 I \ I b) Za nove celicne cevi iz T.55).106 • Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe tecnosti u akumulacijama dobija seizraz za napor turbine H Slilca P.1. krivine. koja je na ulazu u pumpu. i !:iPB) i usputnih (!:iPj. Od ove vrednosti na ulazu u uSlSni cevovod pa do tacke C. jer je promena pritiska linearna funkcija od duzine cevne deonice.7) otpora.2-3 Yr ::: gH -l.Ol09. pa ce snaga turbine biti P=788.81). a) Za betonske cevi iz tabele 2.0218. j=3.528m/ s. L=3km.=O. sa kojom jekoeficijent trenja A.441. redosledno. zbog lokalnih otpora usisa (l1p. je :P~ pMTr 11r. Koristeci napred vee receno na s1. LahIne otpore racunati kao 10% od gubitaka usled trenja.164 Prorar:. Profili brzilta pri cemu su !:iPi gubici pritiska na lokaInim otporima: usisa.1.2-2c nacrtan je raspored relativnih (u odnosu na stanje atmosfere) hidrostatickih pritisaka po duzini cevovoda.. ventila. dok su I1p j gubici usled trenja na pravolinijskim deonicama izmedu lokalnih otpora. Za razliku od lokalnih otpora raspored pritiska kod pravolinijskih deonica je veoma jednostavno nacrtati.!:ipc. oCigledno je da se smanjivanjem visine neravnina smanjuje koeficijent trenja Cime se korisna snaga turbine povecava..flpy.

H=lOOm .3. d) ako je pumpa koja se llalazi u cevovodu (u zadatku pod a» sa karakteristikom Yp ::. dobija se resenje za brzinu strujanja v == . l·fl. au njemu se nalazi pumpa karakteristika datih u zadatlru pod d) odrediti koliki ce tada biti protok vode kroz cevovod i u dijagramti f-V ucrtati novu radnu tackn.TT ' (1) pri cemu su. U istom dijagramu ucrtati i radne tacke pod b) i c).. u dijagramu f_rr ucrtati radnu taeku pumpe. Koeficijent trenja odredivati primenom obrasca A=0. 1 2gHd 1 ::.zi za Re<2·10 6 • Dati podaci su: 1=6km. e) Ako cevovod ima preenik cevi iz zadatka pod c). V[m3 lsD. v = 10-6 m2 Is. I v b) Slika P. b) protok kroz cevovod u slueaju llestanka elektrielle ellergije.396/Reo..55ml s .0054+0. Sa ovim naporom snaga pumpe iznosi P=63. Lokalni otpori iznose 20% od gubitaka na trenje. 12 kW. 1'lp'=70%. dobija se napor pumpe yp =552.2-4. koja glasi I v2 fp =-gH + 1..4.:: 1997m/s 1. dati novi koeficijent· trenja AI' Ako se ove veliCine uvrste u jednaclllU (1). Potrebe grada su V =80 lis vode.-.81/ s.manjom brzinom vI koja ce.3 ' koje je nadeno numeriekom metodom proste iteracije opisanom u Odeljlm 2. v = 4V I d 2 n ::.:: 2.0054+0.396/(v]d /v)O. b=38703. . koji va.2.0131 . Grad B na nadmorskoj visini od 50m snabdeva se vodom za pice iz akumulacionog jezera A koje se nalazi na nadmorskoj visini od 150m.2A.21 O. Y~ Iy =552 J/kg.brzina strujanja koja odgovara projektovanom protoku i 11. Pro}ili brzina 165 Problem 2.=0. b) Kada nestane elektricne energije napor pumpe je l~ =0.3 J/kg.1.H . Sa ovom brzinom novi protok iznosi V. Odrediti: a) snagu pumpe koju je potrebno ugraditi u cevovod precnika d=200mm.1. pa ce tada voda strujati sa novom . (a=800Jlkg..koeficijent trenja odreden datim izrazom. = v j d 2 n I 4 =62.Fromcun prost!!1 eel/ol/oda. c) preenik cevovoda da bi se projektovalli protok ostvario bez pumpe. .:: a -b V2 .5.visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u akumulacijama.2-4 RESENJE: a) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za mvoe teenosti u akumulacijskim jezerima. Ako je .

2.6 I ..CTi").3 JJkg i trosice sl1agu := a+ gH I 9. jer tada nema mogucnosti kvarova pokretnih delova. Tl p =80%. tada se u preseku krivih Yo i Yp dobija radna tacka RT kojoj odgovaraju parametri V =80 1/s i Yp =552.=0. d 3=125mm.396 (:~ Y'3 . U hidraulickoj instalaciji prikazanoj na sl.t.3] == 219mm. Grafickiprikaz ove zavisnosti dat je na dijagramu sa sLP. SV2 =5.b r732 dobija se jednaCina za protok 0.=0. .5. == -gH +1.8 1/s. pogodnija. Svl =2.. koja ima rdel1je V3 =97. sa iIi bez pumpe.)2. d 2 =lOOmm. Za odredivanje radne tacke.5. =30m.471/s. Odrediti snagu ugradene pumpe. c) Ako ugradeni cevovod ima precnik D tada ce brzin. Na kraju. = 10m. strujanjakroz cevovod i koeflcijent trenja biti v2 == 4liT / D 2 rr. to sledi da se radna tacka nalazi na i/' . 1'2 -Lb +'2"-5 A.166 Proraam prostliz cevOIJoda.(V3)JV3 rr. pri cemu je konstanta K = 0. aka je ugradeni cevovod veceg precnika. tada ce gubici biti manji.5.3 JJkg. d) 1z jednaCine (1) sledi da je karakteristika cevo~oda Yo == -gH + K A. a njegova brojna vrednost odredjena je primenorn metode proste iteracije. Sv3=3. 13=5m. r/2. Dati su podaci: d 1=150mm. karakteristilm pumpe YP. . u kojoj je Yp =0 jer nema pumpe u cevovodu. 'I '2 RESENIE. D P3 =60..2A. 1.k =0. P v =2kPa. tada treba pristupiti restrikciji potrosnje vode. Pri ovom protoku vode pumpa ce raditi u radl10j tacki RT3 sa l1aparom YPj ==432. u slucaju nestanka elektricne energije. i 11.vi 12 i izraz za Y. 14 =20m. pa se karakteristika Na mestu preseka ove hive sa V.P. h=2m. dobivaju se: protok V =39 1/s. y[ 0.45 J/kg i snaga pumpe P=2997 W..61/ d . koristi se kriva Ye • S obzirom da je y" = Yp == 0. Profili baina pump a dugotrajno van pogona. Kao resenje za precnik D treba usvojiti prvi veCi standardni preenik cevi. e) KoristeCi Bernulijevu jedl1aCinu Yp . (4/ d 2rr. Ekonomskom analizom treba utvrditi koja je varijanta.02. SV4=4. U svakom slucaju pozeljnije je resel1je bez pumpe. Prublem 2. := a .2-4b. 11. d 4 =100mm.asom dobija se cevovoda opisuje krivom radna tacka kojoj odgovara projektaval1i protok od V =80 lJs. =5kPa.3 ·[1 D.DO.197 kW.2~5.Postavljanjem cetiri Bernulijeve jednaCine i dye jednaCine kontinuiteta. bez obzira da Ii Se radi 0 nestanku elektricne energije iIi 0 kvaru.osi na lllestu preseka sa krivOlll YO" i l1joj adgovara pratok VI =62. 2 ' U ovom slueaju iz Bernulijeve jednaCine (1). nadeno metodom iteracije. Kada se u isti dijagram ucrta kriva karakteristike pumpe. napor pumpe Yp =61.0054+0. niti ima eksploatacijskih troskova kroz utrosak elektricne energije. dobija se preenik cevovoda D = 5~~: (4. 1.22-5 nivoi vode u rezervaarima su konstantni.

Pl_2 = I v pgJ + pA. D = (Pm .Pl_2 dobija brzina strujanja v= [ Q. D=50mrn. Pm = 13600kg/m . Sv=2. pa ce koeficijent trenja irnati vrednosti A. Dati podaci su: /=3m. "2 2 Kako za hidraulicki glatke cevi vaii Blazijusov izraz (2. lo=5m.p J417 m =1.63) za odredivanje koeficijenta trenja..2-5 Problem 2.006·10. ~u=Sk=0. Sa ovom vrednoscu brzine Rejnoldsov broj iznosi Re=79884. Pro/iii blZino 167 Slika P.2-6 RESEN/E.m /S. Na asnovu pokazivanja manometara odrediti koeficijent lokalnog otpora ventila va i snagu ugradene pumpe.8rnm. Strujanje je turbulentno u hidraulicld glatkirn cevima. L=25m.5. v= 1.=O. H=2m.p)gh + pgl.2-6. i pokazivanja drugog diferencijalnog manornetra .1.607g-' . i to koristeCi uslov jednakosti razlike pritisaka dobijene iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2 i pokazivanja diferencijalnog manarnetra.D k 3 3 6 2 k. ho=lOOrnm. L. p=lOOOkg/rn . i koji glasi f':.. Na instalaciji napunjenoj vodom izvrsen je eksperiment u kome se pomocu diferencijalnih manometara sa zivom mere padovi pritisaka.2.l1 p =80%.Prvo ce se odrediti brzina strujanja. Na osnovu jednakosti pada pritisaka izmedu preseka 3-3 i 4~4.2. Cirne se potvrduje da je primena izraza (2.--------------------~~------------~------~ 2 2 k k 11 k V u p.vodo.v k 4 4 VO 10 3 3 k Slika P.3164TC--)gh p 2 D Pm . to se uvrstavanjem istog u razliku f':.1.63) opravdana jer je Re < 10 5 .ProraCltll prostlh cevO.O 188. h=1l.

2.. a istovremeno trenjem povlaciu prostoru izmedju sebe i Slika P. Profili brzina . D + 1)2= 53. Voz duzine 1=100m.2m2 i obima Oy =9.1 Av .2. Za turbulentno strujanjeu tunelu.Ov. vrednost koeficljenta lokalnog otpora ventila r '-ovo = 2gho Pm .0195. aproksimaciju za brzinu strujanja. obinla 0tu =18. koji se smatra hidraulicki potpuno hrapavom cevi.0 Slika P.1 . tu Kretanjem ispred sebe voz potiskuje vazduh protokom vv~ (sl. primenom BernulijevGl jednaCine za preseke 0-0 i 5-5. kroz tunel duzine L=1l40m.1.06. dok se tunel sa strujnog aspekta tretira kao hidraulicki potpuno hrapava cev. tu 4A tu Do == 0 +0 tu 4(Atu -Ay) y ==2.1. .14m2 .k +Svo +11.2.075m .1).P _ A~ = 7 69 v2 P D" Konacno. dobija se napor pumpe 2 L v Yp = gH +(Su +2sv +8i.24m i hrapavosti zidova 8 =5mm (podaci vaze za Patchway tunel u Engleskoj). povrsine poprecnog preseka A tu = 23. koji shodno izrazu (2.13m. eksperimentalnim putem odredena.145. Koeficijenti lokalnih otpora su: na lokomotivi SI == 0.15 ina ulazu vazduha u tunel C. Za zadate geometrije tunela i voza definisu se hidraulicki precnici tunela i prostora izmedju voza i tunela Dtu ==O=5.25 = 0. 10 v 2 .?romclIn prostih cevovoda.o /'.2-7.2-7.11(8/ D )O.ProDlem 2.7m/s. sto s~arastrujanje vazduha kroz tunel. Koeficijent trenja u prostoru izmedju voza i tunela je 11.168 .82m krece sebrzinom Vv =34. vaZi izraz (2. SmatrajuCi da kretanje voza kroz tunel izaziva stacionarno nestisljivo strujanje odrediti srednje brzine strujanja vazduha u prostoru izmedju voza i tunela i u tunelu.5. Daljim kretanjem voza kroz tunel potiskuje se vazduh ispred i usisava vazduh iza voza...P. I pored efekata nestacionarnosti model stacionarnog I-D strujanja daje prvu.0 = 0.2-7. povrSine poprecnog preseka Ay = 8. AtuOtuL.u == 0. iza voza SI == 0.2-7 RESENJE: Ulaskom voza u tunel stvara se poremecaj pritiska Cija je propagacija tipicno nestacionarni proces. veoma dobru.7 J Ikg.78) koji daje koeficijent trenja Atu == 0.102) daje snagu pumpe P=212 W. /::"P3-4 =p(Svo+A'D)2=(Pm~p)gho' dobija se.4 1.

. dovoljno.tu.3). odnosno v~ L -/ v~..A)vo3 + (C. Ovu razliku pritisaka je veOUla jednostavno meriti. mere staticki pritisak P s ' Razlika totalnog i statickog pritiska naziva se dinamicki pritisak na I1p == Pt - Ps == v PT' 2 (2.3. na pro primenoll1 diferencijahlog manometra kao I1p == (Pm .2. Elirninisanjem brzine jednacina (a) i (b) dobija se kubna jednacina (C. Zato se koristi jednaCina energetskog bilansa. Ova sonda se sastoji od dye koneentricne eevi na kojima postoje dye grupe rupiea.v).Prorac7lm p!Vstlh cevovocia. v. redosledno. 0 · vtuA tu ='i}v~ +voAo .v. posredstvom koje iz relaeije (a) sledi srednja brzina strujanja u tunelu vtu = 13.3. Merenje brzine Prandtlovom sondom . Profili blzina 169 tunela kolicinu vazduha v0tako da J'ednaCina kontinuiteta gIasi: A. dole je fts pokazivanje manometra.u +lc tu D +/ '[A Vy + (1. 12 trosi na savladavanje strujnih gubitaka u tunelu. po kojoj se raspoloziva (kineticka) energija stvorena kretanjem voza lizyv~ 12+li1ov.2. Merenje brzine pll"imenom PrandUove sonde Veoma cesto u inzenjerskoj i istrazivackoj praksi javlja se potreba za merenjem brzine.t +S1 +lc o v tu 1Z I L. voza i prostora izmedju voza i tunela ne pro laze iste kolicine vazduha. Jedna od metoda koja se u tu svrhu maze koristiti jeste primena Prandtlove sonde (s1. 7J. Kada se ova sonda postavi u praveu strujanja.2. rupiea koja se nalazi njenom vrhu meri zaustavni (totalni) pritisak PI' dok rupice koje se nalaze na zidusonde. to direktna primena Bernulijeve jednacine nije moguca. odnosno protoka fluida.p)ghs' pri cemu su P!li i p gustine manometarske tecnosti i radnog fiuida. Cijimse numerickim resavanjem dobija brzina Vo = 1. tu 0 pri cemu su maseni protoCi !hj = pAivi (i=o.1 +lc o 7J)2 mo ' (b) .A)vol 3 1) o ill Avy 3 =0 .2. .2. i= 1 Slika 2.91m/ s.498ml s.1)(l. UzimajuCi u obzir da je A tu = Ay + A o ' i uvodeCi karakteristicni geometrijski odnos A =Ay / A tu ' jednacina kontinuiteta se svodi na oblik v tu =Avy+(l-A)vo' (a) S obzirom da kroz karakteristicne preseke tune la.4) V ~> koji ustvari predstavlja kineticku energiju struje koja se u zaustavnoj tacki sonde (v=O) transforrnisala u pritisnu energiju. ! my 2+mo 2= (Sll +lc tu D+1)Tmtu +(S/ +C. daleko od vrha. 2.

za kruzne poprecne preseke cevi propis VDI 2044 precizira polozaje rnernih tacaka na koncentricnim krugovima (s1. . merenjem brZine u deset tacaka kruznog preseka primenom Pral1dtlove sonde.3) na rastojanjima merenim od zida cevi (2. (2. srednje brzine strujanja v s ' u opstem slucaju. Za izbegavanje ovih poteskoca mnogi propisi za merenje protoka fluida definisu polozaj postavljanja sonde..5) v} == ~2g(Pm / p-l) ~hs.zina IzjednaeavajuCi izmerenu razliku pritisaka sa dinamickim pritiskom (2.a pravca koji prolaze kroz poprecni presek./h.6) treba resiti numericki. ipak. P . time se odreduje profil brzina u preseku. Problem 2. Kako na svakom krugu ima po dye meme tacke. Za odredivanje protoka fluida potrebno je poznavati ne sarno jednu brzinu. kao I1P Pm v= . ali. Tako na pr..2n) . najcesce se bira n=5 cime se ukupno ima 10 mernih tacaka u strujnom preseku.2.170 Proraam prosllh cevovocla. d~ A 0 s (2. (f=1. f vdA ==2n1 vrdr = v -4. pak..2.2. 2n p . 'to je ukupan broj mernih tacaka 2n. kruZnog ulaznog ONora precnika d=200nun i kvadratnog izlaznog otvora stranice a=170mm.cl)L.= ~ 2g(--1)h P .2.2. Broj memih krugova moze biti proizvoljno izabran.2. vee vise vrednosti brzina izmerenih u razlicitim tackama memog preseka....2g(-1!!.2.7) pri cemu je n ukupan broj mernih krugova..4) odreduje se brzina strujanjau tacki u kojoj je sonda postavljena..j .2-8.2. (2. a i=l. integral u izrazu (2.3). Ako je merni presek dovoljno daleko od lokalnih otpora i u njemu se ima razvijeni profil brzina tada je dovoljno izvrsiti merenja sarno 11 jednom pravcu provlacenjem sonde kroz poprecni presek (kao na s1.2.2.9) a protok fluid a iznosi V == v sd 2 n ! 4.. Za utvrdivanje karakteristike ventilatora..n memi krug na kome je postavljena sonda... KoristeCi tako definisani profil brzina odreduje se protok fluid a kroz krliZni poprecni presek cevi kao V == P¥ (2. }=1 .8) dok se srednja brzina strujanja odreduje kao srednja aritmeticka vrednost Vs 1 ==-Lv 2n j=1 2n } = . a druga simetricno od ose cevi na rastojanju I-a.J l~2n .. jedna 11a rastojanju a i ! d. U svakoj od memih tacaka brzina strujanja se odreduje izrazom (2.6) Za odredivanje protoka.5) m ..2. konstantne protocne karakteristilce. Polozaj mernih tacaka odreden je normom . / d. iii.2. U suprotnom potrebno je meriti u dva ortogonaln. tako da je srednju brzinu moguce odrediti kao srednju aritmeticku vrednost izmerenih vrednosti brzina. sto znatno uslozava proceduru odredivanja protoka. . Profili b. izvrsene su dye serije eksperimenata: a) U prvoj seriji eksperimenata izvrseno je bazdarenje ulazne mlaznice.. . .

2. = 1.2027kg/ rn3 ..idarenje mlaznice Baidariti neki uredaj za merenje znaci vIsitiporedenje pokazivanja etalon instrument a i instrurnenta Cija se karakteristika odreduje.Pri tezimu strujanja u kome je izmereni pad pritiska na mlaznici hm =1l. U datam primeru etalon instrument je Prandtlova sonda a bazdareni instrument je mlaznica.2-8 RESEN. i - '1 44.4 53.7 66 5 15.5- 7 7. Na osnovu ovih merenja odrediti bazdareni koeficijent mlaznice. a) . Profili b.1 8 4. zato stase vazduh pri datim uslovima strujanja panas a kaa nestisljiv fluid.1) odreduje se gustina vazduha p:= Pa I RT. Za merenje pritisaka korisceni su Betz-ovi mikromanometri napunjeni vodom (Pm :=: 1000kg/ m3 ).2mm izmereila su i pokazivanja manometra spojenog sa Prandtlovom sondom koja su data u tabeli 1.6 88.7 100 mm mm I:1h Tabela 2.2.3 74 6 11. Stanje atmosfere odredeno je izmerenim velicinama P a =998 mbar ita = 20°e.8 9 2. Pod etalon instrumentorn podrazumeva se instrument vece klase od bazdarenog instrumenta. hm Na osnovu datih rezultata merenja nacrtati karakteristiku ventilatora (dijagram r/ -l:1p). d Slika P. (---71--l \'A. b) U drugoj seriji merenja izvrsena su istovremena merenja padova pritisaka na (izbazdarenoj) rnlaznici i na ventilatoru (pri konstantnom broju obrtaja) koji su dati u tabeli 2.9 4 19.5 93.Ba..2 81. Ova: gustina je ujedno i gustina vazduha u bila kom strujnam preseku.7E KoristeCi izmerena stanje atmosfere i jednaCinu stanja (1.4 97.3).4 21.zln(l 171 VDI2044 (Odeljak 2.8 10 0. Protok vazduha moze da se odredi primenom mlaznice pod uslovam .2.1 2 34 40 3 26. Pri navedenim strujnim uslovima vazduh se ponasa kao nestisljiv fluid.FromClIl't prostilt celJolloda.

? • P 4V 2 pri cemu radna formula za odredivanje protoka glasi: IV KK I. Upravo zato mlaznica mora da se bazdari. odredenog izrazom Vajsbaha (2. tj.. Na kraju treba naglasiti da kada je neki od ovih meraca izbaidaren tada se protok £Iuida odreduje samo na osnovu jednog ocitavanja (veliCina h m ). b) Hidl'tlu/icka karakteristika venti/atom Kako je vee receno u Odeljku 2. == 19.172 PromCi!?l prostih cevovoda. A2 ·:i V. 2 2 i jednacine kontinuiteta v l A 1 =v 2 A 2 .15 m/ s. Primenom Bernulijeve jednacine za razvijene strujne pres eke ispred (1-1) i iza (2-2) ventilatora np+P1+pv1 /2==P2+Pv 2 /2. Izlozeni princip bazdarenja mlaznice vazi i za bazdarenje blende i Venturijeve cevi.1. podrazumeva se funkcionalna zavisnost t'lp = t'lp(V).2.10) dobija se koeficijent bazdarenja mlaznice K =V / K =5. sto je neuporedivo bde od merenja protoka Prandtlovom sondom. Prandtlovom sondom. Kako je staticki porast pritiska . KoristeCi.2. 2 .684 m 3 /smll2 Ako karakteristika mernog instrumenta zavisi od protoka tad a je potrebno izvrsiti odgovarajuea bazdarenja u celokupnom predvidenom mernom opsegu. p.6016 m3 / s. Da bi se na osnovu eksperimenata odredio porast pritiska u ventilatoru treba meriti staticku razlilcu pritisaka i protok.Jh.10) U OVOID izrazu S je koeficijent lokalnog otpora mlaznice a K je protQcna karakteristika (iIi bazdarni koeficijent) mlaznice. dalde i ventilatora. S obzirom da se ptf merenju sonda postavlja po propisima utvrdenim mernim tackama to se srednja brzina strujanja odreduje izrflzom (2. (2. Sa OVOID brzinom protok vazduha ee biti V = vsd 2 n / 4 == 0.1t == v. gde su povrsine AI =d n/4 i A2 =a dobija se izraz za porast pritisne energije u ventilatoru t'lp== P02 . Do protoka kroz mlaznicu dolazi se izjednacavanjem pada pritiska na njoj. K= d:n ~r-~-(-Pp-m --1-) .81) sa izmerenim padom pritiska na mlaznici APm = PST=2"S(-d ) = (Pm-p)gh m . Da bi se odredio bazdarni koeficijent mlaznice iz izraza (2. Profi!i blz/na da se poznajenjena protocna karakteristika. kao lokalnog otpora.10) sledi da treba meriti protok kroz mlaznicu i pad pritiska na njoj (veliCina h m ). ili da je jednak zbiru staticke i dinamicke razlike pritisaka.9) i iznosi Vs = 10 2g(--1) P l~m i=IO 1=1 1.2. pod karakteristikom strujne masine..2.1. =P2 - PI +2'(v 2 -VI) p 22 =P2 - . Protok vazduha se odreduje etalon IDetodom.2 PI+2'[l-(T) ](T) 1 2 Iz ovog izraza sledi da je porast pritiska u ventilatoru jednak razlici totalnih pritisaka iza i ispred ventilatora.9. dalje izraz (2.POI 2 2 .

a)R Vo 2 11: . a protok izrazom (2.7979 0. KoristeCi parove podataka /1p V nacrtana je karakteristika ventilatora prikazana na sl..2-S. Profi!t' blzina 173 odreden izrazom P2 . adreduju se parast pritiska u ventilatoru i pratok.7032 779.::.)71 ). Av.-.2785 0.se'lzrazom (2.4 0.-1-fRv2211: d =1(1+a)(1+3a).p)g6h.0 1.6 2 513.6 0.8 1.3. 800 ~ <l r -4l 1 "" 600 . IzrazavajuCi protok kao proizvod srednje brzine v s i povrsine poprecnog preseka procepa A = (R 2 .y2)rc.4) i iznosi ~.2. . pri cemu je a=rlR odnos poluprecnika.RESEN.10). a njihave brojne vrednasti nalaze se u tabeli 1'.17) i iznosi a= -1-fR v 3 27t d = 27 (1+a)2(l+4a). 5 i - 1 1. Av: r Y Y ]0 (1+2a)3 Pmll/em 2. Odrediti protok. dobija se srednja brzina strujanja Va 1+2a v ---s - SlUm P. r ~ J r v2rcydy =-3 (1 + 2a)(1.2.2-Ut Kroz kanal sirine I i visine h struji veda pri cemu je profil brzilla u poprecnom preseku opisan funkcijom v = Vo (y I hY.-1---1----1 0.::.2.p)g6h +-2 a d 1C Na asnovu izmerenih veliCina 6h i 11m datih u tabeli T.1. Kroz kruznu cev poluprecnika j~ krece se klip poluprecnika r brzinom vo' Kretanje klipa stvara linearni profil btzina u procepu izmedu klipa i zida cevi.r je visina procepa. (Pm .0 0.(-2-) 1m ' 6p.P.1 Karakteristika ventilatora.2.2-8. zadati linearni profil brzina opislfje se funkcijom v = Vo (1.4 935.1E: Uvodenjem koordinate y koja se meri od ose cevi i koordinate Yj = Y . srednju brzinu i korekcione koeficijente koliCine kretanja i kineticke energije .6 3 622.2 966. a +nrrrl-rrr$rr 0.9 982.2 0.1546 838. gde su Vo brzina strujanja . a h = R . V 1.6 4 717.::.1.4956 0. koja se meri od zida klipa. (Pm . pri cemu je Yl.2 m3 Is /j.6 890.Y.2-9.1978 365. Ovaj prom brzina daje protok V = J A velA = .::.Froracun proJ'tlh cevovoda.3813 0. Yj I h bezdimenzijska koordinata. to ce porasf pritiska u ventilatoru biti adreden izrazom P K2 40 2 2 l 1.p Pa Tabela 3.PI.0482 09236 0.8 ° 6 7 8 9 10 6(J16 0.4 V [m 3/s] Slika P. r YY 2 (1+a)2 Koeficijent korekcije kineticke energije odreduje.2.3 Prolliem 2.2 1.2-9 3 l+a' Koeficijent korekcije koliCine kretanja odreduje se primenom izraza (3.

174

Proracall pTOJtth ceJloJloda. Profili brzliza
na slobodnoj povrsini i n odgovarajuci eksponent. Odrediti pl'otok, srednju brzinu i korekcioni koeficijent kinetieke energije za opisano strujanje. NaCi brojne vrednosti trazenih velicina za podatke 1=3111, h=3m, 11=112. Vo = 2m! s.

RES.l;J\(/E
Slika P.2.2-10 Brojne velieine su: v~ = 16m 3 1S,

v=-11+1
Vm

.

va I h

v =~ m 11 + 1

(n

a. = 371 + 1

+ 1)3

= 1,33m! s

i CI. = 1,35.

Problem 2.2-11. U kruznoj cevi poluprecnika R fluid struji turbulentno sa potpuno razvijenim profilom brzina opisanim stepenim zakonom (2.1.59).

Odrediti srednju brzinu i koeficijente korekcije.

RESENJE Ovaj problem je vee tretiran u Odeljku 2.1.S. 1.4. la, te je zato srednja brzina odredena izrazom (2.1.60) a koeficijenti korekcije izrazima (2.1.61).
Pro/JIem 2.2-12. Odrediti hidraulieki preenik strujnog preseka oblika: a) kruzne cevi, b) cevi oblika elipse, c) kruznog prstena, d) razmenjivaea toplote sa n cevi, e) pravougaonog kanala, f) trouglastog kanala, g) pravougaonog otvorenog kanala i
h) trouglastog otvorenog kanala.

@
:
a)

0;0' a my:.~.. t=r:~J: -- ~~ "R - ·g(~O- dl--i-o-I b/:\~lh _--+--)
:
b)

a a@dDI
~ :O~Q
<I) c)

;

llil
a
Il)

!:)~~Ji
g) h)

e)

Slika P.2.2-12 RESENJE KoristeCi definiciju hidraulickog preemka datu u Odeljlru 2.1.5.1.1
d h =4AIO,

za zadate geometrije poprecnog preseka cevi i kanala sledi:
2

a)
b)

d =4 D n/4 =D h Dn '
d :4~: 4ab, h n(a+b) a+b

c) f)

d "

=4--..EL:
2(a+b)
ail

2ab , a+b

C) d)

(D -d d h =' 4 (D+d)n
2 2

2

2

H
:=

D-d,
}1(

g)

2 = 2ah a+2b a+2b' ab d h = 4 a+2b'

d =4
Ii

d
h

1Dl 712...1!. D2 = 4---L.::'__ = _4_

/2
h)

(D+nd)n

D+nd'

.~ d h =4 2b

=-;;"

ah

Prolllem

2.2~13. U zatvorenom rezervoaru nalazi se teenost viskoznosti Tj=5.1O-3 Pas. U njemu se okreee tanki klip preenika D=lOOmm, ugaonom
0):=

brzinom

Is'), preko osovine precnika d=20mm. Procepi ispod i iznad klipa,

ProraCti!1 prostllt eevoj/oda. Frofili b,zina

175

debljine 15 = 5mm, su takvi da se pri rotaciji formira linearni profil brzina. Odrediti obrtni moment kojim tecnCist II tokll rotacije deluje na klip.
RESEN.lE:

III

11111
D

corpt 4 4 iv! = 328 (2D -d )

= 1,962·10-

5

Nm.

Prikazani uredjaj je ustvari obrtni viskozimetar Slika P.2.2.l3 koji na osnovu merenja obrtnog momenta i ugaone brzine daje dinamicku viskoznost ispitivanog fluida.

176

2.3. PRORACUN SLOZENlH CEVOVODA
2.3.1. HiallJr:aIlllUckll prol!":acmll sR@zcIIlill:i. cev@vo«l!a

Pod slozenim cevovodima podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih ima bar jedno mesto gde se cevovod grana - deli iIi spaja. Prema tome, fwd siozem!z cevm'oda postOji' vde ,ftrujmiz cevi a samim tim i vise glavnih pravaca strujanja odnosno gIavnih strujl1ih tokova. Najjedl10stavniji slucaj slozenog cevovoda je cevovod sa tri deonice prikazan na s1.2.3.1, koji povezuje tri rezervoara oznacena sa A, B i C. Neka iznad nivoa tecnosti u rezervoarima vladaju kOl1stantni pritisci P1' P2 i P3' Nco gU nivoi tecnosti u rezervoarima (1-1,2-2 i 3-3) konstantni tada su kineticke energije tih pre;;eka jednake nuli. Posle uspostavljanja stacionarnog strujnog toka ad rezervoara A ka rezervoarima B i C srednje brzine strujanja u cevnim deonicama ce biti Vi' a ukupni ekvivalentni otpori cevnih deonica Ci (i=1,2,3), Postujuci izlozeno u Odeljku (2.1.4), izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima mogu da se uoce dva razliCita strujna toka, ito: strujni tok a-a (oznacen strelicama) koji SIika 2.3.1 spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i B, i strujni tok b-b (oznacen punom-tankom linijom) koji spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i 'c. Za hidraulicki proracun razmatranog slozenog cevovoda mogu se postaviti dye Bernulijeve jednaCine za preseke 1-2 i 1-3, koje glase: 2 2 p] P2 V] v (2.3.1), -+gh=-+C]-2 +C2 - 2 ' 2 P p (2.3.1 )" Ovde se za razliku od prostih cevovoda gubici za jedan strujni tok dele na dye grupe gubitaka, ili vise grupa zavisno od slozenosti posmatranog strujnog toka, koji se odreduju sa razlicitim merodavnim kinetickim energijama. Nairne, svakom ad udela kineticke energije v; 12 (i=1,2,3) u jednacinama (2.3.1) odgovaraju razliCiti maseni protoci fluid a rhi' sto zapravo slozeni cevovod Cini sustinski drugacijim od prostog cevovoda. Pri proracunu slozenih cevovoda, 11a mestima grananja cevovoda, postavljaju se jednaCine kontinuiteta. Za posmatrani cevovod sa tri deonice jednacina kontinuiteta se primenjuje za racvu R, i glasi
3

)/'1

= j=2 ) =V2 +V3 LV

.

(2.3.2)

Na osnovu izlozenog za hidraulicki proracun slozenogcevovoda sa tIi grane, zakljucuje se da se htdraulic!ci promcun VI;!i primenom Bernuiijevzh jednacina i jednaCiize !continutleta. UopstavajuCi ovaj zakljucak na slozeni cevovod sa n

ProraCUl1 slo.iemlz ceJloJloda

177

deonica, zakljucuje se da se hidraulicki proracun sloienog cevovoda vrSl primenom odgovaraju6eg broja Bermilijevih i jednaCina kontinuiteta. 1z takvog sistema jednacina odreduju se nepoznate velicine: pritisci, precnici cevi, brzine stujanja iIi protoci, a sto zavisi od razmatranog slucaja sloienog cevovoda.
2.3.2. Hid:raUlHclka Jlrnll"alklte:riistilka sI®zeJ[mg cev®'I!®da sa lIddrmdiiclkii Jll!araleiJrltim graoam;m

Posmatrace se slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih deonica, koji je prikazan na s1.2.3.2.1, i u kome u svakoj deonici, povrsine Ai' odgovaraju ekvivalentni otpori Ci (i=l"."n). U Hoj deonici srednje brzine strujanja Vi' odnosno

Ll PA-B =const

Slika 2,3,2.1

Slilm 2.3.2.2

protoka Vi' koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike je Ki = pCi I (2A;). U cevovodu prikazanom na s1.2.3.2.1 uocavajuse dye karakteristicne tacke A i B, Tacka A je zajednicka polazna tacka za sve cevi (i=l" ... ,n), te je zato pritisalc u njoj PA zajednicki za sve deonice. S druge strane u tacki B zavsavaju se sve deonice, te je zato na kraju svih deonica pritisak isti i iznosi PS' PosrnatrajuCi jednu proizvoljno izabranu deonicu pad pritiska u njoj odreden je izrazorn I1p = PA - Ps. Ovaj pad pritiska se ima i u bilo kojoj drugoj deonici bez 0 bzira na geornetriju i broj lokalnihotpora u njoj. Dakle, izrnedu tacaka A i B vaii jednakost padova pritisaka . PA - PB = I1p = I1Pl =.,,= I1Pi =,,,= A.Pn = const. (2.3.3) Deonice sloienog cevovoda koje ispunjavaju uslov (2.3.3) nazivaju se hidraulicki paralell1e grane. Iz izraza (2.3.3), za bilo koje dye grane i ij, dohija se jednakost
pCi

-t =
V,
n
j

2

2 ~

pCf 2 '

(2.3.4)

iz koje sledi veza izrnedu brzina jednaCina kontinuiteta

Vi

= V j ~ Cf

I Ci . S druge strane, za racve A i B vaii
u ..

Va =vaAa =

b V Ai =vfbAi~Cj IC 1=1 .=1
~va'

i

(2.3.5)

\
I

iz koje se, na osnovu poznatog ukupnog protoka, maze odrediti brzina u bilo kojoj hidraulickiparalelnoj grani kao
V·=

(2.3.6)

]

b7=IAj-..jC;, I Ci

Ako se pad pritiska izmedu tacakaA i B izrazi preko ekvivalentnih karakteristika

178

Fromcun slozemh cevovod{l
2
Vj

2
Va

I1p ~ pC} T= pCe 2

=K Va

.2

i ako se iskoristi izraz (2.3.6) dobice se ekvivalentne hidraulicke karakteristike slozenog cevovoda sa hidraulicki paralelno povezanim granama C
e

=

(-'--'i=l

,\,n ---L _1_ 2 Ao .[c;)

].

K

e

= ("'\'~= 1 fK:l )-2 -'--'1 K.
I

(2.3.7)

sa kojima se slozeni cevovod sa n hidraulicki paraleino spojenih grana moze tretirati kao prosti cevovod sa jednim - ekvivalentnim otporom. Graficka interpretacija ekvivalentne hidraulicke karakteristike paralelno spojenih grana prikazana je na s1.2.3.2.2, za slucaj sa tri paralelne grane. U dijagramu I1p - V , prvo se ucrtavaju pojedinacne karakteristike Ki' a zatim se za crtanje ekvivaIentne hive cevovoda koriste izrazi (2.3.3) i (2.3.5). Nairne, pri jednom padu pritiska (l1p=const.) pojedinacni protoci u tackama a, b i c se sabiraju, Gime se dobija protok Vd = Va + Vb + Vc u tacki d koja leii 11<1 ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Ponavljanjem ovog po stupka za celokupno podrucje padova pritisaka, dobija se elevivalentna kriva cevovoda Ke' Opisani postupak, u potpunosti, vail i za slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih grana, s tim sto se graficki obim posla znatno uvecava.
ProD/em 2.3-1. Data su tri rezervoara A, B i C, napunjena vodom, koji su spojeni siozenim cevovodom. a) Odrediti protok vode u svim deonicama slozenog cevovoda ako se strujanje odvija od rezervoara A ka rezervoarima B i C. b) Dati graficku interpretaciju odredivanja ukupnog protoka tecnosti aka Se strujanje u deonici "2" odvija lea i iz rezervoara B, kao i u slucaju da je V2 =0. Dati su podaci: h=lm, Jf=2m, lJ =lOm, '2 =5m, 13 =10m, d 1=lOOmm, d 2 =60mm,
d 3 =80mm,

Su =0.5, Sk =0,5,

SVI =3, Sv2=2, Sv3=3, SR2=O,5, SR3=0,1, A.=O,02.
y y

ll,dl,fi.
VI I

0,
V2

I

tii~
R3 R

I I

I
V3

k
~.;:>

R2

aj

k

.......
~

Q) /

--~,
b)

Lvl=tsJ:
c)
d)

Slika P.2.3-l

RESEN/P a) U slucaju strujanja tecnosti od rezervoara A prema rezervoarima B postavIjaju Se Bernulijeve jednaCine: za preseke 1-1 i 2-2

C,

~.'

ProraatlZ s/ozemlz eel/ol/oda

179

gh= (~II +SVI +Sk +71. ell )2+(SR2 +Sv2 +71. el +1)2

.

1.

" vC

~

" vi

z

i za preseke 1-1 i 3-3
2
'l . V l

gH=(SI/+SVl+Sk+A.-)-2 +(SR3+Sv3+Sk+A.- +1)-2' 1 l ~l G~ Zbog krateg zapisa prethodne dye jednaeine bite napisane u oblicima Z 2 gh = K1Vt + K2V} , gH = Kl';r; + Ki3 pri eemll koeficijellti hidralllieke karakteristike, shodno (2.1.101), iznose 8 I[ 8. 12 Kl = 42" (SII +SV[ +Sk +A.-) ; K2 = 42" (SR2 +SV2 +A.- +1) ; l d el l 1t G'l d 2 1t "2

l3

2
V3

(1)

d'3 d3 1t KoristeCi jednaCine (1), jedllaeinu kontinuiteta Vl = V2 + V3 i eliminacijom protoka V2 i V3 dobija se jednaGina za ukupni protok

8 ~ K3 = 42"CS R3 +S03 +Sk +A.- +1).

Kl Kl )2 4K~]. 4 [( Kl Kl It K + T+T [(l+T+K - K23 Vl -2g l+ K2K . 2 3 23 3

r
3

H)

2 Kl -KK(h+H)Vl+g
2 3

J .2 2[(y + H )2 -KK J=0, h 41tH y
2 3 2

Gije je pozitivno resellje, koje zadovoljava jednaCinu kontilluiteta, Vl =12,20 lis. Sa ovim protokom, iz jednaCina (1), preostala dva protoka imaju brojne vrednosti V2 =2,82 Us i V3=9,38 lis. b) Osim analitickog resenja, u zadatku pod a), do resenja za protok moze se doCi i grafo-analitiekom metodom koristeCi hidraulicke karakteristike cevovoda. Uvodenjem visinskih razlika lti _ R , od raeve R do nivoa teenosti u rezervoarima i-I (1=1,2,3), energija u raevi za slueaj strujanja teenosti ka rezervoaru B moze se odrediti na jedal1 od tri naGina
YR =ghl_R-KlV,: =gh2_R+K2V2=gh'3~R+K3V3'
." '? . .'

2

Kada se svaka od ovih zuvisnosti nacrta na dijagramu prikazanom na s1. P.2.3-1h dobivaju se tri krive CD, CD i @, pri eemu je ocigledno da visinske razlike h1_ R i nisu toliko bitne jer se za merodavne, na kraju, ipak, pojavljuju samo visinske razlike izmedu nivoa teenosti u rezelvoarima h iIi. Da bi se odredila radna tacica cevnog sistema hive (f) i @ treba sabrati. Sabiranje se obavlja tako cia se pri jednom naporu (Y=const) sabiraju protoci V(2+3) = V(2) +V(3)' Ponavljanjem ovog postupka za celolmpno podrucje napom dobija se rezultujuca - ekvivalentna kriva (2+3), u cijem se preseku Sa krivom CD nalazi tacka kojoj odgovara protok VI ==12,2 lis. U slucaju da se strujanje odvija od rezervoara A i B lea rezervoaru C, tada u odnosu na prethodni slueaj brzina u deonici CD menja smer, pa se energija u [(levi odreduje kao . . ., * .? . ') YR = ght- R - KJVl- = ghz_R - K2V2 = gh3_R + K3V3 -, -

180

Prolllc"im slo.femlt cevovoda

pri cemu je koeficijent hidraulicke karakteristike K; == (,,, +<;'v2 +'Alz / dz )- 8/ (di1C2). I ovde se, prvo, ucrtavaju (v. sl.P.2.3-1c) pojedinacne krive CD, Q) i Gl, a zatim se krive CD i <D sabiraju; pri cemu se za jedan napor (Y=const) sabiraju protoci [/(1+2) == [~l) +[/(2)' i na taj nacin, ponavljanjem postupka za celokupno podrucje napora, dobija se elcvivalentna kriva (1 + 2). U preseku krive Gl sa elcvivalentnom krivom (1 +2) dobija se radna tacka. Na kraju, u slucaju da je V? =0, energija u racvije
YR == gh l _ R
-KIV;~
-7

:=:

gh2_ R

:=:

gh 3_R +KF3 .

'2

Ponavljanjem, vee opisanog, grafickog postuplca u preseku krivih CD i Gl dobija se radna tacka (v. 81. P.2.3-1d).
ProD/em 2.3-2. U prikazanoj instalaciji sa sl.P.2.3-2 lokalni otpori mogu da se

odrede kao 10% od gubitaka na trenje. Odrediti ukl.lpni protok tecnosti, ako je strujanje a) turbulentno l.l hidral.llicki glatkim cevima (v= 1,06.10-6 m 2 Is), b) lal11inarno ( v = 4.10-5 m2 Is). Dati su podaci: 'a =10m, 11 = 12 =20m, d a=60mm, d l ==SOmm, d 2 ==40mm, h==l,Sm_

t
h

RESENJE- Kako su u ovom zadatku nepoznate tti brzine, to za resavanje problema treba postaviti tri jednacine. Te jednaCine su:

Vo '1 2 gh = 1,1 (/-"0 712+/"'1712)'
?

10

V1

o

(1)

I

2 I2 V 2 II v 1 2 p·l,l'A 1 712 = p-l,U 2 712 I 2

'

(2)

Va=ri;+T/2'

(3)

pri cemu su: (1)- Bernulijeva jednaCina, (2) Slika P.2.3-2 jednaCina hidraulicki paralelnih grana, koja je postavljena shodno iziazu (2.3.4), i (3) jednaCina kontinuiteta. Sistel11 jednaCina (1)-(3) resava se eliminacijom brzina VI i v 2 , i to tako sto se, prvo, iz jednaCine (2) dobije veza izmedu brzilla VI i v 2 • Zatim se koristi jednacilla (3) iz koje sled! veza izmedu Vo i v J uvrstavanjel11 koje se iz jednaCine (1) dobija brzina Voa) Za turbulentno strujanje u hidraulicki g1atkim cevima za koeficijente trenja vazi izraz (2.1.63), uvrstavanjem kojih u sistem jedna~ina (1 )-(3) se dobija brzina
S,7S g h[ 10 II ( . ]7/4 v = - - --+-o { vO,25 d~/4 d I5/4 d(+d;(*_)417(~~)517

d~

T1 )417.
J
.

m =1661,. s'

odnosno ptotok Va =4,71/s. b) Za laminarno strujanje koeficijenti trenja se odredujll izrazom (2.1.39) cijom se pril11enom II sistemu (1)-(3) dobija resenje za brzinu

CO(-) ...2 v.. V3 3 3 ProlJlem 2. Ij =/2 =5m. Dati podaci su: d=50mm. I=lm..2v d~ .6. /.. koje glase gh] =Cov~ 12+Cj 12.5. \ =2. r s' I. I. "3 "0+ R3 VO RI R3 V2 k V3 ~2ghj Co +9 C l Cd) 1 1 do 4 V2~ vI VI =2..6.d= 3. d z =45mm..3-3 v 2 =1.. Dati podaci su: h 1 d 2 =70mm..1. RESENJE' Najpre se shodno izrazu (2.711 mls i V3 =2.02. d~ . takode. 13=40m.2. SRl=I.2...R3 +I.=0. odredjuju brzina strujanja vo=~ . ProlJlem 2. b) precllik cevi d 3 da biprotok kroz prosti cevovod.2 .V3 = ... I. 12+C1V~ 12. Odrediti: a) visinsku razliku izmedu nivoa ulja u rezervoarima da bi protok kroz slozeni cevovod bio V=3 lis.. konstantni.R3=1.310 mis.Co(. d j =80mm.5. 11=20m.. dobivaju se vredllosti koeficijenata lokalnih otpora ventila 2gh2 Vo 2 Iz Sv2 = .R2=0. V2 2 v2 2gh3 Vo 2 13 I.Rl = I. v = 60mm Is.2 . I. 1.5m.-) (I..=0.=0... 1.-. l. Ulje struji iz rezervoara A ka rezervoaru B kroz slozeni i prosti cevovod.v3 = 2. h2~5m. au kojima su C j ekvivalentni koeficijenti deonica..1'0 +/.3-4. iznosio V. 1 =1...k=0.21 ..74 lis.d+ 1) =16.. 1z jednaCine V.. d 3 =60mm. d 1 = 40mm.5. 2 d 1 d12+di~(~~)2 ]2 J 1112 -0969m ~ J -.u +1..(SR2 +/.i vrednosti brzina: v] =1. Konacno. B i C budu isti.3). I.]=3.99) uvode ekvivalentni koeficijenti otpora deonica 0 i 1 10 Co = I.3 o a zatim se iz Bernulijeve jednacine za preseke 0-0 i 1-1 gh1 = Cov. 12 =30m. 3 1...515m/s.R2 =0. h 3=8m.. 1. lo=4m.u=0. I.329 mls. = 172 = V} = Va I 3 kontinuiteta slede brojne 3 ~~'i.5..3-3.=6..k + 7vd+ 1) = 9... 2 .1'1=3. iz Bernulijevih jednaCina postavljenih za preselce 0-0 i i-i (i=2.. 1 1/0 11 --l-+-( gh 35.. i jednaCine kontinuiteta Va = 3ft] .2. Nivoi tecnosti u rezervoarima su =2m. do=lOOmm.06.Proracun slozemh cevovoda 181 v - 0- odnosno za protok tecnosti 170 =2. 1. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V3 tako da protoci ka rezervoarima A. Slika P.vo=2. sk.

628m_ b) Iz Bernulijeve jednacine postavljene za prosti cevovod gh == «(.182 ProraCtm slozemh cevovoda 2 RESENfE a) Prema zadatom protoku brzina strujanja v = 41/ / d rc = 1.rc.39) slede vrednosti 11." == 0.. Na kraju iz Bernulijeve jednacine. time je potvrdena opravdanost upotrebe izraza (2.2.d3 V3 'I pr Co =~u +~v +A d . postavljene za nivoe tecnosti u rezervoarima. dobija se precnik d 3 = 4 --2(~" +~V3 +-V-.5. na pr.071. a zatim one daju Re I =584 i Re 2 =896.=0. ~Rl = 0.7V2 .-S.6.3-4 2 1 2 2 +2C2(-2) d2 dd1 2 vJV l j d 4 2 6412v d 2 l -lC2 (z) v +-2-(T) vJ=O " d2 2 r Cije je pozitivno resenje v J =0.v3 +71. d=50mm.7.2 =0. Dati su podaci: H=2m. Cime je potvrdena ispravnost pretpostavke laminarnosti strujan:ja i U ovim cevima. 3 71+ 1)2' 3 V3 13 2 V3 u kojoj su koeficijent trenja 71. d2 d 3 = 25mm. napisane tako da svaki Clan ima dimenziju duzine.3.3. dobija se trazena visina h == Co 2g +(Cj +A"l V 2/2 I VI " 71. = 40mm.R2 +~v2 +~k +l.) 2g = 1..v3 = 4.39).1 =0. 2 I1 V1 2 I 2 V2 2 rj r d 4l r64l v 641 v d l-C1 -C2(T) JV1 +l~+-2-(d) z dt dz 1 iz koje se posredstvom jednacine kontinuiteta 7 == V + r 2 i izraza (2. ~R dl 0. I:. Odrediti ukupan protok tecnostikroz slozeni cevovod prikazan na sl.d v1 II . P. h I C2 =(."1 ~t Pre nego se pristupi odredivanju visinske razlike h treba naCi jednu od brzina v 1 iIi v 2 . te da vazi izraz (2. -- .050.528m/ s daje Re = vd /v= 1273 < 2320.6. prvo. ~R3 = 0.39) dobija kvadratna jednaCina 1 2 j SIika P.d v k R1 't V R2 i 3 .1. PrOD/em 2. .3. ~R2 = 0.2. C1 =~Rl +~V1 +~k +1. daje vrednost brzine v 2 == 1. 1:. 1 .1. [3 = 10m.1.71.3 == 64/ Re 3 i brzina cevi 8ri" 2 16/3 vrc = 4r/ / d. +(. Ova brzina. Pretpostavimo da je i u ostalim '7 deonicama slozenog cevovoda strujanje laminarno.02.1. [1 == 10m.. u cilju kraceg zapisa uvode se konstante II tl I.39) koji daje vrednost koeficijenta trenja A. pa primenom obrasca (2. 2 71)2' 1. ~v2 == 3. ha osnoVll kojega se zaldjucuje da je u pocetnoj deonici slozenog cevovoda strujanje laminarno. v 1 • Za odredivanje ove brzine koristi se jednaCina hidraulicki paralelnih grana -" (C1 +A 1 71)2= (C2 +11.d 1 1 k [2.9mm~ ghrc Posle provere rezima strujanja (Re 3 =1637<2320) zakljucuje se cia je i u ovoj cevi strujanje laminarno. 12 == 9m. = 30mm. ~k = = 0.110 i 71.875m1s.v1 = 2. I:. 195m1s.=64/Re=0. L=5m. -I:~' Dalje. 1=5m..-+ 1) = 38.3·5.

: 40mm. i na laaju. najpre..7) i (2. . dobija se protok tecnosti fi':. a) Odrediti ukupni protok vode. i koriscenjem izraza (2. d7 = lOOmm. d l = 50mm. C6 =7.. ~=~===~J R2 a) b) Slika P.dl. +).: ~ gH / Ke := 3. J H j Id' ~~ )2 (- 'n 12.V2 .3). dobija se ekvivalentni koeficijenthidraulicke karakteristike .7). Cs =6. nalazi ekvivalentni koeficijent K I_ 3 = ( I l l i=l Ii: )-2...2. P 7 t i __: 1]) H . 1'. u kome su precnici deonica d i i ekvivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. C4 =5. d 3 = 50mm.IE' Ovaj zada:tak bice resen preko hidraulickekarakteristike cevovoda. iz Bernulijeve jecinaCine gH:. Voda struji od rezervoara Rl lea rezervoaru R2 kroz slozeni cevQvod.3.: K.p t..R3 + ""k 2 A 13 ) r +""v3 + d. t. . (2)i (3).<' (~" +2~.VI+A~)~ I SlikaP.. Dati su podaci: H=4m.2. A '" """ k J. C!:::: 9. C2 =4. 3 1.7). a zatim u tom dijagramu ucrtati radnu tacru. 12 K2 =2(-2-) (SR2 +2Sv2 +A d ~n ). C3 =9. d z :. C7 =4.1 4 2. Konacno. primenom izraza (2. (+)2. uvode koeficijenti hidraulickih karakteristika deonica 183 VI lJ. k 3 > =2(d 2n) (SRl+2Sk+(. 4· r L.3.':L+~R. d2.2. K: ±( t. d4 ':.. d6 =70mm.A k Rl k..Proracl!il. b) Nacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku cevovoda. PrOblem 2.3) za sprezanje hidraulicki para1edj ~ lnih i rednih grana.3-5 K 3 = 2 {-2~n :.: 40mm.J'/oielllh cevoFoda RESEN.3-6 RESENJE' a) Uvodenjem koeficijenata hidraulickih karakteristika deonica - Ki = ..~ 1). 2 a zatim se za hidraulicki paralelne grane (1).39511 s. d s = 60mm. posredstvom izraza (2.2.3-6. Zato se. za redno povezane grane nalazi se ekvivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike cevnog sistema: Ke = K + K I _ 3 == 1702131.

(a. to se za crtanje ekvivalentne karakteristike koriste postupci opisani. Nakon toga paraleIne grane A i B se zamenjuju ek-vivalentnom (A +B). a) Odrediti snagu ugradene pumpe. A. u dijagrarriu t:.vi V3 = I Vc'u +1.k + A.3-7a sa proracunom se hece od deonice (3).025.o= 2.v3 + 'A. + 1 3 l . Do brzine v maze se doCi na 1 2 "dva" nacina. d 3 RESENJE' a) Kada u cevnom sistemu postoje nezavisni presti delovi cevovoda tada proracun treba zapoceti. zamenjuju se ekvivalentnim deonicama (1 +2) odnosno (3+4). u OdeljCima 2.6.127 rnl s. Kako je nivo tecnosti u rezervoaru B konstantan to vazi jednaCina kontinuiteta 7 V.p .4. iz koje se dobija brzina . . H =: . II =5m.k +(.V ucrtati pojedinaene hive (i) U=1.l = 2.V7 =: 0.5.. a sto je prikazano na sl.pumpa ako je karakteristika pumpe data izrazom Yp =a-bV?'. kao i (3) i (4).3~7. 'd) T+ «(. d 1 = 32rnrn. hidraulicki paraleIne grane (1) i (2).R2 =1. ].j gH IKe = 14.2. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.!3 / d3 + 1) 12..u +2C. za cevovod sa s1.184 Froracun slozenih cevovoda K • =: K +( .5. ]-2 . 13 = 8m.V7 iz koje se dobija jednaCina karakteristike cevovoda '2 ilp =-pgH + pK. ~(/k+ k)-2+ K6 ' sa kojim pIotok kroz cevovod iznosi V=:.P.44 I Is. konacno.. cime se dobivaju hive A i B.v3 + 'A. pri cemu se nivo tecnosti u rezervoaru B odriava konstantnim isticanjem vode kroz presti cevovod (3).3-6a oeigledno da su pojedine deonice tedno iIi paralelno spregnute. C.'d+1)T o 1 10 Va 2 '1 2 VI (1) . c.847 m/s. Za nivoe tecnosti u rezervoarima Rl i R2 vaii Bernulijeva jednaCina pgH = t:. redno spregnute grane (A +B) i (7) se sabiraju time se dobija ek-vivalentna kriva hidraulicke karakteristike K •.2.j2gH 1.. =25mm.2.P. SRI := 0.vl +A. b) Za cItanje hidraulicke karakteristike potrebno je. + 1.2. 10 = 10m. SV2 = 9. Prublem 2. Dati podaci su: h =5m. Zatim se ove hive sabiraju sa svojim rednim granama (5). za koju se postavlja Bernulijeva jednaCina: gH = (~u +l. . I.2. C. ~v3 = 2. b) Nacrtati hidraulicku karakteristiku slozenog cevovoda i radnu tacku sprege cevovod . Prvi naCin je postavljanjem Yp = gH +(C.vo +1. = 13 . P.k = 0. upravo. 12 = 30m.P1 + ilps + t:. d2 = 40rnrn.. prvo. odnosno (6).. C.5.2..7). iz koje sledi v = v3 (d ! d )2 := 1.b>O). do = 50mm. od tih deonica. =0. Dakle.R\+(.P7 = pK.7 ~(k+ fi. i 2.2. Prema tome.3-6b. Kako je sa sl. Kako za ostvarivanje strujanja sImi sarno potencijaIna energija (pgH) to je ilp = 0 sto znaci da se radna tach R T nalazi na V osi.5.3. ~u := 0. 'tlp =80%.)-'2+Ks 1.2 2m.

194 ms / '2 lSR2+ S k+ S1'2+A.h so dab. Do napora pumpe dolazi se iz Bernulijeve jednacine (1) iIi (2).13 J /kg. S druge strane..8) a koja govori da je u za/vorenom sirtljnom kolu naporp"mpe jednak gubicima Ygzk ' 1 1 4 VI [IA.:" 4 [(i.3-7a uocava se zatvoreno strujno kolo." +/.. Zatim se hive (1) i (2) \ I .do'A. 1«!/---=:--I~iJ ilo I b) Slika P.vl +A.. +1)T+(l. iz koje sledi brojna vrednost· Yp = 44.vo +I.866 m/ s. (1) i (3)..2.. b) Da bi se doslo do hidraulicke karakteristike najpre u dijagramu sa s1..R2 +I.2.k +1.2. 1 S druge strane do ove brzine dolazi se na nesto drugaCiji..3.u +1.1'1 +Sk +A )2= -ghR_2 + (I.A. Nairne. u kojem su deoIDce (0). liZ pomoe jednaCine kontinuiteta Vo = Vj +V2' dobija se brzina strujanja va =VI (dl / d o )2 +V2 (d 2 / d O )2 = 1. d . i za koje jednaCina (2.. energija u racvi je ista i za granu (1) i za granu (2).d2 .1. y k H V3 ===u III 0 ~V3 vo Rl R2 k i2 ..2).." +2l.k +l.1.zk . k V2 gH gh L-~~_ _ _ _'~. +1 .2 +A +1)2 d 71 'I v..Kada se raspolaZe sa podacima 0 brzinama tada se pristupa odredivanju napora purnpe.102) iznosi P=202 W._ _~.A.. +i." + A d +1) 'i + 2g(h + H) ])112 = 2. i iz koje se dobija rnalopre nadeno reilenje za brzinu v 2 • Sa brzinama vI i v 2 ..k +lvd)T+(I.ProraClm jlozemlz cevovoda 185 ~:z Ji. -<11-----"-----<.RI +I.13 J /kg.. koja glasi Yp = Yg.1'3 +A d +l)T d1 o 3 odakle se dobija resenje za napor pumpe Yp = 44. I 2 u kojoj su hR_ 1 i hR.. pa vazi jednakost V~ YR = gh R_I + (1..._ _ _ I~ h lQ.RI +1..3-7 Za cevovod sa sl.8) ima oblik 2 I 2 2 Ia Va 1 VI '3 V3 Yp = (I..3.3...9b treba ucrtati pojedinacne karakteristike (i) (i=0. do napora pumpe moze se doCi i primenom Bernulijeve jednacine za za/voreno sinrjno kolo. a sustinski isti. snaga pumpe shodno izrazu (2. 3 a) ~V2 V .2 visinske razlike od racve do nivoa 1-1 iIi 2-2..P. (2. Nakon odredivanja napora i protoka. nacin.

Strujanje u cevima je turbulentno u hidraulicki glatldm cevima. S' 3 iz kojeg se. '2 '3 6 d 2 == SOmm. /1 == Sm.. Odrediti snagu pumpe. . jednaCinu kontinuiteta VI == V3 dobija se brzina V 1 = V3 Cd3 / el])2 == 1. ('k==0. time se dobija kriva (1 +2). Nivo vode u rezervoaru A je konstantan.V1 + A. a nakon toga struji ka potrosacu P. Kada se raspolaze sa polozajem radne tacke tada je interesantno znati sta kojoj deonici pripada. ~uo==l.5. r.'V3 3 13 V .3.1. koje sada Ide na krivima (1) i (2). H 2 d 3 == 40mm. ~u==0.1. (.v] == 1. jedna na krivoj (0) a druga na krivoj (1+2).1O.. 3 ' V3 ((.3-8 I V 3 == Cije je brojno resenje naaenO metodom proste iteracije. ina taj nacin se dobija ekvivalentna hidraulicka karakteristika cevovoda-kriva Yc ' U preseku karakteristika pumpe Yp i cevovoda Yc nalazi se radna tacka RT.177~.vo == 2.R2 +(.] =0.3164T vT.. metodom proste iteracije dolazi do brzine v2 =2. Da bi se to utvrdilo prvo se iz radne tacke povuce vertikala ( V = const) ..7.] d+1)T+ ((. d 1 == 4Smm. == ISm..63) daje koeficijent trenja A. H = 10m.3 d+ 1)T 2 ! l J (. i posredstvom izraza za koeficijent trenja (2.k -0..0212. (. KoristeCi.4.186 Proraclin s/ozemh eevovoda sabiraju.v3 +(. TJ p == 0.V2 == 3. p= 1000kg / m 3 . (. +V2 dobija se brzina Vo == VI (d] /d O )2 +V2 (d2 / d O )2 == 1.. == 1469.u +(.6. h == 10m. Sa ovom brzinom iz jednaCine kontiuuiteta Vo =: V.63) za koeficijente trenja. Pm == 5kPa. Posle toga krive (0) i (1 +2) se sabiraju po pravilima redne sprege.. Za odreaivanje brzine strujanja V 2 koristi se uslov hidraulicke paralelnosti grane (2) i redllog zbira grana (1) i (3) 2 2 I 2 12 V2 '1 VI . RESENJE' 1z Bernulijeve jednacine za nivoe tecnosti u rezervoarima B i C. (. Slika P. to == 4m. voda se vraca iz rezervoara B u rezervoar C. d+1)T= ((.06. taka da se pri jednom naporu sabirajll protoci. pa se tako dobivaju dye nove presecne tacke.RI +I.v3 == 4.7S.R2 == 0. kojima odgovaraju protoci Ti] i V2 .RI == 0. +1+0. +(.25 . Problem 2. do == 80mm.5. Istovremeno.em vode kroz njih. za rezervoar B. posle uvrstavanja izraza (2..3-8.. dobija se jednacina za brzinu l1/2 2g(h + Pm / pg) m '.32).v3 +Sk +A.072 m/s. Cime se dobivaju dye presecne tacke.V2 +A..1. Dati K su podaci: h = 1m. (. kojima odgovara ukupni protok Ti"o' Potom se iz presecne tacke na krivoj (1 + 2) povuce horizontala (Y=const).m /s. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim' proticanj.. (. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.160m/ s koja shodno izrazu (2. v==1.2.

15 =3m. SJika P. SRz=0.~==MF=~. d4 =50mm. Pri radll pumpe mvoi tecl10sti u rezervoarima su konstantni. SR2=0.. SR3=O. SV2 =·0. i[ =4m. da se zna koeficijent njene karakteristike K.Jh.ie lokall'll 01]701' ko. l3 = 1m. 1[ =12m. d 2 =60mm.160 IRe 0.vz J Yp =g(H-h."4'=4. hz = 1.3. v v k SV3=4.3-10 . tj.8.4m. k'. V= 1.3-10. dobija snaga pumpe P=874 W.182.3.52. Odrediti snagu pumpe i koeficijent h lokamog otpora ventila V2.06. d3 =50mm. Tl p =O.102). Problem 2. Ri R2 Vi 14 =6m." = 0. i d) snagu pumpe. Problem 2.015 m 3 Is m l12 i pokazivallje ma110metra h=121mm zivinog stuba. c) precnik cevi d 5' da bi nivo tecnosti 11 rezervoaru bio konstantan. 13 =12m.8. iz Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe tecnosti 11 rezervoarima A i C dobija se napor pumpe 2 2 1 ' Vo " '0 lz . Sk=O.5.D. Da bi se blenda uspeSno koristila za merenje protoka ona treba da bude izbazdarena.0 =0.5.845 m/s. Koeficijent trenja racunati primenom formule '}.Proracu/t slozemh cevovoda 187 koja shodl1o iz1'azu (2. Slika P.8. d 4 =50mm. Dati podaci su: hl =2m. d 1 =40mm. "z =2m. Sk =0. 12 =10m. "t'i:~·.BleltdCl . SRl=1. D=60mm.2m. I.2.5..0183. d z = 36mm.pa ce tada na osnovu pokazivanja manometra h protok flllida biti odreden izrazom V = K.2.g '0 '2 sa kojim se. l =8m. Pm =13600kg/m p=1000kg/m RESEN. SV[ =2. 1. Konacno. iz iz1'aza (2.63) daje 71. V4 S" =0.. d) = 25mm.3 W.1E: 3 . Is. A. SV2=12.[ = 1. U grani (2) slozenog cevovoda p1'otok vode se meri pomocu blende koja ima karakteristikll K = 0."5".=0. S.Jh I d rc = 1.=0. d l =80mm.)+(Suo+ 2 SvO+A. SV[=l. l2 =5111..2-d +1)-2-= 110.o-d )-2 +(SR2+~V2+A.1. 11p =0. Odrediti: a) koeficijel1t lokalnog otpo1'a blende~ b) koeficijent Jokalnog otpora velltila V3 da bi Hivo tecllosti u rezervoaru C bio kOl1stantan.ii sluti za menmje jJ/V/olea fluicia. Dati z podaci su: h. a) . 1. 1Q-6 m 2 3 . " k. u 71. Sv =2. l4 =2m.1.3-9. SV4=3.3-9 RESENJE: P=156.5.. Pumpa transportuje vodu iz rezervoa1'a A ka 1'ezervoa1'ima B i C.02.7. Sa ovako odredenim protokoll1 brzina strujanja kroz cev 12nos1 2 V3 =4K.2.

ds = 75mm. 2 YJ p =80%.3. SV3 = 3. kontinuiteta hidraulicke paralelnosti grana (2. S" == 0.12a vod (1) sluzi za regulaciju protoka i naziva se optocni vod. = 5m. Tecnost struji kroz zatvorena strujna kola.6. Slika P. H = 4m. SV2 :::: 13. 10 == 2m. d) P=950. (2.2. Sll = 0. 14 = 4m. dobivaju se trazena resenja Sv4 = 66. b) laminarno (p=8S0kg/m 3 . RESENJE. Sv3 == 4. SRI =0. II = 3m.74 .3. Problem 2.77 RESENJE KoristeCi jednacine: Bernulija. kao i izraze za: koeficijent trenja (2.P == 8 79 . Cija je relativna hrapavost 10-3 (p = 1000kg / m3 .8. '2 '3 SR2 = 0. = 10m.63).5. P. Dati su podaci: h =2m. Pm == IkPa.9) b) SV3 = 1. v=S·10-4 m2 Is). = 10m.3. v = 10-6 m2 / s). 2 V3 P .3. 15 == 10m.1.5kPa. meri se protok vode pornocu blende Cija je karakteristika K == 0.01 m3 / sm l!2 i pokazivanje zivinog manometra h=40mm.3) i za zatvoreno strujno kolo .8. Sv5 = 2.3. Svl = 1.3-12. d l = d 2 = d 3 = 200mm. S druge strane ova razlika pritisaka semed pomocu diferendjalnog manonietra i ana iznosi !J.9) snagll P=321 W.m 6 2 / s. koeficijent lokalnog otpora blende (2. PI' == 15.5. Odrediti snagu ugradene pumpe. U slozenom cevovodu.3.pm . c) d s =65mm.102).jednacina (2.3-U.3-11 pumpe (2.4 W. ako je strujanje: a) turbulentno u hidraulicki hrapavim cevima. Sk == 0. 11p = 0.188 ProraculI slozenih eel/ovoda Pad pritiska na blendi kao lokainorn otporu je !J. c) Resiti zadatke pod a) i b) primenom hicIraulickih karakteristika i Iiacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku zatvorenog slozenog cevovoda. Sk =0.2.5. d 2 =40mm.5. II = 5m. Dati su podaci: d l == 75mm.34 .. Za posmatrani cevovod postavljaju se Bernulijeve jednaCine: za nivoe 0-1 '3 . Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantni. 1 "" 10m. V= 10. do = 300mm.U cevoyodu prikazanom na s1. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V4 i V2 i snagu pumpe. SRI == 0.5. Napornena: U delovima zadatka pod b) i c) koristiti numericku metodu proste iteracije.p) gh.p:::: PS B v£ /2.~R2 = 0.8). .5.p:::: !J. d 3 = 50mm. Svo := 2. to se iz nje dobija koeficijent 16kalnog otpora blende ":JB r = 2gh Pm .P m :::: (Pm . Problem 2.1. Svl = 5. Kako vaii jednakost !J. u grani (3). d 4 :::: 50mm.

259ml s..)0. Zamenom nadenih velicina u jednaCinu (2) dobija se jednacimi v 3 = r +r VI == V3 • ~R2 +2sle +su +Sv3 +11.020.R2 +I:.1.0202.-)' -.d 2 [3..9 J / kg. dobijeno prostom iteracijom. iz izraza (2.do .ProraCliIl dozemh cevovoda 189 za hidraulicki paralelne grane II V1 2 V2 13 V3 ) (I:. to se izjednacine (3) dobija Yp = 39.. a) """ i le.0..1.2.102)sledi vreduost P=7960W.39) to ce se njegovim uvr.1.fiih . Vo =r~ +V2 (4) I" - " "I [2.81) dobija 11.r+l 1 1 1 cije je brojno resenje." +1:. 3 (/3 +l2)1 d 2 +2 = 2716 m -3 G8v I 0'25 '1 " s' SRI +Sk +Svl +0.(1O-3+ 68V .I p.1.0 == 0.RI +I:.81) dobivaju vrednosti A] = 0. b) Kako za laminarno strujanje za odredivanje koeficijenta trenja vazi izraz (2." +/:.v b)~ ~ c) Slilm P..I 'd+ l)T ' 1 2 2 (3) V2 =V3 .v3 +A3 T+ 1)2 (2 I 2 3 .3 ==0."v3 ' " I e ' d Y3" d3 cije je brojno resenje nadeno metodom proste iteracije.81) za koeficijent trenja u jednaCinu (1) dobijp..2 =11.d 3 u = V3 Ie V3 l It frv 2 Ie ~ Vl1l.-1= VO II 1"F ). 2 2 2 i za zatvoreno kolo ° kao i dye jednaCine kontinuiteta '0 Vo II v1 Yp = (Su +2svo +11. Konacno.d 1 0 '" RJIe R2 vo .k +1:.-1.0202 i 71. ' I = 2 ' 366 m ' s +r +1+OU. Kako iz jednaCine (4) sledi v 2 =V3 to se shodno izrazu (2.k +1'2 T+ 1)2+(I:.11(10 +-d2 -.stavanjem ujednaciuu (1) dobiti kvadratna jednacina \ I .3-12 a) Uvrstavanjem izraza (2..25.1.0 d)T+(SR1 +SIe +Svl +A.1 +11.l. Kako seprimeuom izraza (2.1 T+ 1)2 = (I:. '"u . se jednacina za brzinu .Sa ovombrzinom iz jednacine (4) sledi V o = VI (d 1 1d O)2 +v2 (d2 1dO )2 = 2.. takode.

OCigledno je da u cevovodu postoje redne i paralelne sprege izmedu nekih deonica. Sa poznatim brzinama v] i v 2 iz jednacine kontinuiteta (4) dobija se va = 2.2.6 laminarno 488.3-12 ° 1 3852 4136.102) daje snagu pumpe P=6719 W.112 m/ s. pa ce snaga pumpe biti P = pYpVo /.3-12b. koja vodi ka potrosacu P.0506.2 i 2. d] "3 °.2.101) dobivaju se koeficijenti hidraulickih karakteristika pojedinih deonica K. U cevi precnika d=50mm. Cije je pozitivno resenje VI = 2.1.4 Ke 1546 1899.3. ugradena je.3 J /kg.(~R2 +2~k +~u +~v3 +A3 -1-+2)v3 = 2 . Prcitok kroz instalaciju regulise se pomocll optocnog voda V2).3.39) dobiti: leo = 0.081.jK +K3 JK.2. drugo.2.:rt p' Rezultati proracuna dati su u sledecoj tabeli .99) i (2. Sa ovim koeficijentima hidraulickih karakteristika cevovod sa sl.1 = 0.1.3) i (2.9 Yp [J I kg] P [W] 39.3). 11.2. prema potrosacll P. +l 2 +-) sa kojim napor pumpe iznosi Yp = KeVa2.1. (grana sa ventilom Odrediti snagu koju trosi Slika P. Problem 2.190 Promcun s/ozemlt cevovoda Cije je pozitivno resenje V3 = 1. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A. karakteristike. U tom cilju. kroz rezervoar B. e) KoristeCi izraze (2. blend a karakteristike 3 K =O. Dati Sll podaci: . i konacno redne deoniee Ko i K123 zamenjuju se ekvivalentnom karakteristikom cevovoda Ke' Prime nom izraza (2. U preseku ove dye karakteristike nalazi se radna tacka cevovoda oznacena sa R T. P.976m/ s.0577 i 11.775 m/ s. pa ce se shodno izrazu (2. P. dat je na dijagramu sa sl. P. Na ovom dijagramu naznacena je i karakteristika pumpe. Kako iz jednaCine kontinuiteta (4) sledi 1'2 = V3 to se uvrstavanjem ove relacijeu jednaCinu (2) dobija lcvadratna jednacina 2 I] V 12 + 13 2 (~R1 +Sk +~v] + l)v] +64.3 7960 6710 Graficki prikaz dobijanja ekvivalentne hidraulicke.7) dobija se ekvivalentni koeficijellt slozenog cevovoda (1 1 .)-2 K e =K0 . Zato ce se sa pojedinacnih karakteristika preCi na ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku.8 Tabela P.3-13 pumpa.3-12c. pri cemu su koriscenapravila crtanja opisana u Odeljcima 2.1. iz jednacine (3) dobija se napor pumpe Yp = 42.7 2 1524.8 3065 3 3551.3-13. prvo.VI .2.2. paralelne deonice K 23 i K1 se zamenjuju ekvivalentnom K 123 .2. koji shodno izrazu (2.1.2 = 0. turbulentno 463. (i=O. Konacno.3-12a ima elcvivalentnu hidraulicku semu prikazanu na s1.2. se redne deonice K2 i K3 zamenjuju jednom K 23 .9 42.01242m / sm1l2 koja je povezana sa diferencijalnim manometrom u·· kome je ziva.3 5091.

dobija se protok n~ 2 8 K2 ==~(<'. =K2V2 =K3 V 2 2 3 VTj Zatim se· iz uslova hidraulicke paralelnosti deanica K/. ds =lOOmm.5.. k vs 12 =6m. SV2 == 2. SR = 1. d 1 == 80mm.3. Sv5 == 10. =0.11.z4(SR +Skl +<'. .28115.1 = 4.. SVI = 1..- Kako vaii i drugi uslov hidraulicke paralelnosti K4V42 =K1V.2. 13 ==8m. '4 'I Is == 10m.. d l ==80nun. to == 12m. d3 == 80mm.3-14. <'. zato ce se ave veliCine. H == 1m.02.-.61/ s.T+ 1) ..u +Sk +<'. Sv3 == 2.. 12 == 3m. RESENJE" Odredivanjem protoka blende.5. == 8m.-.5.= 0. Svl == SV2 == 1.5. Pv == 800Pa.R +Sv2 +1.. to == 4m. SR2 = 0..-+1) . pIVO.v3 +S3+A. ProDlem 2. n d4 4 n d5 c5 Da bi se odrediIa snaga pumpe potrebno je poznavati protok i napar pumpe.3-14 RESEN. Svo .2 + K5V52. Za zatvareni cevni sistem sa 81.. dobija se snaga ugradene pumpe P==308 W. d 2 == 60mm.lE" Radi kraceg zapisa llvesce se koeficijenti hidraulickih karakteristika cevnih deonica 8 fa 8 /1 Ko ==~(<'. IIp == 0. kao i odgovarajuce jednaCine kantinuiteta.. '2 Vs == Jgh / Ks = 18.. SRO =0. Dati su u podaci: h==4m. 13 K3 =---z4(SR +Skl +<'. dobija protok 2 1Z =V5 (1+~K1 / K2 +~K1! K3 )-1 =8. Sk =0. K5 == -2:4(l.2 i jednacine kontinuiteta V5 == VI + V +V3 . SV4 == 11. n~ a n~ I 8 . d2 == 50mm. Su ==0.75..3 = 10. do == 65mm.8. odrediti. Sk =0.2 +11.5. S2 = 9.-. /"2 ·2 .vj +Sl +/l-'d+ 1) . Kj =--. upravo tim redam. p= 1000kg/ m 3 • Slilca P. 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 1-1 i 0-0. P.025. n~ . h =100mm.2.K4 =7. koja glasi gh = Kl52 .. r.-+1).Fromcun slozenih cev'Ovoda 191 Pm == 3kPa..-) . ==6m.R +Sk +l.3-14 oclrediti: a) snagu ugradene pumpe.v4 +11.v5 +A.7. Su =0. TJ p == 0. to se njega dobija pratok kroz optoeni vad V4 = "K1V1 +KsV5 I. do == 120mm. d 4 = 60rrun.7.351/5. i b) napor pumpe posreclstvom ekvivalentnog koeficijenta hidralllicke karakteristike slozenag cevnog sistema. A.5. h SkI = 0.= 2. a zatim koristeCi Bemulijeve jednaCine za nivoe tecnosti u rezervoarima A i B i za zatvoreno strujno kola (deonice "1" i "2")..8.-+1).u +2Svo +11. 3 8 14 8 Is K4 =~(<'. SR1 == 1.5.5.-. <'. It == 2m.

Y2 =3. t.R + 2C.T)T+(SR +2C.192 Fromcun slozemh cevovoda Konacno. I Is.d")V 1 r -L 2 g(hz -h )+(Su +Sk +Sv2 +/cd)V lJ= 0..54) snaga pumpe 1znosi P=2393 W." 1z Bernulijevih jednaCina za nivoe 1-0 i 20.2..:38m.592 m! s.88 1I s. t. dobija se kvadratna jednacilla 1 11 -/2 2 12 (Sv1-Sv2 +/. h2 1= ::: Sm.3-15 I Yp = ghj + (C.-d-)V 1 +2v(Su +Sk +Sv2 +/.3-16 vodase llalazi na tri nlvoa. Odrediti snagu pumpe koja obezbeduje projektovani pratok.v + A~ + 1) v I 2 1 2 2 Y = gh2 +(Su +t. U potisllom cevovodu na dmini = 5m meri se pad pritiska pomocll diferencijalnog manometra sa zivom.==tI h2 1 ::: 1O. koje glase v~ 2 + (C. shodno izrazu (2."~+L~+[K'+(k+ k+ Sa kojim napor pumpe iznosi Yp klTT d10497 = K.5. U rezervoaru sa s1. SR:=: 1.2. kada je ree 0 protacima.CA~I=0v" 11 1 1-. u kome sn deonice (0) i (4). Potom se iz jednacine (1) dobija napor pumpe Yp = 119.'fi==:!=. 2 Su = 0.=0. Nivoi vode na svim etazama su konstalltni.vl =4. dobija se napor pumpe: }~::: Ki'. iz jednaeine kantinuiteta primenjene za raeYU dobija se protak kroz pumpu f/o ::: V5 +V = 25. 1. v k'---~--~----~----~ VI R V2 Slika P. b) Primenom izraza (2.. Sk::: 0. ProDlem 2.1E Prema projektovanom protoku brzina u cevi ka rezervoaru C iznosi v =4T/ I d 2 n ::: 1. 10m.1.3.v = 1. Nivoi vode u svim rezervoarima su konstantni.245 ml s. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A i B u rezervoar C. Odrediti: a)snagu ugradene pumpe. podaci: d = 40mm. Dati su f=' ~=~~r-=I"'·T~v""d. '2 2 cije je realno resenje Vj = 1.02.2. hI ::: 1= 15m. ProDlem 2. 12m.V02 = 74 J I kg..k +Sv2 +A.5.3) za redno i (2.5. 'Il p =80%. +V2 . Pumpa prebacuje vodu iz dva donja u gornji deo rezervoara. sa kojimje snaga pumpe P=299W.3-16. b) karakteristiku blende koju treba ugraditi u cevovod umesto meraca pada pritiska na duzini 10 da bi pIotok i pokazivallje bili isti.. Na kraju.7) za paralelno povezivanje cevnih deonica dobija se ekvivalentni koeficijent hidrauli6ke karakteristike K.3-15.4 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo..y +1.VI + A~) _ RESEN.." +s/c +C. t. + Kl'4 2 ::: 74J Ikg. d + 1)2" ' p i jednacine kontinuiteta V2 2 2 2 v ' (1) (2) Vo =Ii.75 J Ikg. Potrebe u rezervoaru C su ri" = 2. P. 'a .

Voda istice izcevi kroz mlaznike izlaznog precnika do. LV3 Slika P.4 . v 2 /2"" gh .. RESENJE" Najpre se iz Bemulijeve jednaCine za preseke 1~ 1 i 2~2. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V4 tako da nivoi vode u rezervoarima budu konstantni.8.k =0.3-17 ). U grani precnika D meri se protok pomocn blende Cija je karakteristika K = 10-2 m3 / sm 1/2. 12 = 8m. do == 60mm. Ll~ RESENfE: Sv2 = 58. Pv = SOOPa. a potom odrediti snagu pUll1pe. Tip = 0. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara B i C u rezervoar A. --. v RESENJEa) P=1916 W. d 2 == 45mm. 13 = 10m.3-16 .5m. I =15m. ~-----. ~R =0. H2 == 4m. to ce protoci u' n+ 1 cevi bi ti isti. ('. ~u' ~k' Svo' ~v' Sin.. (.k. Pmo == lkPa. d = 50mm.7 .. I )'h ~I -SR2=0.F-~~~~~k V1 =4. Da bi svi mlazevi imali iste visine treba podesiti otpore preostalih n ventila.014m /sm 3 1l2 v . 11 == 2m. hi == Sm.. S1'4 == 13.-l. h = 120rnm. 1. A == 0. d1 == 40mm. - - - I" a "' Ie 1 D P== lOOOkgim J .2 = 3. D. p. b) c) K=O. I \ \ odredjuje brzina isticanja mlaza v = ~2gh .5. iiznosi h. Blenda je povezana sa zivinim manometrom Cije je pokazivanje h=125rnm.n /4. ~"l =2. Fontana ima n+l mlazeva visine /Z. 1±"'=-==-~t1 .\. d.3-17. Dati su podaci: D=50mm. ~R1 =0. Hi (g) u IH" vo Ie (D VI V2 cD 1. 1.Ventil u prvoj cevi ima koeficijent lokaJn()g otpora ~1'o. Pm == 13600lcg/m3.7. ~v =1. sa kojom procI. ukupan protok isticuCih miazeva je Ii-a = (n + l)V.5. Tip =80%.)k tecnosti iz jednog mlaza iznosi r/ = vd. ~1'-2. Dati su podaci: p =: lOOOkg / m 3 ."2 . r t ~ r Jh P I' --.~R' Sr' ". Ie . h2 == 6m. Kako je visina svih mlazeva ista.:\~11 = 5m.2. '4 = 5m.02. Prema jednacini kontinuiteta ovajprotok claje brzinu u cevi Vi = v( do / d) 2.5. H1 == 3m. A=0. Pm I d Ie = 4kPa. dok je .1'0.. ~1'3 =15. d 3 == 40mm" d 4 == 30mm. Poznate veliCine su: do. ~______ .Prora(Yun J'iozelulz eel/ovoda 193 c) protok vode od srednjeg ka donjem nivou kada pnmpa nije u pogonu. h1 =1m.5.--~~~~~~-:J-h2 = O.3-18. I == 15m.65!/s. Odrediti: a) koeficijente lokalnih otpota svih nventila. Ie C. Lo' h.5. Slika P. fo == 10m. Tip.2..6.Problem 2.Problem 2..2.. H. P=450W. Prema tome. Pm == 13600kg I m3 .O .02. ~u == 0. b) snagu pumpe. d == dl ==dz ==40rtun. ~R = 1.5. 12 = Sm.v1 =4. L.

""»fi%""'~""')lm.. (i=1. "~"""i'#""i<'~"".05m3 /sm1/2 i koja je pove:<.194 ProraCit1Z slozenih cevovoda h .-f0... l1p = 0. (i=1.--iXl-~ vt k V U :=". PrOD/em 2.):5. ___ =1::=== tit if: f- VI ~ vi ~~ . 70. Slozeni cevovod ima 9 deonica precnika d t . =?M"". 5.3-19..2 v 1 V v2 ~ L· v~ (SR +Svo +A-. J=I L d. 120 mm.(S..d.=150.9).9). 100.2 d dabija se koeficijent lakalnog otpora ventila S..:0. 15. 70.t. 100.:%""!..8.1.{".2.""'''..~ R r Vn R Slika P. p=1000kg/m 3 . 10. d.1)(7) 2+Sm+ 1J"2' I do v 2 koji shodno izrazu (2. 8.j)V. Odrediti· smigu ugradene pumpe.+2Sv+2Sk+AD)(D2n) La 4Vo 2[ (SR+Svo+ A-.osti i=1. 100.2.i'&""lm".3-18 protok u bilo kojoj magistralnoj deonici Vf =Vo - jV = (n + 1."j). a) 1z uslova hidraulicke paralelnosti O-te i i-te deoruce I V .""J&"""f}"":%""<{".. Dati Sll podaci: H=)Om.=5.''''.n.ana sa manometrom koji ima pokazivanje h=lOOmm." = Svo . dobija se napor pumpe Yp=gH+(s.J(Sr +A D)T 2 ."". u kojima su otpod dati ekvivalentnim koeficijentima otpora C..%n"..!!. 20.... 12. b) 1z Bemulijeve jednacine za preseke 0-1..... 2 ~ IiL-. Sa koeficijentam C1 obuhvacenjei lokalnL otpor blende.2./!-:-7=%ib94"". 100. C.2" . 15. 1·······1 · · ' · l · · · i ' i 1 TiTlT'rnCI 2 ·········\9):~ ~ ..====~===::::~======:.. . +A D)(D)4 L(n + 1.j). U deonici precnika d l H meri se pratak pomocu blende cija je karakteristika K = 0. ~ V2 rd ====.j)(d o I d)2V..1)2+(Sm +l)"2=(SR +SVi +A )2+(Sm +1)"2+ f. i on daje brzinu Vj = (11+1.::==~ '·.?' Da bi se poznavali koeficijenti otpora svih ventila indeksu i treba dati vredp.102) daje snagu pumpe. '% vo 7' vt tit I. RRfENJE: Protok izmeren blendolU .l@""*"":im"':!?h:d·~m~""?%i!""'. ... 60. 10...

13.5. Odrediti ukupni protok tecnosti gustine p = 900 kg 1m 3 ako je porast pritiska u pumpi Ap =72 kPa.. . 27.2 = 111. r fT +K. = 13. {j-f. U jednom zatvorenom hidraulickom sistemu razni potrosaCi su redno i paralelno povezani.2. i b)· nacrtati· ekYivalentnu hidrauliclru karakteristiku.9). + JK.78.2. C." +{ k+[ K. 100 mm.-+ k +K. i koriscenjem izraza (2.3..41 Pa/(l/s)2 i=1.81/ s. 70. Uvodenjem koeficijenata hidraulicke karakteristike K j = 8Cj 1dtn2 (i==1. 7. 80. 10. a) Odrediti ukupan pad pri tiska zatvorenog hidraulickog sistema.7.2.r/2 dobija se protok b) Slika P.3=20. .23. + JK.JK: +.2. Strujanje 11 cevima je turbulentno u levadnitIloj oblasti atpora.-=lO. 40. 80...7) dobija se ekvivalentni koeficijent 2 hidraulicke karakteristike cevovoda K.7).Froraatrl slo:ienih cevovoc/a 195 iznosi r~ = K Jh = 15.6 J I kg. 30.3-20 Problem 2.43 (1/s) 2 ' .3) i (2. i primenom izraza (2. 20.431-10'. hidraulickih karakteristika pojedinih deoruca su K j =20. K.3. . "K6 "Kg "K9 1z Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 dobija se napor pumpe Yp = gH + K. 60. r)-=JApIKe =17. . . Podaci: di=lOO.v'.. .80.. Koeficijenti./K5 . U deonicama zatvorenog hidraulickog sistema poznati su precnici cevi d j i ek:vivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1.Uvodenjem koeficijenata hidraulicke katakteristike K j = 8pCj I (d j n)2 (1=1.[K. Ukupni zapreminskiprotok vodeu sistemu je V". 62.9.!E.1.7) dobija se koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike Ke=Kl+{ rb-+[K2 +( rb-r'2+K7rI/2+ "l} K 3 "l/K4 "'>. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola Ap == K.. .7).3) i (2. + 3 + (1 I 1 1)_2 Pa JK: + .)~2=52248. RES.[K.6 Problem 2. 10.5.5.EN. RESENJR a) Kako je za zatvoreni hidraullcki sistem ek:vivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike K (1 1 )-2 K e = .3-21. pa ce shodno izrazu (2. =2.2..3-21 Slika P.211/s.102) snaga pumpe iznositi P==2197 W. rb-+ rb-}-2 +C rb-+ rh-. 220 1/ s. .

. a koji ima jedan od oblika Ii V i 8p li'2 I1Pi = PA. v.l) Kod redne sprege (s1.2.196 Proracun slozemlz cevovoda to ce ukupni pad pritiska iznositi I1p == K/ 2 == 6. tj.3-22b) vazi uslov (2. I1p.03. a.2. 2) paralelno. i n dj 2 .V L ~ . U jednom zatvorellom hidraulickom sistemu n cevi precnika d i i duzine Ii povezane su: 1) redno.n·lO6 nl / s.2) Kod paralelne sprege (s1.26).. c) Izracullati korisnu snagu pumpe ako je n=3 i ako su dati podaci: d i =25.3. -d -2 == . ~ == 128pv Tt. .2. 12. C'[__. A=0. P..3-22.3.04. Ai=0. Zapreminski protok V tecnosti gustine p i kinematske viskoznosti v isti je u oba slucaja povezivanja cevi.5 V. . za piikazani cevovod sa s1. i 2. D=50mm. Odrediti zavisnost pada pritisaka izmedu tacaka MiN od protoka ako je strujanje u svakoj cevi: a) laminarno. p. L=95m.3.2.3-21b. 0.032 (i=1. dobija se dijagram hidraulicke karakteristike dat na sL P. r'. (1) a) Za larninarno strujanje koeficijent trenja odredujese primenom izraza (2. == canst pa ce ukupni pad pritiska izmedu tacaka MiN biti 11 128pv " n Ii I1PMN == LI1Pi = .1.1. Zadate velicine su: d p Ii' Ai U=1. 28. b) KoristeCi.035. V_'_/-4"~_p_' M N __ L_'2]_'d_:--. Frob/enD 2. pravila crtallja opisana u Odeljcima 2. 0.2 Ai .. b) turbulentllo u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. Ii =10. 15m.2.2. . .'=8. Na mestima grananja i spajanja cevi kao i ostale lokalne gubitke zanemariti.1CV)] .n). I1Pi ==-n-d 4 ~ • (2) ! a.2. iCijom se zamenOffi u jednacinu (1) dobija linearna zavisnost pada pritiska od protoka 128pv Ii . V= 0.39): 'Ai = 64/Re i = 16/[f~ I (d. P. V.. P.2. a) Stika P . 30mm. = canst. 1z ovog uslova i iz jednacine (2) dobija se protok kroz i-tu deonicu . p= 985kg/m 3 .24a) vaZi uslov V.3-22 RE£ENJE Kako se lokalni gubici zanemaruju to u pojedinim deonicama treba uzeti samo gubitke usled trenja koji se odredjuju primenom Darsijevog izraza (2.3-21a. n dj 4 pMN .L M ~ _l _dl_~. i~l n i=1 d.21/8.5 bar.2.3).2.3).

korisna snaga pumpe P == /). Sekondarno strujanje se ostvaruje protokom kondenzata Vj == Sf Is. odrediti koeficijente lokalnih otpora ugradenih ventila VI i V tako da se ostvare zeljeni protoci V./).=IT J • ~ V.~1 Ii.=1 n V n d' b) Pri turbulentnom strujanju u hidraulicki potpuno hrapavim cevi~a koeficijent trenja nije funkcija ad Re-broja. 'sledi . kW za ProDlem 2. kroz bilo koju deonicu..v2 := 4V2 / D rc = 1.pV ima brojne vrednosti: P==41.2 7t V= S.4 rednu.75. REfENJE' a) Na osnovu zadatih protoka dobivaju se brzine: 2 2 z Vj =4Vj Id rc=O.PMN = . a rade obe pumpe.2) Za paralelnu spregu se iz jednacine (1) dobija protok /).5 kW. H == 2m. D=200mm.=1 L. i 2 ==)OOm.5. I.3-23.03.768m/s . b. d) 2 (L.928 m/s.l) Posredstvom jednaCine (1) dobija se ukupni pad pritiska za rednu spregu 8p '2f.=1 d. S" == 0. Postrojenje prikazano sa s1.2. SR2 = 0. za koliko se tad a poveca protole transportovane tecnosti lea deponiji. Sv == 1.15. odnosno od protoka. d== 80mm. Dati su podaci: Pm::: O. . Pumpa Pi je radna a P2 rezervna.3-23 sluzi zatransport i r z = 200 m3 I h kondenzata. = 0.25.PMN == L.5. U instalaciji se nalaze dye paralelno spregnute pumpe. leoja glasi . a zatim se iz jednacine kontinuiteta 8p /). Vod (1) sluzi za stvaranje sekundarnog strujanja koje sprecava talozenje prljavstina na dno rezervoara R. Ukupan pad pritiska u zatvorenom hidraulickom kolu je L 1 4)/ " /). gustine p == 1000kg 1m3 .P== /).3 kW za paralelnu spregu. A. odredjuje pad pritisaka V ". 11 == 10m. od rezervoara R do deponije D. S obzirom da radi sarno jedna pumpa to vaZi jednacina kontinuiteta V =:: Va iz leoje sledi v == vO' 1z Bernulijeve jednacine za preseke 0-1. i P=5. . a)Kada radi sarno jedna pumpa.=l ?ell)) c) Nakon provere reZima strujanja sledi da je Re = Dn v 4~ D == 226969 sto odgovara turbulentnom rdimu strujanja pa zadati podaci vail. koja trosi P=7. P.-s • . Konacno.995m/s . i V • 2 b) Kada se zatvori ventil VI. b. n .PMN +pA.PMN::: 7t 197 LV. Gubitke u raevama RO i R zanemariti. SkI ~ 0.P. =-2 V L/A.lbar. pa zato vazi puna kvadratna zavisnost (1). Sk =:: 0.27. Smatrati da snaga pumpe ostajekonstantna.v=4(V1 + Ti2 ) I D rc = 1.Proracun. I=:: 5m.s/ozenih /eJloJloda cijom zamenom u jednaCinu kontinuiteta V == 128pv /).n g" 2 . D 2(D2n)~ . samo za deo zadatka pod b). SRI =1.

2) koeficijenti hidraulickih karakteristika.. +2Sk +1. pri cemu su veliCine Ki (1'=-..3-23 Yp + P.Ie k frv Slika P. ~ I~ fr R2 V2 Iz.zs-+ 1+4(2~k] +2~v+6..=: 0 . Yp ~ =: Pl1 p / pT/o koji sledi iz (2. U ovom slucaju protok u raevi RO se deli na dye jednake koliCine.v2 +1.2.-p. U cevrum deonicama u kojima se nalaze pumpe stujni gubici su dati izrazima 1~] =: Kl'j2 i Yg2 = K2V22 .20. = gH +(s..Ie I.]1 (T~ +V2 )a =22%. leao i zatvaranjem vel1tila VI Cime je r~ =0. ~) l~ +(2SkJ +2sv +1.102) dobija se koeficijent lokalnog otpora ventiia ~v2 =: 1. Visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima je H. i na kraju iskoristi veza f/o =: V 12. g Yp ] =: 790 J (kg.65.1. Yp2 =760 J / kg. b) Povecanje protoka ostvaruje se ukljucivanjem i rezervne pumpe. H=20m. . ~ + 1) v~ 2 I 2 V (1) (~u +2Sk +2~kl +2~v +A D)2+(~RI +~vl +A"d+ 1 )2' dobija se koeficijent lokalnog otpora Sv] =:1.. P.1.D.D.3-24a) su paral~IIlospregnute i transportuju tecnost iz rezervoara A u rezervaor B.D) V + gHV --. dole je u gIavnojcevnojdeonici gubitak Yc K2 = KV 2 . jet su grane sa pumpama identicne.D.3-24. povecanje protoka u slucaju pod b) U odnosu na slucaj pod a) iZllosi [Vb + (V. P.81/ s =: 266 m3 / h. .Ie Deponija k k I. Dakle. a) Odrediti l~kupan protok tecnosti ako =15 ~g ({)2. Dve pumpe (s1.. da bi se ostvarili zeljeni 1 protoci V.2. pa zato vazi jednaCina kontinuiteta r? =: 2Vo' Kada se u Bernulijevu jednacinu (1) uvrsti napor pumpe Yp = Pl1 pPIjo' Clanovi sa brzinama pretvore u Clanove sa protocima. i r 2 instalaciju treba uregulisati tako da se na ventilima dobiju otpori Sv] odnosno ~V2 . K = 20 :g (f)2. DakIe. dobija se kubna jednaCina 8 [ 2/+12 1 1 ] ' 3 ' 2Pl1p D 4 rc 2 ~u +3~k +~V2 +A----.roblem 2. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo 2 1 2 • 31 V' I VI Ip =: posle zamene napora pump~ izrazom b) l +(SRZ +Sk +t.. su dati podaci: K] = 10 d ({)2 .198 PrortlGun s/ozemh cevovoda lz -fabrikc - .0:<\ u . Cije je pozitivllO reilenje V = 73. +V2 ).

y y+ b) y a) A +-------'---'----4-_ d) V Slika P.zel'tih cevOJ/oda 199 Nacrtati hidraulicku karakteristiku sprege pumpe-cevovod i ucrtati radne tacke spregnutih pumpi i svake ponaosob u sledeCim slucajevima: b) ako su obe pumpe istih karakteristika.:: Yg2 . cije reSenje y" =5 lis zaclovoljava sistem jednaCina (1). d) Yp1 > Yp2 ' Ygl == Yg2 == 0.)V 4 +[ZAB+4Ki(Kz -K1)(Yp1 -YpZ )] V 2 +B=O.s!.'.2. Ypl =gH+K1Vl +KV . a gubici Ygl i Yg2 ll10gu cia se zanemare. 2 2 (K 2 .:: Yg2 .2 . Karakteristikeparalelnospregnutih pumpi: b) Ypl == Yp2 .2 ..B= K (gH-Yp1)-(K2-Kj)(1PI-YPZ) ' 1 1 2 dobija se jednacina cetvrtog stepena CA z -4Kj K. P. +V2 . Yp2 =gH+K2V2 +KV .2 . A="K(K2 -K 1 ) +K2 +KIKz . Ygl == Yg2 == 0.Proracu/'l s/o. (1) Eliminacijom protoka Ttl i V iz sistema jednaciIla (1).iima se nalaze pumpe PI i P2 i ona iZllosi (2) . d) ako su pumpe razliCitih (nejednakih) karakteristika (Ypl > Yp2 ) a zanemaruju se gubici Y i Yg2 . c) ako su obe pumpe istih karakteristika a moze da se zanemari sarno gubitak Yg2 . . . V=V. energija u raevi R (v. gl e) ako su pumpe razliCitih karakteristika (Ypl > Yp2 ) a gubici Yg1 i Yg2 se ne mogu zanemariti.2 . Strujanje je turbulentno' u hiclraulicki potpuno hrapavim cevima..K l ) . Bez obzira kakve Sli karakteristike paralelno spregnutih pumpi i odgovatajuCih cevovoda. koje glase: .3-24a) treba cia bude ista za obastrujna putall ko. RESENJE a) leclnaCine koje definisu problem su: dye Brenulijeve jednacine (postavljene za Ilivoe tecnosti u rezervoarima ALB) i jednajedriacina kontinuiteta..2. e) Yp1 > Ypi'Ygl . c) Yp1 == Yp2 ' Yg1 . pri tome livodeCi konstante 2 K .3-24 a) Dve paralelno spregnute pumpe. .

Postavljanjem Bernulijeve jednaCine za preseke racve R i nivoa tecnosti u rezervoaru E. Cime se dobijaju: upreseku sa krivom Y 2 radna p tacka RT2 pumpe P2. prvo.2. treba ucrtati krivu Yc ' koja predstavlja hidraulicku karakteristiku cevovoda.0 i Yg2 = O. Prema tome. Tako na pro nasI. Sa s1. koja predstav!ja merge/ski tldeo pumpe PI It ra(vi R Na ovaj nacin. Ove tacke se medu sobompoklapaju (RTl=RT2) zato sto su pumpe jednakih karakteristika a u vodovima do raeve gubici se zanemaruju.. b) Kada se paralelno spregnu dye pumpe jednakih karakteristika i kada se gubici u vodovima do racve mogu zanell1ariti rezultujuca hidraulicka karakteristika paralelno spregnutih pumpi se dobija sabiranjem protoka pumpi pri jednom konstantnom naporu. Da bi se nacrtala hidraulicka karakteristika cevovoda. iz radne tacke. P.1. Redukcija hidraulicke karakteristike se VIS! taka da se pri jednom protoku od napora Yp1 oduzima gubitak YgP Cime se dobija veliCina Yp1 * = YpJ . treba koristiti energiju u racvi.ghR. pa se tako dobija rezultujuCi protok Vc = VA + VB u tacki C. takode. Pavlacenjem vertikale (V = const) iz tacke D dabija se u presek:u sa krivQmYp1 radna tacka pumpe RTl. dobija se redukovana hidraulicka karakteristika pumpe Pl. linije Y'.10b. P. iz radne tacke treba povuCi horizontalu Y=const.200 ProraCYll s/ozemh cevovoda S druge strane u racvi treba da je zadovoljena i jednacina kontinuiteta V=v"j+V2 • (3) lednacine (2) i (3) su osnovne jednacine koje se koriste za crtanje hidraulickih karakteristika paralelno spregnutih pumpi. Konkretno. ponavijanjell1 postupka za celokupno podrucjeprotoka.2.3-24b protoke iz tacke Atreba sabrati.HSoj hidraulickoj karakteristici paralelno spregnutih pUll1pi YpJ + 2 ' Kada se ova 'rriva spregne sa hidraulickom karakteristikom cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. ali da se glibi<. koja se nalazi na rastojanju gh R _ B . pa se tako dobija protok 2VA u tacki E koja lezi na rezultuj.i u odgovarajuCim cevnim deonicama ne mogu zanemariti.YgJ . Ovaj postupak je. P. tada treba dobiti redukovalze karakterisfike pumpi. dobija se radna tacka RT. Povlacenjem. iz tacke na Y-osi.'const u preseku sa krivima Yp1i 1'~2 dobijaju se radne tacke RTI i RT2 pojedinih pumpi. koji se nalaze na medusobnoj visinskoj razlici hR _ B .ivih Yp1 "+2 i . 2 ?~'Jtoci .r. koja leZi na rezultujucoj krivoj paralelno spregnutih pumpi Yp1 *+2' U preseku la. c) U slucaju da su pumpe jednakih karakteristika.isprekidana linija Yp1 ' Sada se koriscenjem izraza (2) i (3) pri jednom napom sabiraju protoci iz tacaka A i B. dobija se energija u racvi YR =. ali ovog puta za potisni deo cevovoda.3-24c prikazaIi je sIucaj kada je: Yg1 *. i u preseku sa krivom Yp1 *' tacka D. za slucaj sa s1. Da bi se odredile radne tacke pojedinih<pumpi.3-24c je ocigledna da radnim tachE'·]' pmnpi odgovaraju razliciti r~ i V • . objasnjen u Odeljku 2.B +Yc • (4) Dakle.2.. treba redukovati hidraulicku karakteristiku pUll1pe Pl. donekle.

S se dobija vrednost apsolutne .1. U preseku krivih Yp1+2 i Ya dobija se radna tacka RI.3-25. b2 == 20000.1. prvo se iz RI povlaCi horizontala (Y=COl1st). cime se dobija rezultujuca kriva hidraulieke karakteristike YW+2* koja se lomi utacki A.06·1O:.2). Ovom prilikom u tacki A kriva Yp 1+2 se "lomi" . preseka sa .v=1.d) Kada se pumpe razliCitih karakteristika paraleIno sprezu.3-24d).2. p=1000kg!m . d2 == 600mm. = a. na pro Yp1 > Yp2 ' a neka postoje i gubici Yg1 i Yg2 • Ovom prilikom prvo se po postupku opisanom u zadatku pod c) dobijaju redukovane karakteristike pumpi Ypj * i Yp2 " Zatim se redukovane krive paralelno sprezu.m !s. REfENJE a) Za eelicne varene cevi koje se duzivremenski period nalaze u upotrebi iz tabele T. b) Koliko paralelno spregnutih pumpi treba ugraditi u pumpnim stanicama PSl i PS2 umesto pumpi P1 i P2 ako se raspolaie pumpama koje imaju H karakteristike YpI. a) Odrediti potrebnu snagu za pogon pumpi.. a1 =408. d1 := 800mm. Podaci: h == SOm. a zatim se iz presecnih tacaka B i C na redukovanim krivima povlaee vertikale do. U preseku krivih Yp1 *+2* i Ya dobija se radna taeka RI~ Za odredivanje radnih tacaka pojedinih pumpi. c) Ako I J J je pumpno postrojenje PS2 u kvaru a u PSi ugradene pumpe iz zadatka pod b) odrediti koliki je tada protok lea gradu A. d = 1m.5. Opisani postupak za pumpe u potpunosti vaii i za paralelno sprezanje ventilatora. a 2 == 1636. P. 2 = 3787. LakaIne otpore racunati kao 10% od gubitaka na trenje.2. Prema projektnim protocima slede vredIlostibrzina sttujanja . -b.menja nagib zato sto su hidraulicke karakteristike pumpi razlieite. ProDlem 2. na pI. H == 100m.3-2S sluzi za snabdevanje dva grad a vodom za pice. e) U opstem slucaju paralelno spregnute pumpe mogu biti sa razlicitim naporima. Cevovodi su od celicnih varenih cevi sa stanjem zidova posle duzeupotrebe. s tim sto je tada uputnije umesto hidraulieke karakteristike tipa Y == Jeri") koristiti njen oblik /:lp == Jeri").S. '2:= 6 SIan. tada se koriscenjemizraza(2) i (3) dobija rezultujuca hidraulicka karakteristika spregnutih pumpi -kriva Yp1 + 2 (sl. bl 1= 20km.2. Cevni sistem prikazan na s1.Smm. hrapavosti zida cevi 1) == O. Grad A ima potrebe T~ == 800 II s. a povlacenjem iz nje horizontale Y=const i u preseku sa krivima Yp1 i Yp2 dobivaju se radne taeke pojedinih pumpi RTl i RI2. krivima Yp1 i Yp2 eime se odreduju radne taekepumpi RTl i RT2. P.V2 (i=1. 11 3 = lOIan. neka je J~l > Yp2 ida se zanemaruju gubici Yg1 i Yg2 . d) Za slucaj pod c) odrediti broj pumpi koje treba da rade da bi ka gradu A imali projektni protok. a grad B V == 500 II s 2 vode.

a shodno algoritmu 2.78).7 leW. Sa ovim vrednostima Rebroja i sa podacima 15 i d.1 se ugradnjom vise paralelno spregnutih pumpi._ Y . Izjednacine (1).1licke karakteristike eevovoda K =1! f o ~ !LCdO)4lC·_4_)2 2 Ll\.PI = 3. Zamenom ovih protaka u izraze za hidraulicke karakteristike pumpi slede brojevi ugradenih pumpi u pumpnim stanieama n = Va . Za resavanje ovog zadatka koriste se dye Bernulijeve jednacine.1 leI I va .7..1.2) tad a svaka od pumpi u p1. b) Probleme snabdevanja vodom nije dobro resavati ugradnjom sarno jedne pumpe. ... sledi pratok ri... (V +V )=166).P2 == 14. Ovi problemi u vodosnabdevanju resavaj1. Jdgn:· 0 .b2_ .Rez = 1000974.:. =) . _ill 4 V . a u PS2 protok V =V. nakon zamene protoka Til = 800 II s. (i=0. Shodno izrazu (2.b/T2 i uvodeCi koeficijent hidra1.11(15 / d. au razmatranom slucaju i iz razloga zato sto je snaga jedne pumpe suvise· velika. -bJi"2 (i=1.o do + 1\. .1. v =-=17682 o en: ] 12 2 ' s·' I c/2 n: ' S' 2 d 2n: S' ' 1 koje daju: Reo = 1561520.08 bar i· b. koje glase: Yp1 + gh = 1. p2 c) Kada su pumpe iz pumpne stanke PS2.4 kW.1mpnoj stanlei PSI treba da ostvari protok V =Va / n.1.1.6kW i P2 = 898.202 Froracun s/ozemlz cevovoda 4 . n a l +gh b] +Kn 2 = 10431/ s .1 J Ikg i }'~2 = 1436.102) dobivaju se snage pumpi P I =500. tada odredeni broj pumpi iz PSl treba isldjuciti. a tada za odredjivanje koeficijenata trenja vaii izraz (2. u slucaju pod c) nisu za protokom od V.2).~ aj bl _Y pI =8 m = V2. .H o dT+ 1.:. ? I va ? 'I v]72. . v =-=1592. . )025 .1 leo 7fT + 1. zamenom koeficijenata trenja izrazom \ = 0. 1m pri cemu su n i m brojevi ugradenih pumpi.. Ako s1. ? I I 2 Ypl +Yp2 = gfJ +1...1. slede vrednosti za napore pumpi Ypl = 308. sa kojima porasti pritiska u pumpama iznose b. Prema tome ukupna instalisana snaga iznosi P =P 1+P2 = 1398.1 u pumpnim stanicama PSi ugradene pumpe sa hidraulickim karakteristikama Ypi == a.5 J Ikg. ill 4Ti"z ill v =_.4 bar.1 d] d1 . iz bila kograzloga van pogona (V2 = 0). d) Ako potrehe grada A. sledi . ReI = 1201l69. tada iz jednaCine (1) zamenorn hidrauIicke karakteristike pumpe izrazom Yp1 = a l .5.~. Q 2 . =10431 I s vode.. koji PSI transportuje prema gradu A. sledi da je strujanje u hidraulicki potpuno hrapavim cevima.lle2 TT 2 V 2 (1) 2 Iz ovih jednaCina.

V= 1. Pumpe Pi i P2 transportuju vodu iz rezervoaraA u rezervoare B i C.7kW. Shodno izrazu (2.h2 ::: 10m. C. 2 RESENJE Iz Bernulijevih jednacina P /!. Rezervoar A je veliki.4.P2 == 1. moguca je znacajna usteda elektricne energije. u ovom slucaju. Lokalne otpore racunati kao 20% odgubitaka na trenje. VI PI VI '-------~R~2~~I~~-'k RI V2 P2 V2 Slika P.511 s. c. d 2 ::: 80mm.4. Odrediti snagu koja je potrebna za pogon pumpi.Proracttli sfozenih cevovoda 203 nl =V] In] I(G]+gh-KV1z ) =:2.0.2. do = 100mm. Podaci: h] = 5m. (.2 A. koje imaju poraste pritiska /!.v2 = 2. d l ::: 50mm.p] = 4.p] II v~ I v2 =gh] +1.8.69 bar i /!.10.8.V3 = 4.P2 -p-= ghz +1. to povremerio treba da rade dye pumpe (V] ==724 lis).v] = 1.6kW.2 12 v.43. I] = 6m. l z = 10m. a koliki pri radu svih os am pumpi.8. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim proticanjem vode kroz njih. C.3-26 Slika P. Problem 2. 10 = 4m.4 W. Interesantno bi bilo razmotriti kolild utrosak energije pri radu tri. dye) pumpe mogu da "izbace" vodu do mesta racvanja cevovoda.. Pumpe Pi i P2.5.3-26. 12 == 90m. Prema tome. 10 = 100rn.2 "']---ct. pa je nivo vode u njemu konstantan. llP] = ll p2 = 0.3-27.m Is. hz = 3m. a povremeno tri pumpe (VI =870I/s). Strujanje je turbulentno u hidraulicki glatkim cevima. I v "'2 d T+ 1.3-27 Problem 2. Odrediti protok vode lea rezervoaru C.63).R2 == 0. i jednacine kontinuiteta V == VI + V2 ' sledi veza .1.7f2' 2 (1) u kojima se za odredivanje leoeficijenta trenja koristi izraz (2. p= 1000kg! m3 .236 bar transportuju vodu iz rezervoara A i B pre rna rezervoaru C. Podaci: hI =40m.k = 0. Ovde treba napomenuti da dobijena resenja vaze sarno ako ena pr.. IIp] = ll p2 = 0. v = 0. strujanje u svim deonicama kroz hidraulickiglatkecevi. 13 == 10m. Rezervoari imaju konstantne nivoe vode.. C. 6 2 RESENJE: Posle odredivanja pojedinacnih snaga pumpi sledi ~ == 170 W P2 = 67..1.106 cm2 ! s.102) s1edi Ib==97. odnosno 1(S)==447. II ::: 150m.RI = 1.T+ 1. Smatrati da je.4 W pa ce ukupna snaga biti P == p] + P2 = 237.2. Istovremeno voda se vraca iz B u C i struji iz C ka potrosacu P sa protokom V = 3. C.2 "'7fT /!.06. Kako je novoodredeni broj radnih pumpi 2 < H] < 3.

Sic =0. Problem 2. C4 =10.80. kaskadno vraca u rezerVaar A. Cs = 45.50. h3 = 10m. iz ovih rezervaara.. . Odrediti: a) ekvivalentne koeficijente otpora deonica (4) i (5). vraca u rezervoar A. 100mm (i=1. Odrediti: a) ekvivalentni koeficijent otpara deonice (3). 150. 112 :::: 20m. i b) snagu ugi:idene ptlmpe. . U pojedinim deonicama precnika d i otpori su dati sa ekvivalelltnim koeficijentima otpora ~ (i=1. Podaci: I:::: 5m.2. Pumpa trallsportuje vodu iz rezervoara A ka rezervoarima B i C. =100. C6 :::: 35. RESENJE: a) C3 = 3.8). Cs =8. 200 mm (i=1. Voda se. hI :::: 30m. b) P = 7029 W. . . . Nivoi vode u svim rezervoarima odd:avaju se konstantnim stalnim proticalljem vode kroz rezervoare. . Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B.. C i D.351ml s d Jl J J cije je brojno resenje dobijeno numericld. 50.6'. .. p = 1000 kg/ m\ TIp :::: 0. Istovremeno.... h = 2m.. .8. Slika P. d. b) P = 5877 W. = 200. d = lOUmm. C2 = 10. CI =10. CI = 5.204 Proracun s/ozemh cellovoda (2) /:lp d B::::.7 .. 150. C2 =50..8 imaju precnike di iel0tivalentne koeficijente otpora Ci • Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantIli. a p I II l[ J S/4 sledi jednaCina vI ={ B . SlI =0.29.60.~ (-j-)5/4 (-j-)2 vI d {d + (-}-)2L l~ d II (d~ )5/4 vt4 -l 4l7P/4 }417 = 1.3. Cs :::: 9. Pv = 981OPa. Podaci d. voda se povratnim cevima. RESENlE: a) C4 = 42. i posredstvom koga se iz jednaCine (2) dobija brzina va:::: 1. odnosno trazeni protok liro = 8.3-28. 100. C6 =20.3-29 Problem 2. 80. C3 = 65. TIp =0. Sv =2.--I_gh _1_.3-28 Slika P. . iz rezervoara C i B. Pajedine deonice slozenog cevovoda i=1. b) snagu ugradene pumpe. Pm = 19620Pa.02.60.0 II s.3 .3-29.2.7. H:::: 5m. A=0.5. 100. C7 :::: 40.6).017ml s.

pa zato dolazi do njihove kondenzacije. dolazi do osteeenja materijalaatase pojava naziva. pumpe. na predlogFruda. samo se burna isparavanje tecnosti naziva kljucanje:Sa aspekta proucavanja kavitacije interesantno je kljucanje na ruiim temp~raturaina. Razlog tome je sto kavitacija predstavlja veoma slozenu pojavu i to sa aspekta hidraulickih. te je otuda. Pojava kavitacije je poznata jos s Inaja XIX veka. Pri leavitaciji formira se parni mehur ili kaverna. i to tako: sto je veei pritisak veea je i temperatura kljucanja. rasta i kondenzacije parnih mehurova. Ako se kondenzacija zavrsava blizu cvrste granice. kada dostize vrednost pritiska isparavanja na datoj' temperaturi tecnosti. povrsinskih napona. lokalni otpod. formiraee se prvi mehuriCi pare koji predstavljaju pocetak kavitacije. od. Stvoreni mehurovi pare bivaju nosf:ni strujom tecnosti. !cao najceSce koriscenogradnog fiuida. iIi na njoj.1.2. dode do smanjenja pritiska.Mvti'acijska erozija. i on zavisi od mnogo faldora. sadrzaja nerastvorenih gasova i vremena prolaza tecnosti kroz zonu kavitacije. ali i pored toga svi fenomeru vezani za ovu' pojavu nisu dovoljno razjasnjeni. rezima strujanja. jer je praeena: sumom. Pod kavitacijom se podrazumeva nestacionarni proces stvaranja.1. na svim temperaturama. erozijom materijala. vrste fiuida. iz bilo kojih razloga.zina. Najmanja dimenzija mehura. eime se stvara plodno tlo za nastajanje kavitacije. Kavitacija je u hidrosistemima nepozeljna pojava. Kada pri strujanju tecnosti. koji se nalazeu obUku mehurica. hernijskih i elektricnih procesa koji se tom prilikom odigravaju.4. Nairne. sifoni turbina. i obrnuto. Zavisnost pritiska kljueanja vode. . ali takvog da pritisak dostigne vrednost pritiska isparavanja na odredenoj temperaturi tecnosti.4. Isparavanje tecnosti vrsi se. termodinamickih. U uslovima stalnog nastajanja pare proces kavitacije se intenzjfikuje a takva kavitacija naziva se razvijenom. Formiranje prvih mehurova pare predstavlja poeetni stadijum kavitacije. Medutim. tj. koja je reda .4. vibracijama. Kavitacija pocinje kada pritisak tecnosti ima kriticnu vrednost. pri lokalnom ubrzanju tecnosti brzina strujanja raste sto je propraeeno smanjenjem pritiska. KAVI'll'AC][JA 2. VeliCina mehurica je razliCita i zavisi od pritiska. u veeoj ili manjoj meri. koje se naziva "hladno kljucanje". polja bJ. temperature teenosti. ito: polja pritiska. kavitacija i dobiia ime. Mesta u hidrosistemima na kojima se javlja kavitacija su: usisru cevovodi. temperature data je u tabeli 2. Smanjenje pritiska moze biti prouzrokovano prekomernim padom pritiska ili lokalnim ubrzanjem struje teenosti. Kada oni dodu u polje povecanog pritiska prestaju uslovi za opstanakmehurova pare. U tecnosti postoje nerastvoreru gasovi. poveeanjem gubitaka energije itd.. Pritisak kljucanja teenosti zavisi od temperature. Opste @ k:a!vitadji U tecnosti koja struji moze da nastane pojava leoja se naziva kavitacija. opstrujavana tela i s1.

1 vanja. ~~T! ~. 1111)1111)111.2. Za objasnjenje pojave hidrodinamicke kavitacije koristice se struktura strujanja u zasunu prikazanom na s1. S obzirom da .4. a samim tim i procesa kavitacije.4.::t~:n!:::~ j:~~. ·1 Homogena! 2 . Aka· je to smanjenje pritiska takvo da se u jednom trenutku dostigne vrednost pritiska kljucanja Pic I BiIIIIIIIIII!111111 ~ (tacka A sa dijagrama) tecnost pocil1je da isparava.1. Na kraju treba napomenuti da hidrauticki naCin izazivanja kavitacije nije jedini.2 Mehur u tecnosti moze biti: gasni. vazduh CL 0.89 0.. Ako je centru kavitacije prethodio gasni mehur tada se kavitacija naziva ga. vee da postoji i akusticna kavitacija koja je izazvana zvucnim talasima. zavisi ad stisljivQsti gasa.. Hidrodinamiclk. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 2 2 V v2 l P1 + PT = P2 + PT + Ap .. To smanjenje pritiska maze biti izazvano prekomernim padom pritiska iii lokalnim ubrzanjem struje tecnosti..~~~~:P::.031 0. ~~~. 204..02 Tabela 2. L.i..---. ~Je .4..206 Kavitacija velicine IflID..2. Kolicina nerastvorenih gasova u tecnosti odreduje se kao: (2.2. Zbog lokalnog ubrzanja strnje pritisak maze da opada do Pmin (koji se ima pri vmax)' a za otpocinjanje procesa kavitacije potrebno je da bude ispunjen • PK~r~.2....a kaviblc~ja Pod hidrodinamickom kavitacijom podrazumeva Se kavitacija stvorena snizavanjem pritiska tecnosti. .2.4.2.· diJo agr·amima· sa s1. parni iIi meSoviti. U kajoj je 1.p pad pritiska na suzenju tecnost ' Dvofazni tok v1 turbulentnom strujanju isparavanje biti intenzivnije.1 ~I'-c------.v II 1111i1 rnr I AP zano.. a akc je ana nastala samo isparavanjem tecnosti tada se kavitacija naziva pama.01 5 0..2.~j~ja~ec~ast~eza~~! JWlillIlill. Dakle.ma. tach A predstavlja· pocetak procesa isparaStika 2.ll-. Smatra se da ovi nerastvoreni gasovi predstavljaju zacetnike-centre kavitacije.1) pri cemu su: Vt .4..4. P2 .zapremina tecnosti.~rx ~~e. na.1..~r):~e:.krajnji pritisak i CLkoeficijent nerastvorljivosti gasa u tecnosti. Pl c pocetni pritisalc. Vrednosti koeficijenta nerastvorenih gasova koji se nalaze u vodi date Stl u tabeli 2.

4.kaverna. Smanjenje kavitacijskog broja odvija se.2) Pl . 700 cak.Kavitacifa 207 uslov Pmin :s.do minimalne vrednosti Kk. stvorice se parni cep . za P2 == Pk i glasi: (2. iIi zbog meausobnog spajanja. . Za analizu dobijenih rezultata. iIi zbog opadanja pritiska. Hidrodinamicka kavitacija moze biti: mehutasta. prikazani na dijagramu sa s1. Ovaj broj se veoma lako dobija.2.8 lokalnog otpora koje odgovaraju 100 -'--.---1==::1==.Sa ll1esta nastajimja najveCi broj nastalih parnih mehurova bice odnesen nizstrujno. pri procesill1a kavitacije koristi se bezdimenzijski braj koji predstavlja odnos sila pritiska i inercije. povrsinska i vrtlozna.4. Pri proll1eni vrednosti K koeficijenta lokalnog otpora za b-2% Slika 2. Na dijagramu se uocavaju oblasti konstantnog koeficijenta 1=0. bezkavitacijskom reZimu rada lokalnog noD 1500 1100 300 500 700 900 otpora. Zbog prisustva mehurova u poprecnom preseku protoeni presek teenosti se smanjuje. dotle da nastaje i potpuno 600 zagusenje stmjnog toka. kako teorijskih tako i eksperimentalnih. Od broja mehurova u fluidnoj stmji zavisice koliko je smanjenje protocnog preseka i kolike ce bid promene strujnih veliCina.. a ill karakteristicnu brzinu strujanja. Kada je ventil vise otvoren koeficijent lokalnog otpora je manji pa se tada kavitacijski rdim rada teze ostvamje.2 smatra se da je nastupila kavitacija.4. Promene strujnih velieina idu. a kavitacijski broj Kk pri kojem je nasrupila ova promenanaziva se kriticnim. Tako na pI.--'_. DakIe. .min' pri kojoj dolazi do naglih promena koeficijenta. pri elcsperimentalnoll1 ispitivanju "._-'--. h· U vrtloznoj zoni ~ _neposredno iza lokalnog otpora. Mehurovi pare noseni strujoln tecnosti nizstrujno se uveeavaju. ako je kavitacija razvijena. iz vee napisane Bernulijeve jednacine.rta kavitacija je ona koja nastaje u oblastima snizenog pritiska a tom prilikom celokupna oblast snizenog pritiska "nijeispunjena mehurovima.2.2 a odnose se na razliCite temperature 400 radne tecnosti i za razlieite polozaje otvorenosti ventila (bezdimenzijska 300 ve1iCina I). Time -ce se narusiti neprekidnost tecnosti i formirace se dvofazni tok.Pk == f.-L-. pri daljem smanjenju kavitacijskog broja (K < K k ) proces kavitacije se intenzifikuje. Nakon toga. Jifehura.p predstavlja karakteristicni pad pritiska u kome je Pk pritisak kljucanja tecnosti. kao regulacijskih organa.2.I---'-L-.lokalnog otpora i do naglog povecanja pada pritiska koje je propraceno smanjenjemprotoka.--L-. postifu se pri veCim priguserijima.2) a naziva se Ojlerov broj' iIi kavltac!i:r/ci bro/ U izrazu (2. kavitadjski fdimi radaventila.4.--_. ~ jednog ventila dobijeni rezultati su 500 +---j--j--+i.

4.3 Tada se na povrsini mehura desava proces isparavanja elme paro-gasni mehur raste.... za kolikotoliko jednostavniju .4.3b) takode se zasniva na prisustvu nerastvorenih gasova u tecnosti.strujanja.4 hidrodinamicke sile nadvladaju povrsinske sile prianjanja mehura za cvrstu povrsi~u mellur se otkida sa povrsine (s1. f/rtlo.208 Kavitacija Povrsins/ca kavitacija se odnosi na tacno odredenu povrsinu koja u zavisnosti od oblika opstrujavanog tela maze biti ti ablilcu: pojasa.2. koji se nalazi na zidu raste zapremma na racun isparavanja tecnosti.4.4b) defotrnis(. rast . U proceJ'U kavitacije postoje ITt' jaze: stvaranje mehurovil. Slika 2. Pr/la jaza kavitacije .4. U odgovarajucem preseku na te1u (s1.2.2..4. Taj proces stvaranja mehurova nastavlja se sve doleIe postoje uslovi oddavanja laiticnog pritiska Pk" Otkidanjem parnog mehura sa zida zapocinje clruga jaza "zivota" .2.4.. Postoje dva madela uz pomoc kojih se objaslljava stvaranje celltara kavitacije. mm dostiZevrednost Pk" Tada mehuricu d)~ !Pmin max nerastvorenih gasova..4d).mehurova i nestajanje mehurova.4 prikazan je proces stvaranja mehura na cvrstoj povrsini --eoi "iivotni put" parnog mehura pri -l\\>c) opstrujavanju tela.2. zapoCinje novi ciIdus stvaranja mehura.4a) pritisak tR .2.analizu procesa kavitacije mehurovi se smatraju l11alim sferama ispunjenim pat·om (iii parom i gasom).2.2. isparavClllja tecnosti. u ostalom l11ehuricu pare 11a zidu.2.ina kavitacija nastaje u vrtlozrum oblastima iza opstrujavanog tela iii prolaskom struje laoz lokalne otpore.3a) odnosi se na stvaranje mehurova na povrsini tela. ali i od uslova eksploatacije. svaka povrsina je u vecoj i1i manjoj meri hrapava. Prvi model (s1. U tim mikrol1eravninama nalaze Se zarobljeni sicusm mehuriCi gasova koji 11 uslovima delovanja lcriticllog :==-==-==-==-==-==-==-==-==-: pritiska U okolnoj tecnosti predstavljaju centre ----------.2. prstena iIi mrlje.4.2. Zbog dejstva hidrodinamicke sile mehur koji raste (s1.nastajanje melmrova i kaverDi ima meharuzam koji se zasniva na prisustvu nerastvorellih gasova u tecnosti. a zavisno od polja pritiska moze nastati i u drugim delovima vrtloga.. .2. smeru .2. a) ~ Na 81. gasova noseni strujom tecnosti dolaze u zonu b) a) gde pritisak ima vrednost pritiska isparavanja. Pri detaljnijim analizama ip I \ \ .rast mehura. U trenutlrn kada Slika 2. Medutim.4c). njima pritisci najmanji... Naime. Na mestu sa koga se otldnuo l11ehur (s1.2.4. 2. Osim ova dva naCina formiranja cel1tara isparavanja tecnosti treba naglasiti da parDi mehur moze cia nastane i u centrima vrtIoga. MehuriCi nerastvorenih ----------.. Drugi model (s1. KavitaciJski rnehur ce pnro nastati u centrima vrtloga. Stvoreni mehurovi u tecnosti su razlicite veliCine ioblika. jer SD u. se i izdufuje u -----. Ta hrapavost potite od tehnoloskog procesa obrade povrsine.2.4.

kroz uticaj na pritisak. i tada llastaje kondenzacija mehura . u parovodima u kojima para struji velikombi:zillom.1b. ili blizu nje. Pri kOlldenzaciji mehura zapremina parne faze se trenutno smanjuje. a taj praces se naziva kavitacijska erozija. Ako se sa R oZl1aci poluprecnik sfernog mehura.odnosi povdinski sIoj materijala.ako sezna da na nekim opstntjavanim povrSinama moze doCi do kavitacije tada se erozija materija ne maze spreCiti ali se moze ublaziti odgovarajuCim postupcima povrsinske zastite materijala. dahle. da je kavitacija nepozeljna pojava u hidrosistemima i da se protiv nje treba boriti svim raspolozivim sredstvima.lTeca /aza. Zato je u hidrosistemima oJ'novno ne dozvoliti opadanje prdiska do !critiCize vrednosk Medutim.3.2. kavitacijska erozija nastaje na OHom delu povrsine materijala koja je dugotrajno izlozena procesu kondenzacije mehurova. pa ce sila pritiska koja deluje na metamu p()v~~inu biti P =: pr 2 rc. Kod dugotrajnag procesa kondenzacije mehurova na cvrstoj povrsini ona ce biti ostecena. U strujnim sistemima i masinama erozija povrsinanastaje zbog kavitacije u hidraulicnim sistemima iIi zbog udara kapi u parno-turbinskim postrojenjima. J aSIlO je. vee samo oni koji iscezavaju na njoj iIi blizu nje. proces identican kavitacijskoj eroziji. kada dolazi do rasta pritiska (nailaska struje dvofaznog toka na pumpu iIi aa geometriju u kojoj se presek siri) nastaje proces smanjellja parnog mehura.4. U principu glavna borba protiv kavitacije odigrava se na hidrodinamickom polju. Od trellutka kada se u tecllosti postigne pritisak P > h. tj. pri cemu su: P. upravo po uslovima koje namece pritisak (ptRt i obrnuto pt Rt). Aka se kondenzacija mehura zavrsava na cvrstoj povrsini. a u tu zapreminu velikom brzinom ustrujava tecnost.Kako je . brzinom w. Upravo iz tog razloga proces erozije bice objasnjen uz pomoc eksperimentalnih rezultata postignutih u oblasti udarne erozije. tadace nizstrujll0 R da se menja.Kavitacija 209 kavitacije uzima se u obzir i odstupanje stvarnog mehura od idealizovanog sfernog kroz tzv. Usled toga na mestima kolapsa mehura naJ'Iqju lokaltzi hidro-udadpropTtlceni !taglli-n lokabui!t poras/om prdiska. Posmatrace se udar kapi vode. Tada pritisaic raste (priblizno) do vrednosti p =: pew. Tom prilikom leap se deformise i ima oblik prikazall na s1. Otkinuti mehur struja tecnosti nosi nizstrujno. uslovi za opstallak parne faze prestaju. s obzirom da se pri kavitacijskoj eroziji ullistava .4. u cvrstu . tada pri udant lcapi u cvtstu povrsinu nastctje udarna erozija.metalnu povrsillll.gUstina tecnosti ie .brzilla zvuka.' Posle ovog stanja. ako se u pari nalaze kapi vode. Naime. 2. i pored toga. tad a je ta povrsina izlozena dejstvu velike sile na maloj povrSini. faktor oblik mehura.ftilSkog slo/a Tlla/erYLlla!cojlje izlozen kavitacyz: Preciznije. jer je pritisak taj koji dovodi do nastanka kavitacijskih mehurova.3. Kavit21djslka ~Jrozija Pod !cavdad/skom erozijom podrazumeva se plVces rtlZa!"tlT{/a POVr. Rast parnog mehura odvija se do trellutka postizanja minimalnog pritiska Pmin' i tada je poluprecnik maksimalan i iznosi BOla. Kako se kOlldenzacija mehura obavlja trellutllo to se obicno kaze da je meltar tScezao iIi da je doziveo kolaps. Svi mehurovi koji se kondenzuju ne ucestvuju u razaranju povrsine..

b i odsecci na osi fE2 i IE3 konstante koje zavise ad vrste Slika 2. Proces kavitacijske erozije propraeen je.4.kojima sua.--='--'~.u .3.pri razvijenoj 400 -tt--y--f-----r---I p (bar) 300 - 2. Mvitactj"slcoj (iii udamoJ) eroztji mjedal1 matertjill. na primer' kodcelika. dovodi do razaranja povrsinskog sloja.3.4. ali je i dalje proces intenzivall.2. asamim tim i malcsimabtim ptbitkom mas-e. pri cemu je gubitak mase materijala prikazan kroz visinu erozijskog sloja . Prva faza.---I a 10 20 30 ogranicenoj tackama ABD. Druga faza je propracena maksimalnombrzillom erozije.-'---r--.2 materijala. i kavitaciji sarno je pitallje vremena kada ce nastupiti razaranje povrsinskog sIoja.4. tj. sto dovodi do odlamanja povrsinskih delica metala. katodna . tj. ta povrsina metala biva "bombardovana" impulsima sile P. Opisani proces nastajanja udarne erozije potpuno je identic an sa procesom kavitacijske erozije. jer je u njoj veoma mali gubitak mase. koja se naziva lizlcubacioni period propracena je promenama naponskog stanja povrsinskog sloja i ona predstavlja "pripremu" za proces erozije.1a) jasno uocljivo da je rast pritiska veoma veliki. U t (IlS) ovoj zapremini dolazi do a) b) promene naponskog stanja Slika 2. povdinskim razaranjem materijala.1 Clrne medukristalne veze metala na nekim delovima slabe a na nekirn ojacavaju. tacnije u zapremini a 'Q---.to ce cvrsta povrsina biti opterecena velikOll1 silom na izuzetno maloj 200 -11---1-"--+---1 povrsini..IE' sastoji se od tri faze. 500 sa oscilograma pritiska (s1.3. u cilju zastite povrsinskog sIoja vIsi se. Zato ee se udar kapi osetiti u povrsinskom sloju ZONA UI1CAJA lJTIARA materijala.3.4. +l-'t---+---+-_. Ipak. Treea faza okarakterisana je' smanjenjem brzine eroziie.210 Kavitacija 600 "::'--. Za brzinu erozije nekog materijala mogu se upotrebiti vremenski periodi 12 iIi t3' Tada su visine t slojeva erozije u ovimperiodima: 1 = at+IE2 2 ~~------~--------~ i 13 = bt + IE3 . gotovo trenutan. dakle. bez obzira ntll'ljegov leva/ltel i mehanicka svoJ"stv~ duzi wemenslci period ne moze odoletl: Dakle. Pri uslovima razvijene udarne erozije (kavitacije) impulsi pritiska su veoma veliki i desavaju se u vremenu t = Rw / 2c 2 .2. gotovo trenutno. Zbog toga se u povrsins!<om sloju desava kontinualni proces promene naponskog stanja i slabljenja medukristalnih veza. Mehanizam erozijskog razaranja povrsinskog sloja prikazan na s1. starn razlikom sto je kod kavitacijske erozije impuls sile pritiska izazvan kondenzacijom parnog mehura.

.

' (3) koji za vrednost minimuma funkcije if-=O) daje pritisak 20 1 ( 2. Kad stvarnog procesa kretanja i msta paro-gasnog mehura kvazistacionarni model ravnoteze si1a nije potpun. pri stvarnom kretanju paro-gasnog mehura na njega deluju sledece sile: teZlne. iz jednacine (2). Na ravnoj povrsini. nalazi se gasni mehur sfernog oblika ciji je poluprecnik R. Kontaktl1a povrsina izmedu mehura i rayne povrsine je krug poluprecnika r. u tecnosti gustine P koja je pod pritiskom p. Ovom prilikom u detaljniju analizu ovih sila se nece ulaziti. 8f loR == 0. inercije.62. posredstvom veze sine = r I R. pa je zato ovaj proces izrazito nestacionaran.pr n_ 2rn0sin8 = iz koje se. 0 \1/(311-1) (4) PK == Pp +T(3n -1) 3n-p R a gO 0 Vrednosti koje daju izrazi (3) i (4) mogu se nazvati i kriticnim.4-2 Problem 2. Po' 0.Po)Vg . I~ p. Ovde treba napomenuti da za vrednosti funkcije f > 0 mehur raste. . a za f < 0 se j . poluprecnika R. Kontakt mehura i povrsi ostvamje se preko kruznepovrsinepoluprecnika Ro' Pri opstrujavanju tecnoscu mehur se U poduzl1om pravcu deformise osnosimetricno.izotermske i n =1( adijabatske.4-2b).Pp +201 Ro' Iz uslova minimuma funkcijeJ. Odrediti zapreminu gasl10g mehura ako je gustina gas a u njemu Po' Poznate velicine su: R. Sve eve sHe su promenljive zato sto se u tolm vremena dimenzije mehura menjaju. upravo.1=0. P. nalazi se na idealno glatkoj povrsi. shodno pravilima 1Z Odeljka 1. pritiska. smanjuje. viskoznog otpora i povrslnskih napona." K 2 0 0\. Za kvazistacionarnu ravnotezu sila koje .4-3. II.212 Kavitacija iz jednaCine (1) sledi (2) Pritisak gasa u pocetnom stanju ravnoteZe mehura odreduje se. jet je tada: . RESENJE: VdeCi analizu sHa koje deluju na mehur (sl.sledi jednaCina ravnoteze 2 (p.deluju na mehur moze se postaviti i jednaCina za vertikalni pravac a sto ovde nema potrebe raditi. Za specijalne slucajeve promene stanja: 1'1=1 . i iznosi Pgo == Po . dobija ° \ 1 b) Slika P. == Ro ip == Po. iz izraza (3) i (4) lako bi se dobila odgovarajuca resenja.2.2. dobija se poluprecnik R . Naime. a na njoj je povrsinski napon 0.R (311 PgoRo)'. potiska. Problem 204m2. Sferni mehur. jer je za njihJ = O.

na kojoj se ostvaruje kontakt mehura i povrsi je IT c~.cnosti postize u presecima gde tecnost ulazi u kolo. Dakle...4-3. s:n O'yRodcp = 2RoO' s. sin8dcp =2RnO' 8 ~8z sinElo(cos8z .-.. Odrediti sile koje deluju na mehur u horizontaillom i vertikalnom pravcu a koje poticu od povrsinskih napona. Kavitacija 11 pumpama Kavitacija leao pojava prisutna je i u pumpama i ona u njima nastaje zbog smanjenja pritiska u usisnom vodu kada pritisakopadne dokriticne vrednosti. Poznate velicine su: R. sile koje poticu od povrSinskih napona. Ukupna sila koja potice od povrsinskih napona jeP~ = ~ P.(e] . 0'.pritisak isparavanja te. Pumpa ce raditi u kavitacijskom reZimu zbog jednog od sledecih razloga: . eventualno zbog prelaznih reZima rada pumpe.4.cos8]). . 213 -----. osno__.na prednjoj i zadnjoj ivici mehura.4.. + p}. u . su ==: -- P" r ~-~ = pC5"Rodcp = 2RoO' fn cos8 cosep dep = 2RoO' fn cas(S] ---n-cp)' coscp dcp 0 0 2 2 =2RoO' foL cose] COS(--n-cp)+sin81 sin(--n-cp) j"coscpdcp ar e] -e 8] -e 1 = 2RnO' e -8 (8] -8z ) -n 1 / 2 sin8 0 • (sin8] + sin8 z).8 2 )cp In.. <p proizvoljnom trenutku vremena. .81' 8 2 . a deluju u horizontalnom i vertikalnom pravcu.Kavitacija Proizvoljni polozaj mehura odreden je uglovima nagiba8 1 i 8 2 . 8 0 .2. jer je u tim presecima pritisakminimalan.4-3 povrSine tecnost . usisna vis ina (visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoaru i usisnog otvora pumpe) je velika.2. U tom polozaju ugao nagiba kontaktne Slika P. pa ce povrsinski naponi u horizontalnom i vertikalnom pravcu biti: 0'" =0" cos8· coscp i O'y =0" sine.. .. otpori u usisnom cevovodu su veliki.mehur odreduje se kao: 8 = 8] .. PovrSinski napon izmedu zida i mehura je 0'. Py = 1 2..s e cos <p Ro = Rsin8 0 • Zbog opstrujavanja gasnog mehura sferni oblik se deformise i ima..P. RESENJE: Poluprecnik kruzne povrsine. eventualno zbog prelaznih procesa u hidrosistemu (hidroudara). Obicno se kriticni pritisak . simetricni oblik prikazan· na sl.

! li kr b) a) c. pale. Zato ce se OVOln llticaju posvetiti vise paznje. 12g pg v. 11-2% '1 . tose pri postavljanju pumpe mora voditi racuna da bude zadovoljen uslov Hk > H. Kriticna visina postavljanja pumpe.4) J 2g pg' S obzirom da je kavitacijski rezim rada pumpe nepozeljan. Za odredivanje ove visinske razlike postavlja se Bernulijeva jednaCina.4. koja glasi 0 0 . pri kojoj dolazi do kavitacije.4a.4.' oznacen sa N.o'-:"-:--O-: I IY /1ll'~ 1 I I I ·1 I ' -J!-o-:. pg pg .4. sve karakteristike pumpe (s1. U polozaju kada je visina postavljanja pumpe Hie (polozaj K na slici) pritisak dostize vrednost pritiska isparavanja tecnosti Pic' Gime zapoCinje proces kavitacije pumpe.4.2AAc).3) Kada raste visina postavljanja pumpe pritisak opada. Za ovaj polozaj pumpe postavlja se BernuIijeva jednacina.PI v~ I:lPg H==---a\--pg 2g pg 0 (2.4. za preseke ulaza u pumpu(1-1) i kolo (K-K).--c--<.2.I _:~_:_:-:-:{ bez~.25). Meautim. U tu svrhu analizirace se polozaj ugraaene pumpe prikazane na sl. i to naglo. za vrednost pritiska P1 == Pk' i iznosi: 2 I:l'Pg vI a ---o(2. za nivo tecnosti u rezervoaru (0-0) i ulazni otvor pumpe (1-1).4.1.+ .--:~ 1"""'-/.214 Km'itacija iii. pa da pumpa irna siguran bezkavitacijski fdim rada. (1) u kojoj je svaki clan dimenzije visine.av!tacijski reZlml racia I "-r.4. Uticaj visine postavljanja pumpe na pojedine clanove energijske jednaCine (1) prikazan je na s1.3). Na pojavu kavitacije u pumpama presudni uticaj imausisna visina.. U jednaCini (1) sa I:lp g oznacen je ukupan pad pritiska u usisnom cevovodu. a koji odgovara bezkavitacijskom rezimu pumpe.-»1 I I 11- ffi-t -----<>-j P rL_W_-! .. koji se odrednje primenom izraza (2. dobija se iz jednaCine (2. jer se pri njemu menjaju. Frvo ce se H 1p I 11 i FA !=--.:) Slika 2. ako su neki od uticaja spregnuti.. 1z jednaCine (1) dobija se visina postavljanja (u odnosu na nivo tecnosti u rezervoaru) pumpe Pa . nije dovoljno da sarno bude zadovoljen uslov Hk > H pa da pumpa pouzdano radio Zato se uvodi pojam kavitac(j:fke rezelYe pumpe (visina 1:1 h) koja predstavlja visinu na koju pumpu treba postaviti u odnosu na visirm postavljanja pumpe sa kavitacijskirn rezimom.2. Pa PI I:lP g -=-+H+a .4 posmatrati "normalni" polozaj ugradene pumpe.

ali osrednjavanjem po vremenu one imaju sinusni oblik. Ako pumpa radi duffi vremenskiperiod u !cavitacijsJcom re.5) pg 2g Kavitacijska rezerva pumpe odreduje se eksperimentalnim putem i predstavlja veoma vaznu hidraulicku karakteristiku pumpe.4. radi u kavitacijskom reZimu.kavitacijski. Zatokavitacijski reZimrada treba izbegavati i protiv kavitacije se treba boriti. jer jePIe <Pl' S obzirom da se kineticka energijastruje preseka K-K moze zanerrmriti (?1) u odnosu na kineticku energiju struje ulaznog otvora 1-1. Proces kavitacijskog i bezkavitacijskog reZima rada pumpe prikazan je na dijagramu sa sl. Ova konstantnostvaz~ do preseka 1.Pk +a j ::i. (2. (2. snaga i stepen korisnosti).rezim rada pumpe dovodi do erozije kola i drugih delova pumpe koji su izlozeni udarnim pojavama izazvanim kolapsom mehurova. Amplitude ovih oscilacija pritiska $uvece ako je pritisak manji i ako su kavitacijski mehurovi veci.5.. Daljim povecanjem visine usisavanja pumpe zapocinje procesJeclvitacije koji na pocetku nije toliko intenzivan. a s druge strane. Kada dode do promene ovih lcarakteristika za 1-2%(presek II). to sledi izraz za kavitacijsku rezervu pumpe 2 ll+a ::i._4_.L+ M . tj.=.--.2. Oscilacije pritiska u vremenu su stohastickog karaktera.(protok. iz bilo kog razloga. Daljim povecanjem usisne visine pumpe kavitacija je tolilco intenzivna da dovodi do nagle promene hidraulickih karakteristika. tada sesmatra da je kavitacija potpuno razvijena. Postojanje ovakvih oscilacijapritiska u pumpi uricu na pojavu suma i vibracija pumpe.3) i (2r-. Glavru teren borbe protiv kavitacije . te se zato karakter hidraulickihkarakteristika malo menja. uvodi se pojam dopu.Pk +a :!.4. i zato bi proizvodaci pumpi u svojim katalozima obavezno trebali da daju ovu karakteristilru. .h =.Kavitacija 2 2 215 pg 12g pg Ie 2g Ovde treba napomenuti da je presek ulaza u kolo pumpe (K~K)merodavan za pojavukavitacije u pumpi.4.. koja se uobicajenom terminologijom koja vazi za pumpeozhacava sa NPSH (Net Positive Suction Head). Pri bezkavitadjskom· re~i:inu rada prolIlena visine postavljanja pumpe ne utice na hidraulicke karakteristikepumpe. PI . PI = PJ (t) i P2 =P2 (t).L-i~iz_n_o_s_i_ _ _-.4c. 1z razloga sigurnog obezbedivanja bezkavitacijskog reZilIla rada. napor. !J.6) DakIe. a ne presek ulaznog otvora pumpe. to se potvrdujeda kavitacija predstavlja nestacionarnu pojavu.ftene visine postav(janja pumpe (polozaj D na slici).. tad a postaje znacajne oscilacije ulaznog (pJ i izlaznog (P2) pritiska pumpe~ Oscilacijeulaznog pritiska su dominantne i one se u prigusenom obiiku prenose na izlazni pritisak. Kako oscilacije pritiska zavise od vremena. koja se dobija iz izraza (2.4. za ostvarivanje bezkavitacijskog reZima rada pumpe potrebno je pumpu postaviti na visini H s H dop ' Ukoliko pumpa.zim14 J'lgurno ce doCi do razaranja materijala i do ostecenja pltmpe.

6) dobija se dopustena visina usisavanja Pa . d. I v 2 {3. 0 usisnoj visini vee je dostareceno. primenom izraza (2.4. Koeficijent temperaturskogsirenja vode je ~ == 4.216 Kavitacija pumpi je pravilni izbor visine usisavanja i smanjenje usisnih gubitaka. odnosno da za vece temperature tecnosti pumpa mora biti potopljena. I...:c. /"=0. l. vazi Bernulijeva jednacina Pa .13 m! s. P Odrediti pri kojoj se Vtednosti koeficijenta lokalnog u otpora ventila u pumpi javljakavitacija..d.4-4.4-5. Konacno. ' _-11-_-".1.Pk.Pv Pk 1 . 1 4V 2 .to)] == 972 kg / m • Pritisci kljucanja vode. c) Rezervoar je otvofen prema atmosferi.10-4 °e l • Dati su podaci: d == 150mm. Borba protiv kavitaCije na terentl smanjenja pada pritiska ima oJ'novna pravila ito su u tlsisnom vodu ugradivati stc manje lokalnih otpora i potpuno izbegavati ugradnju regl. H.. t==80°C.2 -) (1) P P 2 uk.4 .. Kavitacijska rezerva pumpe jet. a) Odrediti potpritisak Pv ' koji treba da vlada iznad vode u rezervoaru.4. Odraditi dopustenu visinutlsisavanja pumpe ako se usisava voda temperature: a) to == 20°C i b) t == 80°C. Pumpa usisava V == 20 11 s vode. protokom V. . za zadate temperature. . ..k=0.:.llacijone armature. Problem 2..r.02.za t:= 20°C.4-4 Gustina vode na temperaturi od 80°C iznosi: 3 Pso == P20 / [1 + ~(t . v d . pri cemll je visina usisavanja H. Slika P. Na osnovu dobijenih rezultata sledi da temperatura tecnosti ima presudnu ulogu na visinu usisavanja pumpe.70m. Slika 2.. prema tabeli 2.--'-"-+gH=-+-(s +S +s +A-+l)(-.k+/vd)T== ~761mm.V' ~k' A. Su' (.5.2.4. Pumpa usisava vodu iz rezervoara.:.' - RESENJE Prema zadatom protoku brzina strujanja u usisnom cevovodu iznosi: v == 4V I d 2 1C == 1.9. P a> Pk' p. k -1.. ProlJ/en8 2. 0 b) Rezervoar je otvor~nprenia atmosferi Pv "" 0 . P20==998kg/m\ Pa==lOOOmbar.A Poznate velicine su: V. da bi se ostvario kavitacijski fdim rada pumpe.5... RESENJE: U kavitacijskom Jeiimu rada u presekll (1-1) ispred pumpe postize se vrednost pritiska kljucanja vode Pk' Za ovaj rezim rada. su Pk20 == 2337 Pa i Pkso == 47360 Pa. za preseke 0-0 i 1-1.h == 6m. Odrediti V~ V protok kroz pllmpupii kome ce pllmpa raditi u k kavitacijskom rezimll.d n iz koje slede rdenja: a) za potpritisak II rezervoaru \ \ \ .A tHdoP 1==3m'~u==3.. za Hdap= Pig L\h-CSu+(.

~. u i/i I?< ~.A. 4~ ~ b) za koeficijent lokalnog otpora ventila 2 d rc 2 I .~ . je h . A =d rc /4 povrsina poprecnog preseka cevi a Ax povrsina trenutnog otvora ventila.~ p ~ b:::/. p . Dati podaci V· 2 =_==== =:=::= . =¢o --.mi%i. A. d 2rc '2------------------------1--V=T p(Pa-Pk+pgH)/(Su+s.5. d 2 rc 1 V = 4 Su +Sk + H Slika P.4.+A(/J+12)ld+l' b) za laminarno strujanje .. u sledeCim slucajevima: a) strujanje je turbulentno sa konstantnim koeficijentom trenja /c.. Sk = 0. Poznate velicine su: d. V.~:-. otpora ovog ventila menja se po h1---""k-~""':'-'--~<f-'-(iDH){I-zakonu sex) = A I Ax.'O.. Koeficijent lokalnog l.032 . Su =0'. za oba rezima. I~ ~ ~ V- \Ax su: P a Slika P.5. i b) strujanje je larninarno. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicka natega (prosti cevovod). ~ odnos povrsma A / Ax pn kome ce doCi do kavitacije ventila. ~ . Odrediti . d 2 rc V=4 Su+S.1 za t=20°C pritisak kljucanja Pk .Pa .(Su +Sk+ Ad) J1I3 = 3. laoz koji struji tecnost gustine p i viskoznosti v.+A"d+ 1) Pro/Jlcm 2. 1 P gh = 2337 Pa. h=lm.%m%mdmi%i.4-6 11 f 32(/ J + 12 )v d2 + Kriticna visina.Kavitacija 217 PI' =Pa+ pgH -Pic -'2({. ~ Pa' Pk' p. Su' Sic' • hkr RESENJE' Protoci kroz cevovod su: a) za turbulentno strujanje ~~------------2gH .d.Pic +pgH)( 4V) -(Su +Slc +/c"d+ 1) .@%%~~ A :_______ \!!/~'.. Svlc =p(Pa . .4-6...+s. I =lOm. 11' 12 . Pumpa usisava vodu iz rezervoara kroz usism cevovod u kome se nalazi venti! v. ako je protok vode ~ "" 4 II s. gde je \ =. gde je prema tabeli 2. C) za protok kroz pumpu .02.4-7 = lbar. t=20°C.2. d=50mm.u +Slc +S" +/c"d+ 1)(d 2 ' 7/ 2 . .2. Odrediti protok kroz nategu i kriticnu visinu hkr da natega radi u bezkavitacijskom rezimu. A Ax [ RESENJK = (~/ A)2 2 (Pa-Pk) .4-'1.Pk kR - pg Problem 2.

...1 koji se l1alazi u vertikalnom zidu.··v·2g(H +-) .smanjenje protocnog preseka naziva se /contra/cq/a. zbog dejstva: inercijskih sila.5.2g(H + . /:1P. Ova suzenje . a 8to zavisi od mesta gde se otvor nalazi. . postavljene za presek 1-1 i A kontrahovani presek K-K.1 p+gH=-p+Cr. na dubini Hod nivoa teenosti u rezervoaru A iznad kojeg vlada pritisak P1' Nakon otvaranja malog otvora nastupice isticanje tecIlosti u prostor pod pritiskom P2' Pri isticanju kroz mali otvO! ostrih ivica.lIlja klioz malle o1l:vore Pod malim atvarom podrazllll1eva se. . takav otvor kad koga je brzina strujanja u preseku konsal1tna. Za otvor kruznog poprecnog preseka koeficijent kontrakcijeje \1'= Ak I A = (d k I d)2 = 0. dalde. dobija se brzina strujanja u kontrahovanom preseku P1 .P2 karakteristiena razlika pritisaka.5.Jr. Ako je profil brzina po poprecnom preseku otvora uniforman. . a to je one kod koga je protok konstantan.:t{cije koji predstavlja odnos maksimalno suZene povrsine (presek K-K) i povrsine otvora kroz koju se vrsi isticanje.. P2 v 2 gde je r. Otvori kroz koje se vrsi isticanje dele se na male i velike.J2gH za teorijskubrzinu isticanja. ako je profil brzina po visini otvora promenljiv. pg.) = cp. Ovu podelu treba uslovno shvatiti jer. odnosno naCin odredivanja protoka. Nairne.p:::: PI .· ab.1) pn cemu je cp:::: 1/ brzinski koeficijerit. U tu svrhu pasmatra se kruzlli otvar sa s1. Ovde treba napomenuti da prva interesovanja za istiCanje kroz male otvore poticu od Toricelija koji je. . tada je ree 0 velikim otvorima.koeficijent lokalnog otpora suzenjamlaza definisan sa prvom nizstrujnom brzinom v i u kojoj je koeficijent lleravnomernosti a.. i suprotno.64. pg . presudnu ulogu ima profil brzina.'edtm Ie lsti o/vor moze biti imali i Felt/a...5.5. 2.. Ta konstantnost protoka ostvaruje se vrernenskorn nepromenljivoscu polja pritiska. . pak.P2· . J (2. izveo izraz v T :::: .1.218 2050 STACIONAlRNA ISnCANJA KROZ MAlLE OTVORE I NAGlLAVKE U ovom Odeljku razmatrace se stacionamo isticanje.. takvi otvori se nazivajumalim. + 1 . iii..2. struja nece moei da prati geometrijll otvora vee ce se protoeni presek suzavati. 1z Bernulijeve jedhacine. Staciionsr1ll3 istic:!ll. .. bez obzira na veliCinu. po analogiji sa brzinom slobodnog pada tela sa visine H. . postoji promena brzine ali takva da je mala iIi zanemarljiva. k == 1.koja glasi: Slika2.. Ocigledno je da se izraz za teorijsku brzinu isticanja veoma lakoInoze dobiti 1Z izraza (2. a opisllje se koeficijentom kontrq.5.+l)T' PI .1.1) za slucaj da su rezervoari otvoreni (PI:::: P2 :::: Pa) i da je gubitak strujlle energije If+l - . odnosno nepromenljivoscu karakteristienih nivoa teenosti u rezervoarirna. Kod avihotvora osnavni problem je odrediti protok fluida.v =-1 .1.

.1.96+0. pa je tada koeficijent protoka !J. tada je isticanje neometano.v T . odnosno v 1 cp----(2. Ova velicina zavisi odmnogih faktora.1. polozaj otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i U odnosu na bocne zidove rezervoara. Koeficijent kontrakcije. U izrazu (2. Koeficijent kontrakcije predstavlja. tada do izraiaja dolaziuticajcvrstih granica.. Pri isticanju kroz male otvore ostrih ivica. I!::.2. 1. zato se 'takVa kontrakcija naziva nepotpunom. 2 Pri isticanju. Na pr. iIi. a obicno se uzima cp=0. koeficijent protoka.k:i koeficijent ima vrednost cP= 0. koji predstavlja odnos stvarne i teorijske brzine isticanja.1. .::: ~ =-i-~::: IJICP I (2.64.=0.5.2. Medutim.p ) ~ pg ~ pg (2.. tada se mlaz deformise kao sto je prikazano ria s1. ako je u pitanju kruZni otvor precnikad i aka se otvor nalazi na rastojanjima veCim od 3d i od dnai od zida tada je kontrakcija potpuna.. ako je otvor blizu dna iIi bocnih zidova rezervoara. pa se isticuCi mlaz u potpunosti ne defotniise. a presek maksimalne kontrakcije K-K (s1. Kontrakcija moze biti potpuna i nepotpun~ a 8to zavisi ad polozaja otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i u odnosu na bocne zidove i dno rezervoara.99.4) .5.5.5.2. kako je vee receno.2 mlaza. Mnozenjern brzine v sa povrilinom Ak dobija se izraz za pratok V::: v Ak = \jJcpA 1r-2g-C-H-+-b. za l-~ male kruZne otvore ostrih ivica. Ova promena deformacija mlaza.. Ako se otvor nalazi dovoljno daleko i pd nivoa tecnosti i ad zidova rezerv()ara. ako je isticanje kroz kvadratni otvor. moze dosta dObroda se sracuna primenom Kirhofovog obrasca IJI =n / (n + 2) =0. a najuticajniji su: oblik i veliCina otvora.1) nalazi sena rastojanju 1=d12 od otvora. i s1. I!J. pa se takva kontrakcija naziva potpunom. Nairne.5.jC.5.=0.3) i po svojoj fizickoj sustini ima vrednost 0::. ako se radi 0 pravougaonom otvow dimenzija a x b tada potpuna kontrakcija nastaje ako se otvor nalazi na veCim rastojanjima od 3a od dnai 3b od bocnog zida.S/aeionama is/ieanja KrOZ male oil/ore i naglavke 219 zanemarljiv (.5. pri velikim Re-brojevima brzins. Koefieijent protolea predstavfja proizvod koefteijenata kontrakefie i brzinskog koejic!jent~ oc/nosno predstavfia odnos stvamog i teorfiskog proto/ca. u odnosu na osnovni presek otvora. odnos povrsina kontrahovanog preseka i preseka otvora. tj.2) u kome je !J.A i2g (H + tJ. odnosno da je tecnost savrSena.+1 i u sebi obuhvata hidraulicke gubitke nastale pri isticanju. viskoznost tecnosti. posle preseka K-K.62.-P-):::!J.611. naziva se inverzija mlaza. i to veoma brzo.97. Za male lanzne otvore koeficijent kontrakcije ima vrednost 1JI::::0.1) sa cP je oznacen brzinski koeficijent. dolazi do znacajnih deformacija oblika protocnog preseka Slika 2.

jednaCina kontinuiteta vd 2n 14 =.0. ..kat viskoznosti je toliko izrazen da prakticno nema kontrakcije mlaza (\!f =1). zbog dejstva inercijskih sila.. 1 . a naroCito u bocnim clelovima preseka 2-2·. 2.5) ..v2/2+C..696. Analizom dijagrama dolazi se do sledeCih zakljucaka: prvo. Za objasnjenje rada naglavka posmatrace se cev. 12 koja izrazava jedl1akost odgovarajuCih gubitaka prosirenja koji su sa koeficijentom lokalnog otporausisa strujne energije.-+1)p p 2 p D 2' u kojoj su koeficijenti lokalnih otpora ~ . Slika 2.postepenog suzenja i Pa Pa r v~ -+gH=-h.5.. i tad a se u prostoru izmedu kontrahovane povrsine Slika 2.. dIugo.postepenog \ \ .pv.5)povezani relacijom ~uv.:-. 12 =C.-+(~ ? 2 Sp . precnika D. 4 (~u (2.0. a samim tim i protoka.2 strbje i zida cevi formira vrtlozna zona u kojoj vlada potpritisak Pv Cijim se dejstvom povecava protok. Karakter promene ovih koeficijenata. :: :::==:===~f--_~-~NTmI-r~~. Kada se mlaz dovoljno udalji od otvora. Za odredivanje protoka koristice se: BemulijevajednaCiria za preseke 0-0 i f . D 2n V = J-l--J2gH .-. pri Re :::l 300 koeficijent protoka ima 10' 10' 10' 10' maksimalnu vrednost koja iznosi ~l 10' Re 10' =0. i. neprekidnost mlaza se narusava i nastaje kapljicasto strujanje.1.3 l. shodno kojima slediprotbk . Povecanje protoka prim~nom naglavka moze se tumaciti na sledeCi nacin: pri ulasku fluidne struje u cev nastaje kontrakcija struje.5 -h~-+--·---!--+s1.220 Stacionama isticanja hvz male o/vore i nag/aI-lee Kod kruZnog otvorainverzni mlaz imaoblik elipse. za male kruzne otvore 08trih iviea..2 kroz koju se vrsi isticanje. sa 81..5.1.3.5. I VI +11.2.d Naglavci su kratke cevi koje sluie za povecanje koeficijenta protoka.j1 i).5. za Re> lOs koeficijenti: cp. za veoma male vtednosti Re-broja (Re< 25) efe. u funkeiji od Re-broja (po Altsulu) prikazan je na dijagramu sa 0. kontrakcije i protoka ima Rebroj.5. Kad malih otvora 05trih ivica 1...l su prakticno konstantni..=vID2n 14 i izraz za koeficijent kontrakcije \!flc == (d / D)2. trece...-dominantan uticaj na koeficijente: brzine. koja u· preseku K-K ispunjava kruznu povrsmu precnika d.

."".I )-1/2 1-L= (-Z-+c. ako se umesto malog otvora ugradi spoljasnji cilindricni naglavak optirilalne duzine (I/ D =3+4)..857 5 8 0.... a(O) J.782 0...5...33 16.6).. /':C.761 0. p ..=:: .-.l.947 0. Tecnost istice kroz mali otvor ostrih ivica keji ima koeficijent protoka J.~8 .... Vrednosu koeflCljenata protoka zanaglavke razlicltlh konstruktlvnih izvodenja.66 20 57 0.946 0.~ '~ .873 0..787 0.764 0.7 30 36 45 0.l. Za koUke ce se povecati koefidjent protoka..' .2. .796 0.06..:~.-..3 25. .62..33 10 a(O) J-l.f'.. 0.2).2. odredi Bordinom formulom.5~1.. ovo s toga sto se tada u potpunosti formirala vrtloZna zona .. Podaci: ~=O.725 0..l.L_..97 O.Staciol1ama isticaJljtl !croz male olvore il1aglavke 221 U izrazu za protok koeficijent protoka predstavlja veliCinu .731 0.97 0. P.908 0.... koja odgovara malim otvorima ostrih ivica. r (2. \ ~..zona potpritiska. RESENJE: Za slucaj isticanja kroz cilindricni naglavak precnika D (v~ s1.4 16.892 0.937 0.p +"" D +1 . jer je naglavak kratak. ~~ .5... Tabela 2. kOllUSni (konvergentni iIi divergentni) i zaobljeni.747 0.920 0..809 0. a istovremeno je fluidna struja ispunila ceo izlazni presek cevi..L.66 3+4 5 6.883 0.799 0.··· ---.98 0.925 0. C .5. .6) \jf" Kod cilindricnih naglavaka najvece povecanje protoka ostvaruje se naglavcima duzine lID=3+4..896 0.475 0. . tada se dobija koeficijent protoka naglavka .5. /I=:::: J-l.5.719 .idZa (2.947 0.799 0.: lid 1. ~. Za neke od njih vrednosti koeficijenata protoka date su u tabeli 2. koeficijent protoka smanjuje.* a(O) J.815 0...2. Naglavci se konstruktivno izvode kao: cilindricni (spoljasnji i unutrasnji). Problem 2.620 10 20 30 40 50 60 0.909 0.66 8... Ako se u OVOID ia:azu zanemari trenje.o = 0. /' ZAOBLJENI ~. '.-.778 0. \jfk = 0. i ako se koeficijent lokalnog otpora I...64. . NAGLAVCI CILINDRICNI -·-·~'~D"'=::::: KONUSNI . *J-l. ~ /".62.938 0.743 0.. 2 3 4 5 6 10 13.~.L=0.._:::::: ::::::. definisano za izlazni presek. ~ . . :::::::: J-l. Daljim smanjenjem duzine naglavka ( 1/ D ~ 0) koeficijent protoka uzima vrednost j. <p 13. odnosno zbog ne dovrsenog formiranja vrtlozne zone.450 0. Ako je duzina naglavka manja od optimalne (1ID<3+4) tada se zbog potpunog ne ispunjavanja protocnog preseka fluidom.. koeficijent protoka se odreduje primenom i:l.

i izraza \jIk = 2 VI == <p~2gH (d / D)2 . jer trenje ponistava ucinak naglavka. postavljeneza preseke 0-0 i1-1 sa s1.60 t. Odrediti maksimalni odnos II D cilindricnog naglavka sa s1.5.2.5-2. za vrednost 1/ D=57 koeficijenti protoka naglavka i malog otvora su isti. KoristeCi izraz (2.222 S/acionama is/icanja kroz male o/pore i nagla)Jke I ~ r f.2.-~'='+:~-::"" 20 30 ---50 40 l .Ciji je pritisi. dobija se graficka zavisnost prikazana na dijagramu sa sl. teorijsku i realnu.81 za optimalni odnos 1/ D = 3'.06.lo \V'c '11 pri kome su protoci kroz naglavak i mali otvor ostrih ivica isti.2. 2 '1/1e (1) Kako je minimalna vrednost pritiska Pk == 0.2.5.~ ~r-. koja odgovara malim otvorima.=-1-2 +l+(1--)"JS== 57 .lo == 0. koja glasi: 2 Pa Pk .62). Ako se u ovaj izraz uvrsti vrednost koeficijenta protoka f.5.6) za razlicite odnose naglavka 1/ D.·-)2+ 1 \{lk '+'k 1 l-I/2 J ~O.4%. 2. a samim tim i protoka..""1-0. i. do odnosa l/ D=57 ima smiJ¥a kOT/stiti cilindricni naglmJak. liD Slika P. RESENJE Iz Bernulijeve jednacine.06. '+'k :::: 0. Pa == I bar. p p uz koriscenje jednacine kontinuiteta vd n / 4 ==vjlin /4.5-2 dlls -l-z IJl Problem 2.70 -j'. to se iz izraza (1) dobija maksimalna teorijska vrednost visine nalivanja .P.v -+gH::::-+(s+1)-2' .5-3.o == 0.82.62.827. U rezervoaru se nalazi voda temperature 20°C. A= 0. drugo.5-2.64. dobija se odnbs 60 0.~~-T-. Do tog odnosa graficki prikazati zavisnost koeficijenta protoka naglavka u funkciji od odnosa 1/ D.maksimalnog odnosa nema efekta koristiti naglavak. Od~editi maksimalne visine nalivanja vode u rezervoaru.02. 4. \{lle == 0. Sa dijagrama sledi da koeficijent protoka ima maksimalnu vrednost J. do kojeg ce koeficijent protoka naglavka biti veCi od koeficijenta protoka malog otvora ostrih ivica (iJ.75 +--+-""". Problem 2. iznosi (f. pa prema tome cilindricni naglavak ima efekta koristiti sarno do ovog odnosa.tk kljucanja Pk = 2337Pa.=0.5.l==l2"+(1--. Dalcie. Podaci: ~=0.l=0. D A Lf. RESENJ£: Za cilindricni naglavak sa s1. poznate velicine su: <p:.l-l1o) /1100= 33.5.62 o 10 Mali otvOI -'-". Preko ovog .2. u qdnosu na nivo horizontalne ose naglavka. koji odgovara apsolutnom vakuumu. Povecanje koeficijenta protoka.2.2.2. ~:::: 0.--+--+--""''<k----I----I0.6).64.2 koeficijent protoka odreden je izrazom (2.65 0. Pri isticanju vode kroz cilinciricpj naglavak sa s1.. dobija se visina nalivanja vode u rezervoaru H Pa -Pk == pg (~+1)<p2 -\l{' .5.

vraca u rezervoar A. d==40mm. L==lOm.Stacionama iJ'tieall/il Ic7vz male otvol'e i naglavke 223 H == 13.77 m. odrediti domet mlaza . H 2 ==lOm.97. Yp ==175J/kg. koji se od ivice otvora nalazi na rastojanju d/2.Problem 2. h=2m. odgovara visilla nalivallja tecnosti H = 13. Su==O. h D==50mm. S obzirom da se radi 0 slobodnom mlazu to se kretanje fluidnih delica maze opisati dinamickim jednaCinama koje vaze za horizontalni hitac. ° .2. Ovom pritisku.2. respektivno.fE.fE.U preseku maksimalne kontrakcije K-K. Iz Bernulijevih jednacina Slika P. Sic == 0. A2 == 4 m . Aka se otvor nalazi na rastajanjima H=lm i h=lm od nivaa slabodne povrsi teenosti i od dna rezervaara.2. Iz rezervoara istiee voda kroz mali otvor ostrih ivica precnika d=10mm.. transportovana pumpom. Uvrstavanjem koordinata x:= D .SA Problem 2. A= 0.2 v 4cp2 H ' h koja vazi u x-z koordinatnom sistemu vezanom za presek K-K.5-5.5-S k . brzina strujanja je v == cp~2gH. Medutim. iz kojih '7 se eliminacijom vremena dobija jednaCina trajektorije mlaza v x 2 g x 2 x z==-(-) = . V2 RESEN. S1il<a P.RESEN.5. vrednost pritiska Pk == ne moze da se postigne.Jiih == 1945mm. Odrediti za koliko ce se spustiti nivo vade u rezervoaru A u odnosu na nivo u njemu u pocetnom HI stanju mirovanja. istovremena se voda. Nakon otvaranja ovih ventila voda istiee iz rezervoara A u rezervoar B.P.2. pa ce zato nivo vode u rezervoaru A da se spusti za visinu x. Dati podaci su: Al == 2 m .5.5~4. koji ima brzinski koeficijent cp=O. a pri toj vrednosti pritiska tecllost intenzivno isparava eime zapoCinje proces kavitacije. Ispod ove vrednosti pritisak nece opadati.5-5 ventili VI i V2 su zatvoreni. 1==5m. dakle. Prema tome. .d I 2 i z = h dobija se domet mlaza D== %+2CP. SVI == 2. S== 0. iz jednaeina kretanja po xi z pravcu slede jednacine: x == vi i z == gt 2 12 . Dakle.-":"'. pOJ'/e ove /liJ'ine nema efekta poveeavati viJ'inu na!ivanj~ /erplVfok klVZ nag/a/lak neee moCi da J'e poveea.'_-1 2 2 H2 konstantan. jer pri smanjenju pritiskaprvo se postize piitisak kljucanja Pk == 2337 Pa (za t=20°C).4Sm. U polozaju prikazanom na sl.02. a u rezervoaru B da se poveca za visinu y.Posle otvaranja ventila VI i V2 pocetna Yp V2 ravnoteia vode u rezervoarima ce da se narusi. SV2 11\ == 3. S H j =3m. Smatrati da je napor pumpe +--1.

.J2gHz Va =: J-l oaJ2g(h1 .326.h2 ) .V1 + A~+ If1!2 == 0. slede 2 jednaCine Slika 2. A== 0..2) definisn".62.224 Stacionarna iJ'll~'allja b-oz Inale o/vore i nag/avlce h V1 g(h+H1 -X) =(Su +SV1 +A"d-+ 1)T . ' J.-l z =[ (Su +2SV2 +2Sk -I-A D)(D)4 +s +2Sk +A Ci+ 1 J- 1/Z == 0.5-6 cija su resenja h2 == . teZineG.2.-lo == 0.-lG fii . I == 1m. \ \ h1 == 5713mm.471. _ d n Yp 4VI2g(-i.1 .J2g(h+H1 -x) d 2J( .. == paJ2gh1 pri cemu su: ' V2 = J-la. 1+. KoristeCi uslove stacionamog istiCanja: ~). Ispod klipa pneumo-cilindra.y) 2 u kojima su koeficijenti protoka P'l == (su +t.)2 .og 'preseka. I J. dobija se visina J.5-6. . +V. i fi"o = V .551 2 koeficijent protoka naglavka i a == d n 14 povrsina popreclJ.1(1:.[h.-l==(Sl/+Sy-l-7v-!i+l)-1I2==0.5.441/ s i V2 = 8. = 11. l Problem 2.koliko tecnosti dotice u rezervoar tollko iz njega i istice U~l == ~72)' i jednacinu zapreminskog bilansa tecnosti A1x == A 2 y. V2 == ~L2 .== V. == J.5~7.se tri zapreminska protoka: r:.-l1 2 Yp ] x== [ (~L2) (H1+h)-I-Hz-g- /I Ai f-l1 /LA2 +(~) 2 J==lm. Nakononiatanja malog otvora precnika d vazduh poCinje da istice u atmosferu. Su =0. [ 2 Yp =g(H2 -y)+ (Su+ 2Sk+ 2C.' 2g 2 V L v~ 2 J. U rezervoar A stalno dotice V = 20 11 s vode_ Rezervoari A i B spojeni su malim otvorom ostrih ivica i prazne Se kroz identicne naglavke..)2 -I.56 Us.03.11-1-(1:. U stacionarnim uslovima isticanja odrediti protoke kroz naglavke_ Dati su podaci: d == 50mm. nalazi Se sabijeni vazduh temperature t_ Iznad klipa vlada atmosferski pritisak.V2+ An)(D-) +s+2Sk+A'd+ 1 _ 1 d 4 _ .Hz .l ) Jh: +.-lGfli == 3194mm . ] v 22 T dobivaju se protoci vode Vi = f-l1 ~.5. KoristeCi uslov stacionarnog strujanja . Problem 2. J. Sy == 1. a pri tome temperatura . 1-'0 if 1-'0 Ove visine daju protoke: V. L d . ' 2 1 . RES-ENJ£: Shodno izrazu (2.

Do.5-8 . iz jednaCine stacionarnog isticanja V == VI'.1d 2 'IT /4· ~2 Pm I p. p=4(F+G)/(D -D. Odrediti vreme za koje ce se klip zaustaviti. Slika P. to je i p=const. D. 5to data isticanje cini stacionarnim. 2 SlikaP.). Kako je t=const.zauzme no' i ravnoteini polozaj. G.L Pm .5-7 Problem 2. t. v. Pa' REfENIE U toku isticanja vazduh je pod kanstantnim Pm == 4G I D2'IT == canst. Trenje klipa i klipnjace 0 zidove cilindra zanemariti.JR(273+t) (D)2~Pa+Pm d.)'IT. d. dobija se vreme za koje ce klip da zauzme novi ravnoteini polozaj: natpritiskam T==~ == V fl J. d H pri cerou su: A==Su+sk+Sv+1 .2. J. pocinje delovati sila F konstantnog intenziteta.Sk'Sv' REfEN.+ gH) _ Z d d P 32~tJ-l.5-8. Gustina vazduha je p == (p a + Pm) I R(273 + t). R.5. h.2. F. otvara ventil V i ulje kroz cevi-kanaIe izbdene u Idipu i klipnjaCi pocinje strujati laminarno. Odrediti vreme za koje ce kIt) G F pod dejstvom sile F da se spusti . Poznate veliCine su: D. Konacno. Tada se u klipu. Pratok vazduha shadno izrazu (2. teiine G.fE: Trazeno vreme je T == D -zDg (H _h)A[JC32~1)2 +2ACE. d.1. zbog povecanja pritiska. t. U polozaju prikazanom na slici na ldip hidrocilindra. pa je zato vazduh nesti51jiv.1. fl. Poznate veliCine su: G. p.2) iznosi Ii" == J. S". d. H.Stacionama ift/call/a kroz male otvore i naglavke 225 vazduha se ne menja.

j2gzx(z)dz. ima brzinu povrsinu dA:= \jlx(z)dz. 11 kojoj je z vertikalna koordinata od elementa povrsine do nivoa slobodne povrsi tecnosti./ii "1 Ovde treba napomenuti da je koeficijent protoka ispred znaka integrala. tada je interesantno znati koliCinu tecnosti koja istekne hoz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja poklopcem koji se krece . := fJ. s1.. (2.1 povrSi tecnosti.6. Promena brzine.lmja Pod velildm otvorom podrazumeva se onaj otvor kroz koji tecnost istice i kod koga je profil brzina promenljiv po visini otvora. PlC'ot@k tecJnosti kroz vellikn otVO>ll". ISUCANJE 1'ECNOSTli KROZ VELIKE OTVORE 2.6. protok hoz elementarnn v=qJ·bgz povrSinu je d~' := V· dA := fJ. to se protok hoz otvor ne moze odrediti izrazorn (2.6. Ova pretpostavlea je potpuno opravdana. Proizvoljno 12abrani mali otvor sirine x(z) i visine dz.6.otvara brzinom Vo.3) Dalje. dobija se zapremina tecnosti V:= S -V(y)dy o Vo H 1 .6. Prema tome.6. Protok hoz trellutno otvorenu povrsinu velikog otvora. S obzirom da je profil brzina po visini promenljiv. U slucaju da je pre isticanja veHlei otvor zatvoren.6.2).6.1b) odredenom koordinatom y.=const. leoji se nalazi na dubini Vo a) b) z U odnosu na nivo slobodne SliIm 2. dobija se ukupni protok hoz veHlei otvor (.226 2. a graficka interpretacija ave zavisnosti prikazana je na sL2. (2~6. (2.2) V(y) := ~L. Ova zavisnost za konkretan veliki otvor odreduje se iz jednaCine konture leoja oivicava veliki otvor. jer on vazi za male otvore. Za odredivanje protoka hoz veliki otvor potrebno je poznavati funkcionalnu zavisnost x(z). x(z) dz. po koordinati z. (2.6.j2gz.7) i diferencijalni izraz za brzinupoklopca va := dy I dt.J2i fhh+Y . jer je pretpostavljeno da je po visini otvora fJ. koristeCi diferencijalnu jednacinu isticanja dV = r7dt (0 kojoj ce biti vi'se govora u Odeljku 2.r.1a.2. po visini otvora.2) je f"2 i-.5.U tn svrhu posmatrace se poklopac u proizvoljnom polozaju otvorenosti (v. Zapremilllla teclIlll{])s1i:li koja iistekne kll"o:ll veRiki ohm" :Ila vreme Imjegovog otv:ar. opisuje se funkcianalnom zavisnoscu v:= cp. x(z) dz . Zato se veliki otvor deli na veliki broj malih pravougaonih otvora. jer je promena ovog koeficijenta po visini otvora zariemarljiva. prema izrazu (2.].4) .1) Nakon integraljenja.

1 pr'avougaonog otvora x(z)=b=const dobija se protok kroz veliki otvor Ii' -3t-"-'V.I2[I+i(2~e )+~{2~Ql2_}8(~ic. h ~(h3/2 3/2 (1) b) Kada se pravougaoni otvor smatra maliin tada se protok odreduje izrazom (2.-)2. . (3) Izraze u malim zagradama moguce je razviti u binorn~r red. ->!II b ._-. od odnosa he / a.. .. Greska koja se pravi kada se veliki otvOt smatra rna lim.a 12 ..2) sirine Slika P.2)..lStical?ie tecnostikroz /leilke O/vOTe 227 koja istelme za vreme otvaranja velikog otvora poklopcem. Zamenom hinomnilrtedova u izraz (3) sledi izraz za protok V = flab" 2ghe . . Izraz za protok (1).jer je a/2he < 1.lbJ2i[Che+I)3/2_Chc-I)312] . RESENlE: a) Zamenom u izraz (2.u 96 he (4) Iz izraza (4) sledi da je uvek Ii' < r:'M' odnosno da jeprotok kroz otvoikada se on tretira velikim manji od protoka kada se on smatra malim. . . tada se pravi odredena greska koja ce OVOID prilikom biti odredena. zavisi od dubine na kojoj se otvor nalazi.12(1- 2~ )312=h..6-:10 Tecnost gustine p istice kroz veliki pravougaoni otvor sirine b i visine a. '1 -+_.I2[1-~(2. Ako se protok kroz veliki otvorodreduje pribliZnim izrazom (2). . koji se svodi na obHk (2) u kome je he = hJ + a 12 = 112 . jet je prafil brzina kod malog otvora ravnomeran po visini i ziito .. moze da se napise u nesto drugacijemobliku.. a ne tacnim (1). ~r 96 (/1) 2J-. am· . 2 a) Odrediti protok kroz veliki otvor. ll.. tj. C'" ...l-.' J = 11.6-1.. V. a sto je i normaino.2. dobija veza izmedu protokakroz veliki i mali otvor . Gornja i donja ivica velikog atvora nalaze se v na visinama hj i h2 u odnosu na nivo slobodne povrsi =..pa sledi " . i kada se protok odreduje izrazom (2).. shodno izrazu (2)..(. (he +f)3/2 = h. . posredstvom geomehijskih veza izmedu visina.:-h~ =========/~I=' tecnostL J .3"~'."'Jl.!-:::: 1_. _ .E./2 (1 + (he _f)3/2 2~c )3/2 = h..C b) Kolika se greska pravi ako se protok kraz velilei otvor odreduje leao protok kroz mali otvor. iz kojeg se. )~~(2~ )2+'48(~~. c lc ". .:).lg 2 _ h1 ) • -2..daje veti protok.6.5.1 a e . .i to fi'={J. . c pri cemu se razvoj u red ogranicio na cetiri clana.3'+. Za . Isti postupak se koristi i za odredivanje kolicine tecnosti kojaistekne kroz vdiki otvor za vreme njegovog zatvaranja.visina od tetista pravougaonog otvora do mvoa slobodne povrSi tecnosti. Problem 2.

97 0.0 1. d) kruga.l~v'2i[~(h+H)5/2 +1.6-2. U vertikalnom zidu nalazi se veliki otvor kroz koji istice tecnost.Islicanje tecnosli !croz velilce oNore 1.00 0.021. (3) d) Posredstvom jednaCine kruga CR _Z)2 +(x / 2)2 = R2. za navedene velike otvare. c) trougla sa vrhomokrenutim lea dole. kada je greslea 1 %. Dakle. dobija se protok V == 64 C R 5/2 . Problem 2. Odrediti protok kroz veliki otvor ako je on oblika:a) pravougaonika.228 .2).0 Slika P.5 2. R.lQb3/2 "g.6-1. H 15 5 _1. h5/2 ' 3 .96 0.2.6-2.2. RES. a.fT~'J~fi~·M~"~·-·~-~"~-af~~ ::~f:{~Ji(~r a) b) c) d) e) f) Slika 2. Dalje. (2) c) KoristeCi vezu iZllledu promenljivih x=(h+H-z)b/H.99 J 1/ 0. lSj.6-1. U ovaj izraz treba.l.6.V) IT/M = 4.95 / ~--1 1. a) Za pravougaoni otvor je x(z)=b=const. i (1) b) 1z slicnostitrouglova (z -h).l ~. Sa dijagrama je jasno uocljivo da je pri odnosu he / a =1/2 najveea greska i ona iznosi (VM . h. vee pri mabin odnOSlma he / a veli/ci otvor se moze smatrati /cao ma4 a protok kroz otvor se moze odredivati izrazom (2).2 vizuelnu interpretaciju greske posluziee dijagram sa sl.lbv'2i[ (h + H)3/2 .l"l/g e) KoristeCi jednaCinu elipse (b .dz:= 2j. b.[.2%. pa je protok V = J. fiif:+ H 2 (z-h).I:!.P. r IS f) (5) (6) .z)2 / b2 + (x / 2)2 / a 2 = 1 sledi protok (4) V = 64 j.)VJE: Protak kraz veliki otvor odreden je integralom (2. uvrstiti zavisnost x(z) i nakon toga pristupiti resavanju integrala. Poznate veliCine su.5 l~ hda 3. j.(h+H)h ] . tada je odnos he / a =1. e) elipse if) ako je protocna povrsina smestena izmedu dva kruzna luka i slobodne pavrsine.l ~ fii[ich+H)5/2 + 15 h 5/2 -~Ch+ H)3/2 ].. .h 3/2 ].I H == x / b sledi x = (z-h)b / H.dobija se protok 3/2 V = 2j.0 Greska I a~~h I "} 2.5 0.2. b) trougla sa vrhom okrenutim prema gore.paje pIotok V == j. koji je nacrtan uz pornoe jednacine (4). H.

6-4. a) Odrediti protok kroz veliki kruzni otvor za sledece podatke: R =1m.1 .1.6-2c i iznosi 2 b) c) Slilm 2..kroz gornji deo povrsine. ako se protok kroz veliki kruzni otvor odredujekao protok kroz mali kruzni otvor. ).1V 2g . .-1.6-3. ako se on sastojiod trougla i: a) pravougaonika. prema izrazu (3) iz zadatka (2.. bvzCz~b)dz ==). iznosi r/2 H h X! . prema izrazu (1) iz zadatka (2. ·-. a) t b) Protok kroz trouglastu povrsinu. = ~w. c) JednaCina parabolickog otvora glasi: z = b + Hx 2 I a 2 . pri cemu su koordinate z i x oznacene na s1.o~£i::~~~]n~. pri proizvoljnom odnosu fJ/R.t~-:::--=:=:~~=:-~~:~:c::r kroz veliki otvor.6-3 ]/2 === 2). to ce ukupni protok kroz veliki otvor biti V = Vi + V . odreduje se identicnim postupkom kao i u zadatku 2. Problem 2.Jz)ll:+H =~ .6.2) dobija se protok kroz veliki ot-vor oblika parabole V2 ==).6-3c. x Slika P. P. Teenost istiee kroz vertikalni veliki kruZniotvor poluprecnika R.v'2gH[C 2H +b)v'fJ(b+H)-b21n(~1+ ~ +J¥")].6-4.j2g[ (H +b)3/2 _b 3/2 j.2. pri cemu su protoci 2 Vi . koji se nalazi na visini h ad mvoa slobodne povrsi teenosti. h.62. iznosi 2 Vi == 2~L fJ2g( 15 (b +h +H)5/2 +~(b + If) 5/2 - tCb+h + H)(b+ H)3/2 ].1 . b) trougla i c) parabolicke povrSine.2). h =5m i ).6-2). Odrediti protok kroz veliki otvor.. [ ~(b + Hi/2 + 15 b 5/2 -%(b + If) 3/2 ].!~=~ -).£~. Protok kroz povrsinu donjeg otvora je isti za sva tri velika otvora i.kticanje tecnosti hvz ve!ike oNore 229 U delovima zadatka d) i e) sa x je oznacena ukupna sirina odgovarajuceg malog otvora.. jer je Ti" == Vj +Ti"2' a) Protok kroz pravougaoni otvor. b) Kolika se greska pravi. Problem 2.Jij r ~ a ·fb+H ~ . ~fb+H b vzx(z)dz=). H.~~~~. KoristeCi oyu jednaCinuiizraz (2.1/2i ki [(2z-b)v'z(z-b) -b 2 InC-Jz-b +.kroz donji i V2 .l == 0.1v 2g.2.6.trouglaste koja je ista za sva tri velika otvora i gornje koja je za svaki otvor razliCita. PoZ'nate velicine su: a. b. RESEN1E: S obzirom da se povrsina velikog otvora sastoji od dye povrSine: donje .

Integral u izrazu (2) se ipak.2) koji vazi za mali otvor tada je protok ~VJ = 1l~2gH R 2 n.z.1 je dr/ = fJ. uVeSce se i nova smena y= Rcoscp. Prema tome.. a samlin tim broj koraka je 2n=2R / k..812 k[ 1 sa kojim protok kroz veliki kruzni otvor iznosi V = 2fJ.~2gH R 2 n[1 ~(B.. sa kojima se izraz (1) svodi na oblik V=2fJ.. =vH l-ZH-g(H) -48(H) r. Nalazenjem vrednosti podintegralne funkcije Y i = f(zi) = Jz.2~ coscpsin2 cp..SR[ 1. pri tome ce se usvojiti korak integracije k=0.5. R 1 .. i smena promenljivihy = H . P. u kojoj je Zi = ik..230 lSlicallje lecllosli/croz wilke oiJ..J2i e R . J° 3R.ly 1 Y 3J vR . <:p 1 .1.jH-yJR 2 _y 2 dy.2 r.Z)2 = R2.64.y u red.1.94 m3 / s.v2gH = . b) Za kvalitetnu ocenu greSke. pa se reila~anjernilltegra.. i glasi x = ~(z . r.:.:. (2) Jasno je cla kada osnovni integral u izrazu (1) nenia eksplicitno resenje d? ga nema ni integral u izrazu (2). Kako je y / H :< 1 to se ova funkcija moze razviti u binomni red ~ Y 1/2 1Y 1 Y 2 3 y 3 ] -yH-y=vH(l-H) r. .[ +. = 2fJ.~2gz 2xdz.. (sin 2 cp.z) .2H 3sm cp. integral u izrazu (1) trebaelegantnije reSiti.v2gH R 2[ 2cp -4"sm2cp-.. priblizno. to ce se njegovo resenje potraiiti numericki. U cilju kraceg zapisa uvocli se koordinata tezista kruznog otvora H=h+R. razvojem funkcije ~ H .Y 2dy /2 H-gCH) -R Z 2~L~2gH R2 f.32 sm4cp) lin 1 1. moze resiti..fii 1= 20. pa ce protok kToz veliki otvor (1) biti Kako integral u izrazu (1) nema eksplicitno reilenje. 2n).la (2)dol::iija V"" 2fJ.)2 ] 32 H (3) Ako se protok odreduje po izrazu (2..8H2 (8.-:-. koja se pravi kada se veliki otvor smatra malim. Veza izmedu koordinata x iz nalazi se iz jednaCine kruga x 2 + (R +h . Pre konacnog resavanje integrala zadd3ce se same tri CIana binomnog reda. iz jednacine (3) sledi veza izmeduprotoka kroz veliki i mali kruzni otvor .Oi"e RESENfE: Protok kroz diferencijalno malu povrSinu kruznog otvora sa s1.. (Zi -h)(2R +h-zi ).2.8:Z COSZ cpsin2 cp) dcp '2 r.-.h)(2R + h. (i=0.:. i primenom Simpsonove metode za numericko resavanje integral a dobija se resenje integrala 1= S h h+2R f(z)dz~3 YO+4(YI +Y3+"'+Y2n-l)+2(Y2 +Y4+··'+Y2n-Z)+Yz n =3.' = fJ. pa zato numericko reSavanje ne dolazi u obzir.

za preseke ispred vodosliva i na samom vodoslivu.2 (izraz (4».t . PrimenjujuCi uslov ekstrema ah =0. a to iz razloga primene sto jednostavnijeg izraza za protok.. koja se pravi kada se veliki kruzni ot\Jor smatra malim. umesto nepoznatih veliCina ~ i Ao brzinski koeficijentcp = [~+ 1. jednaCine Bernulija i kontinuiteta (vA == voAo). h) .98 + I ' . te uvodeci Slika 2..istjeanje tecnostih'Oz vdike otvore 231 (4) 0. DalcIe. dobija se visina na prelivu h =2H/3.J(.:... tako se iovde 0.6-5. preko koje se voda sliva.siroka vodoslivna pregrada.. Veliki pravougaoni otvor u kosom zidll. sa koje je jasno uoCljivo kolika je grdka za proizvoljni odnos HIR . RESENJE.2.1 %. = 60° prema horizontali. Izraz (4) ima graficki prikaz dat na s1.+ . i zida pre grade je H. 0. osim koeficijenta brzine i kontrakcije.96 +---I---+----+------t----1 zakljucuje da je protok kroz kruzni.6dpreliva koeficijentprotoka se. Prema tome.j . U ovomslucaju koeficijent protoka. protok preko pre grade je V = cpbh J2g(H -:--h). P.!J2gH R 2rc. otvara se poldopcemkoji se laece konstantnom .95 . ispred brane.97 zadatku 2..-4-----1 Kao i pri analizi dobijenog rezultata za . sto je ranije vee objasnjeno. Visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi vode..768 greska je 1%.... U vodotoku se nalazi brana .2.(A lAo) 2 r 1/2.0' 0.Koristeci.1 otvor koji se tretira kao mali veti od protoka kroz otvor koji se tretira kao HIR veliki..99 -1----.1 ..6.6-5.2.../ . obuhvata u sebi i greSku koja se pravi kada se protok racuna prime nom pojednostavljenih izraza.. zaldjucuje se (sHeno kao i kod velikih pravougaonih otvora) da se cak i pri malim odnosima HIR veliki humi otvormozesmatratimalim i tad a se protok odreduje leao ri'M = J... 3"\13 pri cemu je ovde In = 2cp /313 koeficijent protoka~.6-4. Najveca grdka se pravi kada je odnos HlRo=l i ona iznosi 3.+ . Odredjti pri kojoj visini h vodenog toka na pregradi ce protok biti maksimalan. nesto drugacije definise. a potom odrediti i koeficijent H protoka ako je poznat brzinski koeficijent cp.... V= ProDlem 2.j . duzine b. Problem 2.2 brzina.6-4. a to iz razloga razlike u profilima SHka P.606."" 0.v == cp J2g(I{ . protok na prelivu je av / 2c cpbH J2gH = mbfrJ2gfI .-__-H '" gresku kod pravougaonog otvora u . za razliku od prethodnih zadataka. Prema tome. pri kojoj protok ima maksimalnu vrednost. dobija se izraz za srednju brzinu strujanja na vocloslivu .. Pri odnosu HIRo=l. nagnutom pod uglom ex.

pg sma..4m 3 • Prolliem 2. to ce trenutni protok.4) dobija se zapremina vode 2 fl b. Vex) = J-lfii-·sma.) 3/2 sma.6.-. Pm =2 kPa.1. dobijen iz odgovarajuce Slika P.. H7!2 +~ H 5/2 ] = 170.Pri otvaranju velikog pravougaonog otvora.k~ea~~ su podaci: H=2m.[. U izraz (2.3111 3 1z dobijenog rdenja za isteklu zapreminu vode u slucaju da je zid vertikalan (a. h =3m. pg pg r l} = J 57. pg 2 {I Slika P.Iz dz = r. fh[J-lE. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni otvor koji se ofvara poklopcem cija je brzina Vo = 1 em! s.6-6 .3).232 lSticanje tec"ilosti kroz veltke otvore brzinom vo. dz ! sina. S obzirom da je element trenutno otvorene pravougaone povrSine dA = b . biti . +(a-x)sino. b h+ ~~I +asi~a. shodno iznizu (2.. f ..6-7 slicnosti trouglova.r--= ::~:a~~~~ naak~ol:ei ~O!O~~~e..H) aIh.. P2. h+ p p. = 90°) dobija se zapremina V(a.6.. +(a-x)sina.l (H + h) 7/2 ...7m3 • ~ (H · hvo 35 105 15 b) KoristeCi potpuno identican postupak leao i u zadatleu pod a) dobija se zapremina . ]3/2 l J ZamenjujuCi ovaj protok u izraz (2. fiifH+y (z..5m..2.b Pm .[ h+ p p...6-7b).6. Dati su padaci: a =2m.) Vo sma.3).62. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja. UvrstavajuCi izraz a) ~) x = (z .!!. J-l= 0. RESENJE':~)Polozaj trellUtne citvorenosti poklopea odreden je koordinatom y (s1. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz H h " Vo -:?_--=--- .. 5/2 V =-3 . = 90°) = 58. u proizvoljnom trenutku vremena. b'= 1m. = 20cm! s. a potom sve to u izraz (2.) -a+-5-·-LC-+h)-C-+h+asma.4).6-7.2.H).Iz dZ] dy Vo 0 h fl = 4J-lfii .b + h)5/2 + -±. 3/? 2 Pm 5/2 Pm . RESENJE. a=im. poIozaj poklopca odreden je koordinatom x.. =-3 ~hI2g-. h=i.6.(H-+asma.j2g { Pm . .(-+h+asma. dobija se zapreminavode koja istekne kroz veliki trougaoni otvor za vreme njegovog otvaranja V =.

l = 0 .2. prikazan na sLP.6(b) Vo • 8b odreden je koordinatom y.6-8.)2~llOS +h) ~[(H Vo h 7/2 _ +~(H V = 2 f2i (E. ============= Uvrstavanjem ovih veza u izraze (2.)2lf ~[3-S('~'lJ(H +h) 7/2 +1.)] i y=*i. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni veliki otvor koji zatvara poklopac.6.45 m . i kroz njih se nadu trenutni protod primenom izraza (2. ako je velilei otvor oblika: a) pravougaonika.6. ) .Jz dZ}-. ).1m3 . Za h . i to trougla i pravougaonika. Odrediti zapreminu tecnosti leoja iste1me kroz veHlei otvor. cobija se zapremina V = r-l{~LJ2i fh+H-t. trenutno otvorenu povrsinu otvora. 6 2 . hH 5/2 +~(!!-i(H +h)3/2 + ).l Va h 105 a IS· 6 a· . -c----·----·-------f RESENJE: a) Trenutni po1ozaj H I poklopca. +l~S H7I2[ 1 +(%)2 ] +125 [ (~)2 -1]H(H+h)S/2 } =: 27. za vreme njegovog otvaranja... b) Pri kretanju poidopca s leva na desno treIlutno otvorena povrsina velileog otvora ima oblik trapeza.l.hCH +h)5/2 +h)3/2} =: 12. aka se poklopac kre6e: a) s desna na leva i b) s leva na desno.6-9 . b) vaie re1acije izmedu promenljivih a) Slika P. h. Pri kretanju poklopca konstantnom brzinom Vo velilei otvor se otvara.a di.4).1 2).2.J. vo' a H a H h h a) b) c) d) Slilw P.. b) romba.7m. b.6-8 x=*[z-CH+h-i. 'C7 .istieanje teellosti !croz ve/ike otllore 233 r....3) i (2.6-9. odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja.3). a tecIlost istice iz rezervoara. Zato se ova povrSina deli na dYe. .(H +h -i. c) troug1a i d) trapeza.6.:.. [z.-:: a [ 1 5/2 hN . 7/2 8 7/2] 3 V=2). a potom se shodno izrazu (2. H=1m. PrOD/em 2. 3 ProD/em 2.. posredstvom slicnosti trouglova. Dati podaci su: a=1m.2. h=1m. Kada se poklopac kre6e konstantnom brzinom Vo =SOmm/ s. H. U vertika1nom zidu na1azi se veHki otvor koji je zatvoren poklopcem.l'l/2g !tvo 10S(8H+lSh)(H+h) --3-(H+h) -lOSH =363. PozIlate ve1icinesu: a.l H7/2]_1.]. 15 6 . pri njegovom kretanju s ZI desna na levo.6.. h+H o Vo ..4) dobija =: fii (E..

2 Vo 1 r-VL.. 2 V 3 =_iyfii ab[CH+h)5/2_ H 5/2_1 hH 3/2J.<kroz pravougaonik za vreme njegovog otvaranja i V3 .lstieanje teCizostibvz /Je!ike o/vore RESENJE' Za odredivanje zaprernine tecnosti koja istekne kroz veliki otvOT za vreme kretanja poklopca. i one iznose VI 1~ ~l~ Cf)2{t[C[-J+h)7/21-hH5/2-th2H3/2}. 105 Vo h V2 = 2 fJ. 15 Vo h 2 . b) V = ~111~ {i[CH +h)5/2 _H5/2]_hH3/2} 1 3 Vo . za sva cetiri slucaja.{3(H +h)7/2 +711H 5/2 -7 H(H +11)5/2 +4H7/2} .zapremina koja istekne kroz donji den trougla za vreme njegovog otvaranja. i V3 . c) Ukupna zapremina koja istekne kroz veliki otvor je V = r~ +V2 +V3' pri cemn su: VI . Ove zapremine su: v:I = ~ 1J. h Vo d) Ukupna zapremina koj a istekne kroz veliki otvOt je V = VI + V2 + V3 .[-J3/2]. koristi se. V2 .fii !!:.zapremina koja istekne kroz gomji den trougla (visine h osnove a) za vreme otvaranja donjeg dela povrsine.J2i b { 105 CH +h+b) 7/2 -15CH +h+b)(H +h) 512 a 8 2 Vo -tCH +h+b)(H +h) 3/2 b +%CH +h)5/2 + ~S CH +h)7/2}..1. V = 3 2 15 fl.fii ab {3(H +h)5/2 +2H512 -SH(H +h)3/2} .zaprernina tecnosti koja istekne kroz gomji deo trougla za vreme njegovog otvaranja. sprovodenjem kojeg se dobivaju zapremine: 2" ~g a) V = E-_rV_L..6. postupak dat u Odeljku 2.kroz trougao za vreme otvaranja pravougaonika. preko velikog otvora.i5[CH +11)312 . pri cemu su istekle zapremine: VI .234 .i5 V = 3 " "i:"g b [CH+h)3/2 _[-J3/2].kroz trougao za vreme njegovog otvaranja. V2 .

2. odnosno protoka.7. U pocetnom trenutku vremena (t=O). U opstem slucaju. KvazistacioIDial:'na istkallllja itecJm@stft pJri pillllljeJmju iii pr3zJmjenju l'eZelt"V@dl!I'dl! radicliUh @Miks Nestacionarno isticanje nastaje ako se iJ'tictmje vr. V(z)je ukupni trenutni protok tecnosti kroz cevovod i Vo je dotok tecnosti. U daljem tekstu razmatrace se sIucaj praZujenja rezervoara sa 81. Ovako nastao model strujanja naziva se kvazlstaciol1amo J'trujal1je. nakon otvaranja ventiIa VO i V.7.1 (2-2) gde se vrs} isticanje.1) 1""""'1 u kojoj su: dV = -A(z)dz elementarna promena zapremine tecnosti u rezervoaru.1 proizvoljnog oblika i promenljive povrsine A(z) po visini rezervoara. KVAZliSTACIONARNA ISTICANJA NESTISLJIVOG FLUIDA 2. Iz Bernulijeve. nastace istovremeno punjenje rezervoara protokom Jio i p_raznjenje promenljivim protokom rj(z). medlltim. koja glasi: . Ova koordinata moze da se bira proizvoljno.1. NajceSce se pri kvazistacionarnom (nestacionarnom) isticanju tecnosti zeU znati vreme punjenja ili praZnjenja rezervoara. jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2. Kod tecnosti koje se nalaze u rezervoarima kvazistacionarno isticanje nastaje zbog promenljivosti nivoa tecnosti koje je izazvano punjenjem iIi praznjenjem rezervoara. postavljeni zadatak se najlakSe resava ako z predstavlja visinskll razliku izmedu trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru (1-1) i nivoa SIika 2. stvarne " trenutne promene brzine strujanja su male sto dovodi do toga da se u laatkom vremenskom intervalu stvarno nestacionarno strujanje moze smatrati stacionarnim.7. Medjutim.7. Ovo za posledicu ima da se za opisivanje strujanja mogu lcoristiti jednacine jednodimenzijskog stacionarnog strujanja .jednaCine Bernulija i kontinlliteta.7. Vu(z) je ukupni protok tecnosti kroz trenutnu povrsinu A(z).235 2. iIi se Va puni (Jio>V(z)). Da bi se odredilo ovo vreme posmatrace se rezervoar sa s1. kao sto je to slucaj pri punjenju i prainjenju rezervoara fluidom. a znak minus je zbog smanjenja koordinate z u toku praznjenja (odnosno dz<O). nivou tecnosti.fi It prislIJ'tvu promenljivog pof/a pritiska. u toku kvazistacionarnog isticanja pritisci iznad nivoa tecnosti II rezervoarima Pj i P2 zavise od koordinate z.1 (V(z) >r7o) od visine h2 do visine hj' Tada za kvhzistacionarrio isticanje vazi diferencijalna jednaCina d-V-=-rj-u (-z)-dt-=-[V-·(-z)---Vo-l~dt"""" (2.2. A(z) je povrsina poprecnog preseka rezervoarariamonutnom. Od odnosa protoka Vo i V(z) zavisi da Ii se rezervoar prazni (VO <V(z»).7. koje izaziva vremensku promenu brzine strujanja. za izvesnu klasu problema.

tada je svrsishodno koristiti ekvivalentlli koeficijent otpora cevovoda Ce iIi ekvivalentnu karakteristiku cevovoda Ke' U tom slucaju Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2.1) i izraza za protok (2..stujanja bez gllbitaka energije.-4-~2g(z+--. Ce.~+1)-1/2.V =Ke.7. dolazi J'e uvek primenom energijskih (Bemu1ijevzlz)!ednacina l/etilZaCina kontlizuite/a. h I ~. kojiimaju veti broj cevnih deonica.1.7.1.Pz V(z) = fJ.y2g 4 fil.<1) zato sto su gubici u cevovodll uvek prislltni.7. koji se smatra nestisljivim fluidom.100) i (2. jer je povrsina poprecnog preseka trenutnog nivoa tecnosti po pravilu mnogo veca od povrsine poprecnog preseka cevi kroz koju se vrsi praznjenje.2) U jednaCini (2. s tim sto diferencijaina jednaCina isticallja ima oblik dV = A(z)dz = [VO -V(z)] dt..236 Kvazistacionarna isticanja PI .7..7. u principll. Teorijski protok je protok ideaIizovanog strujanja . dobija se ukupni protok tecnosti kroz cevovod . d rc PI .u +Sk +Sv +A. +(r +r +r +A. i posle integraljenja ove diferencijalne jednacine dobija se vreme praznjenja rezervoara T = r.101). koji za posmatrani prosti cevovod iznosi fJ.2).+ . Koejicijm/ protoka (iii koeji"cije/'Zt iJ'ticanja) govori 0 gubicima eJZergije i izrazava ko!t!co je s/Jlamiprotok man]l od teorijskog.00 koejicijenta pr%ka.7.procep povrsine poprecnog preseka A i koeficijeilta protoka fJ. prema izrazima (2. NajveCi uticaj na koeficijent protoka ima geometrija cevovoda i ugradene armature..= .2. VI Pz vi(z) .+ g z + . z+ PI-Pi pg A(z) dz (2. ! v.Ld 2 rc. . oznacen je koeficijent protoka. U slucaju kada istice gas gustine p.2) sa fJ.7.3) Opisani postupak u potpllnosti vazi i za punjenje rezervoara sa s1.= (I..-g-) 2 I (2. kroz mali otvor . Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja (2.1 od visine hI do visineh 2 .-)--p 2 P 2 '-.(z) . i mnozenjem sa povrSinom 'd 2 rc /4.. po svojoj fizickoj sustini koe£icijentprotoka mora da bude manji od jedan (fJ.V • ·2 Poredenjem protoka koji se dobija iz ove Bernulijeve jednaCine i protoka po izrazu (2. glasi: Z 2 g( z + PI pgP2 ) = 1.2) sledi veza izmedu koeficijenta protoka i ekvivalentnih veliCina koeficijenta otpora i koeficijenta karakteristike cevovoda .:f. Ako se isticanje vrsi kroz slozene cevovode.AJ%cPI-Pz) j.J" 'ok d 2 ' 2? .. iz prostora pod pritiskom PI u prosto! pod pritiskom P2 (pz < PI) protok fluida se odredllje izrazom Ir/=fJ. "'v zanemarivanjem brzine VI u odnosu na brzinu V z (z). dok rdim strujanja veoma malo utice .

2. C3 "2 = C4 "2 .2.c 2 =4.Kvazistacionan1a/titicCmja 237 CI L~=A~' 1..4) A je povrsina onog poprecnog preseka cevi zakoji je odredena vrednost koeficijenta Ke' Problem 2. d 4 :::: 40mm. +V. Odrediti koeficijentprotoka cevovoda prikazanog: a) na s1. c 5 =6.7) za odgovarajuce brzine strujanja. P. d 6:::: 70mm.7-1. U izrazu za pratok. d 2 = 40mm.289. pri cemu.2. . koeficijent 7 protoka odreden je izrazom 1 \ jednaCina kantinuiteta V3 :::: V6 = ri 4 + V5 i r~ = V~ == v. V3 + V4 :::: V6 .: : c2 "2 2 VI .7-1 i Bernulijeve jednaCine gH= Cj V12 12 +csv. SlikaP. te eliminisanjem brzina VI (i=1.6). te odredivanjem brzine v 7 ' dobija se ukupan protok tecnosti r/7 = fl7A7 .. c 7 =4. uvode se oznake Ai = di2 rc 14 za povrsine poprecnih preseka cevi i Vi (i=1. v. . C1 2. .7. . . d 7 =lOOrnm. Poznate velicine su: d j = 50mm.7-1 poznati su precnici cevi d i i ekviva1entni koeficijenti otpora c i (i=1. dobija se brzina \/7' koja pomnozena povrsinom poprecnog preseka A7 daje ukupan pratok tecnosti V :::: fl7A7~2gH.2. c 3 =9.ie koeficijentprotoka fl7 =[C1 +C2 (A 2 ~jaA3)2 +C7(~:)2 T/2 =0.4) U izrazu (2.. (2. 12.7).J2gH.. 2 2 ~ 2 Vs C1 "2+cs"2 = C3 "2+ C6 2 V3 jednaCina kontinuiteta Til + V 2 :::: a) b) Vs . /2.7. .... c j = 9. d s:::: 60mm. c6 =7. U cevovodima prikazanim na slici P. RESENJE: Zbog lakSeg pisanja. d 3=50mm. c 4 = 5. 12 +c7v. i Bernulijeve jednaCine gH=c1v{ 12+c2vi 12+c7 v. P. b) na s1. ..7-1b. a) Postavljanjem jednaCina za hidraulicld paralelne grane v~ V~ v.7-1a. . V5 + f/6 :::: V7 .

Odrediti: a) ukupan promenljivi protok isticuce tecnosti. pa se mogu definisati sledeCi koeficijenti protoka z ~ 2 Z Z 1 1 d 1 +d2 iI~ 2 . J2Ke • Problem 2. uvodenjem karakteristika Ki = ci /2A. ~ +d dZ 2 -1 11.t:k'~v. odnosno koeficijent protoka. .4). dl' d 2 ."d+ 1 . III =[c( Z ) +cll 2 'f-Lz =[c( .o.2 gZ=C-+C 2 12' 2 22 i jednaCine kOlltinuiteta za raevu V = VI + V .2.7 == 1/ A.SR1. 2 C l ra: d d . -1 . H" SIl. odnosno tri razliCite referentne brzine.+ K 3 +(JK.Po' p.o' kroz koji ustrujava vazduh gustine PO" Paznate su sledece veliCille: D.+Sv+A. tada je zbog kraceg pisallja pozeljllo uvesti konstallte I c=s.7.. do..ff) +dz 5. d .238 Kvazistacionarna isticanja gde je konstanta ..7-2 2 v2 v2 v 2 dZ 1 . c) vreme prainjenja rezervoara ako je on sa gornje strane zatvoren i ako na njemu ima mali otvor precllika do i koeficijenta protoka iJ. d II cI =SRI +Svl +Sk +A. b) vreme praznjenj a rezervoara. Cilindrieni rezervoar prazm se kraz nesimetricni slozeni cevovod. a= A4 + AS V C4 / C5 U oba razmatrana slucaja koeficijent protoka znatno jednostavnije moze da se odredi primenom izraza (2. s tiin sto se za svaku referentnu 2 brzinu u slozellom cevovodu moze definisati brzinski koeficijent.. . Naime. iJ. --'--A3----------"-2·------:::C A3 2 r-. Do koeficijenta protoka dolazi se iz Bernulijevih jednacina V 1 gz:=c-+c .7) a potom i ekvivalentne karakteristike cevnog sistema: ~ CZ / C3 +C4 ( . 2 ) +c 2 J 2.SR2 A. 2 '2 I koje su karakteristike pojedinih deonica slozellog cevovoda.. .-) +C6 (y) 6 J a) Ke =ll ( k + kr2 +Ks J +l Ck+ K)-2 +K6 J 1 1 1 -2 K e =K1 +lJK. C2 =SR2 +Sv2 +Sk +AT+ 1 . Stika P. d.7-2.-:: Z 2 -1l=[c+c1 C 1 Z . . z RESENJE: a) Kada su u pitanju slozeni cevovodi.2 (i=1.. U razmatrallorn primeru postoje tri razliCite deomce. I.:+Fs) +K6 (I ll/2 1 lI/2}-2 +K7' b) f l r lJ-1/21-Z J +K7' koeficijent protoka ce bid iJ.S"J>S"2. 11' '2' h.

Iz dobijenihizraza za ukupni protok..Jh+H-Jh).1 + AhO / d = 2. I.).2 r h-h 0 I\.456.fu(J:.! d:1t -j2gz.=..5. J. d 2n H u kojima su koeficijenti protoka flI::::: t=T h u Vl z ~1.d~)2 .=_=_=_=_~_ t=t 0 dz D RESENJE: a) Iz Bernulijevih jednacina.... ho ::::: 0. Problem 2. se ima u cevi kroz koju protice celokupna masa tecnosti. dobija se izraz za vreme praznjenja d:" T::::: fld 22D2 fii 1+..=..--. Va : : : flo din J:0 P v • Istovremeno se rezervoar prazni sa protokom tecnosti V(z) = fl ~2g(Z. slede izrazi za protoke . Cilindricni rezervoar se prazni kroz dye cevi razlicitih duzina. ponavljajuCi postupak dat u zadatku pod b)..v2 =: 1. b) vreme prainjenja rezervoara. Konacno. +T72 := =(!-tA + fl2d..5. d::::: 50mm.v = 1 + Ad + 1 1 +~ fL2 J "'u r +".:.! I 4-j2gz . -vh). t=O ~_=.)1j....Kvazistacionarnaisticanja 239 Ukupan 2 trenutni protok tecnosti je V::::: J. iIi V::::: V. postavljenih za nivoe 0-1 i 0-2.1.(.1t dz.2. s obzirom da su zaprerninski pratoci tecnosti i vazduha jednaki (Vo : : : Vez)) dobice se promena potpritiska Pv = fez). oCigledno je da je zbog kraceg pisanja prakticnije raditi sa ukupnim protokom koji.u = 0. 7~3." +I. koja kada se uvrsti u izraz za protok tecnosti daje jednoznacnu zavisnost ove velicine od koordinate z. ..... sledi diferencijal Posle integraljenja dobija se vreme prainjenja rezervoara fld v2g vz fld v2g c) Pri spustanju nivoa tecnosti u oslobodenu zapreminu rezervoara vladace potpritisak Pv' Tom prilikom vazduh ustrujava u rezervoar protokom T= D2 2 ~ h fh+H dz 1= D2 2 ~(vh+H r. VI::::: d 2n .. A::::: 0. h:::: 2m. H::::: 1 m. P flo do .. Odrediti: a) koeficijent lokalnog otpora ventila v2tako da koeficijenti protoka oba cevovoda budu jednaki..5m..7-3 Iz zadatog uslova jednakosti koeficijenata protoka(fLi =fL2)' dobijaselcoe£icijent lokalnog otpora ventila I.:.-d-+ 1 -'-----'1~--_1t_---t--"-> a ~fI SHkaP. V2 1 = fL2 -4-~2g(z-ho)' h =0. Podaci: D:= 1m... I..-j2gz .7.02.\= 2. b) Iz diferencijalne jednaCine iSticanja dV:= Vdt ::::: vremena dt ::::: D.

(i=0.Jz+Jz-ho ~ 2D2f2i [(h+H)3/2 _h 3/2 -(h+H -ho )3/2 +(h-h o )3/2] fl]d ho 2g = 66.3).'~ 13 c3 =t.k + Iv-j-. i =-4.. .21[ . d.2. odnosno ukupni protok kroz slozeni cevovod V(z) = fiAJ2gz.7-4. dobija se koeficijent protoka r }J. te koriscenjem .Y3 +(.v] +(.Uvodenjem koeficijenata . dobija se vreme pratnjenja rezervoara TD2 fh+H . 0 (=0" III Vo r<= V ..240 Kvazistacionarna isticanja b) Primenom diferencijalne jednacine praznjenja rezervoara .0 z- dz .= AJ2K • .. /2. Tt---t'-=-"t'-ot. I c =(.. Poznate veliCine su: d.(z=1..Odrediti vre:rhe za koje se rezervoar isprazni do visine koja je za rastojanje a veca od ravnoteZnog nivoa vode u rezervoaru.2.=lc+c j ( Aj + Az cj I c2 ~ + A3 ~)2J' c Ic J 3 .3)..-~.jd2hoJ2i h z.Jz ~)d _ }J. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za z nivoe 0-1..y2 +lv +1. a.5 s.lp('y.jK3 k- 2 e . l-ln . Pl"o/.3) . Koeficijent protoka posmatranogslozenog cevovoda moze veoma jednostavno dase odredi i preko koeficijenata hidraulickih karakteristika cevnih deonica kao 1 K =:::~.2. I.1.+ 1. 2Ai v K ] <JK .Jz +Jz-ho dz. RESENJE. dobija se diferencijal vremena dt =_ ~2 fljd f2i . Ke =::: Ko +( + ~ + ~ )-2 => }J.k +lvd+ 1 3 2 ceVl A = 4 ' i povdina poprecnih preseka • d 21[ A d.U +(. a koja glasi gz = cv 2 /2 +c]v. h. Integraljenjem diferencijala vremena.R2 +(.~ t=T - dz A ' I ] =SRJ +(. fl. Su. /2:::: pczvi 12= pC3v~ /2.fljd2J2i h = racionaljenjem podintegralne funkcije D2 fh+H(. jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granamapc] v. D 2 n' dV = (Vj +V2 )dt = --4-dz.y'(.y + Iv d c] H ----:--15--.z.k'v'O' p. i jednacine kontinuiteta V =::: Ii. D.(.'('ri(i=1. + V + V3 . Iv../em 2. z d z '2 ..?--".R3 +i.·=~~. C =(. Cilindricni rezervoar u koji doticekonstantan protok fio prazni se kroz nesimetrican slozeni cevovod.

Ako se rezervoar prazni bez doticanja tecnosti(Vo =0).Jii. -:. Sr =0. H == 2m. u i vazi za slucaj praznJenja sa istovremenim doticanjem tecnosti. Odrediti vreme za koje ce v se sud isprazniti do visine a=lOmm·vece od ravl1oteznog L. odnosno kada je kolicina tecnosti kojadotice rezervoar jednaka koliCini tecilosti koja iz njega istiee. Cilindricni sud se prazni kroz simetricni slozeni cevovod.7-5 0. i integraljenjem dobija se vreme T= f-ld 2 2D2 J2i f.A ./ii. A= 0. D= 1m.. I Vo T == J-Ld 2 (.[ii.J[i.r +. nivo tecnosti u rezervoaru se asimptbtski priblizava ravnoteznom nivou. . I r LI 4(er) (Su +Sk +Sv +Aa)+c. koja glasi: " D2n [V(z) -Voldt:= dV = --4-dz.. sledi resenje za sluCaj potpunog prainjenja rezervoara (a =/1) 2 2D li\.Ponavljajuci sliean postupak kao u zadatku P. Podaci: L == 2m.=:. pri tome uvodeci koeficijent protoka 1 J-L=~======================~== ] dl 4 .d. Za vreme prainjenja u sud dotice kOl1stantan protok 170 =6 lis.1).1 +Aer+ 1 I D H I V k L.3.d.h-ffo (l + )dx JHo+a-ffo X rr.:- Fa = ~('\IH+h-vHo+a+vHoln ~ r-r. d] = 50mm.2.:.-)' f-ld 'l/ 2 g "Ho +a -vHo 2 2D2 r::-.7.7-5.==-=_~_==-=:. Svl == 2. h = 2m.A h \ I Sllka P.7-4.-. dobija se diferencijal vremena odnosno integralni izraz T := _ Uvodenjem smene x = D2 f1d2 J2i fh+H Ho+a Fz .==-=:. Sk = 0.. L1 == 1m.:>. tj.2.- ~ JH+h -.J h + H .. Sv = 3.k nivoa tecnosti u sudu.5. VI Su = 0. Iz dobijenog izraza za vreme za koje se rezervoar isprazni do visine koja je"za a veca ad ravnoteZnog nivoa tecnosti u rezervoaru sledi zakljucak da: kada a-+O.~ rr== -= J2i Problem 2.5. tadaje Ho = 0. RESENJE. tada T-+00. pa iz dobijenog izraza za vreme T.397.. d = 40mm.lh).Kvazistacionarna isticanja 241 1z uslova jednakosti protoka pri stacionarnom isticanju 170 == V(z == Ho).. dobija se ravnoteina visina teenosti u rezervoaru 1 4V H =_(_0_)2 o 2g fUl 2 n Iz diferencijalne jednaCine isticanja (2.02.' dz Fz -.

H. Poznate velieine su: V ' h.. H. . " 1 =~(-vh+H -'JHo +a +"Ho In ~ r.2.Jh+ii -. 2Ji"i [ Jh+H-JHo-a-. Ho.= (~11 +~k +2~v +)v}+1-2A)-1/2.. aka a) je 11 cevovodu ugradena pumpa.2. Pojedine grane slozenog cevovoda il .[if.-Vh+H+~-1jHo-a+·f-1}Ho+f·ln . .7-7. 2D2 '~ ~ r..h+H 2D2 ProDlem 2. ho'p"" p. 21g ( f.1 4d~o ) 2.Jh+ii). l-ld1 'l/2g 'lja+Ho -"Ho Problem 2. konscenJem ov J' • Slika P.[if._)2 -:.2.. d.~r.7 -7 .-.. J ll trazeno vreme praznjenja rezervoara je . 7 ~6.ln. i ravnoteznog polozaja u rezervoaru Slilca P. I.2.aju ekvivalentne koeficijente otpora ci i povrsine poprecnih preseka cevi Ai' Odrediti vreme praznjenja rezervoara. D. A.5 s.. prazni se kroz nesimetricni slozeni cevovod. prikazan na s1. D. v[ v~ preseke 0-2: ":+ gz = c12 +c22 .-)= 3683.· a) Uvodenjem koeficijenata protoka fJ.----:::V g 2 (l' .-. P. Cilindricno konusni rezervoar.7-4.-JHo -a 'I . Poznate velicille su: Cp Ai' (i=1. RESENJE. ~ Fo~ -~Ho -a+~ . fH. H u hi V v b) u cevovodu nema pumpe. uvrstiA=O i B=O. Za vreme praznjenja rezervoara natpritisak p". J 1Ho+li.· Prime nom Bernulijeve jednacine za p .5). iznad nivoa teenosti ostaje konstantan. . dobija se trazeno vreme punjenja T= 20 l-ld -y2g ..d nfii g te sprovodeCi postupak kao u zadatku P..7-6 Ho 4v'" B' = (__0. Rezervoar koji je na pocetku napunjen vodom do visine H istovremeno se puni Konstantnim protokom ~ro i prazni kroz prosti cevovod.. o RESENJE. !-ld 2g . a. pa sledi T== .h+H+li 'J" 'g b) Resenje ovog dela zadatka dobija se kada se u nadeno resenje zadatka pod a).JH. 2 p. eiji je napor dat izrazom Yp == Av 2 + B.-:.2. Odrediti vreme za koje se rezervoar napuni do visine a manje ad ravnoteZnog polozaja. h. .7-7 .242 Kvazistacionarna isticanja i ravnotdni nivo tecnosti H 0 == .

. h. Ukupno vreme praznjenja cilindricno .KvazistaciOnarna isticanja 243 jednaCine kontinuiteta ~ = V + V3 +V + ~. Iz slicnosti trouglova: . Y . dobija se poluprecnik x = (y . dobija vreme praznjenja cilindricnog dela rezervoara 7J Za drugi = D2rr. Poznate veliCine su:R. . Odrediti vreme za koje se konusni rezervoar isprazni do visine koja je za M veca od ravnoteine. J 0 pg . r..). 4J.l1h. 4f.'.ho d y.JdU 'II U = D2rr. pri cemu je koeficijent protoka odreden iznizom r III == lCl + C2 .A (y)dy. period vazi diferencijalna jednacina isticanja 2 dV2 == V(y )dt z = . )2 J2i JY+~. -Jho+h+~.2).[Ch 5 0 +h+Pm)S/2_Ch +Pm)SI2J_1Ch +Pm)[Ch +h+ Pm )3/2_ pg 0 pg .:- r. 4WIlh2 J2i {1.konusnog rezervoara jeT == 7J + T2 . Pro/. DZrr._ Z - vremenski D 1C 2 4WI lh Z ( ..:- J 1z diferencijalne jednaCine praznjenja cilindricnog dela rezervoara . Pm p g ..2 == Y~ho . c. o.. pri cemu je povrsina A(y) = x rr.·. 2 elirninacijom brzina v2 +V S ' dobija se ukupni protok tecnosti ~ = Il J AJ ~2g(z+ Pm I pg). Af lJ/2 ( A2 +A3 v~ +A4 V~ +A5 V~)2 cJ c. dobija se diferencijal vremena dt = _ l DZrr.d2 .Otpori u cevovodu dati su ekvivalentnim koeficijentima otpora cj · (i=O.7-8. d oA.ho) D 12h . Konusni rezervoar se istovremeno prazni kroz nesimetrican slozeni cevovod i puni konstantnim protokom Vo.~(Jrho-+-h-+-H-+-~-.. d~ = T'Idt l = --4-dz. pa ce diferencijal vremena biti dt .:- r. o pg .p.1. jednakosti padova pritisaka u 2 4 hidraulicki paralelnim granama 2/ 2/ 2 2 C V 2 2=C 3V 3 2==C4 V 4 /2=c svs /2. pg -Ch +Pm)3/2 \Ch o pg J 0 +Pm)2[~h pg 0 +h+. Uvodenjem smene U = Y+ Pm I pg i integraljenjem dobija se vreme prafujenja konusnog dela rezervoara Tz = D2~ ho+h+fm/pg[u3/2 _ 2(h + Pm)Fu +(h + Pm)2 4 WIl V 2g h Pm 0+ pg o p g .lAlJ2i Jz+Pm pg CIJlm se integraljenjem u granicama od hO+ h + H do ho + h.l./em 2.. dz . H. CO.cl'c2 ' Vo.llAlV2g _. 0pg -~h +PmJ}.

V VI ---:?1?'" .(H _h)2 u kome su koriScene konstante definisane izrazima a=..fii:Ca 2 _b 2 )+ .7-4 i P. i.. P. (a 4 _b4)+ 5 4 +~(SHo -h)(a 3 -b 3 )+(5Ho -3h)."'.2.7-7.A==~R~l--.jV~2l-_ I. P..4... 0.u "". B == 4m. i c) cilindricnog rezervoara sirine B (s1. 3.k===l~V:3===t'R~2:.. SR2 =.: 80nun.=D=.lntJ ' HO=(fldt/ig)!. h. Dati su podaci: R = 1m. 12 == 4m. a) ". P. Odrediti vremena prainjenja: a) sfernog rezervoara (s1.: cT+ V 2 i jednacine kontinuiteta V.7-9. 1. h == 3m. P.Yl =.. I.. D.....2.D.7-9a).2... 0. b.l Slika P.. A.7-9b).2. zatim eliminabijom brzina v1 i v2 dabija se 1 2 kaeficijent protaka .. {co +(c +l{ dg/(d~ +di ~~~::) J 1 r l12 Problem 2.. 0. b) cilindricnog rezervoara sirine B (s1.. ~=.. k R2 b) SliIca P. .7-9a).Z2.d).6.==1. d... dobija se trazeno vreme T= ~d5J2i H 8 (Ji)2ll1.C.Jh+H-.244 Kvazistacionama isticanja RESENJE' Saglasno postupcima· !eSavanja sprovedenim u zadadma P.5.2.A--".: V + V . SY2 =. Sv =. Sk == 0.. dz z h L r --.2.. Rezervoari prikazani na s1..2:7-9 su u pocetnom trenutku vremena napunjeni vadom...3.. Su =.." Rl ll'd)./'.025.: 100mm. ..2. CT+cl 2" v2 c2 T 2 gz.. SR1 = 0.:~M+Ho -.7-8 +(Ho -h)(SHo -h)(a-b)+JH.: Sm.fii. .. 11 == 1m... =. Otvaranjem ventila voda istice.fii.(a 5 _b 5 )+ sJH.7-9 koriscenjem Bernulijevih jednacina 2 2 V v1 gz =. 2.

Jh +2R . a koordinata: r odredena izrazom (2). J. dt := .398 . . za srafirani trougao sa s1.. pa seiz (1) posredstvom izraza (2)dobija 4 2(R+h)z-z2 -(2R+h)h d -. ..[h+2R)5/2 _h 5/2 ]_ 3 5 -(2R +h)h(. 1 dt=2 ~.L = [C+C I ('~)4 /(l+. a) Povrsina poprecnog preseka na trenutnom Iiivou tecnosti u rezervoaru je A(z) := r 2 re.Kvazistacionarna isticanja 245 J. V proizvoljnom trenutku vremena ukupni protok odreden je izrazom 4 r /2 == 0.LD re. !ill rev 2g Integraljenjem ovog diferencijala vremena u granicama od 2R do 0. 2 V = J. dobija se izraz r:= ~2(R+h)z_Z2 -(2R+h)h (2) uz pomoe koga moze biti odredena povrsinuA(z). pa ee vreme praznjenja cilindricnog rezervoara biti "z \ \ f.. to iz izraza (1) sledi: 8B I 0 . Medutim.2.Jh)}:= 152s..2R . i iznosi r==~z(2R-z). Prime nom Pitagorine teoreme. d z.LD rev2g . . P. dobija se diferencijal vremena dt = !ill 2 r.LD2J2g 8 {1(R+h)[Ch+2R)3/2 _h 3/2 ]_1. Koordinata r dobija se iz izraza (2) za h=O. dobija se diferencijal vremena 8B ~ dt == 2 r..lz z . Uvrstavanjem povrsine A(z) u izraz (1).JCl / C )2 2 . b) PovrSina poprecnog preseka na trenutnom nivou tecnosti u rezervoaru je A(z)==2rB.L D4 re ~2gi. ova povrsina u svim slucajevima zavisi od promenljive koordinate r.J2g h z Kako se integral ne moze resiti u zatvorenom oblikifto ee se njegovom resavanju pristupiti numerickom analizom.2(R+h)z-z--(2R+h)h r dz . Uvodenjem podiiltegralne funkcije y(z) =j[2(R+h)z-Z2 -(2R+h)h] / z T- _ BB 2 ~ h+SR~2(R+h)Z_Z2 "-(2R+h)h ..::.7-9a.LD\/Zi Integraljenjem ovog izraza u granicama od h+ 2R do h dobija se vreme praZnjenja sfernog rezervoara T:= J.. Ovaj koeficijent protoka je isti za sva tri dela zadatka. dobija se vreme praZnjenja cilindricnog rezervoara T == 16 3 !ill 2 reJ2g B (2R)3/2 = 10895 s.::- A(z) r dz rev 2g "z (1) u kome je povrsina A(z) razliCita za sva tri navedena slucaja. . I c) Kako je povrsina poprecnog preseka A(z) =2rB. Iz diferencijalne jednaCine praznjenja rezervoara: dV = Vd( = -A(z)dz.z dz. . ~.J..

02.l nehma pumpe. Iz jednacine elipse sledi: (E )2 +[Z-(ah+aJ2 b - = 1 ::::::> ' X b I . RESENJE: Primenom Bernulijeve jednacirte Slika P.=0. b==1. pri cemu je A (z)=2xB.5m. V == r 12 = 0.2.. ~-4-~2g(z + Yp / g).7-10. i jednaCine kontinuiteta V == V.+Sk+(v+A. Cisterna koja ima povrSinu poprecnog preseka oblika elipse.J2i 8bB 2(a+h)z-z2 -h(2a+h) ---'---"------'-'--'. pa ce diferencijal vremena biti dt = .A=9i'/k k 1 k v - linij~m. c. napunjena je vodom za pice.l.3.i T= 2 1 =451s.7806 f &=0. fill n-v 2g 2 8B Problem 2.n. a == m. a a b) kada u cevovodu nema pumpe. trazeno vreme praznjenja cilindricne cist~rne je SlJ pn cemn Y. A. =R . ~+l) odnosno ukupni protok . . (1) a) Vreme praznjenja rezervoara je . L==3m..486. au njdem...dz z+Yp / g '... dobija se resenje integrala h+2R Yo + Y n 1=R y(z)dz = &(--2-+ Yl + Y2 +"'+YI1 -1) = 0.. S" = 0.. d 2n Diferencijalna jednacina isticanja glasi dV = Vdt == -A(z)dz..k == 0.7-10 _ _ 1 v 2 (V_V j )2 . L Yp+gz==Cc. 11=20 broj polja integraljenja. = f (z.246 Kvazistacionarna isticanja i koriscenjem jedne od najjednostavnijih metoda numericke integracije ..D=. odreduje se koeficij~nt protoka ------------'<::==1""'". .. +l)T' D vt ~= {c. d==40mm. ~d2n. = --v2z(a+h)'-z2..5. -h(2a+h) a . 1 Dati su po aCI: == 2m.metode trapeza.. .11 +Sk +Sy +)c~+[ 1_(~)2 T +(~)4(2Sk+A. c.i!ik"""'·"""~z l.. Nakon otvaranja ventila V cisterna poCinje da se prazni kroz prikazani presti cevovod. &) vrednost podintegralne funkcije za i=O. 1==2m. Odrediti vreme praznjenja cisterne u sledeCim slucajevima: b a) kada se u cevovodu nalazi pump a konstantnog napora Yp = 981J / kg. duzine B=6m.d:--:)~"Xl---<=L=.'d)T+ 2 +(2S k +A. i c) kada je isticanje kroz prost cevovod prikazan isprekidanom I h l Yp( v 21- .1 korak integracije. .. Konacno.y :::: 1. D == 50mm.

ali pri razliCitim uslovima isticanja. jednacine kontinuiteta Va == Ii. . +V2 . jedna- kostj padova pritisaka u hidrauliCld paralelnimgranama cj v. R. 12.7-11 sastoje se od dye polusfere i jednog cilindra. 247 2(a+h)z-z -h(20+11) d -'-.-. tada se prainjenja cisterne T == (1) dobija vreme ~Lad ~bB n/ii fh+2 a h V /2(a+h)-z h(2a+l1) dz == 6026s. / ..RI +Svl +2t.4s.. a) !• a '"I b) k VI RI R2 V2 k ff?""' Slika P. Rezervoari prikazani na s1.] + 1 . z p g . Poredenjem dobijenih rezultata za vremena praznjenja iste cisterne..KvazjstaCionarna isticanja 2 .a.7-11 RESENJE: Uvodenjem konstanti: ~ ~ Co ==t. z-1017. a isticanje je na nivou izlaznog otvora iz rezervoara (h=O).k +A. pri cemu je integral numericki resen metodom trapeza i ima vrednost 1=0.vo +A.Sv2. NaCi izraze za vremena prainjenja rezervoara. Rezervoari se prazne kroz nesimetricni slozeni cevovod.u +t.2.d1 .Svl.12=:c2 v. Problem 2. slede izrazi za koeficijent protoka . P..2. kao i da ugradnja pumpe smanjuje vreme prainjenja cisterne.]. z .. lo.9056.7-11.SvO.. cj =t. Poznate su sledece velicine: h. . pri cemu je integral numericki odreden metodom trapeza. 1 i koriscenjem Bernulijeve jednacine za preseke O~L gz == Co v~ /2 + cj vf 12.lj.d2 .T+ 1 .Sr' A.h !-lad rt"\l2g 1 == fh+2a h 2(a+h)z-z2-h(2a+h) d Y / z = 0.c2 =SR2 +Sv2+2Sk .l2' do. g B~~ 12547s. 2g a ~bJzgf\/2(a+h)-Z dz== 332 f1d rr. +y.Sk. i ima vrednost TSbB IIi+2a 2 r. z+ p g posn~dstvom b) Kada u cevovodu nema pumpe (Yp == 0). moze se zakljuciti da je vreme isticanja manje ako je izlazni presek cevi na nizem nivou . G 2 a + A. . c) U posmatranom cevovodu nema pumpe (Yp == 0).lJ29 . tada posredstvolU (1) sledi: T== !-lad rr. S".OVG S toga 8to je tada brzina strujanja veca.-.

c) cilindricno-konusno-polusfernog. + T2 + T3 • ProDlem 2.vremenski period praZl~enja cilindricno-prstenastog dela rezervoara. perioda praznjenja cilindricl10g dela T.. d. Primenom jednaCine kontinuiteta ri" ::: 2V. Fz Posle integraljellja u granicama ad 2R do 0. Odrediti vremena praznjenja rezervoara prikazanih na slid: a) cilindricno-konusnog. b.Jh +R +a)} . 1. u kojoj je povrsina A(z)::: r 27t + 2ar. h. Dl'D2 . . a) Primenom diferencijalne jednacine isticanja dV::: v~dt ::: .Jh+R+a -.(h+ R+a)3121-~[Ch+2R+a)512~ -(h +R +a)5/2]_[R2 . P. Sva tri vremenska perioda bite odredena pomenutim redom.::-::C..{t(h+R+a)[Ch+2R+a)312 . d) cilindricno-polusferno-konusnog.A(z)dz.Ch +R)[ (h +R)3/2 _h t-td'o .12a je T = ~ + T2 + T3 . sledi: dt= ~ldoTC[ii ~4 z(2R-z)TC+2aJzC2R-z) dz.Jz(2R-z). b) cilindricno-konusnog. ::: - J-l~~2g' 2 r.vl. .2g i perioda praznjenja donje polusfere 13 "" 1 8 3/2 ]_-5 [Ch+R)5/2 _h 5/2 ]_h(11 + 2R)( ..C. = 8R 2 -2 r. a. .R+E.10 .SRl. 1. ito: perioda prainjenja gornje polusfere 8 :r.Ch+R+a)2jCJh +2R +a . ~ldo .:.Sk'~R. S". a polupIecnik r (dobijen iz Pitagorine teoreme r2 = R2 _(Z-R)2) iznosi r::: . dobija se koeficijent protoka 11=1/ Irl-(r--+-2-r--+-r--+-A-L-)+-r----~r--+-r--+--A-!Q-+~-+--1 r V4 "'R "'k ':0 v d "'u "'k ':oRJ d .". RESE. ~)12rI2 i protok V(z) ::: J-l d!7r ~2gz " Dobijeni iZIazi za koeficijent protoka i pIotok vaze i za zadatak pod a) i pod b).). Prema tome ukupno vreme praznjenja rezervoara je T == :r..7. 5 TC 3 J-ldgJi b) 'heme pIainjenja sastoji se od tri vremenska perioda.do. 10 + 11 v2 1 gz = (~u +~k +SRl +A-d-+l)T+(SR +2Sk +~v +A"d)T ' v..A. Poznate veliCine 8U: D. R..c... vremenski period praznjenja kOllusno-prstenastog dela rezervoara i T3 vremenski period prainjenja konusnog dela rezervoara. {co +c1 [dg l(d12 +d. i Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 .JIHR -Jh)} 2 ~ {2:.7-12. .. H.2. i e) cllii1dricI1o~polusfernog.2g 3 . pri cemu su: :z.248 KVClzistacionarna isticanja J-l=.Ay7E: a) Ulrnpno vreme praznjenja rezervoara sa s1. p. dbbija se vreme isticanja T= 32 Ro[iC(!:.Jh+R).

Kvazistacionarna Isticanja 249 1=0 A H dy a =:C> z h l.:7 v l.A b) H H R k h I. dobija se D2 _ D2 --r---- I... h I. 7-12 odnosno protok .d.:.1.. k v v lo.. = 2 fld \ .d.d. O+b odreduju se poluprecnici kruznih preseka rj :::: ~ [y-(h+b)] ..rj 2 )rc. I. r2 .[iiJi· Posle integraljenja u granicama od h+b+a+H do h+b+a.71 ~2gy ...d. R ~ '~>. d 2rc r..j - V(z) - fld2.do.Jh+b +a)..---: _ Za prvi vremenski period diferencijal vremena je 2 2 dV.A II l.-.A a) k R RIb x !y a ={> VI V k il. V(z) = fl4v2gz.. .2.. I.d. -~ v J" c) d) e) Stika P .J1Hb+a+H -. Iz slictlOsti trouglova _rl__ y-Ch+b) D j 12 a ~_y-h \ I D2 12 --. r2 :::: 2(~~b)(Y-h)...=:::. _ U drugom vremenskom periodu trenutna povrsina poprecnog preseka u rezervoaru je promenljiva i iznosi A(y) = (r22 ..A V ==C> v VI k lo.d.2g ~ (. uvrstavanjem poluprecnika r1 i . ----"----.d. D2 -Dj _ dz dt .1. i uvodenjem konstanti Primenom diferencijalne jednaCine isticanja: -A(y)dy:::: V(y)dt2' u kojoj je protok V(y) = fl a....

R +A.. {'!'[(h+b)5/2 _h 5/2 ]_lh[Ch+b)312 _h 3/2 ]+h2(.. leao jednacine kontinuiteta za racVll.Ca +h)5/2] +t Ca +h)ci )2[ (a +h + H)3/2 . + T2 . 3/2 to ce difereneijal vremena biti 2 I /1 -2/1..J x[ca +h + H)512 .. U lzrazima za navedene vremenslce periode koeficijel1t protolca je 12 = -Fa)}.. 3 fld 2 Jii(a+b)2 5 3 b) Uknpno vreme praznjenja je T = 7.5( Ii ) 2 X Jf JC.. + Tz' pri cemu je vreme praznjenja cilindricno-konusnog dela 2 D l ~ ID 1. ..Jlab)}. U trecem vremenskom periodu trenutna povrSina poprecnog preseka konusnog dela rezervoara je ACx) = I{re.Ja+h fld2 Jiih 2 5 3 .(a+ h)312]}.d~ +l)/(C. sledi dt =-~dx= A( ) D. pri cemu je iz odgovarajuce slicnosti trouglova dobijen poluprecnik r3 = 2(~~b) (x-h). )2rll2 Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T = 7. a + h) . pri cemu je vreme prainjenja cilindricno-konusnog dela rezervoara .x Integraljenjem po x koordinati u granieama od h+b do /1.+-c.R +A. 2Di {1[(a+h)5/2 _a5I2l_~a[(a+h)3/2_a3/2J +a 2 C.Ch +b)3/2] + CC. = f1d2 f2i ~ D. S obzirom da je protok Vex) = fl cI:rr ~2gx.... 3 Vex) .C~) 2 (a + h) 2 a + h + II .~+Cc.~: + 1 ) ( 1 2 d0 d~ +d2~(c. T= 2 f"+b+aAy-By+C d = 8 {iL[Ch+b+a5/2fld 2Jii h+b Y fld 2 Jii 5 ) 4 JY -(h +b)5/2]_ ~ [Ch+b +a)3/2 . "Iii 2 Cx ~ld~ 2g(a+b) .. T = 2D.x+ I)dx.R+A.v + ia I d + L e) Postavljanjem Bernulijevih jednacina za proizvoljni .J/1 +b -Jh)}.250 Kvazistacionarna isticanja dobija Se 2 .Jh +b +a . a vreme praznjenja konusnog deja rezervoani. fl = lI.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i izlazne preseke eevi lcroz koje fluid istice u atmosieru.u+C.v+A.~+l) . dobija se koeficijent protoka fl=[C.JC:..

K vazistacionarna isticanja 251 1. Cilindricni sud precnika Do rtapunjen je vodom.:(~ )2(h +R)2](. pri cemu su ~2~ [(~)2 _R2 +(h+H +R)2 }.L+l)(-2.t+ 1 r l" I d ( 1:. i koeficijent protoka 1l=1I C.JIHH)h . Odrediti kolika kolicina vode istekne iz suda za vreme otvatanja ventila. +/c.JL+(1:.Ch+H)5!2]} vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara..v1+Sk+A. . koriscenjem jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granama i jednacine kontinuiteta za racVll. +S +/c.R+1:. Pretpostaviti da se na pocetku otvaranja ventila EMV trenutno uspostavi turbulentni rezim strujanja u svim deonicama slozenog cevovoda i da . 0 e) Postavljanjem Bernulijeve jednaCine zaproizvoljni .R -~(h+H +R)[(h+H +R)3/2 _(h+H)3!2] T = 2 +1[ (h+ H +R)5/2 .v+/c-}+[(f)2-1j2+C/c.Jh+R+ H -. U odredenom trenutku elektromotorniventili Ell/tv. )2[ (R + h + H)3/2 ..Jr-+-H+.h5/2 ]-h(2R +h)(.+ T2 • Problem 2.u+1:. ·Posle isteka vremena T ventili EMV su potpuno otvoreni. a vreme praZnjenja polusfernog dela rezervoara h +Ro)[C h +Ro)3/2 . +/c.. =8r.k+C.•. U toku otvaral~a ventilakoeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu 1:. = "A2 2 J-'Uo V Lg ~ {[Di .h3/2 1-i[ch +Ral/2 -h5/2]-hCh+2Ro)(Jh+Ro T2 = J1do~ {iC -Jh)} pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti: T == 7. do R v k d d 1:.. -(R+ h)5/2] +t(R +h)(~. +1:..trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i jedan od izlaznih preseka cevi. o .(R +h)3/2]}..Jh)} 7. 2D2 fUl2 H2 J2i {I[CH +h)5/2 _h 5 5/2 ]_lh[(H+h)3/2 _h 3/2 ]+h 2C.L+l _'l1l2 .-. a vreme praznjenja dela rezervoara T2 = ~5 ~ {t(h+R)[(h+R)3!2 _h3/2]_~[(h+ R)5!2 .. vreme praznjenja konusnog dela rezervoara.)4 1+ R v k d.J h +R -.(1) = k I [2.7-13.-: {[Rg _R2 +(h+Ro ~o<J2g +R)21(~h+Ra +R -~h+Ro F -~Ch+Ro +R)[Ch+Ro +R)3/2 -Ch+Ro)3!21+~[(h+Ro +R)5!2 ~(h+Ro)5!2]}. + T2 .Jh+R) -ic~ )2[(h+R+H)5/2 . dobija se koeficijent protoka fl. I ]J Vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara je 7. a simetricni slozeni cevovod je zatvoren.J H +h -Jh)} 3· .0 +1)Cf)4. +1:. a voda poCinje da istice u atmosferu..= 1:. koji se nalaze u simetricnim granama slozenog cevovoda se otvaraju. = d) Ukupno vreme praznjenja je T = 1. +1:.

a koeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu ~(t) = k / t 2 • Nakon atvaranja ventila nivo vade u rezervoaru spustio seza . I. dobija se visina opadanja nivoa za vreme otvaranja ventila I ]2 /C"cT2+k-5) . Odrediti koliko jevreme otvaranja ventila? Poznate velicine su: d. h. a.E: Vreme otvaranja ventilaje "lie ~ { a2V2g {1.~.Jh+ H -.7-14. Poznate su sledece velicine: D.(1.Jh+H -ho )· 2g I d Iz ovog resenja.1e /~ Slika P.[Ch+2R)5J2 . i za z. .Jcp +k -5) = c d 2~ (.Jh+2R-t. ~ u' A. cDo pa ce kolicina vade koja istekne 1Z rezervoara za vreme otvaranja ventila biti V = hoD. Do. nakon integraljenja u granicama.Jh+H- 2J2i u h EMV d. za t. D)T+(~R +Sk +~+A.(h+R)[ (h+ 2R)312 _ (h+2R_a)3J2] _1.2.'Jt / 4. k. pri cemu je konstanta c = ~u + Ich I d + 1.fii-Fz cije reSenje. 1e. . Kada je sfemi rezervoar pun tada je elektromotorni ventil (EMV') zatvoren. od h+H do h+H-ho' glasi: lC. RESENJ.J"r'~k' RESENJ.Jh+2R-. D 2 1t posle razdvajanja promenljivih dobija se diferencija'na jednacina 2 t dt Do iz '/ct 2 +k =.) d r 2 J2i}2 8cg. L. Iz jednaCine isticanj a t) .252 Kvazistacionarna isticanja H EMV koeficijent trenja ima konstantnu vrednost. R.Jk _k}1/2./2 gz / c + ~ C . L v~ 1 v2 gz = (Su +A.Ch+2R-a)5/2]8~ 3 5 -h(h+2R)(. ho=h+H-l. T.od 0 do T.d+ l)T h i c jednaCine kontinuiteta za racvu Vo = 2Vl' i uvodenjem konstante = 4( ~) \~u + A ~) +~R +~k + Ie ~ + 1.J dV = 2V(z. t) = d 41t .2d 2 -. k.t)dt = --1-dz. d. h. dobija se protok vode kroz jednu od sime2 tricnih grana V(z. Pri otvaranju EMV voda istice u atmosferu.E: Koriscenjem Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 0-1 .7-14 T= ProD/em 2. If.

kroz mali otvor na poklopcu suda. d. cija se stiilljivost zanernaruje. H 0.2R) ] dz.Pri praZujenju suda okolni vazduh ustrujavau sud. Prime- nom diferencijalne jednaCine isticanja dV == V(z)dt== ~r2rcdz. dobija se diferencijal vremena dl == - l:~. Integraljenjem u granicarna od h+2R do h. Na dnu rezervoara povrSine A i vi sine Ii napunjenog vodom nalazi se mali otvor koeficijenta protoka Il i povrsine ao' koji je zatvoren dijafragmom.7 - h(h.15.P. h.al' Pl.7. dobija se vrerne praZnjenja sfernog rezervoara . 4 2 Iz dobijenog izraza sledi da je protok linearna funkcija od koordinate z. Poznate veliCine su: Slika P.l[ 2(/1 + R) - . dobijene iz Pitagorine teoreme za srafirani trougao. u trenutku T.2. Sve lokalne ::>tpore i kineticku energiju struje zanemari ti. 7-16b). i uvrstavanjem veze r2 == 2Ch+R)z_Z2 -h(h+2R). U nekom trenutku vremena dijafragma poCinje da se otvara tako da se povrsina otvora menja linearno sa vrernenorn. D.2.KvazistaCionarna isticanja 253 Problem 2.7-16a) i b) cilindricnokonusnog rezervoara (sLP.Pa. jednak zapreminskorn protoku vode. dijafragma potpuno otvori. Rezervoar se prazni kroz prrlst cevovod. d rcg VC z)==128vl z . Poznate velicine su: R. u kome ulje struji laminarno. cija je povrsina aI' i koeficijent protoka Ill' Pri tome je zaprerninski protok vazduha.P.7-15 aO . I. H.7-16 RESENJE: a) 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe O~l: gz == ?v~T' uVrStavanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A== 64v / vd. odreduje se protok ulja .7-16. T RESENJE Problem 2.\1.2. Odrediti visinu tecnosti u sudu u trenutku kada se . D z Ii b) Slika P.H. Odrediti vreme praznjenja: a) sfern)g (sl.2. Dijafragrna se potpuno otvori.A.

h d gHo pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti T = T1 + T2 . R = 0..62.7.5m. 1 7 . ' . . H = 0.2.lnh+2RJ. dobija se T. (z) +V2 (Z)]dt1 == --4.4m.2.5m. i cl) polusfernim dnom.7-17 RESENJE: a) Vreme prainjenja sastoji se od dva vremenska periocla. ito: prvog periocla koji se oclnosi na praznjenje cilindricnog dela rezervoara kroz dva otvora na razliCitim visinama sa protocima . d 2n · · [V.254 Kvazistacionarna isticanja d fJ .J2g +1. . T= 12~vl[2R(h+R)_h(h+2R).dz . Ro == 0. (z):= fl4~2g(z-h) i drugog vremenskog periocla koji se odnosi na praznjenje cilindricnopoluelipsoidnog dela rezervoara kroz jedan otvor sa protokom 4 Primenom diferellcijalne jedllaCine isticanja za prvi vremenski period V2 (y) = fl--J2gy . d 2 rc V. h = 1m.• = D2. 32vlD 2 1 2 2 h+Ho T2 = 4 2 (-2 Ho -hIio +h 1n-.fii h 3 fld2hfli . NaCi vremena praznjenja cilindricnih rezervoara (s1. t~O a) b) c) d) Slika P. d = 20mm. . P. Dati su podaci: D = 1m. i to: vremena praznjenja cilindricnog dela 32v/D2 h+Ho+H ~ = d 4 g In I1+ H 0 ' i vremena praznjenja konusnog dela .-Jz-h)dz== 2 D [(h+H)3/2_ h 3/2_ H 3/2] =2935s. h b) Vreme prainjenja cilindricno-konusnog rezervoara sastoji se od dva vremena.17. Problem 2. Posle racionaljenja poclintegralne funkcije. fld 2h. c) konusnim dnom.7-17) sa: a) poluelipsoidnim dnom.) . b) cilindricnim dnom.~L = 0. 5"+H h dz -Jz-h fJ. sledi: 2 · T:= 2 DJh+H(1. D21f.d2.

5s. p. koja se dobija iz jednacine tavnoteZe sila G + cXo = PmOA. c) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a).H. G. Odrediti vr~me spuStanja klipa do nivoa slobodlle povrsi tecnosti.5 s. i iznosi Xo = (PmOA . i visinskom razlilcom izmedu nivoa tecnosti h = P rnO / pg. Sa gornje strane klipa nalazi se opruga krutosti c.4s. poluprecnik r je odreden izrazom r2:::(Rlh)2(h 2 _y2). 2 z 16 Z In"'- - T=7. Tz =15 fld 2 Tz = 2 2 /ii pa je ukupno vreme praznjenja rezervoara T =7. tada vazduh istice u atmosferu. pri cemu je A = DZrc 14. ito: staticlcom deformacijom opruge.J2i Sh[ (4) 0 2 -R 2 R 2 2JdY +(/i) y 2 JY::: 5 (5D -16R fld2 Iii 2 2 ) r. promenljiva . d) SprovodeCi postupalc proracuna vremena praznjenja rezervoara kao i u zadatku pod a).2.65. dok je drugi vremenski period /'Jii(D -4R )Jh =655. Problem 2. Wi 2g Ukupno vreme praznjenja rezervoara T = 7.5s.7-18 b) .7-JlJt U fiksnom hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip teiine G.. Cilindar je jednim svojim krajem potopljen u tecnost gustine p. dobija se 2 '[. C.po' fl. i menja se po zakonu 2 2 A(y):::D rc/4-r rc: 1z jednacine elipse: (rIR)2+(ylh)2::: 1. +T2 ::: 1143..15. Poznate veliCille su: D. Tz = fl d2 Jii(D -SRo )v Ro=2)7.G) Ie. dok je drugi vremenski period: 14 D2 Jh =849.KvazistaCionarna isficanja 255 U drugom vremenskom periodu povrSina poprecnog presekana visini trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru je· .Pmo' RESEN1E: Pocetno stanje 0 ravnoteze odtedeno je sa dye veliCille. + T2 ::: 948. a. 1z diferencijalne jednacine isticanja: -A(y)dy::: V(y)dt2' nakon integraljenja dobija se 4 T2 ::: fld 2 D . "h = 888. Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T::: 7.s. + T2 = 1182 s. a drugim je otvoten premaatmosferi. U ptoizvoljnom a) Slika P. b) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a). +Tz =613s ._2 D [(H+R)3/2_ R 3/2_ H 3/2]-3555 1-3fld 2R oJii 0 0 . Kada se u klipu otvoti ventil koeficijenta protoka fli povrsine pOpteCllog preseka a.

Rezervoar Vlsme h i slozenog oblika povrsine poprecno g preseka. D.2. 3/7 3!7] T=3 C d) 0. 1z diferencijalne jedna- f dr:' == ( D)2 1MH dz. P. Opruga krutosti c ima staticku deformaciju ZOo Odrediti vreme praznjenja hidrocilindra ako je trenje u cevi: a) laminarno i b) Blazijusovo. a zatim njegovim integraljenjem. Hidrocilindar se prazni kroz dugacki prosti cevovod pod dejstvom sile teZine kEpa G i sile opruge.A) B+h 2 b) Uvrstavanjem koeficijenta Blazijusovog trenja (izraz (2. Kineticku energiju struje i sve lokalne otpore zanemariti. dobija se 7 D 2[ 2 (d d C J-417[ . <J- c 1=0 I=t -=::: =- G RESENJE: Postavljanjem jednacine ravnotete sila za proizvoljni polozaj klipa pA = G+c[zo -(h +H -z)]. prazni se kroz cevovod za koji je po:z."IIPmo -c(H-h0 )IAj • . l. uVrStavanjem izraza za protok i integraljenjem dobijene diferencijalne jednaCine./ Vz -VPmo .sledi izraz za trazeno vreme T-~ Vl H-I". h.[ c.7-19 pri cemu su konstante A (1) c+p Cine isticanja dV == Vdt.2.1. gA .3164 V~T(l+ pgA) CB+h+H) -CB+h) .W~2Pm 1 po.7~18b). doblja se T= 32ylD In B+h+H 4 d g(1+ P. protok vazduha je V = J. dobija se brzina strujanja v. dobija se vreme praznjenja cilindra T == =-4- D2n i B= G+c(zo -h-1-l) .nata vrednost ekvivalentIlOg koeficijenta hidraulicke karakteristike Ke ~ . i iznosi Pm==PmO-cxIA.7-20. c. H. G. 1 J h d2 . Poznate veliCine su: d.32» u izraz (1). IIII -D H Zo z t=T i Bernulijeve jednaCine za trenutni nivo ispod klipa i izlazni presek cevi l v2 p+pgz== PA <r-==9 ~ V(z) d.zo' Y. Uvrstavanjem brzine v u izraz (2). ProIJlem 2. Problem 2. . dobija se proizvod ----2 d c AV == 2gT(1+ pgA)(B+z) Stika P.256 Kvazistacionarna isticanja trenutku vremena (s1. odrediti iz· jednaCine ravnoteZe sila G+c(XO-x)=PmA. dobice se izraz za brzinu strujanja v. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja Adx == f/dt.7-19. FP:fD - r- lin dx _ 2A2 I _ IA . Zamenom novodobijenog izraza za brzinu v u izraz (2) i njegovim integraljenjem.~ Precnik cevi kroz koju se vrsi . Promenljivi natpritisak vazduha moze Se .IInc vPmo cx r- !p. V d T h (2) V a) Kada se za laminarno strujanje u izraz (1) uvrsti· koeficijent trenja A= 641 Re = My I vd .

z J.2. T= 1 J.rJ r == 3 .z o.J6z(~lSZ-X2. 2g 0 0 .7.w. cije je resenje y = 3.7.. .J.['6z koja predstavlja jednacinu presecne hive izmedu povrSi F j i F2 • Kako se jednacine povrsi }<~ i F2 mogu napisati u oblicima y == ~ 15z . Kada se vrsi kvazistacionarno preticanje tei<:')0sti uspojenirn sudbvima (..fzdz2/J. avo resenje daje jednaCinu x ==.povrsina poprecnog preseka cevi.2. k 2 0 H + 2. llfu '.fzdz== 0 0 h 271 r d h 271 0 .lz fdf h .LaJ2i· fii 3/2 b) Iz jednaCina povrSi F j i F2 dobija se kvadratna jednaCina y2 +2y. i imajuCi u vidu da je povrsina poprecnog preseka rezervoara na trenutnom nivou promenljiva..l == 1/ aJ2Ke 2 u kome je a = d n/4 ..z"'..J2i 04(:c) ..: se polarne koordinate r i cp (x=rcoscp i y==rsincp).. Koriste6i izaz (2.2) tada je protok tecnosti na osnovu Bernulijeve jednaCine za trenutne nivoe tecnosti u rezervoarima odreden izrazom .J2ii 0 Sef frdrdcp)~·== __1_f... Zamenom ove jednaCine u izraz (1) sledi: T= 1 fla.La..lz -15z == 0.Jz to njihovom zamenom u izraz (1) sledi T== 1 ~J[2f. 2 z .Jz.Lafii 0 2 == 1 1 1 271: IS' nh [cp-2coscp+")(CP--2 sin2cp)] .x 2 i y == xi 12.7..2. KVaJ!. ..J2i 0 f A~) dz= h 1 dxdy)!£..7-20 ' RESENJE.la2g 1[-2 (xJlsz-X x~)dxlJd:-== ~La 2g 0 0 .-). sa kojima se dobijajednaCina kardioide r==J.a..J2i('\I6 +lSarcslll.-:12. x x3 dz21 D ' .3).(l+sincp).)h • S "JlSz 6. Odl'editi vreme praznjenja rezervoara.Jz J..z J.4) koeficijent protoka je f. ako tecnost ispunjava zapreminu: a) opisanu funkcijom: (x 2 + y2 )(x 2 + y2 _ 2Y. 2 3/2 +15zarcslll r::-::.Kvazistacionarnaisficanja 257 prainjenje je d. dobija se izraz za vreme praznjenja (1) -J z a) Zbog jednostavllosti resavanja integrala uvod\.lG 2g .Prema izrazu (2.l[f(l+sincp)2d(p].znstadoIDl3Ir'IDlO pril'!ticaIDlje teclll®sii UIl spojenim sUIldovima Pod preticanjem se podrazumeva strujanje fluida izrnedjuspojenih sud ova.lz) _ zx 2 = 0 b) izmedu povrsi Fj : x 2 + / == 15z F2 : x == 2y-Jz.y/ a) b) Slika P.7. 1.

~P]-P1 V(z) = W-·· 2g(z+--") .... !-lo = 0..1) primenjena za slucaj preticanja glasi V(z)dl == -A] (z)dz] == Az (z)dz z . Nakon otvarallja ventila. " " .. A.... jer u vazdusnom prostoru suda A vlada potpritisakp".. 1= Sm.... 4 pg pn cemu su: !-l koeficijent protoka cevovoda kroz koji se obavlja preticanje. Su =0... i glasi z == z] .....7-21 RESENJE: Otvaranjem ventila V sud A se prazni. h T = 24 r..2S8 Kvazistacionarna isticanja ..2... Ta veza sledi sa s1.7.. Diferencijalna jednacina isticanja (2. ..7.'.Po H l. " . Dati su podaci: d = 50mm. A] == 1 m .. primenom diferencijaine jednaCine (2.. a diferencijali zapremina od koordinata z] i zz. ~~~~do.. te se na osnovu (2.. A2 == 2 m 2 .... (2..2 Konacrio.. .....5) i njenim integraljelljem u granicama od hT do ho dobija se vreme zauzimanja llovOg ravnotdnog poIozaja ...d. " .. to ove dye koordinate treba izraziti u funkciji od z.. do = 2mm.62........ Po == 1. 2....".. ustrujavallje je mogllee..Odrediti vreme za koje se nivoi 2 vode izjedllace. dz o Slika 2. Sudovi A i 13 spojeni su sa cevi precnika d..... 2.7.......... ..7...7. ". voda pretice iz suda A u sud 13. == 0. " V a) A AI u A2 B ..A... (2... p] i P2 apsolutni pritisci koji u opstem slucaju zavise od koordinate z.5) dobija dz] == A 2 dz / (A] + A 2 ).. Z rastojanje izmedu trenutnih nivoa i.. a tom prililcom U oslobodjeni prostor suda A ustrujava olcolni vazduh protokom Ti'o.. b) Siika P. "" ..7.. Sv == 2.I2g I "r A (z)+A 2 ijz+ Pl~t (z) j J Aj(z)Az(z) • dz . Postavljanjem .7..Z2' odnosno u diferencijalnom obliku dz = dz] -dz 2 .7-21.. pri tome vazduh ustrujava u sud A kroz mali otvor precnika do koji se nalazi na poklopcu suda..2kg/ m 3 .. H = 2m...02...!-ld 7f...5) Kako protok zavisi od koordinate z.6) ProDlem 2. d27f.5. avo.. ""....... ....

V ==f.U poeetnorn trenutkll razlika izmedu nivoa vode u sudovima je h = 1m. to zapreminski protoci vode i vazduha moraju biti isti (V = Vo)' Iz ove jednakasti sledi veza pg Pv = 2 z. treba naCi vezu izmedu koordinata z]. u kome je koeficijent protoka fl:: (su +sv + A:~+ 1) -]12 := .d2 Problem 2. dobija se . d rc I 2 0. slede protoci V.03. Sudovi A i B spojeni su cevima.-4-v2g(z. Sv2 :::. glasi: -A] dZ j == A2 dz 2 =V(z) dt.Jlj =7588s.==fl1a]~2gz pri cemu su koeficijenti protoka . I:=: 2m..cijaA lnu jednacinu praZnjenja rezervoara A i integraljenjem novodobijene diferencijalne jednacine. A:::. Sv] := 2. dobija se vreme izjednaeavanja nivoa . .)2 2 fld 4 vZ. Zamenom ove veze u diferen. a 0 cernu je vee bilo reci u Odeljku 2. S druge strane protok vazduha je Va = flo (dgrc 14) J2 Pv 1 Po' S obzirom da u vodom oslobodenu zapreminu sud a A ustrujava vazduh. 2) ··fl d 2 . 3.Lz a2 J2gz.· a) Postavljanjem Bernulijevih jednaCina za nivoe 0-1.1J2gp. Da bi se ova diferencijalna jednaCina reilila. h:= 1m. tako da vreme izjednaeavanja nivoa bude duplokrace sa novim precnikom spojne cevi. KoristeCi geometrijsku vezu izrnedu koordinata z=z]-ZZ' i jednakost zaprernina: -Ajdz] ==A zdz 2 . 0. Sk := 0.Pv I pg) . b) U slucaju da je venti! V2 zatvoren odrediti preenik cevi Do'u granisa ventilom VI.2.5. I+L(flo d2O )2 Po fld Uvrstavanjem nadene veze u izraz za protok vade. Dati su podaci: A1 = 1m2. a) Odrediti vreme izjednacavanja nivoa. odnosno punjenja rezervoara B prema (2. d = 25mm.7.5.-----. Sll == 0. RESENJE. CP Po 1 l+L(ilo d. dobija se traZena veza izmedu koordinata dz] = A/Az dz. I Diferencijalna jednaeina prainjenja rezervoara A.5). Istovrememin otvaranjem ventila VI i V2 voda pretice iz suda A u sud B. d~rc V(z):= flo-. D =50mm.p iJ.4264.Kvazistacionarna isticanjtl Bernulijeve jednaeine za nivoe teenosti u sudovimaA i B u proizvoljnom trenutku vremena dobija se izraz za protok vode V = IJ.--- T AA a d ] 2 A] +A z fiV(z) J-.7-22. Zz i z.7. A2 :=: 2m2. L == 5m._Z-= flod~rcJ2i (A] ] 2 +A 8 AA PO+(~)2 . 2 .

d+ 1)- =0.Svl' /C. I. = D5n 12. ~ )_1 Z2 b) Slika P. Koristeci uslov zadatka [*=TI2 dobija se novi precnik cevi Do =V4(F]d 2 +F2D2)2[/cl+«(. i geometrijske relacije Z = Zj .a.343./.Sv.7.~ 1.. L.5). _ -_ _ _ w _ _ _ _ .7-23.tako da protok vode za vreme isticanja iz rezervoara B bude konstantan. A.~ =(Su +S1'] +/c ~o +1)-1/2 i fl. +V2 )dt = -Ajdz j =A2 dz 2 • lz jednakosti zapremina-Aldz j = Azdzz . dok su povrsine poprecnih preseka a j = d 2 rc / 4 i a 2 == D 2 rc /4. A\ koeficijenta protoka . s". Odrediti: a) napor pumpe.-. = 0..d. I. Diferencijalna jednaCina preticanja prema (2.7-22 b) Nakon zatvaranja ventila V2.. i povecanjem precnika cevi sa d na Do. rezetvaarima izjednace.7-23 voV . P B It A2 Ho RESENJE Nakon uvodenja: povdina:p()precnih preseka ___ Slika 2.8 s.. (1) Brojna vrednost iznosi: T = 342. " a) Jk L 2 =Jij /«A .1) odnosno (2. Kada se ova veza uvrsti u diferencijalnu jednaCinu preticanja vode posle integraljenja sledi T= A]A2 J~= ~ +V2 Aj +A2 h v 2 AjA2 (illaj +il2a2)1ii (A 1 +A2 ) fh.zz' sledi veza izmedu koordinata dz z =. Problem 2.2. Istovremenim otvaranjem svih ve. dobija se novo vreme izjednacavanja nivoa T* = fl.4mm gde je brojna vrednost nadena metodom numerickeiteracije.: I ] =_ ___ - j dZ2 A 11 AI .417. 11 -r'~:-~~~I: '1:1'__ '''-----------B Zj ::. L -1/2 =0. d.::... "L. h I".7. \1 d.fh 2) . i b) vreme za koje se nivai vade u \7.(Al~~12) dz./. H A II A lU ""'~ ~v~ V / tC\ L:7"'LA'/..s1'o.ntila poCinje isticanje tecnosti iz rezervoara A i B." +SVl+1)DO] = 68..A vl A2 k V2 LD. . pri cemu je a. novi koeficijenti protoka iznose fl.260 Kvazistacionarna isticanja I j/2 il2 =(Su +2~k +S1'2 +/c D+1) FI =(Su +SVI +/c. Poznate veliCine su: A]> A2 ' Eo.do. Iii (AI +A A1A2.d j . H. Na osnovu'izr~a (1).J>.... glasi: CV.. p.

7-24 opisuje x koordinata.2.. Iz Bernulijeve jednaCine. fl= ~(. Aodx = Vex) dt. Hidraulicni cilindar i hidniulicni akuinulator spojeni su sa cevi precnika d i duzine l. U hidraulickom akumulatoru nalazi se opruga krutosti c.U+C.7-25. C FAo ' . ulja kroz spojnu cev i punjenje akumulatora uljem. i Illi1.vo +A:~+l. D..ln .Kvazis(acioncwlw lsticanja . / 4 i 11= pv .c. Gl'Gz' l. Problem 2. Poznate veliGine su: dA. postavljene za preseke opi. Ova pomeranje Slika P.Vl +A*+l.sane trenutnim polozajima klipova F c(xo +x) --"'D-r~· ===-==i=+==== I v2 +PA d2 o zamenjivanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A=64/Re.krecu klipovi tetine G1 i Gz spojeni su slozenim cevovodom prikazanim na sLP2.[if.Sk'(. fl .(.0Zenjem sa d 2 n 14.Ij. d 41f.::: ~C. 1 floa o 2 gde je z trenutna visinska razlika izmedu nivoa vade u rezervoarima i .. Diferencijalna jednaCina punjenja akumulatora glasi. fll a 1J2i . b) T==~_l-(JH -/ii. ·-D o '-'-'. h.. d. c. resenja se mogu napisati u sledeCimoblicima: '-) ) a) Yp==(flja )Ho-z]'g. \ I . koja je prethodno sabijena za xo' Kada na ldip hidro-cilindra deluje sila F=const tada ulje kroz cev struji laminarno. + k Problem 2.d 2.c. Nakon otvaranja ventila V naCi vreme zauzimanja novog ravnoteil1og polozaja.u+2tv +)'.R2. Zanemariti kineticku energiju struje i sve lokalne otpore.7-25./2' H.[jj +k).vZ. nastace strujanje .v.vl'C. V(z) = 128 11 1 Ao (cA -xo-x).. dobija se protok ulja . Hidro-cilindri u kojima mogu dase. xo' p. Ao:::: D~1f. = Ih I=T 1=0 RESENJE.A.· Usled dejstva sile F na ::==-=~==== klip hidrocilindra.u 1 1 1 1 +c.RPC. Do. Integraljenjem po x u granicama od 0 do H:::: hA I Ao' gde je H hodklipa hidro-akumulatora koji sledi iz jednakosti zapremina h A = H Ao' dobija se trazeno vreme I 128A~ 111 (FAo /cA)":"'xo T= d4nc In(FAolcA)-Xo":"h{AIAo ). 261 flo == ~c. A A pri cemu su konstante A :::: D 2 n /4.dinamicka viskoznost. To punjenje akumulatora uljem prouzrokuje pomeranje klipa.7-241. I. Poznate velicine su: F. v. Odrediti vremeza koje ce klip da se pomeri za hod h. -k. A j .A2 .-1-+1 ' i konstante k = ~o :0 Fa.

U tom polozpju je klip HC2 iznad klipa HC].a.+Sk +A.d2 . P. Klipovi mogu. Odrediti vreme za koje ce klipovi pod dejstvom sile F zauzeti novi ravnoteZni polozaj. P. REfENJE' TraZeno vreme je .fJ. Odrediti vreme zauzimanja novog ravnoteznog polozaja. U polozaju prikazanom na s1.Dl'D2 . Cilindri su medusobno razdvojeni pregradom u kojojse nalazi mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka fl.Sk .~: +1)(~~)2 .d].7-26 klipovi u hldrocilindrima pod dejstvom sile F miruju. C. Problem 2.D.Go. Po prestanku dejstva sile F l1astaje preticanje iz HC] u HC]. Poznate veliCine su: GI'G2 .7-27.ho. p.2.Ho. da se beeu bez trenja.l2' F.G. Hidraulicki amortizer prikazan na sl. tad a ce nastati preticanje ulja iz manjeg u veti cilindar.S' R. u cilindrima precnika D. p.F.2.2.2.2.7-27 Problem 2.l].[ii Al + A2 ] 2 H+-(-I __ 2) pg Al A2 SHka P.262 Kvazistacionarna isticanja RESENJE' Vreme zauzimanja novog ravnoteZnog poloZaja je 8 AA l'G G ~ld gde je koeficijent protoka T= 2 TC.7-26..7-26 Slika P.. ~u . i Do.7-25 Slika P.A. Kada na gornji klip deluje sila F.E:SENfE· ~= 1 S" +Sk +sv +A~~+(I.7-27nalazi se u stanju mirovanja. Poznate velicine su: Do.sv. Sa donje strane veceg cilindra nalazi se opruga krutosti c.

7-28.1E: Stika P. x= A 2A (h 2 -z). A A a povrsine klipova su Ao = D. Zapremine tecnosti u cevi.zi' (i=I. natpritisak iznad tecnosti menja se linearno sa visinom tecnosti u njemu. I (1) Iz jednacine zaprerninskog biIansa A2h2 = Ajx+AZ(x+z) dobija se veza izmedu koordinata A . 1+ Z (2) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 2. definitivno. natpritisak biti odreden izrazom Pm = P.Sk .2.pgA· ' pri cemu hod manjeg klipa iznosi A 1 h= A A ·F. P. hI = 0. pgA A . Pm = Pmo) dobija se konstanta k = Pmo / hI' pa ce. Poznate veliCine su: Ai .AO)h _) F ] pgA . P.o (x+hr ). u kome natpritisak u prostoru iznad tecnosti raste linearno sa trenutnom visinom nivoa tecnosti. Odrediti vreme uspostavljanja novog ravnoteznog stanja u sistemu. .s".rc / 4 i A = D 2rc /4. tj.7-28a).2. pri koriscenju zaprerninskog bilansa.2). mogu da se zanemare. odnosno Pm =k(x+hl)' Koristeci pocetne uslove (x=O.J2i (1 + P.2.A -. Problem 2. Ao pgA(l-----'L)+c----'L . PmO' Su . U toku punjenja rezervoara A. 2 a) k v RESEN. PosIe otvaranja ventila V poCinje preticanje tecnosti lz otvorenog rezervoara B u zatvoreni rezervoar A. T= 1-W.hi' dp \. Napomena: Tecnosti se ne mesaju. Dva velika rezervoara A i B (s1.7-28b. Kada je rezervoar A prazan.:. tada je natpritisak u njemu PmO =0. sa konstantnim povrsinama poprecnih preseka Al i A z ' spojena su sa cevi promenljivog poprecnog preseka i napunjena su tecnostima gustiUa PI i P2 do visina hI i h2 .7-28 Otvaranjem ventiIa V nastace pretisanje tecnostigustine P2 iz rezervoara B ka rezervoaru A. Tada ce u proizvoljnom trenutku vremeria polozaj sistema biti kao na s1.2 i 1-1 (koji se nalaze u tecnosti gustine P2)' koja glasi .~O) 2Ao 1 [JL-(l+_C_.KvazistaCionarna isticanja 263.

Kako protok zavisi od koordinate z. iIi visinska razlika izmedu nivoa slobodnih povrsi tecnosti u sudu ivan njega za slucaj podvodnog preticanja (s1. P2g(A1 + A2 ) P2 P2gh1 A1 + A2 .7. gde je z visinska razlika izmedu nivoa slobodne povrsi okolne tecnosti i mvoa otvera kroz koji se vrili punjenje suda (s1.u+S. jednaCine zapreminskog bilansa A2h2 == Alh + A2H . Za razmatrani slucaj diferencijalna jednaCina (2.3.-= (Aj+A2)lld21t 2g +A A] A? - 4 8 2 )llad 2 1t 2 2 h2 fii[~ah. Kvazistac[(J>narlfRO isticanje prn tOllljenju iii iZlI":ll1njsnjn s1lI.- Primenom.1) ima oblik A(y)dy == V(z)dt. A2 PmO lh1 +P2g(1+il] IA 2 ) Konacna.(d) ] +(sv +l. tada na osnovu (2.2.7.2.--.PIgh] .-b-. I _ '2 V. uz koris6enje diferencijahlOg oblika veze (2). a diferencijal zapremine od koordinate y koja govori 0 trenutnoj napunjenosti sucla. .7.l== { Su +Sk +AT+[l.7..k +A1 Ci+1)(d) 2] ] 1 dobi6e se izraz za pratok tecnosti V(z):::: f. i koeficijenta protoka 12 d2 2 2 11 d2 4}-]/2 f.Pmo H-h==h2 . to izmedu ovih koordinata treba naCi vezu.ja(H-h)-bl 2g L.31a).la~2gz. uvodenjem kanstanti 2 A a == 1+ PmO 2 b =llhl + Pmo (h1 + .\:+A2d2)T+ (v 2 - VI )2 2· +(Sv+S!c+AI~+1)2J 'I v{ l uz koris6enje: veze izmedu brzina v]:::: (d 2 I d l )2V2 dobijene iz odgovarajuce jednaCine kontinuiteta (~ :::: V ) i izraza (2) i (3). dobija se vreme zauzimanja novog ravl1otdl1og polozaja T=dz Iii Hf-h <Jaz-b (AA]A2 r---. .3) tone puneCi se kroz mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka 1-1-. P2gZ=:Pm+PIghl+P2l(l.3b).264 Kvazistacionarna isticanja . d.l7vaz-b .7.2) vazi izraz za protok ~/(z):::. iz diferencijalne jednacine preticanja A 1dx:::: V(z)dt.«li@va Kada atvoreni sud tdine G (s1.7.: f.1t . 1 2. A2 ho ). i izraza (1) u kome se uvrstava x:::: h + h]> dobice se visinska razlika A] +A2 P2gh2 . za kraj~ie ravnotezno stanje..2.

z) (2. l?ESENJE: Iz slicnosti trouglova D I h ::: do I ho = d / (z + ho ) ::: 2x / y. (3) Sada se lako iz izraza (2) i diferencijalnog oblika izraza (3) dobija vreme tonjenja konusnog suda x2 rc 1C D T= Y)Jfl.J2".Kvazistacionarna isticanja 265 Ta jednoznacna veza se dobija iz jedl1ac'il1e kvazistaticke ramotde sIf4 koja za proizvoljni vremenski trenutak glasi G+pgV(y)::: pgV(y.29* treba naCi dopunsku vezu izmedu koordinata. o pgr:: D a) 1 d5 n . Poznate velicine su: D.zapremina koja odreduje silu potiska. B. Sud tankih zidova.7. ~(x) y (2) u kome je pratok V(z) = lla. 1C D 2 ~ 2 4 2 dZ=lOafLJ2i(r. Kada se na mestu A koje se nalazi na nivou slobodne povrsi probusi otvor povrsine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fL sud tone.7) gde su: V(y) . ako je sud ablika: a) konusa. .---h = 3 12G (!!.J2gz. dobija se izraz T= JV(z) dy . U trenutku kada je sud potonuo nivo vode u sudu je ispod nivoa otvora A. b) Za reSavanje integrala (2) Slika P.. Ta veza sledi iz uslova kvazistacionarne hidrodinarnicke ravnoteze sila 1 2 1 d 2n . b) prizme sirine B. i korscenjem veza (1) dobija oblik /::: CZ+ho)3 -h. pri cemu je koordinata z trenutna visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi tecnosti i nivoa otvoraA. a. J.z) .7-29.7. d=h(z+h o ). G. tdine G.. (stabilno) pliva na vodi. Sve napred receno vaZi i za sudove kaji izranjaju iz tecnosti. G+pg"3 x n y = pg"3-4-(z+ho). h. a) Gaz suda u pocetnom D trenutku ravnoteZe adreduje se iz llslova jednakosti sila: G = pg3"-4-hO' 1 posredstvom h veze (1) iznosi .) \ \ f z"}"" (h o +z)2 () .. Problem 2. Odrediti vreme tanjenja.. Radi jednostavnosti crtanja to se moze uraditii tako lito se na slici sud fiksira a menjaju se polozaji nivoa tecnosti.trenutna zapremina tecnosti u sudu i V lY.fii.-)2 .2.dY ::: 2a fJ. slede veze D D ID (1) do =hho . x=Zh Y · Iz diferencijalne jednaCine punjenja suda A(x)dy '. p.) "h-ho (4ho +Ihho +h ) * U slucajevima izranjanja i/ili tonjenja sudova veoma cesto je potrebno nacrtati sud u viSe uzastopnih polozaja. fL./r.V(z)dt.

i T3 .2.a~2gz2 dtz .7~30b-d.2. fl. a) fl·a b) c) d) Slika P.3).a~2gz1 dt 1 ' A1 2 ::: fl.25) + pgA2 (5 + x3 . potrebno je naci ~eze izmedu koordinata xii Z i' (j=1.av2gz p. 8.a~2gz3 dt3 . ito: ~ .vremena tOIljenja do spoljne ivice dela suda precnika Do. G+pgA 1x 2 = pgAOhJ +pgA3(5+x2 +Z2 -hI) .1. G + pgA1 (h1 . P. Odrediti vreme za koje ce sud potonuti. D1 ' D2 ' D3.vremena punjenja preostalog dela cilindra precnika D1 napuni.2.7-30. dobija se gaz suda ho::: ~P~C..2. a. h1 ' h2.266 Kvazistacionarna isticanja b) 1z uslova hidrostaticke ravnoteie sila u pocetnom . Ove veze sledeiz jednaCina levazistacionarnih hidrodinamickih ravnoteza sila G+pgA1 x1 ::: pgAo(5+X1 +Z1) .Azdx 3 == fl.vremena punjenja dela cilindra precnika D2 . G.ah"\l2g II-rho -----y=-dz Z 2 3 0 'liZ DB r.trenutku vremena G::: pgtdoBho. Poznate veliCine su: Do. i iznosi / ::: (z+h O )2 -h~ T= y 2xBdy DB ho + r. i glase: . za koje se sarno dec unutrasnjeg prostora cilindra precnika D].3). p. sud tone.B' Dopunska veza izmedu koordinata dobija se iz uslova kvazistacionarne hidrodinamicke ravnoteze sila 1 1 G+pg2"2xBy= pg2"dB(z+ho ) i posredstvom izraza (1) ima obhk (4) Vreme tonjenja suda prizmaticnog oblika dobija se iz izraza (2) u kome treba uvrstiti diferencijalni obHk izraza (4).hJ + 5) == pgAOhl + pgA3 (8 + x 3+ Z3 . Otvaranjem malog otvora na dnu suda povdine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fl. do potpunog potapanja suda.7-30 RESENJE: Radi kraceg pisanja u toku izrade zadatka uvesce se oznake za povrsine poprecnih preseka Ai ::: Di21( / 4 (i=O. Cilindricni sud tezine G promenljivog popl'ecnog preseka po visini pliva na vodi. i iznosi ho ::: G /pgAo' Vreme tonjenja suda sastoji se od tri vremenska perioda.h1 ) koje su postavljene za polozaje sa s1. Diferencijalne jednaCine punjenjiisudau pojedinim vremenskim periodima glase A 1 1 ::: fl. dx dx Za resavanje ovih diferencijalnih jednaCina.redosledno.::-::: r:::-f p. i koriscenjemveze (1).:-z~(2ho+h)vh-ho' p. T2 . Gaz suda u pocetnom stanju ravnotde dobija se iz jednakosti sila G::: pgAoho..av 2 gh Problem 2. a.

.Ul. r~1f'Zl'Z<'2iz=Z<'2iz===z:m vazduh u rezervoaru A.g 0 I }.atmosferskim pritiskom. G RESENJE: Traieno vreme iznosi SlikaP.\u.1-32.A s' p. Z3:::: H3 . Voda se ubacuje pomocu pumpe.28.5.1)h2 -(2T. ~ Au ~p RESENJE: x "" x . J..l.:.Ulfii (A -A 3 2 A2 A3 2 ./ h1) .H.:..podmornica oblika prizme. hI -0+ A x2 . 8 A A ~ A G As d.Au) As pgAs SlikaP.xI -0 Z2 =Tho A.~·--=.2. H 3 ::::T ho. A Ii A. A.la'li Lg j 3 ~:::: J.Sk' sv. sto se postize ubacivanjem vode u rezervoar A.----·~ ~ ~ precnika d.:::: r. Da bi podmornica zaronila potrel:?noje povecati tezinu.A ) (""Ii H2 -" H1 ). o 3 3 3 Ao Al A2 Ao· f2(A I -A2 ) l A3 -A2 z3 =Tho +(T-T-T+ 1)h l A +lJo. ~~. 2 2 2 2 Ao Uvrstavanjem diferencijalnih veza izmedu koordinata Xii z j u diferencijalne jednaCine punjenja suda.~ ) ('\IH2 ~'.31 Pro/Hem 2.1-.A ) (. Unutrasnja povrSina dna suda je All a ' spoljasnja As' Kada se na dnu suda probusi otvor G. k pod konstantnim .°A I hl -(2-:i-.. X 3 • 3 3 3 3 267 ZI :::: -l 3 3 Iz ovih veza.A hj -(T.A1 A3 Aj . koja radi sa konstantnim naporom Yp' Smatrati da je. h.'. koristeCi granicne uslove na krajevima pojedinih vremenskih period a Zj = HI' Xj =h j -H j -5.-:-2 (A..2. te njihovim integraljenjem sledi: 2 AoA1 r.1)5. Naci vreme za koje ce podmornica zaroniti. dliZine B.Su.::.. §~ ~~ Au .7-32 . Plovni objekat . Z2 :::: H2 ' x 2 = hj .Au. X3 =hl +h2 -H3 -8. I I 3 3 3 Ao . naCi vreme zauzimanja novog 13 ~ H ravnoteznog polozaja. napunjenje vodom do visine Hi pliva na vodi.~= r.d.h 2 Al A3 r. d.1)8. tezine G.ld nJ2i (As . H z = AOho.A.As .:Z--=--... H. Date Sil sledece veliCine: G. dobivaju se granice integraCije A A A A -A A H I = AOho-(Ao-l)hj-8./ ho . }.o.?H. Yp. pri punjenju rezervoara./H3)' Ukupno vreme tonjenja suda je T:::: 1\ +T2 +T3 • Problem 2.w 8 T= 2 II S (1-_u)H+8---. pliva na vodi.7.}.7.Kvazistqcionarnaisticanja Ao -A Ao Ao -A3 Al -A3 ho --A-..p. L.-:-2 (A .. Prizmaticni sud teZine G.r. B. Poznate su L d h sledece veliCine: G.

d.7-34 . '/h .62.. jer u komoru ustrujava voda. . 8. ProDlem 2. H. pri tome na dnu pravi otvor precnika d i koeficijenta protoka Il.I.. Debljina svih zidova je ista i iznosi 0= lOOmm..7-33 b) =-A H--gA . xI cemu su konstante A=ab Stika P. G Yp pri cemu je koeficijent protoka ~l= (Sli +2sv +2Sk +lvfi-+l)-1/2.k. NaCi vreme za kojece plovni objekat da potone. ito: r. Odrediti: a) vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozaja plovnog objekta.I.2...vremena podvodnog preticfmja.+lpg AAo JpgA -8 .av2g g --+--11-8) pgAs g .. Vreme potapanja plovnog objekta sastoji se od dva vremena. p. Nakon toga plovni objekat tone. projektil po gada plovni objekat probijajuCi ga sa obe strarte. RESENJE.~ =(a -28)(b -20).. . Plovni objekat tezine G. na dubini h=O. j. a natpritisak u komori menja se linearno sa visinom vode u komori (Pm = k· x). T= Q. k. b) do koje visine komora treba da se napuni vodom da bi plovni objekat potonuo? Poznate velicine su: a.Ipri Ao Ao 8 j.51__ Ii H B Slika P. U jednom trenutku projektil probija sarno dno plovnog objekta. o P 0 A G ProD/em 2.2. U unutrasnjosti plovnog objekta nalazi se komora napunjena vazduhom koji je pod atmosferskim pritiskom Pa' Debljina svih zidova je o. .7-33.. pri tome pravi otvore precnika d=lOOmm i koeficijenta protoka Il""O.. '/ .5m od nivoa vode. Ovim redom odrediCe se pomenuta vremena. G.d 2 n.vremena isticanja vode u atmosferu i T. U jednom trenutku.Gaz plovnog objekta. _.. G lid ~ .--(H +-'-h-8 j.268 Kvazistacionarna isticanja T= 2As ~ Yp ..7-34.J2i .. Prazan plovni objekat tezine G=500kN (duzine L=10m. dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze G = pgBLho' i iznosi: 110 = pg~L = 1274mm. sirine B=4m i visine H=4m) pliva na vodi. II pocetnom trenutku. r:.P a • RESENJEa) Vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozajaje !~ . dimenzija a x b x H pliva na vodi.I.'I///. b. ://.

Prvi vremenski period dobija se uvrstavanjem izraza (1). kada se u nju uvrsti da je x=h 2 i y = If -0-h 2 i ima vrednost BL . (6") I Gornja granica integracije h2 sledi iz jednacine (6).:.28)(L . jzraza (6) u diferencijalnu jednacinu (4). (2) Iz jednaCine hidrodinamicke ravnoteze sila u toku tonjenja G+pgCB-28)CL-25)y= pgBL(z+ho -h). Diferencijalna jednacina podvodnog preticanja glasi dV = 2f/2 dt 2 ::: (B . J n 2g h '" pri cemu je gornja granica integracije h1 dobijena iz jedllacine(3) kada se uvrsti z=h 1 i y = ho -h-5.z. T2 = f1. dobija se iz jednacine hidrodinamicke ravnoteze sila .Kvazis(acionarna isticanja Protok vode kroz jedan otvor je V= 269 .-r.25)(L . Diferencijalna jednaCina tonjenja glasi dV = 2Vdt j = (B-20)(L-25)dy.28)(L .26) (3) Z"" BL y+h. \ \ . h2 ::: If -5.. (5) 4 U izrazu (5) koordinata x predstavlja visinsku razliku izmedu nivoa slobodnih povdina van i unutar plovnog objekta. + 7...d 2nfii 5(B+L-25) ("hI --V h2) =947.28)y x -ho _ _s:_ U = pgBL(x + y +5) i glasi BL-(B-25)(L--'25) BL y. fl4~2gz . G:: pg(B .Bfi-g " d.28)dy (4) pri cemu je protok .-V2 = 1-l--'\I2gx .5 s == 26min4Ss. nakon cijeg integraljenja sledi Ii = fld n 2g . d 2n r. d 2n (1) pri cemu je koordinata z visinska razlika vode van plovnog objekta i nivoa otvora. Uvrstavanjem izraza (5) i diferencijalnog oblika.28)(L . fld :Bfi-gCfh: -Jh) =657. Veza izmedu koordinata x i y. = 1604. i diferencijalnog oblika izraza (3) u diferencijalnu jednacinu (2).25) .. i njenim integraljenjem u granicama ad h1 do h2' dabija sci BL (B-28)(L-20) r. odnosno CB .48. sledi veza izmedu koordinata: (B .(B-25)(L-25) (H -ho ) == 972mm.15 Ukupno vreme tonjenja plovnog objekta je T = r. hl= BL (ho-h-5)+h=1l27mm.

= 8 t Slika P.H -8)+h . Projektili RErENJE' Vreme punjenja plovnog objekta do nivoa prvog otvora je T=2 As [(b+H_h)312_H312_b312+h312j.7-35. fl.l. Au.-~-. napuni u unutrasnjosti plovnog objekta do nivoa prvog otvora.GJ2iCH -h) pri cernu je konstanta All G · b = . a.a. U jednom trenutku plovni objekat pogadaju dva projektila na dubinama h t--.l.2. NaCi vreme za koje ce voda da se.a .G i H.. As pgAs . ~ ------~~J h H ~ Au ~ 7/..270 Kvazistacionarna isticanja Problem 2. Poznate veliCine su: G.( .l. 3 J.A s ' j. pri tome praveCi dye rupe povrSine . H. %~ "~ t fl..!. p. Plovni objekat pliva na vodi.. 8. a i koeficijenta protoka j.7-35 prave otvore sarno u jednom bocnom zidu plovnog objekta. h.

.

.

na pr.dt iii (3.1)dobija se i element kolicine kretanja ~V 2dA· i d·.3. _I> I>~\ v.1 Za analizu treba tloeit! !contro!nu zapremintt V ispttnjenu .3. posmatrace se bilo koji ulazni presek i-i (s1.f/tttdom u kojoj se odigrava promena !coliCine kretanja. ii] poklapaju sa smerovima brzina Vi i Vi' S obzirom da ima n ulazrrihi promena koliCine kretanja stacionamog strujanja biti In I \ I izlaznih preseka. U tu svrhu posmatra se slozeni stmjni prostor s1.som i oznacen bilo koji ulazni..]1.1 koji predstavlja. u trenutku t. racvu sa n ulaznih i In izlaznih strujnih preseka. Ovaj presek se nakon promene vremena za dt pomeri u poloiaj i'-i ' koji se u odhosll na prethodni nalazi na rastojanju vidt i tom prilikom opise zapreminu dV. kontrolnu zapreminu. a sa j bilo !coji izlazni prese!c.1) pri cemu je iii art normale povrsi Ai' Na osnovu izr~a (3. a) \:=1 K t Vj =1 b) c) 1'v1.)i veictorabrzine to ce element kolicine kretanja biti: .=pdV.izlaznih preseka.j" ('1\.271 30 PlIUMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICJ!NE KRETANJA 3.ka. ogranicavaju sve cvrste povrsi slozenog strujnog prostora. siozelllie Jedan od najvaznijih tehnickih problema u primenjenoj mehanici fluid a je odredivanje sile reakcije koja je nastalausled proticanja fluida kroz neki strujni prostor. odnosno kontrolnu zapreminu Ii: Dakle. Za slozenusttujnu geometriju sa s1.1a uocava se zatvorena kontura K koja obuhvata siozeni strujni prostor. .] = pv j tn Ovde treba napomenuti da se smerovi ortova normala iii i. Zalkon 0 pll"omeni k®HCilDle Ikll"le1!:alllja stll"ujllle ]!»Jl"Ost<!H'e Za! geometll"ijslki..=n R '0 i-I j-j Slika 3.1b). U ovom Odeljku bice izvedena jednaCina koliCine kretanja za slozene strujne prostore i za stacionarno strujanje fluida. == dAi vidt.3. u ovom slucaju. pri cemu je sa indd. dKi = dmi~ =pvidt dAivi = PVi2~lA. Kako je koliCina kretanja vektor koji je jednak proizvodu mase (dm.oi svepovrsine Ai e ulaznih i A] . Za nalazenje sile reakcije na raspolaganju stoji poznati zakonmehanike 0 promeni koliCine kretanja. to ce . Da bi se definisala koliCina kretanj~.

5.1 i izostavljat~em n indeksa "s" za srednju brzinu.k A" k ' k ' Ck=i.3) kome su: PUI .272 KoliCilla kretallja m n m 2 n dK= LdK -LdK.. Kod razvijenih profila brzina ovaj koeficijent je poznat.L" P ~ f· Ai V.j) gde je vs. jednaCina (3.1.kAk-2_1_t v~ dA=~kv. Rezultujuce sile pritiska koje deluju na ulaznim povrsinama Ai' odnosno izlaznim A) iznose n . ~z .LCPjA j J=1 +~jm/j)i1j +pV g . (3.kAk vs. Dakle. jedn. j=1 J '=1 j=1 J J J .. iIi Busineskov koeficijent.k srednja brzina po preseku (shodno izrazu (2.. rh1 · J\ pvA J' == pV. salp.+P~iV. J=! L(p j+P~ jv~)Aj ii j +pV g m (3.1.02 .aCine kontinuiteta m1 = pTfI = pvAI .\iAi ii.R + G (3.=1 . i iznosi: ~ = 1. iii = PUI + P.4.za turbulentno strujanje (Odeljak 2. U mehanici fluid a taj tip integrala seresava na sledeCi naCin: t v~dA=v.·:::.z .11». Prime nom ovog zakona lZ jednaCine (3.rezultujuca sila pritiska ulaznih preseka. == p(Lv dA.k k f Ak Vk 2 dA . Konacno.J . oblik: FR = .1.)dt. koriscenjem izraza (3. S.2)Ai iii /=1. Ukoliko profil brzina nije razvijen. n 1=1 .4) predstavlja koeficijent neravnomernosti kolicine lc.4).sila reakcije iIi sila otpora fluida i G .3) ~se svodi na oblik m R = L(P.1) i ~=4/3 .sila tdine fluida koji se nalazi u kontrolnoj zapremini. . kbefiCijent neravnomernosti koliCine kretanja predstavlja korekciju koja se pravi pri prelasku sa stvarnog profila brzina na srednju brzinu po preseku.2 dA.3).rezultujuca sila pritiska izlaznih preseIea. a 1 ~K =-2-V A s. Pritisci Pi i P j su relativni pritisci i imaju vrednosti + Pm za stanje natpritiska iii -P v za stanje potpritiska u preseku.5. U jednacini (3.L" P j=1 U - ~ f Aj V dA j ii j J 2 - '=1 . (3.za laminarno strujanje u cevima krliZnog poprecnog preseka (Odeljak 2. tada se do koeficijenta neravnomernosti moze doCi.1. . Koeficijent neravnomernosti kolicine kretanja je odnos izmedu stvarne kolicine kretanja odredene sa realnim profilom brzina ikolicine kretanja odredene sa srednjom brzinom po preseku. m Put = LPiAini ~l ~z == - J~ Lp A ji1j" j ZnaIe minus u izrazu za silu pritisIea ~z potice ad toga sto su ove sile suprotnih smerova od smerova odgovarajuCih ortova normala.retanja. 8.2) sledi integralni. n·-Lv.o eksperimentaJnjm odredivanjem profila brzina u preseku.1. R .3) treba resiti integral sa kvadratom brzine.2) Prema opstem zakonu mehanike 0 promeni kolicine kretanja izvod kolicine kretallja pO vrel7leJZlt daje glami vektor JPoijizih slia.5) = LCPi A i +~imivi)i1i .

Jc. smerovima sreCb'l/llz brzlna it tim preseczma. m (3. u R odnosu na tacku 0. iii osu..5)je krajnje jednostavna za primenu. .. Za prirnenu zakona 0 promeni koliCine kretanja potrebno je poznavati pritiske i brzille u svim presecima. nalazi izmedu ulaznog preseka i-i i i z l a z n o g . Primenom zakona 0 promelli koliCine kretanja dobija se sila otpora fluida R...1a. koriste Bernulijeve jednaCine i jednacine kontilluiteta. posmatrace P': B)mJ 1j se opsti slucaj slozene strujne geometrije sa n V I ulaza i In izlaza.7) ."dnacina (3..2.. preseka j-}. . koji je prikazau na sl. Ova sila u odnosu na nelru karakteristicnu tacku. Cije su napadne tacke dejstva odredene vektorima polozaja Fa i F . Osim ovihsiia nakontrolnu zapreminu V deluju sila tdine pV g i sila reakcije R. Nalazeci momente navedenih sila. redosledno.3.3.5)... .Koli(tila !cretanja 273 koji predstavlja opsti oblik zakona 0 promeni kolicine kretanja primenjenog na proizvoljnu kontrolnu zapreminu slozenog strujnog prostora. tad a je ta sila reakcije veze istog pravca i illtenziteta kao i sila otpora f1uida ali suprotllog smera. ~j . . U I ovim presecima deluju sile pritiska / dinamicke sile: I M fo .V" g '. Usled promene koliCine kretanja u nekoj geometriji u kojoj se odvija strujanje nastaje sila reakcije. stvara moment. a sto je ustvari OSllOVlli interes proracuna. odnos~o Rveze :::: -R. odnosno zbir totalnog i dinamickog pritiska. koja je u opstem slucaju odredena izrazom (3. pale. C. na proizvoljno izabranu tacku 0. (3. ~+~imiVi Pj+~jmjVj' M oYJO Napadne tacke dejstva ovih sila nalaze se u Slika 3. koja su u odnosu na tacku oodredena vektorima polozaja ~ i ~.6) Ovde se ustvari radi 0 primeni na neku masu fluida Ul mehamci dobra poznatog za/cona 0 momentu leoliCine !cretanja. p.. a koji glasi: moment izazvall promenom kolicine kretanja U odnosu na neku nepokretnu tacku jednak je zbiru momenata svih sila u odnosu na istu nepokretnu tacku..2 tezistima preseka. ! r .. dobija se rezultujuci moment sHe reakcije /I M = Rx ~ = LCPi + PPiVi2)AJi> ~ j=] j=l LCPj + PP jV~)Ajj1j x ~ + pV g x rg . Radi jednostavnijeg prikaza sa ove slike se izdvaja deo kontrolne zapremine koji se i .. a za to se. a koji je prikazan na s1.zr. Za odredivanje momenta rezultujuce sile reakcije u OdllOSU .5)predstavljaju zbir statickog pritiska i dvostruke vrednosti dinarnickog pritiska.l <"':) t.. VeliCine u zagradama jednacine (3. jer se njena pninena sllodi samo lia projektOVall/e ortova nonna!a u!aznih i izlazmh prese!ca !coji se poklapaju so. Ako se zeli odrediti sila sa kojom fluid deluje na cvrste povrsine koje ogranicavaju kontrolnu zapreminu.

k =0. a potom se iz Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 odreduje pritisak P2 P r 2 P Slika P.. == 0. koja se moze (na pr. tj. V == vddzrr. tada se za savladavanje obrtnog momenta !vIoz mora uloziti snaga P (na pro prime nom elektromotora).6 (st P.45 (sl: P. d 2 =80mm.P2T+pV(v D -va) =2304N.25).3~2b) c) a=90°.3-2d) e) za krivinu sa 81. medutim. jednaCine (3.274 Kolieino hetonjo a sto nije nista drugo do jedan oblik zakolla 0 promelli momenta koliCine kretanja.k =0. 1d I D" 200mm.8 (st P. d 2rr. Kroz cevovod protice V == 40 II s vode. P. Problem 3-1. ~k =0. generatorom) transfarrmsati u drugi oblik energije. Odrediti sile otpora koje nastaju usIed proticanja vode izmedu prirubuica 1-1 i 2-2.=0. Tdinu vode izmedu prirubnica .5).3-2c) d) a=180°.8) Ukoliko je obrtna kontrolna zapreminau radnim kolima pumpi i ventilatora. d z=dJ ..27m/ S. d 2 =d p I. Izmedu prirubuica 1 i 2 nalazi se krivina.. ako se pasmatra turbina tad a abrtni moment Moe daje korisnu snagu P. ako su dati podaci: d] == 100mm. tada obrtni moment !vIoz daje snagu P == MozO)' (3. okrece oko ose Oz ugaonom brzinom 0). Kroz krivinu protice V == 151/ s vode.. za jedan ulaz i jedan izlaz dohija se trazena sila reakcije D2rr. Sk=0. a znaIe minus ukazuje da je ona suprotnog smera odsmera strujanja. .P. Pro"lem 3-2. . Ovi preseci su sa razvijenim profilima brzina.3{sl. aka se izmedu njih nalazi: a) postepeno suzenje (~==0. koja je u odnosu na horizontalu nagnuta pod uglom a. 14 == vDD 2 n /4 b) Ponavljanjem postupka iz zadatka pod a) dobija:se sila otpora R=-2579N.. R == P]-4-. a) Najpre se iz jednaCine kontinuiteta odreduju brzine strujanja v d == 5. Preseci 1-1 i 2-2 su sa razvijenim profilima brzina. Primenam zakona 0 odrzanju koliCine kretanja.05) i b) postepeno prosirenje (1. Zanemariti tezinu tecnosti u krivini i visinsku razliku izmedu preseka 1-1 i 2-2.3-1 Pz == PI +2VD . d 2 =80mm.+1I==Of + :~~:~P)~Ol~~~~:/"~~omm. na pr.09m lsi v D = 1. I. I. Odrediti silu reakcije tecnosti kaja deluje na krivinu.05 i Pm] == 20kPa.3-2a aka u preseku I-lvlada patpritisak Pvl ==20kPa.2('" + l)v d == 87193 a. i to u sledeCim slucajevima: a) a=75°.Ako se posmatrana zapremina u kojoj se odigravaprbmena koliCine kretanja.3-2a) b) a==45°. .

V''.dma.Odrediti pad pritiska koji je nastao proticanjem fluid a kroz naglo prosirenje.2) i koriscenjem jednacina kontinuiteta i Bernulija za preseke 1-1 i 2-2. )A2 cos (ii1 .2). iIi ponavljalljem postupka datog u Odeljku 2.3.. (.. . -' . kroz naglo prosirellje ulaznog precnika d 1 i izlaznog precnikad 2 . Problem 3-3.rrvo se iz jednacine kontinuiteta Vo == VI +f7 .Primenom jednaCine (3. e) R=165N . .tho. a iz racve isticu kolicine vode. ~i = 1 (i=0.1. Nestisljiv fluid gustine p struji turbulen. Pmo = 1 bar. RESENJE. dobija se pad pritiska pri turbulentnomstnijanju kroz naglo prosirenje P 2 t-p = 2(V1 -v 2 ) = I p[ . D2 = 300mm.ii2 ).)A1111 -(P2 + PV. dobijaju se komponente Rx = (P1 + pvt )A 1 .1 = 0. D1 = 400mm. Ponavljanjem opisallog posmpka u svim zadatim prime. (.)A2i12 i njenim projektovanjem na koordinatne pravce x i y.5). Koriscenjem jednaCine (3. koja u vektorskom obliku glasi: +~[(l-(.6 N. ex.' :--:-'.5. za jedan ulaz i jedan izlaz. odreduju brzine strujanja 2 .2) ipritisak u preseku 2-2 P2 = PI U zadacima a)-d) pritisak P2 e) potpritisak P'l..7.1... protokomV.. dobijaju se brzine Vi = 4V / di2 n (i=1.Yz2 ' (i=1. pri cemu su brzine strujanja Vi = 4V / d?n \ \ Problem 3-4.Koli6ilO kretonjo 27S 2 ' D ' -. = 60°.)vi]· predstavlja natpritisak P2 = +Pm 2' au zadatku pod R= (P1 + pv. koje stoje u odnosu 2:1. .(d 2 / dj).2 = 0. Dati podaci su: Do = SOOmm.Pv 2' Isto vazi i za presek 1-1.2. koje daju rezuItujucu silu otpora R =~R.1 dj d) a) b) c) Slika P. Izracunati silu reakcije koja deluje na racvu.4 N. i veze izmedu protoka Ti1 = 2V2. RESENJE. 2]2 2 1.3-2 RESENJE.Uvodenjem povrsina poprecnih preseka cevi Ai = di2 n / 4 (i=I. Ry = -(P2 + pv.5).-.3.112 ) . = . b) R=131.k)V( -(l+(. + R~ . )A 2 sin (111. kroz cevi precnika D1 i D2 .• '. d) R=360 N. c) R=258 N. U horizontalnu racvu dotice Va = 2501/ s vode.\ 1 =:>I .(P2 + pv._.U lllaznompreseku naglog prosirenja cevi je razvijeno turbulelltno strujallje. dobijaju se sledece vrednosti za silu otpora a) R=249.2).

Iz horizontalne racve voda istice u atmosferu. Dati su podad: do = 50mm. usled. promene koliCine kretanja. = 7174N. koja ima pokazivanje h= 16ID11i. n 2 1.3-4 4V 1.12. r = P mu +'2Vo -'2(Sj +l)Vj:::: DO2 n _ Primenom zakona dva izlaza - 0 {99667pa. S2::: 0. a zatim'se iz BernulijevihjednaCina dobijaju natpritisci Pm.15. +R. b2 = lOOmm. na X osu.179 mis.cevi sa ziv()m. SI = 0. Vi= D21 = {ll. jednaCina (3. odnosno ukupna sila otpora R::: JR. za jedan ulaz i p 2 P 2 R = (Pmo +PVO)-4.no -(Pm) +PVj )-4-nj -(P m2 +pv2)-4-n2 2 2 D2 n _ 1 2 2 D2 n _ (1) dobijaju se komponente sile otpora 2 D2 n D2 2 DO n 2 J 2? n Rx :::(Pmo +PVo )-4--(Pm1 +PVj )-4--( Pmi +PV2)4cosu=3637N. = 60°. u odnosu se staticki pritisak pomocu U . 99629Pa. C.a z = 300mm. a. 'trenje zanemariti. P.:= --6184N. d 2 ::: 30mm. a j ::: 400mm. i:::: 0.8.50 • Do sile otpora moze se doCi i grafickim prikazom vektorske jednacine (1) a sto je uCinjeno na 81.6. S= 0.3-5 .kojaje postavljena. Ski = 0.k2'" 0. PrOD/em 3-5. kl 1. bl = 50mm. U preseku 0·0 meri 1.~ ==300 . 2 D{n .326mis.5). Dj :::: 40mm.' Odrediti silu otpora tecnosti i obrtni moment koji su nastali. i = 2. i:= 2. 2 b2 Stika P.24. prorneni kotiCine kretanja. d J = 30mm.3-4b. i = 1.273 mis. i=l. Ry = -(P m2 + PV2 )-4-sma. l 1.276 Kollcina kretanja o a) b) Slika P. pod uglom ~ = arc tg CRy / Rx) = -59.

Trenje u racvi zanemariti_ Poznate velicine su: f.pv. d2 == 2Smm.736m/ s. 0::: REfENJE: Najpre ce se na osnovu pokazivanja manometra spojenog sa blendom i prime nom jednacine kontinniteta rio == K. na osnovu zadatih protoka. d l = 40mm.1.rc / 4 odrediti· brzina strujanja n dolaznoj cevi Vo = 2. 1:. pri cemu je Aj = dj2 4 .3-7 . d 3 = 30rnm.3 = 0.3-4 odreduje se nkupna sila otpora tecnosti R. Ovaj pritisak u zadatojgeometriji racve daje brzinu strujanja U ulaznom preseku racve Vo = 1. nastala usled promene koliCine kretanja. ~ =15°. SRl =0. D1 = 80mm. a 30°.[jj = voD. 1:.5) dobija se sila otpora R = {Cm2V2 cos~-lhl VI cosa)2 + (Pmdgn: /4 -f-liJovo + riliv i sina+ ri12112 sin ~)2 }1/2 = 11. odredujll brzine strujanja Vi = Ii.09m ! s. c.12. ProDleOt .3-6 == arctgl r (h -I.567Nm.4. c. Smatrati da je cevovod kratak. U horizontalnu racvu doticu kotieine r~ i liz a iz nje istiee koliCina V~. ima minimalnu vrednost.292m/ s. D z = SOmm. Problem 3-6. pa da sezato gubici lisled trenja mogu zanemariti.O.R' P3 • . Voda istice iz cevovoda u atmost"em kroz mlaznice na krajevima cevi.353rn / s i brzine strujanja u izlaznim presecimavi = 2. Dati su podaci: Do = 100mm. Ciji izvod oR ! 8y ::= 0 daje ugao y Slika P.2.3-7.3). Odrediti ugao y' tako da ukupna sila otpora tecIlosti. )A 2 2 sin ~ .~.3).(PI + pv~ )AI sina l . SR3 == 0.1. a potom se koriscenjem odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina i Stika P. D3 = SOmm.8. Potom se iz Bernulijevih jednaCina za preseke 1-3 i 2-3 odreduju natpritisci PI i P2' Ponavljanjem slicnog po stupka kao u zadatku P. B.7Pa.p)gh::= 1977. Cija jekarakteristika K =.5. Protok vade se meri pomocu blende. / Aj (i=1.OSN dok jednacina (3. RESENJE Prvo se.2 == 0.2.021m! s i 112 ::= I.R2 =0.1. Odrediti silu reakcije veze 0-0. 1:.KoliCina Icrelanja 277 RESENJE Na osnovu pokazivanja manometra odredllje se pritisak u preselru 0-0 Pm ::= (Pm . p. H=40mrn. a.7) daje traieni moment M =mv 1(a 1 sina+b l cosa)-lf~v2 Ca 2 sin~ +b2 cos~)::= O. 2· (P2 +PV2 )A z COS~+(PI +PVJ )Aj cosa J' 5/2 pri kome ova sila ima minimalnu vrednost.2). d i (i==1. l pri cemu su maseru protoci Ihj = pVj dj 2 rc! 4 (i==0.1 =0. Iz jednaCine (3.povrsina rc! poprecnog preseka cevi.

i on iznosi /::. Dati podaci su: d:= 5mm.8. sa razliCitim profilima brzilla. . +V2 +V3 dobivaju natpritisak Pmo = 28009Pa i brzine u izlaznim presecima v1 = 7 .36rn! s.COS CX. N aime. leroz cev precnika d i duzine t. dobivaju se horizontalna i vertikalna sila koje opterecujuvezu A-A a koje imaju brojne vrednosti RH == 0. 2 d2 2 2 d] n .Na samom pocdku treba napomenuti dasu preseci 1-1 i 2-2. dole jeu krajnjem preseku cevi (2-2) razvijen . v2 =7 .5. (. Bernulija i kolicine kretanja.!-'PVj .. Iz zakona o promeni kolicine hetanja 2 ~ 3 . koji odgovaraju priru!:pickim vezama cevi.. i jedmi'Cina: kontinuiteta. visin ike razlike izmedu preseka A-A i izlaznih preseka mlazeva. cx. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu koje opterecuju vezuA-A nastalu usJed promene kolicin~ kretanja. Masa cevi je m.3-S Prolilem 3-9.\ ~m == 0. P = lOOOleg! m 3 • REfENJE' Prime nom izraza v = J2gh za brzinu isticanja mlaza.3-9 . . 2 d3 n Ry =-pV] -4-smcx. P. Ulje gustine p i kinematske viskozIlosti v struji Iaminarno. U pocetnom preseku cevi (1-1) profil brzina je uniforman.parabolicki profil brzina. profil brzina U preseku 1-1 Slika P. Fontana ima pet izlaznih mlazeva istih protoka.= 30°.PV2 4cos~ == 177. Izmedu prirubnica 1-1 i 2-2 izmeren je pad pritiska. kao i teZinu vode u toj zapremini. ~ D == lOmm. pri cemu srednji vertikalni mlaz ima visinu h=1274mm. Smerovi ovih sila ucrtani su na s1. 2 27t .I Stika P. . .8 N. Odrediti sile koje opterecuju vezu 1-1 naistezanje i smicanje. ~R = 0.41 N.istog pravca i intenziteta kao i sila R. l~l dobijaju se komponente sile otpora tecnosti 2 d2 d2 2 D on 2 1n 2 2n Rx :=: (PmO + pVo )-4-.+PV2 4Sm~+pV3 -4-:=11. ali je suprotnog smera. koje daju silu otpora R == (R.301til S. Do =20mm. Problem 3-8. Trazena sila reakcije veze 0-0 je . +R~)1I2 == 177. od rezervoara A prema rezervoaru B.. RESENJE. p.38m! s i V3 == 7.3-S. 2 Don _ '\' 2 d j n _ R = (Pmo + pVo )-4-no .4N.8N.~\\\. Zbog razvoja laminarnog strujanja u cevi gubitak lisled trenja uvecati za koeficijent n.~ =60°.4 ni .278 Koliaila kretanja jednaCine kontinuiteta Vo::: V. Zanemariti trenje u cevima.PV1 -4.18 N i Rv =: 6.

a u preseku 2-2 razvijen . Ispod oboela je disk. /1. jer se strujanje u cevi razvija od unifornmog do razvijenog parabolickog profila brzina i to na duzini 1 = O. profile . 4 Projektovanjem sile R na koordinatne pravce x i y dobijaju se komponente'sile d 2n ~ d 2n _ d 2 rc - otpora tecnosti Rx = (Ap-"3 Pv 1 2 d 2 rc )-4. Poznate veliCine su: ro' V.p . P.5). ri Ii R '/0 = . odnosno sile koje opterecuju vezu 1-1 na istezanje ismicrinJe d 2n .1 = 1.parabolieki profil brzina. 1-1 ix-x. to je gubitak usled trenja veti nego kod potpunog razvijenog laminarnog strujanja." Rs == (p--1 + m)g .08d Re. Kako je ovde ree 0 razvoju laminarnog strujanja (v. Ri =Rx 4 a njihovi smerovi dejstva su ucrtani na s1.39). Ispoel eliska je pricvrscenaopruga~rutosti c.2 = 2 i ~2 == 4/3 (v.1): S obzirom da je pad pritiska izmedu preseka 1-1 i 2-2 poznat (!J.1. U tu svrhu se uocavaju tri preseka (s1. Voda istice protokom Ii iz vertikalne cevi poluprecnika roo Na izlazu iz cevi nalazi se koaksijalni obod poluprecnika R.brzina u presecima:l-1.P--+P(P1-P 2 )V"-4-]i -PTg1 k .2 V 1 = P-h v = ''1 -r ro TC _f( n . jednaCina (3. koeficijenti neravnomernosti kinetieke energije i koliCine kretanja imaju vrednosti: 0. -+nA-P 12 P 22 d2' 2 2 2 posle zamene koeficijenta trenja izrazom (2. P. Zakon 0 promeni koliCine kretanja. Ry (Pn = PTg1.m. Prema tome. iz koje slede veze izmedjlibrzina .p == P1 . ProD/em 3·10. za razmatrani slucaj glasi R=[!J. jer ovaj izraz vazi sarno za razvijeno laminarno strujanje.zine i pritiske. Zato se ovaj gubitak racuna leao da je strujanje potpuno razvijeno.koja pri protoku ri = 0 ima statieku eleformaciju a. m. a..3-9.4 i 3. a pri zadatomprotoku V se nalazi na rastojanju h. 0.5.Kolic~ita !creta17ja 279 je uniforman. Pri isticanju vode strujarije izmedju diska i oboda je radijalno. -=:-+0. p. ali se On uvecava sa koeficijentom n koji ima vrednost od 2 do 2.P2) to s6 iz Bernulijeve jednaCine P1 v P2 v Iv -+0. Odeljke 2.3-lOa) 0-0. ~1 = 1. 2 2 d d P Ovde treba napomenuti da se gubitak usled trenja ne moze odrediti kao 2 A·11 d ·v 12. mase V = 0 priljubljen uz obod.1. Oelrediti krutost opruge koja pri elatom protoku ddi disk na rastojanju h. dobija kvadratna jednaCinaza brzinu eije je pozitivno resenje v = _ 32nlv + (32nlv)2 + 2!J. koji je pri protoku RESEN1E: Najpre treba odrediti odgovarajuce b. R . i-i i 22). i za njih primenjuje jednacina kontinuiteta V = voro2n = v2rnh = v1 2Rnh.

IE: Fluidika je pose- A ULAZ A 0 0 1 1 ~ B 0 1 0 c .P1 . tako da iz logicke komponente postoji sarno jedan izlazni rnlaz C iii D. p.3-10b) vazi jednaCina ravnoteZe sila Pa + c(a +h) = mg to sledi da je potrebna krutost opruge c = (mg .. koja je prikazana na s1. Odrediti sile otpora vazduha koje opterecuju fluidicku komponentu. PoznateveliCine su: a. 1i. d. Po = Pa . u kojima su protoci vazduha V2 iii. a sastoji se od komponenata izazvanih konstantnim (Pvo) i promenljivim (p. za vojne i civilne potrebe.3-11 bna oblast strujne tehnike koja se koristi u sistemima prenosa informacija i upravljackih signala. PrOD/em 3-11. V. P. Svi kanali kroz koje struji vazduh supravougaonog oblika visine h.D=C b) B IZLAZ ILI C 1 1 0 D 0 0 1 0 1 1 TABLICA ISTINITOSTI Slika P. tj. kod digitalnihracunara i 1i sistemima automatizacije. b.1)..Pvo i p:= Pa .) poljem potpritiska. P.r/2' Po . h.3-10 Ukupna siia pritiska koja deluje na disk.3-11a (a . dakIe.Pd ) / (a + h) . Pv c(a+h) =2 v1 (7. pri tome smatrati da je strujanje vazduha nestisljivo.. kod qtketa i projektila. u medicini.Pv ' kao i da se isticanje vrsi u atmosferu (P1 = Pa ) tada se dobijaju odgovarajuCi potpritisci a) Pvo = 2(vo -v1 ) P 2 P 2 2 . kod koga se ulazni mlaz vazduha (UV') protoka V upravlja pomocu vodova A i B. Na slici je prikazan fluidicki logicki element "ILl". l Kako za disk (s1.P2 (P2 > P1)' 1.. R2 r fR b) SIiIca P.280 Kolieino hdanjo 1z Bernulijevih jednaCina za preseke 0-1 i O-x " strujne 1~ v Po Vo P V P1 V -+-:=-+-:=-+1 p 2 p 2 P 2' 2 2· 2 i kada se uzme u obzir da su pritisci Po i P manji od atmosferskog. Primenjuje se: u avionskoj tehnici. RESEN. ledna od osnovnih fluidickih logickih komponenti je komponenta "ILl". je '2 r 2 PV I 2r 11:dr = Pvoro 11:+-Pa = Po +P = Pva ro 11:+ pv ro 411:h 2 2 lln--ro R ro (1-2 R2 1 ? )J . a.

Zato je u zidu ugraden aksijalni ventilator koji ova isparenja izbacuje u atmosferu. pale.na mestu ostre ivice "0". Brzine strujanja su J/o VJ V Va +V.= 3 m3 / s vazduha. Ovi dogadaji Sil kornplementarni.KoliCiila Icretallja 281 sematski na s1.. pri projektovanju fluidicke komponente "ILl" treba voditi racuna cia se kao izlazna velicina pojavi sarno jedan mlaz C iIi D. Tako na pr. iii. Da bi se odredila 8ila otpora nastala lisled skretanja ulaznog mlaza treba odrediti odgovarajuce brzine i izlazrn pritisak. pa vaZi C = D. predstavlja sigman dogadaj. Princip rada je sledeCi: vazdtih pod pritiskom dolazi u komponentu kroz ulazni vod UV.3-11a) iIi centralno . kada daminira upravljacki mlaz A. koja ce se opisati dogadajima izlaznog mlaza C ili D.. u kojoj vlada temperatura t=20°C. Dogadaji C i D mogu se poistovetiti sa upravljackim signaIima "iskljuceno" i "ukljuceno". ad 1z Bernulijeve jednaCine. Ova cinjenica se moze iskoristiti na pI. sa binamim brojevirna 0 Hi 1. pa se za komponentu "IU" moze napraviti tabela istinitosti (v. ako se zeIi dobiti broj 13. tada bi trebalo da postoje cetiri logicke komponente "ILl" koje bi imale odgovarajuce izlazne signale koje im diktira binarni zapis broja. R. U fluidickim komponentama obavezno treba da postoje vodovi za ozraCivanje.3-11). slede leompollente sile otpora vazduha =[P2 . leao i sile i Ry ' ali Sil suprotnog smera. Izlazni mlazevi . jednaCina (3. je osnovno svojstvo koje se koristi pri radu fluidickih komponenti. pri projektovanju digitalnih racunara iIi upravljackih sistema. P. U logickoj komponenti "ILl" mogu da se ostvare dva stabilna stanja. pa se zato i naziva bistabilni element. avo svojstvo prijanjanja mlaza uz cvrsti zid . -v~)lhd-(p+pv2)adCoscx. sledi P=Po+2Vo-(~+1)v p[ 2 2] . Sile otpora koje deluju na fluidicku komponentu su istog intenziteta.3-Ub). u logickom smislu. a sto zavisi ad odnosa protoka i pritisaka u upravljackim vodovima A i B..Koanda efekat. po Bulovoj algebd.. predstavljaju dogadaje "lazan" iIi "tacan". Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja. koji se ugraduju u izlaznim kanalima (vodovi "0" sa 81. Za odvodenje ovih isparenja iz prostorije treba obezbediti ri.5). iIi. 2 Ry = (Po + pv~ )bd . postavljene za ulazni i izlazni mlaz. Element "ILI" moze da ostvari dva stabilna stanja. Da se isparenja nebi prenosila u susedne radne prostorije u njoj treba obezbediti potpritisak od 5mmvodenog .(p + pv )ad sina. Rx. +V2 2 va :=: bd' vJ = hd' v2 = hd' v =. Da bi se ova tabela istinitosti ostvarila. kornbinovano. taj ulazni mlaz vazduha iz komponente moze da istice kroz jedan od dva izlazna otvora C ili D. U jednoj fabrickoj prostoriji. P.PJ +p(v. usled prerade radnog materijala nastaju isparenja.dogadaji C iii C = D. pak. tad a ce ulazni mlaz da priane uz zid desnog izlaznog kanala. a ne nikako oba istovremeno. tabelu sa s1. pa dogadaj E = C + D = C + C. Tako na pI.~ Problem 3-12. koji u binarnom sistemu ima zapis 1101. P.

Odrediti silu reakcije kojom ventilator deluje na zid.9. te se zato iz jednacine (3.Kad raketnog motora postoji sarno jedan karakteristicni presek koji je na izlazu motora i kroz koji protice maseni pratok izduvnih gasova IiH rilo' S obzirom da gasovi isticu u atmosferu dejstvo sHe pritiska izostaje tako da se iz . tj. prema Odeljku 1. U turboreaktivni motor dovodi se rno = 0. cijim sago:evanjem na izlazu iz motom izduvni gasovi isticu brzinom od v2 =: 600ml s.282 Ko/ic"ina kretanja stuba (Pv = 49.Ina = 1 kg Is. Na krilima aviona nalaze se turboreaktivni mlazni motori ulaznog precnika d J == 500mm.188. Pa = I bar . Dati podaci su: D==500mm. RESENJE.736Slcgl m 3 • Sa OVOID d gustinom vazduha i brzinom leta aviona vJ dobija se ulazni maseni protok vazduha u motor ml .3-13. Ovde treba napomenuti da se iz jednacine (3. Kompresor Komora za Turbina sagorevanje Promena koliCine kretanja odvija se Slika P. Avion leti u uslovima koji odgovaraju standardnoj atmosferi na visini od z=5000m brzinom od vJ = 280m/ s.7E: Trazena sila reakcije je D n -d R==p . 7kg / s goriva.2. RESEN.• 3 m Problem 3·13. Turboreaktivni motor samo u pravcu ose motora.+4P~2[ 1-(-) v 4 d 2n D 2 2J =4026N " Slika P. Odrediti ubrzanjesa kojim avion vertikalno uzlece.05Pa). gustina vazduha iznosi Pl == 0. ()drediti silu reakcije mlaznog motora. Problem 3-14. Izduvni gasovi iz motora isticu vertikalno na dole brzinom v=600mls. d=400mm.49kg / s.1) i iznosi kg P=(Pa-Pv)IRT=1. RESENJE: U uslovima standardne atmosfere na visini od z=5000m. Za vertikalno uzletanje aviona maseM=6t koriste se dva raketna motora protoka vazduha In = 50 kg lsi protoka goriva .3-12 pri cemu je gustina vazduha odredena izrazom (1." Pl vld~1I: / 4 == 40. silu kojom on ucestvuje u 1110 kretanju aviona.5) dobija sila reakcije R = rn 2 v2 -lnlv 1 = (m J +mO)v2 -m J VI = 13377N. Nadena sila reakcije turboreaktivnog motora predstavlja za avian aktivnu silu kojom motor ucestvuje u njegovomletu.5) eliminisu sile pritiska jer atmosferski pritisak vlada kako u uiaznom.2. taka i u izlaznom preseku motora.

2..7l gi . step en rakete ukupna masa masa gonva i mj [t] Ingi[t] 1 161 147.[ a = 2R . R 2 := 721kN i R3 := 59. Kolicifta kretanja 283 jednacine promene kolicine kretanja (3. Iz izraza (1) dobijaju se vremena sagorevanja pojediI1ih stupnjeva tj ::: mgj /. Odrediti koUke sile potiska rakete se ostvaruju u pojedinim stupnjevima. U (i = 1.71 s. Iz jedriacine kretanja aviona u vertikalnorn pravcu pri '-"-.3) (1) pri cemu je znak minus zbog smanjenja mase goriva.3-15 Nakon potpunog sagorevanja goriva u nekom stupnju raketa odbacuje taj stupanj cime se smanjuje masa rakete i postize njeno dodatno ubrzanje. Pri sagoreval1ju goriva u pojedinim stupnjevima rakete ostvaruju se konstantni maseni protoci mg) := 700kg / s.5) dobija sila reaktije isticuceg rnlaza R ::: (ril + rilo)v.2 t ukupne mase pojedinih stupnjeva i goriva u njima date u tabeli T.35 s.5kN.. ti (2) a) Zakon 0 promeni koliCine kretanja raketnog mbtora daje silu reakcije.39~.3-15 . odnosno sile potiska Ri = -RZi := lilgill (3) koja ima brojnu vrednost R):= 2450kN. Sila reakcije R j koja se dobija isticanjem gasova sagorevanja je sila koja obezbeduje let .2 3 9. a) Brzina gasova sagorevanja l1a izlazu raketnog motora je u:= 3500m/ s. b) Pri vertikalnom letu odrediti koliku brzinu i na kojoj visini ima raketa neposredno pre odbacivanja prvog stupnja.2 Tabela T.5 2 37. uzletanju J\.lem 3-15. s Slilm P.3-14 Pro/. RESEN. 3-15.potisak rakete. mgt =: 209 . pri tome silu otpora vazduha zanemariti. 12 := 168 s i 13 ::: 482. Integraljenjem izraza (1) dobija se zakon promene mase goriva stupI~a koji je u radu t Ingi(t):=mgi(l -).J g dobija se vertikalno ubrzanje sa kojim avion uzlece a= ~f(n1+}iJO)v-g:=0.6 34.lE· Pre lansiranja ukupna mas a rakete je In =: Ink + In) + 1n2 + 1713 toku rada nekog stupnja rakete maseni protok goriva je rhgi ::: .: : : .: = const. dt ti ding. odnosno I) ::: 210.. b) Iz izraza (2) sledi da se masa goriva pri kretanju menja sto znaCi da se kretanje rakete mora tretirati kao SIika P.2t.. rhg2 ::: 206kgl s i mg3 ·:= 17kg/ s.jl.4 8. Jedna trostepena raketa (Ariane) ima masu kapsule Ink ::: 1.

u i ventila Sv' Odrediti sHu reakcije isticueeg mlaza u funkciji 9d visine h i. h u koja definise trenutni Divo vode u cisterni. koja uz koriseenje pocetnih uslova z=O. u kojoj se nalaze lokalni otpori usisa t. Neposredno posle lansiranja kada je brzina mala raketa se kreee kroz gusee slojeve atmosfere (poglavlje 1. v = Vo = 0. .12) dok pri veCim visinama.5m/s. t=O. kao i silu otpora. lednaCina kretanja rakete glasi (4) mCt) dt 2 dv ::= -mg .(m-Ingl-)lnCIn-m gl -)-mlnln+mgl - gt 2 Zj ==-2+ut{1+Cmg1 -1) In (1--. vazduh je razreden a njegova gustina je mala. Ovim zanemarivanjem koriscenjem izraza (3) i (4) jednaCina kretanja (5) se svodi na jednacinu ding] Ct) dv = . Ina z(t) == --2 +(vo +ulnm)t+-.u sledeCim slucajevima: a) cisterna rniruje.Rv + R z (5) pn cemu je Rv = A C w pet) v (t) / 2 sila otpora vazduha u kojoj je C w koeficijent otpora rakete. Ova analiza omogucava da se u prvoj aproksimaciji kretanja.--:) = 143. Masa rakete u prvoj fazi leta je mCt) == mo +mg] (t) pri cemu je Ino == m-Ing] == 61. gt~ r In Ingl ] Dobijena resenja nisu sarno prve aproksimacije zbog zanemarivanja sile otpora vazduha. kada je brzina velika.. ima reSenje In v=v o -gt+uln () Ina +mg] t Ova brzina rakete (v = dz / dt) daje zakon kretanja utl [ t t t] . sila otpora vazduha moze zanemariti.3-16 konstantnombrzinom U ..23km. U autocisterni je voda koja istice kroz krtatku cev precnika d. lcao i sto je dato u postavci problema. tieba uzeti u obzir. i b) cisterna se kreee Slika P.u Ino +lng1 (t) . mg! t1 t1 t] 1z ovih resenja dobijaju se brzina i polozaj rakete neposredno pre odbacivanja njenog prvog stupnja mg1 v1 ==-gt1 +uln(1+-)=2206.81m/ 8 2 • Jasno je da pri tacnijim proracunima ove efekte. vee i zbog toga sto je ubrzanje Zemljine teze promenljivo sa visinom po zakonu g(z) = go (R+Z)2 ' pri cemu je R=6368 km poluprecnik Zemlje i go = 9.gdt .284 Kolicina hetan/a kretanje tela promenljive mase.2.7t. Problem 3-16.

Mlaz udara u lopaticu koja se nalazi na kolicima i pri tome ih pokrece brzinoll1 u. .3. Okolna .5) daje izraz za silu reakcije: a) R==pVv=2Pghcp-d-n.7. S obzirom da u izlaznom preseku eevi nema kontrakcije ll11aza to je koeficijent protoka brojno jednak koeficijentu brzine (w=<])). pa n OVOID slucaju jednacina (3. Kroz rnlaz vode uloze se kineticka energija. Primenom zakona 0 promeni kolicine kretanja za pravae kretanja dobija se sila reakcije koja gura kolica R = 2 P A (v .Kolicina krelanja 285 RESENJE Prema izlozenom u Odeljku 2. Odrediti silu reakcije mlaza vazdu. Odrediti pri kOI11 odnosu brzina u/v prikazani sistem ce imati v <.z:. dobija sedade priodnosu u/v=. . ·./. V = f.i==. Kroz fiksnu mlaznicu povrsine A istice horizontalni rnlaz vode brzinom v.1/3 stepen korisnosti maksimalan. a brzina isticanja odrednja je izrazom v == <]) . trenutni protok vode odreden je izrazom .3-17 prikazana na s1..::--~.U relativna brzina isticanja vode. i on tada ima vrednost ytm~ =.P. Prolllem 3-18.1. pa ce korisna snaga biti .593.u)2 .. = R u . snagu koja omogucava kretanje glisera.3-17 b. S1). R == pV(v-U).l == 11 ~~u +~v + 1 koefieijent protoka. RESENJE..':" " maksimalni stepen korisnosti. Karakteristicne brzine na ulazn i izlazu kontrolne zaprell1ine sU V-I.· Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja za pravac kretanja glisera dobija se sila reakcije R=pV(v-u)=812.ka P.J2gh .J2gh. USled isticanja vode promena kolicine kretanja odvija se samo u horizontalnom pravcn. Po v v Nalazenjem izvoda oytlo(ulv)=O. Ovako odredeni protok i brzina isticanja vaze za oba dela zadatka. atmosfera je definisana veliCil1ama stanja Pa ta Pa = Ibar i ta == 30°C.1 7 7 b) pri cell1u je zbog kretanja kamiona v. tj. Problem 3-17.. 5ada se inoze odrediti i stepen yt=B... RESENJE.41N.· Posmatra se kontrolna zapremina u kojoj se odigrava proa) b) mena kolicine kretanja a koja je Slika P.~8. Ovar~az vazduhaizaiiva kretanje glisera brzinom u=54 kmlh.gde su:A == d 2n 14 povrsina poprecnog preseka i f.=4(1-!i.!!.ha i..).l A. snaga Po korisnosti sistema = Inv 2 12 = pAv 3 12. Hidro-gliser se pokrece aksiji:tinim ventilatorom bez kuCiilta pri cemu elisa iza ventilatora stvara horizontalni mla~vazduha precnika d=lm koji ima apsolntnu brzinu strujanja v=45m1s. 16/27 = 0.

n. njegov transport. RESEN. nnD pn. i b) u ejektoru (cev za mesanje i difuzor).1- ". V.. Odrediti obrtni moment ~egnerovog kola. Segnerovo kolo se sastoji od dye radijaine cevi na cijim se krajevima nalaze mlaznice izlazl10g precnika d. Ejektor .P. a) u cevi za mesanje ako je ona kratka i trenje u njoj se moze zanemariti. pri tome je dubina isticuceg mlaza h==O.~.-.lm. D.149kg/m3 gustina vazduha i V=(v-u)d 2n/4 zapreminski protok relativnog stmjanja vazduha.3-21.------ 3 Stika P. d. U mlaznici se nalazi cev preenika d l .25ml s.. Slika P. tj.l/ ·D == pV (v-u). d rc 60 Problem 3-21. Ispod ravanske betonslcebrane vrsi se ispust vode. kroz koju dolazi primarni fluid (velikom) brzinom v]. U kanalu pravougaonog preseka dubine H==2m struji voda srednjom brzinom 11 == O.~- '~~~5-------------~~'l ~ ----\.3-20 2 v su ' 2V. ZanemarujuCi silu trenja i kontrakciju mlaza odrediti silu reakcije koja deluje po jedinici sirille brane. koji dolazi kroz rnIazmcu precnika d2 = d3 brzinom v2 . Ko10 se okrece konstantnimbrojem obrta n 1~1 e/min). .lE: Traieni obrtni moment je j\. cevi za mdanje i difuzora.3-21 se sastoji od: mlaznice. Poznate veliCine su: p. Ukupni prC'tok tecnosti je rj.. v Problem 3-20.286 Kolicrincz kretczll/a pri cemu su p==p"IRT=1. Problem 3·Jl.. Smatrati da u izlaznom preseku mlaza primarnog fluida on povlaCi sekundarni Cev za mesanje ~'"<> -.9.~~ - d3 ·V3 .1 U == .' 2 H N P'£SEN. koje su na medusobnom rastojanju D... Ovom ptilikom se trosi snaga P == R V = 12187 W .lE: T==T(If -h ) +pHv (1-h) == 17196 m . Odrediti porast-promenu pritiska.--=(> ---. Ejektor prikazan na sl.19 h R pg 2 2. iste gustine.. => v If =-ol-Slika P-3.. Mlaz primarnog fiuida istice u cev precnika d 3 i pri tome povIaei sekundarni fluid."" . Prolaskom primarnog fluida· kroz ulaznu mlaznicu brzina strujanja raste a pritisak opada sto omogucava usisavanje sekundarnog fiuida. cemu brzme v == -2.

3-22 ima pravougaoDu ulaznu cev dimenzija a=200mm i b=300mm. gustine Pj i P2 ne moraju biti iste.sekundamog fluida i P3 i P4 mesavine fluida. ~ 2 2 Medlltim.. P2 .-d j i da BU II ovom. tecnostigasom itd. Koeficijent lokalnog otpora difuzorajes. a sila reakcije dobijena iz jednaCine (3.5) glasi: (c) Kako je cev za mesanje fluid a hatka to se trenje u njoj moze zanemariti. jer U ovom slucaju ih nema) izvrsena su odgovarajuca merenja sa vazduhom gustine P == 1. B == 1.32 i ex.d j )rc /4. koeficijenti nera~Il6~erl1osti brzinskog poJja jednaki jedinici. Pj (Aj +A2 ). RESEN7£ Radi jednostavnijeg pisanja uvode se oznake za povrsinepoprecnih preseka Ai == di rc / 4 U=1. A2 .2kg 1m3 • Merenjem ulaznog profila brzin.058 i 0B :::: 1.aznom preseku B ciklona profil brzinaje turbulentnipotpuno razvijeni (ex.KoliCiniJ/cretanja 287 fluid kroz prstenasti presek visine d 2 -. 7 b) Izmedu preseka 3-3 i 4-4 difuzora vaZi Bemulijevajednacina P3 + /2 == P4 + p(s+1)v~/2 Primenom ave jednacine i jednaCina (b) i (c) dobijase porast pritiska u ejektam P d3 4 z 6P==P4-Pj== 6P3j+i[1-(C. te se zato jednaCina koritinuiteta (a) svodi na oblik ~~+~~o=~~==~~. aJijusviu1drugim merodavnim poprecnim presecima ejektora.P3viA3 . U posmatranom sillcaju primami i sekundami fluid su iste gustine. U izJ. A2 ·::: A3 -. a) Primenom jednacina (b) i (c) dobija se porast pritiska u cevi za mesanje dj 2 d1 2 2 6P3j == P3 . Ovo izdvajanje se vrsi stvaranjem vihomog strujanja uciklonu. koja je postavljena prema horizohtalipbduglomex.= 15°. Izmerene vrednosti uIaznog i izlaznog . U dlju odredivanja koeficijenta lokalnog otpora ciklona za rad bez cestica (izlazna cev C za cestice je zatvorena.+1)(y) 4 pvi h ' gdejebrzina v3=(VjAj+v2A2)/A3' ProD/col 3-22.4). Gime se cestice.Pj == p(y) [1.96.Al == (d. ? 2 . . Ciklon sluzi za izdvajanje cvrstih cesticamaterijala 1Z struje fluida.P. sto znaci da je sila reakcije R:=O. zbogdejstva inercijalnih sila krecu ka zidu ciklonaa samim tim i izdvajaju iz fluida. Za ejdctor vaZi jednaCina kontinuiteta pjvjA j +P2V2AZ 0= P3v3A3 == P4V4A4' (a) u kojoj su gustine: Pj primarnog fluid a.P3 A 3 + pViA1 + pv2. U tom slucaju raeli se 0 transportu sekundarnog fluida (iIi cvrstog materijala) gustinepz primarnim fluidom (obicno vodom iIi vazduhom) gustine Pj' Zbog ove mogucnosti ejektori su nasli primenll II transportu: brasna vazduhom. U cevi za mesanje izmedu preseka 2-2 i 3-30digrava se promena kolicine kretanja.a u presekll A uJvraeno je da je srednja brzina strujanja v A == 15m/ s i da su koiekcioni koeficijenti' 0A == 1. 1z ciklona izlazi kruzna cev precnika d=300mm. A == 1. Ciklon prikazan na sl. sljake vodorn.(d) J(v1 -V 2 ) 3· 3 R::::.3.02).

(p A + PP II V A)AA' 2 2 - Projektovanjem ave jednaCine na horizontalni vertikalni pravacdobijaju se komponente sile R".:\ a iz rije izlazi kolicinama kretanja Jn 2 P2 v2 i m3~3v3' Na povrsini koja ogranicava kantrolnu zapreminu vlada pritisak . 3. koje daju rezultujucu siIu reakcije ciklona R '" (R.3b) zakljucuje se da fluid u nju ulazi koliCinom kretanja riljp j...288 KoliCtita kretonja potpritiska su PA :::: 400Pa i PB =500Pa.. Ciklon Ry 2 = (P A + PP A VA )ab sinu = Il. + R~) 112 = 12.3.2 i 3 (s1. =(PB +p~Bv~)d27t/4-(PA +p~Av~)abcosu=5.98N.3a) koji istice kroz izlazni presek jedne mlaznice i udara u cvrstu pregradu pod uglom yl ' Tom prilikom ako se analizira ravanski problem mlaz se deli na dva dela.732ml s. S=-2 (PA -PB)+u A (-4 b) pVB a -u B =0.. Udlall":!llc mlaza Ull cvntu pregll"adu Posmatrace se mlaz fluida (s1..3. pod uglovima y 2 i y 3 u odnosu na osu mlaza.3...•. j . b) JednaCina promene koliCine laetanja cilclona glasi R = (PB + P~BVB)AB .75N.634. Na osnovu ovih merenja odrediti: a) koeficijent Iokalnog otpora cilclona koji radi sa cistim vazduhom. RESENJE: a) Primenom jednaCine kontinuiteta za ulaznu i izlaznu cev ciklona dobija se brzina 2 VB = V A 4ab I d 1[ = 12. i b) rezultujucu sHu realccije ciklona nastalu usled promene lcolicine kretanja. SWca P. tako da udarac mlaza deluje izmedu ovih preseka odgovarajucom silom R na telo ... Mlazevi se u presecima 2-2 i 3-3 odvajaju od tela. Iz Bernulijeve jednacine za iste preseke dobija se koeficijent lokalnog otpora ciklona 2 2 d 1[ 2 A . Udarac mlaza u tela Uvodenjem kontrolne zapremine Veon izmedu preseka ::'..3-22.53N.3. c) Slika 3.

1. odnosno sila kojom fluid deluje na telo R=-Rf =In2~2v2 +1i13~3ii3 -J:ill~]vl. protokom r~ i ndara u ravnn plocu nagnutu poci uglo~ a u odnosu na horizontalu.E'NJE: Slika P. te se zato otpori umlazu zanemaruju.. pak. te se zato Odllosi izmedu brzina svode l1a obUk v3 /v l =1/JS13+ 1 . 1z ove jednacil1e slede odl1osi brzina -.9) dobijaju se komponente sile . Odrediti sHu reakcije i odl1oS kojim se mlaz deli u sledeCim slucajevima:" a) ako su koeficijenti lokalnih otpora delova mlazakojiskrecu /. (3.2. a ~12 i S13 koeficijenti lokalnih otpora pojedil1ih delova mlaza. + R:) 112. primelljena na posmatrani mlaz glasi R=pV3V3+PV2i72-pri... U tu svrhu koriste se Bernulijeve jednacine 2(. koja .13:::: 0) tad a su brzine strujanja u posmatranim presecima medusobno jednake (v] :::: v 2 :::: v 3 ). nakon odredivanja merodavnih brzina strujanja.' a) lednaCina promene kolicine kretanja u mlazu (3. Nakon f primene jednacine promene kolicine kretanja (3.L]VI :::: 2(a l +~12~V2 :::: 2(a 2 +(13)V 3 ' 1 2 1 2 1 2 u kojima su a j (i = 1.3) koeficijenti korekcije kinetickih energija preseka. Problem 3-23.Yj) .3' i b) ako je fluid u mlazu savrsen.ni 3 P v3 sin(y 3 . strujanje u mlazu tretira kao strujanje savrSenog fluida (1.3b).KoliCiilah'danja 289 okoline u koju mlazistice.VI· Projektovanjem ove sile 11a pravac l10rmalan na plocu dobija se sila reakcije RES.9) Za odredivanje sile R potrebno je poznavati vrednosti brzina v 2 i v 3 ' odnosno u kom se odnosu mlaz deli pri udarcu u cvrstu pregradu.3. Mlaz tecnosti gustine p istice kroz mlazllicu. ~j .::< 1). V2/vl::::1/·J~12+1 Rx :::: ni2~2 v 2 cos(y j +y 2) +1i13~3 V3 cos(y 3 -'y 1) - mPl VI cosYI' l Ry :::: I:i1zP2 v 2 sin(y I +y 2):. Konacno.je postavljena pod uglom y :::: arctg(Rx I Ry) u odnosu na horizontalu. te se zato na njoj dejstvo sila pritiska eliminise.nil PI VI siny I' 3 odnosno intenzitet rezultujuce sile R :::: (R. projektovanjem jednacine (3.12:::: 0. Posle udarca u nepomicnu plocu mlaz se deli na dva dela...9).::::V~ V2 'fa:- ~=V~· v3 fa:- Za posmatrane preseke 1.. 2 i 3 moze se pretpostaviti da su korekcioni koeficijenti a j '= 1 (:=. dimenzija a x b (b » a).3-23 . (3.10) Ako se.2 i 1.5) ciobija se sila otponi fluida R (s1..

I \ \ RESENJ£: Ponavljanjem identienog postupka kao reakcije mlaza u zadatku P.. Primenom ove relacije i jednacina Bemulija i kontinuiteta V.~~J~L ~ ".JC:.). == 0 "dobija se da je za vrednost ugla a. ~ :'~' ~=::::::> Pru!Jlem 3-24. == ~S2+1+~S3+1 b) U slucaju strujanja savdenog fluid a vazi r-~2 ~ := V 2 . v. pri eemu je brzina isticanja v = 4V 1d 2 n. i udara u ravnu vertikalnu plocu. mase m=lOkg i duzine l=400mm. te odnosi protoka 2 Sila kojom mlaz deluje na ploeu je odredena istim izrazom kao u zadatku pod a) R = pVjVj sin a. 2 V.=300... pri cemu je brzina isticanja mlaza Vj := V I ab. 12.) T~ <. na rastojanju h==200mm od obrtnog oslonca ploce.3-25 Pru!Jlem 3-26. Iz uslova oR / oa. Pru!Jlem 3-25. jednacina (3. pri kome ce sila reakcije imati maksimainu vrednost. Odrediti brzinu kojom voda treba da istiee iz mlaznice da bi ploca zauzela polozaj odreden UglOID a. 1. Voda istice 1Z mlaznice precnika d=lOmm i udara u homogenu obrtnu ravnu plocu. odnosno brzinom v. o promeni kolicine kretanja u mlazu. == O. Silu trenja u osloncu zanemariti.- V3 _ 1+ cosa.. Ravanski horizontalni miaz vade istice iz mlaznice protokom V. " RESENJ£: Slika P.3-23 dbbija se sila . Nakon urlarca mlaza u simetrienu nepokretnu Iopaticu mlaz se deli na dva del a koji napustaju lopaticu pod uglom Ct.9).+icasa.2+1+JS3+1 SU == S3 = 0. v~ 12:= (1+s 2 )vi 12 == (1+S3)v. 1z mlaznice precnika d istice mlaz vode protoka V.y .=O sila maksimalna i ona tada iznosi Slika P.290 Kolicina Icretanja dok se projektovanjem na poduzni pravac ploce dobija relacija Ry := PV3V3 - pV2 v2 - p~~ Vj cosa.2 - ~c.+iCl+JC:. := Ti"z +V3' dobijaju se traZeni odnosi protoka V. dabija se sila reakcije R:= pVv(l+cosa. Odrediti silu kojam mlaz deluje na pioeu. .casa.3-24 R == pT/v .) T/3 _ K. Odrediti silu reakcije i ugao a.+i(l-~cosa.

99ml S pd nh Slika P. == 30°.. 2 Sila R je ustvari sila nastala usled promellljivog polja pritiska ulja na disku.. Kada kroz venti! nema protoka ulja pecurka se l1aslanja na sediste. Iz jedllaCine kontinuiteta se dobija brzina strujanja na izlazu iz cevi Vo = 41h / pD 2 n == 15.5) dobija Se sila kOjOID mlaz deluje na disk D n. RESENJE: R = P4v"(D" -d-)(l+2cosa. ) .3-28 .3-26 Problem 3-27. Odrediti silu F kojom treba delovati na klipnjacu da hi se disk nalazio na rastojanju h=5mm oel seeliSta ventila. RESENIE: Najpre se odreduju merodavne brzine strujanja. Miaz vode udara u fiksnu ovalnu lopaticu sa koje voda odlazi pod uglom a. preenika D==20mm.) = 1463.92m 1s dok iz Bernulijeve jednaCine Po + pv~ 12= pv 2 12 sledi brzina strujallja kojom se ulje odvaja od diska v = (vo + 2 Po / p)1/2 = 36.5 N v 1t. 2 291 Koriscenjem momentne jednaCine za obrtnutaeku 0 Rh I cosa. Prime nom jednacine promene koliCine kretanja (3.94ml s. Ulje gustine p == 900kg 1m 3 istiee iz cevi (ventila)./em 3-28. pri tome nastaje osnosimetrican mlaz koji napusta disk (peeurku ventila precnika d=24mm) pod uglom od a=600.. ') ') Slika P. R = PO-4-+m (Vo -vcoscx. -mgiSina == 0 dobija se brzina isticanja 2mglsina. pod pritiskom Po == Sbar protokom . Iz kruzne mlaznice precnika D = 80mm istice voda brzinom v == 6 m/ s. Zanemarujuci lokalne gubitke energije i kontrakciju mlaza odrediti silu kojom mlaz deluje na lopaticu.h == 4.5kg Is. Konacno iz jednacine ravnoteze sila koje Slika P. a oprugaje tada staticld deformisana za Xo == 5mm. Zanemaiiti gubitke strujne energije i silu trenja u ldistu. v= 2 == 24.3-27 Pro/. Na sredini lopatice nalazi se kruzni otvor precnika d = 20mm kroz koji voda istice u pravcu ose osnovnog mlaza. Za diskje vezana opruga krutosti c=lO N/mm.Ko!icina!rretalijCt · d n R == pVvcosa == P-4-V2 cosa.

visine h i medulopaticnog rastojanja d. Kolika je brojna vrednost avog ugla ako je a=45° i a) V31T72 =: 112 i b) ~T3 / V = I? Gubitke lokalne energije i 2 tezinu fluida zane mariti. te se zato kao merodavna namece kontralna Slika P. 2)/2·= P(2 .l a lz nje istice brzinom v2 postavljenom pod uglom a 2 • Oba brzinska polja su unifonnna. • Za zadate padatke se dabija: a) B=10. dobija razlika pritisaka ispred iza ~v resetke -~~~~_-.1E: Radi jednostavnijeg zapisa uvode se oznake za aksijalne Vlx =: VI casal ' v2x = v 2 casa.PI'" P(2 -V 2 VI V ly 2y Promena koliCine kretanja odvija se u me<iulopaticnom prostaru. R =: P2A2 - hAl +m(v2 -VI)' Kaleo posmatrana kontrolna zapremina obuhvatai gornji i donji deo lopatice. Ovom prilikom rnlaz se deli na zapreminske protoke ~ i Ti2 · Odrediti ugao Bpod leajim skrece fluidna struja. to ona ustvari obuhvata celu jednu lopaticu.53°.6N. F = R-c(xo +11) = 45. PnolJlem 3-29. z i tangencijalne komponente brzina V ly =: Vj sinal ' v 2l' = v2 sina 2 • Koriscenjem jednacine kontinuiteta dhv lx =dhv2x ' dobija se jednakost aksijalnih brzina v lx =: v 2x ' dok se lz Bemulijeve jednaCine PI +pv. Odrediti intenzitet i pravac dejstva sile reakcije koja deluje na jednu lopaticu. brzinom VI postavljenom pod uglorn C<.3-30.v 2 )/2 A V2Y P2 . RESEN. /2 =: P2 + /2. PrimenjujuCi jednacon Cinu promene kolicine kretanja (3.1E: B= arccas[ casa + ~ Slika P.6) dobija se sila reakcije u medulopaticnom prostoru pv. te zato sila R predstavlja silu kojom . Pl1'o/. Fluid gustine p dotice u ravansku nepomicnu resetku./em 3-J@. p P2 RESEN.. Resetka zapremina V .3-29 (casa -1) J- C<.292 KoliCil1a h-etanja deluju na disk i klipnjacu odreduje se trazena sila. 1z ravanske rnlaznice istice mlaz nestisljivog fluida gustine p koji jednim delom udara u cvrstu pregradu postavljenu pod uglom a a drugim delom skrece pod uglom B.899° i b) B=20.

kroz kolo je V . b1 i Bl ina izlazu iz kola D2 . Protok tecnosti.)-vrn-:=-p-h-r-v-m-'I ' 2y 1 pri cemu je (3. V. Do istog rezultata se dolazi ako se za kontrolnu zapreminu izabere zapI"emina V~on. Kolo je defini. i c) maksimalni napor pumpe.=Vjx=v2x.Pl)dh = p(v~v -vL.sano K geometrijskim velicinama: precnikom. uvodenjem srednje brzine i njenih komponenata v rn =(vj +v2 )/2 -:::::.. Ry mx odalde se zakljucuje da je ona normalna na pravac brzine v m" Problem 3~Jl. to na ulaznom i izlaznom precniku kolapostoje obimske .koja obuhvata iopaticu i po polovinu meciulopaticnog prostora Sa gomje i donje strane lopatice.· /(o/icilltz !cretan/a 293 fluid deluje na lopaticu. Kolo centrifugalne pumpe okrece se konstantnim brojem obrta nCo/min). v.'=V~1X+V.a) S obzirom da se kolo okrece konstantnom ugaonom brzinom ill = me / 30.)dh 12. Naime. b2 i ~2' redosledno" Odrediti: a) moment na vratilu pumpe.11) r = (v 2y -v 1y )h cirkulacija oko profila. Projektoval1jem na aksijalni i tal1gencijalni pravac dobijaju se komponente Rx = (P2 . u kojima su ri = Dj 12 poluprecnici kola. koji kolo moze da ostvari.Pl)dh+ln(v 2x -v 1.-).prenosne komponente brzine u = co r. . Kolo radijalne pumpe. Ova sila deluje pod uglom Rx v my y = arctg. dobija se konacan izraz za silu reakcije .---V-)-. na ulazu u kola D1. RESENJE.= arctg(-. Vmy=(vly+v2y)/2. gustine p." vnL. n !Ii Stika P.r-R -=-p-d-h-(-'v. posredstvom kojih sledi rezultujuca sila reakcije R="'I}Rx+Ry =pdh(v2y -V1y I 2 2 r V1y +V2\' )lC 2 ' ) 2 +Vj~~J 0 l l/2 Dobijeni izraz za silu reakcije moze da se napise i u jednostavnijem obliku. Ry = In (v 2y -v1y ) =pd hv1x (1'2y -v 1y ). .y. b) teorijski napor pumpe. sirinom i uglom lopatica.3-31. zatim kako i fluid kroz kolo struji relativnim-tangencijalnim na 10patiCe brzinama Wi' to ce ..) = (P2 .

Voda struji kroz kolo pumpe Cija je geometrija definisana: precnicima D] =100mm i D z = 300mm. I . b) Odrediti uglove apsolutnog strujanja <X. (3.12) pri cemu Stl brzine Vi" (i=1. Shodno jednaCini (3. jednaki nuli. pa ce tad a i teorijski napar imati maksimalnu vrednost koja iznosi Yk. .12) dobio bi se novi izraz za moment.(v2 -i\)+P2 -~.I i (J(.max = v 2u U2 . sirinama hI =40mrn i bz = 10mm.< V iu ==U i -Will =U i 2~nb.. Kolo pumpe se okrece konstantnim brojem obrta n=14500/min. Smatrati da su gubiCi protoka izmedu kola i kuCista pumpe zanemarljivi.1Cbi . c) Ako je v lu :::: 0. a to ce biti ako je ugao izmedubrzina u i VI <X. Da bi se odredile ove dye brzine. tada l moment ima maksimalnu vrednost M max = pVk V zul2. Ovde treba napomenuti da je protok kroz kolo v" veti od protoka tecnosti hoz pumpu Ii' za kolicinu Ll~T koja struji kroz pracep izmedu kola i spirale pumpe.2). iz jednacina kontinuiteta V == vir 2ri 1Cb p k odrediti radijalne komponente brzine Vir:::: V ! 21. b) Iz izraza za snagu kola Pk == 1\. u odnosu na osu rotacije je if == (pVkV2 + Pz ) x.5° i ~z == 22°. jer su vektori ~ kolinearni. a sto se ovde nece sprovesti. dobija se teorijski napor kola centrifugalne pumpe r---------------------D------------~ Y k =V 2u u z -v]u u ] ==u 2 (V zu -v]u -5-)= 2 0) (1 2V 2u -livlu) (3. ProbleM 3-32.2). zamenom ovih brzina u izraz (3.] :::: 90°.(p/ikV] +~)x ~ = pVk (Vz x.13) Konacno. prvo ce se.I pri cemu su rnornenti sila pritisaka ~ x r. U skalarnom obliku moment se moze napisati kao 1M:::: pVk (V 2u i ' -v]l/i) I./0) == P rikyk . i na kraju iz projekcija brzina na obimski pravac Slede obimske komponente apsolutne brzine Ii'.14) se naziva Ojlerova jednaCina i predstavlja osnovnu jednaCinu pri proucavanju turbomasina.::2 . a) Odrediti snagu koju je potrebno dovesti kolupumpe da bi protok vode bio V=20Ils. I \....::2 -v] x ~) .tgBi (i=1. . (3.2' pad kojima voda dotice i istice iz kola. Moment ove sile. i uglovima lopatica ~]::::: 23.294 KoliC/ita kretanja apsolutne brzine na ulazu / izlazu kola biti Vi :::: iii + ii\ (i=1.2) obimske komponente apsolutne brzine. a zatim se posredstvom k jednakosti Vir = W ir i W ir / Wi" = tgBi odreduju obirnske komponente relativne brzine Will:::: Vir / tg~i.5) sila otpora tecnosti koja deluje na lopatice je R== pli'.14) JednaCina (3.

777m/ s.122rnls.:. a sto je prikazano na sLP.12) dobija se obrtni mornent kola M = pV(v2uD2 -v]uDl)/2= 48. slede obirnske kornpohenteapsolutnihbrzina v1u = u1 -VII' / tg13 1 == 3. 1z ovihtrouglova brzina. dok se iz jednaCine kontinuiteta za zakolo dobijaju radijalne brzine v3r = ~T / D3 1Cb3 == 2.8W. Slika P...905°. Radijalna pumpa sa zakoloin c) Iza kola je ugradeno fiksno zako10 koje sluzi za usporavanje struje.'·: ..524rni s.::: 17.:::~.... v 2u == U 2 -v 2r ! tg13 2 . Odrediti momentkoji deluje na zako10. Io!k4~dkretallja 295 KOLa ZAKOLC)'.lzmedu kola i zakola strujanje se odvija sa konstantnim vihorom.) daje obimsku brzinu na ulazuuzakolo 1I3u := v2u D2 / D3 == 16.."::. uVrStavanjem obirnskih komponenata btzina u jednaCiilU (3. . c) Za dobro projektovano zakolo treba da bude (:1. b) Koriscenjern trouglova brzina. v 2r =V I Di1tb2 =2.12 u1 = roDl /2 == 7. iz zadatka pod a). RESENJE a) Ugaona brzina obrtanja kola ro = I7TC / 30 == 151.. Koriscenjem ovih brzina i uglova lopatica ~] i ~2 koristrursu se truoglovi brzina na ulazu u kolo i izlazu iz kola.2= (:I.592m/s . .3(U razrnatranom slueaju (:1. Konacno.3-32. Zakolo irna dirnenzijeD3 ==310mm. '··'L...959ml s.8s.. v4r == V I D4 1tb4 == 1..2 isti kao i ulazni ugao lopatica zakola.3 == 6.553m/ s.dobijaju se uglovi apsolutnog ulaznog i izlaznog strujanja kola (:1..64Nm. odnosno hidraulicka snaga pumpe P == Mro == 7385.932m/ s.1 == arctg(v1r / V Iu ) = 22. d) Nacrtati strujnicu apsolutnog strujanja kroz kolo i zakolo..04° . D4 := 410rnm i 63 := b4 = 10mrn.:. Uslov konstantnosti vihora (rvu = canst..13). odnosno izraza (3.2 == arctg(v2r / 1I2u ) =6.1 daje obirnske brzine 1.3-32. Kako bi se izbeglo dopunsko skretanje struje zakolo se projektuje tako da je izlazni ugao struje izkola (:1. i e) odrediti porast pritiska u pumpi ako je ona sa i bez zakola. dok se iz jednacine kontinuiteta za kolo dobijaju radijalne kornponente brzine VII' == V I Dl1tb 1 == 1.592m/ s .054mi s .905°) jer se tada izbegava dodatno skretanje struje..': '. : . (:1. == roD2 /2:= 22.

Dalcie. :: 300mrn.P. Za razmatrani slucaj izraz (3.12) za moment koji opterecuje kolo pumpe. Porast pritiska u pumpi sa zakolom je /'o"P = /'o"p/c + /'o"P z = 5. Jz ovih trouglova brzina odl'eduje se. Problem 3-33.0845bar. tako da se momentna jednacilla svodi na konacan oblik Us = lil(V4u D4 -v3"D3 ) 12 .3.330ml s.2. daje siTu reakcije Rz = P . . . a odreduje se iz Bemulijeve jednaCine i iznosi /'o"Pz == P4 .296 KolicilllZ h-el'anjlZ Koriscenjern nadenih lcomponenata brzina i uglova lopatica zakola konstruisu se ..6929bar.' == 3. i izlazni ugao lopatice ~2 = 70°. Ovaj porastpritiska je isti za kolo pumpe sa ili bez zaIcola.6). koji su prikazanina sl. d) KOl'isteCi uglove apsolutnih brzina (Xi (i=1.3-32.4) erta se strujnica apsolutnog strujanja.P.P +m(v4 -v3 )· 4 3 Moment sile reakcije zakola u odnosu na osu zakola je Mz == (P4 +n'lV4 ) x r:. fluidna struja u kolo pumpe ulazi pod ugiom a j a 12 njega 1z1azi pod uglom a 2 • Pod ovim uglom (a 2 ==( 3 ) fluidna struja ulazi u zakoio da bi iz njega izasla pod ugloma 4 • e) rorast pritiska 11 kolu pumpe se dobija iz hidrauHcke snage kola i on iznosi /'o"Pk == PIT.j V 3r +V311 = 17. (3.15) daje moment Uk =-38. Ukoliko zakolo ne bi bilo fiksno moment Uk bi okretao zakolo u smeru suprotnom od smera okretanja kola.3-32.15) Izraz (3. a) Nacrtati trouglove ulaznih i izlaznih brzina i odrediti ulazni ugao lopatice tako da protok kroz ventilator bude V:: 1m3 1s.674ml S. == 3.3916bar.15) za moment koji deluje na zakolo je istog oblika kao 12raz (3. tako da jednaCina (3. b) Odrediti obrtlli moment kola i hidrau. U zakolu se odvija promena koliCine kretanja. obimska komponenta bl'zine v 411 = V4r 1tga 4 . a zatim i apsolutne vrednosti brzina I 2 2 V3 = 1.v~) / 2 == 1. Aksijalni ventilator se okrece konstantnim brojem obrta n=1450o/min i pri tome transportuje vazduh gustine p == 1.92Nrn. pIVO.licku. koja je prikazana na sl.P3 == p(v~ . trouglovi ulaznih iizlaznihbrzina. Porast pritiska u zakolu odvija se iskljucivo na racun transformacije kineticke energije struje. snaguventilatora.2kg/ m3 • Kolo ventilatora ima ul1utrasnji i spoljasnji precnik D" = 100mm i Di. Kalco su vektori sila pritiska P i P normalni na vektore polozaja r3 i 14 to su 4 3 rnomenti ovih sila jednaki nuli.(p] + Iin!3) x r.08ml S V4 == I 2 2 1/V4r +V411 == 3.

. Obimske brzine kQla na posmatranom precniku su u=u l :::tl 2 =roD l /2=7.Kolicina hetan/a 297 . Koristeci trougao brzina na ulazu u kolo dobija se trazeni ugao Iopatice ~l ::: arctg(v lx / til) ::: 64.84 S-1 ? Aksijalne (protocne)' komponente apsolutne brzine odreduju se iz jednacine kontinuiteta i iznose . jer u svim meridijanskim presecima profil brzina ima isti karakter. BirajuCi meridijanski presek na precniku Dl mogu se nacrtati trouglovi brzina prikazani na sl. Zato je sasvim svejedno koji ce se poluprecnik r izabrati kaomerodavni ia razmatranje.°. Aksijalni ventilator i houglovi brzina RESENJE' a) Kaleo lopatice nisu vitopere to one u svakom meridijanskom preseku odredenom poluprecnikom r imaju isti izgled. tako da se izraz (3.3-29 i P. odnosno da fluidna struja dotice normalno u kolo.3-33. Meridijanski I presek =- Slika P. sakojom se odredllje hidraulicka .16) Kaleo je za razmatrani meridijanski presek r::: rl ::: r 2 = Du /2. to se iz jednaCine (3.)::: 15.12) za moment pTOmene koliCinekretanja moze primeniti i za aksijalne turbomasine. Ovaj uslov daje obimsku komponentu apsolutne brzine vl " == O.. pri cemu je ugaona brzina (j) = mr / 30 = 151.592m/s.5.915m/ s. dok se obirnska komponenta apsolutne brzine naizlazu iz kola odreduje iz trougla brzina i ima vrednost v2u = tlz -v2x / tg~2::: I. Pri crtanju ulaznog trougla brzina koriscen je uslov da ne postoji pred-rotacija struje.lOSNm.. je identicna sa vee datom analizom sila uprilIlerima P. te je zato (Xl::: 90°.16) dobija vrednost momenta M=O.P.799m/s. i glasi (3..D. 22· Vlx = V2x = 4V / reeDs .3-33.3-32. b) Analiza sila koje optereeuju ko10 aksijalnogventilat~rai pri promeni kolicine kretanja.

Sm>Sk.' a potom ill sracunati za vrednost ugla y=O .8m3 / s.16. . Na 05novu zadatog protoka kroz mlaznicu.:. Na osnovu sprovedene analize moze se odrediti i porast pritiska u kolu kao b.p:. 175mm. Prema tome. P. 0:. Cetvoromlazna vertikalna peItonovska turbina precnika kola DK =.832. ako su poznate velicine: D.:.39W.:. 2 m3 / s po jednom izlaznom mlazu.RESEN. 1200mm i turbinu. b) snagu i stepen korisnosti kola turbine za proizvoljni ugao y. Precnik mlaznice na izlazu je Pri isticanju mlaza postoji lcontrakcija mlaza ciji je koeficijent kontrakcije \v =0. kroz cev precnika Do:. Koeficijent lokalnog otpora mlaza pri strujanju preko lopatice je S=O.16. kola turbine 51.17) Izraz (3.SI. Odrediti: a) sHe istezanja zavrtnjeva u vezama A-A i B-B.p =. Zatim se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina dobijaju pritisci aa mestima prirubnickih vezaA iB \ \ . V:.:.1910mm..298 Kolicina !cretallja snaga ventilatora P=.2.3-34. okrece se konstantnim brojem obrta n=500o/min. Cetvoromlazna PeltoIiova turbina odreduju se brzine strujanja v:::: 4V / d 2n iVa'" 4Tjo I D 2n. odnosno d:. (3.39Pa. Ovaj rezultat upucuje na zakljucak da se u aksijalnim ventilatorima ostvaruje veoina mali porast pritiska. .lE: Na samom pocetlcu treba napomenuti da je vertikalna peltonovska turbina dobila naziv po vertikalnom palozaju vratila kola.Mm =. b) Slika P. Ukupni protok vade. Problem 3-34.. je Va =. P / V = pmr(v 2u -vIII) = pu(v2u -v lu )' (3.17) predstavlja Ojlerovu jednacinu za aksijalne turbomasine. CI.3-34a je horizontalno. Za analizirani aksijalni ventilator se dobija b.

odnosno llletodologiju opisanll u primeru P. dobijaju se kbmponente sila reakcije R Ax = (pVvo + PA ) cosa. i za nju se koristi zakon (3. Ovaj rezultat ima sarno teorijski znacaj.3kN.i ilIlU vrednost n. Zato se uocava kontrolna zapremina Vkon (s1. P == 4RTw =15 RD.47m/ s. iz jednacine (1) se dobija sila reakcije 2 . to ce preenik suzenog mlaza biti j :::: = 160rnm. Sa lopatice voda istice relativnom brzinom w 2. U prostoru u kome je voda u kontaktu sa lopaticom odvija se promena koliCine kretanja. Kako postoji kontrakcija mIaza. RBy = PA sina. tada:bi isticuCi mlaz na susednoj lopatici izazvao znacajnu sHu otpora.: 4V / d 2 n. KoristeCi vezu izmedu relativnih brzina w 2 == wI /.Ps cos. Voda iz rnlaznice istiee brzinom v:.~ = PssinB-PA cosa+pVvo(sinB-cosa). obimska brzina lopatica biti 11 = Dk nl7 /60:.3-2. bilo koje od eetiri..0V brzina strujanja kroz ovaj presek iznositi Vi = 4V I d(n = 99. S obzirom da se kolo okrece konstantnim brojem obrta.. u kojoj se odvija promena kolicine kretanja. koja sledi iz odgovarajuce Bernulijeve jednaeine. RAy = -[pJiT(v +1'0 sina) + PA sinal. iIi u nekoj drugoj prirubniekoj vezi.86MW Stepen korisl1osti je odnos korisne i ulazl1e snage. za y=O. + 1. '.B+pVvoCsina 2 cosB). Snaga kola. Na sliean naein nasIe bi se i odgovarajuce sile II vezi C-C. C.: 50m / s. Cirne bi sveukupna korisna sila bila manja. koja je u opstem slucaju u odnosu na obirnski pravac postavljena pod uglom y. izlazne cevi.Kolicina hda17ja 299 KoristeCi zakon 0 promeni koliCine kretanja. D21( . kao i razmena energije izmedu mlaza vade i lopatice. RB. D n pri eelllu su sile pntlska PA = PA -4- Ps = Ps -4-' Dakle.J)(V j -u)v j . koji daje sHu reakcije mlaza kojadeluje na lopaticu (1) pn cernu su n~ i ortovi normala izlaznih mlazeva sa lopatice.Jc.5). jer u realnim uslovirna ugao lopatice y=Oo dao bi maksirnalnu lokahlU vredllost sile. P. a sto ovde zbog obima posla nije sprovedeno.TTYJ == 37. medjutim. trazene sile istezanja zavrtanjskih veza A -A i B-B su RAi = RAXcosa-R ily sina RBi =Rsx sinB-RBy cosB . pa ce apsolutna d d. b) Poslllatrace se isticanje vode iz mlaznice na kraju. iznosi Dk 1· .3-34b). dj n cosy R == pV(Wj +W2 cosy) = P-4-(1+ .+1 Ova sila je za vrednost ugla y==O maksimalna i 1znos1 R=189. to c. Da bi se ovi neieljeni efekti izbegli lopatice peltonovskih turbina se prave sa uglom y ~ 15°.5).. izraz (3.. Pre rna tome sledi da ce voda lopatici doticati relativnorn brzinom Wj =Vj-u. .

dakle ima realno maksimalnu vrednost 0. stvami koeficijent korisnog dejstva je manji za 4-5%. .300 Ko!ici11.a kretal'1/a 11 =Pk = P'1i Ru _= 2(1+ cosy )(l-:'!'!"')~= 0. .91.0. "'1 "1 .956. Medutim. zbog neravnomemosti dejstva mlaza na lopaticu Oer se ena okrece) i gubitka usled okretanja kola u vazduhu. Dobijena vrednost stepena korisnosti je maksimalna vrednost koja bi se kolom mogia ostvariti. 2 +1 pV-~ 2 "'1 Jr.9 .

.

\ I .

.ita hidraulika (UH). na avionima: pogon stajne noge pri uzletanju i sletanju. na specijalnim vozilima i td.301 4.. II teskoj industriji . sistemi komande leta (pagan predkrilca i zakrilca). regulaciju nivoavode na prelivima i sl. na dizalicama. br Isilicama. rendisaljkama. dizalice. transportnim masinama (pogon vitia i s1. liftovi i td. strugovima. odnosno problemi koji Stl tretirani u sklopu Odeljka 2. mali smeStajni prostor. rudarskim i gradjevinskim masinama: bagerima.. prikolicama (za njihova prainjenje) i td.. ali ce se zato dati neke glavne oblasti primena..). sto se ni ovde nece roku-savati. ili u sldopu nadgradnje drugih tehnickih sistema u . Ova Cinjenica Cini primenu uljne hidraulike veoma sirakom. . u hidroenergetici (na pro kod regulacije rada turbina) i hldrotehnici (za pogon vrata recnih i kanalskih prevodnica. i u drugim tehnickim sistemima prenosa snage iupravljanja. laka zastita ad preopterecenja. Ovakvu dobru primenljivost URS-a omogucile gU neke njene prednosti u odnosu na adekvatne mehanicke i elektricne sisteme. koja je po pravilu zasnovana na pritisnoj energiji radnog fiuiua. Na osnovu ovih prednosti i osobina UR moze . za vojne potrebe: upravljanjem oruzjima na avionima. pri cemu se vISi savladavanje sile pri translatornom kretanju. iIi momenta pri obrtnom kretanju. dizalice.:tno kretanje i obrnuto. na makazama za secenje lima... OSNOVNA RAZMATRANJA Jr PRIMENA DUNE mIlRAULllJKE Kada se kaze hidraulika obicno se pod time podrazumeva strujanje vode kao radnog fiuida. laka transformacija strujne u mehanicku energiju.1. poljoprivrednim masinama: traktorima (za podizanje radnog orudja). Uljno-hidraulicki sistemi (UHS) prvenstveno se primenjuje u sistemima prenosa snage. kojima primena VH prakticno predstavlja simbol modernizacije. a za funkcije prenosa snage i upravljanja. Medjutim. presama i td. kocnice tockova i s1. utovarivaCima i s1. jednostavna trans. brodovima. tenkovima.a to su: jednostavan pre nos energije ad njenog izvora do mesta koriscenja. se transformise u neki koristan mehaniCki rad. kao sto su: na alatniIn masinama: presama.zelezarama i valjaonicama za pogon valjackih linija i valjaekih stanova.J:::rmacija translatornog u. kombajnima (pogon radnih tockova i dobosa).sistemima za livenje pod pritiskom.'. U uslovima razvoja i primelle savremene tehnike i telmologije UH zauzima veoma znacajno mesto. U UHS-u strujna energija tluida. Dams je tesko zamisliti neku oblast tehnike a da se u njo] ne koriste UHS-i kao nezavisni sistemi. iIi II sistemima upravljanja iii Ii regulacije. rob 0tima i td. inzenjerijskhn masinama i 51. mogucnost dobrog upravljanja i dr. na brodovima: pogon i podesavanje kormila.. buldozerima. ako je radni fluid ulje tada se obieno misIi na posebnu oblast hidraulike koja se naziva u(. u livnicama . pogon tockova. velika brzina reagovanja. ostvarivanje velikih sila i momenata sa malim pobudama. Primena DH je toliko siraka da je veoma tesko nabrojati sve oblasti primene.). na drumskim i sinskim vozilima: koboni i upravljacki sistemi.

kao sto su: relativno mali stepen korisnosti. zbog visokih pritisaka uIja veoma su prisutni problemi zaptivanja.2. IDDRAULICKI SISTIEMI lP'RENOSA SNAGE Osnovni zadatak UHS-a je da izvrsi prenos energije od njenog izvora. Dakle. ovde se radi a multidisciplinarnoj oblasti.2). DRS prenosa snage. do mesta gde se ta energija pretvara u koristan mehanicki'Tad. te je zato njihovom proueavanju nuzno posvetiti vise paZllje. a to je deo koji pripada i nazivu ave oblasti tj.2.) i upravljanje. iIi ako 1r ~'~~ se vrSi obrtno kretanje tada se oni nazivaju hidro-motorima (HM). elektricnih i elektronskih sistema. Kao sto se vee mogio primetiti UHS-i imaju svoju primenljivost. A.odnosno prisustvo dobrih filtera. Ovde se. UHS-i imaju i znaeajnih nedostataka.4. u svim oblastima tehnike gde obavljaju vise ili manje vazne telmicke zadatke. U ovoj knjizi bice reei sarno 0 onom delu UB. 4. nazivaju se Komponentama .izvrsni organ predstavlja gubitak energije nosene fluido1n. Sa energetskog aspekta jedan . Ovi nedostaci DHS-a se ne mogu izbeCi. a sto ee biti uCinjeno u ovoj knjizi. creva i td. a sto su modema masinogradnja i industrija '<leoma dobropratile.302 Osnove uljne hidraulike se veoma laka zaldjuCiti da DR-a omogueava izradu koncepcijski novih masina i pogona. kod lose odrZavanih URS-a curenje ulja utiee na zagadivanje radne sredine. primenjene komponente zahtevaju visok stepen kvaliteta abrade povrsina a sto s jedne strane poveeava njihovu cenu. Izmedju izvora energije i izvrsnih organa postoji eitav niz elemenata za vezu (cevi. cevi. kod dobro projektovanih i konstruktivno resenih sistema ani se mogu svesti na minimum. Zato se bez puno objasnjenja moze kazati da su DHS-i veoma slozeni i odgovorni sistemi eiji se princip rada zasniva na hidraulici. Ta transformacija strujne energije u mehanieku obavlja se u UH komponentama (UHK) koje se nazivaju lzvrSn/OIgam: Na njima'se u zavisnosti od telmiekog zadatka kojeg treba obaviti savladava sila ili obttni moment (51. dakle. Svi t i l sastavni delovi UHS-a: pumpe. medjutim. a s druge zahteva veoma Cisto ulje . zbog '/elikog gubitka energije u komponentama DHS-a veoma su izrazeni problemi zagrevanja ulja. odnosno DRS-ima. praktieno. izvrsni organi i td. koji je po pravilu pumpa.ko se na <l==izVrsnom organu vrsi translatoF rnO kretanje tada se oni nazivaju hidro-cilindrima (He). hidraulici. automatizacije. koji predstavlja OSllOVU fUl1kcionisanja UH komponenti i sistema. a da se nadgradnja ovih sistema obavlja kroz primenu znanja iz mehanike.a ujedno i izvor energije za Slika 4. i td. deomebanickog sistema za koji je iZvrsniorganpovezan. koji omogucavajufunkcionisanje DRS-a. zakljucuje da izvrsni organi predstavljaju vezu hidraulickog i mehaniekog sistema.

Pasivne komponente su one komponente koje aktivno ne ucestvuju u prenosu snage a neophodne su za njihovo funkcionisanje. pri cemu sprega izmedju jednaCina dolazi po brzinama. racve i s1.izvrsni organi . U· opstem slucaju ova zavisnost je nelinearna. sisterni hladjenja i preciscavanja ulja i s1. su razlicite. ova podela je interesantna sa aspekta proracuna. i Sarno u izuzetnimslllcajevimamoie da se izvrsi njena 1inearizacija kada se dobija Ap = KV. pasivne i komponente za vezu. UHS-i se mogu deliti po razliCitim kriterijumima.OSl10ve ulJnehidraulike 303 UHS-a. Sistemi sa jednim izvrsnim organom su oni UHS-i kod kojih je prisutan sarno hidrocilindar iIi hidromotor. Ovako dobijeni sistem jednaCina predstavlja spregnuti sistemjednacina.1. creva. sieklasicne jednaCinehidraulike Bernulijeva jednaCina i jednacina kontinuiteta i jednacine mehanike GednaCine kretanja). l\:1atematicke metode koje se koriste za resavanje sistema jedllaCin~. Dakle. . dole selcod UHS~a sa vise izvsnih organa postavlja odgovarajuei broj Bernulijevih jednacina i jednaCina kontinuiteta. kriyine. Ovde ee biti reci same 0 podeli prema broju izvrsnih organa. i one sIuze za transport fluida pod pritiskom izmedju aktivnih komponenata. .3. Ovde ee se navesti same dva primer a ito: hidraulicke prese kod koje He obavlja translatorno kretanje i hidraulicke testere kod koje HM obavlja obrtno kretanje.hidraulic1ci razvodnici i ventili koji sIuze za upravljanje radom UHS-a. koji opisuje ponasanje URS-a.3. sarno leada je opravdana. Jedna od najcesee primenjivanihmetoda.pumpe (koje predstavljaju izvore energije). Primera ovih sistema ima mnogo. potrebna je radi njegovoglakseg resavanja. Linearizacija pojedinih funkcijasistema jedilacina.Ako se pri kretanju UHK njihove karakteristike menjaju iVaZida je . Proracun UHS-a se razlikuje kod sistema sa jednim i vise izvrSnih organa. vee formalne. jer je ova podela ekvivalentna podeli u klasicnoj hidraulici na proste i slozene cevovode.. kontinuiteta i kretanja. leao i po jedna jednacina kretanja za svakupokretnu UHK.. Ipak. To su: rezervoari sa uIjem.hidrocilindri i hidromotori. Ove komponente dele se na a1ctivne. 4 . kako ia staeionarni. . Komponente za vezu su cevi. Jednacine koje se koriste za 8tac:iionarnii proraeulD rada UHS Za proracun stacionarnog rada UHS-a koriste. tipa Ap =XV. OSNOVE PRORACUNA UHS 4. Prema broju izvrSnih organa UHS-i se dele na sisteme sa jednim i sisteme sa vise izvrilnih organa.Ap = f(V).tadase iove promene moraju uzeti u obzir u odgovarajuCim jed~aCinama. koji sIuze za transformaciju energije. tako i za nestacionaran rad UHS-a je metoda zasnovana na primeni Laplasovih . a odnosi se na broj jednacina leoje treba resavati. Ova razlika nije sustinske prirode. Aktivne 1componente UHS-a su: . sistemi sa vise izvrilnih organa su mnogobrojniji a njihov proracun je mnogoslozeniji od onog kojeg treba obaviti kod sistema sa jednim izvrilnim organom. Kod sistema sa jednim izvrSnimorganolllkoristi se po jedna jednaCina Be rnulij a. pritiscimai pomeranjima. pri cemu je· K koeficijent proporcionalnosti.

koja je u UHSima od 20 do 400 bar. U ovoj knjizi ce se u zadacima.3. Poznavanjem koeficijenata CJ.r (4.2). Ovo dolazi zbog razloga sto s jedne strane proizvodjaCi UHK daju njihove karakteristike u funkciji prHiska i. . ti.3.1) vazila potrebno je da se efekti stisljivosti ulja mogu zanemariti i da je temperatura ulja konstantna iIi priblizno konstantna. Ako se ova dobijena vrednost poredi sa redom velicinep:ritiska.). u UH Bernulijeva jednaCina se pise tako Up da svaki njen clan ima dimenziju pritiska. to jednoznacno sledi da se .1i. 4. te se zato. Kod slozenih UHS sa veCim brojem izvrsnih organa i komponenti za rdavanje je potrebno koristiti rmmericke metode.1 Bernulijeva jednaCina glasi: .1 i za strujnicu koja povezuje preseke 1-1 i 2-2 Slika 4. Veoma slicna analiza vccli i za potencijalnu energiju geodezijski pritisak pgzl_2' koja se veoma cesto moze zaneliJariii u odnosu na pritisnu energiju..dinamicki pritisak PCJ. pad pritiska u UHS~usastoji se od pada ptitiska na lokalnim otporima i lisled trenja.3. Treba sarno napomenuti cia je pri radu sa UHS-ima veoma prakticno 2 raditi sa pritiskom. d Dakle.1) i koja vazi za sIuCaj kada se radni fluid smatra nestisljivim fluidom (p = const. Kao i u klasicnoj hidraulici. Tako na pro za slucaj jednog dela UHS-a sa s1. veoma cesto. cia se ulje smatra nestisljivim fluidom. dole je na klasicnim lokalnim otporima: krivinama. Na UHK. U jednacini (4. racvama i sl..1lo BlfR·lllluiijevlaI jOOllllliMHllllMi Izmedju Bemulijeve jednaCine koriscene u Odeljku 2. Da bi u ovom slucaju jednacina (4.3.1. I. . a sto daje kineticku energiju .304 Osnove uUne hidraulike transformacija. uzece se primer razvijenog laminarnog strujanja ulja (p= 900kg/m3 ) sa brzinom od 2m 1S. energiju pritiska moze zane mariti.v 2 12 = 3600Pa.k:ineticka uodnosu na. kineticka energija strujnog pteseka u odnosu na energiju pritiska moze zanemariti. S obzirom da je u UHS-ima radni fluid ulje pod visokim pritiskom i da se ono pri prolasku kroz UHK zagreva to ce u opstem slucajli gustina ulja biti p = pep. a ne sa velicinom Y [J/kg].1) popravni koeficijenti (Xl i (X2 imaju vrednosti za razvijeno laminarno strujanje CJ. predstavljen preko koeficijenta lokalnog otpora i racuna se I \ I .3. moze da se odtedi kineticka energija posmatranog strujnog preseka. i ovcle nema nikakve razlike. (i::= 1. kao lokalnim otporiina.radi korektnosti. gubitak je predstavljen sa padom pritiska.1. / " Ie. s druge strane ako hi se koristili koeficijenti lokalnih otpora om bi za UHK imali veoma velike brojne vrednosti. T). uziinati i kineticka i potecijalna energija.3. u UH se radi sa visokim pritiscima. Medjutim.4. j ::::: 2 (~i ::::: 4/3) i za razvijeno turbulentno strujanje (Xi ~ 1 (~i ~ 1). Da bi se ovo zanemarivanje opravdalo. a ako se one zanemaruju to ce se posebnonagiasiti.

stisljivosti fluida jer je p = pep) (clan V / E· dp 1dt). calc.1 jednacina kontinuiteta giasi: (4. . U UHS-ima se po pravilu koristi ulje koje ima relativno veliku vrednost koeficijenta visleoznosti. . fadi 0 slozenom URS-u. .3. dm .2) .3. svodi na oblik (V.3. kao i Mo se vidi iz jednaCine (4.1.3164/Re I/4 . tada se moraju uzeti u obzir efekti . koji je.2..3.1.3. a sto znaCi da se njihova zaprenllna menja (Clan dV I elt).3.m ~li~--m!1 mb 1 . i Blazijusovim izrazom (2.. ponasaju kao hidraulicki glatke cevi kod kojih je Ie = A.. uglavIlom. Razlika izmedju ovih masenih pratoka je posledica promene mase u kontrolnoj zapremini. = liz)· Medjutim.3) pri cemu n oznacava broj ulaznih am izlaznih zapreminskih pratoka. vecda bi se ukazalo na neke efelete koje treba uzeti u obzir pri ne~t'Lcicinarnostimakoje sejav1j'1}'l U UHS-ima. ).U'"u .3.. sa s1. Darsijeva fontmla izraz (2.3). dat i u naslovu Oddjka4. U nastavku ovog paragrafa ce se potraziti odgovor pod leojim uslovima vaze jednaCine kontinuiteta (4.1. zato Sto je uljellUHKicevima pod visokim pritiscima.e uljne hidraulike 305 primenom izraza i:1PI = pC. Odelj-ak 2.Za proracun pada pritiska usledtrenja koristi se.(Re)..2. (4000<Re<105).29).1. (Re=vDlv<2320) .3. U UHS-ima sve cevi se. sa ulaznim Ihl = prj l i izlaznim 1h z == pij 2 masenim protok fluida.5.1.2. U tu svrhu posmatra se UHK zapremine V. 4.4) U slucaju stacionarnog strujanja jednacina (4.3.3.1). I drugo.=64/Re .4.4) se.-': ::m1 -mZ =Tt· i' . to se zidovi cevi i URK ponasaju elasticno. tj. pa jednaCina kontinuiteta glasi.2 1 Z dt p dt ' koji se koriscenjem modula stisljivosti fluida E = pdpldp svodi na \ .1. i da ce skora uvek rezim strujanja biti laminaran. Prema tome.Osnm.. Frvo. JednaCina k-«mtiIDIuiteta Za slucaj stacionarnog nestisljivog strujanja lcroz URS sa s1.1. i~· /' Kako je masa m = pV to jednacina kontinuiteta dobija '.Vz "'" Tt+ E Vdp elt' (4. pale.63) za turbulentno strujanje Ie=0.39): A. u"i. V+dV oblik p+dp V: _ V = dV + V dp Slika 4.4..3. koeficijel1t trel1ja se odredjuje za laminarno strujanje u cevima izrazom (2. oblik jednaCine kontinuiteta (4. Ovi efekti se uzimaju U obzir pri prelaznim (4.3. tada za svaku racYU vaii jednaCina kontinuiteta i=l 2>. j=I) n m (4. oCigledno.2) Ako se. sto znaci da ce Rejnoldsov broj biti relativl10 mali. 0 sistemu sa vise izvrsnih organa.1. =LV .4) se ovde ne daje radi tog zakljuclea.V2 12 (v.3.3.2) i (4.. . dV VI .1. dok ce turbulentni rdim strujanja biti veOma retIeo prisutan u UH instalacijama.

3. iIi se oni zanemaruju. Yjr Ovi oV j 2 Ovk l2 U c))==Tija-=2l(""-+a)--38ij.2. j~dnacinu energije Dr a aT ·Ovi _ pcvm =PQ+8x (ka:)-pax+CV' (4. 41.3) i (4. D / Dt = 0/ ot +VjO / oXj-materij alni izvod i OV.2. Da bi se ove veze bolje uoCile napisimo.5) dole se ona za ohrtno kretanje svodi na obIik N J <P = IJVf.translatorno iii obrtno.3»za pravae i .koji se tretiraju pri dinamiekom ponasanju UHS-a.3.hidralllickim lldarima. t kojoj su: T-temperatura fluida. Encrgdski lbiRans UHS 4\.. .7) 4.3.3. .3.6) svode na jednostavne oblike: N l:F. dole su F.3.3.'1lstil1e i viskoznosti od temperature. Zato se ovde oni nece ni resavati. na pr.3. Opsta r3zmatrallljOffi U opstem slucaju strujanje fluida promenljive temperature opisano je jednacinama Navije~Stoksa. Ova polja.3. kontinuiteta i energije.3.=1 =::0 i=l LMi =0.5) i (4. tako da jednaCine kontinuiteta (4. u tenzorskom obliku. Medjutim. iIi 0 rotaciji HM-a konstantnom ugaonom brzinom «p == ()) =::-const -+ ip = 0).6) su napisane u skaiarnom oblilm jet se po pravilu one postavljaju za ose translaeije iIi rotaeije UHIC Vkoliko se radi 0 jednolikom kretanju He-a (x == canst -+ x == 0 ).3.1. pri staeionarnom radu DRS-a ovih efekata nema.3" JellillllaChl!l!2 krrelbllillJljOffi Koji se oblik jednaeine kretanja koristi pri proracunu zavisi od toga kalevo kretanje vrsi UHK .~J ' Xj UX 'Xi OX j k viskozna disipaeija. pricemuse u obzir moraju uzeti i promelle f:. i=1 (4. .6) pri eemu su x i cp merodavna linijska i luena koordinata. koji nastaju. calc i jednodimenzijski.1.306 Osnove tlljne hidraulike procesima .5) i (4. (4. ate veze do laze iz jednacinakretaIija i energije. pritisak i temperatura su medjusobno spregnuta.. Problemi ovog tipa. Prema drugom Njutnovom zakonu.3.1.3.4) vaze. Ono sto je ovde interesantllo kazati jeste da je pri strujanju zagrejanih fluida problem odredjen strujnim(brzina i pritisak) i temperaturskim poljem. tada se dinamicke jednaCine (4. jednaCina kretanja komponente koje VISe translatnorno kretanje glasi: In x:::: i~l IF. N (4. odnosno velieine: brzina. JednaCina kretanja fluida UednaCil1a (2. su slozeni i njihova analiza ne predstavlja interes· ove knjige. k-koefieijent toploprovodljivosti fluida. pri naglim otvaranjima i zatvaranjima razvodnika. J ednacine (4. sHe koje deluju na komponente u translaeiji i M j momenti koji deluju na komponente u rotaeiji i i =N je njihov ukupni broj. Cv -speeificna toplota fluida. J-moment inercije mase. q-razmenjena kolicina toplote.8) I 1 .

a + P-&~+ ax.10) spregnute po brzinama i pritisku.c u . Ono sto je ovde vaino uociti to je clanviskozne disipacije 'tij Ovj IOx j koji se javlja u obe jednacine. Odl:editi izgubljenu hidraulicku snagu i porast temperature ulja. na pr.koClaviona u ogranicenom smestajnom prostoru zbog prisustva niketnih· motora iii zbog aerodinamickog zagrevanja spoljnjih povrsina. c == 1880J / kgK) protice kroz HMprotokom od 211 I min pri tome praveCi pad pritiska od 100 bar .T porast temperature fluida.3. To je i osnovili razlog da se u klasicnoj hidraulici strujanje fluida smatra izotermskim.Osnove uljne hidraulike 307 pomnozena sa brzinom Vi se svodi na oblik D p Dt (y) == pF. pr. bstaledelove .3. gde je pad pritiska /)"p iprotok V. i ona se pretv'lra u toplotu 1'M--::::-Q~=-rh-c-/)"-T-. (v.1. na. rada:. Osim navedenog izvora toplote koji· senalit2. /)"T==6.Na samom pOCtku rada temperatura ulja raste.10) krije krozviskoznost i gustinu.p je malo. sto za posledicu ima da je i promena temperature fluida zanemarljivo mala (primer: za vodu na 20 D e. od temperature· koja je jednaka teperaturi okoline.:(pv j ) 1 V.3.-~--/)"-T-"'=~/).UHS-. Ti izvori toplote su diktirani samim tehnoloskim procesomukome se nalazi UHS.5kW . ulje se zagreva. Pro/J/em 4-1.3.-.3.5).2. dolazi se do veoma vainog zakljucka da se hldraulicki gttbici enegnje procesom viskozne disipacfje' pretvaraju tt toplotu. UHK i.p V . Dakle. Na jednom lokalnom otporu.8) i (4..Vj -a. i po temperaturi koja se u jednacini (4. izgubljena snaga je /)"p == iJ.11) pri cemu su c-specificna toplota fluida (za najceSce koriscena ulja ima vrednost c"'" 1880J IkgK) i iJ.od njegovog pustanja urad padO prestanka.geM kojisetraIlSformisu u toplotu.2.024K). valjanje tople-usijane metalne trake. Ulje (p =880kg 1m3 .04K.. sto i nije tako retko. doku jednacini enegrije on predstavlja jedan "izvor" toplote. iIi na pravolinijskoj deonici.. u UH padovipritisl~a su veliki sto za posledicu ima zagrevanje ulja u UHS~u.2. paragraf 2.p-I-p--'c1 (4.10) Sada se jasno vidi da su jednacine (4.. zbog prisusva spoljnj~gizvora toploteplizudelova UHS-a.3. pazato 0 ovoj pojavi pri projektovanju UHS-a treba obavezno voditi racuna. odnosno uticu na porast temperature radnog fluida. ·) .a i tom prilikom se zagreva na osnovu hidraulickih gubitaka sria. medjujtim... .Uklasicnojhidtaulici /:.3.' t ij Ox. sve do postizanja maksimalne vrednosti Tmax' sIA.la. Proces zagrevanjaulja trajeza celo vreme rada UHS-a . c = 4183 J / kgK i za pad pritiska na lakalnom otporu /)"p = Ibar dobija se /)"T:::: 0..iusamOIlrUHS~u. 41. RESENJE: M=3. U jednaCini kretanjaovaj clan potice od viskoznosti i vezan je za hidraulicke gubitke (v. ] ] Ov j a Ovj (4. Promena temperature uija U toku rada ulje prolazi kroz pumpe. 1 ako je na slici .. Medjuti:in.ili. .

. (4.. cevi. a sto znaCi da je snaga gubitaka jednaka koliCine tbplote leoja se odaje oleolini (M::: Qo)' Tada je maksimalna temperatura ulja u UHS-u Tmax manja od maksimalno dozvoljene temperature ulja f. porastom temperature viskoznost ulja opada 8to dovodi do smanjenja sposbnosti podmazivanja..3. veceg curenja ulja iz UHS-a.2. ~..12) . AT /-"'=::":==='---1 b) f---~r'~ '~". lolcalnih otpora kroz koje ulje struji. Da bi se u ovom slucaju ogranicila temperatura uljanaTs.1.. koja se manifestujeizdvajanjem taloga u obliku smole. temperatura ulja se ogranicava na 80°C. postizanjem temperature Tmax uspostavljena je toplotna ravnoteZa. Na pocetku.3.2. tj. b. Promena temperature ulja u UHS-u jan rad u UHS-ima maksimalna temperatura ulja se ogranicava u intervalu od. odnosno povre·menog rada izvrsnihorgana..3.?o"'wc r. ulje. Kod specijalnih DRS-a.. leao sto su UHS-i na avionima. a drugi se predaje oleolini (Q~) preko svih povi'Sina URS-a. temperatura ulja se i vremenski menja. iIi.':==--l. Prekomerni rast temperature ulja se postize kada jesnaga gubitaka veca od razmenjene !colicine toplote sa okolinom (M > Qo)' tada je maksimalna temperatura ulja Tmax veca od maksimalno dozvoljene temperature' ulja u UHS-u f.2.max' Za pouzdan i dugotraa) :Z. Tom prilikom jedan deo toplote se akllmulise ( Qa) U navedenim elementima UHS-a. I r_alni rad URS-a T max . a zbog temperaturske zapreminske dilatacije u zazorima moze doCi do ostecenja UHK. Osim ovih ndeljenih efekata porastom temperature moze se narusiti hemijskastabilnost ulja sto dovodi do oksidacije ulja.inaxpotrebno je ugraditi razmenjivac toplote koji hladi ulje odvodjenjem suvisne koliCine toplote QR' a koji se po pravilu nalazi u slopu rezervoara za.. porastom temperat.. Pri stabilnom radu UHS-a. Pu = PK +M .max' sL4.1b. Uz prisustvo hladnjaka toplotna ravnotda se postize jednaCinom M=Q o +QR' 4.308 OSl1ove uljne hidraulike promena temperature ulja prikazana glatkom a maksimalna· pravom linijom.ure ulja raste i temperatura URK. kod vojnih nadzvucnih aviona kod kojih je izrazeno priSllStvo zagrevanja ulja zbog spolja8nje toplote nastale usled aerodinamickog zagrevanja koriste Se sinteticka ulja sa dozvoljenom temperaturom do 300°C.. u realnim uslovima rada zbog ukljucenja iIi iskljucenja razvodnika.3.P=Qo ~ -r--~------------ To -f--+-------------+------=-zagrevanje! hladjenje j +-~------------~------------~ t zagrevanje prestanak rada URS-a Slika 4. Temperatura se u UHS-u ogranicava jer dovodi do Citavog niza ndeljenih efekatao Nairne.mavl-""*-~=:':"'..3...50 do 60°C.max . Stepen Ilmrisl!lloslti nBS Snaga koja je ulozena u UHS (P. koji na cVfstim povrSinama stvara tanku tvrdu' skramu koja moze ostetiti zaptivne elemente.) deli se na korisnu (PK ) i gubitke (M).

Osndve uljne hidraulike 309 prema tome.3. ion iznosi: LlV=LLl~ =V1 -V2 i=1 M . . (4. HC-irna.=1.=] . N n=1 PK = I.1PkVk .3. .19) . UHK. == L. ito: na HC-ima savladavaju se sile Fn brzinama VII i na HM-ima momenti !vI) ugaonim brzinama Stika 4.. Nhidrocilindara i K . Korisne snage su one kojima se na izvrsnim organima obavljaju radovi.M/u j j=1 (4.lokalnim otporima.17) i ovako odredjeni u sebi sadde i hidraulicke i meharucke gubitke. (M=I+J+K+N) (4. u uobicaj~flimoznakama..18) .3.snage na UHK su dominantan clan.2). HM-imai UHK deo ulja izlazi-curi iz UHS-a (sl.3. 11P). 4. (4. zbog zazora u pumparna. trenju.3.2.16) pri cemu su njegovi sastavni delovi. == L.14) pri cemu su M j obrtni mamenti stvoreni pogonskim masinama (elektromatorima iIi dizel motorima) i (fli odgovarajuce ugaone brzine.Aj I1PK =L. (4.g1ase: 2 ~ v2 ~ /. Pri projektovailju UHS-a jedan od vaznihzadataka jeste da se postigne 8to yeti stepen korlsnosti. +liPk +Mc +Mm . curenju i mehanicki gubicL· Gllbici smige u pllthpama su: 1 Mp = L(l-l1 p • j=1 ) Mj (i)j .15) U UHS-ima stepen korisnosti se obicno krece oko 70 do 75%.j 2mj . (4. Fnvn + I.3.2 koji ima I-pumpi.3. Dakle.2. redosledno. Ukupni gubitak snage u UHS-ll je liP = I1Pp +11Pc. To se postne smanjivanjem gubitaka energije. gubici na: pumpama. 4. (4. Prvo.VHK Ulozena snaga u UHS je snaga na ulaznim vratilima pumpi Pu = '2: j~] ] Mj(i)j .3. ulrupna korisna snaga je J . stepen korisnosti VHS-a bo odnos korisnei ulozene snage je PK I1P l1Hs=p=l-p. Hidraulicki gubici na lokalnim otporima.. trenju i UHK. J-hidrmotora.13) 11 u V daljem tekstu bite izlozen naCin odredjivanja pojedinih snaga koje uticu na l1Hs' V tu svrhu posmatra se VHS sa s1.2 (fl).3.3.2. dok kodlose projektovanih sistema moze da bude znatno manji. +11P). ""'1 Ne sarno u sklopu ova tri gubitka snage nego uopste u UHS-u gubici. Gubici usled curenjaulja su dvostruko nepozeljni.r. v ·x 11Pc. d2m.

AR -rashladna povrsina i .4. zato se u rezervoaru za ulje ugradjuje razmenjivac toplote kojioduzima koliCinu topote QR == kR AR I1TR ' (4. maze se uneti kroz individualni nacin prikazivanja UHK. .2.3.17) na pumpama vee uzeti u obzir. a s druge mora biti dosuta u rezervoar. tj.v" pri cemu su kR-koeficijent provodjenja toplote.3. pri cemu su kroz izraz (4. ( t1'-t2 ") . usled curenja nastaje i gubitak snage !vI M C == j=l e. pri stabilnom radu UHS-a toploti gubici su: Q=Qa+QR .3..).24) Pozeljno je u UHS-u da se svi gubici snage kro:z.2.3. Dodatna slozenost. 11'F.A.26) 2 je srednja logaritamska temperatura u kojo] su oznake prema 81.I C. (4. (QR) na porast temperature ulja.3.23) preko svih povdina UHS-a A.22) Q a = Lk.310 Osnove uljne hidraulike Pozeljno je ovu kolicinu ulja sa sistemom za drenazu vratiti u rezervoar. kao i nerazumljivost rada UHS-a.=1 (M =1 +J+K+N+N. Gubici snage se viskoznom disipacijom pretvaraju u toplotu. da'. s jedne strane zagadjuje okolinu.. Da bi se to izbeglo uvederi je jedinstveni graficki naCin prikazivanja UH i pneumatskih komponenata kroz medjunarodne standarde ISO 1219 (International Organization for Standardization) i CETOP RP 41 (Comite Europeen de Transmissions Oleo-hydraulique et Pneumatique).4.) .2.vazi Qo == I::J.3.4. koeficijentima provodjenja toplote ki' i merodavnim temperaturskim razlikama 11'F.prikaz ukupnih energetskih Stika 4. Ukoliko ovakav cevni sistem he postoji ova koilCina ulja. Graficki . a u nasoj zemlji .l. u najveeem broju slucajeva avo je tesko ostvarljivo. pri cemu je toplota razmenjena sa okolinom M (4. GRAF][CKO PRIKAZIVANJE ULJNO-HlDRAPLICKm KOMPONENATA Hidraulicke seme slozenih sistema mogu biti veoma komplikovane.20) Mehanicki gubici snage Mm javljaju se na pokretnim povdinama HC~a. . Energetski bilans UHS zbivanja u UHS-u dat je na 81.2.21) Kasnije.3. (4.3.3. Medjutim.3.3.P. odnosno: (4.25) %S~J>F. deo na razmenu toplote sa okolinom (Q~) ideo. dok je kolicina toplote koja utice na porast temperature ulja u rezervoaru QR ==mc(Tz --7. Ll1pl1V . (4.3..([2 '-tl ") I1TR == In[(tl '-t ") / (t2 '-tl " ) ] ' (4. +N. 4. Drugo.3. ina pocetku rada dec toplote se trosi na akulisanje toplote u svim komponentama UHS-a (Qa). toplotu odaju okolini. HM-a UHK i pumpi.

B. Ovde se necedavatidetalji ovih standarda.~ ·1 J sa IZVrsmm orgamma oznacavaJu se sa A.5. Strelice smerovi strujanja..Osnove uljne hidraulike 311 njima odgovaraju standardi JUS N1. t I.Sanjima se vrsi izbor smera kretanja izvrilnog organa..p R Slika 4. --. na pro min. Simboli koji opisuju funkciju su: Trouglovi II> smer strujanja u hidrauliekim komponentama. [> smer strujanja u pneumatsldm komponentama. RAZVODNICI Razvodnici su UHK koje prikljucak ulja pod pritiskom spajaju sa jednim iIi vise cevododa koji vode ka i od izvrsnih orgima.·._ . vee ee se dati sarno njihovi osnovni principi koji.- ~ @ ~ jednosmerna pumpa. Linije upravljacke linije. Razvodmk . predstavljajurazvodnike i ventile..:IE. Koriscenjem navedenih simbola lako se dobijaju ("izvedeni") simboli UHK: t {. HM jednosmernog dejstva. nepovratni ventil.erv~a~u.cevni vodovi.od~k ·I.5. linija koja obuhvata neku celinu predstavljaju UHK sa obrtnim kretanjem. omogueavaju lako razumevarije rada hidrauliekih (i pneumatskih) instalacija. razvodnik ventil sigurnosti.. jer zainteresovani Citaoci veoma lako mogu doCi donjih. C. obieno je to vod koji doIazi cd pumpe." prigusnice.oznaeava sa P.~se obicno oznacava sa dva broja. 0.. Osnovni simboli su: cevi . gde moznacava ... C!) -¢>- tJ Primenom navedenih simbola i UHK veoma lako Se mogu dobiti slozene UHK kao i tumaCiti rad i funkcionisanje siozenih UHS-a. treba napomenutida ventil sigurnosti stupa u funkciju sarno ako je iz bilo kog razloga doslo do prekomernog pcirasta pritiska. pri· eemu se prikljueak ulja pod pritiskom. Treba napomenuti da svi standardi predstavljaju vazece dogovore i praviia 0 nekim tehniekim pitanjima. . l '" moguenost regulacije. ozna~ava sa R: Pr~kljucci koji spajaju :t:<lZ\'.t~. Krugovi pumpe (kompresori) i hidromotori..5= [fJ]Z] hidrocilindar...Radi boljeg razllmevanja na hidrauliekim shemama rada UHS-a. _ ! . dok se pcikljuook u powatnoj geaui. V . 4. te je lako moguce da se navedeni standardi iz nekog razloga promene ida unekom drugom vremenu budu nosili neke nove brojeve.1 . c.. Razvodnici imaju visepriklju~aka. ·. dvosmerna pumpa. HM dvosmernog dejstva. koja obi~oo vom)a A~ B rez. Pravougaonici filteri o DO] r-.002-007.

Ako se ovirn tipom razvodnika zeli A~~ postiCi veCi broj poloZaja tada su konstruktivna resenja veoma slozena.. tadallije struji ad B-R.4. Sto oznacava povratni hod. od P-B i AR. Vrednost ugla ct zavisi od konstrukcije zazora u razvodiku i od trenutnog polozaja klipa u razvodniku."snja il"lllzvo«llnika Ako se razvodnik iz stanja mirovanja :leU prernestiti u neki novi polozaj tada treba obezbediti silu aktiviranja F. j od P-R kada HC miruje sto se naziva neutralnim polozajem razvodnika. U cilju odredjivanja sile reakcije R nastale promenom kolicine kretanja posmatraju se kontrolne zaprernine Vi i V2 sa s1. Da bi razvodnik obavio svoju fllnkciju on konstruktivno moze biti izveden sa obrtnim telom i sa translatornim telom . dok u kontrolnu zaprerninu V2 dotiCe fluid brzinom v 2 i pod uglom ct.5.4 NaCini aktiviranja razvodnika F=mx+R+P. od protivpritisnog prostora HC ka rezervoaru.5.5. koristio za upravljanje radom He.S.2 Razvodnik sa obrtnim telom Jedan razvodnik sa klipol11 prikazanje na s1. Iz kontrohle zaprernine V1 istice fluid brzinom v. (4.4. tvrmr I){ gJ p b) \={] ~.5.5.. i za uobicajena konstruktivna izvodjenja ima vrednost ct '" 69°. sile u oprugama su Fcl = Cl (XOI + x) i Fe2 = c1 (X 02 . Tako na pro razvodnik 4/3 sa s1.5.klipom. Primenom za kontrolne zapremine VI i V2 zakona 0 . u kojima X 01 i x 02 oznacavaju stafickedeformacije opruga.rO d) [pJ e) ~j) Slika 4. Razvodnik 4/3 sa obrtnirn telom prikazan je na s1. SHa. i pod uglom ct. Stika 4.5.4. na pr. Do ove sile se dolazi lZ jednacine kretanja pokretnog dela razvodnika koja glasi: A a) X '11> rrrrM~B. aktivill.+Fcl-Fc2 +P.1) u kojoj je m x sila inercije.2. avo je razvodnik 4/3.3 Razvodnik sa translatornim telom Slika 4.312 Osnove uljne hidraulike broj prikljucaja a n btoj polozaja. P-B (AR) i l1eutrall1i polozaj. prema tome on irna iste funkcije kao i razvodnici prethodno analizirani. Shematski prikaz ovog razvodnika dat je na s1.4.3. 4. a polozaji su mu P~A (B-R). F~ sila trenja Fel i ~2 sile opruga.5.1 ima 4 prikljucka i 3 polozaja.1. Tom prilikom moguCi polozaji su P-A. &to oznacava radni hod klipa. zatim.4a.5. P sila neuravnoteienih pritisaka i R sila reakcije.x). tj. Ovaj razvodnik bi se.4. Ovaj nedostatak je uspesno resen sa razvodnikom sa klipom. Ako postoje. R ".3.

sila aktivirarija je F I::: R. ukupna sila realecije koja deluje na klip razvodnika je R:::: R"l +R"2 :::: PCV. relativno male mase. i to f~ :::: 25I! min lea izvrsnom org.2).4. dakle. Kod dobro uravnoteienih razvodnika.15m I s.4c).4. D=lOOmm. pri tome je ugao pod kojim ulje kroz nzvodnik struji 0:=69°.2. Razvodnici su. Odrediti silu leojom ulje deluje na klipove. 0:=69°. 1 x2 2 Prema tome. RESENJE: 4. prikazani su na shemama sa bocnih strana.raktcristike razvodllllika Razvodnici su UHK u kojima se strujanje obavlja u maIim kanalima i/ili u procepima.3) proti(Se ulje.5. pneumatsko (s1. odnosno znacajni gubici energije.5.4.Vl +r/2V 2 ) coso: .2) Ukoliko leroz razvodnik istovremeno imamo n razlicitih protoka fluida sila reakcije se odredjuje kao R:::: P2. U HC kreee se ldip sa dvostranom klipnjacom brzinom vp =O. Kroz hidraulicki razvodnik 4/3 (s1.5.3.2) dobija se ukupna sila reakcije Rx :::: Rxl +RX2 :::: pCV. NaCin aktiviranja.5.5).:~=lr/. to se brzine strujanja u procepima razvodnika mogu odrediti kao Vj :::: J211pj I p (i=1. vee se koristi oblik preleo protoka ·2 ? I1p::::aV .5. (4..9 N.jednacina (3.-fA i B--»R sul1Pl == 3bar i I1P2:::: 1. Ovaj izraz vaii pod uslovom da su ulazno-izlazni smerovi strujanja u komorama razvodnilea leao na s1. (4.5. pri tome pretpostavljajuCi da su pritisci u njima leonstantni i zahemaru]uCi sile tezine. gustine p:::: 850kg 1m 3 . /2. Medjutim. p = 900kg/ m3 .4j).Vj cosO: j . sto znaGi da su.5. ovajoblik za pad pritiska se retko upotrebljava. sa s1.5. U odnosu na vrednost sile F vrsi Se izbor sile aktiviranja: razvodnika.5Ae) i hidraulicko (sIA. za jedan polozaj klipa koji jedefinisan sa konstantnim procepom x=const. Hidraulicke iuJ. Primenom izraza (4.3. odredjuje kao !1p = pc.4. RESENJE: S obzirom da su dati padovi pritisaka u vodovima P-+A i B--»R . Iokalni otpod te se zato na njima pad pritiska. HC je spojen sa razvodnikom (4/3) sa klipom u kome su padovi pritisaka I1p::: /}.Osnove uljnehidraulike 313 promeni kolicine kretanja .5. Odrediti silu hidraulicleog otpora ulja koja deluje na ldip razvodnilea.' dobijaju se sile reakcije .3. Zbog velikih prigusenjakojasu prisutna u razvodnicima gubitak strujne energije se pretvara u toplotu sto se maIlifestujeporastom temperature radnog fluida./2A-. po pravilu.5bar.4.5.3) .v 1+V2 v2 ) coso: :::: 12. Padovi pritisaka u granama P. Problem 4-3.riu i f/2 :::: 20ll min od izvdnog organa. u njima veIikipadovi priiisaka. Problem 4-2.5Ad). a=pc.5Ab) ill sa papucicom (s1.4. R :::: pV v2 coso: .PPA := I1PBR := 35bar. RXI :::: pV1V coso: . a koje moze da bude mihanicko sa rucicom (sIA. v. Dati podaci su: d==25mm. komande y i z sa sIA. elektromagnetno (s1.

URS ne radi sa projektovanom temperaturom.6) gde je n koeficijent koji zavisi od vrste ulja. Dakle.5. iz njega za poznato !:"p dobija protok V:=J!:.. P-A i B-R. pak. kao sto je vee receno.. sto znaci da ce svakom od SIika 4.5. Ove krive se za 8vaki razvodnik odredjuju eksperimentalo.5 moguCih strujnih tokova odgovarati njegova kriva hidraulicke karakteristike (81. iIi se. Podaci koji se u literaturi nalaze za jednu UHK obicno vaze za jednu temperaturu ulja i to onu Sa kojom je vrseno ispitivanje. I 2 Vi (i=1. ili.5.5) pri cemu je ~ koeficijent temperaturskog sirenja. pak. temperatura ulja menja. postavlja se pitanje koliki je tom prilikom pad pritiska na UHK? Ovde je osnovni problem. na pt. koliki ce biti pad pritiska !:.5) i (4. Pri promeni temperature karakteristike ulja .gustina i viskoznost se menjaju.5.P1' a sto odgovara jednoj tacki na ltrivoj hidraulicke karakteristike !:. razvodnika. na pr. vaZi relacija v(t) == va (to Itr . PJieJr3cmmavanje .P1 := f (V). Zavisnosti ovog tipa se najcesee koriste kada se razvodnikom obavlja i neka funkcija regulacije. U razvodniku istovremeno ima vise strujnih tokova. Ovde ee biti reCi 0 odredjivanju nove.v).· (iT' 2 Vi . Medjutim. dok se Idnematska viskoznost u intervalu od lO-lOODC moze odrediti kao: (4. razlike pritiska primenom jednakosti padova pritiska na UHK kao lokalnom otporu i pada pritiska na ekvivalentnoj pravoIinijskoj deonici cevovoda. predstavlja funkcionalnu zavisnost pad a pritiska od protoka. 4. T = PiA. !:. dove see do promene pada pritiska u UHK.5..Pi = PiS. tj.314 Osnove uljne hidraulike AB B-R u kame je a koeficijent hidraulicke karakteristike i A-R A merodavnapovrsina poprecnog preseka.5). Gllstina se menja kao: (4..Uizrazima (4.5.5.4.5. !:"p:= Jeri). temperaturi ulja t2 ? koja Iezi na sasvim drugoj hidrauIickoj karakteristici.4.4) u kome je f. (4.Mdll":al1lllicke karak!l.L = 11 ~ koeficijent protoka razvodnika.3. dakle.pla:=flAJ2!:"p/p. sto dovodi do promene hidraulicke karakteristike razvodnika koja postaje !:"p == J(x.3).2) .5.erisltike Hidraulicka karakteristika.6) sa indeksom 0 oznacene su referentne vrednosti na temperaturi to' Temperaturska promena veliCina P i v.. ako se u samom prbcesu ispitivanja UHK.P2 na. Treba napomenuti da ako se polozaj klipa u razvodniku menja tada se menja i velicina ulazno-izlaznog procepa x (sI.. pri istom zapreminskom protoku. ako se pd konstantnom protoku na jednoj temperaturi ulja t1 poznaje pad pritiska !:.

.8) za dye razliCite temperature dobija se izraz 1+ ~(t] .6. b == 114 -turbulentno strujanje Koriscenjem Darsijeve formule i izraza (4. P== O. == const. ReZimi strujanja u URS-usu takvi dase cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.l v.6. ==A.5-7) <.U: 4.44bar .5. Pl l d 2 2 en) ± 2-b l+~(tt-to)(ti) PoYol ~ nb 1/ 2 6 -- d5-n' (4.7) Re a == 0.5.5.t i. UHS-i se nalaze na fiksnim i mobilnim masinama.po pravilu.6.9) koji sluzi za preracunavanje pada pritiska sa jedne na drugu temperaturu. na tempe~ raturi ulja od t2 == 55°C ako je strujanje a) laminarno i b) turbulentno u hidraulicki glatkim cevima? RESENlE: Direktnom primenom izraza (4. kako bi ono kasnije bilo sposobno da obavi neki tehnicki zadatak. Najcesce primenjivani tipovi pumpi su zupcaste (s1. elektromotorima na fiksnim i dizel motorima na mobilnim masinama. Iz ovog rdenja sledi da porastom temperature pad pritiska opada.4.0007K] i n=2..lobija se pad pritiska u.Osnove uljne hidraulike 315 iz koje sledi 1/ d == St.-) ) O/ (4. I1P2 == 8.1a). a pumpe koje su u njima polcrecu se.4.4. Problem 4-4. krilne (s1. pa se zato koeficijent trenja odredjuje na sledeCi naCin == 1.lwriste uUHS-ima tada je njihov prvenstveni zadatak da povecaju pritisak ulju. b == 1 -laminamo strujanje A=-b (4.3164.6.8) Prilllenom relacije (4.9) dobija se: a) I1P2 = 5. odalde se zakljucuje da se St i Ai na isti naCin menjaju sa temperaturom. Koliki je pad pritiska na ovom razvodniku. .6.5.1. pri istom zapreminskom protoku. Yo = 32mm2 / s.5.elSrivalentnoj cevi ' a {a 11 .1. Uljno-hidraulicke pumpe.5. 4.6. / Ie.1b) j klipno-aksijalne (s1.235bar . Kroz hidraulicki razvodnik struji ulje temperatute t] = 40°C i tom prilikom pad pritiska je I1p] = lObar. Na referentnoj temperaturi to == 15°C kara- kteristike ulja su: Po == 900kg / m 3 . Kada je rec 0 pumpama koje se. lP'UMlP'E I IDDROMOTOJ!.to) t] nb /1p2=I1Pq+P(t2. U c) Stika 4. lP'uIDpe Pumpe su strujne maSllle koje Se koriste za transformaciju mehanicke u strujnu energiju.1c).=Ep.

6.1) gde je llvp zaprerninski stepen korisnosti pumpe koji ima vrednost od 0. Odrediti potrebnu snagu pumpe za pagon UHS-a.:::o.. Probleol 4~5. krilne pumpe se karakterisu specificnim protokom q.:. za.. cija vrednost zavisi od konstrukcije HM.2. Kroz 1-IM.ulicko kolo u kome se nalaze pumpa i HM. n broj abrta vratila i llvp zapreminslei stepen korisnosti (l1vp = 0.5mi s.4. ana osnovu cega se. Snaga potrebna za pogan pumpe. radnom zapreminom za jedan obrtaj koji se obicno izrazava u lit/a.98 IIp :----' pri cemu su: 'lp stepen korisnosti pumpe koji za zupcaste pumpe ima vrednost od MC0 (4. Stvarni protok koji pumpa potiskuje je t manji od teorijskog zbog postajanja kolicine tecnosti M/ koja cirlmlise sarno kroz pumpu. protice radni fluid protokol11 V koji ima p~d pritiska t1p.8+0. 4. prema tome ~ V rasoloziva hidraulicka snaga je /!:.3) Slika 4. ~04J (4.8 do 0.2) 0.6.. Ova snaga se koristi za ~ savladavanje abrtnog momenta A1 brojem obrta 17. stepen korisriosti DHS-a i UkUplli stepen korisno- .4) gde je q (JitJ°) specificni protok.::i_:--_ _.. Dizalica irna dobos precnilea D=im koja podize teret mase m=4000kg brzillom Vo =0. Sa aspekta proracuila DHS-a zupcaste i.909.p obav~ia se obrtanjem zupcastog para kod zupcastih i krilaca kod krilnih pumpi. Za ovaj tip HM protok se odredjuje leao I I . n obrtaja. i odredjuje se kao !r/=qn.9.9.8 do 0. mehanickih i zaprerninskih gubitaka i krece se u intervalu ad 0. Izmedju dobosa i HMnalazi se reduktor koji ima prenosni odnos i:= 1/ 100 (i =nd /17 HM ) i stepenakorisnosti llR = 0.6. Izmedju korisne i hidraulicke snage HM vazi relacija M C • P = !!:.1a).] a sto'zavisi od tipa i konstrukcije pumpe.7cm3 /0.9. Za pogon dizalice koristi se zatvoreno hidra. ugaonom t>p brzinom w.6.i"'zn:. tj.pV'ln :.s:. HM se leonstruktivno najcesce izvode sa zupcastim parom.pV P =--:.316 Osnove uljne hidraulike sklopu jednog tipa pumpi nailazi se na razlicita konstruktivna resenja. HM ima sledece karakteristike: q = 66'. dobija teorijski zapreminski protak kroz pumpu V = q 11. M' moment koji se saopStava pumpi obrtanjem pogonskog vratila i co je njegova ugaona brzina.8 do 0..p V.2 gde je llH stepen korisnosti.6.98).6. tj. s1. (4. a 0 cemu ovde nece biti reCi~ Porastpritiska u pumpi t.2. slicno iIi identicno leao i zupcaste putnpe (s1. dok se kod klipruh taj zadatak obavlja kretanjem klipova. Mw (4.:..6. ll v I-1 "" 1 i llHM = 0. /::.6..4. IHllilr®m@torll Hidromotori su izvrsni organi sa obrtnim kretanjem u kojima se raspoloziva strujna energija pretvara u koristan mehanicki rad.

1PHM = 205. snaga pumpe i stepeni korisnosti . .d <=. .974kW . PHM :::: Pd IllR == 21.68% .4 m 2 /s) kroz cevovod (l==25m. llHs =-p=69.1Pm.l/d.I M .8.38bar.652 ml s.91.v /2=212.95 i IIp ulja = 0.1p::::.= 1050.4 m /s. tj. Pribrzini vetra od va = 40 km 1h elisa vetrenjace se okrece sa no = 36°/min i pri tome na svom vratilu proizvodi snagu Po = 60 kW. I.2N 1ill i pad pritiska . 11=p=ll[-[slln =63. Iz Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo dobija se porast pritiska u pumpi . Odrediti snagu koju HM preda generatoru. v==2.55°/min. Zapreminski protok HM-a ri' = q I1HM /llvH :::: 70/ / min daje brzinu strujanja u1ja u cevovodu v:::: 4V / d n = 1.O~mo\Je uljne hidraulike 2 317 sti dizalice. llvP :::: 0. 2 Konacno.82) koja <F=> Vo (p = 900kg/ m 3 . Na osnovu vrednosti Rejnoldsovog broja Re = vd / v = 225 zakljucuje se da je u cevovodu laminarno strujanje i da je koeficijent trenja A:::: 64/ Re :::: 0.4°1 min I nd . KoristeCi karakteristike reduktora dobija se broj obrta i snaga HM-a I1HM = -. Iz izraza za snagu HM-a . I.. Elisa no ~ preko reduktora. pa ce njegova snaga biti Pd = lvIdUJd == mgvo =19. Slika P. pokrece zupcastu ~ p [ . Na ovom vratilu se savladava moment M d = mgD 12. p=880kg/m 3 .4-6 .1PHM+pA. koji ima prenosni odnos i = 1160 i ]I~ stepen korisnosti 11R = 0.2841.d=30mm.2bar. IIp =0. specificni protok koji HM treba da iri1a :' . v=2.62kW . Ostali podaci su: /=15m. 2 PHM = NfHMUJ HM :::: .95 i 11H = 0. d=50mm) i HM (llvH =0.4-5 Vo ::::UJ d DI2 odredjuje se broj obrta izlaznog vratila dobosa I1d = 60vo I Drc:::: 9.9).d za dobos dizalice.10. Na osnovu brzine dizanja Slika P. Pd = \ \ pumpu (q p == 65cm obezbedjuje 3 / 0 .-'" p UHS~a i dizalice su: P==-1l-=30.fE: Najpre se odredjuju podaci za mehanicki sistem. HM je povezan sa strujanje generatorom koji za proizvodnju elektricne struje uobicajene frekvencije zahteva broj obrta nHM == 1800 o/min.Problem 4-6.iTllHM ' UJ HM =nHMn 130 .584kW .1p r. dabija se obrtni moment MHM = 196.=C> V RESEN.210.36%. Vetrenjaca koja sluzi za proizvodnju elektricne energijeima UHS prenosa snageu kome su ugradjeni pumpa i HM.

PI' = ll~ :::54.10-4 m 2 Is. Problem 4-7.4 m i koji je pogonjen HM-om sa karakteristikama q2 '" 1440.2261.. snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti UHS. /==20m. b) pad pritiska na prigusnici b. U UHS-n nalaze se dva identicna HM-a koji imaju karakterjstike 3 qH '" 30cm /0. 'l"jvH :: 0. step en korisnosti UHS-a i vetrenjaee od elise do generatora.7Sbar 2 sa kojim se dobija snaga koju HM preda generatoru PHM ::: APHIvl.38l1min .p.164kW .9 i koji.3 bar. Zanemaliti lokalne otpore llsisa.08Nm (CO H l-1 :::: 11H!\iJt 130) . krivina i racvL Odrediti: a) sl1agu pumpnog agregata.97 i YJp =: 0.98 i 11m =0. Ostali podaci: b. Pri brzini valjanja od v 0 =' 5inl s silareakcijekoja delllje po obimu valjaka je R1 ::: 9 .132 ml s sa kojom se dobija laminarno strujal1je (Re = 283) sa koeficijel1tom trenja A. V=q p l1 pll vp =133. RE'SEJV7E: Pri zadatim uslovima pumpa radi u reZimu sa no pi'.Pf = 0. stepeni sigurnosti UHS-a i vetrenjace do generator a iznose 11HS == PHM I Pp = 73.9 cm 3 /°. RErEN7E: = 918.. qp = 20cm 3 /0.:':: 641 Re = 0.4-7 ProDlem 4-8. 11HS = 76. Sa ovim reZlmom pumpa u cevovodu ostvaruje srednju brzinu strujanja ulja 2 v = 4V I d 7( = 1.395cm 10 P llHM l1p 3 • Konacno. llv2 :::: 0. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno struj110 kolo dobija se pad pritiska na HM-u f. V ~Ijanje alunUl1ijumske tralce obavlja se sa dva radna valjka precnika Dl =: 800mm koji su pogol1jeni sa dva identicna HM-a karakteristika ql :::: 1238.96% 111 =112 Slika P.'11 HM == 40. p = 850kg 1m3 .9°/min .9. Na ovom valjku se savladava moment M2 ==3840Nm.98 i llHl ::: 0.p = PpY)p rv =201. Odrediti brojeve abrta HM-a. HM-e pokrece pumpa karakteristika YJvp = 0. Za pogon valjaka valjaclcog stana koristi se UHS sa HM-imll.95. pri tome ostvarujuCi obrtni moment MirM :::: PHM I co Hlv[ == 213. v = 3 . S obzirom da ista koliCina fluida prolazi kroz pumpu i HM to se jz jednai5ine kontinuiteta V = qHMI1HM IllvH = q P I1p llvp dobija specifieni protok HM-a qHM =q -.6cm3 1° . 11vl ::: 0.-llvp11 vH ==70.v 12 == 200.PHM ::: b.SkN.94% .56% .6kW. savladavaju obrtne momente Ml == 40Nm i M z =: 30Nm. Y) == P HM I Po == 66. I:!. koja se akrece sa I1p :::: 1450 o /min.96. Za namotavanje trake koristi se valjak Ciji je precnik D2 ::: 1. P = 8753 W .4 bar .PR ::: 2 bar . d==20mm. np =j=2160 0 /min .318 Osnove uljne hidraulike pri datim uslovima. b.pA·lI d.PPR koji omogucava zeljeno krtetanje .98 i llH =0.

R2 6. 1]1 == 10m. 19 ==8m. . (i=1.. I'lPnv = 0. f. Pri opterecenjima HM-a ]vl1 == R)D1 12== 3800Nm i M2 dobijaju se snage P[ii = M.sa deanicama 1-6-7-8-9-1011.P t8 +I'lPI9 + tlptlo + f. A2 == 0. jednaCina kontinuiteta r Vs :::: vH1 ' V6 == V7 ::= r)-9 ==J:. == Pm/VmTlm --» I'lPH1 == 198. 13==6m.03 . p=800kg/m I'lPR1 ::= 3 . v2==v3=v4=vs=1. 112 ==68. RC 2 == 1064 .f = PA f . .333ml s .As == 0...03 .. l2=5m. v==0.. VR ==2m/s . H2 Koriscenje!iJ. tlPH2 = 170.Osnove uljne hidraulike 319 HM-a za namotavanje i c) stepen korisnosti hidraulickog sistema. V == lOO. i koeficijenti trenja (A j ::= 64/Re j ) ukarakteristicnim granama iznose: 1v1 = 0. dobija se potrebni porast pritiska pumpe f. i oni daju gubitke usled trenja f. Is =4m.06 ..65bar odnosno snaga pumpnog agregata P == I'lpV1 l'llp ==154. .IQ--4 m2 Is. 1Tlvi ~p Vm == 150.2bar..Pil1 = 207.779m/s. .==60mm. 17 =8m.Pt7 + f.27llmin ..1E: Na asnovu zadate brzine i dimenzija valjaka valjanja adredjuju se brbjevi abrta HM-a D i Ttl1i vo=~ ~-? 111 = 119.4°1 min .. 4 bar . f.. A6:::: 0.33m/s. RESEN.2) jz kojih se odredjuju padovi pritisaka I'lp..PIU == 1bar. (~==6m. na osnovu cijih vrednosti se konstatuje da je u UHS~iIstnijanje larhinarno.Pf2 ==0.21°/min. = q/I.3bar. Re 6 = 2134 .. Ostale poznate veliCine su: D=80mm.8bar . a) 1z Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo.I'lPtG + f. koji daju pro toke ulja kroz HM-e: V.2..P1.. Slika PA-8 Sa ovim brzinama dobijaju se Rejnoldsovi brojeviu karakteristicrrim deonicama ReI ::= 2133 .08 . f.'do ==40mm.Pn ==0..97 bar .PR1 +I'lPm +¥[2 + I'lPLl --l.~o =: 2Vs ' r ~j2 == v3 ::= J:.9ll min..S.v~/ 2. Res == 1601 .11) VI = Vl! = 1.. Is ==5m.. 11 ==2m.T4 == Vs == VH2 ' T~ :::: V == V +T/6 == Tis +r~o ll 2 dobijaju se brzine strujanja: v j ==4VldJn .1 bar . d.p = API1 +I'lPnv +2f.(j=1. '6' ==4m.. 110 ==4in..If I d f .OJ.p v6=v7=v9=v10=1.61kW.

Prema broju kijpnjacaHC-i se dele na HC sa jednostranom (sL4.ll. (s1. Veoma su retki UHS-i koji ne sadrZe HC kao izvdni organ.PPR '"= f¥J.1) Hidrocilindri se ponekad koriste i za pretvaranje pravolinijskog u obrtno kretanje.U inzenjerskoj praksi najcesce se koristi HC-i dvosmernog dejstva. Ako se posmatra jedan HC dvosmernog dejstva (sl.f¥J H2 ."llll Pri procesu izvlacellja-klipnjace iz HC-a zapremina ispunjena uljem se menja.7.7d).2 I':. 4.f¥J 15 ~ f¥Jtll = 33. Ova promena leontrolne zapremine Cini da je strujanje u HC-u nestacionarno. i He dvosmernog dejstva. S obzirom da lelip vri3i radni i povratni hod to pri povratnom hodu zapremineV.7.f¥J 12 . kod kojih se radni hod obavlja . G c) Slilca 4.7b) tada se uocavaju dye karakteristicne zapremine VI i V2 • Zapremina V. time se dobija korisna energija P= Fvp .82 bar c) llHS = (2Ml co l + M 2 co 2 ) / p = 79. Zbog vaznosti HC-a Uovom odeljku ce se njihovom proucavanju posvetiti vise paznje.7. da se radni prostorveZe za veCi a protivpritisni prostor za manji pritisak u leomorama cilindta. .7. IDDROCllLINDllU Hidrocilindri su izvrsni organi koji sluze za transformacije strujne u mehanicku energiju.f¥J'4 .4.f¥J"v .pR 2. dobija se pad pritiska na prigusnici I':.f¥J JI . Osnovne podele hldrocilindara su pre rna nameni iprema broju klipnjaca. OCigledno je.f¥Jt3 .4.7a) iIi silom teiine .7c i d). i to sa proracunskog a ne sa konstruktivnog aspekta. kod kojih se i radni i povratni hod obavljaju silama pritislea (sL4. Hidrocilindri. jeona u koju se dovodi ulje i naziva se radni prostor. Bwzillllslko polje llll Ihidrm:Himll.18% .4.b). i V2 menjaju uloge. Pri toj transformaciji savladava se radna sila F brzinom v p (indeks Pse koristi od engleske (francuske) reCi piston koja znaCi Idip). Prerna nameni HC-i se dele na: HC jednosmernog dejstva.1. ali tada mora postojati i odgovarajuCi zupCasti par.4.dejstvom sile pritiska a povratni silom opruge (s1. (4.f¥J f2 . protiv-pritisni prostor iz radnog hoda postaje radni prostor u povratnom hodu (s1.1b). 4. dakle.7c) i dvostranom klipnjacom(s1.7. dole se iz zapremine V2 odvodi ulje i ona se naziva protivpritisni prostor. tj.4.320 Osnove uljne hidraulike b) Iz Bernulijeve jednacine za strujnicu koja prolazi kroz deonice 1-2-3-4-5-11.f¥J'1 .

se karakteristicni protoci ulja (v. dolazi od konstruktivnih razloga. sa strujnog aspekta.3) forrnira se jedna vrtlozna zona (sL4. s1. Na ovoj slici prikazan je slucaj kada su cilindar i ulazni otvor za ulje saosni.2d. u odnosu na polozaj prikazan nasL4. Brzinsko polje radnog fluida u radnom i protiv-pritisnom prostoru manifestuje se kretanjem klipa brzinom Vp. uglavnom.1.4.7.2b).7.1. doCi ce do forrniranja viSe vrtloznih zona (sl.7. Nestacionamoststrujanja u HC ad trenutnog polozaja klipa. 4.1 Vizualizacija strujanja u HC primenom lasera pri brzini klipa od 8. Medjutim.2a).4. Sa oveslikejasno je uo~ljivo da je nestacionarnost strujanja u cilindru direktno povezana sa trenutilim polozajem kUpa u cilindru.2. Dalji rezultati vizualizacije strujanja mogu da se prikafu preko strujnih slika datih na s1. a njihov ukupan broj zavisi vp t a) t b) t c) d) I Slika 4. odnosno povecanja kontrolne zaprernine. koja.1.7. Moze se kazati da je u opstem slucaju strujanje u HC-u trodimenzijsko i nestacionarno. to sledi da je struktura strujanja u HC-u veoma slozena.7J. predstavlja naglo proSirenje.1.1. Na ovoj slici zatvorene strujnicepredstavljaju vrtloge. zbog daljeg kretanja klipa.5 mm/s [20] dobijeni primenom laserske metode merenja.l Slika.7. Daljim kretanjem Idipa. Na osnovu ove brzine. da bi se ukazalo na mogucu strukturu strujanja u HC-ima. dakle.1. vrtlozna struktura u kontrolnoj zapremini HC-a postaje joil slozenija.1.7.1. a koji su V.definisu. 4.4.1.1.7. U pocetnim trenucima kretanja Idipa iza naglog prosirenja (Odeljak 2. Takva geometrija.OsnoVe uljne hidraulike 321 Kada se jos uzme u obzir i eventualna geometrijska slozenost kontrolne zapremine.la) \ I . veoma slozeno za analizu. kao i eventualno nesimetrican polozaj ulaznog (izlaznog) prikljucka za ulje. Osim navedenih elemenata. Zato ce se ovde. struktura strujanja uHC-u zavisi i od pocetnog polozaja klipa i od njegove brzine kretanja. koristiti rezultati vizualizacije strujanja prikazani na s1.5..2.

definisan periodom t]..1a. klipa.radna . odnosno sa brzinom kretanja klipa.7. Ostale rieravnomernosti pritiska.. trenutan iIi postepen. Ako su navedene pojave izraZene tada one rezuItiraju nestacionarnim dejstvom sile pritiska. nestacionarnosti strujnpgpolja u komorama HC-a. U Odeljku 4. D 2n -4.7. Sa ove slike se uoeava --<>-f.. u radnom prostoru pritisak raste.:.F" ' pritiska: . tako i ovde radna i protiv-pritisna sila pritiska menJaJu . neravnomernosti rada pumpe.7.1.. 1z tog razloga analizi polja pritiska u HC-u ee se posvetiti vise paZnje. P2 == P2 (D -d )4 ' (4. lP'oRje pritisika U lhIidrocilillldlf'u Strujno polje u karakteristienim pros to rima HC-a definisano je sa poljima brzina i pritisaka. dok se stacionarnim rezirnima rada one ne uzimaju U obzir.1a prikazanaje promena pritiska u radnom i protiv-pritisnom prostoru HC-a..1. Moze se zakljuciti.7. Polje pritiska u HC-u daje sile PI -::. 0 ovim ppjavama treba voditi racuna pri dinamickoj analizi rada DHS-a. Korektno a) poznavanje pritisaka PI (ili P2) je veoma vazno jer je aktivna sila pritiska p] (iIi P2 ) ta koja obavlja korisno x dejstvo.. prestanak rada drugih izvrsnih organa. su posledica: ukljuCivanjai iskljucivanja razvodnika u drugim hidraulickim kolima.7. b) Na s1.7. Nasamom pocetICu kretanja Slika 4.3) 4 pri eemu su ~ .7. V2 =: 2 2 n CD -d )4'v p .322 Osnove uljne hidraulike . asto moze da izazove V'ibracije mehanickih sklopova i sistema koji su povezani sa HC-om. zbog> aktiviranja razvodnika. nestacionarriost radne sile i dr. D 2n 2 n 2 ~ =: Pl-.4.aktivna sila pritiska.2. dakle.f----=---_-<--"'-_ (x) nestacionarnost pritiska pri kretanju klipa. 4. Slieno kao i kod radne i protiv-pritisne zapremine. Taj pocetni porast ptitiska. da ce karakteristicni pritisci radriog fluicla u HC-u biti furikcije od vremena... vee je reeeno da je btzinsko polje povezano sa protokom.2) 1z ovih izraza sledi da je brzina klipa ujedno i srednja brzina strujanja radnog fluidau komorama cilindra. (4.. i P2 sila protiv-pritiska. Cijim dejstvom se savladavaju sve ostaJe sile koje deluju na HC.2.2. tj p] = p] (t) i Pz =: pz (t). a sto zavisi od brzine ukljuCivanja razvodnika.svoje uloge pri radnom i povratnom hodu. moze da bUde.4. .2. koje se uocavaju na s1.Vp V] =: .

4.PZ. koji se karaktelise porastom pritiska.l t Slika 4. pzU])::: P2(t1 +t2 )::: Pz .O) / tl . 4.o .3.4. a2 == (pu . Za ovakvo kretanje klipa dobijaju se zakoTl promene brzinei hoda klipa .Duziria trajanjaove faze odredjuje se na taj nacin 8to se smatra da se u njoj radi ojednoIikoubrzanom kretanju.7. ..72.7.~I S t .tj.P2) / t].2.1 ) / t3 ' bz == PI.~nj~govim ubrzanjem. P2 (1') ::: hI . iIi periodubrzanja klipa (t]). b4 ::: PZ. oznacenim sa tl . oznacenperiodom t2 .l .1b prikazan je dijagram promene brzine kretanjaklipa.4. kao i promenu pritiska u HC-u prikaza:qu na s1.t2 i t 3 .azt+~2·i / l s t] + t z t I +t2 stsT U ovim furikcijama T::: t] + t2 + t3 je ukupno vreme kretanja klipa. u kome je pritisak prakticno konstantan. definisu se sledeee faze kretanja klipa: a) pocetni period.1 T )t 3 Prethodna analiza je ukazaia na siozenost polja pritiska u komorama HC-a.2. ako Se mogu zanemariti promene pritiska u periodima t] i t 3 . a konstante a i i bi (i= 1. Teorijskiposmatrano trenutnim uldjucenjem razvodnika pritisak bi porastaona PI a brzina: klipa na v p' Medjutim.O . a 8to je propraeeno pocetkom kretanja Idipa.2. Faze kretanja itlipa Na s1.) . a sto rezultira dejstvom' konstantnih silapritiska ~ "" canst.OSl101'e uljne hidraulike 323 Stvarna polja pritiska u komorama He-a. postizanjem ravnomerne brzine kretanja klipa v p pIVa faza je zavrsena.7.7. p(t) Xi \ P1.1 + (P2 - PZ. P2 ~ canst.O ' PI (tl):= P1 (t1 + t 2 )== PI' . ' a3 == -(P2. odnosl1. imaju nestacionarni karakter. i ako vreme ukljuCivanja razvodnika moze biti veoma kratko.2. i P2 ~ canst. i koje glase: a1t + b1 .2.1 - PI) t ' 3 T b3 == Pz. tad a sledi da su karakteristicni pritisci konstantni (p] ~ canst.2.Pl. 0s t S 'I PI (t):= canst '. a4 == -(P2 .o- P2 _~~~~!~__~t2~____ ~si4 ~--~----------~--~ . Vreme ubrzanja klipa zavisi od brzine ukljucenja razv6c1mka. iIi period usporavanja klipa· (t3 ). Na pocetku pIVe faze klip mimje (x == 0) a pritisciu radnom i protiv-pritisnom prostom su p] 0 i P2 o.2.O .~. i iznose: a1 "' (PI .3. p] (T) ::: Pl.1a. promene pritiska i brzine ldipa nisu skbkovite vee postepene. ona mogu veoma dobro da se aproksimiraju linearnim i konstantnim· funkcijama koje su prikazane na sl. 1 - (PI. a sto je cest slucaj u inienjerskoj praksi.7. Medjutim. zbog efekata stisIjivosti tecnosti. U pojedinim fazama kretanja klipa. i c) zavrsni. Na rastojanju x::: ']' prestankom ubrzalija:klipa.1a.4) odredjuju se iz uslova: p] (0) := p]. KoristeCi ovaj dijagram. O P2 e ) == ho . b) radni hod.4.P1) / t3 bl == P!. koja su prikazana na s1. UldjuCivanjem razvodnikauzapreminf VI pritisak raste..

7. . DaIde.: 2/1 / v p • (4. pri realnom kretanju.7) Pri radnom hodu klip predje put h == I] + 12 + 13 za vreme . u uzem srnismu. (4. (4.8) pri cemu konstanta Kt =1+(1] +13)/h. a sto je propraceno porastom pritiska u radnom i opadanjem pritiska u protiv-pritisnom prostoru.7.5-7). ukazuje za koliko je vreme radnog hoda duze pri realnom kretanju Idipa u odnosu na idealizovano kretanje klipa.4) pri cemu su za resavanje jednacine kretanja koriseeni pocetni uslovi x(O) == 0 i v(O) == O.7. tj. radna sila nije konstantna. a prethodno sprovedeni proracun vazi. oznacen sa i 2 .324 Osnove uljne hidraulike a]==dvldt => v(t)==a]t => x==a]t2/2.7.7.) a sto utice na ravnomernost kretanja ldipa.5) Dmgi vremenski period.: v~ I 2/] t] :. Pri povratnom hodu klipa uloge radne i protiv-pritisne zapreminese menjaju. to je sila koja omogueava. Pror3. tako da je vreme trajanja ove faze t2 == 2/2 Ivp . Kao i u prvoj fazi. na pr. U njemu brzina klipa opada. U najveeem braju slucajeva primene HC-a radna sila je konstantna (F::>J canst.4.7.4).7. na osnovu cega se odredjuje usporenje klipa i duzina trajanja treee faze a3=v~/2/3 t3=2l3/vP' (4. kod gradjevinskih i mdarskih masina. TreCi vremenski period. 4.: F(t) iIi F = F(x) i rdavanjem jednaCine kretanja dobiti duzinu trajanja dmge faze. i ovde se smatra da se radi a jednako usporenom kretanju. Na pocetkU prve faze kreianja klip se kreee jednako ubrzano sa ubrzanjem a j =v~ ! 2/1' pa jednacina kretanja ldipa Slika 4. trenja i tdine) i omogueava pokretanje klipa. He vezan sa radnim stolom t=O x jedne alatne masine (s1.7. Konacno. odredjena iz izraza (4. tj. primenom uslova na kraju kretanja klipa x(t])== II i V(tl) == v p dobija se ubrzanje klipa i duzina trajanja prve faze a] :.6) Unekim slucajevima. podrazumeva se minimalna vrednost aktivne sile pritiska koja svojim dejstvom savladava sve ostale sile.7. odnosi se na savladavanje radne sile F.clJIn ikretne sHe HC Pod kretnom sHorn He-a. (protiv-pritiska.. Daicie. kao na pr. klipa postoji faktor gubitka vremena (ll + 1 ) I h koji zavisi od efekata pri 3 ubrzavanju i usporavanju klipa.. kretahje bez dejstva radne sileo Da bi se definisala ova sila posmatraee se primer kada je. je period neposredno pre zaustavljanja klipa. (4.4. t=tl+t2+t3=Kt·hlvp. oznacen sa t 3 . kretanje neoptereeenog m klipa. kretanje bez prve i treee faze.. U ovom slucaju treba poznavati zakon promene radne sile F:. rendisaljke.4.

5. dodaje se sila tezine i sila opruge i s1.5. koje se na klipu manifestuje sHorn .4. FTl i FT2 su sile viskoznog trenja na pokretnim delovima He. Na hidraulickoj dizalici ugradjen je vertikalni He.7.7. Ovaj procep. Sila trenja pokretnih delova HC-a je FT . DakIe. dakIe. za primer sa s1. zapoCinje kretanje uz prisustvo radne sile F. dobija aktivna sila pritiska: 11 = m(al + g f) + F + Pz +FTJ +FT2+FT3 U zavisnosti od sistema u kome je ugradjen He i njegovog polaZaja. pri cemu je f koeficijent suvog i ~ koeficijent viskoznog trenja. u izrazu za kretnu sHu eventualno se koriguje smerovi sila.1h).P2 kroz procep uspostaviti (laminarno) strujanje protokom T7p . Proo/em 4-9. jeste mali. stoIa i klipa sa klipnjacom).aktivna sila pritiska 11 =m(al +gf)+P2 +FTJ +FT2 +FT3' (4. He ima funkciju dizanja i spustanja mase}vi.4-9 JIlI:at kHp j U He poluprecnika R2 = D2 /2 krece se klip poluprecnika RI = D /2 brzinom = x (s1. Sila trcJIlIja koja trllellUlj~ Slika P.1a). kao uostalomveCinaprocepa u vp j \ I UH. I~ = PID2TC / 4 je aktivna sila pritiska.OSl1ove uljne hidraulike 325 glasi: ·m ~~ =ma I = 11 .5. ali ipak dovoljno veliki da se uljellnjenm smatra neprekidnom sredinom.7.FTJ - Fn . pod punim opterecenjem. horizontalnog iIi vertikalnog.9) Ako klip.7. precnika D. tada se iz diferencijalne jednaCine kretanja. i sila trenja FT3 moze biti sila suvog FT3 = f mg iIi viskoznog FT3 = ~v p trenja. pak.FT3 . P2 = P2 (D 2 . 4.4. 1z prethodne jednaCine dobija se kretna . u kojoj je m masa pokretnih delova (radnog predmeta. Od stanja mirovanja pa do postizanja konstantne brzine kretanja v p klip predje put I pri tome se on jednoliko ubrzava. S obzirom da je radni pritisak PI veCi od protivpritiska P2 (PI> P2' iii ponekad PI» P2) to ce se usled razlike pritisak I'1p = PI .d 2 )TC /4 je sila protivpritiska.4. Odrediti radni pritisak koji omogucava a) dizanje i b) spustanje tereta. mase pokretnih delova m i precnika klipnjace d. strujni prostor izmedjuklip~icilindra je koncentricni prsten visine h = R2 -R (sI.P2 . a protiv-pritisak je P2' RESENJE: Primenjuju6i postupak dat u Odeljku 4.7.. dobija se: a) b) 4.4.7.

11). K x l . v <p == 0 i vx =: V • Ako se uzme bilo koji presek defi- nisan sa koordinatom cp dobice se ista strujna slika.l3) dobija se resenje za brzinsko polje . pa su zato komponente brzine v r =0. Diferencijalna jednacina (4.. nakon cega sledi: dp ld Bv -=:TI--(r-)=-K.7. p i v zavise od razliCitih koordinata to se moze sa parcijalnih preCi na obicni diferencijale.3).l3) dx "rar or Kaleo je leva stranajednaCine (4. (4. i zanemariti zapreminske sile u fluidu.5.7.1.14) i iznose C = p. Ova analiza dovodi do toga da se jednaCine kontinuiteta i Navije-Stoksa svode na oblik: av / ax == 0 . p(O) = PI . v(RI)=v p . Na dalje ce se analizirati stacionarno strujanje.1.. odnosno da je izvod bilo koje velicine f po koordinati <p jednak nuli (af / acp == 0). Iz druge od jednaCina (4.7. tj. 1z jednacine kretar~ia (4.326 Osnove uljne hidraulike b} Slilm 4.. a desna funkcija od r.7. to ce se strujanje analizirati u polarno-cilindricnom koordinatnom sistemu r.5.7. Kako se strujanje odvija u procepu koji se nalazi izmedju dva koncentricna kruga.7. cp i x . sto predstavlja tacno reSenje Navije~Stoksovih jednacina.12) 1z jednacine kontinuiteta (4. X = I .7.7.12) sledi da pritisak ne zavisi od radijalne koordinate r.' U ovom paragrafu ce se pokazati da se moze naCi tacan izraz za silu trenja. OCigledno je da se strujanje u procepu odvija samo u pravcu ose x.. Dakle.7. i ujedno izvrsiti razdvajanje promenljivih u jednacini kretanja (4.10) 2 ap a v 1 av 0= --+11(-2 +--) .7.13) dobija se resenje za polje pritislea p(x)=-Kx+C => p(x)=Pj-t. r~R2' v(R 2 )=O' 1z prve diferencijalne jednaCine (4.7.da je p = p(x).l3) reSava se uz koriscenje granicnihuslova x = 0.7. (4. (4.15) = t. (4.11) ax ar rar O=opIBr.p/l.7. odnosno da je v == vCr). (4.7.10) sledi da brzina strujanja u procepu ne zavisi od podllzne koordinate x. to one moraju biti jednake istoj konstanti K (kao i u Odeljlru 2.7. P(l)=P2 (4.14) r=R j . avo znaCi da je strujanje osnosimetricno.1 viskoznog trenja F)J.l3) funkcija od x.p pri cemu su konstante C i K odredjeni iz granicnih uslova (4.

R 2In~ R1 (~)2_1 R] 1 ApR1 [(RZ)2 +1 +-8-1 R 11 1 Z .. (4.J.p 2 2 2 2 2 1 6.7. 2Y]7tl FTj ='C w 2R17tl == RJ 7t 21llR I R] -lflp+ InR2/ R] vp.l-=-a-D.t (4.7. = -2-(~1. to se moze definisati zapreminski stepen korisnosti HC-a llv = V. (4.(-R) -l+-?-ln.-.Vp = rc(R. (2 InR2 I R1 ·-1) .7.p-+-~-V-p--'I ' (4.99.llnn +~(2+ 2 D.. 1 2.17) In- R1 In- R1 Kako se ovaj protok moze odrediti i preko srednje brzine strujanja u procepu D.7.flVp .R2 .7. S obzirom da se teorijska brzina kretanja klipa dobija pri protoku AVp = 0 i iznosi v P. R z IR1 -1] R 2 InR] 2 2 (4. odakle se dobija brzina klipa vp = Vi . Koriscenjem brzinskog polja (4.AVp) .p R]2 .R~)v m' to sledi da je ta srednja brzina strujanja u procepu 1 1 [ vm=vp---p. lI 2 ·l z Uvodjenjem koeficijellata 2 a = R1 J( R2IR]-1 ..7.Vp =2rc v(r)rdr=rcvp(~-R1)+811I(R2-Rd(R2+R1-~)' Rl r ( 4. pri cemu su konstante integracije v(r) = ..R2 .16) odredjuje se tangencijalni napon na zidu klipa: 'C w dv 11 I v p =11(dr)r=R1 =-R.t :::: r/~ I R]27t...22) .20) koji u realnim konstrukcijama HC-a ima vrednost 0.' I I K 2 2 l InR z K I 2 InRI z 2 l C1 =-1-lv p . .21) dobija oblik: )r-F-.19) D7 t .16) R R2 ..OS/10ve uljne hidraulike 327 .7. -AVp =~ VI V p.pR [ r 2 1- n r] 2 .MTp RI7t 2 4 .r . . 2 1 2 rc6.(R 2 -R1 )J ' C2 =--1-v P + .7. 2 2 ~ == lllR2 IR 1 2117t1 ' sila trenja (4. R2 . /1 2 -1 l llm ) J' (4. Prema tome protolc koji definise brzinu kretanja klipa je Vp = Vi .98 do 0.21) posredstvolll koga se dobija sila viskoznog trellja klipa 2 R2 I R] -1 .Inn R1 Ovaj profil brzina daje protok ulja kroz pracep ' vp r 2 D. 7.LR1 +-1-(R2 -R1 )J 4 11 4 11 nn nn nn gde je n = R1 I R2 • Posredstvom ovih konstanti brzinsko polje se svodi na oblik 1 v(r)=--l-In---. nn R2 411 l I n..18') Protok flVp predstavlja gubitak ulaznog protoka ulja u cilindar.+C Inr+C K ? 411.

24)' Do ovog izraza se dolazi i na drugaciji naCl11. "" InR=LCR-ltlnR" n=1 (R=R 2 IR j >1/2). iIi.1.I] Vp - _ Ttl D]n h vp' (4. In R '" (R .24)" Ovaj izraz se veoma cesto koristi za proracunviskozne sile trenja u UHK.vp . razvijanjem funkcije InR2 I R1 u Tejlorov red.7. Tada koeficijenti ex i ~ irnaju vrednosti ex ~ 0 i ~ ~ co. Prirnenom ovog profila brzina dobija se tangehcijalni napon na zidu klipa "w == 11 (dv ! dy) y=o = Tt v p ! h .7.328 Osnove uIjne hidraulike iz koga jednoznacno sledi da je sila viskoznog trenja klipa linearno srazmerna razlici pritisaka i brzini kretanja klipa.7. Medjutim.Ieee kroz sredinu konstantnog pritiska a sto daje . Izraz za viskoznu silu (4.5. zakljucuje se da je uticaj viskoznosti na silu trenja dvojak i obuhvata dejstvo razlike pritisaka i uticaj brzine kretanja klipa. a sto najceSee u UHK nije slucaj.7. koje jasno govore 0 pojedinim udelirna sile trenja.==. poredeei izraz (4.7. da se klip '.1. otpora: F I] .23) moze da se napise i u nesto izmenjenom obliku. pak. i pri tome se zadrZavajuCi na prvom Clanu reda.1.24)" i naem dobijanja izraza (4. Rz ~ R] (Rz > RI ). pritiska poveeava silu otpora trenja.22) dobija se klasicno koriseeni izraz za viskoznu sHu trenja .7. Interesantno je razmotriti i specijalni sIucaj procepa kada je on veorna mali.24)" pojednostavljeni izraz (4. DakJe. 11 I D]n ="w 2R]n I == --h._. tj.-.._.1) I R =h I R2 '" h I RI . Nairne. i da je merodavna razlika pritisaka zanemarljiva. U tu svrhu se posrnatra . tj.7.7. Ako se koeficijent ex napise u bezdimenzijskol1l obliku ex Ri I R( -1 R2n = 21nR2 I RI I 1> 0.24)' sledi da je izraz (4. to sledi da ee on za svako R2 I RI > 1 biti pozitivan. kada se .7.p moze zanemariti. .23) koji vazi sarno pod uslovorn da je razlika pritisaka .2~. FI] == ~x = ~vp = InR2 I R1 211nl vp .p = O.22) i da yazi pod uslovima aa je u procepu linearni profil brzina. sto znaCi da uticaj razlike .> strujanje izrnedju klipa· i cilindra s1I 4.-. (4.7.._.p mala (slueaj veCih procepa). sledi da je priblizna vrednost sile viskoznog trenja F. Iz izraza (4. odnosno viskozna sila.pri cemu se smatra da je strujanje izazvano sarno kretanjern klipa i da je tom prilikom profil brzina u procepu linearan v == v pY / h. (4. a sto je za veliCinu procepa u UHK prihvatljivo.-.

Graficki prikazati udeo viskoznosti i razlike pritisaka na ukupnu silu trel1ja.Rp je ustvari detaljno analiziran kroz Odeljak 4. Sa ove slike se uocava da je za manje procepe dorninanran uticaj viskoznosti.5. Sila trenja koja deluje na klip.Premageometriji koJase formira procepi mogu biti ravanski . koji imajufllukciju podmazivanja ili kroz njih imamo gllbitak-curenje ulja. pale. Koncenil:ricni.l.1. u prikaz funkcija Slilm P.Osnove uljne hidraulike 329 U slucaju linearnog profiIa brzina izmedju klipa i tela cilindra srednja brzina stmjanja fluida u procepu je 1 vp ~ +2R1 (4. uuzni pr®ceI) \ \ I' Koncentricni kruzni procep izmedju klipa poluprecnika Rj i cilindra poluprecnika R 2 .izmedju nepokretruh paraleltdh ploca (Odeljak 2. lcoji se nalazeizmedju nepokretnih delova.IQ-3 Pas pod radnim pritiskom P1 = 1O.. pri kame su udeli viskoznosti i razlike pritiska na silu trenja isti.002rnm.. StlrUljanje kroz kirUlzne procepe U Uffi( postoje procepi. U HC-u s14.4. jedna ploca pokretna. i s1. 4..2 ? 21'ptl 50. 4.3b).p) = FYI (V p) dobija se jednaCina -2 211lvp R -21nR -(1+-. .6.5.22).7. brzinom vp =O.. koje daje R2 = 50.5. prema (4.:'I = ( 21nR -1)R1-nD.>kom P2 = O.lm/s.7. dok je za vece procepe dominantan uticaj razlike pritisk9-' 1z uslova FTJ (D. j IF .7.. ili.p) "~(Vp)' sl."£-+---+-1 pri cernu su: O-!~~~l--".00 R.'(~p)+FTJ(vp) . klip poluprecnika R1 =50mrn i duzine l=50mm.7. U UHK najcesce se susrecu zazori koji omogucavaju funkcionisanje komponente. a po svom. J Problem 4-10. tj zazori."'+---4 -+\--1. na pr.:. 2 Rj D.t nalazi se ulje viskoznosti 11=5.25) "m = A AV(y)dA =3 Rz +R1 .p iz koje se uumericki nalazi rdenje R = 1. iIi je pak. kao sto SU.20f.l. gde je R = R2 / R Zadavanjem visineprocepa intervalu h = R2 -R =[O. visine h =R2 .p FI] (v p) = InR v p .) = 0. procepi izmedju klipa i cilindra He-a. 40 1S 30 10 .[mml.1.7. FA-IO. izmedju pokretnih i nepokretnih delova.6.7. klipa i kuCistarazvodnika.1. 20 +--+-+.4~l0 FTJ (D.ID.4MPa. maze da se napise u obliku FI] = j''.. odnosno h = 2J.m} dobija se graficki FI] (/1p) j ..geometrijskom obliku mogu biti koncentricni i ekscentricni kruzni prsten. i procepi izmedju cilindricnih povrsi. Odrediti pri korn poluprecniku cilindra delovi sHe trenja kUpa koji poticu od viskoznosti i pritiska ce biti isti? RESENJE' Razlika pritiska II cilil1dru koja izaziva strujanje je /1p = lOMPa. Kroz cilindar se krece.00004.MPa i protiv-priti. a to su procepi izmedju cilindricnih povrSi.

4~ lla). sled! izraz za koeficijent trenja v. Relacija (4. Sasvim je svejedno koji od oblika izraza (4.U. V=1211th.7.1 • 2 2 vm =--~ (1+n tlpR.P.27) tlVp = V m (R2 -RI )n = tlp 811' (1-n )(l+n ·11.. (4.7. 64 (l-n) z = R fen) .28) se svodi na oblik 48 A. U literaturi iz UR kruzni koncentricni procep.16) ipolje pritiska (4. dirnenzija RI ' R2 i h (s1. DH =2(R2 -RI ) = 211 hiclraulicki precnik procepa i fen) :::(1-n)2/[1+l1z +(1-n 2 )llnn] funkcija od geometrijskog parametra procepa. . (4.7. Sa ovom vrednoscu funkcije fin) izraz za koeficijent trenja (4.::: R24 ::: R . dakJe.26) (4.1) koji se ima izmedju nepokretnih cilindricnih povrsi (v p == 0). 1.9.6. /2. eR eh pn cemu je Rejnaldsov broj definisan Re R =vmRH Iv definisan u odnosu na hidraulicki radijus (R H ::: DH / 4 = h 12) i Re h = Vmh / v u odnosu na visimi procepa.17) se svocle na oblike: Slika 4.7.7. Jasno je da se tom aproksimaCijOlll u proracunu pravi odgovarajuca greska.26) daje razlilru pritisaka u procepu iz koje. == 2Q.29).7.330 Osnove uljne hidraulike Tom prilikom je analizirano strujanje u procepu izmedju tela cilindra i pokretnog klipa.7.4-lIb). Problem 4. tj. U ovom slucaju srednja brzina strujanja (4.7. Za procepe koji se susreeu u UH parametar n je reela veliCine jedinice.1\2 _D4 2 Z + Inn)' 1.30. za n uzmu vreclnosti 11=[0.n 2 pri cemu je n = R] / Rz karakteristicni geometrijski odnos procepa. fen) ~:d.31) pri cemu je precnik d =(D 2 + D] ) / 2 '=: Rz + RI .7.5 == 3/2. slucaj kada je strujanje izazvano.6. KoristeCi upravo ta resenja ovde ce se analizirati specijalni slucaj koncentricnog krucnog prstena (s1. ali ipak manji ad jedan (0<n<1).999] funcija J(n) ima vrednosi J(n)=[l.7. srednja brzina i protok kroz koncentricni prstenasti pracep odredjeni su izrazima: Ie= R 64 2 2 Vm == tlp 12Tj1 h 2 .samo razlikom pritisaka.n ) lInn e u kame je Re =vmDH / v Rejnoldsov broj. 2 811l 1-n 2 +--) Inn (4.7. Resenje za brzinsko polje (4.7. JiJco s~.7. ponekad se tretira koriscenjern resenja za strujanje izmedju paralelnih ploca (s1.28) e 1+ n + (1.4.5]. u literaturi se najcesce koristi obliIc Ie =24/ Re R' U slucaju kada vazi izraz (4. 3 (4.29) Re .P. Ipak.7. b) Slika PA-ll .7. posle poredjenja sa opstom Darsijevom formulom tlp = pie ·11 DH .29) koristimo za odredjivanje koeficijenta trenja. 0. tlpdrr.15) i dalje vaze.4997.18) i protok (4.

RESENJE: Kao prvo iz jednacine . odredjujeserazlika pritisaka t:. Ovaj postuimk je vee sproveden u Odeljku 4.7.Pn + t:.d'+l)T ' u kojoj je koeficijent trenja A2 ::: 641 Re 2 .P128YjI(l-n .P= 4F In(d( -d..7. Sil spojeni preko koncentricnog prstena izmedju klipa i cilindra i sa obilaznorn cevi precnika d i duzine L u kojoj se nalaze otpori: S"..Pp + p(Su +2Sk +A. RESENJE.. koeficijent trenja je odredjen izrazom (2.. Kroz HC kreee se klip precnika d l duzine I. II. nd 4 2 )(1+11 +~) 2 1-n 2 ..Osn6ve uljne hidraulike 331 Odrediti koliki je odnos koeficijenata trenja tacnog i aproksimativnog postupka? Dobijeni odnos komentarisati. konstantnim protokorn V.) . sa klipnjacom precnika do brzinom v p i pri tome savladava radnu sili F.6 ion daje protok . pri cemu je Re = VDH Iv.4. Uz pomoe ove veliCine dobija se aproksimativna vrednost koeficijenta trenja Aa = 48/Re. Slika P. Primenom izraza (4. Radni i protiv-pritisni prostor HC-a .p = t:..Rl)::: 2h.1. Silu trenja koja deluje na klip sa kIipnjacom zanemariti. 12 ravnoteze sila koje optereeuju ldip sa klipnjacom. moze se zaklj!lCiti da se primenomizraza za koeficijent trenja Aa pravi gruba proracuns.7. Za proracun koeficijenta trenja kod koncentricnog kruinog prstana merodavan je hidraulicki precnik D H ::: 2(R 2 . Odrediti brzinu klipa. uz zanemarivanje sile trenja.. te se zato on ne preporucuje za odredjivanje koeficijenta trenja u kruinom koncentricnom procepu.Kada se vrSi aproksimacija stmjanja u kruznom koncentricnom procepu strujanjem izmedju paralelnih ploca. Dakle.42) Aa :::24/Re h ' pri cemu je Re" :::vhlv Rejnoldsov broj. n= 1 2 ' 1+n +(l-n )Ilnn Za male vrednosti parametra n vrednostfunkcije f (~ 1) ::: 3 12 daje odnos koeficijenata trenja AI Aa ::: 2.· ..28) za stvarni koeficijent trenja u kruznom prstenastorn procepu dobija se odnos koeficijenata trenja (1-n)2 -±f() ( RIR) 2 2 .3 n. Sk' t:.28) u kojoj je koeficijent trenja odredjen izrazom (4.1. visk6znosti Yj.28). :::t:. i iznosi .p p i t:.. n=dl ld2 • Protok kroz zaobilazllu cev odredjuje se iz Bernulijeve jednacine 2 I v2 t:.Pn' Strujanje u procepu i cevi je larninamo. A A 4 a 3 ProD/em 4~12. U HC precnika d 2 dotice ulje. Ova razlika pritisaka ostvamje strujanje u procepuprotokom VI i u obilaznoj cevi protokom )/2' Protok kroz procep odredjuje· se it Darsijeve formule ·(2. .ka greska.

7. obrtni moment i snaga trenja iznose: M<= Rdi'w J . 1=100mm.R1 cosa-ecoscp . Problem 4-13.. Osovina precnika D=2R okrece se brojem obrta n u kliznom lezaju u kome se nalazi ulje viskoznosti ~. Strujni prostor kliznog leZaja predstavlja koncentricni kruzni prsten visine h i duzine I. Elementarna sila trenja je dFw = 1:) R dcp u kojoj je cp ugao. • '" 2 2 b=y .Pn-App' Konacno iz jednacine kontinuiteta za khpa v p He V = V. u tacki A. koja se nalazi u cilindru precnika D2 = 2R 2 • U slucajukada se ose simetrije klipa i osovine nalaze na medjusobom ekscentricnom rastojanju e tada strujni prostor izmedju njih predstavlja ekscentricni kruini prsten(s1. u kome rotacija osovine stvara linearni profiI brzina.p-I::. Visina procepa na proizvoljnom ugaonom polozaju.lmm.)max = e / Rl' ikako je e« RI'. daje viskozni napon na zidu osovina 1: w = T\(dv / dy)y=". 321~ c=l::.32) pri cemu je a = R2 -1~1 -= R2 (l.7W. Posmatra se nepokretni klip. S obzirom da je maksinialna yrednosttrigonometrijske funkcije (sina.4.p kroz eIcscentricni Stika 4. odnosno osovina.2 procep ostvaruje se· protok fluid a.P=lv1w= h Za zadate brojne vrednosti ove velicine iznose:M=1. n=10000/s.. to sledi da je sina. . (4.~ = 7T2~lnD3 TC3~l112 D3 2h .~metri­ jska velicina i 11 = Rl / Rz. ~ 0.4-13 u kome su OJ = 2mc (n[o/s]) ugaona brzina i y koordinata koja se meri od zida ldaja. lznosi h(cp) = Rz .:. koji kroz elementarnu ------ .RESENJE: Linearni p ofiI brzina u procepu v = Rwf" Slika P. . +ri 2 + vp odredjuje se brzina = 4(V .lPas .. ~=O. h h=O. odredjenim uglom cp. n )karakteristicna g..Vj -V2 ) / (d 1 -do )71:.2).028Nm i P=107. e Pod dejstvom razlike pritisalca /).u+2C.7. precnika D1 = 2R1 i duiine t.6.7. gde je a ugau. izmedju linija koje prolaze kroz teiista klipa i cilindra.6. Odrediti moment trenja kojim ulje deluje na osovinu i snagu trenja. Prema tome visina procepa je odredjena relacijom h«p) = R2 -R1 -escos<p= a-ecos<p . Dati. Konacno. odnosno eosa. 1':'1. podaci su: D=50mm.k+1) .332 Osnove uUne hidraulike pri cemu su konstante: p a="2(C.

.34) . dobija se izraz za koeficijent trenja . U tu svrhu se posmatra He kod koga je dejstvo svih spoljnih sila. sto znaCi da je srednja brzina strujanja kroz ovu elementarnu povrsinu odredjena izrazom (4.prornenljivih sila. v.2R (1 + 3.p V- zr 12 11/ h (R 3 0 11 2 - _.·izraz(4.33) mogao odrediti protok potrebno je poznavati funkciju v = v(<p).36) o posledicama pomenutog zanemarivauja bice vise reCi na krajl! ovog paragrafa. a sto je prakticno slucaj u literaturi iz UH..f. U specijalnom slucaju kada nema . iz izraza (4."'·f / Df[ .7.34) odredjuje srednja brziria strujanja kroz ekscentripni procep 11 R2 (1 3 vm = :11/ l=:~ 48 1+11 f(e). pri cemu je funkcija 3_ a 3_ 4 f( -) = 1+2"e 2 .. I1pDzna 12111 3 (l+2"e): 3_ 2 (4.38) 1 u kome je Re = v mDH / v Rejnoldsov broj i DH = 2(R2 . vrednost funkcije 1(0)= 1 ne dozvoljava da se iz (4. Dinamika hidrocmndra \ I Pod dinamikom HC-a podrazumeva se kretanjeklipa i klipnjace HC pod dejstvom stvarnih ..7.pD2na 2)d<p12111 fCe) . _ f.= Re fee) . iz izraza (4.R12 )n. Sa ovom pretpostavkom..11) hidraulicki precnik procepa.7.7. .35) ima vrednost f(O) = (1 +11) 12. e e 2 U (4. Prema tome. .7. u fuukciji fCe) . pa se primeuom izraza (4.37) Odredjivanjem. (4. Clan uz a 12Rz izostavlja. 12. koje su prisutne u mehanickorn sistemu koji polcrece .37) pada pritiska i poredeCi ga sa.R1 ) = 2R2 (1.7.7.7.7.7.33) dobija se protok kroz koncenrticni prstenasti procep: dV =vdA =vh(Rz -h 12)d<p ..7..z +ge ) . 4.ekscentriciteta (e = 0) funkcija (4. 3 (4.7. Protok kroz procep odredjen preko srednje brziue iznosi rj = v m (R.7.35) kojoj je e = e 1a relativni ekscentricitet protepa. sto znaCi da se u ovom pojednostavljenom slucaju protok odredjuje kao: v= .38) dobije resenje za koeficijent trenja koncentricnog kruznogprocepa. dalje.Osnove uljl1ehidraulike 333 povdinu dA= h(R z -h 12)d<p iznosi: (4. opstom Darsijevom formulom I1p = p. . stoclaje koeficijent trenja 1. Veoma cesto se u literaturi iz UH. (4.33) Da bi se primenom izraza (4. Za odredjivanje ove f~nkcije koristi se pretpostavka da se protok kroz elementarnu povrsinu dll moze odrediti kao protok kroz odgovarajucu elementarnu povrSinu koncentricnog prstena visine h.(0) = 96/ Re koji vaZi za koncentricni kruzni procep.30). Ovde treba napomenuti da ako se u funkciju f (e) vrsi izosta'lljahje clana liZ a / 2R2 .7..7.729). zanemarivanje ovog CIana nije opravdano.

7. Zamenom ovih sila u (4. ili..P2 (t)-Flll-~2 -F(t) izraza (4. . sledi da je resenje homogenog dela diferencijalne jednacine (4.P2)+~IX. Za partikularno rdenje vaH vee receno u sklopu analize jednaCine (4. ".4. u sklopu mehanickog sistema postoji opruga cije dejstvo se izraiava silom Fc "" ex. . na pr. U horizontalnom HC-u prikazanom na s1.-2 _ r [31 m := 0.7. medjutim. pa opste resenje diferencijaIne jednaCine moze da se napiSe u oblik:u: x(t) =C1 +C2e. Na osnovu izgleda learakteristicne jednacine . a F112 sila viskoznog trenja izmecljll kliplljace i kuCista cilindra.39) diferencijalna jednacina kretanja se svodi na oblik: m m. Prema drugom Njutnovom zakonu jednaCina kretanja pokretnih delova HC glasi: mx = ~ (t). leoja daje korene Ij 0 i 1'2 == -[31 In. imaginarni iIi dvostruki.f3t1m + xp(t) . ukome su konstantni pritisci PI i P2 ' klip poCinje da se kreCi iz stanja mirovanja: Odrediti zakon promene brzine i zakon kretanja klipa ako se u tokukretanja savladava a) konsta- .' u kome je 13 = 131 + 132 ukupni koeficijent viskoznog trenja i pet) = ~ (t). Ovi leorelli mogudabudu realm.7.7.7. Ukoliko u skolpu HC-a..41) =0 Konstante integracije C1 i C2 odredjuju se iz pocetnih uslova. Pro~ltI!m 4-14.1(PI. odnosno da obile partikularnog resenja zavisi od oblika funkcije F(t). pri cemu je }.ll =ct. veoma cesto ona je promenljiva. +Cz exp( -f3t / m).'· Kod stacionarnog strujnog rezima sledi da je P = const.7.7.40) svodi na oblik m a njeno rdenje moze da se napise leao x+28 x+oo 2 x == P(t)-F(t) ' ajt (28 =oI m' 00 2 =.22).P2) '-ct.334 G. tada se diferencijalna jednacina kretanja (4.~l sila viskoznog trenja izmedju klipa i cilindra.7.J82 -oo 2 .eksponenti aJ i a2 predstavljaju korene karaleteristicne jednaCine r 2 '1-28r+oo 2 =O.7. dok se partikularno reSenje xp(t) tek moze naCi na osnovu poznavanja funlecija pet) i F(t).rradjevinskih masina kada je njena promena izazvana.move uljne hidraulike HC.Pa) x+~ x= P(t)-F(t) (4. F112 =a 2 (pz . a sto direktno utice na oblik homogenog resenja. l (PI . tj.P2(t) -ct. Koeficijenti .7.Pa)+~2x. i iznose: (4. leao s~o je to slucaj kod rudarskih i !. Ova sila predstavlja radlttt Slltt He-a.. Ova sila moze imati konstantnu vrednost.39) Sile trenja u HC-u odredjuju se primenom F. 2 (pz .. promenom sastava isleopavanog tla.40) x"U) == C.) III x(t) = xh(t)+Xp(t)== C1 e + Cze azt +xp(t) . pak. zamenjeno dejstvom jedne spoljnje sile F(t) ~g=~-'-1I>- X F(t). a12 =-8±. (4.!2.41).40) je sila koja potice od polja pritiska.

F) / p.. p. savladavajuCi radnu silu F = const. NaCi X zakon kretanja klipa ako je sila opruge veca od sile viskozllOg trenja. ) P F(t) t x(t) = C. Konacno.F) / p2.f3t1m -K it ... Poznate velicine su d. Primenom pocetnih uslova x(O) = x(O) = 0 iz (b) se dobijaju konstante: C2 == -CI == m( P . . Trazenjem partikularnog resenja diferencijalne jednacine (a) u obliku x(t) = At + Bexp(bt) dobijaju se konstante P A=j a' .1)K . C2 ==p'(j-'-bK) . RESENJE ZaddavajuCi iste oznake kao i u Odeljku 4. x(t) == m (p -bK) e. a. m' P CI =-7+(T.7.(~ ..F) / m == const. p2 (e-~tlm_l+~t).) i b) ako je raqna sila opisana zakonom F(t) == a exp(bt).. U protivpritisnom prostoru HC-aprecnika D nalazi se opruga krutosti c koja je u pocetnom stanju mirovanjasabijena zarastojanje xo' Ukljucivalljem razvodllika u komorama HC-a vladajukonstantniprIHsciPI i P2 (PI> P2) klip poCinje da se krece pri tome . D.ProDlem 4-15. zamenom nadjenih konstanti u (b) i potom njegovim diferenciranjem dobijaju se zakon promene brzine i zakon kretanja klipa XU)== P-F (l_e-~t!m) p x(t)== m(P-F) . Konacno.-. PI' (XI' (X2' ~1' ~. P=const. za ovaj oblik partikularnog resenja. Poznate velicine su: D. p p + P I+K(l+ inb)_ mP. p.. C.. RESENJE Diferencijalna jednacina kretanja pokretnih delova cilindra glasi: SlikaPA-15 . P p2 .. sledi da je l(t) == (P . + C2e-~tlm + xp (t) . iz (b) slede trazeni zakoni xU) == ~ . In. -B==K= b(p+mb)' Zadovoljavanjem pocetnih uslova x(O) = x(O) == 0 odtedjuju se konstante: mP mb .Osnove zilj'ne hidraulike 335 ntna radna sila (F=const. b.bK) e -f3tlm_bKebt .. -!l>- x O PI' P2' ' (X. p. Zadovoljavanjem. x + m x == I() .diferencijalne jednaCine (a) dobija se konstanta C == (P . P . (a) (b) a) Za slucaj konstantne radne sile. m.--. t Cije je opste resenje: (/() ==.7.. dobijase diferencijalna jednacina kretanja klipa: . m b) Kada se radna sila menja po zakonu F(t)== aexp(bt) funkcija l(t) ima oblik I(t) = P / m+aexp(bt) / In. d. pa se partikularno rdenje diferencijalne jednaCine (a) trcdi u obliku x p (t) == Ct.

kao na pro kod rueno upravljanih URS-a.4..7.8.7.4.7. ux+co zx= C0' x+ 2'" pri cemu su konstante: 28= Jl m ' co 2 =:- c m' UzimajuCi u obzir uslov zadatka da je sila otpora veca ad sile viskoznog trenja (co > 8) dobijaju se koreni karakteristicne jednacine r2+28r+co 2 =0 =>r . dilkie. To je razlog da se u zavrSnoj fazi kretanja klipa njegaY9kretanje llSp()raVa. Na kraju radnog hocla kretanje klipa prestaje (tree a faza kretanjaklipa) aktiviranjem razvoclnika. Hidraulieko kocenje se postize ugradnjom :.8. pri cemu su ct i C. iIi C 1 i Czodgovarajuce konstante integracije. .-4-. l Sa ovim korenima resenje homogenog dela diferencijaJne jednacine kretanja je: xh(t) =: Cte'it +C. vrsi udarom klipa 0 tela cilindra tada maze doCi do osteeenja cilindra..F Ona moze da se napise u obliku: .z=-8±iq.8.7.8. hidraulickimkoeenjem.(P1 . sto je. a sto moze da se ostvari tzv.Pz CD -d )4-cx. iIiudarom klipa 0 tela cilindra (kriva a sa s1. [1 -01 ( -smqt+cosqt.2). co" q 4.7.336 Osnove uljne hidraulike .1).e r2t =e. Cime se postiZe deIirrricno ublaZavanje udara (kriva b)ilinjegovo potpuno izbegavanje (kriva c). UHS-u. na pro mikroprekidaCima za ogranieavanje hoda.Bt eCl sinqt+C2 cosqt) .dgusnice koja stupa u funk6j" '. HidrallllIicko itocenje kril!taJrnja Osnovni zadatak HC-a je da dejstvom aktivne' sile pritiska ~ u toku radnog hada savlada neku radnu silu F brzinom v p' Tom prilikom dijagram promene brzine klipa ima izgled prikazan na s1. to opste rese'lje diferencijalne jednaCine kretanja glasi: z Bt xp(t) = e. 'Ako se iz bilo kojih razloga zaustavljanje klipa.7..pz). Koriscenjem pocetnih uslova kretanja xeO) == x(O) == 0 odredjuju se konstante C1 == -8 Co / qco 2 i Cz == -Co / co 2 . tako da se trazeni zalcon lcretanja svodi na oblilc 8 .1 fazi zaustavljanja Idipa.1 (Odeljak 4. Za pouzdan rad HC-a treba teiiti zaustavljanju ldipa bez udara na kraju trece faze kretanja.7. (q=Je co2 . Veoma je eest sIucaj u UHS-u da nema uredjaja za ogranieenje kretanja. tj. NajeesCi tip prigusnica jesa konstantnim (sIA.2a). mx = P1 -.. promenljivim (s1.4.2b) i poddiljivim prigusenjem(slA. Co . . pokretnih delova mase In. Ovaj tip kocenja zasnovan je na porastu vislcozne sile trenje il trec()j fazi kretanja.8. Kalea je partilcularno reSenje xp (t) == Co I co 2 . nepozeljno 11.8. tako da je udar klipa 0 tela cilindra veorna moguca pojava.Px-c(x-xo ).. D 2n 2 271: -.eC1 sinqt+Cz COSljt)+Co /co .82 »).-e )] xU ) =.2c).

dl )! 2 i trenutne duzine x. Ova razlika pritiska se odredjuje iz ravnoteze sila koje deluju na kontrolnu zapreminu procepa .doA id2 • U drugoj fazi kretanja klipa radi se 0 stacionarnom rezimu rada sa Pl = canst. Karakteristicne dimenzije klipa. jer je njegova vrednosfdiktirana padom pritiska u povratnoj grani UHS-a.7.. koja se odredjuje izrazorn (4.. tako da jednaCina ravnoteze sila koje deluju na pokretne mase glasi: 2 2 n D n PleD -do)4"=F-~(0)+P2-4-' 2 (4. Medjutim. poznavati rrierodavnu razliku pritisaka.P22 nije toliko znacajna. P2 = const. dopunska sila trenja je odredjena izrazom (4.F'l (x) u sebi vee sadrZipretpostavku 0 linearnom profilu brzina u procepu v(y) =x y ! h. dy It Zamenom ovih napona u prethodnu jednaCinu nivn. sto znaCi da su naponi na zidovima kontrolne zapremine 1: wI - -1: w2 - .otde dobija se merodavna razlika pritisaka I1p(x) =.42) gde je F~ (0) sila trenja na pokretnim povrSinama.p(x)(d2 -dl )4"=1: wAnx+1: W2 d 21CX . vp =const. Zbog promenljivosti pritiska P2l (x). gde se koorciinata y meri od zida cilindra.P = P2l .4. Izraz za dopunsku silu trenja i3. takodje.fazi kocenja klip prigusnice precnika d l ulazi 11 cilindar precnika d2 . eime se fonnira koncentricni kruzrti procep visine h = (el 2 .. . dok je pritisak Pn = canst. Idipnjace i prigusnice defenisane su precnicima D. keji se svodi na oblik tiFf] (x) ~ l = -h-x x .7. . U ovom proizvoljnom polozaju. sto znaci da se uticaj razlike pritiska na dopunsku silu trenja moze zane mariti. u posmatranom slucaju merodavna razlika pritisaka /:.8. Dakle.2a). h 2Tj (4.y=h .7. 2 2 n i3.43) Kretanje klipa u fazi koeenja opisallo je diferencijalnom jednacinom . na prigusnicu deluje dopunska sjla trenja M (x). pri cemu su tangencijalni napon 1: wl na klipu pri~lsnice i 1: w2 na zidu cilindra.24).·U treeoj fazi .7.8.7.2 Na dalje ee se detaljno analizirati sarno slucaj hidraulickog kocenja primenom prignsnice konstantnog preseka (s1.22). Tjd 7t.. dVTjX -Tj(-) y=O.2 X . Za dalji proracun potrebno je.Osnove uljne hidraulike 337 a) b) Slika 4.7.. ova razlika pritiska je fuJikcija od kordinate x.

~(x).4 0.8 - 'fi ~ 0. 0.7.47) dat je na s1. tako da se u ovom slucaju brzina klipa. (4. odrediti kolika se greska pravi u proracunu.4.l (0).. brzini klipa.6 0.45) napise u obliku dX= -Kxdx.46) Postavljanjem uslova da brzina klipa na kraju hoda prigusenja bude jednaka nuli. izraz (4. a 1 2 3 4 5 6 I (2 KV/'2 Slika 4.3..48) Graficki prikaz dobijenih rezultata (4. (4. njenim se reSavanjem dobija promena brzine klipa v(x)=v p -Kx 2 /2.1).44) Iz jednaCina (4.2 0.0 ~"0.4 0.svodi na v(x)/vp=1"7(x/t)2. dijagrama sa s1.7.338 Osnove uljne hidraulike mx = Pj (D 2 -dg)*-F-~(x)-M~(x).48) i (4.44) i (4. 1. dobija se duzina prigusnice I = ~2v p / K pri kojoj se to ostvaruje.47) S obzirom da je brzina klipa vex) = dx / dt .. Analiza jednacine (4.6. m h 2h2 2mh2 Kada se diferencijalna jednacina (4.3..99/.-.-=-~c------.48).7.42) dobija se diferencijalna jednaCina mx = F'1 (0) -F~ (x) .8.7.47) dobija zakon kretanja klipa u toku hidraulickog kocenja x/l=(e/~2KVp _1)/(/~2Kvp +1)..7.8.. .8 1. pokazuje da x -»/ za t~2Kvp -» 00. tj.4 0.6 0. (4.46).7.45) u kome je konstanta 2 ll 1C dj D2 . dobija konacan oblik x = -K xx.7.7. Ako se kod hidraulickog kocenja kretanja klipa sa prigusnicom konstantnog poprecnog preseka (Odeljak 4. da vazi F" (x) "" F" (0).0 0. Sa ove slike se jasno vidi da je ugradnjom prigusnice odgovarajuCih dimenzija moguce potpuno izbeCi pojavu udara klipa na kraju njegovogkretanja.2 0..7.2 0.. Medjutim. to se posle integraljenja izraza (4. vee pri t~2Kv p 1.111.P2t<D _d j 2 2 2 )*_ P22+' d 2 1C (4.8 0. a ne po realnom modelu sa pokretnim !clipom. tj..d j ll 1C 2 K=-(-+ )=--(D +d j d 2 ) . (4.7.7.4.].0 .7.7..0 -t-r-r--r-'-r-r:-rc.0 = 5.7.Ap(D _dj2)~ koja koriscenjem pretpostavke daje P~/x) slabopromenljivo u odnosu na F. i izraza za AF'1 ex) i Ap(x).7.3 PrOblem 4-16.8.30 postize se vrednost x = 0. Smatrati da je srednja brzina strujanja u procepu jednaka .6 .7.--"! 0.8) pad pritiska u procepu racuna po laminarnom modelu strujanja koji vaii za koncentricni prstenasti procep (Odeljak 4.0 0.7.

d. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova. Razlika pritisaka I1p o primenjella u postupku datom u Odeljku 4. Efekte razlike pritiska lla silu trenja klipa zanemariti. dok kroz dopunski kanal precllika el i duzine ! struji laminarno.7.v+1)v7 +-0 v 2 -?xx=O. u kojoj je A=:64/Re." +C. Iz Bernulijeve jedllaCine za strujanje kroz kanall1p(x) == p(c.v' RESENJE.Yj.2 xx DH . h u kojoj je A=96/Re koeficijent trel1ja (izraz (4.7. :~ prigusllice.7.+V2' pri cemu je r~ protok kroz koncentriclli pracep.43) I1p(x) = 2r]:i" 1112 u kojem je h == (el 2 . Poznate veliCine su. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.8.4. DakIe.25) i ona daje protok ~ =v1(d.v +'AJ I d +l)v.HC-a u funkciji trenutriog pol~'zaja. Poredjenjem ove sa konstalltom K iz Odeljka 4.7.l.-2 = . Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom lezi u pretpostavci da je brzilla strujanja u procepu jednaka brzini klipa.v. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.2c) klip prigusllice precnika d l ulazi U cililldar precnika d 2 • Tom prilikom kroz koncelltriclli prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. Primenom modela strujanja sa l1epokretnim cilindricnim zidovima. 7. dobija se kvadratna jednacina 2 64v 4v.OSl1ove uij"ne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja klipa (4. (C. Poredjenjem ovog pada pritiska sa feSenjem (4..v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz . sarno je pitanje kolika je konstanta K u njima. . U ovom kanalu nalazi se dOPUllSki prigusni ventiI.u'C. daje konstantu Ko =: m 311h~ (D 2 +d.d2 . jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.p.C. I1Po(x)=:P21(X)-P22=PA. 12.d 1 ) 12 i x = v p brzina klipa.43) dobija se I1po = 611p.strujanjekrozkoncentricni 2 procep linearnim profilom brzina srednja brzina stnijanja je odredjena izrazom (4.25). poznavalljem 2 protoka ~ i V bice poznat i ukupni protok. Za.d" h- . a V protok kroz dopunskikanal.29).7.7.7. d 1.48)vaZe.+C. Ukupni protok na izIazu iz HC-a je If =V.7. .8..2d j2 ).".-d12)*=x~(d2+2dl)(d2-dl)' Razlika pritisaka je odredjena izrazoIll (4.8.47) i (4.7. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v2 12Yj ./ "~.sledi relacija K d+d 2 -2d 2 _ 0 =6 2 1 K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscelljem modela koji ima kOllstalltu Ko' Problem 4-17.

7./.7 .7.1a).9. Izmedju vlitkana promenljive duzine nalazi se i jedna linija cija se duzina ne SEka 4.1. i 1/2 vidi se da je ukupni kvazistacionarni pratok jednoznacno odredjen sa trenutnim polozajem prigusnice x.t. i to i tako da je maksimalna sila sa kojom radi He manja od i . uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R. .7.9. El:asticlIU3 RilIRija i biticlIUOlll siila izvijanja a) Posmatra se slucaj kada je doslo do izvijanja He sL4.dz. 4. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se hiti61a .49) Slika 4.Zbog. na osu .9a). Po resenjima za pro toke Til. Ova sila zavisi od konstrukcije HC i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema . Pror:!llclIlll!ll He lIRa izvijallJj!!'! Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog deJa klipnjace se menja. kliznim Idajem iIi ukljdtenjem. uvelib) canog elementa konzole visine dz.dz. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaJ najnepovoljniji.4.1. U. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu U~ .9.'-//.4. odnosno izvijanja HC-a (s1. Zato je pri proracunu HC-a obavezIlo izvrSiti njegovu proveru na izvijanje. odnosu .7.fila i oznacava se sa FK • Pri I 2e> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i 10Illova. aka je sila F dovoijno velika JoCi ce do savijanja. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaci. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljestena konzala F (a1.9.1.7. daIje. ali ida je veoma slozena funkcija od ove koordinate.4.liniju e-e spoljasnja vlaknil (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz + t.7. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi. v2 :::: S" +<.J.7. pri cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu. Nairne.zglobom.h:b~w4kriticne a) b) (4.y+l 1 [ daje protok ]/2 = v2 d 2 rc /4. Posmatranjem.91).vaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina HC-a maksimalna (s1.J.9b. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.9. 4.340 Osn01'e u/jne hidraulike cije pozitivna rei3enje .

.C. daje konstantu Ko:::: 3Tj~ (D 2 + d.Po(x)==P21(X)-P22=pA.2d. dok kroz clopunski kanal precnika d i duzine I struji laminarno.8.7.25).7.p(x) :::: pC C. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik."" 6---:---"-----'K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem moclela koji ima konstantu Ko' Problem 4-17.4.p. mh Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.P 0 :::: 6/':. Dalcie.d 1) 12 i :i:::::: v p brzil1a klipa. Ova veoma velika razlika u paclu pritiska clelom lezi u pretpostavci cia je brzilla strujallja u procepu jednaka brzini klipa.d.43) clobija se /':. Poznate velicine su: d p d2 . Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka 2 x v 12'1..7.7. Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4.7. .47) i (4. 2 i ona daje protok V! :::: v1 (d 2 -d1 )"4:::: X3(d z +2d1)(dz -dj ) .2c) klip prigusnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d2 • Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.-2 = .:::: 641 Re.7.. sarno je pitanjekolika je konstanta K u njima. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti. i )/2 bice poznat i ukupni pratok.v + All d + 1) vi 12. . .Zastrujanjekrazkoncentricni pracep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odrecljena izrazom (4.2 xx DH h u kojoj je A:::: 96/Re koeficijent trenja (izraz (4.25) X d 2 +2d1 v 1 ::: 3 d +d] ..29). dobija se kvadratna jednacina .v' . a V protok kroz dopunski kanaI. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima.p. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C. Razlika pritisaka /':. /':.P o primenjena u postupku datom u Odeljku 4. u kojoj je A.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz He-a u funkciji trenutnbg pol~zaj't/=­ prigusnice. 2 2 n.vaze.jJ(x)::: 211:( 1/t 2 u kojem je h ::: (d 2 .7.)..48). .Osnove uljne hidraulike 339 RESENJE: Zakoni kretanja klipa (4.8.u'c.'1.7E: Ukupni protok na izlazu iz HC-a je fi"='V1 +fi"2' pd cemu je ~~ protok kroz koncentricni procep.8.7. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1." + C. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil.·sledi relacija Ko D2 +di-2d. 7.l. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /':.n : • Razlika pritisaka je odredjel1a izrazom (4. a clrugim ivaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova. RESEN. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. poznavanjem 2 protoka V.7.43)f:.v.

Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija r3ija se duzina ne Slika 4.1.1.7. dalje. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. aIm je sila F dovoljno velika loci ce do savijanja. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. uvelib) canog elementa kOIlZole visinedz. iklritiClll3 sUa ib/:vijallllja a) Posmatra se slucaj kadaje doslo do izvijanja He sl.1.u+C. (4.7. 4.7. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polazaj najnepovoljniji.dz .9.9. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi HC manja od kriticne a) b) I Fmax = FKlv I. SUa F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se h:iticFltl stla i oznacava se sa FK.y+l). dok su unutnlsnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (Ai. Ova sila zavisi od konstrukcije He i nacina njegovog povezivanja samehanickim delom sistema . uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R.1. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. .t:.9.9a). Uodnosu na osu .. sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.1a). Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljeiltena konzola F (a1. 32v 1 C. Jasno je da je ta dliZina miniinalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.7.7.zglobom. PrOll'3Cllllll He na izv~jaJ!ijje Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i irnaju duzinu dz +t:.+C.d 2 2 r J daje protok V = v 2 d 7( /4.9. Posmatnmjem.340 Osno·ve uljne hidraulike cije pozitivno resenje v2 := 1 r 32v ~ 4v . Zato je pri proracunu He-a obavezno izvrSiti njegovu proveru na izvijanje. kliznim leZajem iii uldjestenjem.Zbogvaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje.7. Po resenjima za pro toke )11 i r/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjel1 sa trenutnim polozajem prigusnice x. 4.dz.9b.4.y+llv( d 2 )-+f1 xx (C. .91). i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.7. Ehllstliclln:!ll lillnija . odnosno izvijanja He-a (s1.49) pn cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent Slika 4.4.. Nairne.4.4.i.9. Pri -t> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i lomova.

11. -2d1 )..48) vaze. .y 4. Razlika pritisaka /:. Dakle.'" C. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima. protok kroz koncentricni procep.. prigusnice.7.7. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /:"p(x) = p(Su +Sv + 'AI / d + l)v~ /2.7.OSl1ove u!jne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja kEpa (4.d.. daje konstantu Ko = 3'l~ (D 2 +d. Poznate velicine su: d p d z .4.. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti..7.29). Za strujanje krozkoncentricni procep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odredjena izrazom rj =V1 + Tt2 . p.7. Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4. i V2 bice poznat i ukupni protok.v' RESENfE Ukupni protok na izlazu iz HC-a je pri cerim je V.P o = 6/:"p. .8. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil. samo je pitanje kolika je konstanta K u njima. IRe. a Vz protok kroz dopunskikanal. Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. x el z +2d1 v1 = 3 d 2 +d 1 ' i ona daje protok · V1 VI z (d 2 . C. Y. poznavanjem protoka V.7. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v 2 1211.'~(el + ?d···(l2 ~ 1) c d) 1 • Razlika pritisaka je odredjena izrazom (4.8.v' Odrediti ukupan plotok ulja na izlazu iz HC-a u funkciji trenutriog polozaja __ .sledi relacija K _0 -6 K - DZ+d 2 _2d 2 2 1 D2 +d d 1 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem modela koji ima konstantu Ko' Pro/JIcm 4-17.25).l.43) /:"p(x) = 211x/ h 2 u kojem je h := (d 2 -el1 ) /2 i x = v p brzina klipa. ~~ . u kojoj je'A = 64. Re = vDf{ I v Rejnoldsov broj i Df{ hidraulicki precnik Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4.8.2c) klip prigllsnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d z . Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse- njem (s1. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.47) i (4."'-' . dok kroz dopunski kanal precnika d i duzine I struji Iaminarno.Y..7.d2)~. dobija se kvadratna jednacina z 64.7.x 3 2 1 4. (r +r +1)1' Z +-v 2 --xx=O '?u '?v d2 h2 · . koji ima koeficijent lokalnog otpor"!. C. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom leZi u pretpostavci da je brzina strujanja u procepu jednaka brzini klipa.P o primenjena u mh 2 postupku datom u Odeljku 4. /:"Po(X)=PZ1(X)-P22=P'A 2= h2 xx DH II kojoj je 'A = 96/ Rc koeficijent trenja (izraz (4.7.43) dobija se /:. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.

Nairne.1a).9. uvelib) canog elementa kOllZole visine dz.4. 1 I r 32v? 4\1 . dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (It -Ildz. pri cemu je faktar umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkeiji uloge He u sistemu. odno8no izvijanja He-a (81. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate. Zato je pri proracullu He-a obavezno izvditi njegovlI proveru na izvijanje.. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaj najnepovoljniji.7. Posmatranjem.91).90). kliznim leiajem ili ukljeStenjem~ Zbog vaznosti kriticne sile na rad He-a nacinu njenog odredjivanja posvetice se vise paZnje.49) Slika 4.9b.1. 32v 1 = c.7. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se kriti6ztl . krivine R.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz+lldz. .7.zglobom.l(-·)r +-2 xx(~u +~y + 1) .4. Pri kretanju kUpa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja.9..9. aIm je sila F dovoljna velika!oCi ce do savijanja.7.4. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1. dalje.1 .ije pozitivno reSenje v? .ftia i oznacava se sa FIc' Pri radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dovede do deformacija i lomova. Po feSenjima za pro toke r~ i f/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjell sa trenutnim polozajem prigusnice x.340 G. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.9. '" V d'" h d'" J daje protok V = v2 d 2 n 14.move uljne hidraulike c.7. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi He manja ad hiticne a) b) (4. 4. DakIe pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. . Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.? .7.7.1.y + ll. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus .Elasticna Hl!Ilija i klriticllll11 siRa inijanja a) Posmatra I>e slucaj kada je doslo do izvijanja He s1. U odnosu na OSU . Ova sila zavisi od konstrukcije He i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema . Tada se He staticki moze prikazati kao ukljestena· konzola F (a1." + C. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi.4. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija Cija se duzina ne Slika 4...

A 341 primenom Hukovog zakona dobija se izraz za moment: 0' z = £ E.7.7.7.53) U ovom slucaju jednacina elasticne linije glasi: .. Sa ovim momentom jednacina elasticne linije dobija obHk: y"+k Y-= k yo 2 2 k 2 = F I Elx ' y koji ima opste resenje y(z) -= Cl cos(kz) + C2 sin(kz) + Yo 1z granienih uslova yeO) = 0 i y'(O) = 0 dobijaju se konstante C1 :::: Yo i C2 -= 0. to se iz jednaCine (4.> F=E1:~(2n-l) (21)' .a. . M=h·O'.4. llizeg reda U odnosu na ostale clanove diferencijalne jednaCine (4. a sto za posledicu ima da je clan y'2 mala velicimi. (4.. dok granieni uslov y(l) :::: Yo daje resenje za koeficijent k:.51). Kako je radijus krivine odredjen diferencijalnom jednacinom: R:::: (1 +y'2 )3/2 I y". To je linija e-e i ona se naziva e/asticna lini. . dobija se kriticna sila izvijanja se F _ K - 1(2E Imin 4[2 (4. je JvJ=F(yo .ciftizdar tiki/estell U ovom slucaju (v. s1.50) dobija jednaCina elasticne linije y"_ M (1+ y'2 )3/2 =: E E Ix M=.2.y).::(2n-l)2i' n (n=1.y 2 dA=-_· J 0. (4. 2 n 2 Za n=l i za minimalni presek koji ima po visi:iliHC~a. izazvan silom F.51) Elx U tehnickoj praksi se ne dozvoljavaju ugibi koji su 'veCi od 2% od ukupne duzine.9:2) moment na proizvoljnom rastojanju z. Zanemarivanjem ovog Clana diferencijalna jednaeina elasticne linije ima obHk: IY"=MIElxl. ) :::. (4. a to je poprecni presek 2 kHpnjace A =: d n 14 koji daje vrednost momenta illercije Ix:::: Jmin:::: d 4 n I 64.7.7. a) Klipnjaca slobodna .Osnove uljne hidraulike menja. '. i slicnosti trouglova f>dz I dz =y I R =£.50) R A· R' u kome su E-modul elasticnosti i Ix-moment inercije povrsine poprecnog preseka. odnosno od tipa osionca koji mogu da budu kIizni iii zglobni i ukljestenja. Postavljanjem momentne jednaCine za osux .7.7.52) Rdenje ove diferencijalne jednaCine zavisi od nacma pncvrscavanja krajeva cilindra i Idipnjace za mehanieki sistem.dA.

Uvtstavanjem ovog momenta u (4.9.7.7.7. Z rc E I min (4..55) y(Z)=YmaxSlfl(n.7. FK = Z2 * c) Klipnjaca zglobno vezana . tada se HC staticki predstavlja kao greda (sl. koja zadovoljavanjem granicnih uslova y' (0) = 0 i yeO) F 2 Fa 2 = 0 ima resenje: FoZ z 1 y(z)=F(T-l+coskz.7. C2 0 i k = nn / I .4. Ova resenje maze da·· se napise U obliku k 2 = 2.9. koji opterecuje bilo koji presek je M = ...57) a) b) Slika 4.4. za n == 1 i z=li2 dobija se da ona ima vrednost maksimalnog ugiba.. ~~'-::"'////(.4934097.7. dobijaju oblike: 2 . numerickinadjen.. .56) z4 . (4. dakIe.cilindar ukl/dten Kada je cilindar vezan prednjom iIi zadnjom prirubnicolll a ldipnjaca zglobno oslonjena (s1. ). ciji prvi koren.4.9.046rc 2 / [2 .4.9.3. Kaleo je u ovom slucaju ldizni oslonac opterecen i horizontalnom silom Fo to je moment koji deluje na Y rastojanju M=-Fy-Fo(l-z).:::J 2 (n / /)2 1 ono omogucava izracunavanje kriticne sile leao: y .F y. svodi diferencijalnu jednaCinu elastiF cne linije (4.3a).7. ima vrednost kl=4.) .4a) tada HC predstavija gredu sa slike 4. Cije je opste resenje: yet) = C1 cos(kz) +C2 sin(kz) Koriscenjem granicnih uslova yeO) =y(l) =0.7.3b).W//'-- Preostali granicni us16v y(l) =0 daje transcedentnu jednaCinu kl = tgkl. (n =1.7.klsinkz).?.7.52) dobija se diferencijalna jednaCina elasticne linije y"+k Y=-Jik (l-z). dobijaju se konstante C1 = 0. Konstanta C2 nije odredjena. C2 = Y max' Konacno.54) b) K/ipnjac0 i cilindar zglobno OSIOllj(!ili Kada su cilindar i klipnjaca zglobno vezani sa mehanickim sistemom (sI.4b. prouzrokovan silom F.9. .52) na oblik: y"=+k 2 y=O .2. b) a) jednacina elasticne Iinije i izraz za kriticnu silu Slika 4.7. (4. '~?. medjutim. U ovom slucaju moment..9.7.342 Osnove uljne hidraulike (4.

minimalnog poprecnog preseka.55).7.7.W dobija se jednacina elasticne linije A10 y(z) = F(l-coskz).cija Ir Ir redukovana duzina 21 1/2 je vrednost data u tabell 4.2 (4. izbor koeficijentasigurnosti u funkciji karakteristicnog geometrijskog odnosa 4lr / d . tj.5a) tada He predstavlja gredu obostrano ukljestenu (slA7..v=5 .9.9.7.61) U izrazu (4.2. koji se odredjuje kao 1min = d 4 "n 164 kada je ceo poprecni presek ispunjen materijalom. (4.4.5b).59) vidi se da se kriticna sila moze napisati u jedinstvenom obliku: FK 2 7t E 1min =--2- (4.49) je Tabela 4. proizvoljni presek grede M = Mo .7.v=3+4 .y. Ovom prilikon na HC.5.60) Sematski prikaz oslanjanja u kome je HC~a.59) Slika 4.eJtelli U slucaju da su cilindar i klipnjaea za ostale elemente veza:rii prirubnicama (s1..OsnG've uljne hidraulike 343 d) KltjJl?!aca i a!indaruk!.. RezimirajuCi izlozeno 12 prethodnog Odeljka moze se konstatovati da poredjenjem dobijenih resenja za kriticne sile izvijanja . iIi 1min == (d.. () 4... 'W~~. prema (4..9. AF t '.7..53). osim sile F.7..7. Ovde ce se navesti jedna preporuka za.7. ..9.izrazi (4.58 /1= 1 i koeficijent k kri ticna sila = 2nn / l F K iz koga se za dobija a) b) y 4n2Elmin = ---::--"-"". (4.. Sa ovako odredjenom kriticnom silom maksimalna sila koja sme opterertiti ldipnjacu..7. Koriseenjem granicnih uslova: I yeO) = y(l) = y'(O) = y'U) = 0 . ito: 1) 41 r ld>50=:.61) I min je moment inercije povrSine klipnjace. 2) 4Irld<50=:.6.7.Fy.9. Redukovane duzine HC Fmax = 7t 2 E I min vIr 2 (4.57) i (4.dt)71: / 64ako je klipnjaca napravljena od cevi spoljasnjeg precnika d2 i unutrasnjeg precnika d1 " Vee je receno da je v koeficijent sigurnosti Cija usvojena vrednost zavisi ododgovorncisti zadatka kojeg obavlja He. Ako je ldipnjaca napravljena od cevi tada se za d uzima spoljasnji precnik Cd = d 2 )· .2.7.7. deluje i moment M o ' ~F F tako da je karakteristicni moment koji opterecuje.7.

4 kg nalazi se predmet. b) Koliki je stepen korisnosti sistema? c) Kolika je radna zapremilla pumpe po jednom obrtu?. tom prilikom uzeti vrednost stepena sigurnosti v= 5.7.ce preko podloge 1 koja ima koeficijent trellja J.4-19b. = 0. U jednom servisu HCse koristi kao auto-dizaliea koja treba da podigne do visine/=2m automobil mase m=1600kg. == . Radni sto se kre.1 koji uzima u obzir i sile trenja dabija se precnik Idipa = 267.P.1.l( iznosi d = 'V641 min!"J( = 69. ~. Masa platforme i klipa sa klipnjacom je /no == 1000leg. Na radnom stolu rendisaljke mase 1110 = 419. Cije je resenje d 2 =93. kao i kineticku energiju fluidne struje. zanemariti. moment inereije preseka je 1m in == (d~ -d:)re/64. d) Kolika je brzina povratnog hoda ldipa? . spoljasnjeg precnika d 2 i unutrasnjeg Slika PA-iS precnika d] =d2 -28. koji se obradjuje. ako je llvp:::: 0. Primenom izraza (4. zanemariti. Promenu mase radnog pJ:"edmeta u toku obrade.D = 4/ g(m+mo) U slucaju da je klipnjaca napravljena od punog poprecnog preseka njen precni.344 Osnove uljne hidraulike Problem 4-Jl.-'''-'----''mm Ere2 . Odrediti: a) precnik eilindra ako je radni pritisak p=5bar. pre b) S abzirom da je eilindar ukljesten a klipnjaca slobadna to je redukovana duzina HC-a Ir = 2/. Ukupnu silu trenja racunati kao 10% od sile tezine.i.4l1lIl} . Do =20mm) (1"""/0 h. Problem 4-19. tako da se za odredjivanje spoljasnjeg precnika dobija jednacina d~ -(d2 -28)4 -641 min In =0. takodje. Sve lokalne otpore osim razvodnika i filtera.~ Odrediti snagu pumpe potrebnu za pogon UHS-a.91 i u slucaju kada se vratilo pumpe okrece konstanUllID brojem obrta n=1450° Inl~. mase In =600 kg.8."J dvosmernog dejstva sa jednostrukom klipnjacom.1. To kretanje izaziva HC (D=40mm. Za klipnjacu napravljenu od eevi debljine 8..61) za maksimalno opterecenje klipnjace FmB]{ == / g(m+nU dobija se moment inereije povrsine 4/ 2v rg(m+mo) I . Naizmellicno kretanje radnog stoIa obezbedjuje razvodnik cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu sa sl.7mm. RESENJE: a) 1z jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip i uvodjenjem faktora f= 1. b) precnik klipnjace ako je ona napravljena od punog preseka celika (E == 2· 1011 Pa) i ako je napravljena od cevi deljine zida 8 = 4mm. a) U toku radnog hoda savladava se sila rezanja R =3kN brzillom vp = IOem! s.3mm.

65 I! min pomocu kOj1h se 1Z dijagrama hiclraulicke karakteristike razvodnika dobijaju paclovi pritisaka 6.' i . '=Re 1'] .l0 mm.d <2320 -+ !C1 64 ~('-12) A1=0.2127. od jednaCine ravnotde sila koje delujuna Idip . Sada septimenom Bermilijeve jednacine za povratni vod.5. IIp=0. o 1 234567 'VJ(l/min) Slika P.dnjoj prirubnici a klipnjaca je zglobno vezana. odredjuju se zapreminski protoci v\ =.1!.4-19a ...P1 = 0.J ("'. Na osnovu brzil1e kretanja klipa postavljaju se jednaCine kontinuiteta: Slika P. V 1 =V P --=V 1 D 2 1C 4 d 2 1C 4 V • 2 =V 1C 2 2 d 1C -(D . 1=2m.Pf=O. A.2 m/ s u povratnom vodu.=0.j) Pogonslci HC je ukljeilten na-p'. m Tj=46. odredjlljeprotiv-pritisaku HC-u P2 =-pgH+PA2cr2-"*6.-D )=V . H=lm. Prime nom Bernulijeve jednaCil1e za preseke 0-0 i 1-1 dobija se porast pritiska u pumpi: . koji odgovara duzini preclmeta. Izvrsiti proracun HC-a na izvijanje (v=3.6m/s u vodu pod visokim pritiskom i V 2 =1.PZ (D' 2 -Do )-4' 1 Z IV? '>". koje dajukoeficijente trenja: Re. kao prvo.0.3 Pas. PolazeCi. 7. kao sto je i dato u ovom primeru. tj. p4 0 2 4 2 iz kojih se..= pv.45 bar i /}P2 =0. Zane mariti sileviskoznog trenja i smatrati da su vremena ubrzanja i kocenja klipa ista..8. su: d'. za preseke 2-2 i 0-0. dok je maksimalni hod !cEpa.Pf =51842Pa .2836. ".lbar. 5.:. i a potom. tada se proracun URS-a upravo pocinje od izvrsnog organa.220bar. odredjuju brzine strujanja v1=1." odredjuje se racini pritisak Pl = 33. D 1C 2 1C F -R +~lg (l7l0 +l7l) = PI-4-. .2m.. kao drugo.4-19b RE1ENfE: a) U slucajevima bda je poznato kretanje i opterecel1je izvrsnog organa. Nacrtati clijagram promene brzil1e klipa u toku jeclnog cildl)~.54l / min i)/2 =. Ostale poznate velicirie. dalje. OSl1ove ulj'ne hidraulike 345 e) Odreditivremena radnog i povratnog hocla.'.15bar.~yt-D. E=HOllpa).1Q. L=1. p=865kg/m3 .

03s Konacno. d) Kako se kolo pumpe okrece konstantnim brojem obrta to je protok kroz pumpu i dalje r/I . 2 v· leao i duzine na kojima se obavljaju ova kretanja: (m+mo)v~ '] 21'. 12 Radni hod Povratni hod (m+l7lo )vp . to u toku rada HC-a ne dolazi do izvijanja.226bar v? . '21 p: 135.5ms (m+mo)v.346 Osnove uljne hidraulike .pr~ b) I1s =57. I !J.4-19c. Kako je shematski i prikazano na sLP.9W. =V pD2 I(D 2 -D.lg(mo+m) ~=J.145 ..)n 14. ~ 25.=9. e) U toku ubrzanja (kocenja) kretanja klipa uradnom i povratnom hodu.6N. (D 2 . koji daje snagu pumpe p== !J. ] 1. uz zanemarivanje sila viskoznog trenja.06mm .4-19a promena kretanja klipa ostvaruje se elektromagnetnim aktiviranjem razvodnika primenommikro-prekidaca. uz koriscenje uslova zadatka tll =t13 i t21 =t23 .D.I) Za ukljesteni cilindar i zglobno vezanu klipnjacu redukovana duzina je Ir =0. 1z zakona kretanja.2). 3 c) Radna zapremina pumpe je q == r~ / nllvp == 5.p= PI +pg Ii +!J. koriscenjem uslovax(tll) ==11) x(tll) =v p' x(t21 )==12 i X(t 21 ) == dobijaju se vremena ubrzanja pri radnom'ipovratnom hodu tIl v v.2 2F I Slika P.+m) . tako da se za brzinu povratnog hoda dobija v. koja sa F x(t) == (m+'m ) o /2 F x(t):= Cm+'ino) t 2 (i=1.714 cm /° . Graficki prikaz kretaI~a klipa u radnom i povratnbm h6du dat je na sl. . vir 64·0. (m+mo)v p 1'. u kojima su radne sHe: F" ==R+J.)=13.4-19c tl =tll +t12 H)3=2tll +(L-211)/vp =12. .P. su: t2 ::::t21 H22+123 =2/ 21 +(L-2/2)lv. a on je u povratnom hodu jednak r/I == v.33cm/s . ukupna vremena radnog i povratnog hod a.7 L tako da je maksimaIno dozvoljena sila n2 EImin n 3D. vaii jednaCina kretanja (m+mo)x== pocetnim uslovima xeD) == x(O) = daje zakone kretanja ° F.lg(mo. h p == 521.7 Lv S obzirom da je zadovoljen uslov Fmax > F=4kN .48<%.9ms.PI +PA I "dT==33.27mm 9.E Fmax 2 2 2 6277.

47·10-4 m2 !s. . C. l=2m) uljno-hldraulickog razvodllika (I':"PP-A =f':.:-"'--'1 ~p v' F I. koji imaju zapreminski stepell kOriSllosti l1v = 98 % i masa pokretnih delova m1 = 150 kg i' m2 == 200 kg. p=900kg!m3.p == a )/2 (a == 8. filteri (!Y.4-21 IIp Da bi llfIS bilo odredjeno izrazom (a).k =0. Odrediti stepen korisllosti UHS-a.5.u == 0. upravo.Pj] = O. potrebno je joil pozllavati i velicine v].= D k k Ie 1-. <.5m.5 m.m· H Slika P.85).4-20 .uo+C.5bar.5.' m ! s. ostale lokahle otpore i sUu trellja HC-a zallemariti.v p2 i F2 " One ee.2. spojnog cevoyoda (d=10 nun. p=905kg!m3.Qstali poznati podaci su: d=25mm. 4 l5 ==1. -E-':::-'-:::'-~-~'-~'-'€~~~~S:::f:::I+'<. 2 2 1 t J ' p=~ F+(D -DO)41I':"PPA+f':. 13 =3m. Kineticku energiju struje i silu viskozllOg trellja HC-a zallemariti.55 bar) filtera (I':"Pj = 0.0.Osnove uljne hidraulike 347 Problem 4~20. Do == 20mm).pV]-4-)· (a) SlikaP. I] =1. !Y. Kineticku i potencijalnu ellergiju fluidne struje.4bar) i razvodllik Cija je hldraulicka karakteristika data izrazom f':. RE'SENJE" Za UHS prikazan na sl.d Odrediti sllagu pumpe i stepell kOriSllOsti UHS-a. Ostale poznate veliCine su: H=lm.4-21 stepen korisllosti je definisan izrazom d 2n l1fIS = (FlV p1 +F2v p2 )/(6. pumpe (l1 p = 0.U+8C. v2]} =596W. 12 == 4 m.tim iedomibitiod~edjelle" .1 bar ). Na klipnjaci HC-a pri radllom. Do:::: 80mm).P. v=0.MPa i l1p == 85%. Na HC-ima se savladavaju sile F. v = 1.uo == 1. u odnosu:riazadate velicine. ~ftN.PB-R = 0. == 100kN i F2 brzinama vp1 == Semi s i v p2 ' Osim HC-a u UHS-u su ugradjelli: pumpa koja ima porast pritiska 6p == lO. U UHS-u llalaze se dva vertikaiIJa redno povezana HC-a istih dimenzija (D=160mm.53%~ Problem 4-21.PBR+I':"Pj+P(C. i povratnom hodu savladava se radlla sila F=12kN brzinom v p =4cm/s.Pj2 =O.28ml s llHs :::: 80. C.k+A.a+2)T vp { 41 . UHSse sastoji od: HC-a dvosmernog dejstva sadvostrukom klipnjacom (D=60nun. V= 104 2 1 =4m.12 ·10-4 bar I (11 min)2).

? .L\p/1 .p P . Karakteristieni pritisci u HC-ima odredjuju se iz.75cm/s.8 -+ 11. .2 + L\f.55/ / min koji posredstvom hidraulicke karakteristike razvodnika daje pad pritiska u vodu P"A ~P1 = a· VIZ = 3.2 =PZ. Definitivno. = 61.348 Osnove ulj'ne hidraulike U UHS-u se definisu protoci u spojnim cevima . i iz Bernulijeve jednaCineza preseke b-c = (D z -Do)n (P11-4--~ -m1g) = 55.V p] Cd) = 1.2) i (zapreminski) gubici protoka u HC-ima ~Vj = Vj . z \ \ . odredjuje se brzina strujanja i koeficijent trenja v pl D 2 64 v = . VPj=vpj-4-' ?? n Vpj =v p /D--D. (j=1.1 +L\V1 =Vp2 /11v ' dobija se brzina u spojnoj cevi D z' Vz = v 1 .2) gde su vrednosti indeksa i i j prikazane na sl.~Vl =Vpl I llv .PA.( . i protok V3 = 35.)4' (j=1. v 3 =v z [I-11 v(n) =1.235 bar .1 = ~P .PA.tCinama kontinuiteta.1 -d-T = 91. 3 =0.45 -+ A] = 0.4-21. Do 2 . treca nepoznata velicina. Konacno.9995 bar.076 bar.P1 .191m/s => Rc 3 =297.bija .16225 i brzina kretanja klipa He 2 vpz =V 2 11 v (dl D)2 =37. iz jednacine V3 =V.2 dT= 55.94 bar P2.. Bernulijevih jednacina za preseke O-a i d-O . 1z jednaCine kontinuiteta za spojnu cev. d 2n VI = Vi -4. kada je ree 0 jedn<. 11 +/2 v? PJ.3) protoci izazvani kretanjem klipa . (i=1.2 = L\p /2 + ~P2 + PA. I iz jednaCine ravtoze sila Hel PZl 4 z '3 V2 PI.3 -d-T = 1. .) =209m/s => ReI =522.t.t.017 bar .Vp j .701 bar . 1z jednaCine kontinuiteta VI =Vp1 . 1 llv d ' 1 Re 1 a potom i zapreminski protok V.578 m/ s => Re z = 394. . duzine [3' izmedju HC-a V2 = V.2. D 2n [4+/5 v. odre9juje se iz jednaeine ravnoteie sila koje deluju na klip He:.?:z se do.vl '" 0.P.2149.0811 min koji daje u grani B-R razvodnika ~P2 '" a . kao prvo.1 . sila F2 .5 -+ A =-=01225 ' . D2 n .

tezine G = 9 kN.5 "'. iz izraza (a) dobija llHs = 74. Odreditisnagu pumpe i stepen korisnosti UHS-a.0 V lL 10 ~ 1~ V (llmin) 20 25 30 • Slik~. D . kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. 10 =2 in. zanemafiti. dimenzija D=100mm i Do = 50mm. izrazenog silom F = 50 kN.4~19ai P.ne hidraulike 349 D 2n 2 2 n .2 -4--P2. lljIs == 70. a) ZanemarujuCi sileviskoznogtrenja na HCima odrediti snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti sistema.: .>* 0. I) = 2 m.~ 2.2 CD . a . 1] == 3 m. V = 60 mm / s. p = 800kg / m 3. Tom prilikom zanemariti sve lokalne otpore osim razvodnika i Jiltera.4-23b. =3 m. U. .62 %. razvodnik cija je karakteristika -data na dijagramu. Problem 4-22. Poznate velicine su: d o =20 mm. Osim HC-a u UHS-u su ugradjeni: pumpa (T]p = 89%). Kineticku i F .Osnove ui.0 /1 '\:~ ~ 1. filtera (t.carakteristika razvodnika data je na dijagramu sa s1.lbar) i venti! sigurnosti (kojije u toku normalnog rada platforme zatvoren).'~p =5cmJs.091kN . Ostale poznate velicine su: d=16mm. Za podizanje kontinualnog tereta.m2g = 106. Hidraulicka J. klipova i klipnjaca je G = 10 kN. sve lokalne otpore osim "zadatih.] = lkN . ""--11 Slika P. Da bi se obezbedila sinhronizacija kretanja platforme u UHS-u su ugradjena cetiri redno povezana HC-a. i gubitke 11 spojnim cevima. odreditLsilu viskoznog trenja u HC~ima: Dobijeni rezultat komentarisati.0 3 . i klipnjace i cilindra h = 2 !-lm. Ukupna tezina platforme.4~21 dobijase P = 3000. ( ' '5/3 = 2 m. paralelno povezana.. b) Ako je veliCina zazora izmedju klipa i cilindra. veoma jedn6stavno.. F2 =P]. ' q e 2. Sada se. Ukupna sila viskoznog trenja u HC-ima je F.4-22b RESENJE: PonavljajuCipostUpke opisane primerima P.3W .25 em/ s. duzina klipova Ip = 100 mm i d~ina procepa izmedju klipnjace i cilindra 1=50mm. koristi se hidraulicka platforma. HC-a (D= 1OOmm iDa = 56 mm) koji sluze za sinfu6:cizaciju podizanja platforme na kojoj se savladava sila F = 7 kN brzino:ril.d=16mm.83 %. P.4-22a Problem 4-23.5 1. U UHS-u nalaze se dva jednaka vertikalna. v p L":.0 0.-Do )4. koja se krece brzinom vp = 4.Pf =O. . (/ poteneijalnu energiju stmje. 2 '2 -.5 /.

(i=1. / 4 = 32.716m/S d koje daju Rejnoldsove brojeve: Rei =943.3bar. 11 p ·'.1581 == 0. sa kojom se dobija l1fIS = Fv p / P =72.5m/s o v2 =vpC~)2 =1. posredstvolll kojih se dobijaju koeficijenti trenja (izraz(2.2 =55. Karakteristicni protoci kroz razvodnik v't = vid.0988 .=1.--=-2-o:<.7 Re 4 =647. 1.0 V 0.0678 . ponavljajuCi i ovde pomenute posmpke iz odgovarajuCih jednaCil1a kontinuiteta se dobijaju brzine strujanja: Vi =2V2C%)2 =2.5 // 3.6 m2 /s REfENJE: a) Postupak rdavanja ovog zadatka je slican sa postupkom izlozenim u primeru PA19a. l4=2m.5 .4) .4-23b daju pacJove pritisaka L\PP_A = 3 bar t'lPb_R = 1.350 Osnove ul. odnosl1o snaga pumpe P=5488 W.139»: = 0.4 = 2." 85 %..1l1 min i V4 = v"d. a iz jednaCine ravnoteze sila koje deluju na platformu D2n.6 Re 3 =404.2. 3 L\pj=0.4 .34m/s.jne hidraulike Iz=2.P. Slika PA-23b sto hiraulicki paralelna veza izmedju cilindara cini da se ovde radi 0 slozenom cevovodu. . D'2_D2 v3 =v P . 2 n.0 // '2 2. v=53·10. (a) F+G=2[Pi-4--P2 CD -Dohf] odredjuje se pritisak Pl = 51. / 4 = 47. Sada se iz Bemulijeve jedl1aCine za preseke 01 odredjuje potrebni porast pritiska u pumpi t'lp= Pi +t'lPP_A +t'lPt.88 %.35[1 min posrecJstvoll1 cJijagrama sa sl.0 o 10 20 30 40 50 p2 V (Umin) . p=900kg/m . d l =d4 ==do ' d 2 =d3 =d. iIi onog iz primera PA-21. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 2-0 dobija se protiv-pritisak P2 = L\p B-R + t'lp j + t'lPt. odnosno padovi pritiska usled trenja: "'i "'2 "'3= "'4 t'lPti=p·'A. 2 .=589.3 + t'lPt.1085 0.0 f 0. v4=2v3(~)2=1. Slika PA-23a DalcIe..953m/s . Re z . s tom razlikom 3.17 bar .5 ~ 0.&~ ~ 2.5 .n. G/I l3=3m.lildi·v7"12 .5 ~ "'" V.5 bar.n.3.#~ <l 1. = 0.42 bar.l +t'lPt.90 bar .5m.

R + h .5bar. filteri (f:. f:. u ovorn slucaju.04 N i Fll .Pl = PJ . 2 a2 =:.2. 2. Odrediti vrednosti tih prigusenja.1 b) KoristeCi izraz (4~7.Pj2 =0. njeno zanemarivanje opravdano.14 N.4-24 a) Da bi se u radnorn hodll obavilo zeljeno ktetanje poitebno je podesiti prigusnice Pl i P2 na odgovarajuce padove pritisaka.i koriste se hidro- cilindri He. 3).F. Za istovrerneno savladavanje sila .J =:. (i=l. 2(FT]. F2 pI ~ 6.4bar). 1'0 'If.f:. brzinarna v p. He l i HC2 su vertikalni. U odnosu na ostale sHe iz jednaCine (a) ova sila je nizeg reda veliCine te je zato. R 'If.P fl =O. I R2 -1 (2 InR I R 2 1).j =:. i ! P2 ~~~~~.1 + FT]. PI . ajA]Ji + f\vp (i=l. dimenzija Di I Do. R. dok je He 3 horizontalan.4 bar/(l/rnin)2). b) Odrediti hidraulicke karakteristike pumpnog agregata.53 N i one daju ukupnu sHu viskoznog trer~a u HC-irna Fll =:.~~ Stika P. prigusnice i purnpni agregat (l1 p Fl 11 ::: 85%).J =:.2 izrnedju klipnjace i tela 'cilindra. HC-i se nalaze u slozenorn UHS-u u korne su ugradjeni: razvodnici hidraulicke karakteristike f:. pri cemu su: 2 a 1 =:. =:.lp InR I R 2 .22) F~.2) =:. QR . 'i2 II'} -1 (2 in' I -1) '2 1'0 P2 ::: 1nrz I 1'0 F~. PrODlem 4-24.Osnove uljne hidraulike 351 1\1.p=-aV 2 (a::: 9. 10. 2) odredjuju se sile trenja izmedju klipa i cilindra i ~.1Q..500 kg i m2 ::: 400 kg.P2 ' R = 2 D . rnasa pokretnih delova m1 =. 2 pvn I Brojne vrednosti ovih sila su: 39. 2pv'lf. 99. Ovi.R2 =:.

kroz razmenu toplote.65bar . S obzirom da je zadato da se 70% ove toplote uljem dovodi u rezervoar to ce kolicina toplote koju treba odvesti rashladnim sistemom biti Q = 0. =vp(D3 -D J )nI4+vpD]nI4==vpD 3 nI4 . P = 27.l ulja kroz UHS 30% snage gubitaka.352 Osnove uljne hidraulike c) Ako se pri prolaskl. preda okolini a 70% akumulise u rezervoaru.11 I min.783bar.ElVJE: a) t:. odredjuje se ukupna snaga gubitaka UHS-a koja se pretvara u toplohl Q=M=(l-TlffS)P=7825W. dok se iz jednacine kontinuiteta za radni prostor HC-a . R ProD/em 4-25. razvodnik sa kvadratnom hidrauliCkom karakteristikorn (a = 8. c) Na osnovu vrednosti stepena korisnosti UHS-a TIffs =(F. 2 Ukupna sila viskoznog trenja HC-a je FTJ = 2 kN. t:.16bar .Vp1 +F2vP2 +F. D02 == 50mm. i usled trenja zbog kratkih duzina cevnih deonica. b) V == 121.p/J = O. F3 = 130kN . n == 1450 o /min. t:.26 % .p /2 = O. odrediti koliCinu toplote koju treba odvesti ulju sa rashladnim sistemom koji se nalazi u sklopu rezervoara.P P2 ==5. F2 == 65kN. DOl = 50mm. RESENJE: I \ 1 a) Prema zadatim karakteristikama zUpCaste pumpe odredjuje se protok ~ = q /1 Tlvp = 21. 2 2 .S· 10-3 bar / (II min)2) i filteri (t:. t:. Zanemariti: trenje u cevima i HC-ima. Poznate veliCine su: D1 = 80mm. DO} == 70mm.7 Q = 5477 W. F1 == 50kN.Pl == a r J2 == 3. V. v p2 = lOcml s.1111 min . Zanema- riti gubitke na lokalnim otporima.Sbar).P P1 =21.6bar . kao i 1cineticlm i potencijahm energiju strllje.409bar.p = 114.9. D3 = 250mm).97 i TIp = 0. Odrediti: a) radne karakteristi1ce prese (silu i brzinu presovanja). U UHS-u prese nalazi se pumpa karakteristika 6p= 160bar.4-25 i pad pritiska u razvodnilm t:. Tlvp = 0.225kW . kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. b) stepen korisnosti URS-a. D2 = 130mm. osim na UHK.vp3)1 P ==71. v p3 =8cml s. q = 150m 3/°. U1cupna maim klipa i alata za presovanje je m=200kg. 2 . 2 . D2 == 100mm. sve Iokalne otpore osim na UHK. i c)brzinu povratnog hoda. RES. D3 = 125mm. nalazi se HC koji radi boljeg vodjenja ima dva radna prostora CD1 = 100mm. U hidraulickoj presi. leao izvrshi organ. v p1 =5cml s. Poznavanjem ovog protoka dobija se Slika P.

/(D32 -D2 )n=9. 3.~6 mml s. D2 =: 200 mm. . brzina presovanja.28. iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju naldip dobija se sila presovanja 2 . Na hidraulickoj presi brzina kretanja alata. IIp = 0. a zatim i pad pritiska u odgovarajucoj grani razvodnika I:1P2 =:: aT/22 =: 2. b) Orediti hidraulicke karakteristike koje treba da ima prigusnica da bi se sa ugradjenom pumpom realizovalo zeljeno kretanje piese. D3 D F=::PI-4-+ P2 C 3 -D j )/f-P3 C -D2)/f-mg-~ =7. tako da maksimalna brzina strujanja u njima bude v:::.4 blar).8 bar.915kN. pogonjenog HC-ima. je v p =: 5 mm! s.. prigusni ventil i ventil sigurnosti.2. a zatim se dobijaju proracu- nski precnici cevi di. i iznose: PI =: P2 =:: I:1P-I:1PI -l:1p113 = 155. v =t2 .014bar.86). 0-2 i 3-0. Ostale poznate velicine su: 'I = 5 m.im3 .3. a oni se dobijaju iz Bernulijevih jednacina za preseke 01. tj. tj.12. RESENJE a) Na osnovu zadatog kretanja izvdnog()tgana veoma jednostavno se odredjuju protoci T~ u cevnim deonicama i==l. Koliki je gubitak snage u prigusnom vodu? c) Odrediti silu presovanja. U UHS-u se koriste sIedece UHK: pump a (l:1p = 160 bar . b) c) llfIs = Fv pi Cl:1pV.34.4). 1z jednacine konti- Duiteta za povratni vod odredjuje se protok ..95. '2 ::::: 1 m. v p :::: 7. lY)p) Din 22n 22n _ = 86. mm. 2 m/ s.05 % • .4.391/ mm.Osnove uljne hidraulike 353 odredjuje brzina klipa.514 bar.16. P3 =I:1pz +I:1PIZ =:: 2. 4 i 5 zanemariti i glibitke usled .82mm/s. U cevnim deonicama 0. q n =: 1800 °/min. Kretanje klipova izaziva ulmpnusilu trenja FT] = 3 kN.0. Konacno. =: =0.62 bar . 2 vp=::4V. Da hi bio zadovoljen uslov za brzinu stnrjanja cevima v:::. osim u UHK. 2 2 . V2 =:: vpCD3 -D2 )n/4:::: 15. llv = 20 cm 3 /°.Masa kHpova i pokretnog dela alata za presovanje je m =: 650 kg. Problem 4-26. d) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? Sve lokalne otpore.22. '3 == 6 m. 2. Radi dobrog vodjenja alata pri presovanju koriste se tri HC-a. Za odredjivanje radne sile HC-a potrebno je poznavati i pritiske u radnom i protivpritisDom prostoru HC-a. a) Dimenzionisati precnike di spojnih cevi (i=I.10:-:. Pri dimenzionisqnjucevi voditiracuna da su standardne dimenzije unutrasnjih precnika cevi: 7.3 1112 1 s.2. 6pf2 0.pr < di' Brojne vredn()sti· k6je se dobijaju ovim postupkom su: . nepovratni ventil (6Pnv = 2 bar).D ol =: 180 rom. 2m! s potrebno je da se u odnosll na protacul1skiprecnik llsvoji prva veca standardna vrednost. p =: 900 kg. razvodnik sa kvadratnom hidraulickom karakteristikom (a =: 3.pr II =: ~4r~ I vn . di.trenja. dimenzija DI =: 250 mm. i kineticku i potencijalnu energiju struje zanemariti. filteri (l:1pII = 0.10-3 bar / (l / min)2).

Tjv = 0.4-21 dobijaju se karakteristicni pritisci u HC-irna PI=: 155.92).354 Osnove u!jne hidraulike Slika P.p .jednog koji pokrece kruznu testeru i drugog koji pokrece radni sto. nalazi se na radnom stolu mase ln2 =: 1000 kg koji klizi preko podloge sa koeficijentom trenja !l = 0..2 % ./4 .5mm => V2 . =: V p D2 1CI 4 =: 9. ? . U stopu DHS-a koji pogoni kruznu testeru ugradjen je venti} V cija je prevashodna namena za start HM-a:.734 bar .pr d4 =: 16mm.4-26 VI == vpCDI +2Di)1C / 4 == 33. dobijen precnik cevi d 3 * =: 12 mm.P3=: 0.6942bar.P3(D j -DO!)4./:.pr == lOmm => 12. kada je potpuno otvoren. /:. ali moze da se koristi i za regulisanje broja obitaja HM-a. V4 2 7. d 2 .P ·qnTlv ITjp) = 81.581/ mi. mase m1 =: 5000 kg.5 m pokrece HM (q '" 0. lednacina ravnoteze sila za pokretne de love izvrsnih organa daje sHu presovanja D I 1C D2 'It 2 2 1t F=: Pl-4-+ 2pz -4-. koji zadovoljava radnihod. Fv pi (/:.067bar . Hidraulicka testera sluzi za secenje kamena. Prolilem 4-27. P2 =: 154.67rnrn => d 3*= 12I1LTJl => d 3 =: 22mm =: == V pD j 1C/4 2 14.Pp = /:. .95.mg -F. /:.P nv = 158bar. TIl! = 0. Kruznu testeru precnika Dr == 2.722MN .'p=(/:.2l1° .731 I mm ~ d 4 . .'P p )Vs=166.'Pnv+/:.n ~ dJ.4311mm =: =: 2 ' ~ dl =: 12mm .6241 I min . Kameni biok koji se obradjuje. Ovde treba napomenuti da je proracunorn.5W.. a avo kretanje omogucava HC dimenzija D =: 80 mm i Do == 40 mm.pr == 18.1 d) Tjl!S == 2 2 =: 1. V3 =vp (Dj-D o1 )1r. Tom prilikom testera ostvaruje silu rezanja R=120Npostavljenu pod uglom a == 20° U odnosu na vertikalu. ovo nije merodavna vrednost jer u povratnom hodu kroz OVil cev protice koliCina Ii.4-19a i P.. c) Ponavljanjem slicnog postupka kao i u primerimaP..1. te pre rna tome i ovaj precnik treba da bude d 3 =: d l • b) )/5 == q nTjv - forI =: 0.pr =8.09 l/min 0 ~ d 3. DRS testere se sastoji od dva dela . Medjutirn.87 mm => d l == 22mm .

10 = 2 m.:: 150Nm.66 bar .:: 200 a/min.----.489 ml S ostvaruje se laminarni rdim srujanja sa kojim je pad pritiska llsled trenja 2 I+L v A. v=6·1O. .:: 1. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe (Tip2 = 0.-~) ilPt :.5m. dok sila rezanja i dalje ostaje ista) potrebno je promeniti broj obrtaja na 11] :. '] = 2 m. = 3 m. L=lm. Zanemariti sve Ioka1ne otpore osim na UHK. b) Zbog promena parametara rezanja (dubina i posmak. Koliki pad pritiska i protok treba da se ostvate na ventilu da bi se ovaj rdim rada realizovao? c) Deo UHS-a koji sluzi za pogon tadnog stoIa tteba da obezbedi brzinu radnog hoda vp :.:: 2 mml s i da u povratnom hodll duzinu h=2m predje za t=30s.:: 12 mm.JT= 28592 Pa ( .22 bar I (l / min)2. i tom prilikom se dobija sn~ga PH = MilTCI30=4712.4 Wi pad pritiska ilPHM = P IVTiH :. . Hidromotorom kroz koji protice V:. i silu viskoznog trenja He-a. d L/ Slika P.s m2 Is.vd Iv ' V == .savladava seobrtnimoment M== RDT 12:.5 bar. 2 .161 imin. '3 I.:: 0.Osnove uljne hidraulike 355 a) U slucaju kada se na testeri ostvaruje maksimalni broj obrtaja 11 = 300 °/min (a ventil V je zatvoren) odrediti snagu zupeaste pumpe (TiP] :. d = 30 mm.81) potrebne za pogon radnog stoIa i pad pritiska na· prigusnici kojom se regulise brzina radnog hoda. 15 = 1.:: pA.:: qnlTiv:':: 63. Ostale poinate veliCine su: 1=9m. 3 p=900kg/m . U ovom delu UHS-a ugradjen je razvodnik Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a = 0.:: 48.4-27 RESENJE: a) Dva dela UHS-a su naizgled nezavisni. kiheticku i potencijalnu energijll struje. medutim. a sto se postiZe otvatanjem ventila V. oni sumedusobno povezani preko opterecenja izvrsnih organa koji sen~lazellnjill1a.83) koja je potrebna za pogon ovog dela UHS-a. ilpr = 0. d]:. 14 = 1 m. Brzinom strujanja·· kroz cevovod 4V / d 1t:.

Konacno.9 W.2 e) Na HC-u se savladava radna sila F = -Reos<X.5).111 ! min. Kroz grimu za regulisanje protoka protice Ti"v = Ti" '. b) U novom rezimu rada HM-a zbog promene broja obrtaja menja se protek i iznosi v. Problem 4-28.2579. .D~) n 14 =0.603/1 min.95. Vs := 2. .ll/o.Pl =49.22 ml s . 1d i2 n ( i=1. '..48 II min. 11v ~ 1) koji se okrece sa 11 == 400 °1 min ima zadatak savladavanja obrtnog momenta M = 75 Nm.446 bar.. I -+ !. v = 0.2 = 409 Pa.5W . brzinom Vv = 0. > V to je za izbor pumpe 2 Ii.. HM (q = O. YIn = 0.< 2320 vid -+ A.356 Osnove uljne hidraulike Porast pritiska u pumpi je /lp= IlPHM +Ilp[ +t.. Ii v i 2 . i pad pritiska na prigusnici /lp p = PI + AP12 .357 bar -+ p=.05l! min ulja.j d2 (1=1.L[Cn. ApT~ IYI p 2 =507.. dole zbog konstantnosti sile rezanja pad pritiska IlPHM i dalje ostaje isti. = Ap-(Ilp[ + pA.. i := 64 Re.. Do = 50mm) ima zadatak savladavanja sile F = 10 kN. i b'~zine merodavan protok strujanja = 4V.Vs = 21. +mz)g+Rsinaj = 5777 N. b) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? \ 1 .80 bar. .67 em/ s koja daje protok ulja (D Dg) 1t 14= 15. = T/.dT+p)cVdT) =48.pV hl p1 = 6270..iPi:= pA.T/2 :. sto za posledicu ima ugradnju regulacione grane 5 u kojoj je protok Vs = Vj . i razvodnik Cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu. tako da ce potrebna snaga pumpe biti P = t.+J. iz Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola.08l 1 min. 2 I .89 eml s. v 2 =8. dok HC CD = lOOmm..67 em! s . U UHS-u se nalaze clva redno povezana izvrsna organa HM i HC. Karakteristicni pritisei HC-a su Sada se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednacina dobija porast pritiska u pumpi IIp= P1 + API +APn +AP12:= 16. AP3 = ar:.: 14. U toku radnog hoda radnom prostoru HC-a je potreban protok nlja 1/2 = v p D 2 n. a) Odrediti radne parametre pumpe. = h! t =6. S obzirom da je T/. Prj povratnom hodu zahteva se brzina kretanja V..548 bar.' 4 = 0. odnosilo padove pritisaka usled trenja Rei =-. = v. V3 = V 4 = 6. dok kroz povratnli grann UHS-a tada protice V3 :. radnog 2 - stoIa v. Vi i koje daju koeficijente trenja.495 m! s sa kojom se dobije koefieijent trenja laminamog strujanja A.APtS = 11. Na osnovu protoka ulja odreduju se padovi pritiska u razvodniku API:= aT~2 = 4.13 ml s .5) koje imaju brojne vrednosti V 1 :=: 2.158 bar . dobija se pad pritislea na ventilu /lpv Lv 0 Vv . .452 f! min.'s = 111 q ! YIv = 42.: r)4 = vP (D 2 .

kao i silu viskoznog trenja HC-a.. U UHS-u nalaze se u paralelnojsprezi HM (q == 48 em 1°. sve lokalne otpore osim mi UHK i sHu viskoznog trenja HC-a zanemariti. (0=41.2.5 1. i~p == 70.5 m2 Is. P = 5881. odrediti moment i broj obrtaja.<-y /-<f~ V / / / / .0 1.96. llH =: 0.9 . a) U slucaju kada rade oba izvrsna organa a HM.0 3. p=900kg/m3.85% . f).5 W. IIp =0. . Fk == 158. v=5·1O. Radni parametri purnpe su u novorn rezimu isti sa parametrima iz prethodnog dela problema. 3 • / b) c) llHs==(Fvp+Mm)/p:=67. 11 =5m. sa kojima radi HM. Is ==lOm. 101lpa) su za preostaIe delove sistema zglobno vezani..97 kN .9) i HC (D == 100 mm.8.IO-3 bar / (ll min22.1 Fk / F:= 15.58 bar . F n:. ~'p ..Ostale poznate veliCine su: d = 20mm (za sve eevi).0 2. l1v =0. kineticku i poteneijalnu energiju struje.Osnove uljne hidraulike 357 e) Cilindar i klipnjaca HC-a (E=2. Za upravJjanje nidom izvrsnim organima koriste se dva ista razvodnika Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a:= 1.. 13 = 10m. DQ == 50 mm). Odrediti kriticnu silu izvijanja i stepen sigurnosti HC-a na izvijanje.98. ~~-j . Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe i silu koja moze da se savladava na klipnjaci HC-a koja se krecebrzinom vp = lOem/s.5 -- ! 3./' . Zanemariti sve lokalne otpore. v p =85mm/s.. Kineticku i potencijalnu energiju struje. a maksimalna duzina izmedu oslonaca je I == 2m.1.seokrece sa n = 1000 °1 min i savIadava obrtni moment M == 100 Nm. Y HS =: Prop/em 4-29.Pf = 0.0 c .4-28a SIika P. 12 =15m.5 bar.r 2.5 .~ 10 20 30 40 50 V (//min) Slilca P.4-28b RESENJE' a) Ii' == 40 II min .0 0. sa b) Kada Se razvodnik koji upravija radom HC-a stavi u neutralni poloZaj i time zaustavi protok ulja kroz granu 2.:r::i~~b<}= _ 4. 14 =15m._.5 0.

· q2 = 28. F::::: 1I2. D2 :::: 80 mm. 4 5 m1 =80kg.HM-om (q= 60 em3/0 . ProDlem 4·30. p==900kg/m.. Na masini za poliranje. 13 == 10m. 16=lm. v=5·10 . Zanemariti sve lokame otpore osim na UHK. == 80 kN i Fz =48 kN istom brzinom v p == 51iliil/4. 'lo==3m. 'llp =0. l8=12m.95).} ---' m -s- 2 RESENJE.5 bar. Odrediti specificni protok HM2 da .85. 'llp =0. 1 =2m.2 em3.0042 bar / (l / min)2. 10 \1= 4 '. Koliki je broj obrtaja HM-a. . l1 ""'5m. /:!"Ptl = Ibar. 3 -5 . Do = 40 rum). P = 28. . snaga pumpe i stepen korisnosti UHS-a? Koeficijent hidraulicke karakteristike razvodnika je a == 0. Preko jednog krutog nosaca vrsi se prenos translatornog kretanja sa HC-a na HM i na alat za poliranje. 'llH ::: 0.4-30 ProDlem 4-31.995 bar . U UHS-u se nalaze dva vertikalna hidrocilindra (Dl == 100 mm.bi· se zadovoljila sinhronizacija kretanja. Direktna veza HC-a se koristi zbog dobrog vodjenja illata.83.. == 97 . 13=2m. trenja na HC-ima.I2l! min . DOl::::: 50 mm.5 °/min. 12=5m.93 %.95) a translatorno sa dva direktno spojena HC~a (D = 60 mID.9.5bar. /:!"Pt = 0.o. 11v == 0.29 Nm . 14=lOm. ostvaruje se slozeno kretanje alatakoje sesastojiodobrtnog i translatornog kretanja. dok se direktna veza radnog i protiv-pritisnog prostora HC-a koristi za povecanje brzine translatornog kretanja alata. RESENJE: a) V. b) M =92. 1112 =60kg. SpecifiCni protok HMl je ql :::: 44. 11 == 4m. 'llHS = 65.4°/min . 19=='lm. Da bi se ostvarilo zeljeno .946 kW. p==900kg/m 3 . /:!"P = 151. IZ == 1m. n::::: 1942. Slika P. 1 =10m. Da bi se izvdila sinhronizacija kretanja izvrSuih organa koriste se 'dva direktno spregnuta hidromotora ('llvl = 11v2 == 0. Do2 ::::: 40 mm) koji savladavajti sHe . /:!"Pf2 ==0.F. n =522.2911 min.98. Obrtno kretanje se realii~je . Ostale poznate velicine su: d = 20 mln(za sve cevi). -4 m 2 I s. Pri poliranju alat se okrece sa brojemobrta n i translira brzinom v p savladavajuCi obrtni moment M i aksijahlU silu F.17'=12m. amasa ovih pokretnih delova je m=lOOkg. Fl F2 11Hl ='llH2 =0.358 Osnove uljne hidraulike Ostale poznate veliCine su: d == 30 mm(za sve cevi). '5=lm. kineticku i potencijalnu energiju struje i sHe viskoznog . koja sluzi zafinu obradu unutrasnjeg zida cilindricnih cevi. '0:::: 1m.8lkN. P = 9707 W.

II p == 0. D 2 1C • 2 2 1C • q 11 VI == V2 -V3 ' L\V == VI -VH ' ilVvs == Vp -Vj .5 140 60 800 vs. fi3 VH~ P 2 Y yV2 t-V ~ t-Vvs ~ Slika P.p/2 == 0. filteri (Ilp /1 == 0. Takodje zane mariti kineticku i potencijalnu energiju struje i trenje u UHS-u.Osnove uljne hidraulike . b. RESENJE: Protoci radnog fluida kroz HC-e i HM su: V2 ==V p . dok je pad pritiska na HM-u 8.4 .. V3==v p CD -Do)"4 'VH=='ilv· Iz jednacina kontinuiteta za odgovarajuce racve u UHS-u dobijaju Se protoc! kroz ventile PI. redosledno: . v p' M i F) potrebno je izvrsiti reglilisanje 'fada n[o/ min] M[Nm] F[N] Rezim vp[cm/s] UHS-a na ventilima PI.4-31 kretanje u UHS-u su ugradjeni: pumpa (Ilp =120 bat.5 bar).4-31.10-3 bar / (l/ min)2 . P2 i a 12. Karakteristicni . razvodnik ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a == 5.1 otpore osim na UHK zanemariti. PI YV2 <l=Vi Y~ VI =C> Vpt m DO .81). prigusni ventili PI i P2 i ventil sigurnosti Vs. U funkciji od izbora parametara poliranja (veliCine: 11. Vp == 251/ min.~V/''l'/kY/% 359 PI. Odrediti hidraulicke 900 b 15 170 65 parametre prigusnih ventic 20 70 1000 200 la i ventila sigurnosti i 1200 I' stepen korisnostiUHS-a za d 200 80 20 parametrepoliranja date u e 20 220 1200 80 tabeli PA-3tL Bve lokalne Tabela P . Sa protokom ulja VI pad pritiska na razvodniku je 6pR =aVj2.Pf{ ="Mro 1VH'ilH' pri cemu je ro = 111C 130 ugaona brzina. P2 i vs.3 bar.

220 9220 9220 37.7 b c d e Tabela P.99 31.448 1 185 C.p .349 77.93 26.876 88.7 119.03 33.7 119.2.PyS TlHs bar 15. a sto je posledica velikih prigusenja na regulacionim ventilima.103 23.583 0.08 15.140 11.6Pfl ' S obzirom da je snaga pumpe data (P = 6pVp / Tl p ) to sledi da je stepen korisnosti UHS-a TlHS = (Fv p + Mill) / P.Vvs tlPPI 6P P2 /:.579 2.140 66. odnosno iz jednacine ravnoteze sila zapokretni sklop.08 % 15.930 88.87 20.4-31. 6.816 31.08 15.823 72. Tr. VI Rezim a c.P-(Pl + /':"pR + /':"pjl) . 9.360 Osnove uy'ne hidraulike pritisci u HC-ima odredjuju se iz Bernulijeve jednaCine za povratni vod.690 9.785 11.448 2.2 Na osnovu dobijenih rezultata proracuna sledi da je stepen korisnosti UHS-a mali.V lImin 0.575 13.4-31.7 119.pvs = 6. i iznose:' P2=/':"pR+/':"pH+6.pj2' p\=P2+(mg+F)4/Dgn.75 \ \ I .425 11.31 15.930 119. Sada se iz odgovarajucih Bemulijevih jednacina dobijaju padovi pritisaka na prigusnim ventilima i ventilu sigumosti: /':"pPI = C. /':"pP2 = /':"pH + Pj2 .7 119.azene proracunske vrednosti za zadatih pet rezima poliranja date suu tabeli P.

ilOP.chs.ecTBeHcKI. Theoretical and experimental determinationcoefficients of en.meumatilct! Ila ala/mill 54-85..fintlma~ stl'. Ap3YMaRoB. 3. Beograd. Mecanique experim.C.. 1984.liUlf ilo zuopa6.. A.H. Math. lliB:qrgIGIM.H.entale des flu ides. Beograd.. Beograd. C.. 12.bHOII ZUOpaBJlllKe. 17. Cousteix J. Statique et dyn. turbomachines. 14.Ci"l1ojevic c. )KHBOTOBCKHH.CEPAD. Aerodinamiqlle. FUOpaBJllllW U CTPO:HH3. angew. OS/lOl'ihidraulike ipnel/Illtltike. 1989. 1987. MarjanovitP. 3. MeTaJIJlypnm. 11. Meclr:69(1988) 6.<I>. C. 1987. Crnojevic c. Hidrattlika . KaJIMhIKOBa.. 13-19. MnHaeB.Felt/la. Petkovic Z.e des flu ides.. A. Bellisek M.Gradjevinska klljiga. BORDAS. ''Hldl'vcilimln'''u knjici "Hidraulilro t].a llKOJIa. T 564"T 567.Kavitacija .BH. 3Hepnm. MASSON. Hidl'tltllilro. Turbulence et couchelimite. ArporrpoMI13.A.!J. B... Crnojevic c.5ipomeHKo.A. MexaHlllfll JICllc)KociTtli U za3a. Ciipa60 /. Crnojevic. Tome U. C.. ZAMM Z. ma.0:.uu..II. / . 1986. B. MocKBa. HBaROB. Dyn. Cal1trak S.H. ABepllH. 1989.U'-IeClfUX coiipoiThuMeHllJ7. Mecaniqu..rn. 5. n. 4.. jJlVb!em~ zadaci Gradjevi)'l~ka knjiga 1990. U lWCOCHble ciJlaHu. Pavlovic M. Paris.. aapOOW-laMllKa. Bnru. Beograd 1986..(UIKe. OMO.. Ka8uiTtaLl/.aT" MocKEa. Masinski fakultet.amlque desfluides non visqueu. 5IHbllnH. Comolet R.amique desfluides reels. 1990. S. Hacocbl MocKBa. iio . u lmjizi "Ridraulika .. 9. Caktrak S..f"emjJIVNemi iz mehamke jllada sa iZ)lodlil1aiz teor[ie.. Tome J. 1982.X:. EOJIbllaKOE.A. K. A. Re.aT. ASkovic R. AJIhTllYJIb. 1981.. lOT. Paris.!J. OMO. 2. 'tle6aeBcKH. Cmojevic.361 LITERATURA 1.H. Candel S. pp.razl'odmci . 8. . L 1984...3. 11 gp. Crnojevic.. Fluidl1a tehnika N°l.ergy loss in the T-bran...lJ/ 8 MeciJiHblx zUOpaSJl..c. ]J. 10. TIOIIOB. 3. Cantrak.R. 1978.!J. C60PHUK 3aOa<(. EYTaeB. 16.AWUlUHOaupouiTieJl. 6.!J.H. Beograd. Knen. C. MaIIIllHocTpoeHne. teoriia. vlocKBa. 1990. 7. 1986. 15..r. Crnojevic C.. Kompreson. i dr. B. OMO..eT aJI. 13. PmK.Elektrohidraulika". 1987.C.. E. n...C. Toulouse. ASkovic.. Kavitacija.x.

11. I1BaHoB. BbICma5I IIlKonu..Editionde l'Ecole polythnique de Montreal. rpaOOBCKnH. 1987.P. 1969. 1962. 197L 34.51.aT.O:e:i1~I. Kapemru.DOrdevic. 1988. ."Gradjevinska knjiga.. Paris.. Cy. 31. 19. 3HeprH5I. R. MocKBa.lUlKa.f. Sasie.. H.T. 38. JIoOaqeB. 1983.. jed/'tominerlz[iJ'hh J'tlUjtllijO Jllllda.lVL.. Schaums outline series. Loh. Cupa6o 1HllK ilo xuCJpa6.o. 23. JIeHIIHrpag. KHCeJIeB n.eJlbqIIK. IA. 29. Dillamiku. TUOpa6.. New York. I(rreB. 36. . Fukui K. " 28.c.1lU'teCKue .JICUOKocLuutliaaa.. A. weil/l0::mep'ieiflU'teCK02o 06pooY6oBaHLIJl. <pag.r. r.M.. MocKBa.dwater wave~·. MexaflllK~ ..P. 3HeproH3gaT.MocKBa. A. B.Duric. MIIHaeB.H. TUopOOUllaMU1(a u {ueUJl006MeH i7pu fiapooopaaoBaHuu. lO. Beograd. An introduction. 1970. Problemes resolus de mecaniquedesjZuides. 1975.. BOWrKYHcKHH" 51. .F.r..... ro. P.eeB. nlOpa6JlllKa.aT. M.O:YHqeBcKnll.PlenurriPress. B.E....B. OCflOBbl Mex. Mehanikafluida. T. CI>eg5IeBCKIf0:.C60PflUK 3aOa t t.a llKona. 1968. V. v. l1p. Hajdin G. CTpeMaH.3HeproaToMH3p.. TUopoMcxaHL1Ka u ia306aR owwMLlKa . MallHHocTpoeHIIe. .n. Durst F. Modern Developments in Gas Dynami~s. ITOlulu:jaHCKnll JI. McGraw . 35.. B.ASkovie.M.<P.. 33. MocKBa. CnollIIH. and Pelieira IC. TUOpaB.K. 25. Circuits hydrauliques-une approcMinergetique.HH.M coilpoiuU6.L. Bm:o.MbcKBa. qyraeB. K.r.. 1986. Fluid dynamically caused cycle-to-cycle variations in piston-draven pipe expansion flows.362 Literatura 18.. Gradjevinska knjiga.Beograd.eB... r.1987. MocKBa. 1986. 22. 26. K. Djordjevie V.afluKil Jlcuc)Kociflu.Hill. 1980.aT.M.. to hydrodynaniicsan. Experimentsin Fluids 13.. 1987. KpHB'IemW. 39.aIIIKona. Theory and problems offluid dynamics. Mehaute. 32. NaucIia knjiga. 1982. 40. EM:o..el-lWl YeJleMemTt(L"'(. A.HaYKu. 1-10 (1992). 20. 1969. '. ¢liJIillllIOB..M. New York. Zbliica zadataka iz mehamkefluida. TuopoMexaHuKa. 1986.. MaIIlIIHoCTpoeHIIe. r. Labonville R. Brighton.o.1teflURM..E.'fpbill1:3p.IiI. IT. 37.i l . 1983. B. KYTenoB. 24. Saljnikov.F. Faisandier I.Paris. TeXI-lLllleCKaR 'iuopoMeXaI-lLlKa.O.. HacocbI HHaCOCHble CTaHIJ.. Lumbroso H. JIeHHHrpag.ocTpoeHIIe. 1989.. Lj. fl.1tU leCKU. MocKBa.A. 1991. Bm:o. MOClma. 3HeproaToMII3p. L L 30. CTpollH3p.. KOHCTaHTHHOB. 27. Bordas. Ji:6yxqJa3l-lble LTteT.aT. W.. 1983.MocKBa" 1987. HaCOCbl Ll HaCOCflble CtUllfl~lILli.C. Laboratories Miami.TuOpa6JlwCa. Hughes. KneB. M. Beograd. Bordas. Mecanismes oleo-hydrauliques.MaUluHbl. Florida. 21. Krsmanovie.

3aoawluK UO 2LlopoMexaHuKe OJ1. 1969. Paris. Pro tic. Ward . B. 1973.H.. M&anique des fluides appliquee.R cyooczTipOlnTieJle~l.. Fluid mechanicsfor hydraulic engineers. BORDAS.. 1976.: P/ehanika/lttida.temal Fluid Flow. OOLOBbl Mexm-lUKU JlCllOKOcUiu. 56.epa. . Beograd. Saljnikov V. M.. He. 58. Beograd.c. POlI<):J.B. C.literatura 41. 1989. 48. JIeHHHrpa. Cy.es desjlll.UKa. 1O.o.. B.M. 50. Cy.B. Gradjevinska knjiga.o. MamI1HOCTpOeHHe. 47. JIerurnrpap. CTpoHH3. Zadar. Z. McGraw-Hill. 1980. AM¢HJIOX:Ii~Il. 1980. CaMo:i!llloBwI. Pa6I1HOBII'I E...5IeBC:rrn:H. 1988. Beograd. 55. 1980..ocTpbelille. 52.f!. Beograd. 45..MUKa 6eHL71wlJltJ. Protic.eeB. RB. A.. 1982. Voronjec K.. JIeHImrpaA. HHTYCOB. Elcspertirlel'!tablo odredivallje ko¢cijenata lokalmlz otpom h'iwita Ilapmv(jemlz od cevmlz segmenata. 1O.o.. ee. 1979. 1977. B-42.aT. Gradevinska knjiga. MocKBa. TUOpaBJ1. Statika i kinematika... 43.ides. reJ'feI1J"t4 teorija. ¢e..ProblemZ. Sasic... 1986.o. .M. Crnojevic. Z. BOHTKYHCKHH.. CaMOIrJIOBR'l.. Clarendon Press.. MOCKBa.f. Ct5opHUlC3aOa'-l Lio 2uopoaapoMexaHuKe MaliIHHocTpoeHlIe. Patemoster C. Obradovic N. JIeHIDITpap. XVII JKTPM. Ouziaux R. Mecaniqll. <DaAAeeB. MocKBa. 57.B.J. 1980. Edition Vyncke.. 51.. Gradevinska knjiga.. TuopoMexaHUlca... 42. Ka6wTimiUJl. 49. Schlichting H. B.. Rouse H.ecTBeHcKHH. O. AapOOUHa.c. 1979. 1978. 199146. r. PUl1lpe i Fentilatod .Smith. 44. TaJIHeB.uida.PaA.. New York. MaSinski fakultet. Boundery layer theory.movi tllrbol1laSlila.K.. 53.N.o. K. PelTier J.. Dover publications. M. 54. MocKBa. 1979.. l.. Oxford. r.occTpoeHHe. Cyp. Nedeljkovic M. In. CYAocTpoemre. 1986. 5LM.o.uLl. IIaBJIeHKo. Tuopoa3poMe---cm-lUKa. 30noToB. 363 Obradovic. Gand.oc'TpoeHHe.o.

(Edicija Mehanika fluida i hidraulicne masine) I Tiraz 500. . 363 str. 24 cm.] ."odna biblioteka Sribije.8) CRNOJEVIC. ISBN 86-7083-317-4 621. prikazi .lTafija: str. izd.elF' . .[1.IX. . Beograd 532/533 (075.8) a) Hidraulika ID =: 65041932 \ \ .Biblioi.6(075. [361-363]. 1998 (Beograd: Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurskog fakulteta).Kategorizadja [J puiMRkadji Nal. Cvetlw Klasicna i uljna hidraulika / Cvetko Crnojevic.Beograd: Masinski fakultet Univerziteta. : graf. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful