P. 1
Mehanika Fluida i Hidraulicne Masine Crnojevic

Mehanika Fluida i Hidraulicne Masine Crnojevic

|Views: 345|Likes:
Published by Ne Mogu Meda
Knjiga koja tretira probleme iz mehanike fuida i uljne hidraulike,sa zbirkom riješenih i neriješenih zadataka. Koristiti će studentima mašinskih i tehničkih fakulteta.
Knjiga koja tretira probleme iz mehanike fuida i uljne hidraulike,sa zbirkom riješenih i neriješenih zadataka. Koristiti će studentima mašinskih i tehničkih fakulteta.

More info:

Published by: Ne Mogu Meda on Mar 06, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/16/2015

pdf

text

original

Univerziteta u Beogradu Masinski fakultet

Edicija:

Mehanika fluid a i· Hidraulicne masine

Masil!1sid fakuilet Univerziteta UI Beogratch.n

Edicija:

Mehanika fluids i hidraulicne masine
@

Klasicna i uljna hidraulika. I izdanje, 1998. - ova Imjiga

Crnojevic C.
€&

Izabrcma poglavlja iz hidrodinamike. I izdanje, 1998.

Cantrak S.
~

Statika i kinematika fluida. II izdanje, 1998.

Saljnikov V.
®

Mehanika fluida = Teorrija i praksa. VI izdanje, 1998.

Cantrak S., Marjanovic P., Benisek M., Pavlovic M., CmojeviC C.
@I

Prirucnik za proracl.ln strujanja siisljivog flu ida. V izdanje, 1997.

Pavlovic D. M, Stefanovic Z.
<II

Tehnika merenja. I izdanje, 1996.

Benisek M., Nedeljkovic M., Kilibarda R., GerasimoviC D.
III

Dinamika jednodimenzijskih strujanja flu ida.

n izdanje, 1995.

Djordjevic V.
Iill

Pumpe i ventilaiori· problem!, resenja, teorija. I izdanje, 1992.

Protic Z. Nedeljkovic M.
Oktobarska Imgrada grada Beograda za najvrednije dostignuce 11 oblasti tehnickih nanka za 1992. godinu

Urednici edicije:
III !lI
flI

iD

Prof. Prof. Prof. Prof.

dr Zoran Protic dr VIadan Djordjevic, akademik SAND dr Miroslav Benisek dr Svetislav Cantrak

Kljucne reci:

mirovanje fluida,hidraulika, Uljlla hidraulika, jednodimenzijsko strujanje flnida, kolicina kretaoja, kavitacija

Sadri't{j Hidraulicki potpU110 hrapave cevi Hidraulicki hrapave cevi
2.1.5.1.5. 2.1.5.1.6.

III

135

136
136
139

Odredivanje koeficijenta trenja - Moody-ev dijabrram Odredivanje koeficijenta trenja iterativnim plltem Odredivanje koeficijenta trellja primenom racullara Koeficijellt trenja prj dozvucnom strujallju stisljivog fluida ..... . Odredivanje koeficijenta trenja pri neizotermskom strujanju Gubici na lokalnim otporima .................................................................. . ......................................... . Struktura strujanja u lokalnim otporima Gubitak energije na lokalnim otporima Uopstena Bordina formula Odredivanje koeficijellta Iokalnog otpora Mec111sobni uticaj lokalllih otpora Podela cevovoda ...... ;............................................... .. ............................................................................................ . ....................................................................... .

2.1.5.1.7.
2.1.5.1.8.

140

2.1.5.1.9.
2.1.5.2 2.1.5.2.l.
2.1.5.2.2.

141 142

2.1.5.2.3. 2.1.5.2.4. 2.1.5.2.5. 2.1.6.

142 142 145 146 148
152

2.1.7 ..
2.1.8. 2.1.9.

Ekvivalentni koeficijellti 9tpora cevne Jeonice Strujna mailiiw u cevovodu Sprezanje pumpi Hidraulicki proracun pros tog cevovoda povezivanjem grana .......................................... .. Karakteristike pumpe i ccvovocla, i sprega pump a - cevovod

153 153 154
155 156

2.1.10. 2.2.
2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.3.

158
158 Hidraulicka karakteristika prostog cevovoda sa rednim ....................................................................................... . ............................... ..

158
169 176
176
177

Merenje brzine primenom Prandtlove sonde Hidraulicki proracun sIozenih cevovoda

2.3.1.

......................................... ..

2.3.2.
2.4.

Hidraulicka karakteristika slozenog cevovoda sa hiclraulicki parale lnim granama ...................................................................................... .
K:avliiacnja ......................................................................................................... .

205
205

2.4.1. 2.4.2.
2.4.3.

Opste

0

kavitaciji

Hidrodinamicka kavitacija Kavitacijska erozija Kavitacija II pmnpama ................................................................................. .
otV@I."1e

206 209
213
i lIlagl.avlke .......... ..

2.4.4.
2.5.

Staciolllall"llll:lll isticalllja IkJl"O:Z male

2.5.1.
2.5.2.

Stacionarna isticallja kroz male Isticanje kroz naglavke

G"

Jre

............................................ ..

.............................................................................. .

218 ':18 220
226

2.6.

IV

Sam:ia/
Protok tecnosti kroz veliki otvor. Zapremina tecl10sti koja i~tekne kroz veliki otvor za VTeme l1jegovog otvarallja
KV3ziist:acioIDlllllrIDl3 isticauja IDlcsiisljivog fllunda

2.6.1. 2.7. 2.7.1. 2.7.2. 2.7.3.
3.

226 235 235 257 264

K.vazistaciollama isticallja teCl10sti pri punjel1ju iIi praZlljenju rezervoara razlicitih oblika ....................................................................... . K.vazistacionarno preticanje tecnosti u spojel1im sudovima Kvazistaciollarno isticanje pri tOlljellju iIi izranjanju sudova

lP'RlMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICINE KRETANJA
Zakon 0 promel1i koIiCine kretanja za geometrijski slozene strujlle prostore ................................................................................................. . Moment sila nastao promel1om kolicine kretanja Udarac mlaza u cvrstu pregradu ................... ..
271

3.1. 3.2. 3.3.
4.
4.1.

273 288

OSNOVE DUNE HI1IlRAUUKE
OSOmlID!3 razmatranja

nprimena lIJijne hidranllike

4.2. 4.3.
4.3.l.
4.3.1.1. 4.3.1.2.

Hidraulicki sistemi preo@sa 1mage OSI1@ve pll"OraCUln3 VRS

lednacine koje se koriste za stacionarni proracun rada UHS Bernulijeva jednaCina JednaCina kontinuiteta

4.3.1.3. 4.3.2. 4.3.2.1.
4.3.2.2.

J ednaCina kretanja
Opsta razmatranja

......................................................................................... . ................................................................................ . ........................................................................ .

Energetski bilans UHS

Promena temperature ulja Stepen lcorisllosti UHS
Razvodnid

4.3.2.3.
4.4.

............................................................................... .

Graficko prikaziv3Jrnjc uljno-l!1idll"anIicld.b komponcnata

4.5. 4.5.l.

Sila aktiviranja razvodnika Hidraulicke karakteristike razvodnika Preracunavanje hidraulicke karakteristike

4.5.2. 4.5.3.
4.6. 4.6.l.
4.6.2. 4.7. 4.7.1.

Pumpe i hiidromotolr'i
Pumpe Hidromotori

.............................................................................. ..

.................................................................................................................. ..

HiidJr'ocilindtJr'i ................................................................................................... ..

Brzinsko polje

11

hidrocilindru

4.7.2.

Polje pritiska 11 hidrocilindru

301 302 303 303 304 305 306 306 306 307 308 310 311 312 313 314 315 315 316 320 320 322
:.;,

Saddaj

V

4.7.3. 4.2.4. 4.7.5. 4.7.6. 4.7.6.l. 4.7.6.2. 4.7.7. 4.7.8.
4.7.9. 4.7.9.l. 4.7.9.2.

Faze kretanja Idipa Promeun hetne sHe hidrocilindra Siia trenja koja deluje na klip Strujanje kroz kruzne pro cepe Koncentrieni lcruzni procep Ekscel1tricni kruzni procep Dinamika hidrocilindra Hidraulicko kocenje kretanja Promeun He na izvijal1je ElasticuCl linija i kritieua sila izvijanja ................................................ . ................................ . Praktieni proraeuI1 hidrocilindra 11a izvijanje Literatura

323 324 325 329 329 332 333 336 340 340 343 361

VI

PREDGOVOR Polazni materijal-osnovu ove knjige cini dec koji je autor pisao u sklopu knjige Hidraulika-teonja, problemi, zadaci, autma S. Cantraka i C. Crnojevica, koja je bila u izdanju Gradjevinske knjige iz 1990. godine. Taj postojeCi telcst je preslldno uticao da koncepcija ove knjige uglavllom ostane ista kao i koncepcija kl1jige pretece, a to znaci da je posIe teorijskog uvoda neke oblasti dat odgovarajuCi broj primera. Prema tome, ova lmjiga istovremello predstavlja i lldzbenik iz dela teorije i zbirku resenih primera iz hidraulike i uljne hidraulike. VeCi deo rukopisa ove knjige bio je spreman za stampu jos 1993. godine, medjutim, sticajem razliCitih okolnosti stampanje ove kr~jige je odlozeno za neku drugu priliku. Ovo odlaganje mi je dalo dovoljno vremena, nadam se na racun poboljsanja kvaliteta, da se rukopis nakl1ad110 ddradi i dopuni sa novim poglavljima. U odnosu na pomenuto "prethodno" izdanje postojeCi teorijski delovi su uglavnom doradjeni, dok su neki potpuno preradjeni, a takodje su dodati i novi teorijski prilozi, a sa ciljem kompletiranja teorijskih znanja iz oblasti primenjene hidralllike. Odeljak 3. koji se odnosi na primenu zakona 0 promeni kolicine kretanja je pot-puno preradjen. Dodato je i novo poglavlje 4. Osnove uljne hidraulike, a sa namefOm da se OVOl11 knjigom, bar sto se primera tice, u potpunosti pokrije precJmet Hidraulika i pneumatika koji se slusa na trecoj godini studija Masinskog fakulteta u Beogradu. U sklopu lleke izlozene teorijske jedillice pojedine jednaCine i izrazi su zaokru.zeni a sa ciljem da se citoacu i vizueinim putel11 skrene pazllja 11a ono sto je vazno za pril11enu. " Treba napomenuti da je, izmecJju ostalog, autorov cilj bio da se da sto veCi broj primera, odnosllo problema, koji Sll u telcstu oznacelli sa problem iii P., a koji su dati posle oclgovarajuCih teorijskih osnova. Odabirdatih primera vrsen je taka da saddi spektar klasicnih primera iz oblasti mehanike fluicla, veti cleo originalnih zadataka koje je autor davao duzi niz godina 11a pismenim ispitima iz preeJmeta Hiclraulika i pneumatika i Mehanika fluida, kao ideo primera koji preclstavljaju stvarne illzcnjerske potrebe i problell1e. Pri izboru primera autor je nastojao da oni sto vernije odslikavaju realnu inzilljersku hidraulicku praksu. I pored toga, dat je i izvestau braj primera (zadaci radi zadataka) kojiill1aju veoma retku prill1enu, kao st-o su, 11a PI., slucajevi prisustva veceg broja medjusobno ne mesajuCih tecnosti u rezervoarima, iii neki primeri relativnog l11irovanja tecnosti, a Cija je svrha u korektnoj primeni teorijskih znanja na slozenim sillcajevima. Dati primeri II knjizi, a na osnovu dugogodisnjeg nastavl1o-pedagoskog iskustva, izlozeni Sll tako sto je jeclan broj primera i problema reSen detaljno, drugi je sa delil11icnim postupkom rd3vanja, dok je treCi clat samo sa zavrsnim fei3tnjem kako bi zainteresovani citaoci, kroz samostalan rad, l110gli da provere svoja stecena ZIlallJa. Ova knjiga je prvenstveno namenjena studentim<t masinskih fakulteta koji slusaju predmete: Hidraulika i pneul1latika, Hidromehanika i Mehanika fluida, iIi neki drugi precJll1et koji koristi znanja iz mehanike fluida, ali i inzinjerima i

Predgovor

VII

strucnjacima koji u svojoj praksi imaju potrebe za primenama mehanike fluida. S obzirom cia se teorijski cielovi, iii, pak,izvestan broj primera teorijskog karaktera, koji su dati u lrnjizi ugIavnom ocinose na iminjerski najceSee k6riseene oblasti mehanike fluida to znaci da se tim delovill1a sarno cielimicno pokrivaju potrebe predav<inja osnovnih Imrseva Mehanike fluid a, Hidromehanike i Hidraulike i pneumatike. Na kraju zelim c1a se zahvaiim sVcijoj supruzi Lji\jani koja je strp~jivo kompjuterski obradila i sioziia komplikovani tekst ove knjige i uradila veCinu slika. Zahvaljujem se dip. mas. inz. Nenadu Ivanovieu koji je uradio radnu verziju stika za odeljke 2.4-2.7. Zahvaljujem se kolegama i studentima koji su mi ukazali na stamparske greilke i nec1orecenosti u vee pomenutoj knjizi Hidral/lik:a koja mi je posluzila kao polazni materijal za nastajanje ove knjige. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima akademiku prof. dr. Vladanu Djordjevieu i prof. elf. Svetislavu Cantralru na datim sugestijama i savetima. Autom je potpuno jasno da su i pored ulozenog tnlda u toku pripreme, telmicke obrade i pregleda rukopisa lledorecenosti i stamparske greSke sastavni deo knjige. U tom smislu sve dobrOllamerne eita' ice ove knjige autor moli da ukazu na takva mesta. Svim korisnicima, a naroCito stlwentima, zelim uspdno elruzenje sa ovom knjigom, i nadam se ela ee njima za razumevanje llapisanog biti potrebllo mnogo manje vremena nego 8to je to meni bilo potrebno za pl'ipremu istog.
U Beogradu, 18. februara 1998.

Antol'

duZina .duzina .duzina.specificni zapreminski protok . Z y .ik .precnik .ugao.ekvivalelltl1i koeficijent otpora cevne deonice .81 m / s 2 ) .koeficijent hidralllicke lcarakteristike cevovoda .masa .poluprecnik. strujna energija po jedinici mase .vreme.zaprel11inski protok .L m In n. temperatura .koeficijent krlltosti opruge .povrSina poprecnog preseka .sila .modul elasticnosti . polama koordinata . koeficijent korekcije kineticke energije . gasna konstanta.poluprecnik. koeficijent korekcije koliCine kretanja F g G h. y.H 1 K I.koordinata te:tista povrSine u odnosu na nivo slobodne povrsi tecnosti .pritisak .rad .visina .sila pritiska.moment inercije povrsine .. sila reakcije .Dekartove koordinate .hidraulicki precn.normala na povrsinu.ugao. snaga .brzina strujanja .VIII SPISAK VAZNIjIH OZNAKA a A b c .maseni protok fluida . apsolutna temperatura .nap or.Rejnoldsov broj .zaprelIlll1a . ubrzanje .ubrzanje sile Zemljine tde (g = 9.teZina . p p q r R Re T v v v w x. broj obrtaja .vremenski period.

koordillatni pravac Statisticki prika'l. 363 38....pumpa.. knjige: Stranica UCeSce teorije Primera Slika Tabela .pocetno stanJe . klip ....debljina zida.ugaona koordinata.krivina.koeficijent protoka .. z. koeficijent brzine .normalni napon . y.Spiftlk I'tlzlli.. apsolutna visilla hrapavosti .manometar..srednja vrednost ... K ..pad/porast pritiska t. kriticno stanje .. sredllja vrednost ...teziste povrsine ....tangencijalni-viskozni napon .gustina . !J p cr 1..trenje .....ugaona brzina Indeksi a .koeficijent lokalnog otpora - koeficijent adijabate A.venti! ......ih oZltaica IX o LlP .stallje atmosfere c k m o P R S T u v w x. q> CO .5% 300 404 17 ....usis ..racva .. .zid .koeficijcnt trenja .

.

Ta lleravnomernost je vezana za nedovoljni broj molekula koji udaraju u povrsinu M. pritisak je odredjen izrazom: n 2 2 P =-mv =-nEk ' 3 3 pri cemu je n-broj molekula po jedillici Zapremllle. ! usled promene koliCine kretanja. I M~Mg .1. pocevsi od jednog granicnog odnosa M = Mg fluid postaje neprekidna sredina a odnos f:. Odnos ovih L.l. i koja je jednaka odnosu normalne sHe liP i povrsine M na koju deluje ta sila: ~P--=--h-·m--(-M-/-M--)-=-dP-/-~. Ti !J.Potpriti. Prema tome. Medjutim.1. Prema ovoj teoriji.p'/ M I_l_· postaje konstantan i naziva se pritiskom. . odllosno tada se f1uid ne moze smatrati neprekidnom sredinom. POLJE PRITISKA. Ako fluid miruje.1a. Kako pritisak predstavlja veoma znacajnu veliCinu stallja to ce se II ovom Odeljkll njegovom proucavanju posvetiti vise paznje.y.16.1. Da bi se definisao pritisak posmatrace se povrS A koja je u kontaktll sa f111idom.1. Pritisak fluida definise se i u kinetickoj teoriji gasova.1. a ako stmji tada se osim statickog mogu definisati totalni i dinamicki pritisak. a njen deo M je dovoljno mali i moze se smatrati ravnom povrSi. Sa ove Slika 1. v-brzina translatornog kretanja i Ek = I11V 2 /2 -ldneticka ellergija translatornog kretanja mole kula.. s1. za jednoatomne gasove.1. I p deluju silom M. 1z ovog rezultata lcoji daje kineticlca teorija gas ova sledi da je pritisak veliCina koja je posledica promene kolicine kretanja i proporcionalna je broju mole kula i njihovoj kinetickoj energiji tanslatornog lu-etanja. MANOMETlU }L:Jl. Na povrsinu M. . bilo da se f1uid nalazi u star~ll mirovanja ili kretanja. PIf'R1l:isak Pritisak je jedTla od oSTlovmh ve/iana staTlja.p i odbijaju se molekuli fluida. m-masa molekula.. kao uostalom i na celokupnoj povrsini A. Pri proucavunju lnirovanja f1uida od posebnog illtLt'~sa su sledeCi pritisci: atmoJfor:J'k~ potpritiJ'aA.1.1 slike se uocava da pri malim povrsinama M OdllOS M / M ima neravnomerni karakter.fak i Tlatpritifak Stt re/ativllipritisci imere J'e U odTloslt lla stallje atlllOJfore. udaraju fl.z. Ova povrs je u opstem slucaju zakrivljena.1.1. pritisak se moze defillisati kao skalarna prostorno-vremellska veliCina p == p(x. ___ _~ veliCina M / M graficki je b) a) prikazan na s1.A udari mole kula na povrsinu ~A. tada se pritisak II njemu naziva staticki pritisak. Tlatpritisak i apso/utnipritisak. Merna jedinica za pritisak je Paskal [Pa].t) koja predstavlja normalni napon u fluidu.-I~1 .1.

z) koji se nalazi u stanju mirovanja (s1.1.1. dok u laboratorijskim uslovima.1.2. meri se u odnosu na apsolutnu nulu pritiska. Slika 1. to vazi Pv ~ Pa' Ova relacija istovremeno govori o maksimalnom potpritisku.1. j analizirace se njena ravnoteZa. mase dm =: pdV. 1. dok za specijalne potrebe natpritisak u vazduhu moze da dostize vrednosti od par stotina bar-a. 1.vakummetra. prikazan na sl.1. primenjenog u pneumatici. Potpritisak se oznacava sa PV' gde indeks /l potice od mernog instrument a . " Apsolutni pritisak. x te zato na njega deluje aj .1.2) tada se razlika izmedju apsolutnog i atmosferskog pritiska naziva notpntiso/c. OSI!Jl(DVIIll3 jedm!cin3 hidrostatike .2 Folje pritiska.1. industrijski natpritisci su 6-8 bar. za bilo koje stanje fluida.y.1.2) tad a se razlika izmedju atmosferskog i apsolutnog pritiska naziva potpritirok.2b. kao stisljivog fluida. Ako je fluid u stanju potpritiska (tacka A)apsolutni pritisak je PA =: Pa . Natpritisak se oznacava sa Pm' gde indeks m potice od naziva mernog instrumenta . Kod vazduha.2 Ako je apsolutni pritisak u fluidu veti od atmosferskog (tacka B sa s1.max =: Pa' mada se ovo stanje u realnim tehnickim uslovima tesko moze ostvariti. za specijalne namene.1.. Ostvareni natpritisci u stisljivom i nestisljivol11 fluidu su razlicitog reda velicine.1. i menja se u veoma uskim grallicama.1.2a). Pri tomese postavlja pitanje: koje sile deluju na fluid u stanju mirovanja i kakav zakon promene pritiska one izazivaju? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se fluidni delic zapremine dV.Ojierov3 jiedllllacBlIllaJI Posmatrace se fluid gustine p = p(x. u uljnoj hidraulici natpritisci za industrijske potrebe su do 700 bar. Ovaj pritisak oznacava se sa PC! iIi Pb' a meri se u odnosti na apsolutnu nulu pritiska. Iz te fluidne mase izdvojice se proizvoljna kontrolna zapremina V. iz koje sledi da je: PV. Tako na pr. ostvaruju se natpritisci do 15000 bar. Njegova vredllost je promenljiva i zavisi od atmosferskih prilika. natpritisci su mnogo veci. Atmosferski pritisak je obicno reda velicine oko 1000 mbar.PV ' dok se za fluid u stanju natpritiska (tacka B) apsolutni pritisak odredjuje kao PB = Pa + Pm' 1. lvIanometri Atmosforskipritiso/c je pritisak okolnog vazduha. Ako je apsolutni pritisak u fluidu manji od atmosferskog (tach A sa s1. Kako se potpritisak meriod stanja atmosfere. ogranicena povrsinom A. Ovaj fluidni delic izlozen je dejstvu zapremi.z nske sile po jedinici mase F. Kod nestisljivog fluida.manometra. tako da se za odgovarajuce geografsko podrucje moze smatrati konstantnom veliCinom.

1. S obzirom da je elementarna sila pritiska ip -= . vrednost gradijenta pritiska (grad p == Vp) i kada se ona skalarno pomnozi sa elementom duzine vektora polozaja dl -= dx T +dy J +dz k.dl) = (pF. odnosno sila pritiska.1. Identican zakljucak vazl i za celokupnu ullutraslljost kontrolne zapremine V. sto znaGi da u unutrasnjosti zaprernine fluidnog delica dV nema povrsinskih sila. dobra poznate. Odavde sledi da povrSinske sile deluju sarno na kOlltrolnoj povrsini A (v.1. Fy i Fz komponente sile.p dA .grad p )dV r-I =0.grad p = 0. U ovim sHama (-pdA! =-pdA! iiI) zn.2) I lednaGina (1.3). iz koje se dalje dobija vektorska jednacina p-=F~=--gr--ad--p---I.1. dobija se skalarna jednaCina dp = (Vp. s1. I I \ (1. sist~mu Pri mirovanju fluid a u poIju sHe Zernljine teze(sl. Hid1l"osi:mticki z:mk@lIi rasp@dele pritisb. tada na povrsima preseka povrsine dA l deluju sile: -pdA] ipctA 1 koje su istog pravca i intenziteta.dl) .1. presece nekom ravni na dva dela (v. Ako se f1uidni delic. komponente rezultujuce . sl. to ce lljella rezultujuca vredllost biti pdA. y i z.2b). Osim zapreminske sile na f1uidni delic deluje i povrsinska sila.1. pri cemu su· Fx. Ova jednacina se jos naziva i Ojlerovom jednacinom hidrostatike. sledi da mora biti zadovoljena jednakost pl. i ona fizicki izrazava ravnoteiu zapreminskih i povrsinskih sila koje deluju na fluid u stanju rnirovanja.2c).1. lvlanometri 3 elementarna zapreminskasila Fdm-= pFdV.1) zamene vrednosti rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F = F/ + FyJ + ~l~. zapremine dV. gde je z vertikalna koordinata. kao: Iv pFdV.1. a s obzirom da je V proizvoljno izabrana zaprernina.2) predstavlja skalarni oblik osnovne jednacine mirovanja fluid a koji se najceSce koristi za feSavanje prakticnih problema.!-k minus potice od suprotnih smerova vektora sHe pritiska i orta spoljasnje llormale povrsine. 1. Da bi ova jednacina bila zadovoljena. (1. u koordinatnom x.1) koja predstavlja osnovllil jednacinll mirovanja f1uida.1. A koja posredstvom. koja u razvijenom obliku glasi: Idp=p(Fxdx+Fydy+Fzdz)l. Kada se u vektorskoj jednaCini (1. 1. Na osnovu ove sHe nalazi se rezultujuca zapreminska sila koja de1uje na celokufmu zapreminu fluid a V. veze izmedll povrsinskog integrala dobija novi oblik: zapreminskog iv (pF .3. t Iz jedllaCine ravnoteie sila koje delujulla kontrolnll zapreminu f111ida sledi jednakost: i v pFdV- f pdA=O. Kada se ponovo spoje preseceni delovi f1uidnog delica sHe pritiska se uravnotezuju. ali suprotnog smera.1.Polje pritiska.

4

Polje pritiska. Manometri

zapreminske sile po. jedinici mase imaju vrednosti:
.
"

F." == 0, J<-; == 0

i

~ =

-g. Sa

ovim vrednostima sile Ojlerova jednaCina se znacajno pojednostavljuje i glasi : dp=--pgdz. (1.1.3) Ova jednaCina predstavlja diferencijalni obIik osnovnog zakona hidrostatike, primenjenog na polje zapreminske sile Zernljine tde i vaii kako za nestisljiv (p = const) tako i za stisljiv fluid (p:;c const). Ako se dalje posmatra rnirovanje nestisljivog £luida iz jednaCine (1.1.3) se dobija Slika 1.1.3
P + pgz == const ,

(1.1.4)

a sto predstavlja hldrostatickizakon raspodele pritiska. Iz ovog zakona sledi da se pritisak u nestisljivom £luidu, koji rniruje, lineamo menja sa dubinorn tecnosti. Pri mirovanju tecnosti nije prakticno da je koordinata z usmerena vertikaIno na vise (kao u izrazu (1.1.4», vee vertikaIno na niZe. DakIe, prakticno je uzeti da se rast koordinate z pokIapa sa porastom dubine tecnosti . Ako se jos koordinata z veze za nivo tecnosti u rezervoaru, hidrostaticki zakon raspodele pritiska dobija oblik

1P = Po +pgz I·
Konstanta integracije Po ima vrednost: Po = Pa ako je nivo tecnosti otvoren prerna atniosferi, Po = Pa - Pv ako iznad nivoa tecnosti vlada potpritisak Pv ' ili Po = Pa + Pm ako iznad nivoa tecnosti vlada natpritisak Pm'
1.1.4. bobaliske
~

(1.1.5)

eJk:viplilitiisne pmnrsJi.

Izobarske (ekvipritisne) povrsi su one povrsi na kojima je pritisak konstantan (p = const.). Ove povrsi su rayne ili krive, sto zavisi od polja zapreminskih sila. Ako se posrnatra mirovanje tecnosti tada Vail osnovna jednaCina hidrostatike (1.1.1) iz koje se zakljucuje da je rezultl1jl1Civektor zapreminskih sila F uvek norrnalan na izobarske povrsi (pF == grad p), a. sto je graficki prikazano na sL1. 1.4a. Prerna tome zapreminska sila F diktira oblik izobarske povrsi. Ako

~"'~-VV"'lc...,.1'

(It?

-..- ..... .... ---------.~~-

--

/?

CJ

b)

c)

e)

Slilm 1.1.4
tecnost miruje u polju sile Zemljine teze tad a na svaki £luidni delie deluje konstantna zapreminska sila if, odakle sledi da izobarske povrsi moraju biti rayne horizontalne povrsi. Ovaj zakljucak sledi i iz hid~ostatickogzakona raspodele pritiska (1.1.5). Nairne, ako se posmatra ravan na dubini z = canst., tada iz (1.1.5) sledi i da je p = const", odnosno da je izobarska povrs myna horizontalna povr!; (v.

Palje pritiska. 1vIanometri

5

s1. 1.1.4b). Ukoliko je zapreminska sila F i dalje konstantna, ali nagnuta pod llekim uglom Uodnosu na horizontahi, sto predstavlja slucaj relativnog mirovanja tecllosti pri translatornom kretanjll, izobarske povrsi i dalje ostajll raYne, ali nagnllte pod izvesnim uglom u odnosu na horizontaiu (v. sLl.1.4c). Ako zapreminska sila nije vise konstantna vee promellijiva, na pro neka je linearna funkcija od radijus vektora polozaja fluidnog deliea a sto odgovara relativnom rnirovanju tecnosti pri rotaciji (v. s1.1.1.4d), tada izobarske povrsi dobijaju zakrivljeni oblik (obrtnog paraboloida). Detaljnije 0 slucajevima re1ativllog mirovanja tecnosti pri translaciji i rotaciji biee reCi u poglavljima 1.7 i 1.8. U slucaju da se ne radi 0 mirovanju vee 0 kretallju tecnosti, na fluid deluju i dinarnicke sile, sto dovodi do znatnog uslozavanja polja pritiska. Tako na pI. aka se posmatra nivo povrsine vade reke iii mora sa sLl.l.4e, tad a je sasvim jasno da· je oblik povrsine vode, a samim time i polje pritiska, veoma slozello. Konstantnost pritiska na izobarskoj povrsi moze da se iskoristi i za prakticnu primenu. Tako na pI. ako se na izobarskoj povrsi uoce dye tacke A i B (v. sLl.1.4a) tada vaii p A = PB' Ova jednakost pritisaka se naziva jednaCina hidrostaticke ravlloteze koristi se za prakticllu primenu u mnogim oblastima hidrostatike. 1.:LS. Nivo slobodnc povdB. tecnosti Ako se posmatra polje pritiska u fluidu koji miruje u polju sHe Zemljine teze i u sklopu njega specijalna izobarska povrS na kojoj je pritisak jednak atmosferskom (p = Pa = canst.) tad a se ta izobara nazlj1a mvo slobodlle povr,fi tecnosti Ova izobarska povrs pri resavanju prakticnih primera moze da ima znacajnu ulogu, zato joj treba posvetiti posebnu painju. Na hidraulickim senlama ovaj nivo se oznacava sa trouglom (\7). Postoje tri karakteristicna slucaja poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti, ito: jedan kada je rezervoar otvoren prema atmosferi i dva slucaja zatvorenih rezervoara. Ako je sud (A) o/voren prema atmo.sftn; tada je nlvo tecnosti istovremeno i slobodna povrJ: Ako je sud (B)

Slika 1.1.5.1 zatvoren,i aka iznad nivoa tecnosti u sudu vlada potpritisak PV ' tad a se moze zarnisliti da se iz suda B izvuce pijezomctarska cevCica i tame gde se nivo tecnosti u njoj zaustavi taj nivo predstavlja nivo slobodne pnv:si. Knko II SUdli vlada potpritiJ'tlk; to ce nivo slobodne povrfi biti i.rpod nivoa tecnosti II J'lIdu na rastojanju x. Ovo rastajanje odreduje se iz jednacine hidrostaticke ravnoteie postavljene za

6

Polj"e pritiska. Manometri

izobarsku ravan I-I: P a = Pa - P v +pgx, i iznosi x = Pv/pg .Ako u sudu (C) iznad mvoa tecnosti vlada ndtpnlisal<; to ce Jzivo slobodne jJovr.fi tealOsti bitiiznad 1l.ivoa tealOstl It Sltdtt i t6 na rastojanju y = Pm / pg. Ovo rastojanje. odredeno je iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze postavljene za izobarsim ravan II-II, a koja glasi: Pa + Pm = Pa + pgy. Polje pritiska na proizvoljnoj dubini Z odredeno je izrazom (1.1.5) koji se svodi na oblik P = Pi + pgz, gde Pi predstavlja apsolutni pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru (i==A, B, C). Prema tome, pritisci Pi imaju vrednosti: P A = Pa ' PB == Pa - Pv i Pc = Pa + Pm' Graficki prikaz polja pritiska (p == Pi + pgz) dat je na 81.1.1.4 i naziva se dijagram hidrostatickih pritisaka. U praksi je veoma cest slucaj da se u rezervoaru nalaze dye iii vise tecnosti koje se ne meilaju. Tada je veoma vazno uoCiti da J'Vak:oj tealOstipripada njm 71lVO slobodne povr.fi tecnosti Da bi se pokazalo kako se dolazi do polja pritiska po visini u slucaju da u rezervoaru postoje dye tecnosti, gustina PI i Pz koje se ne mesaju, posmatrace se rezervoar sa sl.1.1.5.2.Postavljanjem jednaCina hidrostatickih ravnoteza za ravni I-I iII-II, koje glase:
Pd + Pm = Pa + PIgx

Pa + Pm + P!ghl == Pa + P2g)l,

dobijaju se rastojanja; X == Pm/ PIg i y = Pm/ P2g+hIPJ / P2' koja definisu polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti gustina PI i P2 (tacke N1 i N z na dijagramu sa s1. 1.1.5.2). U rezervoaru postoje sledeCi karakteristicni pritisci, ito: PA = Pa + Pm pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru; PB == Pa + Pm + P!gh1 - pritisak na povrsi razdvajanja tecnosti, i Pc == Pa + Pm + P1gh1 + pzghz - pritisak na dno rezervoara. NanoseCi pritiske u tackama A, i C dobija se dijagrall1 pritisaka prikazan na s1.1.1.5.2. Na ovom dijagramu prava AB, koja predstavlja polje hidrostatickih pritisaka u tecnosti gustine PI' sece izobaru P = Pa u tacki Nl koja se nalazi na nivou s16b6dhe pbvrsi tecnosti gustine Pl' Na istinacin dobija se tacka N 2 na nivou slobodne povrsitecnosti gustine P2' U tacki B koja leZi na povrsi pJ)'gh z .._Slika 1.1.5.2 . razdvajanja tecnosti prave AB i Be se seku, jer imaju razlicite nagibe. U ovoj tacici promena nagiba pravih izazvana je promenom gustine tecnosti, odnosno promenom polja pritiska. Primenom opisanog postupka lako se moze nacrtati dijagram hidrostatickih pritisaka za proizvoljan broj tecnosti, u rezelvoaru, po visini rezervoara, koje se ne meilaju.

B:

~

i

_

11..1.6. Pasolov zak@IDl

U rezervoaru miruje nestisljiv fluid gustine p. Upocetnom stanju mirovanja u kontrolnoj zapremini rezervoara V polje pritiska je odredjeno poznavanjem

Polje pritiska. Manometri

7

pritiska PA U nekoj tacki rezervoara. Neka se tacka A nalazi na istoj izobarskoj povrSi kao i klip precnika d. Na osnoVll ovog pritiska i hidrostatickog zakona raspodele pritiska moze se odrediti pritisak u nekoj drugoj proizVoljno izabranoj tacki B, ion iznosi: PB = PA +pgz. Ova funkcija je na dijagramu pritisaka (s1.1.1.6) prikazana pravom linijoID. Dejstvom sHe F na klip Stvara se poremecaj pritiska t,p A := 4F / d 2rr. koji narusava pocetno polje pritis1ca u rezervoaru. U novom stanju mirovanja pritisci u posmatranim tackama ce biti: P~ :::: PA +/)"PA P; :::: PE +/)"PB = P~ +pgz+ /)"PA' 1z ovih jednaCina se dobija jednakost: Slika 1.1.6 /)"p:::: APA :::: APE == const. koja predstavlja Paskalov zakon koji glasi: porenlecaj pritiska izazvan u jednoj tacki nestisljivog fluid a podjednako se prenosi na sve tacke kontrohle zapremine u kojoj se fluid nalazi. Graficka interpretacija ovog zakona prikazana je na s1.1.1.6. sa linijom koja je paralelna pocetnom rasporedu pritisaka po VISllll kontrolne zapremine. Paskalov zakon ima veliku primenu kod static.kih hidraulickih masina (presa, dizalica i td.).
1.1.7. PJrOIl":B1CllJl.IDI c!e'vn JPlod jJlHt'iitildwm

Kada se u cevi iIi sudu precnika d nalazi fluid pod konstantnim pritiskam P (sl.1.1.7a) tada usled povecanog pritiska moze doCi do pucanja cevi. Dakle, kada je sud izlozen povecanim pritiscima namece se osnovno pitanje kolika je debljina zida cevi pri kojoj ce biti bezbedan rad. U odredjivanju ove debljine ogleda se i proracun cevi pod pritiskom. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje posmatrace se preseci cevi sa poprecnim (sl.1.1.7b) i uzduznim opterecenjem (sl.1.1.7c). U aba slucaja merodavni proracunski presek je izlozensilamapritiska 1;. i istezanja F; :::: cr~, pri cemu je cr dozvoljeni napon istezanja cevi, dok indeks i oznacava poprecno (i=l) iii poduzno (i=2) opterecenje. Kako su ove dye sile u ravnotezi to se 1Z jednaCine ravnoteZc 1; :::: crAi dobijaju proracunske debljine zida cevi za poprecno (s1. 1. 1. 7b)

°

I

\

P4--::::crdniS1

d~

~

6)

=1f0'

pd

L

I

8
~I

i POdUZIlO opterecenje (81. 1.1. 7c)

cr

2cr 12razi za odredjivanje debljina

~

°
2

=-'.

pd

a)

b)

c)

Slika 1.1.7

8

Palje pritiska. lvfanametri

0 1 i O nazivaju se Mariotovirn forrnulama, i iz njih je oCigledno da vail relacija 2 2 :::: 201' odnosno da je 2 > OJ.Prema tome, za pr6racundebljine zida cevi pod pritisk0111 merodavn~l je debljina 02 :::: pd 120. Konacno, kao rezultat proracuna treba usvojiti debljinu zida cevi 0> 8 2 ,

°

°

.Problem 1.1-1. MeJr<ellRje priUska U-cevima

Na mernim rnestirna Ai B za pritisak prikljucen je diferencijalni manometar u B b) B obliku U-cevi u kome je nasuta a) rnanometarska tecnost gustine Pm (s1. A A tH P.Ll-l.a) iIi Pmj (s1. P.l.l-1b). Na ~ p p p p osnovu pokazivanja manometra h odrediti razliku pritisaka izmedu x tacaka A i B u sledeCim slucajevima: h a) ako je radni fluid voda gustine I p:::: 1000 kg / m 3 , b) ako je radni fluid vazduh gustine Slilm P.l.l-1 P :::: 1,2 kg 1m3 . Poznati podaci su: Pm:::: 13600kg 1 m3 ,h=lOQmm, H:::: 2m. c) Odrediti razliku pritisaka izmedu tacaka A i B ako se umesto klasicne U-cevi (s1. P.l.l-la) kao rnanometar koristi obrnuta U-cev (sl. P.1.1-1b).
RESENJE' XOda su u pilallju d/fereJ'lcflalni maJtometri sa tec77ostima, tada je llajboIje jednacinu hldrostaticKe ravnoteze pOJ'taviliza ekvipJitisnu ravall u mallometarsKoj tecllost! Koja se pOKlapa sa don;iin lllvoom razdva;all;a radl10g i mal1ometarJ'Kog jltttda. U razmatranom primem, to je ravan I-I. lednacina hidrostaticke ravnoteie, koja kaie da je PI :::: canst. bez obzira sa koje strane ravnoteZIlog Ilivoa se ovaj pritisak racuna, glasi
PA +pgx= PE + pg(H +x-h)+Pmgh.

Iz ove jednaCine dobija se trazena razlika pritisaka

I

/),p::::

PA

-

PB

::::

(Pm - p) gh+ pgH

I

(1.1.5)

Dobijeni izraz predstavlja opsti izraz za odredivanje razlike pritisaka, pomocu diferencijalnog rnanometra napunjenog tecnoscu. Za slucaj da SU prikljucci A i B na iSto01 nivou (H:::: 0), razlika pritisaka na manometru bi bila:

I/),P :::: (Pm - p)gh I
a) Za slucaj da je racIni fluid voda, a manometarski ziva, razlika pritisaka ce biti: /),p:::: 31980,6Pa. b) Za slucaj da je radni fluid vazduh, tad a ce razlika pritisaka biti /),p:::: 13364Pa. Medutirn, ako se proanalizira odnos gustina radnog i manornetarskogfluida, sledi da je Pm » p. Ovo vazi za slucajeve kadaje manometar:iJ'jlul1jm te('11OSCU (zivom, vodom, uljem, alkoholom itd.), a radllljlwdje f!azduhzliileKi mugigas; pa ,re gu.i'ti/la radnogjlutda ;/loze zal1emrmii u odnosu na gustinu manometarske tecnosti.

PoUe pritiska. Manometri

9

Ako se u navedenom primeru zanemari gustina vazduha, samo u clanu sa pokazivanjem manometra, tada se dobija: l'.J.p = 13365Pa.Ako bi, pak s druge strane, prikljucci manometra bili nu manjim visinskim razlikama. (do desetak metara), tada bi se Clan pgH mogao zanemariti. U tom slucaju razlika pritisaka bi mogla, krajnje pojednostavljeno, da se sracuna kao: b.p"" Pmgh = 13342Pa. 1z dobijenih brojnih vrednosti za razliku pritisaka vidi se opravdanost zanemarivanja gustine vazduha (gas a) u odnosu na gl.lstinu manometarske tecnosti. Kada se radi 0 veCim visinskim razlikama izmedu mernih prikljucaka tada se Clan pgH ne sme zane mariti. c) 1denticnim postnpkom kao u delovima zadatka pod a) i b) dobija se izmerena razlika pritiska:
b.p= PA
~

Ps = (p-Pm])gh+pgH .

Ovo resenje ukazuje da kod manometra sa okrenutom U-cevi gustina manometarske tecnosti mora biti manja od gustine radne tecnosti (Pm] < p).
Problem 1.1-2. Odrediti pokazivanje manometra spojenog sa rezervoarima A i B

sa s1. P.1.1-2. Dati su podaci: p] = lOOOkgl m3 , P2 =1200kg I m 3 , h] = 1m, h2 = 4m, h3 = 2m, h4 = 2m, Pm = 1000Pa, Pv = 2000Pa.

P3

= 800kg/ m ,

3

l?ESENJE' Pokazivanje manometra se nalazi iz jednaCine hidrostaticke ravnoteie postavljene za donji nivo razdvajanja fluida u manometru. Pri postavljanju jednacine hidrostaticke ravnoteze vazi da je na ekvipritisnoj A povdi manometra I-I, PI = canst, bez h2 obzira da Ii se pritisak racuna sa leve iii desne strane ravni I-I u manometru. Do yiltiska PJ do/azi se na taj naCiiz., J-ro se "h-ene" od najvifeg nivoa tecnosti i sabiraJi.t se svi hldrostatickipritircipo visini na /coje se "nazlazi': PrimenjujuCi opisano pravilo SIiIca P.1.1-2 za ravan I-I, jednaCina hidrostaticke ravnoteie glasi P a +Pm + Plgh 1 + P2gh2 = Pa - Pv + P3gh3 + P4gh4 + Pmgh . 1z ove jednaCine sledi
v p] P2 h = Pm + P +- h] +- I12 -P3 f13 Pmg Pm Pm Pm'
3

B

h

-

P4

Pm

!14

= 199 mm

Problem 1.1-3. U sistemu spojenih sudova nalaze se tri tecnosti gustina:

p] = 800 kg 1m , Pz = 900 kg I m 3 , P3 =1000Icg 1m3 • Odrediti: a) visinu pokazivanja manometra, i b) poloZaj nivoa slobodne povdi tecnosti gustine P2' mereno od

10

PoUe pritiska. Manometri

b

mvoa razdvajanja tecnosti gustina PI i P2' Poznate veliCine su: Pv = SOOPu, h = 1m, hl = 2m, li2 1m, h3 = 3m, Pm = 13600 kg/m 3 .
.R.eSENJE:

a)
H

Sli1<a P.1.l-3

b)

Problem 1.1-4. MikromaUllometJri sa l!Il:!llgl!lll!lltim piijezomd;allI"slldm cevckama U slucajevima kada je razlika pritiska koju treba meriti mala primenom klasicne U-cevi dobijarno veoma main merenu visinu h, potrebnu za primenu izraza (1.1.5), a sto direktno utice na tacnost me: enja. Naginjanjem manometara ovog tipa dobijaju se tzv. mikromanometri. Sa lljima se povecava tacnost merenja a sto omogucava merenje i malih razlika pritiska. Po pravilu ovi mikromanornetri se koriste za gas kao radni fluid i vodu iIi alkohol kao manometarski fluid. Primena ovih rnikrornanornetara data je kroz dva sledeca primera. a) NaCi veZll izmedju pokazivanja h i razlike pritisaka koju meri mikrornanornetar sa s1. P.1.1-4. Merni prildjucci mikromanometra A i B se naIaze na istoj visiri'i. b) Pijezometarska cevCica mikromanornetra savijena je u obliku kruznog isecka, poluprecnika R (s1. P.1.1-4b). U polozaju prikazanom na siici mikromanometar je neopterecen. Povrsina poprecnog preseka suda je A o ' a cevCice a. Kada se na mestirna A i B prikljuce pritisci A PA i PB (PA>PB)' tada ce B mikromanometar imati pokazivanje l. NaCi zavisnost raziike /1 .......--=--=-...,.... --"---_._--"" pritisaka od pokazivanja p rnikromanometra. Poznate b) a) velicine su: A o ' n, fa ,R, Pm' Slika P.I.l-4
-~--,--

L--'-~";"'-

RESE.NIE:

a) lednaCina hidrostaticke ravnoteZe manometra daje:
6.p= PA - PB = (Pm - p)ghsina .

b) Prime nom jednacina hidrostaticke ravnoteze i jednakosti zapremina, dobija se
,l R a 6.p:= P1 - P2:= pg ( lc ~vso+TI .
a

J

172 ix. Iz sistema hidrostatickih jednaCina ravnoteze. pokazivanje prvog manometra je y. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstaa) pp ntan.6 t I m3 ) i . D. koje iznosi: 2 2 Pv . potrebno je postaviti jednaCine hidrostaticke ravnoteze za sledece ekvipritisne povrsi: 1-11 Pa=Pl+pmgy. Poznate velicine su: Pvo' o"IW"ot U In '~p Pv ' d. jednim svojim krajem otvoren je prema atmosferi i ima unutrasnji precnik D.l. Druga dva manometra (2) i (3) medusobno su jednaka i imaju unutrasnji precnik cevi d. 2-21 3-31 P2+pgx==P a -P v +pog(Ho -xI2)+P nr gx. P. postavljene za nivo 0-0 Po = Po . koristi se jednaCina jednakosti zaprerrrina nestisljivih fluida: YD n/4 = xd n/4 iz koje sledi x = y(D I d)2.1-6.Pvo Problem 1. Izmedu rezervoara A i B nalaze se dva redno povezana manometra koji su postavljeni 11a razliCitim visinama.o mvoi manometarskih tecnosti u sva tfi manometra su isti. potrebno je ove manometre postaviti na Slika P.emu su pritisci PI i P2 na gornjim povrsinama razdvajanja fluida fiktivno uvedem zbog lakseg pisanja jednacina hidrostaticke ravnoteie.U-5 visinu Ho' Ova visina dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze. Po' RESEN.Pva + Pagho' 1 lznOSl: Ho = Pvo / pog· Kada se II vazdusnom prostoru rezervoara potpritisak poveca. iobicno predstavlja dopunsku jednacinu iz koje se dobijaju veze izmedu nekih duzina. eliminacijom nepoznatih PI. Kada se potpritisak u rezervoaru (I) (2) m (3) m poveca na Pv ' odrediti koliko je pokazivanje Pa manometra (1). Tom prilikom. 2-2 i 3-3 (vo sl. Prvimanometar (1). u pocetnom trenlltkll. sa Pvo na Pv' tada ce donji nivoi razdvajanja flllida u manometrima biti: 1-1. JednaCina jednakosti zapremina nestisIjivog flliida (jednaCina zapreminskog bilans a) veoma cesta se koristi u hidrostatici. a drug a dva je isto i iznosi x. Za nalazenje dopunske veze izmedu nepoznatih velicina x i y. Za odredivanje pokazivanja prvog manometra. U rezervoaru se meri pritisak pomocu tri redno povezal1a manometra. Manometri su postavljem tako da kada je potpritisak u rezervoaru P'. bio isti. P2 I OOOkg I m3. lvianometri 11 Problem 1.fE: Da bi niva tecnosti u sva tri 0'" b) manometfa. dobija se pokazivanje prvog manometra. Na osnovu poznavallja vrednosti svih gustina tecnosti (Pl = 800kg 1m3 . Pl+pg(yI2+xI2)==P2+Pmgx.1-5.Polje pritiska. Pm = 13. Pm' p.1-5h). pri c.

Za ovaj polozaj odrediti korelacioni izraz Pm"" Pm (H). Poznate veliCine su : P.1. h) == O. _RESENfE- Pm "" pga . Manometar tada imapokazivanje h=100mm. Poznatipodaci su: D=100mm d == 2Smm.Sm. P.PB == Pm + PI' == [Pm (h) +h2)-p(h+h)). h2 == O. D p H Slika P.gm. Rezervoar R. D. Kada u rezervoaru nema natpritiska vazduha iznad tecnosti gustine PI (Pm == 0) tada su u oba diferencijalna manometra nivol tecnosti na ravnoteznoj visinj 0-0.12 Polje pritiska.1.1-8. te se zato u prikljucnimvodovimaugraduju pojacavaCi pritiska. SIika P.l-7 Problem 1. PI' P2' Pm' hI' h2' a.1. u kome se nalaze dye tecnosti koje se ne mesaju. Odrediti razliku pritiska koju meri diferencijailli manometaL. spojen je sa dva redno povezana diferencijalna manometra razliCitih precnika d i D. Uspostavljanjem strujanja kroz cev izmedu prikljucaka A iB ostvarice se pad pritiska f¥J. RESENfE- PA . Kada fluid gustine 3 P == 1000 kg / m miruje u cevi tada je ravnoteZui nivo manometra 0-0.Pigh + P2gh2 + Pmg( 1+ (~) l 2] Ii. z o :~]h Problem 1.l-6 ShIm P. Ovaj pad pritiska je mali.1.PJH] + P2 H 2jg == 162650Pa.1-7. H) "" 2m. H2 == 2m) odrediti razliku apsolutnih pritisaka izmedju prostora rezervoara A i B koji su ispunjeni vazduhom. Pm == 13600kg/ m 3 .1-8 . Manometri merodavnih visina (11 == 1m. d.1-7. Usled dejstva natpritiska Pm nivoi tecnosti u rezervoaru i u manometrima zauzimaju polozaje prikazane na s1. do"" lOmm. U pocetnom stanju mirovanja manometra klipovi u pOJacavaclma pritiska se nalaze na istom nivou.

--D - . koji odgovara razlici pritisaka na diferencijalnom manometm bez pretvaraca pritisaka. d 2 re 1d n 2 " • I do 2 PI '+pgz == P2'+pg(z+2x-h)+ Pmgh . PretvanlCi pritiska koriste se kada treba povecati iIi smanjiti ulazni pritisak.p J} pgh=625.) 6. . G. U slucaju da je pretvarac istih c1ill1enzija (D / d 1). Kako je povri3ina klipa ravna i poklapa se sa izobarskom povrsi.+ G == p'j 42 dobijaju se pritisci P'I = (PI + pgy)(D / d)2 +4G / d T[ Pomeranje klipa x je u direktnoj vezi sa pokazivanjem manometra 11. Iz jednacina nivnotde sHa koje deluju na klipove pojacavaca D2T[ d 2 T[ (PI + pgy) -4. Kada je manometar prikazan na sl. tada treba mnogo vise paznje posvetiti korektnoll1 pisanju ove jednacine.p = (Pm . a dobija se iz o Jednakosh zapremma: -4-X=2-4h.1. Pm' ho' d. Pr(lblem 1.l.. dobijeni izraz za razliku pritisaka se svodi na poznati izraz (p'rell1a P. . to ce sila pritiska bid jednaka proizvodu pritiska i povrsine Idipa. D.p)gh. potrebno je odrediti pritiske PI' i P2 'iza pojacavaca pritiska.Polje pritiska.1-9 Problem 1. RESENJE' KoristeCi metodologiju proracuna kao i u primeru P.l. 1 lznosl: X==2(d) h.P==(D) {Pm I .1-'9.1. Jednacina hidrostaticke ravnoteie manometra za ekvipritislll1 povrsinu I-I.l-9.l-I. te uvrStavanjem nadenih velicil1a: PI' . Postavljanjem jednacine hidrostaticke ravnoteie za ekvipritisnu povrsinu I-I . Ali. dobija se: h =ho(d/D). te se iz tih razloga ovaj naGin pisanja jednaCine ne preporucuje. bez uvodenja medupritiska PI' i P2'. Odrediti pokazivanje manometra sa ugradenim pretvaracima pritiska. dobija se razEka pritisaka d 2 -do LCd) /:o.P2' ix.--.( d ) 2f D2 -1 . Poznate veliCine sa: p. P. c1irektno spojen na merna mesta OIl ima pokazivanje ho ' Kako je ovo pokazivanje veliko to se a prikljucllim vodovima Ulanometra ugraduju pretvaraCi pritiska. a nivo povecanja ili umanjenja pritiska zavisi od odnosa precnika pretvaraca Did. .l-S.1-Ut Kada se na prikljuccima zvonastog mikroll1anometra A i B spoje pritisci napajanja Pi i P2' tad a mikromanometar ima pokazivanje . moze se i direktno pisati. Manometri 13 RESENJE: Da bi se mogla postaviti jednuCina hidrostaticke ravnoteZe rnanometra.4Pa . h Pm Stika P.

Manometri jI>:.5Pa.14 Polje pritiska. B ---- RE'SENJE' Primenom jednaCina: ravnoteie sila.I-11b. dobija se razlika pritisaka flp= Pl . Prema tome. pricvrscen je protiv-teg mase m (s1. na rastojanju R. Poznati podaci su: Dl = 158mm. Na osnoVll ovog pokazivanja odrediti razlikupritisaka kojil meri mikromanometar.1.Pl' Odtediti zavisnost razlike )ritisaka flp od ugla a koji definise poloiaj protiv-tega. . Ova promena poloiaja manometra omogucava merenje razlike pritisaka flp = P2 . Komentarisati ulogl1 manometarske tecnosti na tad manometra. U torusnom manometru precnika D i unutrasnjeg precnika cevi d na1azi se tecnost gustine p.I.l.0 -v- H=50mm.1-11a).Jl. Na torusu. P. . Prikljucenjem Slika P. P. -- hidrostaticke ravnoteZe i jednakosti zapremina.l.-:U. L A D[ D2 flp(c/-) = P2 . Ovaj sistem je obrtan oko horizonta1ne ose O.I-ll Dobijeno resenje pokazuje da merena razlika pritiska ne zavisi od gustine manomefarske tecnosti. p =1000kg/ m3 . P = [(D2 / Dl)2 -l]pgH = 12. D2 = 160111111.Pl :=: 8R Dd 2rc mgsina': Slika P. manometarska tecnost ima sarno ulogu razdvajanja prostora koji su pod pritiskomgasa.P2 G Problem lL.l-lO manometra mi ptitiske gasa Pl i P2 (P2 > Pl) torusna cev sa protiv-tegom zauzima novi ravnoteZri polozaj koji je prikazan na sl. p D3 = 200111m. _.

ito: p-apsolutni pritisak. U pnellmatici.30_5 2 3 5 10 2030 50 p/PK Slika 1.8~ ~ 1.2 0. U praksi se jednaCine tipa Van-der Waalsove rede koriste. Jedna od njih je i Van-der Waals-ova jednacina.1)=0. I-c-'. pa i idealnog.specificna zapremina. na pI. Svako stanje gas a. aodreduju se eksperimentalnim putem za svald gas.1 2.2.0 2 ~ . -·---~k¢r 4 _ 11 proracuni izvode se pomocu 3 jednaCine stanja realnog gasa ~ 2 pV= ZmRT -+ u kojoj je koeficijent Z funkcija od pritiska i temperature. Ovaj dijagram je dat za I p= ZpRT I ~ ~d 8:§ 0.2.2.masa gasa..20.2./alctor reablOg gasa.2.1 ).2. Faktor realnog gasa .. Uticaj realnosti gasa posebno treba ~eti u obzir pri uslovima povecanog pritiska i snizene temperature.2.T).1. Svaka funkcionalna veza flp. Izrazi (1. 1.2.zapremina koju ispunjava gas..20 MIROVANJE STISLJIVOG FLUIDA 1.2.. vazdllh.2. Za realne gasove postoji citav niz poluempirijskih jednaCina stanja.15 :1. Jellin3cina stanja reaiulIJ)g gasa Svi gasovi su u sustini realni gasovi. Faktor realnog gasa se odreduje iz dijagrama sa s1. izmedu ove tri veliCine stanja. p -gustina i T-apsolutna temperatura.4 0.--. ~ I 1. pri cemu su a i b koeficijenti koji uzimaju u obzirrealnostgasa.1 0.3 0.j "'L1 . Jledmllcina sbll11lja ideain(]lg galla Pod idealim gasom podrazumeva se onaj gas kod koga se medjumolekularne sile mogll zanemariti.gasna konstanta (koja za vazduh ima vrednost R=287 J/lcgK). najceSce se koriste prvi i treCioblik jednacine stanja idealnog gasa (1. iii koeficijent kompresibilnosti.1) pri cemu su: V .rtanja.1._. m = pV . p . i naziva se . odnosno Z = Z(p._. v = 1/ p . pod kojom se grubo receno podrazumeva primena vazduhapod pritiskom.5 TfT -O. R .1) predstavljaju jednu jednaCinll samo napisanu u razlicitim oblicima. koja glasi: 1 2· 3 P = I-bp (pRT-ap +abp-) .- 0. Jednostavniji . Kako se neki stvarni gasovi.2):. u uslovima veCih temperatura i nizih pritisaka mogu smatrati idealnim to se za njih jednacina stanja idealnog gas a moze pisati u jednom od sledeCih oblika: I pV = mRT -+ pv = RT -+ P = pRT I (1. odreduju tri tennicke veliCine stanja.= \ 1 /' / ·--1. naziva se jednacinom .

65 2.5 1132. Odrediti stanje vazduha kao realnog gasa.2-1.3 -8.2 100 DC -114. kadaje 11==1 pV=const. Zadatak pod pi Pk TITle t - 1. U opstem slucaju ove promene su veoma slozene i pri inZenjerskoj primeni aproksimiraju se tzv.75D C. politropskom promenom stanja koja se opisuje jednaCinom: l pV n ::= canst.1.7 693 110. U uslovima mirovanja iii kvazistacionarnog kretanja gasa nema sile trenja pa se izentropa svodi na . Ukoliko se iz nekog razloga promeni neka od ovih velicina ana za sobom povlaci promenui ostalih veliCina stanja. Iz istih odnosa dobijaju. V (iIi p) i T. date iii formirane. b) pri izentropskoj promeni stanja (n=K).65 Tabela 1.. koje je odredenovelicinama: Pk = 37.2-1. u odnosu na kriticno termodinamicko stanje (odredeno velicinama Pk i Tk)' pod kojim se podrazumevaono stanje kod koga nastaje direktni prelaz iz gasovite u tecnu fazu bez prethodne pojave magle. se apsolutne vrednosti pritiska p == ~ Pie i temperature T == ~ ~C" Koriscenjem jednaCine stanja vazduha p p= ZRT = p::= ZpRT.8 P kg/m 3 a 2 b 30 c 2.2.4).95 bar 75. dobija s.KY)T.2 2 2. IC pri cemu je 1C stepen izentrope (za vazduh je K =1. pri sledecim usiovima: a) pi Pie =2. odredene odnosima pip kiT I TIC' sa dijagrama s1.l (1. -0- pi pn = const. ZR Z P p TkPk 1 Ovako odredene veIiCine stanja date su u tabeli 1. i odnosa redukovanih veliCina. lcadanema olcoliriom ni rada sile trenja pV == const.74bar i tk ==-140.2. oCitavaju se koeficijenti kompresibilnosti Z::= Z(p.2.c) P =100 bar. .15 0. Ove promene opisuju se jednacinom koja se zovejednaCina pTomene stanja.4 57. K ill razmene topJote sa P / P == const.2-1.3. 254.T). RE. p/P=COl1st.2.b) pi Pie =30. Problem 1. ito: a) pri izotermskoj promeni stanja (T = const). .8 D C.50 0. TITle =2 . Ova jednaCina ima i dva specijalna oblika.8 1..2) gde je n stepen politrope. t=57.2 . T!7k =1.fENJE· Za redukovane usiove stanja vazduha.16 Mirovanje stisljivogjluida redukovane uslove.e gustina vazduha: Cp. Sa aspekta pneumatike interesantno je kriticno stanje· vazduha. Jedllll3CillJl3l pl"omellJle shmja Ako se u nekoj zapremini nalazi gas tada je njegovo termodinamicko stanje odredeno velicinama: p.

U pneumatskom cilindru moze da se krece. b) adijabatski. RESENJE' U proizvoljnom polozaju na klip deluje sila pritiska P = pA.2-3. jednacinu politropske promene stanja za dva stanja gasa oznacena sa "I" i "2" dobija se operativno upotrebljivi oblik ove jednaCine : P1 / P111 Problem JL2-2. Pmo = D2rr:' Pm] = D2rr: . = P2 / P2' n Stika P. Kako je .ki. b) politropska. Pm.Pv u slucaju potpritiska u zapremini gasa. a=400mm.Pmo Pa + Pm! a=144mm. Rad 5:lllbijal!l. na pr. Pa =IOOOmbar. U jednaCinama promene stanja sa P je oznacen opJ'o/utnipniisoic. .. napisane u oblilru (Pa + Pmo) dobija se pomeranje Idipa x= 2 D rr: _ 4 a- (Pa + Pm1) ~ 4 (a-x). i c) nacrtati proces up-Vi T-S dijagramu . bez trenja."nja pV = const. ako vazduh menja stanje: a) izoterrru. Problem 1. PrimenjujuCi.ja gasa U pneumatskom cilindru se nalazi vazduh pod pritiskom PI' koji ispunjava zapreminu VI' Usled dejstva sile na ldip vazduh upneumatskom cilindru menja stanje i u novom ravnoteznom polozaju je podpritiskom P2' Odrediti rad sabijanja vazduha. koja pri elementarnom pomeranju za rastojanje dx daje rad BW =: Pdx= =: pAdx.1. koji se odreduje kao P = P a + Pm u slucaju natpritiska. a) Iz jednaCine izotermske promene st. lC b) Izjednacine adijabatske promene stanja pV =const. napisane u obliku (Pa + Pmo)(D4 rr: a)lC 2 = (Pa + Pm1t D4 rr:(a-x) J 2 ]K . klip teZine G= WON. iIi P = Pa . Odrediti za koliko ce se spustiti klip. D 2rr: . Dati podaci su: D=IOOmm.5mm. klip ce zauzeti novi ravnotezni polozaj.2-2 RESENJE: Za pocetno i krajnje stanje ravnoteze vaie jednakosti sila: G= Po"" Pmo -4-' iz kojih se dobijaju natpritisci : 4G F+G = Pm !-44(F+G) D'71 . ako je promena stanja: a) izotermska. Nakon dejstva sile F=500N. dobija se pomeranje klipa [ x= 1-( P + Pm a 11] 0) t( Pa + Pm! a=109.Mirovanje stisljivog fiuida 17 adijabatu.

S obzirom da su klipru kompresori interesantni za primenu u pneumatici toce u ovom Odeljku 0 njima biti vise reCi. a) Za izotermsku promenu stanja T::= canst. 2 1 Izraz (1..3) rad sabijanja biti v..V ::= PIVI In -. Za primenu u pneumatici.. odnosno p:= Plfli IV.L2-3 1.1 V - ? \ .2.. jer se u toku procesa dobija. ..1I1 .2'~ n<lC '-.2 ...5) I PI I v..2..2.PI~lr(1l)~~!-lJl. te ce prime nom izraza (1. n=1 dV w==-f PI vn Vn =_1_.2. Vrednost eksponenta n=l odgovara izotermi. fA' n>lC / ' " .~1C . rv ::= - V.. 4-------------~----~ +-------------------~ VI S Slika P. gde je radni fluid vazduh.18 Mirovanje stisljivog jluida element zapremine dV == Adx to ce obavljeni rad biti oW:= pdV . c) Procesi sabijanja u p-V i T-S dijagramu prikazani su na s1. Iz ovog izraza se dobija rad sabijanja vazduha: v (1.2.:-jvanje stisljivog fluida jeste taj sto se osnovne veliCinestanja i rad kompresora dosta tacno mogu odrediti na asnovu kvazistacionamagproraeuna.. pa se integraljenjem izraza (1. n -1 V n-1 p t .". U zavisnosti od naCina pretvaranja dovedene' energije u strujnu energiju razlikuju se klipru... vazi pV == P1VI . eime se obezbedjuje njihov transport iii spremnost da gas obavi neki koristan mehanicki rad...2-3. r-. p .... P. 1 ) ~ n:~-=-------..... rotacioni i centrifugalni kompresori.. J dV PIVI . a vrednost n ::= k adijabati. Kompresori su strujne masine koje sluze za poveeanje pritisne energije gasova...= P1VI In--V p' 2 1 VI P2 (1.( .2. ').. dok je radsirenja· ekspaIJzije pozitivan.4) b) Za politropsku promenu stanja (pV I1 = canst. Osnovni razlog da se kompresori proub··~ju u sklopu ovog Odeljka.~/ n=(l) j ~ \=K n>1C n=ro P2 =cC:.1. pri cemu eksponent politrope uzima vrednosti l:s: n :S:oc. VLr(~)n-I_1Jl.3) W::= . 2' /~.) promena pritiska je odredena izrazom p::= PI (VI I V)11 .v' pdV f 1 pri eemu je male minus posledica usvojene konvencije po kojoj je rad sabijanja kompresije negativan jer se u toku prQcesa troili.. najceSce se koriste ldipru kompresori koji po pravilu za industrijske potrebe obezbedjuju pritiske od 6 do 8 bar.< 1C ~"" ~</ / P rconst... .3) dobija (1.....2..5) definise opsti (politropski) rad sabi: anja gasa.2~3~1211}.. r'I 71~~/JO.nst. Ako se u njega uvrsti n =: K dobiee se adijabatski rad sabijanja.. KOMJ!l']['cslJiJri..4.

S = canst i ql_2 11 == 0. 3) kampresija i 4) patisldvanje. 12 == .2-3 sledi da ce tehnicki rad sabijanja gasa biti: v Slika 1.4.1.2. i koja se naziva "stetna" zapremina. Klllzni proces idealnog kompresora. piikazan je jedan jecinostepeni klipni kompresor koji se sastoji od Idipa koji moze da se krece u cilindru. U jednom trenutku sila potpritiska savladava silu opruge UV i on se otvara Cime zapoCinje proces usisavanja gasa.. koji traje sve do UMT' .4.' ekspanzija.. po kame se razmenjena kaIiCina toplote trasi na promenll unutrasnje energije i obavljanje rada: Q12 ==U2 -U j +Yr.2.2. Pri radll kampresora veama je vaZno odrediti rad Slika 1.2. ~ Vdp pri cemu su: m-masa gasa. Kruzni proces idealnog kompresora II p-V dijagramu prikazan je na s1.:.. 2) usisavanje...2. PI 1. potreban za sabijanje vazduha.2.4.2.prvag zakona termadinamike. iIi po izentropi 1.2.razmenjena koliCina toplote. gde su S .'/.4. UMT.4..2) entalpije i JiP. Hi == mc p7J (i == 1... Izmedjll cela klipa u spoljasnjoj mrtvoj tacki SMT i ventila postoji jedna mala zapremina Vc ' koja je iz konstruktivnih razloga llvek prisutna. usisnog i izduvnog ventila (UV i IV) i krivajnog mehanizma (KM) preko koga se kIipu saopstava dovedeni rad proizeden elektromotorom iIi motorom sa unutrasnjim sagorevanjem.Miravanje stisljivogfluida 1.1. 1..2 ==mcvO. . -7])+f pdV==H2 -HI +JiP. Rad idealnog Jkompll"esora Pod idealnim kompresoram podrazumeva se onaj kompresor kad koga nema stetne zapremine (Ve == 0). poIitropi 1-21 sa n <K iIi 1-2111 sa n > K. odnosno ekspanzija gasa..211 sa n = le.. Nastavljanjem leretanja od SMT lea UMT zapoCinje isti kruzrp proces koji se sastoji od cetiri faze ito: 1) .2. Pll"iindip ll"21da 19 N a s1.entropija i qI_2 11 .obavljeni tehnicki rad. JPz Vdp . Kretanjem klipa od UMT ka SMT zapaCinje proces smanjenja zapremine i porasta pritiska. . U. Na osnovu izlozenog u P...1. == mcJ'i .4..unlltrasnja energija.1.1.1. Pri kretanju klipa od SMT ka unutrasnjoj mrtvoj tacld UMT nastaje porast zapremine i smanjenje h pritiska. adnosno proces kompresije koji traje sve do otvaranja IV kada zapoclllJe izduvavanje leomprimovanog gasa.I2 ==mc p (T2 -T.)-f ~ 2 p2 . Kompresija gasa koja se odvija izmedju pritisaka PI i P2 moze da bude po: izotermi 1-2. Ovaj rad maze da se odredi primenam zakona 0 adrZanju energije . ..

gde su A i h povrsina cilindra i hod klipa redosledno.'1. Ovakvi kompresori nazivaju se /llJb'/epem: .//(: postepenu promenu preonst zapremine. Kruzni proces klipnog kompresora.4. =n'PI P1 b) pri adijabatskom procesu (ql_2 I1 = 0) F~ .lC-) -1 =---1 pF1 C-. kao i relativna steina zapremina I> = Vc /Vh . "1 l K T2 c) pri po Ii tropsko m procesu n P2 (n-l)ln] n T2 1'~12 =--lP1V.-..4.12 = WT=consl = H~.:.2. = Ah . /1P1 n1] r Kako je u p-V dijagramu na s1. Da bi se ostvario sto manji rad kompresora treba teziti i da je proces kompresije izotermski (kriva 1-2) a ne izentropski (kriva 1-2') Cime se u radu vrsi uSteda kojaje na p-V dijagramu predstavlja povrSinu 12'2. tj. rad sabijanja gasa H~ .:."ai!ll stvarn@g komp1l"esoJt"3 Kod stvarnih kompresora prisutna je stetna zapremina VC' Njeno prisustvo znacajno menja izgled kruznog procesa u p-V i T-S dijagramu (s1. koja zavisi od konstruktivnih karakteristika kompresora.4.1.2.3.3).--l) . Wt12 .>-" va 3-4) odvija uz . d·P=-P1 v:1 1 P2 . 1.Q34 = 0. Visestepenii k@mpnsoJri Ponekad postoji potreba za obezvedjivanje vecih pri::lsaka gasa.1. Slika 1. naroCito za potrebe transporta gas a gasovodima. 12 = -mcp(T~ -~) =- f h PI Vdp =---l P1V1 l(-) KP1 .12 = .4. ~. Da hi rad sabijanja kompresora s v bio sto manji pozeljno je da se ekspanzija b) a) gasa odvija bez razmene koliCine toplote sa okoliIiom.JJ=---lP1r~ (-::. 1.2.2. Za razliku od idealnog p. . K.4.2.min' a to je ujedno i teorijski najmanji rad sabijanja . =eonst/ T 2 I) kompresora ovde se 2 / proces ekspanzije (kri.K r P2 (K-1)/K . a sto moze dase ostvari uzastopnim sabijanjem gasa u vise cilindara.4.20 1v1irovanje stWjivogfluida a) pri izotermskom procesu f/ .SPz V dp PI predsta- vljen srafiranom povrsinom to jednoznacno sledi da je tehnicki rad izotermske kompresije najmanji.--1) .. TeOJrijski lI.:.2. tj. Kod realnih kompresora definise se mdna zapremina Vi. fP2 ..

1 -IJ= -~ ](-1 P V t[TC (K-l)/K 11. Hi stepen. .1 0) P =p.') (K-l)/K 1. Kruzni proces visestepenog kompresora je.ie til s> 1 1.2. Tehnicki rad bilo kog stepena kompresora je: ~.4a sematski je prikazan jedan visestepeni kompresor sa z cilindara.J. == canst.. 2..z == 1. z / ~~::-'< . a drugi indeks oznacava posmatrani stnpanj kompresora.l P2 . tada moze da se definise stepen porasta pritiska .pv .1 K-l'=l I. Kruzni proces visestepenog klipnog kompresora. .. )(K-l)IK - T.1 = 7..i K [ pz I (lC-l)h: -l=---lPli~I[TC .'-/'. ... p =const 7' T l . = 7.2. ~/~~:~nst . == 7.=1 -1] ' .4... Cime se prakticno priblizavamo izotermskoj kompresiji jednog jednostepenog kompresora koji bi imao isti stepen kompresije kao i visestepeni. Kako se sabijanje u pojedinim stupnjevima vrsi bez razmene toplote (Ql. cime se namece potreba za hladjenjem gas a izmedjn susednih stupnjeva.. prikazan i u T-S dijagramu sa sL1.2.:. To medjuhladjenje je najbolje obaviti tako da temperatura gasa na ulazu u sledeCi srupanj bude 7..2.i =.2.i i izentropska promena temperature gasa: T.2)1 = 0 to se.1 / p/=const / p =const / s ----------~----~ b) V c) Slika 1.I)=---lPliVl' ( .Mirovcmje siiSljivogjluida 21 Na sl. . .4c..4b.. = -~~~ '=1 t. K" J K (K-l)IK -1].l..z ) I pri cemu prvi indeks oznacava stanje: 1 ./t'i:. " K" Pl. Ocigledno je iz ovih relacija da ce zbog porasta pritiska pri kompresiji gasn porasti temperatura.i ( P2. a sto . takodje. Ako se posmatra bilo koji stepen kOInpresora..J- ~/ / ! / // 2.l..4.' ) .i / PI'..4. u radu dobija usteda u odnosu na jednostepeni kompresor koja je na p-V dijagramu prikazana srafiranom povrsinom.1 1.i / Pl../ 2.4 ~/ ~~:. na pr. 'T' - P2. i(= 1.na izlazu iz stupnja. . a njegovim posredstvom se nalazi ukupan tehnicki rad visestepenog kompresora W t = ±'W.2 =.[C Pl.l.1.1// 2 .'Y4~I~ /1.Y. .stepen kompresije TC i = " 2 '. prikazano na p-V dijagramu sa sl.=-mcp(T2i-7.na ulazu i 2 .4..i TC (lC-l)llC ..4.:.

tj. . U pocetnom stanju ravnoteze klip pneumatskog amortizera.7) dobija se veoma jednostavna veza izmedju pojedinacnog i ukupnog stepena sabijanja J ompresora 'It j == V.6) i (1. tada klip ulazi u vazdusni prostor amortizera precnika D. =ifP:/p: Problem 1.22 Mirovanje stisljivogjluida pri cemu jei zbog konstantnosti usisne. Jednostepeni klipni kompresor izotermski sabija m=lkg vazduha ad pocetnog stanja opisanog sa PI == Ibar i II = 20 0 C na P2 == 6bar..2.6) Na osnovu ovog rezultata zakljucuje se da se kod visestepenih kompresora optimalan rad.2-4..2-7.koriscena veul pJ--. == 11: z • (1.i P2. temperature i konstantnosti mase koja prolazi kroz sve stuplljeve (iii = canst ). pod dejstvom opruge krutosti c i natpritiska vazduha Pmo' Kada na klip deluje 8ila F. sa stepenol1l politrope 11=1.2. P.2-4 odrediti rad sabijanja i temperatum na kraju procesa izentropske kompresije. Poznavanjem stepena sabijanja pojedinacnih stupnjeva dobija se i ukupan stepen sabijanja kompresora 'It ==.2-6 F(x) ==lc+(PQ r + Pmo ) D 2h-d 2 x JX d4 l Problem 1.-L = p Z p]' 7tl11:2 . r ·. U podnozju jednog solitera izmerene su sledece velicine: Pa = lOOOmbar i '\ == 20 o e.' PostavljajuCi uslov minimuma tehnickog rada dobija se veza izmedju pritisaka: PZ. Odrediti stanje vazduha na vrhu I solitera.SENJE.i ov~ / OP2. = 'It! == . Silu trenja zanemariti.2. prikazanom na s1.' == TI'It • i=1 I (1.2-6. Problem 1. Odrediti rad sabijanja vazduha i razmenjenu koliCinu toplote.2.i+1 ' koja daje optimalne vrednosti stepena kompresije 11:] == 11:2 == .Pin": . koje je izazvano njenim dejstvom.i padovi pritisaka u hladnjacima mogu zanemariti.2-5.J == 0.ir--... Poznate veliCine su: d. a vazduh menja stanje izotermski.2kJ.Di RESENJE Slika P..1. D. RE.7) UzimajuCi u obzir relacije (1.2-6. . Soliter je visole 100m. P Q' P mo hi .'It "'11: I. i koristeci pretpostavku da se PZ. NaCi korelacionu vezu izmedusile F i pomeranja klipa x. == pl.]2 == -213kJ.1. tj. RESENJE Q == 12 Wr. Za podatke iz zadatka P. Tz == ~ (P2 / PI )(K-])/K = 489K. minimalan utrosak energije. da vazi relacija == == PU+P J PI. Problem 1.5 i c) adijabatska.J~ 12 == -278.1. . b) politropska.. precnika d.. h. c. dobija pri jednakim stepenima kompresije svih stnpnjeva. nalazi se u pocetnom stal1ju ravnoteze. ako je promena stanja: a) izotermska.

c) Kod adijabatske promene stanjaje n=](=1. Standardna atmosfera Stanje standardne atmosfere opisujese na sledeCinaCin: a) Na Divou mora (z=O) temperatura i pritisak imaju vrednosti: fo:= 15°C i Po = 1013. 2 I 'I gH Temperatura na vrhu solitera je tl == t2 == 2oDe. dobija se: P - Pal PI P Jdp P al == R7. p (1) Pal a) Za slucaj izotermske promene stanja (T == canst). (-~::L/n-I)/n 2 I Pal (3) Uvrstavanjem brojnih vrednosti u izraze (2) i (3) dobija se: Pa .2. Pal odakle se dobija promena pritiska sa visillom n -1 gH)n/Cn-ll Pa2 == Pa . odakle se 1 11 • Sada. n-ll(Pa 1 r ] n -1 ==-gH. t2 = 988..2.4 mbar. i koriscenjem jednaCine stanja (1.-.R 7.2. sledi Pa J dp == -gH. ( l . pa se iz izraza (2) i (3) dobija: Pa2 == 988.1).Mirovai7je stisljivog jluida 23 RESEN.1.az. te integraljenjcm u granicamaza z koordinatu od 0 do H.4. n (2) Iz jednaCine politropske promene stanja i jednaCine stanja (1. b) U troposferi (0 s z S 11 Ian) temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to .388 mbar i to = 19.33 mbar.86 D e.l£ Koriscenjem OJ Ie rove jednacine za fluid u polju sile Zemljine tde (1.== -gH . odnosno p = PIP/Pal' Uvrstavanjem gustine vazduha u jednacinu (1).1) odreduje se temperatura '£ == T. . ~ 1.3).385 mbar i = I8.02°e. Pa2 Pal odakle sledi Pa == Pa exp(--R"') =988.0065°C/m. = b) Politropska promena stanja odredena je odnosom P / pI! dobija promena gustine P == PI (p / P 1 ) 1/ Q canst.5. pri cemu konstanta ima vrednost a=O. ponavljajuCi postupak kao n-I ) u zadatku pod a) sledi P r-p= dp 1 ""n Pa2 R7. . vaZi pip == canst. I n .

.-------.-. jonosfera (60<z<750km) i egzosfera (z >750km)_ Za tehnicku primenu najinterasantnije su visine do 20km..Z::ff--+------i---""----iPI». ------Z U osnovnu jednaCinu hi2l1'o- => dp == p g dz aR l~/a-z ' [kmJ -2. definisani su standardni uslovi atmosfere (1919 god.5°C_ Po jednaCini stanja ovoj promeni temperature odgovara promena gustine p P p(z) = RT == R(To .-7-':. Medutim.24 Mirovanje stisljivogjluida c) U delu stratosfere 11 ~ z ~ 20.-z)aR 1 p a .) koji u potpunosti odreduju stall/e slandardne atmosjere.:::. piT su promen~jive i funkcije od vremena. stratosfera (11 ~ z < 60 km).1.S0C Primenom ovog zakona jednaCine stanja dohija se zakon promene gustine 15°C . Iz tog razloga ovom delu standardne atmosfere treba posvetiti vise painje.-L_l . koje predstavljaju pocetne vrednosti standarc1ne atmosfere za stratosferu.9) za granicu troposfere <z~~H=11km) dobijaju se veliCine stanja: t\ I = -56.------..:.az) . ----.5°C.:.2·-..-----32.33 mbar. _ -56.3 .5 .. p = Po) do proizvoljnog stanja (z=z. U Zemljinoj atmosferi postoje slojevi vazduha koji imaju razliCite karakteristike. i zato sto se do ove visine ima oko 90% celokupne vazdusne mase Zemljine atmosfere. jer se do tih visina obavljaju putnicki i vojni letovi aviona.=(l--..3) dobija se diferencijalnajednaCina dp==-pgdz 47... Zamenom ovako odredenog zakona promene gustine statike (1. Ovi slojevi se nazivaju: troposfera (O:S: z:S: 11 km).0065°Clm.8) i (1.2.2_9) Po 0 KoristeCi izraze (1.3636 kg! m3 . zbog potreba izvesnih proracuna.1 km temperatura vazduha je konstantna i ima vrednost ts = -56..2.226 kg! m3 • b) U troposferi temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to . ( 1.5°C. sliIca 1. Pll == 22614 Pa i PIl == 0.SoC Z 20.-z) glaR .az .J------------ r koja nakon integraljenja u granicama od stanja na nivon mora (z=O.. odnosno Po = PHggh == 1013. pri cemu je brojna vrednost konstante a=0.2.2.-----. p=p) daje zakon promene pritiska P a -=(l-y. narocito u avijaciji. koji primenom jednacine stanja idealnog gas a daju gustinu vazduha Po == Pol R'Fa = 1. --. jer svakom kilometru porasta visine odgovara pad temperature za M == -6.8) Po 0 F---------·-i---·---'. (1. U realnoj atmosferi zbog strujanja vazduha i klimatskih prolnena velicine stanja P. a) Na nivott mora (z=0) usvojeno je da vladaju standardni uslovi za temperaturu to == 15°C i za pritisak h=760rnmHg.-------=".

8. 18.2.5329 0.2. Problem 1.2-10. Sa ove slilee se vidi da u sttatosferi postoje jos tti oblasti. p = 0.26 rnbar.Mirovanje stisljivogfluida 25 c) U lllZlm slojevima stratosfere (11 S.4285 10 -50 0.5 0.2.10) Na sl.5 0.5 0.475 kg / m 3 .L= ex Pll Ptt 1It Rgrs cz-m] .9074 5 -17.752 kg I m 3 • b) Mont-Everest: t=-42.8-10) dobijaju se veliCine koje definisu stal1je standardne atll1osfere. p= 0.5. 20 kll1 redosledno.3366 15 -56.25°C. PonavljajuCi slican postupak kao i u dell! pod b) dobijajli se zakoni promene pritiska i gustine L=.1. z ~ 20.13 ll1bar.1 km) temperatura vazduha Je konstantna i ima vrednost ts = tll = -56. Odrediti.3511 0. RESENfE: a) Mon-Blan: t=-16. dye sa linearnom i jedna sa konstantnom raspodeloll1 temperature.51°C.2-9.0539 0.SOC. z [km] t [0C] pi Po pi Po 0 15 1 1 1 8. I u ovim oblastima zaleoni promene pritislea i gustine imaju oblile izraza (1.0740 20 -56. . (1. p=314.2.1187 0. s tom razlikom sto se izvesne konstante u njima menjaju. 15. velicine stanja vazduha 11 standardnoj atmosferi na visinama z = 1. dat je graficki prikaz promene temperature i pritiska u troposferi i stratosferi.0539 Problem 1.0740 0. 10.8-10). 5.6007 8 -37 0.5 0. Odrediti velicine stanja standardne atll10sfere na vrhovima planina Mon-Blan (4807m) i Mont-Everest (8848111).2607 0. Ove velicine date su u sledecoj tabeli.5 0.8869 0. p=554. RESENfE: Fonnalnim uvrstavanjell1 zadatih visina 11 izraze (1.1187 18 -56.

Odrediti silu kojom treba vuCi klip da bi se vazdusni prostor duplo povecao. RESENfE: Pocetno stanje ravnoteie. Hidraulicno-pneumatski sistem prikazan na s1. koji se krece u cilindru bez trenja.. P. HIDRO-PNEUMO-STATU<A Pod hidro-pneumo-statikom podrazumevaju se spregnuti problemi istovremenog mirovallja stisljivog i nestisljivog fluida. . u vazdusnom prostoru levog cilindra vlada natpritisak Pmo = lbai . sastoji se ad dva cilindra Ciji su teeni i vazdusni prostori spojeni. h. Problem 1.:::: 900 kg/m3 i Pa == Ibar. iz koje se dobija: l' = (Pa . . PrOblem 1.3-1 potpritisak vazduha ddi ldip u ravnotezi.3-2.3-2..2a Slilca P. d 0 2 24017Pa..Pvo)-4.. D. U des nom dlindru nalazi se klip teiine G=15N..26 Jl.1. Dati su podaci: D=200mm: d=lOOmm: do = 25 mm: a=200mm: h=lOOmm: p. odrediti silu koja moze da se savlada na klipnjaCi. Cija je duzina u neopterecenom stanju b=250rnm. osim zadatih velicina. Na pocetku. Ako se natpritisak u levom dlindru poveca na Pmi == 0.pvo)dn / 8.5 bar.3-1. U polozaju prikazanom na s1. Poznate velieine su: G. odredeno je jos i sa natpritiskom ispod klipa Poi visinskom razlikom izmedu nivoa ho ' Iz jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip d n 2 2 'It po--=G+e(b-a)+PmJd -do )4 4 odreduje se natpritisak 2 4 d 2 _d0 PO =-2-[G+c(b-a)]+Pm 2 d 1T. a 2a t opterecuju klip: (-Pvo + pgh)D n/4+G = 2 ° . Vazduh u deSllom hidrauIicko-pneumatskom cilindru menja stanje izotennski.l. P. RESENJE: Iz jednaCine ravnoteze sila koje ::PVQ . a ldip . D 2n D:n (Pa . a.PV1)-4.1..3-1 Nakon dejstva sile F.. mogu se postaviti jednaCine: izoL::rmske promene stanja i ravnoteZe sila koje deluju na klip 2 J) n (-Pvi +pgh)-4-+ G + F ::::: O. Usled dejstva sile F klip se spusta a pri tome vazduh menja stanje izotermski...-lL111111111111111111111111 'h ~G +' odreduje se pocetna vrednost potpritiska.. i opruge krutosti c=20N/cm.. koji ddi ldip u ravnotezi Pvu = 4G I D 2n+ pgh.u hidraulicko-pneumatskom cilindru pomeri za z=50mm. P a' p.a = (Pa .3.

Problem 1. 4 2 x. postavljene za izobarsku ravan I-I: ho =(p o -P mo )/pg==1587. Eliminacijom iz ovih jednaCina.l. iz jednacine ravnoteze sila koje deluju na klip.. Klip se jednim delom nalazi u tecnosti gustinep]. a drugim delom il tecnosti gustine P2' Kada se nivo tecnosti gustine PI dopunsld poveca za x=200mm.1.a +z) + P 2 ml (d . dobija se trazena sila F == PI r d2 l d re 4-[ G+c(b . Na haju. Za ovaj polozaj sistema mogu se postaviti sledece jednaCine: hidrostaticke ravnotde za izobarslru ravan II-II Pml +pg(ho-x-Y)==PI' izoterrnske promene stanja i jednakosti zapremina D rr. P.I == +100839 Pa i P]. . Vazduh u cilindru menja stanje izotermski. Nakon povecanja natpritiska sa Pm na Pm .d o )7i == 228.d - 2 4 rr. Hidropneumostatika 27 b) Slika P. Po=Pm +pgho ' odreduje visinska razlika o . + pgh(l +~: )Po} ~ 0 Pi" +lpa . odrediti za koliko ce se klip pomeriti. nepoznatih rastojanja x i y. dobija se kvadratna jednacina JPl~[P"l + pgho ~ pgz(l + ~:) Jr.2 = -63200 Pa.6mm.3-2 dole se iz jednacine hidrostaticlee ravnoteze.3-3. y. OCigledno je da je reSenje kvadratne jednacine p] == 100839 Pa. hidraulicko-pneumatski sistem zauo ! zimace polozaj prikazan na s1.3-2b. U tecnosti gustine PI nalazi se cilindar u kame moie da se krece ldip.8 N 22 re] .Pm! -pgho + pg(h+z)(l+l)2) Cija Sil resenja PI.

A +G+[Plg(H +x)+ P2g(h-a. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip naIcon zavrsetka dejstva sile F. iz kojih ce se elimillacijom natpritiska Pm! dobiti k. Cija BU fdenja Y1 == 131 m i Y2 = 5. Prema tome. 3 . a vazdiih u komori· menjace stanje izotennski. Go' d.3-4. Cija je brojna vrednost Pmo = 4441 Pa. Pmo ' Pa' p. PI == 800 kg / m Pa = 1000 mbar. Trenje zanemariti. Za ovaj polozaj klipa postavljaju se jednacine ravnoteze sila Pm. D.9 mm. tada ce se klip kretati na dole. b=0. Kada na manji klip deluje sila F.28 Hidropneumostatika In. RESENJE.3-3 iz koje se dobija natpritisak u vazdusnom prostoru.4m. a=O. trazeno pomeranje klipa iznosi y= 5.Zbog jednostavnosti pisanja .Ao) = Plg(x+h1 . Posle povecanja mvoa tecnosti za visinu x klip ce zauzeti polozaj prikazan na sl. Usled dejstva sile Fmanji klip se spusti za Y a veCi za x rastojanje.v. MSENl£: Zbog kraceg pisanja uvode se oznake za povrSine poprecnih preseka 2 2 A == D n / 4 i Ao == d n /4. P2 == 1000 kg / m 3 . Dati podaci su: D=200mm. Proolem 1.5m. c. 1.y)j(A . h=O. Ispod veceg klipa je komora u kojoj se nalazi vazduh pod natpritisicom Pmo i opruga krutosti c i zapremine 6. uvode se povrsine klipova Ao=d n/4 i A=D n:!4.y)(A.3-3b. 1J==lm.9 mm. G=30N.Ao)+[Plg(H +x)+P2g(h-y)jA i jednaCina izotermske promene stanja (Pa + Pmo)Ab = (Pa + Pm1 )A(b - y). Hidraulicko-pneumatski cilindar prikazan na slid sastoji se iz dva dela .1.Ao) == == P1gh] (A -Ao)+(p]gH + pzgh)A Slika P.vadratna jednaCina po Y.1. F. LIT!.precnika diD.a)j(A .l h1 == 0. a. H. d=50mm. h.5m. Za pocetno stanje mirovanja. Podad: G. Pri tome se pritisak u v~dusnom prostoru promeni na Pm' Za odredivanje pomerimja manjeg klipa koriste se: jednacina ravnoteze sila koje deluju navecildip 2 2 Pm a) b) Slika P. moze se postaviti jednaCina ravnoteZe sila koje opterecuju klip b) PmoA +G+[p]gH + pzg(h .3-4 .

0.pgA(Ao -. Problcm 1.POlO + pga(l+A) JPm -lpa(-:4+ Pmo)+(l+A) pgaPmoJ = 0 F A1 l I F .111 = D 2n! 4. dabija se: a) za slucaj izoterrnske prornene stanja kvadratna jednacina za natpritisak 2 . PI/!' = pglf(Ao -A Va Ao c Ao pg If) . i b) za slucaj adijabatske promene stallja jednaCina za pritisak F . RESEN]D~' rrimenom: jednaCina hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje se poklapaju sa nivoima tecnosti u akurnulatoru. -11K] Pm= A. .Ax) u kojoj je zaprernma Vo =aA-. to ce kvauratna jednacina imati resenje Y = (-a 2 +Ja~ +4a1a3 ) (2a 1 koje pretstavlja porneranje manjeg klipa. na klip. i jednaCina izotermske promene stanja . d=150rnrn.111 l Cije je pozitivno resenje Pm = 5. : . U prethadnim jedl1aCinama konstante predstavljaju A = d 2n / 4 i . Odrediti natpritisak u vazdusnom prostoru . c Ao pg a2 = F +(Pa + Pm)Ao . a=300rnm. a3 =~ . Nakon dejstva. Fl· . a natpritisak vazduha ce se poveeati. U vazdusnam prostoru hidraulicko-pneumatskog amartizera vlada natpritisak POlO = 0. b) adijabatska (K = 1. Dati podaci su: D=300mm.V. " d D Slilca P..15 bar.+Pmo-pga(l+A 1-( _ ) Pa P mo Cije je resenje Pm = 5. sile F=lOkN. Kako su konstante a] <0 . p=900kg/m.pa-p".620 bar.699 bar. FVo dobija se kvadratna jednacina a1y +a 2y-a 3 =0. a kaje je nadeno rnetodom proste iteracije. jednaCine promene stanja i jednaCine zapreminskog bilansa.4). G=200N. (%JP mo 3 Pa =lOOOmbar. Nakon eliminacije velicina x o ' x uvodenjem konstantI: al . jednaCina jednakosti zapremina AoY = Ax. a z > 0 i a 3 > 0 .1.111)[ .. klip ce se spustiti.3-5 Pm +lpa I --:4.:.112 If). aka je promena stanja: a) izotermska. iIidropnewnostatika P+G ] Ao a +pg(h+H+x~y) A+G=:e(xo 29 [ +x)+PmA u kojoj je Xo staticka deformacija opruge kaja se adreduje iz ravnateie sila u pocetnom stanju mirovanja [Go I AD + pg(h+H)]A +G = exo + Pm A .3-5. (Pa + Pmo)Vo :::: (Pa + pm)Cv'o .

Odrediti za koliko se klip podigne. p=900kg/m. pri cemu je ~+lr l_(P +P nr mo pgA Pa + Pm )lfnJ H . 2 2 RESENJE: Uvodjenjem pritisaka Pmo == G / A 2 A = D n / 4 pomeranje klipa ce biti: a) pri izotermskoj promeni stanja F X=--+ P". 3 ho =lOOmm. ako natpritisak u rezervoaru iznad ulja naraste na Pm] = 0. d=40mm.2 bar. p. Iznad ulja vlrida natpritisak Pmo == 0. H=lm. h=120mm.30 Hidropneumostatika Problem 1. H pri cemu su pritisci odredeni: izrazom Po == TLpmo +pg(2H -h)-/iJ= 1.4 bar. l p Slika P. Pa = 1020 mbar.1.3-6.~ {Pa[P~. Pa.1. n. spojen je sa hidraulickopneumatskim pojacavacem pritiska.12 bar. U hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja.3-6 o i levadratnom jednaCinom P~ +{Pa . F.3-7. H. Problem 1. -~+ pg(2H -h)] + pghoPo} = 0 Cije je resenje Pj == 3. G=50N.7mm. -~+ pg(2H -h-ho)]}Pl . Poznate velicine su: G.89 bar A r Gl Slika P. Rezervoar sa konstantnim nivoom ulja.~[Pm.+Pmo H pgA Pa + Pm ' b) pri politropskoj promeni stanja X= Pm == (F+G)/ A. Kada na lclip deluje sila F lclip se spusta. Dati podaci: D=lOOmm.3-7 \ \ \ . H p Pa RESENJE: Pomeranje klipa je X = P +p I Pj-Po " ho = 29. b) politropska. D. Odrediti pomeranje klipa ako je promeua stanja a) izotermska. Uvedene konstante su: A == D n /4 i Ao = d n / 4. Vazduh menja stanje izotermski. sa stepenom politrope n.

4··3. D 3 =15mm. SIlLlE PRITlI. 4 h dobija se pritisak otvaranja ventila Pm C:. Dati poclaci su: Pa=lbar. montiran je diferencijalni ventil za ogranicenje pritiska. Debljina manietne je 5=5mm. D 2 rc (Pm + pgH)-4-= c(a-b)+pgh-. Slika P.1.1. h=O. p= 890kgl m 3 • RESEJ\1]E: 1z jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na kuglicu u ventilu sigurnosti d 2n . D=20mm.4-2.4-1 Problem 1. Dati su podaci: d=10rnm.4-3 RESENJE: Venti! za ogranicenje pritiska. Odrediti sHu trenja izmedu manietne i ldipa ako je koeficijent trenja Ill.41.5rn.. Medutim. a Slika P.82 bar I D ? ] Slika P. c=lON/mm. 4c(a-b) d 2n + P!5l (dY h .006. D 2 =20mm. tj. ventil sigurnosti.H ::: 12. sluzi za zastitu pneumatske (ili hidraulicke) instalacije od prekornernog porasta pritiska. D 1=21mm. RESEN.. Silu trenja zanemariti. a proracunska duzina hidraulickog pritiskivanja manzetne na klip h=lOmm. U normalnim uslovima rada ventil sigurnosti nije u funkciji. . Odrediti: a) Staticku deformaciju opruge xo' b) Na koliki se pritisak ventil otvara. Oclrediti na korn se pritisku ventil sigurnosti otvara. H=lm.SKA RADNOG FLUmA NA IDJJRAULICKE I ll"NlEUMATSKlE KOMIPONlENTlE Problem 1. p ::::0.4~1.Lp(D+28)n h::: 395.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic1ce i pneumatske komponente 31 ]. Na pneumatskoj instalaciji koja je pod apsolutnim pritiskom od p=llbar. U ventilu sigurnosti nalazi se opruga krutosti c=10N/mm koja je dugacka u neopterecenorn staI1~u a=50rnrn i pri statickom opterecenju b = 40rnrn.6N. . ako je otvor za ispustanje vazduha na rastojanju a=4mm.4-2 Problem 1.1.7E: F = J. Zaptivanje klipa precnika D=200mm u vertikainom hidraulickom cilindru ostvaruje delovanje pritiska p=lOJ'vlPa na elasticnu manZetnu. ako iz bilo kog razloga dode do prekomernog porasta pritiska venti! sigurnosti se otvara.

Odrediti kolika tada sila moze da se savlada na klipnjaci desnog HPC. Kada je klip levog HPC neapterecen (pocetno stanje mirovanja). D=lOOmm. P. P(D2 -D3 )-Pa CD I -D3) 4==13. Sistem prikazan na sl.Pa ' 1 2 2 11 D.Pa ==cxo +(D3 -d )4 P +-4.4-4.11 2 2 11 D]211 JZnosi xo==C. Amortizacija kretanja klipa u HPC vdi se pomocu vazdusnih prostora oba HPC i opruge u desnam HPC. sl. pri cemu su . a) Staticka deformacija opruge dobija se iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na klip promenljivog preseka: CD2 -d )4 P +-4. tada se klip spustj za H==lQOmm. P a = lOOOmbar.4-4 sastoji se od dva hidraulicnopneumatska cilindra (HPC).27 bar .4-4 RESENfE: Pocetno ravnotezno stanje sistema (v.4-3b). Gl = 200N. tad a jednacina ravnotde sila glasi: CD! -d )4 PI +-4-Pa == c(a+xo)+-4-Pa +(D3 -d )4 PI. Kada se dostigne granicna vrednost pritiska (v.32 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicke i pneumatske komponente ispusta vazduh u atmosferu. . a=200mm.4-4a) odredeno je: natpritiscima Pmo i Pm]' koji se dobivaju iz jednaCinaravnotde sila koje deluju na klipove u HPC-ima.P. i iZllose: P mo == GIl A] i Pm] == (G 2 +cxo ) I A 2 . Vazduh u HPC-ima menja stanje izotermski? Trenje u HPC-ima zanemariti.1. p= 900kg/m 3 • a) b) Slika P.. Dati su podaci: d=80mm. ProD/em 1. G 2 == ION.1.tada je opruga sabijena za vrednost Xo == lOmm. s1. b=50mm.42mm I[ 2 2 2 2]11 b) Usled porasta radnog pritiska narusava se ravnotda sila koje deluju na klip.1. == 500N. i na taj nacin stiti instalaciju od eventualnih ostecenja. c"" IN /cm. Kada na klip levog HPC deluje sila F.l. 2 2 re Dire D?re 2 2 re 1z ave jednaCine dabija se pritisak na kame ventil ispuSta vazduh iz sistema: PI == Pa + 4c(a+xo) CD] -D3 )11 2 2 = 11.P.

2. 1z jednacine ravl10teze sila koje deluju na ldip levog HPC dobija se natpritisak P:1O == (F. Rastojanje x je jedno ad dvaresenja: . U sistemu se nalazi ulje gustine p.V.4-5 Trenje u cilindrima zanemariti. Nakon dejstva sile Fl (v. Polozaj dat na s1. iz jednacine ravnoteZe sila.4-5) sastoji se ad dva hidrocilindra i hidro-pneumatskog akumulatora. konacno.4-5 oddava dejstvo sile Fl' Kada na klip precnika D} dopunski deluje sila F.3).Hod klipa precnika Dl je: h:= (A2x+ Ai ~31 pg F) I AI.1. tad a se klipovi u cilindrima pomeraju. Klip precnika D2 ima teZinu G.1. duzine a.1.1. Ove veliCine bice odredene redom. a vazduh u akumulatoru menja stanje izotermski. + G) I A1 . li desnorn HPC nivo ulja poraste za visinu y./E.P. lednaCina izotermske promene stanja vazduha u levom HPC daje: X == H . dobija se trazena sila ProDlem 1. koji iznosi: Pm1 =Pmo-pg(x+h+y).Sile pritiska radnog fluida na hidraulic7a! i pnewiwtske komponente 33 2 2 povrsine klipova Al ==D n/4 i A2 =d n/4. U akumulatoru se nalazi opruga krutosti c. Hidraulicko-pneumatski sistem (sl.Pmo ) I CPa + P:o) Iz jednaCine zapreminskog bilansa tecnosti dobija se y == X All A 2 • Na osnovu ovih velicina. na klipnjaci desnog HPC savladava se sila F 2 • Da bi se mogla odrediti ova sila. staticke deformacije Xo 1 zapremine fl. tada.4a5.IO' a nivo tecnosti se spusti za rastojanje X. sLP. odreduje se natpritisak u desnom HPC. Odrediti koliko ce se tom prilikom pomeriti klip precnika Dl? Slika P.a (P:o . Primenom jednacine izotermske promene stanja vazduha u desnom HPC dobija se pomeranje Idipa * • I. i visinska h==(Pmo-Pml)/pg. koje deluju na ldip desnog HPC. natpritisak se poveca i irna vrednost P. natpritisak se poveca na P:J!' dok se klip podigne za vrednost z.3). koji imaju precnike Di (i == 1.4-4b) klip levog HPC se spusH za H. pri cemn su povrsine = Di2n I 4 (i=1. Pri svemu ovome. prethodno treba naCi sve veliCine koje definisu novo stanje ravnoteze. i jednaCine hidrostaticke ravnoteze tecnosti za ravan I-I. RESEN. P.2.

2.i{ (p..1.2-2 _.2.Fi -G = 0. I 2n \ \ njell uslov sinhronizaCije. U kojimasekrecu klipovi teZina G=800N. bY I[ F+F.P2 (AI . glase: p) (AI ."(A2a-AV) by]2 F } a sto zavisi od zadatih brojnih vrednosti. Kada Aa •klipove deluju sile Fl i F2 .. Sil1lii:onizacija kretal1ja je kada klipovi imaju ista p[ pomenirtja. b) Fl == lOOkN. Atmosfersld pritisak je i!li. Ako se ova pomeranja oznace sa x tada se iz zapremirtskog bilansa D2 = (2 -D:.1. AI) .A) X= A3 x d0 bIJa preCl11 2 RESENJE: Zbog jednostavnijeg zapisa uvode se povrsine poprecnih preseka Ai = Di /4.l. .~4A:. pn. korne Je .+ F+F.4-6 sastoji se od dva hidrocilindra i hidraulicko-plleumatskog akurnulatora povrslna poprecl1ih preseka Ai (i = 1.4-7. A.4-7 sluzi za sinnrollizaciju kretanja klipova u hidrocilindrima.3).P.i. )c -xo+a-:--X.A2 ) + P3 A3 .a hidraulic'ke i pneumatske komponente X1..4-6 gde Stl konstante : b=Pa+pg(a-A) Pm =t(-b+~b2 +4c) Al +A2 +A3 A +A [ 2 A_ F[ +F2 + Pmo A[ + A2 .34 Sile pritiska radn. . JednaCilla ravnoteZe sila. P. Vazduh mellja . Hidraulicki sistem prikazan na s1. F2 =O.i.A3 ).3).TII~G2 ~. ({= 1. Hidraulicko-pneumatsld sistem prikazan na sl.___ stallje izoterrnski.za koliko se jedan klip spusti diugi se za toliko podigne. U sistemu se nalazi ulje gustine p.og fluida l1.1. ~ Pj ~ Fz ocirediti racini natpritisak Pl' u slede<Sim sluCcljevima: a) F[ = F2 =100kN. p Slilca P.±"\J (P a + . TeZine klipova u hidrocililldrima su G1 i G2 • U vazdUSllom prostoru akumulatora visille fl.Nai:ine. odrediti natpritisak u vaZdUSllOm a V \7 prostoru akumulatora. G1 Pa • RESENJE: Trazeni natpritisak je Slika P. vlada natpritisak Pmo ' Nakoll dejstva sila Fl i ~ F2 ~ F1 F2 .4-7 ·· v'k (A 1.pg(A[+A2+A3) pg A[+Az+A3 ProDlem 1. . 160m·m. Ovaj sistem ima dva jednaka hidrocililldra precnika D[ = 200mm D3 = 120mm. koje deluju na klipove. Problem lA-6. ?)1I2 =. lSpUD[ . c -:xo+a--x.

1. D=80 mm. da bi se mogao stezati duplo tez} predmet. P.Z!Cfs)2 h. Porast pritiska u sistemu omogllcava sila F koja delllje na haju krute poluge. na osnovu hodova klipova u hidrocilindrima.l. a vazduh u pneumatskom cilindm je d pod atmosferskim pritiskom. b) Kolikom silom treba delovati n~ haju poluge.. Problem 1. H=150mm.l.4-8 b=100 mm. Zatim.2 RESENJE. koja uz pomocjednaCine slicnosti xli =ylb. U polozaju kao na s1. a pri istim hodovima klipova? Smatrati da vazduh u pneumatskom cilindru menja stanje izotermski. 35 Sabiranjem ovih jednaCina. odrediti dokoje tdine predmeta hidraulicka klesta mogu da stew. Slika P. Do=50 mm. P a =lbar.-(P -x). Dati su podaci: d=50mm. Hidraulicka kleSta steiu predmet tdine G. dobija se izraz za radni n'atpritisak G F.27 bar . +F2 p]=T+2T' 2 2 Uvriltavanjem zadatih brojnih vrednosti u izraz za natpritisak PI' dobivaju se resenja: a) Pj ~ 50. don Pa -4. Prvo.H = CPa + Pm)-.Sile pritiska radnog fiuida na hidraulic'lce i pneutnatske komponente pi(A1 -A3 )+ P2 A3 -P3(A 1 -A2 ) -F2 .. pri cemu je koeficijent trenja izmedu klipa i predmeta ~l=O. a=500mm. b) PI = 25. na osnovu ovog pomeranja i jednaCine izotermske promene stanja Don . Sile viskoznog trenja zanemariti. 2 2 2 .moze se postaviti jednaCina zapreminskog bilansa 2 d h = D/ y. klipovi u hidrocilindrima se pomere za po hod h. dok seklip u pneumatskom cilindru pomeri za hod x. klip u glavnom cilindru se pomeri za hody. a) Ako na haju poluge deluje sila F=250N.4-8. 41t daje pomeranje klipa u pneumatskom cilindru: x=. L_H__. l=200mm. Da bi se predmet stegao potrebno je klipove pomeriti za po hod h=40mm.G = O. tom prilikom pritisak u hidrauliclcom delu sistema je P a u pneumatskom cilindru Pm' Sve novouvedene velicim: treba odrediti.4-8 opruga krutosti c=50N/cm je neopterecena.13 bar ..a) Usled dejstva sile F.-"'.

U pocetnom stanju mirovanja opruga krutosti c je neopterecena.tGd m4a' Problem 1. Jcoscx. Pci • Problem 1. D..t d G == 2Y. Pa=lOOOmbar. izotermski. d 3 =50mm.. gde su: 4G I d2 2 Pmo = (T+ pgh)Y.1. 4)1. . Konacno.. 3 G=50N.9N.x). Odrediti silu F koja izaziva spustanje " klipa precnika d l zahodx =50mm. Pm == (Pa +Pmo ) 11C 3 a a-Ted. .4-9.. Smatrati da se pri pomeranju l):lipova drugog hidrocilindra i pneumatskog cilindra klipnjace W.pD--b 1 =0./ F ==-(-) +(cx+p -)-== 318 9N.(ex + Pm D2n n . h=500mm. i u njemu uvrstavajuCi umesto G novu teZinu 2G i umesto sile Fnovu silu Fl . Na slici su prikazana klesta na aparatu za tackasto zavarivanje. dobija se: Gb D 2 Don . iz momentne jednacine (postavljene za obrtnu tacku poluge) [ Fa . L=400mm. Dati su Slika P. If. i=200mm. 4 2 2 i jednaCine ravnoteZe sila koje deluju ria predmet G= 2FJ.36 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicKe i pneumatske komponente dobija senatpritisak u pneumatskom cilindru: Pm == PaX / (H . a=500mm.n J== 2 b) KoristeCi nadjeno resenje iz dela zadatka pod a).(D) llFa -(cx+ Pm-4-)11 26.. Usled dejstva sile F klipovi se pomeraju.) L dl 2 X .1.4-9 pcidaci: d1=lOOmm. Sve sHe ttenja zane mariti.4-10. P.(T) .4-9) se sastoji od dva hidrocilindra i pneumatskog amortizera. Hidraulicko-pneumatski sistem (s1. . dobija se teZina predmeta f. a vazduh u pneumatskom amortizeru menja stanje .6'1'l! ~recu horizontalno. p =900kg 1m. Za savladavanje sile zavarivanja F na elektrodama (ldestima) pritisak . c=lN/cm..dz =50mm.l == 2JlP d 41t .

Sile trenja i tezine zanemariti.J.4-10 RESENJE.4-12. a Problem l. do.85. D 1.SiZe pritiska radnog jluida na hidraulicke i pneuinatske komponente 37 komprimovanog vazduha iz mreze Pl se pojacava pneumatsko-hidraulickom pojacavacu pritiska: Hod elektroda pri tackastom zavarivanju je h~ Ocirediti odnos povrsina pneumatsko-hidraulickog pojacavaca pritiska da bi se na elektrodama ostvarila sila zavarivanja F. Poznate velicine su: d.Fa + (Fco +2c-h)b . c.4-11 Problem 1.0=0. potrebnoje ostvariti silu F==106.1 kN.1. Do. Sila staticke deformacije opruge je FeD' Poznate velicine SU: Pl' F. h. d. RESENJE. D.96 i ukupni stepen korisnog dejstva hidropretvaraca ). L. =0. odrediti precnik II komore visokog pritiska hidropretvaraca. S druge strane ovaj cilindar je povezan sa pneumatsko-hidraulickim pojacavacem pritiska. d nIp . Za otvaranje i zatvaranje izlazne cevi izrezervoara koristi se konmmi zatvarac koji je povezan sa hidraulicko-pneumatskim cilindrom. kao i protivpritisak u hidrocilindru zakivackog uredaja. p. Slika P.J. p.d == D0 D 1Jpollolln 4F = 38mm.b ] A=-2-. h.4-H. d 1 . FeD' a. Za slucaj da je ukupni stepen korisnog dejstva hidraulickog cilindra zakivackog uredaja ). . koji sa strane niskog pritiska Po =6bar ima pretnik Idipa Do =200mm. U uredaju za zakivanje nalazi se hidraulicki pretvarac pritiska.1. Slilca P. Za zakivanje na klipu precnika D=100mm. Zanemariti teZinu kldta. Odrediti do kog ce natpritiska Pm konusni ventil zaptivati cevovod. tezillu hidrocilindra i sile trenja. Trenje zanemariti.· Al 4 [_ . b.

Pa' a-y .1.4-12 Problem 11. 1 \ \ pri cemu su: Y = 28(-d) . na cijim krajevima se nalaze kocione obloge koje u kontaktu sa dobosem imaju koeficijent trenja ).4-13 tdine i viskoznog trenja zanemariti. i poluga dimenzija L i I + 10 . koja je obrtna oko tacke 0. u kome se nalazi opruga lautosti C i staticke deformacije Yo' a u pneumatskom delu cilindra vazduh pod natpritiskom Pmo. Vazduh (pocetne debljine sloja a) menja stanje izotermski. sIuzi hidraulicka kocnica.) p Slika P. SHe Slika P.L (.l. Za zaustavljanje obrtnog kretanja dobosa precnika D. za kojn je vezana opruga krutosti Co i staticke deformacije x o' Da bi se kretanje dobosa zaustavilo.a + pmo ) . obrtnog momenta M. glavnog hidraulickopneumatskog cilindra..41-13.. Gustina ulja je p.nivoa tecnosti n rezervoaru je pg(Hd 2 -hD. p.38 Sile pritiska radnog Jluida na hidraulicke i pneumatsk. potrebno je kocione obloge pomeriti za po hod 8. Hidranlicka kocnica se sastoji od: dva jednaka hidrocilindra precnika d k .1. tj.e komponente RESENJE: TraZeni natpritisak iznad . a sto se postiZe dejstvom sile F. precnika klipa d i precnika klipnjace do. x = Y -L ' dk 2 10 PIn -.J. Odrediti sHu kojom treba delovati na krajn poluge da bi se kretanje dobosa zaustavilo.

5.5.1.5.5. koja je izlozena natpritisku Pm (s1. tadase zbog male gustine gasa moze smatrati da je u celoj zapremini popun]enojfluidom pritisak konstantan.2a) iii potpritiskom Pv (sL1. Integraljenjem .1b). te se rezultujuca sila pritiska moze odtediti kao P =PA (1. deluje naravnu povrs p=-fpdA=-fit pd4n.2) bez obzira koji je fluid (stisljiv iii nestiSljiv) u kontaktu sa ravnom povrSinom.3) Slilca 1. Zato ce se naCini odredivanja sile ptitiska koja deluje na ravan kada je ona u kontaktu sa stisljivim iii nestisljivim fluidom analizitati posebno. kao i od toga koji je fluid (stisljiv iIi nestisljiv) u kontaktu sa ravnom pavrsi. 1.5. medusobnog polozaja izobarskih i rayne povrSi.5. ave izobarske povrsi pro laze kroz povrSinu A koja lezi 1. pri cemu znak minus potice od toga sto su vektori sile pritiska i orta spoljasnje normale povrsine ii uvek suprotnog smera.39 1.2.5. veliCine povtsine koja je u kontaktu sa fluidoID. Talco na pI'.u sa stiUjivim. SiIa pritiska na ravnu pons koja je u Jlmntadd.5.na koju se zeli odtediti sila ptitiska. P= tpdA . A b) (1. Aka se stisljiv fluid nalazi u nekoj konacnoj zapremini.ove elementame sile pritiska po povrSini dcbija se rezultujuca sila pritiska kojll. SJ[lLE PllllITISKA NA RAVNE POVRSI Posmatra se promenljivo polje pritiska sa 51. ako izobarska i ravna povrs Ide u istoj ravni tad a je na celoj povrsiili A pritisak konstantan (v.5. Prema tome elementarna sila pritiska koja deluje na ovu povrsinu ce biti dP ='-pdAn.1) i sprovedene analize zakljucuje Se da si1a ptitiska na ravnu povrs zavisi od: funkcije promene polja pritiska.5.5. Zbog veliCine ove povrsine moze se smatrati da na njoj vlada konstantan pritisak'fluida p.1a koje je predstavljeno familijom izobarskih povrSi.5. Na osnovu iztaza (1.1) dobija intenzitet sile pritiska U nekim slucajevima izraz za silu pritiska (1. sl. fluid om. Ovde se postavlja osnovno pitanje Icolika je sila pritiska koja deluje na ravnu povrs povrsine A? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se elementarna povrsina dA. DalcIe. uvek poklapa sa izobarskom povrsi bez obzira na mesto i polozaj tavne . AVO zapravo znaCi da se ravna povrs povrsine A.1 ) Vektori ii i P su kolinearni pa se iz izraza (1.1. (15.2) moze se svesti na veoma jednostavan oblik.1 ravni R.2b). sila pritiska dP je usmerena 1<a povrsi a ort normale i1 od povrsi ka fluidu.1.1.

Pv)A -f AllalizirajuCi izraze za sile pritiska (1.1.4-5) i dijagrame pritiska sa slike 1. Zbog ove neravnomernosti pojedini delovi raYne povrsi koji imaju ism povrSinu bice izlozeni dejstvima razlicitih elementarnih sila pritiska.5.5. tada se moze kOllstatovati da se u slucaju stisljivog fluida centar pritiska poklapa sa tezistem povrsine.5.40 Site pritiska na ravne povrsi Stika 1.3). Ovo za posledicu ima da se za odredivanje sile pritiska moze· koristiti izraz (1. U· cilju odredivanja sile pritislca posmatrace se elementarna povrsina dA. na koju deluje hidrostatickipritisak p:::: pgz.5. dobijaju se izrazi za odredivanje sila pritiska u slucaju natpritiska gasa u rezervoaru -f (1. 1. dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na ravnu povrs . zakljucuje se da se sile pritiska stisljivog fluida odreduju preko relativnih pritisaka ida deluju lea ravnoj povrSi u slucaju natpritiska: gasa (sl.2b).5. Ako se uvede pojam em/aT pri/islca za tacku u kojoj deluje rezultujuca sila pritiska na raVnu povrs.1.5) i u slucaju potpritiska gasa u rezervoaru P= PaA-(Pa . te ce zato na posmatranoj ravnoj pOVrSi polje pritiska biti neravnomeruo.1.5.Zato sepostavlja pitanje kolika je rezua) ltujuca sila pritiska i gde je njena napadna tacka.2.3a).5. Integraljenjem ove sHe po pOVrS1l11 .2. Poznato je iz zakona hidrostaticke raspodele pritislea u nestisljivom mirnom fluidu da se pritisak linearno menja sa dubinom tecnosti. Dakle. te ce tada elementarna sila pritiskabiti dP:::: pgzdA.5. jer su obe u kontakm sa stisljivim fiuidom. sila pritiska stisljivog fluid a deluje u teiistu ravne povrSi.4) (1. koju kvasi tecnost gustine p. PrimenjuJuCi ovaj izraz za obe strane rayne povrSi A.3. Sila pritiska lila ravlIlu pons koja je u kOJmiaktu sa Jmestisljivim fluid om Neka ravna povrs povrsine A.5.5.2a) i ad rayne povrsi u sJucaju potpritiska gasa (sl. leii u" ravni nagnutoj pod uglom a u odnosu na horizontalu (sl. P=(Pa+Pm)A-paA povrsi u stisijivom fluidu.

ali za proizvoljnu osu o-v.7) V ~' pn cemu su: Ie moment inercije povri3ine A u odnosu na teiisnu osu (~) i vc najkrace rastojanje od mvoa slobodne povrsi tecnosti do tezista povrsi mereno po ravni u kojoj lezi ravna povrS (sLL5.3b). Kako.c). Zc ..1.u e ako je povrs nesimetricna (sl.staticki moment povrsine.1.5. na pr. Z iz koje posretstvom veze izmedu koordinata Vv A = v sincx (ze = ve sincx) sledi izraz =_l-S v2dA=~ VeA veA u kome je Iu moment inercije povrsineAu odnosu na osu "u". to isti predznak maze iroati i rastojanje 6u c ~ O.rila pntirka norma!na na ravllt/ povrS na koju de!It!~ da .u e := 1 -A Ve f ~YjdA A => ~uc := 1S T) -A Ve (1.vertikalno rastojanje od nivoa slobodne povrsi tecnosti do tezista okvasene povrsi i Pc = pgzehidrostaticki pritisak u teZistu povrsine.Site pritiska na ravne povrsi 41 pri cemu su: t I p =t pdA = zdA pgt zdA = pgze A = p'0] . iIi rastojanja 6ve i t.6) =zeA . dobija se polozaj dejstva sile pritiska u odnosu na teziste 1 2 _ Ie Vv =-A (veA+1e)=vc+t. Na osnovu izlozenog zakljucuje se da leod ravnih povrsi tacku centra pritiska u odnosu na teiiste C odreduje rastojanje 6v c ako je povrs simetricna (sU.5.vc =-. Kako centrifugalni moment inercije moze imati vrednost I~T] ~ 0.. Da bi se odredio polozaj tacke centra pritiska koristi se Varinjonova teorema koja glasi: moment rezultujuce sile u odnosu na proizvoljnu osu jednak je sumi momenata njenih komponenata u odnosu na istu osu.3a). osa o-u koja leZi u preseku rayne i slobodne povrSi. ako okvasena povrsina nema osu simetrije (v. PonavljajuCi identican postupak kao i u prethodnom slucaju.3c) tada postoji i horizontalna pomerenost tacke centra pritiska u odnosu na tdiste povrsine. Medutim. tako da se dobija relacija PV D = t vdP -+ pgzeAvv = pgt zvdA .3b) u odnosu na osu koja prolazi laoz teiistetada je sa rastojanjem ~vc tacka centra pritiska jednoznacno odredena..5.5. a sto zavisi od oblika povrsine A.5. sl. dalje.11 (1.5. Zaldjucujemo da je rezultujuca . (1.re odreduje preko vredl'loJ'ti hldroJ'tatickogpritiska u teiistllpowii i da de!tije It tacki centrapritiJ'ka (D). sl.A). Stajnerove teoreme: da je aksijalni moment inercije za proizvoljnu osu jednak zbiru sopstvenog momenta inercije za paralelnu tezisnu osu i polozajnog momenta inercije (iu = Ie +v. .5. je izbor ose proizvoljan to se za merodavnu moze uzeti. dobija se rastojanje horizontalne pomerenosti tacke centra pritiska u odnosu na teiiste fl.3. Aka je okvasena ravna povrssimetricna (v.1.8) pn cemu je 1ST) centrifugalni moment inercije uodnosu na teiisne ose.Ve => fl. Koriscenjem.

S-I.7) merodavno rastojanje za proracun centra pritiska rastojanje Vc = Zc \ sina. Problem 105-1. Za neke karakteristicne oblike povrsi momenti inercije dati su u tabeli T.5. U traZenim slucajevima graficki prikaz ovih rastojanja je dat na slici P. Oblik povrsi A ah Oblik povrsi A 12 -ah 1 2 1 -ah 2 ab7t Tabela 1.5. Ravna povrs povrsine A nagnuta je pod uglom a u odnosn na horizontalu. b) iznad tecnosti u rezervoaru vlada natpritisak gasa.5.1.5-1 P.6) merodavna visina za odredivanje sHe pritiska je Z c' dok je prema izrazu (1.1.1. i c) iznad tecnosti u rezervoaru vlada potpritisak gasa. Nju levasi sarno sa jedne strane tecnost gustine po Graficki prikazati nivoe slobodnih povrsi tecnosti i rastojanja koja sumerodavna za proracun sile pritiska i tacke centra pritiska u sledeCim slucajevima: a) rezervoar je otvoren prema atmosferi.l.1. .5.ESENJE Prema izrazu (1. I \ I Slib P.42 Sile pritiska na ravne povrsi Za odredivanje polozaja dejstva sile pritiska potrebno je poznavati moment inercije povrsine u cidnosu na tezisneose.

. cx=20°.5.. PM == Pm(H -h1 )L . h2 l _ = HcoscxLP. prime nom izraza (1.) J= 24)2N . na s1.1. P" == p.(H -h2 )L . a zatim. koji je cibrtan aka tacke 0. =2m. postavljanjem momentne jednaCine za obrtnu tacku 0. P1 =lOOOleg/m.+ Azcr ) . koja glasi: _ h2 1 1 hI FcosaH +P2 (I1. PostavljajuCi jednaCine hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C1 i Cz ' odreduju se koordinate tih teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti gustina Pj i Pz' koje su dateizrazima: Z c1 Pm =. P2 =800kg/m'..112 H . i iznose: Azel leI h~ Ie2 .SiZe pritiska na ravne povrsi 43 ProNe"1f 105-20 Odtediti sHu F kojom treba vuCi uze dabi poceo cia se otvara pravougaoni vertikalni poklopac sirine L. hi =Cj D1 =-A =-12 .. P.7) dobivaju rastojanja dejstva 8ila pritisaka p" i P2 u odnosu na pripadajuca teZista.h1 h1 .h 1) + p" (H .) = P" I(H -h2 ) + PM I(H-.. odreduje se sila kojom treba vuCi uze F 1 r H .1. PrimenjujuCi izraze (1. Dati su podaci: 3 ' h] =lm.+ h1 P1g 2' Z e2 Pv h2 = ---+P2g 2' Sada se.2 +Azc.4-6) za posmatrane rayne povrsine definisu se sledece sile: P" h1 ==(Pm+P1gz)h]L 117 'P2 =(-Pv+P2 g -Z)h2 L . "2 F Slikil.5.Aze2 =C2 D z =~=-12· 1Zc1 Zc] ""2Zc2 Zc2 Konacno. . L=2m.2-3. Pm =SlcPa.5-2 RESENJE" Na osnovu recenog u Odeljkli 1.-z-+PM--2-+ ~ (H -Z+Azcr )-P2 (H -2+ Aze. p" =lkPa.5. H=3m.5-2 su ucrtane sile pritiska i polozaji njihovog delovanja u odnosu na povrsine na koje se odnose.2. nacrtati dijagram pritisaka hidrostatickog po visini poldopaca.

p = lOOOkg I m 3 • RESENJE.1. U kosom zidu nagnutom pod uglom a nalazi se poklopac oblika pravougaonog trougla. a= 1m. gustine p.3mm.31mm .U c = AVe = 12(3H +2hsina) Problem 1. visiile h i sirine I. sa jedne i druge strane brane na visinama hI i h 2 • Sa donje strane brana je zasticena tako da se sila koja potice od podzerrmih voda moze zanemariti. Slika P.5-3. gustine Pb' u kontaktu je sa vodom.P.1. 9.5-5 . koji kvasi tecnost gustine p.5-4. Dati podaci su: a=60°. RESENJE: Kako su hidraulicka sila koja deluje na ventil i polozaj njenog dejstva odredeni izrazima P = pgzeA.5-4 I x:y a h sina 6. DakIe.5-3). bid odreden sa dva rastojanja I 6. Teska ravanska betonska brana dimenzija a. Pokazati da je moment za odriavanje ventila u zatvorenom polaiaju nezavisan ad visine vode od gornje ivice ventila do nivoa slobodne povrsine vode. ah S obzirom da ttetirana ravna pOvTsina nema osu simetrije to ce polozaj tacke centra pritiska.1.Primenom izraza (1. Ulaz u kana! je zatvoren ventilom obrtanim oko horizontalne ose koja prolazi kroz njegovo teiiste C (v. sl. obrtni moment zatvaranja ventila zavisi od faktora pg i ad geometrijskog oblika ventila. 2 . h sina 2 / Slika P.5. Odrediti silu pritiska i polozaj njenog dejstva u odnosu na teziste rayne povrsi. H=4m. b i H.5-3 Ovaj moment je ocigledno nezavisan od Z c' odnosno od poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti u odriosu ria teiiste.1. &e = ED = Ie lAze' to ce moment neophodan za odriavanje ventila zatvorenim biti Slika P. u odnosu na teziste p6vrsine.44 Sile pritiska na ravne povrsi Proplem 1.Vc = AVe = 6(3H +2hsinCt) = 37. U vertikalnom zidu hidraulicke brane nalazi se pravougaoni otvor. Proplem 1. Ovaj zakljucak ne vaii ako se nivo tecnosti spusH ispod gornje ivice ventila.6) dobija se sila pritiska koja deluje na trouglasti poklopac P = pgzeA = pg(H +'3hsma)Z-= 50567N. Odrediti obrtni moment po jedinici duzine brane l(=lm) oko kriticne tacke O. h=2m.5-5. Ix . koji predstavlja ulaz u horizontalni ispusni kanal.

Kada se rezelvoar dopunski napuni do visine h poklopac se otvara.5-6. -. pak. ilV = CD = _c_ = sma cAVe 16ze p L.a.S-6 pg-2-·--(bcosa---·-)+ Pbgb-g-tga sma 3 sma U zavisnosti od odnosa visine kvasenja h i geometrijske karakteristike brane 3b sinacosa. da bude jednak nuli. moment sHe pritiska moze da ima pozitivnu ili negativnu vrednost. Posle koje visine h poklopac ce da se otvori? Poznate veliCine su: G. a._ _ _----">. ili.p. do visine h. .Sile pritiska na ravne povrsi 45 J?ESENfE' Problem 1. Odrediti ukupni obrtni moment po jedinici !lirine brane (1= 1m) koji potice od sile pritiska i sile teZine.5-7.D. Slilca P. Homogeni cilindricni poklopac tdine G koji moze da se okrece oko tacke 0 povezan je sa pneumatskim cilindrom. Iznad tecnosti u rezervoaru nalazi se vazduh pod pritiskom Pv' U rezelvoar se povremeno doyodi tecnost.5-8. J?ESENJE: h2 h b 2 _a 2 .Go.+h+H+fsina. na kome deluje sila pritiska biti: J d2 . Poldopac zatvara kruzru otvor precnika d. / 2 Problem 1.5-7 1z momentne jednacine postavljene za obrtnu tacku 0. u odnosu na teZiste. a koji se ima aka kriticne obrtne tacke O. u odnosu na nivo slobodne povrsi. pa tada nivo tecnosti u rezervoaru raste.-= 1vJ Problem 1.Do. koji se nalazi na zidu nagnutom pod ug10m a u odnosu na horizontalu... H. Homogeni cilindricni poklopac teZine G. koje iznosi: h= " .d. Teska brana dimenzija: a.1. Don 2 . Poklopac zatvara kruzni otvor precnika d.p" J?ESENJE: Kako je teziste poklopca.p" -4-)(Dcosa + a sina) 2 2 dobija se trazeno rastojanje. koja sledi iz datog reSenja. to ce rastojanje. koji se nalazi na strmoj ravni. gustine p.PV-4-)(Dcosa+asma)++--H -(D+ 4D)-2pgDd n pg 8 G. Pv d 2 sina (2+00 .1. na rastojanju zc=-~. SIika P. moze da se okrece oko tacke O. b i a napravljena je ad betona gustine Pb' Kosi zid brane samo sa jedne strane kvasi voda. koja glasi: d 2n D 1 Don pgzc -4-(2+ ilVe ) = G (Dcosa+ a sina) + (Go .. . U toku povecanja nivoa tecnosti u rezervoaru potpritisak ostaje !constantan.

Prema s1.za koji ce sila u uzehl imati ekstre:inne vrednosti.5. SIna .46 Sile pritiska na ravne pov('....(D 2 +-~) ]} -2 1 Pm pg pgd n 2 za koju sila F ima ekstremne vrednosti.P3'a.A 2Vc2 .zc3 = A3z03 = 12z03 ..1 ana osnovu izraza (1.lR PonavljajuCi u potpunosti posrupak dat u primeru P. Pro/.8Ga .· RESEN.5.-L.-111 +2 ' Py PI Pz 113 P g +-hl +-112 +-2 3 P3 P3 Polozaji dejstva sila pritisaka u odnosu na pripadajuce povrsine odredeni su izrazima: Z03 =- I f"V __0_1__ cl - h2 I I \.. Cz i C 3' dobijaju se polozaji teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti.. 2 21 I h2 I 03 h3 f"V __0_2__ 02 . 3 sma. L PM = Pm-4Konacno. h3. Teiinu pregrade zanemariti.12z02 sin a.6) definisu se sledece sile: hI 112 ~ :::: P]gzcl-·.5) i (1.P2. P.. iz momentne jednaCine. PV' P].H..1. (-2 -b. I1 z . = arcsm{ 2D(f + 1 ! ) [ . postavljenih za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C].§i Pil:l F Odrediti ugao a.12zcl sina..L. Odrediti natpritisak u pneumatskom cilindru koji drZi pregradu u ravnoteii i nacrtati dijagram pritisaka po visini pregrade..PIg +T ' Z02 :::: - Pv PI 112 P2g +-. P· == P3gz03h3L .. P?:::: PZgzc2 -. d a. SIna.5-7 i koristeCi uslov zadatka of! ro == 0 dobija se vrednost ugla .5-9.LWcz)+F] (h3 sma. +-'-+-2-'-.1. G.LWeI) = . h2 · hI P. postavljene za obrtnu tacku 0 h3 . D.. Poznate veliCine su: a. sma 1 . h.L . Poznate veliCine su: ho' h1' 112 . ho DZn P" = Pv sina. Pm' RESEN./em 105-90 Pregrada OA sirine L obrtna je oko tacke O.lE· Koriscenjem jednacina hidrostatickih ravnotd<:1. d.D... sma. A VcJ . ' b. koji su odredeni izrazima: Py hI Zol =. +-2-'-. p. .z03 ) +P2 (113 Sill a.

V 3 sma + sinc.z m D-nH c· 2 sma h h h +11 h D(h' 2 I A V) P (h' I 2 0)] + 'I 3 sma + sina + 2 sina . .A.z 3)+P)(h 3 sina+. Pv=O. =---+. iz momentne jednaCine posf. pzg 2 'c3 P3g P3 2 SHe pritiska koje opterecuju zatvarac.sma dobija se trazeni natpritisak koji je odreden izrazom: 4 h3 h P : = .' P3 :::: 3000kg / m 3 .3).I +-sma.~Vc2)+ P3C-t+~VC3) = 148kNm. prema izrazima (1.? .Pv pz I .. Konacno. RESENJE: Za povrsine Ai = [2 (i == 1. z =--+-sma z =---+-sma z. koji je obrtan oko tacke O.lbar.l.. 3 P2 == lOOOkg / m 3 .Sile pritiska na ravne povrsi . KoristeCi izraz (1. N2 i N3 oznaceni mvol slobodnih povrSi tecnosti gU8tina: PI. Dati su podaci: l=2m.1.Ll .2 Stika P.5. . Ci : ~Vci = I~Z'I)sina na kojima deluju sire pritiska ~.4) i (1.forena rezervoara medusobno 8U odvojena pregradnim zidom u kome se nalazi zatvarac sirine /.5-1O . (i = 1. Pz i P3' Slika P.S-9.ljene za obrtnu tacku 0.L + 1 sina := 47 Na slici P.2 prikazan je dijagram rasporeda pritisaka koji deluju na pregradu.2bar.3).1.6) su: ~ == p. hI +112 ho Pv(h3 sma+-··--+--·-)+PM H sma 2. Dva zai:'.S-9.bYc2)+ .2.2.'-[P3 (-2 -/:. Izracunati potreban momenat M koji obezbedjuje dati polozaj zatvaraca. koje levase tecnosti gustina Pi ' vertikalne koordinate teZista Ci U odnosu na nivoe slobodnih povrsi odredene 8U izrazima: Pm I.S-lO.cl PIg 2 ' c2 . cl .5. Na ovom dijagramu Stl sa Nl. Pv I. PI == 1OOOleg / m .7) dobivaju se rastojanjau odnosu na t6Zista PM = Pm 12 . dobija se traienimoment lvf = PM 2 f- PI (t+Ml'cI).gzc. Pm =O. a=45°. .5.PFublem l.P2(t.

. b) Odrediti silu koja deluje 11a zaptivace.5-12 RESEN. Svaka poluvrata. obrtna su oko vertikalnih osa 0-0. tecnosti gustine P2' pri kojoj ce zapoceti otvaranje ./em 1. koji je nagnut pod uglom 0: i obrtan je oko ose O. cije su dimenzije kEpa i klipnjace D=250mm i d==15Omm. U vertikalnom ziehl nalazi se horizontalna spojna cev. SvaIea poluvrata prevodnice spojen<i su sa hidrociliildrom. za proizvoljni polozaj llivoa vode utiprevodnici.l. Aka bi neko nestnicnim radom pokusao otvoriti vrata prevodnice u najnepovoljnijem polozajll da li bi to magao? Uzeti da je protivpritisak u cilindru PD == 2bar .6m i pod uglom 0:=40°. i koji su za poluvrata zglobno spojenCt na rastojanju b==2. RESENJE: 46 H Pro/. sirine a=5. 0:.lE: a) Trazeni obrtni momenti su: Ml (z) == pg a [h~ -(~ + Z)2] 2 4 .S-lI pritiska koji deluje na svaka poluvrata gornjih i donjih vrata prevodnice u funkciji ad trenutne visinske razlike spoljasnje (gornje ili donje) i unutrasnje vode.48 Site pritiska na ravne povr§i Pro/.2m. Pz . Na kanalskoj prevoduici sirine l:::10m. Odrediti visinu fl. a) Odrediti zakon promel1e obrtnog momenta sile Slika P. H. precnika el. dok je visina donje vode h2 == 4m.lem 11. Pl . poklopca. Poznate veliCine su: d.5-12.. po sredini vrata. Slika P. G.5-11. Visina gornje vade je hi == 8m. koju zatvara hOlnogeni poklopac teZine G. c) Radni pritisak hidraulickog sistema koji sluzi za otvaranje i zatvaranje vrata je p=160bar.1. nalaze se dvapara vrata.

l. UopstavajuCi ovaj zaldjucak moze se kazati da kad god postoji visinska razlika nivoa spoljasnje i unutrasnje vode da ce postojati si1a pritiska koja deluje na vrata prevodnice tako da se uvek obezbeduje neophodno zaptivanje.j~ Poznati su sledeCi podaci: Go' G..6bG) Stika P.5-13 Problem :1. p.. pri tome uvrstavajuCi Pm" =0 i Pm =0.. Pravougaoni poklopac dimenzija h i R..:.re [1-( ~)21r Problem 1. Poznate velicine su: h.5-15. D-d Kako je ovaj pritisalcmnogo veci od instalisanog (p=609. P..:.5-13.4bar.:. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip nakon delovanja H sile F. 2clMi (z) b) F. Tada obrtni momenat ima maksimalnu vrednost.:. Za saviadavanje ovog obrtnog momenta potrebno je da u cilindru vlada pritisak 4Mj (0) D2 p= +PD =609.l. tada se klipovi spustaju sve do h zauzimanja novog ravnotetnog poloZaja. b. U HPC-u ugradena je opruga krutosti c i .. F. Trenje klipova 0 zidove cilindra zane mariti. h 2a _p c) Najnepovoyniji slucaj je kada je voda u prevodnici ili na nivou gornje ili na nivou donje vfde.l.. h. H. breeD -d-)sina.S-14 sastoji se od dva cilindra precnika diD.:... G.Sile pritiska na ravne povrSi 49 pri cemu se indeks i= 1 odnosi na gornja.. sil-ine I..:.. ~~~~. sila pritiska vode koja deluje na vrata prevodnice ddi ih u zatvorenom polozaju. teZiste odredeno rastojanjima a i b u odnosu na obrtnu horizontalnu osu O.4>160bar) to u ovom slucaju nije moguce otvoriti vrata prevodnice. c. teZine G.2). d. Kada na mali klippocne delovati sila F. ~ y= F( ~r {c( ~)2 + pg D.5-14. u odnosu na obrtnu osu 0. a i=2 na donja vrata prevodnice. M j (0). posle koje ce doCi do prelivanja vode preko pre grade.. Ispod velikog klipa nalazi se opruga krutosti c. Dalde. Odrediti visinu tecnosti u rezervoaru. R.:. D. (z) = I 2 ' (i=1.:.l. Zatvarac sluZi za regulisanje nivoa tecnosti u rezervoaru. Hidraulicki sklop prikazan na 31.:. RESENJE: H = hL/l l pglh(h 2 - ~R2)+6aG lJ2)-1I2 p 2(pglR .3-4. dobice se izraz za pomeranje manjeg klipa: SlikaP. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicko-pneumatski cilindar (HPC) dvosmernog dejstva. RESENJE: PonavljajuCi postupak izlozen u prime- ru P-1. 2? 2 2 Problem 1. a. p.5-14.:. ima.

x). o 1 ." A C a o == (Pml . a2 == -A' . dobijaju se sledeca resenja za pomeranje klipa: 1 XI2 (P m])=-2 (al±~Q~:":4a~a2)' . . Problem 1.a j x+ a :=:: 0 . Za taj • (Pm] . a2 dobija se kvadratna jednacina: a 2 x 2 Oba naelena resenja mogu biti pozitivna.5-16.. Ao == A] .Uvodenjem povrsma poprecnih D'n d'n A preseka: A]:=:: -4-' A2 =4"". 0 0 .A 2 . B staticke deformacije xo' Kada se u rezervoaru A promeni natpritisak na Pm] tada se klip u HPC pomed. . P:. > 4a Oa 2 koji daje realna resenja kvadratne jednaCine.5-15 1z jednaCine (1) dobija se natpritisak vazduha u pneumatskom delu cilindra: Pma== 1 [(Pm+PIgH)AI-CXO-(P2gh-py)A2]' o Nakon povecanja natpritiska u rezervoaru A sa Pm na Pml klip ce se pomeriti za rastojanje X a natpritisak u vazdusnom prostoru cilindra naraste na novi ravnotdni poloiaj klipa jednaCina ravrioteie sila (Pml + PIgH)A1 = c(xa +x)+ PmAO+(-Pv +pzgh)Az ' zajedno sa jednacinom (1) daje vezu izmedju pritisaka: Pmo)Ao' Koriscenjem ove veze. a l =-A + Pa + Pm +(Pml-Pm)T. Kako su svi uvedeni o koeficijenti pozitivni (a o > 0. te uvodenjem koeficijenata Al ca . NaCi vezu izmedu pomeranja klipa i 'natpritiska Pm] ako vazduh u pneumatskom delu cilindra menja stanje izotermski. Poklopac Au kosom zidu zatvara kruzni otvol' precnika d. xO' PI' P2 · . h.1.Pm)Aj • = cX+(Pm - (Pa + Pma)AOa:=:: (Pa + Pm)Ao(a. Iznad rezervoal'a nalazi se cilindar precnika D u kame moze da se krece klip teZine G. Silu trenja zanemariti. a j > 0 . H.e. i jednaCine izotermske promene stanja . uz dopunski uslov a.50 Sile pritiska na ravne povrsi H II d --. Poznate velicine su: Pa' Pm' P". d. jednaCina ravnoteie sila koje opterecuju klip u pocetnom stanju mirovanja glasi: (Pm + PIgH)A1 == eXa + PmoAO + (-py +P2gh )Az ' (1) Stika P. a sto iavisi od konkretnih brojnih podataka.. D.Pm)jf.RESENJE.a2 > 0). a.. a) Odrediti siIu kojom treba delovati na Idip da bi sHa pritiska na poklopac Abila dvostruko veca od sile pritiska koja deluje 11a ovajpoklopac kada nema dejstva .

5-17a i b). h1.Poznate veliCine su: a=1. Pz =: {PI". J RESEP/7E: L-J Slika P. Sud A kvadratnog poprecnog preseka stranice 2a.5-17 RE'SENJE' Zbog jednostavnijeg pisanja uvodi se povrsil1a bocne strane piramide a a 2 + H2 . b=0. = [Pmgh -P3gCt+ b )jA . P4 =-[-Pv+Plg(l+ta)jA .5-16 Problem 1. pre rna tome.f!).5·.1. spustiti lelip aka vazduh menja stanje izotermski? Paznate velicine su. b) Za leolileo ce se. ObilazeCi ombtac piramide sa spoljasnje i unutrasnje strane zakljucuje se da tecnosti gustina Pl' P2i P3 kvase sedam karakteristicnih ravnih povrsina oblika trougla (v. P. h=O. Pz = 800kg/m\ P3::=: 1200kgl m 3 .Sile pritiika na ravne povr§i 51 sile na Idip. Pm::=: 13600 kg 1m 3 .2m. ispunjen je tecnostima gustina Pz i P3 koje se ne mesaju. i ugao a=arctg(a/.~+-[p2gta+ P3g(a+b)]}A . 1m. A =: J mogu se definisati sledece sile pritiska: ~ =: -[-Pv + Plg(l+t)jA. Pl =: lOOOlegl m p" =24525 Pa.2m.6m. H=2. do' D. c) Slika P. G Pl' PZJ Pa .11.P. sl.a. 3 . 1=0. nakon dejstva sile.1. h2' el. u kome iznad nivoa tecnosti gustine Pl vlada potpritisak Pv' Ocrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac c. zatvoren je zatvaracem C oblika omotaca kvadratne piramide visine H i postavlje~l u rezervoar E.1. a.2m.

Dati su podaci: 3 Pm =2kPa. da se celokupna povrsina zatvaraca C okvasena tecnoscu gustine P1 nalazi u potpritisku sto se da zakljuCiti prema polozaju slobodne povrsi. moze da se krece po vodicama sa koeficijentom trenja iJ.pg(Ha -8)(1-A)' s . Nivo tecnosti u rezervoaru je konstantan. b=lm. u odnosu na tezista Cj . odredena izrazom (1. P.t. drugo.=O. i P4 deluju izTtad tdiSta zato . ima povrsinu dna spolja As i unutra Au' Ispod sud a nalazi se stub vazduha visine a. pri cemu posebno treba naglasiti da sile pritislca . p= lOOOkg 1m • . . s G Au Problem.74kN Py = 0. F2 .52 Sile pritiska na ravne povrsi Ps = {Pmg h -'-[Pzg1+P3g(a+b)1} 1 ' P =[Pmgh-P3g(~a+b)11 ' 6 P7 =-[-PV+P1g(l+a)jA.z:.. Kada na dno suda deluje sila F tada sud tone u tecnost gustine p a vazduh u njemu menja '~tanje izotermski. a silu pritiska koja deluje na poklopac odrediti na osnovu hidrostatickog zakona raspodele pritiska.z:.z:.flo su pOJIT. h=3m. Problem. P4 i P7 deluju od raYne povrsi. + P2 + P3 + P4 + 2(Ps + P6 + Pi)j sina. tako da rad koji je potrebno izvrsiti zaotvararijepoklopca ima ekstremne vrednosti.P2 + P + P4 ) casa.)-G.6. Pm =t{~(Pa - Pmo = A ..z:. . sile pritiska: . P3 i P4 nagnute su pod uglom a. Odrediti ugao a. Ovaj zadatak moze i jednostavnije da se reM a a cemu ce biti vise reci u Odeljku 1. H RESElVJE: TraZenasila je: p F = PmA. visine H.7). 3 2 Ukupna sila pritiska je P = ~ Px + P: + p} = 440.5-18. kolikom silom treba delovati na dna suda da bi onpotonuo. P6 i P7 nagnute poduglom a. .5. Poklopac tezine G=2000N. sve sHe pritiska deluju u odgovarajuCim centrima pritiska D j (i = 1.7) na rastojanjima. = 440. 1. dok su sHe: P5 . = O.iiTte A1 i A4 u poijupotprilljfca.1.. Cilindricni sud tezine G. u odnosu na vertikalni zpravac. a=2m. Slika P..S-lS pri cemu su natpritisci: pg8)2 +4[Pa (a +8) + Pmolpg . Pz = (-.z:.5-19. te zato sile pritiska . koji na kosom zidu zatvara pravougaoni otvor. u odnosu na horizontalni pravac y. Zanemariti efekte izazvane isticanjem tecnosti. Treba napomenuti.. trece. i. Odrediti. na s1. Rezultujuce komponente sila pritiska su: Px = [. prvo. debljine dna 0.pg8)} .+pgH(As -A. 1.(Pa .5-17a i b.74kN.1.

Za vrednost ugla ~=180-a=94. Stika P.x) sina g ]ca .pgh +k pg(a .Sile pritiska na ravne povrsi 53 b) Geosa. P. P(x) G ' ' v .S-19b).S-19 RESENlE. dok je vucna sila u F(x) = F). 67° Iz jednaCine koju daje prvi izvod dobija se: { 6 G 2] ~L ?' a iz jednaCina drugog izvoda sledi da je za ovu vrednost ugla rad minimalan i on iznosi Wmin == 963J Ikg.+ .l (x) m~etu: + Gsina.1. fad je maksimalan i iznosi W == 11609 J I kg.( .. aka se poklopac krece po vodicallla sa koeficijentom trenja fl.flGcosa + G siri'a.~..x)b . potrebno je nati prvi i dtugi izvod funkcije rada pO uglu a.5-20.l(x) = fl[P(x)-Hcosa]. Ovi izvodi su: oW 1 . t~O sma. = {Pm + pgh + P2 (a . Naci rad otvaranja pravougaonog poklopca mase In.l...x)b . s1.Lba +('6pgba +Ga) Sllla.. fu == ('6 flpgba 3 + Ga) cosa + flGa Sllla. a polozaj njenog tezista u odnosu na nivo sIobodne povrsi odreden je izrazom zc(x) = Pm I pg+h+k(a-x)Sina. max Problem 1.] (a .x) Sina. Rad otvaranja poklopca iznosi: fa 1 2 1 3". = 0.flGa cosa. I' . --2 = iw -('6 flpgba 3 + Ga) sma + flGa cosa. Nivo tecnosti u rezervaaru ..J" . Sila pritiska koja opterecuje trenutno okvasenu povdinu poklopca iznosi: P(x) = pgzc (x)A(x) = [Pm 1.31°. Za odredivanje ekstrellla. == arct . ' 1 • oa 1 pgba 1 a.· Trenutno okvasena povrsina je A (x) = (a-x)b (v. [I .) = -85. Sila trenja iZllledu poklopca i yodice je: F). W == JOF(x)dx == 2(P m + pgh)f.

229bar. t (D _d )n 4F(a 1 ) 2 2 +Pc D2 2 2 = D-d 34. (cosa 2 .) +Gcosa] pri cemu su: a-ugao koji definise trenutni polozaj pregrade i ~ == arctg[ coso. I Slika P. 1 . b t :J"'u'.l. Pokretnu pregradu brane u proizvoljnom polozaju ravnoteZe drZe dva simetricno postavljena hidrocilindra. H=1. c) Rad sile pritiska koji je potrebno uloziti da bi prelivanje vode preko brane prestalo.1.1. Pri tome u protivpritisnom prostoru hidrocilindra vlada pritisak Pc =2bar.5-19. sluzi za regulisanje nivoa. dobija se rad otvaranja poklopca: W:::: I-I-g{m+t pab(h+ ~. te:line G.5-21 b) c) W = p= (i. Pm=lkPa. arcsin(H / h). d=100mm. 2 :::: pgl17 [H(a 2 - 2 0.Sina)]. 17= 1m. Na kanalu se nalazi brana cija pokretna homogena pregrada. ProJJlem 1. Odrediti: a) Silu koja deluje na kIipnjacu svakog od hiclrocilindara. SmatrajuCi da po visini vode u kanalu vlada hidrostaticki zakon raspodele pritiska.54 Sile pritiska na raYne povrSi je konstantan. G=2P kN.90m. 1 =60°. b= 100m.)]= 18.5-21. b=5m.1. U pocetnom polozaju ravnoteZe pre grade. 1 ) + 2. definisanom uglom 0.cosal)j =. Dati podaci su: h=2m. b) Pritisak u radnom prostoru hidrocilindra koji obezbeduje ravnoteZu pre grade u polozaju definisanom sa uglom 0. 1-1-=0. Dati podaci su: a=500mm. p:::: lOOOkg 1m 3 . m=lOkg.4J. /=8m.5-20 RESENJE. 0. voda se preliva preko brane.Ponavljajuci postupak proracuna izlozen u primeru P. RRfENJE.22153J.U}o. Efekte isticanja tecnosti zanemariti. D=200mm.a) F(a) = 4b~~n~ [pglh(H -ih sino. . Stika P.

lljlllllll3 lkJrivlllI p'lHl'rS Ako se posmatra kriva povrS A proizvoljnog oblika (81.3). Projektovanjem krive povrSi u horizontalnim pravcima Ox i Oy..6)): !rp-j-::::-pg-z-c-jA-j-=----P-m-.5. koji je veoma jednostavall za prakticnu primenu.1.6.pclA . S obzirom da je silu P U opstem slucaju teSKo t odrediti resavanjem integrala.1. i koja predstavlja. odredjivanjem njenih komponenata. to ce se njenom odredjivanju pristupiti na jednostavniji naCin.6.! na rastojanjima merenim od teZista povrilina . / AiZc.1.6. na pr.::zdA z elementarna zapremina koja ispunjava prostor od elementarne povrsi dA do nivoa slobodne povrsi tecnosti to ce rezultujuca sila pritiska u vertilcalnom pravcn biti: Pz :::: t pelA z z ::: pgt zelA z :::: pgt dV=:> z z r.y) (i=x. tj. SHe pll"itiska koje deil. tada na nju deluje sila pritiska p:::: .cj-A-:""j'. (i=x. 6.y) (1.2) Projektovanjem u vertikalnom pravcu elementarne sHe pritiska d~" koja deluje na elementarnu povrSinu ciA (s1.3) U izrazu (1. pri <semu su Slika 1.iIi.6.. SILE PRITJISKA NA K.1.6./ + pJ + pi.1) koju kvasi sarno sa jedne strane tecnost gustine p. dobija se komponenta element arne sile pritiska dPz :::: pdAz :::: pgzelA z • S obzirom da je dV::.6.1) (1. ~.zci :::: lc. Vz je zapremina dobfjena projektovanjem hive povrJ? It vertikablOm pmvcu.RIVE POVRSI I TELA KOlA SlE NALAZE U TECNOSTI 1.55 1. i Pz njene komponente. na nivo slobodne pO)lr§z: .-=-pg-=-=Vz-'I (1.6. Px . u odgovarajuCim koordinatnim ravnima dobijaju se rayne povrsi povrsina Ax iA y na koje deluju sile pritiska (odredene izrazom (1. Ova sila pritiska se moze napisati leao P=:: p.1). 6. neld poklopac.

sledi da je dPs =dPn cos(H. h=2m.) . sl. =J pgzdAcos(ii. s Hm 8to se merodavl1e zapremzi'le odredtqu .y) uglovi pod kojima je nagnuta rezultujuca sila pritiska su: (Xi = arctg(P 11.6~1 RESENJK Prj projektovanju poklopaca A i B u.lel1e hive pow. horizontalnom pravcu dobice se rayne povrsi oblika pravougaonika povrsine A"I= Rl i polukruga povrsine Ax2 = R rc/2.~) JRl.1. (1.4) U odnosu na horizontalne pravce (i=x.6. pa se zato sHe pritiska na takvim povrsinama uravnotezav<lju i kao tak.6-1. Vertikalne sile pritiska odreduju se primenom izraza (1. s => Ips:::: pFFs I (1.Ii u vertzKalnom praVClt do .s)J A As z_ _ dA cos(k.5) z U opstem slucaju napadne linije sila P ' P i P se ne seku u istoj x y z tacki sto za posledicu ima stvaranje momenta u odnosu na neku proizvoljno izabranu osu. s) . (1. 3 Pm=O.1. p=lOOOkg/m • c) p A Slika P.:+~. na kojima deluju horizontalne sile pritiska. Odrediti sile pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A sirine I.1. s) to ce sila pritiska u proizvoljnom pravcu bid: p. (v. 1=2m.ira/iranjem prostora od olcva.fi teCitosti u pmizvo!inom pravcu So Napadna linfia ow Slfe pmlazi kroz tezi. i sferni poklopac B poluprecnika R.6.2m..6) pri cemu su: Fs = gcos(k. 2 P =[Pm + pg(h. Na osnovu napred recenog moze se odrediti sila pritiska koja deluje u proizvoljnoID pravcu odredenom jedinicnim vektorom s.ve se ne uzimaju u obzir.6.56 SiZe pritiska na krive povrsi Vertilcalnastla pnliska P prolazi hvz tdiNe zttpremine Vz • Na osnovu poznavanja z komponenata moze se odrediti i intenzitet rezultujuce sile pritiska P=~P.s) = pgcos(k.P.+P}. 1. P =[Pm +pg(h+1 ~)]± R n . Trebanapomenuti cia se pri projektovanju odgovarajuce povr8ine preklapaju.ile zapremine Vs' Problem 1.6.3).6-1b).6.1).komponertta jedinicne stle koja deluje na btlo kLJii fluitlni debe i Vs . 2 x1 x2 a koje su odredene primenom izraza (1.s) .6. Dati su podaci: R=O.zapremifla dobijena projektovanjem hive povr.lbar. Kako sa sl.fi na nlvo slobodlle povr.

n i iznosi X= 4F / pzgd. PjI Pz' RESENJE. -R Pm 14 . lJ :::: P2g 12(D +dD+d )H+ ("2) n+--(x-H) . J 7 Rezultujuce si1e pritiska. Dati podaci su: ho=lm.=4m. jer definisusile koje se uravnotezuju. d.2) za poklopac A-A i metode ravnotde tecnosti (vidi Odeljak 1. dok se po1ozaj nivoa slobodne povrsi tecnosti gustine P2 odreduje iz jednaCine hidrostaticke ravnoteZe P2gx = 4F / d. h]=2m.3) za poklopac B-B. D. Tezinu konusno-sfernog poklopca zanemariti. 1)[(D2 +dD+d . Ovaj zadatak. 23 z.6-2 kvasi tecnost gustine PI' pa ce prema sl. koje opterecujupoklopce A i B su: . P2 :::: lOOOkg / m 3 • . Ps == Px I R +(P P x2 z2 - Pz) .2 .Sile pritiska na krive povrsi 57 rtivoa s!obodrte povrsi Tom prilikom dvostruko srafirane zapremine (sl. P2 )fJ +d3l}.1. Problem 1. takode. l=lm. 1 4 d 2 l ~ :::: PIg (h+ P1g)-4-+12(D +dD+d )fJ +"23("2) n .6..6.0-2. pv=3kPa. Nivo slobodne povrsi tecnosti gustine PJ na1azi sena rastojanju Pn/PJg u odnosu na nivo tecnosti u sudu. l J dok sa donje strane povr!.. P.6·3. Prema tome. FA = ~21 + Pz2 == 17. Odrediti ukupnu silu prifiska koja opterecuje pregradni zid A-A sirine L. potrebno je naCi polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti.86kN. h2 =2m. I ovaj zadatak veoma elegantno moze da se rdi primenom metoda ravnoteze tecnosti i potiska. 4 pg .P. Konusno-polusferni poklopac sa gomje strane Slika P. do. ==pg [1 2 rr. H. moze da Se resi primenorn metode potiska (vidi Odeljak 1. Odrediti silu F kojom treba delovati na ldip da bi veza A-A u pregradi P bila neopterecena. 2 Iz uslova zadatka p] I = 3 4 P2 dobija se izraz za sHu 2 F == (Pm +p1gh/~n + P2g(~ )2{H + ~ ell. R=lm. a =45°. 2 pg 43 -. Poznate veliCine sU:P m ' h.l.Da bi se odredile sHe pritiska koje deluju na vezu A-A. T..6-1c) ne uzimaju se u obzir.P. ) 2 = 2504N..6-2b vertikalna si1a pritiska na taj deo hive povrsi biti: f D2 Pm· n n 2.(h+-)---R 31C 'P =pg--R 31C. 14 3 P =pg[ -R 21C+(h+-)R I. P1 == 800kg / m 3 .n. vertikalne sile pritiska su: Pm] . kvasi tecnost gustine Pz a vertikalna si1a pritiska na taj deo povrsi je: P2 fn 2 z 2 d 3 D rr. Problem 1.1.

1.58 Sile pritiska na krive povrsi RESENJE: Primenom izraza (1.6-4 Prof. .4N.'). Pz = """k' m 3 .+ Z tgcx.' == P3gx2 L 12. a=4 0 . 1z uslova neopterecenosti zida u horizontalnom pravcu (Px ::: ?. +P2 [ (--+-h])2RL+. . I.1. dobijase traiena visina nasipanja .-Lcosa =139.+P1gh1)IL=240.6.11 ::: R = 1m. A Slika P. i vertikalna haL hI h1 P =-Pv-+(-Pv +P1g-Z )-. smcx.R-rcL ~ a+(-p. L=jm.1) i (1. Pz = p] ( .2kN. /1 3 =lm. Ukupna sUa pritiska koja deluje na zid A-A je PA :::"Ii Px + Pz / 2 2 ::: 317. k g I rn 3 . Pm =5JrJ'a_ REj"ENJE: a) Primenom izraza (1. koje iznose: R h2 P" ::: PmhL + (Pm + P1gZ)RL + (Pm + Plghl+ PzgT)h2L + h3 .8kN. pa ce rezultujuca sila pritiska biti: ?:::~ P. PI::: {\.1) i (1..7kN.3) dobivaju se horizontalna hI .r • v ~ ·5· noo "7VV gl h=1m. koHlea je tad a rezultujuca vertilealna sila pritiska_ Dati podaci su.leFIZ 1. .6. ~g '~cx. b) Kada se sa spoljasnje strane zida A-B naspe tecnost gustine P3 do visine x tada 2 je horizontalna komponenta sile pritiska P.PI' + P1g2)h1 L+(-p" +P1gh l + P2g-Z)h2L == 206.6-3 Slika P. h? Px ::: .p"hoL+ (.-Lcoscx. PI' P1 1 2 .. h 2 =2fll.R +-4 R n)Lg+(P m + Plghl + P2gh2 + P3g-2 )-. 3 Pm 1 2 . b) do koje visine treba nasuti sa spoljasnje strane zidaA-B tecnost gustine P3 da bi zid u horizontalnom pravcu bio neopterecen.6-4. P3 ::: 1000 kg 1m. +(Pm + P]gh1 + P2gh2 + P3gT)h-jL = 278kN .6_3) odreduju se horizontalna i vertikalna komponenta sHe pritisica.6. Odrediti: a) re:zultu- jucu silu pritiska koja opterecuje zid A-B. h3 h3 . Zid A -B sirine L po visini kvase tri tecnosti..8kN 2 P2g P2 komponenta sHe pritiska. + Pz = 3 U.

4kN. dobija se rezultujuca vertikalna sila pritiska P. RESENJE....6~5. sirine B=4m. 3 ..Horizontalne sile pritiska koje deluju na zid..6 ..sj. Konacno.. '''b' ...6-S Problem 1. su: 1 2 PX1 ==2"P1gBh1 =62.L. I1 h3 1 2 lJ Pz = P3l2" tgeL +(x-h3 ) tgeL +"4R n+(x-h1 -:-h2 -h3) Lg. 2 Lv'-" AV~L. 'V AY I h2 dok je ukupna horizontalna sila jednaka njihovom zbiru..1). Vertikalna sila pritiska (iIi sila potiska) koja deluje sa spoljasnje strane zida A-B.. Odrediti: a) Natpritisak koji treba da deluje iznad tecnosti gustine P3 da bi rezultujuca horizontalna sila pritiska na zid A-A bila jednaka nuli.18kN. .6~6.6-6 pravcu do kojih tecnosti kvase zid... dok ga sa druge strane kvasi 3 tecnost gustine P3 == 800kg / m ... . Parabolicki zid definisan jednaCinom y = x .... ... kvase ~=xn~~j.. hi Problem Jl.n~ J-Il .... 1 2 x P y2 \ Iz jednaCine parabole y = x 2 .La. H=O. i b) Kolika je tad a rezultujuca vertikalna sila pritiska koja opterecuje ovaj pregradni zid? Dati podaci su: a=lm...Pz == 6819N. A .6. odreduju se granicne !coordinate u horizontainoll C=-~ll~ Slika P..6. i iznosi: Px == Px + Px = 14S.. koja je usmerena vertikalno na gore...l. • ." == Pz' .. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu pritiska tecnosti koje deluju na zid...1. '~2 -~~ ~. VVVJ. a one iznosel1 == Jh1 +h2 i 1 2 =. prema (1..3) iznosi: .Jh'.~ _Q(l(l1rlT/.....1. 0'-"' O1.. Sa jedne strane zid kvase tecnosti gustina P1 == 1000kg/m i P? == 1200 kg / m 3 . h=2m.. .78kN. U zidu A-A.. sirine 1=4m. h -1m 1-'2 .l LA.. '''1navisin"1T1a h -2m.." -lnn01ra/1TI"... PX2 = (P1g h1+ P2gT)h 2 B = 82.. H h a) b) Slika P.L '" V''JV ... nalaze se dye cilindricne povrsi polu3 precnika R=lm..Sile pritiska na krive povrSi 59 x == ~2Px/(P3gL) = 4347mm.Sm... 0::.1. 3. prema izrazu (1.

60

Sile pritiska na krive povrsi

Za odredivanje vertikalnih komponenata sila pritiska posmatraju se dikrencijalno mali elementi povrsina dA] idA 2 koji su okvaseni tecnqstima gustina PI i P2 na kojima vladaju hidrostaticki natpritisci: PI ::= Plg(h l + 112 - y) i P2::= P]ghl + P2g(h 2 - y). Primenom izraza (1.6.1) sile pritiska na krive povrsi su dP; = PidAi (v. sl.P.1.6-6), pri cemu indeks i ima vrednost 1 iii 2. Konacno, vertikalne komponente sile pritiska su:

~'I ==:J:~PIBdX==: Pl{Ch +h2)(lI- 12)-jU:- li)]B=25,03kN,
j

~'2 t P2 Bdx
::=

== [(PIghj

+ P2gh2)12 - P2g Ii ]B ::= 88,94kN,
::=

odnosno ukupna vertikalna sila pritiska je Py

PYI + ~'1 = 114kN.
2

PruD/enD 1.6-7. Zid definisan jednacinom y = ax 3 +bx +cx ima sirinu B=2m. Izuad vade vlada konstantan natpritisak P m =O,2bar. Odrediti rezultujucu silu pritiska koja deluje fla zid. Dati su podaci: l=lm, L=l,Sm, 0=1, b=2, c=3, 3 p= lOOOkg/ m .
2 RESENJE' UvodeCi visine: H::= a[3 +b1 +cl, i
3
'J

h==aL +bL-+cL-H, kaje se odreduju iz jednacine zida, i koristeCi postupak dat u primeru 1.6-6, dobivaju se komponente sile pritiska:

Px Py
SlikaP.1.6-7

=Pm(h+H)B+1pgH 2 B,

= Pm BL + pg[H - (4 13 +3[ 2 +2 /) Bl,
b

. a

c]

na osnovu kojih je rezultujuca sila pritiska

H

x

ProDlem 1.6-8. Na kanalu se nalazi homo gena obrtna pregrada .. brana, mase m=5t, sirine 1=10m, koja sluZi za regulisanje nivoa vode u kanalu. U poloZaju prikazanomna sl.P.1.6-8, u kanalu je maksimalna visina vode. U ovom polozaju pregradni zid ima oblik opisan jednaCinorn x = ky2. Pregradu drie u ravnoteii dva identicna, paralelno spojena, hidrocilindra. Odrediti: a) Horizontalnu i verfikalnu sHu pritiska koja opterecuje pregradu .

Stika P.1.6-8

Sile pritiska na krive povr,~i

61

b) Obrini moment u odnosu na horizontalnu obrtnu OSll x, a koji potice od dejstva . sile pritiska tecnosti. c) Polozaj dejstva vertikalne sile pritiska u odnosu na vertikalnu osuOy. d) Pritisak (PI) u radnom prostoru hidrocilindra koji branu drZi u ravnotezi, pri tome je vrednost protivpritiska P2 ==2bar. Silu trenja zane mariti. Dati podaci su: h=2m, H=4,2m, d=80mm, D=150mm, k=O,2.
RESENJE1 2 k

Py ="3 pglh' b) Obrtni moment vertikalne sile pritiska je
0

a)

P< =="2 pglh = 196,2kN; My ==
Xh

=52,32kN.

I xpg(h - y)ldx
0

==

1 10k 2 pglh 5 ,

tako da ukupni obrtni moment sila pritiska iznosi: h 1 3 22· Mp=Px.-:;+MY=30Pglh (5+3k 11 )=143,357kNm. c)
Xc

= My / Py =lokh =O,24rn
2

3

2

D2 d)
PI = Pz
D" -d
0

2

+.

n(D~

?

-d )Hcosa

2

kh 2 (kip +-2- mg ) = 19,12bar,

a 1.6.2. Sila potiska

= arctg[kl1 2 / (H -h)] = 19,98°.

Ako neko telo pliva u tecnosti gustine p tad a se vertikalna sila pritiska moze primenom izraza 1.6.3 odrediti u obliku:

P = pVg

(1.6.7)

pri cemu je V-zapremina potoplienog dela tela ako tela pliva na tecnosti (s1. 1.6.2.1a); Iii p zapreml;za tela, aka je tela zaronjeno u tecnosti (sI.1.6.2.1b). Sila pritiska (1.6.7) koja It vertikablOm praVClt delttje na telo, naziva se sila potiJi<a, iliArhimedova slla potiska. Ova slla ne zavisi od polia pritiska koje dada oko tell4 tj. ne zavisi od dubine na kojoj se tela nalazi. Na telo teiine G koje se nalazi u tecnosti deluje sila potiska P. Poredenjem ove dye sHe, zakljucuje se: da ako je G=P felo pliva I na tecnosti, iii u njoj 1ebdi; aka je G>P telo tone kroz tecnost; ili ako je G<P tela izranja iz tecnasti sve dok se ne postigne ravnoteza sila G=P. KoristeCi silu patiska citav niz problema znatno jednostavnije moze da se resi. Nairne, ako je kriva povrs (s1.1.6.2.2)

p

a)
Slil<a 1.6.2.1

b)

r-\7Q----.--..-z
."

\.

\J~

.,'

R

Slika 1.6.2.2

62

Sile pritiska na krive povrsi

okvasena sa tecnoscu gustine p, tada ,j'e moze ':zdvojiti karakterirtiCiza zapremina i nezavi,f/lo posmatratl l1.jena TllWloteza. Tom pnlikom izdvojena zupremina V ponaJa se lao da je telo te zapremlize zaronjeno It teCi-lOst. Tada na tela delujn: sila potiska

Po = pV g, normalna sila pritiska P na granicnu povrs A-A i sila reakcije veze N Prema tome, za izdvojenu zaprerninu vaz} ravnoteza sila:
IR=P/V+PVg!
Zbog uvodenja sile jJotiska, izlozeni postupak se moze nazvati metoda potiska.

R.

(1.6.8)

Pr.olllem il..6-9. Sud tdine G=lkN, oblika paralelopipeda stranica a=lm, b=2m i H=lm, pliva na vodi. Koliki (kvazistacionarni) Iad treba utrositi da bi se sud potopio?
l?Efhw7E: U pocetnoID stanju ravnoteze na sud deluje sila potiska Po = pgabho' pa se iz jednaCine ravnoteie sila Po = G do b~ia gaz suda ho = G! pgab. Kada na F(x), sud delui/;: promenljiva sila F(x) tad a sud v G tone. Pri tome, u proizvoljnom po.loZaju 5..1J.·_fr.;;fi~'.:"iM~,;-=-~x suda (v. sl.P.1.6-9b), na sud deluJe slla - =.t=- /""";{~~ po"':slra'~ "'~:t.';-;";,:'1?"'f'·):(Y; l.l ,,., ho I ;;%?,VA1".,.,;2',·'. v 0-l'i~JP:!;t:;2 P(x) = pV(x)g = pab(ho +x)g. ( P(x) Zataj proizvoljni polozaj vazi ravnotda !:I) sila P(x)=G+F(x), iz koje se dobija a) F(x)::: pgabx. Na kraju, na osnovu ove sile Slika P.1.6 ..9 dobija se rad potapanja: H-1'o I 2 W=0 F(x)dx ="2 pgab(H - ho) ::: 8835 J.
/i'/;%,."/' --

f

Pyo/PleJ'R 1.6~lO. Odrediti silu kOjOID treba delovati na konusno tela tezine G=400N da bi se ono potopilo. Dati su podaci:h]=200mm, h2 =300mm, h=lm,
d=500mm, PI = 800kg / m , P2 d
14----1 3
=:

900kg! m , P3 ::: lOOOkg / m . RESENJE: Qa, bi konusno telo potonulo potrebno je da sila F obezbedi polozaj tela prikazan na sl.P.1.6-10b. Tada je s geometrijske tacke gledista polozaj konusa odreden precnicima d] i. d 2 koji se nalaze it slicnosti trouglova d Cf2 d 1 · •• h Hc.:.(h +h2) H -hI' llznose:
1

3

.

3

a)

b)
Slilca P.1.6-10

dl

=~(H-hl), d2 =~[H-(hl+h2)1.

U tom nOVOID nivnotdnom polozaju na pojedine delove tela, a prema sl.P.1.6-10
2

deluju sledece sile potiska:
~ ::: PJV;g
=:

PJ U(d +ddJ+d] )hJg

11:

2

SiZe pritiska na krive povdi

63

P3 = P3V3g= P3 U(H -hI ·-h2 )g·

din

.

1z jednaCine ravnoteze sila za polozaj konusnog tela dat na sl.P.1.6-10b odreduje se sila kojom treba delovati da bi konusno tela potonulo, a ona iznosi: F", Pr +P2 + p., -G = 154,6N.
ProD/em 1.6-11. Cilindricni sud precnika Do napunjen je tecnoscu gustine p. Na tecnosti pliva plovak tezine G, koji se sastoji od dva cilindra precnika Did, i visina Hi h; i polusfere poluprecnika R. Kada na plovak deluje sila F plovak tone. Odrediti za koliko ce se klip spustiti nakon dejstva sile F. RESEN.!E: U pocetnom polozaju ravnoteie plovka (sl.P.1.6-11a) deluje sila potiska Po = pVog l;l kojoj je Vo potopljeni dec zapremine plovka, a pri tome vazi jednakost sila G = Po- Nakon ..... x F dejstva sile F plovak se spusti za tastojanje x (v. sl.P.1.6-11b). U tom novom ravnoteznom polo-h zaju na plovak deluje sila potiska:

P = P(Vo + f,V)g = Po + pg-4-(x+ y) Veza izmedu pomeranja x i y nalazi se iz jednacine zapreminskog bilansa xD 2n 14 = y(Dg - D2)1T./4,

D 2 7t

a)

b)

Slika p, 1.6-11

i glasi: y = xD2 1 (D; - D2). Kaleo za novo ravnoteZno stanje vaii jednakost sila F+G =P, to ce se iz ove jednacine dobiti pomeranje plovka: 4F D; _D2 x=-pgn D2 D2 .
o

PrOD/em 1.6-12. Sud S, tezine GI , ima povrsine poprecilih preseka unutra Au i spolja As' Sud je napunjen tecnoscu gustine Po, do visine H, il kojoj pliva cilindricni plovak povrsine preseka Ao i teiine Go' Sud S pliva u tecnosti gustine p. Kada se cilindricni plovak dodatno optereti tezinom G, odrediti za koliko se poveca nivo tecnosti u sudu i . H koliko sud utone u tecnost gustine p. RESENJE- Posle dodatnog opterecenja plovka sa teiinom G, nivo tecnosti u sudu se poveca za x = G/ PogAu' a sud S pri tome utone u tecnost gustine p za y = G/ pgAs .
p

I

\
\

As

G1

Slilm P.l.6.12

Problem 1l.6-13. Plovak konusno-cilindricno-sfemog oblika pliva na vodi. Nakon dejstva sile F plovak dodatno uroni u vodu, a pri tome ne potone. Odrediti za

64

Sile pritiska na krive povrsi

koliko se spustio plovak nakon dejstva sHe F. Poznate veliCine su: d, R, D, h, H, F, G, p. .
RESENJE- Nakon primene jednaCina ravnoteZe sila za

pocetni i krajnji polozaj mirovanja plovka, dobice se spustanje plovka:
x::=-- 312(-.---R --)+d -

H

D-d

I l

F +G

pgn

4 3

3

d h 4

2

3

p
_3

Slika P.1.6-13 Problem 1.6-14. Plovni objekat tezine G pliva na vodi. Dno plovnog objekta ima pravougaoni poprecni presek povrsine As' Na vrhu plovnog objekta nalazi se kruzni otvor precnika D i visine a. Da bi plovni objekat zaronio potrebno je povecati teZinu, a to se postiZe ubacivanjem vode u komo·ru K, koja ima povrsinu dna Au i visinu b. Pri punjenju komore vodom vazduh u komori menja stanje izotermski. Ako je natpritisak vazduha u komori na pocetku Pmo' odrediti koliki ce natpritisak vladati u komori kada plovni objekat zaroni.
D RESENJE- Kako je visina punjenja vodom

12(---R 3 _-)+d 3 pgn 3 4

G

4

d 2h

l J.

komoreK
1 D n G x=-( 4 H+--a--) Au "s 4 pg ,
2

to ce natpritisak u komori biti Pa x + Pmo b Pm= b-x As Treba napomenuti da je razmatrani problenl Stika P. i,6-14 sa krajnje pojednostavljenim modelom plovnog objekta, tj. podmornice. I pored toga opisani postupakzaronjavanja vaii i za realne modele podmornica. Pri izranjanju plovnogobjekta sila potiska treba da bude veca od sile tezine, sto se postize prainjenjem komore K.
Problem 1.6-l5. Predmet tezine G sastavljen je odcilindra precnika d i polusfere poluprecnika R. Predmet se jednim svojim delom nalazi u cilindricnom sudu precnika D, a drugim van suda u prostoru okolnogcatmosferskogpritiska Pa' U sudu, iznad tecnosti nalazi se stub vazduha visine apodnatpritiskom Pmo ' Kada na predmet deluje sila F tada predmet tone, a vatduh u cilindricnom sudu menja stanje adijabatski. Kolikom silom treba delovati napredmet da bi seon spustio za rastojanje x?
RESENJE' Pocetno stanje mirovanja predmeta moze da se, prema izlozenom u

Odeljku 1.6.2., razmatra uz pomoc sl.P.1.6-15b. Tada, na predmet tezine G deluje sila potiska Po = pVog i normalna sila pritiska PNo = Prnod2n / 4, i tada vaii jednacina ravl10tde sila:

Sile pritiska l1a krive povr§i

65

a)

b)

c)

Slika P.1.6·15 Po =: G+PNo . (1) Usled dejstva sile F, sistem ce zauzeti novi ravnoteini polozaj prikazan na s1. P.1.6-15c. Posle dejstva sile F, u odnosu na prvobitno ravnotezno stanje, nivo tecnosti u sudu ce se povecati za visinu y, a sto ce izazvati povecanje natpritiska na vrednost Pm' Primenom jednacina: zapreminskog bilansa adijabatske promene stanja
2 21t
IC

2 d rc 2 2 rc -4- x =(D -d )"4Y '

(Pa + Pmo )[(D -d )4'a] =: (Pa + Pm)[(D -d )4'(a- y)] , odreduju se visina porasta nivoa i novi natpritisak
d
2

2

21t

IC

Pm == (Pa + Pmo)(-y) - Pa • a2

a

1C

U razmatranom - novom ravnoteznom polozaju, prema Odeljku 1.6.2., na predmet deluju sila potiska P PN
d
2
=:

pVg =: pg[Vo + d
y.

4

1t

(x+y)], i normalna sila pritiska

=:

Pm -4-' pa tada vazl Jednacma ravnoteze sIla P =: F + G + PN , iz koje se uz
D2 d 21t
2)--'

1t

y.

y.

pomoe jednaCine (1) dobija sila
F==(Pm-Pmo+pgx
D -d
2

4

2r

Problem l.6-16. Gustinomer se sastoji ad sfere poluprecnika R i cilindricne cevcice poluprecnika r .. Pri baZdarenju gustinomer se prvo stavi u vodu, gustine Po' i tada ima pokazivanje 110 = 0, pri cemu je 110 brojpodeoka merrie skale (sl.P.1.6-16); a zatim se stavi u drugu baZdarnu tecnost, gustine P1' kada ima pokazivanje 111, Kada se gustinomer stavi u tecnost nepoznate gustine na skali se ocitava 11 podeoka. Kolika je merena gustina tecnosti?

Po

RESENJE' U toku baZdarenja i merenja sila potiska je:

Slika P.1.6-16

66

Sile pritiska na krive povrsi

Po == Po gVo == PI g(Vo + 171 LlV) == pg(Vo +11i1V)
gcle su Vo zapremina istisnute tecnosti kacla je gusti~omer u vodi i LlV zapremina koja odgovara jednom podeoku. Eliminisanjem iz prethodnih izraza zapremina Vo i L::.V dobija se merena gustina:

P POl fll +~( E.9.. -1)]. PI
==
/1 1

Problem 1.6-17. LeteCi balon mase In nalazi se na visini z gde je gustina vazduha r. U balonu nalazi se gas gustine Pg (p > Pg)' Kolika zapremina balona mora biti ispunjena gasom da bi se on nalazio u stanju ravnoteZe? RESENJE: Princip leta balona zasnivan je na ravnotezi sile teZine i sile potiska mg == (p- Pg )gV iz koje se dobija potrebna zapremina balona
V=inl(p-P g )·

Slika P.l.6-l7 ProDlem 1.6-1S. Konusni zatvarac je povezan pomocu krute poluge, obrtne oko tacke 0, sa pneumatskim cilindrom, a cilindar, pale, sa vazdusnim prostorom iznad ulja. Zatvarac je napravljen od materijala gustine natpritiska u sudu konusni zatvarae zaptivati. Masu poluge i klipa zanemariti. Dati su podaci: D=lOOmm, D]=100mm, a=200mm,
Pm
1,\

= 7800kg 1m3 • Do kog ce

b=150mm, H=O,5m, h=O,lm, P== 880kg/m . RESEN1E: Preenik zatvaraca na mestu zaptivanja je d=D/2. Sile koje opterecuju pOlUgll (v. sl.Pl.6-18b) su: teZina zaptivaca : 2 I D 1l '1 .. G ==P Vmg=Pm3-4- 2hg, Sla pntlsk a
m

3

a)

pneumo-cilindra PM == PmD;n I 4, sila potiska i normalna sHa pritiska koje deluju na zambljeni konus: 2 2 n Po == pVg== p(D +dD+d )12hg ,

b)

PN ==[Pm+pg(h+H) ]4'
1z momentne jednacine za taeku 0: PMb==(PN +G-·Po)a, dobija se:

d2n

SIiIca P,1.6-18

Pm

S;

pga 2 [ -+Hd 2 --:s(D 2 -2d+dD) == 11769Pa. 4G h 2 . 2 bD1 -ad npg

J'

.

Sile pritiska na krive povrsi PruDlem 1.6-19. U hidraulicnom-pneumatskom uredaju nalazi se klip koji sluzi za pokretanje ventila, i opruga krutosti c=lON/cm koja ima staticku deformaciju a=20mm. Odrediti: a) natpritisak Pmo' koji ddi ventil u polotajl1 prikazanom na slici P.1.6-19, i b) natpritisak vazduha neposredno pre otvaranja ventila. Nivo ulja u uredajl1 je konstantan. Sile viskoznog trenja na pokretnim povrsinama klipa i ventila zanemariti. Dati podaci su: H=O,lm, h=20mm, b=5mm, D j =40mm,
D=30mm, d=lOmm, d j =5mm, G=lON, p= 900kg/m .
3

67

RESEN.fE

Slika P.1.6-19 a) P rno == TC(D/-d 2 )
b) Pm=
n(Di -d ) \
24 2

{G+ca+pg~[ (d 2 -dJz)H -1CD2 +Dd -2d 2 ) J} =2S470Pa,

iG+c(a+b)+pg%[(d2-dt)(H-b)-fCD2+dD-2dzll=29712Pa.

PmD/em 1.6-20. ZatvaraCi ohlib konusa i polusfere nalaze se na poluzi,. koja je obrtna oko tacke O. ZatvaraCi su napravljeni od celika gustine Pm == 7800kg / m3 • Odrediti posle kog natpritiska Pm zatvaraci nece zaptivati. Masu po luge zanemariti. Dati su podaci: d=SOrrun, R=SOmm, D=2d,
h=SOmm, H=O,Sm, c=R/3, Ro=3/2R, H o=1,2m, a=300mm, b=lOOmm, P v =500Pa,

P == lOOOkg / m3 .
RESEN.fE
1 Pm ;::: R2'TC

Slika P.1.6-20
2 2 d 'TC D nh 'TC 2 . 2 1 (-P v + pgHo )-4-+ Pmg-6-- pg i2(D +dD+d )h

{ar bl

J+

2 3 2 3 2 } +"3 pgR 'TC- Pmg("3 R +Roc)'TC - pgH== 5249 Pa.

PruD/em 1.6-21. Konusni zatvarac, koji je napravljen od materijala gustine 3 Pj = 7800kg / m , ima zadatak da propusti ulje u cevovod pri porastunatpritiska iznad ulja. Pokretanje zatvaraca bmogucava pnel1matski cilindar precnika Dj = 50mm. U pneumatskom cilindru nalazi se opruga krutosti c=lON/mm, koja je prethodno sabijena za vrednost a=lOmm. Posle kog natpritiska zatvarac l1ece zaptivati cevovod? Konusni zatvarac i pneumatski cilindar povezaru su krutom polugom, koja je obrtna oko tacke O. Trenje u pneumatskom cilil1dru zanemariti. Dati su podaci: D=lOOrrun, d=SOmm, hj =120mm, 1i=60mm, H=O,Sm, L=O,2m,

\
\

I=O,3m, p == 900kg / m3 •

68

SiZe pritiska na krive povrsi RESENJE- Horizontalni konusni . zatvarac koji je jednim svojim delom u tecnosti gustine p. a dnigim u cevi pIecnika d,· moze da se izdvojeno posmatra (v. sl.P.1.6-21b), tada se prema 1.6.2. formira zapremina zarubljenog konusa na koju deluju sila potiska

D

~ifll··········-·-·-·a)
b)

Pz := pVg:= p~ (D 2 +dD+d 2 )hg;

i normalna sila pritiska PN := pgzcd2rc 14, Slika P.1.6-21 pri cemu je zc:= H +Pm 1 pg. Osim ovih sila pritiska na polugu deluju i sledece
sile: teZina konusnog zatvaraca G:= p,Fmg:= P;"g~21l hj' sila pritiska pl1eumatskog cilindra PM
".

2

:=

PmDj2rc 14, i sila u opruzi Fo := ca. Uvodenjem rastojanja:
Xc

polozaJ3 tezlsta zarublJenog konusa sile pritiska
flzc

y . y .

:= 4"

h D2+2dD+3d 2 D +dD+d-

2

1 , 1 polozaJa

v'

deJstva normalne

:= A~

I

c

=

j~Z , momentna jednaCina za tacku 0 glasi:
c

2

(PM - Fo)/ + Pzx c - G

4 - P" (L -I:!.zc) o.
:=

hI

.

Konacno, iz ove momentne jednaCine, dobija se traieni natpritisak:

Pm 2

4

(Djl-d L)n

2

2

hj . dl l . lFol+GT-PzXc+pg(HL-·16)J= 1,66bar.

r

Problem 1.6-22. U kosom pregradnom ziduizmedu dva rezervoara nalazi se zatvarac oblika polulopte. ledna pJegova stralla okyasella je tecnOsCll gustine PZ' a druga izlozena polju konstantl1og pritiska. Od:rediti pokazival1je h manometra, za slucaj da.sila istezanja veze A-A iZIlosi R j :=20kN. NaCi silu koja u tom sIucaju vezu A-A opterecuje na smicanje. Dati su podaci: hj=1,2m, lii=2,2m, R=0,4m, pv=8kPa, ((.=30°, Pj

= 900kg/m 3 ,

P2:= lOOOkg/m 3 , Pm =13600kg/m

3

.

b)

h
a)

Slika P.1.6-22

RESEN./E: Na OSIlOVU pokazivanja maIlometra, zakljucuje se da sa unutrasDje strane poklopca A-A vlada potpritisak, koji prema 1.1.5. iznosi PVG =Pmgh. Ovaj problem je n,!.jlakse reSiti primenom metode potiska, izlozene u Odeljku i.6.2.Prema ovoj metodi treba zapremil1u . poluiopte izdvojiti (v. sl.P.l.6-22b). Tada na izdvojel1u zapremil1u deluju:

Sile pritiska na krive povrsi

69

- sila potiska Po::: Pz Vog == 3" P2 gR n, . - nonnalna sila pritiska PN == (-P v + P1gh1 + P2gh2 )R n, - sila potpritiska Pv == PvoR2n , - i sila reakcije veze R== R; + Rs' Na vezu A -A deluje sila istezanja R; == PN + Pv - Po coscx, iz koje se dobija pokazi1 vanje manometra h::: 2 (R; + Po coscx- P )::: 134mm. N PmgR n Takode, na vezu A -A deluje i sila smicanja, koja izn08i Rs == Po sincx == 657 ,5N.
Problem 1.6-23. U rezervoaru se nalazi voda, a iznad nje vlada natpritisak Pm= 1,23bar. Na rezervoaru je montiran ventil 8igurnosti. Sediste ventila kruZnog oblika, poluprecnika r-=15mm, zatvara metalna kugla poluprecnika R=20mm. Sa gornje strane kugle nalazi se opruga krutosti c=lOON!cm, koja je staticki deformisana za rastojanje t1 x=lcm. Odrediti visinu vode u rezervoaru posle koje ce se ventil sigurnosti otvoriti. Gustina materijala od koga je kugla napravljena je Pm == 7800kg / m3 •
2

2

3

h

p
Slilca P.l.6-23

RESENJEh'2

pgr n

c~ +~Pmr_E.[3+(~)2J_Pm
-' P
6
I

pg

=2,035m, gdeje b=R-JR 2 -r 2 "

Problem 1.6-24. Konusni zatvarac u kosom zidu nagnutom pod uglom cx=4S0 u odnosu na horizontalu zaptiva otvor precnika d=lOOmm. Zatvarac se, s druge strane, naslanja na oprugu krutosti c=50N/cm, koja ima staticku deformaciju Xo =2cm. Odrediti posle kog natpritiska zatvarac nece zaptivati otvor. Dati podaci su: D==200mm, H=200mm, h=100mm, h1=lm,
h2 =2m,P1 =lOOOkglm
3 ,

Pz :::1200kglm3,

Pm ===7800kgl nz 3, pv=lkPa. RESENJE- Uvodenjem ~ila: D 2 nH d 2n G=Pmg12' R,= P1 U(H-h)g,
P2

nh = P212(D Z +dD+d 2 )g,

PN

===

(-Pv +P2ghZ)4--' Fe == CXo;

d 2n

.

dobija se:

Slika P.l.6-24

70

Sile pritiska na krive povrsi

1.6.3. Metoda Jr3VIII.oteze tec[U<[J)sti

U nekim slucajeyima, kada je kriva povrs slozenog oblika (v. sU.6.3a), rezultujuca sila pritiska na krivu povrs moze da se odredi primenom relativno jednostavnog postupka. Naime, ako tecnost gustine p kvasi krivu povrs A sa "unutrasnje" strane tada se uvodenjem jedne iii vise zamisljenih presecnih povrsi formira zapremina V ispunjena tecnoscu (s1.1. 6.3b) koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Av ' Cija ce se ravnoteza posmatrati (sl.1.6.3c). Uvedene presecne povrSl mogu biti proizvoljnog r__ _-'.-_:/ oblika. Medutim, kako je na ovim povrSlma, prema datom polju A ,p i· ./ pritiska, potrebno nati sile pritiska '\Si to je najpogodnije da su one oblika i'b \ ravnih. povrsi, jer se na takvim povrsima primenom izraza (1.5.6) sile pritiska jednostavno odreduju. b) a) Pri izdvajanju zapremine V (sl. Slika 1.6.3. 1.6.3t) na presecnoj povrsi (iIi presecnim povrsinama) uvode se dye normame sil" pritiska P (ili odgovarajuCi N braj parova sila pritiska) istog intenziteta ali suprotnog smera. Koriscenjem ovih sila i Ojlerove jednaCine (1.1.1) dobija se sila pritiska koja deluje na krivu povrs:

·' 10 iJi
~.=._.

P=-tpdA =PN +fAv pdA::: P + tgradpdV:= P + pgdV:= P + pV g:= P +6 N N N N
Na osnovu sprovedene analize zakljucuje se d~ je sila pritiska na kriVll povEs P jednaka vektorskom zbiru sile tezine fluic1a G u izdvojenoj zaprenuni V i sile pritiska na presecenoj povrMni PN' S obzirom da je sila pritiska na krivu povrs u izlozenom postupku dobijena iz ravnoteze sila koje deluju na izdvojenu zaprerrJnu tecnosti ova metoda se maze nazvati llteioda rav.1tote:fe~ tec.nosti Pri koriscenju.ove metode veoma je vazan izbor presecnih ravnih povrSi. Nairne, njih treba birati tako cia je zaprerninu V sto jednostavnije oc1rediti, bez obzira na broj presecnih povrsi. Treba napornenuti c1a se, ponekad, problemi ovogtipa uspesno mogu resiti i primenom pravila za odredivanje sila pritiska za proizvoljni pravac, a o cemu je bilo govora u Odeljku 1.6.1. Ako se pri formiranju zapremine V uvede veCi broj ravnih povrsi Ai' i neka je njihov broj i=m, tada P prec1stavlja rezultujucu silu pritiska sa svih uvedenih N preseka, taka da se sila pritiska na laivoj povrsi moze oc1rediti kao:
til

t

P=G+PN=pVg+LPmcA;iij.
1'=1
t

(1.6.9)

Ukoliko se u fonniranoj zapremini V, sa istim brojem presecnih povrsi A;, nalazi veCi braj tecl10sti razliCitih gustina Pi V=1,2, ... ,n) tacJa se sila pritiska na krivu povrs (1.6.9) svodi na oblik:
. n m

P=G+ P = CLpFJ)g+ ; = 1 ' LfimcAJi; , N )=1

(1.6.10)

Sile pritiska na krive povrsi

71

u kome su zapremine ~. delovi zapremine V ispunjeni tecnostima gustina Pi' Problem 1.2-25. Izmedu vertikaJnog i kosog zida rezervoara nalazi se cilindricni poklopac, poluprecnika R i sirine I. ~=v,*====l Odrediti intenzitet sile pritiska koja opterecuje poklopac, ako je on oblika: a) poklopca A (isprekidana linija sa sl.P.1.6-25a), b) poklopca B (puna linija). a) b) c) Dati podaci su: H=2m, 1=2m, 3 Slika P.1.6-25 R=lm, ex.=45°, P = lOOOkg / m .
RESENJE- RastavljajuCi veze pokolopaca A i B po vertikalnoj i kosoj ravni, nagnutoj pod uglom ex., formiraju se dye zapremine: V; = (n / 2 +a)lR 2 12 i
V2 = (3n 12 -a)IR 2 12. Zapremina VI je zapremina tela, te se zato na nju maze

primeniti metoda potiska, Odeljak 1.6.2., primenom koje na potopljeno telo deluje sila potiska Po = pf;;g. Zapremina V2 je ispunjena tecnoscu, teZine G = pV2 g, i na nju se primenjuje metoda ravnoteZe tecnosti, Odeljak 1.6.3. Na ravnim povrSinama po kojimje izvrseno rastavljanje veze deluju dye normalne sile pritiska:
PN ]

= pg(H - ~)Rl

;

PN2

= pg(H + ~ sina)RI.

KoristeCi izraze za rezultujuce sile pritiska dobijaju se resenja: a) b)

PA Ps

= J(PNI + PN2 sina)2 +(Po - PN2 cosa)2 = 62810N , = J(PNI + PN2 sina)2 +(G+ PN2 cosa)2 = 94446N.

Problem 1.6-26. ReSiti primer 1.6-1. primenom metoda potiska i ravnoteze tecnosti. RESENJEa) Za poklopac A-A primenjuje se metoda potiska. Uvodenjem dye rayne presecne povrsine, na kojima deluju normalne sile pritiska

p,,.
a)
b)

PNl=[Pm+pg(h-~)JRl;

PN2 =(Pm+pgh)RI,
VA
:=

formira se zapremina cilindricnog tela

i

Slika P.l.6-26

R 2nl, na kojn deluje sila potiska

Po == pVAg· Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopacA-A iznosi:

PA == ~ +(Po + PN2 )2 = 17,86kN. b) Pri rastavljanju veze B-B, formira se zapremina tecnosti VB G = pVBg, na koju deluju i dye normalne sile pritiska
PN3 . [ 4R = Pm + pg(h+3';)

\
I

= R 3 n,

teZine

J1

-zR n;

2

PN4

tako da ce sila pritiska na sferni poklopac biti:

=(Pm + pgh)-ZR 2n; PE =JP~3 + (G-· PN4 )2 = 2504N.

1

72

Sile pritiska na krive povrsi JProiJlem 1.6-27 •. Rditi primer 1.5-17. primenom metoda ravnotde tecnosti i

potiska.
RES.6NJE: Zbog jednostavnijeg pisanja

uvode se zapremine piramide
a)
b)

Vp =t(2a)2 H,VI =Vp

'

V2 =V3 =Vp 12.

Slika P.1.6-27 IZQvajanjem zapremine piramide sa strane tecnosti gustine PI dobija se iapremina VI (v. sl.P.1.6-27b) na koju deluju silekoje se odredjuju primenom metode ravnoteze 'tecnosti, i glase:

P.<I

==[-Pv+Plg(l+a)j(2a)2, PYI =PIVIg·

Izdvajanjem zapremine pir<).mide sa strail(~ okvasenih povrsi tecnostima gustina P2 i P3' dobivaju se zapremine V2 i V3 (sl.P.1.6-27a), na koje prema metodi potiska deluju sile: 2 P.<2 =[Pmgh -'P2gi-P3g(a+b)]2a , PY2 == P2 V2g,

L~<3 ==[Pmgh - (P3gi+ b)] 2a 2,

PV3

== P}"3g·

Dakle, ukupna horizontalna sila pritiska je Px == Px2 + P.d - P."l. = 440,74kN , dole je ukupna vertikalna si1a pritiska
. P,

= PYI -

PV2

-

PV3

=[PI -

~ (P2 + i?3) ] Vpg = O.
== 440,74kN.
.

Prema tome, ukupna sila pritisica je !'=

Problem 1.6-28. Rezervoar oblika zarubljenog konusa, .nalazi se na kosom zidu

.

Jp} + P.}.

nagnutom pod uglom ex,=45° prema horizontali., Pritisak u rezervoaru meri se zivinim manometrom, cije je pokazivanje a=300mm. Odrediti sHe. koje opterecuju zavrtnjeve A-A na istezanje i smicanje. Tezinu rezervoara' zanemariti. Dati su 3 . po daCl: d=O,5m, D=lm, h=lm, b=O;5m, P = lOOOkg 1 ro-', Pm = 13600kg/ ill . Napomena: Zadatak resiti projektovanjem hive povrsi u proizvoljnom pravcu i metodom ravnoteze tecnosti.
?

a)

b)

c)

Stika P.1.6-28 1?ESENJE- Postavljanjem jednaCine hidrostaticke ravnoteZe za manometat dobija se natpritisak u tacki M koji iznosi: Pm == Pmga:'" pgb. Zadatak ce se resavati

Site pritiska na krive povrSi

73

projektovanjem krive povrSi zarubljenog konusa u pravcima: i- istezanja i ssmicanja. U ovim pravcima komponente rezultujuce sile po jedinici mase koje deluju na fluidne delice (vo sI.Po1.6-28d) su: F; = gcosex. i Fs = g since Zapremine koje su merodavne za odredivanje sila pritiska, prema Odeljku 1.6.1. prikazane su srafurama na sl.P.1.6-28b i c. Medutim, odbacivanjem dvostruko srafiranih delova, jer se sile pritiska na njima uravnotezavaju, dobivaju se nove merodavne Vs' Dakle, prema izrazu (1.6.6) definisu se sledece sile zapremine: V;', V/, pritiska:
Pi
I

2 2 f/'F d I d n = P i i =... = Prn-4-' P; = pV;F; = ti2(D 2 +dD+d 2 )h---h lJgcosex., 4
1[
II ,

1[

p,. = pVsF;. == P~ (D 2 +dD+d 2 )hgsinex..
Prema tome, traZene sile istezanja i smicanja veze A -A su: Ri == P;'- P;"= 5079,7N, Rs = Ps =3178N. Ovaj primer, takode, veoma lako, moze da se resi metodom ravnotde tecnosti datom u Odeljku 1.6.3. Prema ovoj metodi, potrebno je posmatrati ravnoteZu tecnosti koja se nalazi u zarubljenom konusu. Tada se definisu sila te:line tecnosti G=

P;2 (D

2

+dD+d 2 )hg, i normalna sila pritiska PN := (Pm + pghcosex.) d:n koja

deluje na rastavljenu vezu A-A. Na osnovu ovih sila odreduju se reakcije veze: Ri := PN -Gcosex., Rs =Gsinex..
Problem 1.6-29. Sferno-konusni zatvarac obrtan oko horizontalne ose 0 zaptiva otvor u pregradnom zidu. Odrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac. Dati su podaci: R=500mm, r=300mm, h=lm, H=2m, ex.=45 0, Pm=2kPa, pv=2kPa,
p]

= lOOOkg / m3 ,

P2

= 800kg / m3 .

RESENJE: Zbog jednostavnijeg pisanja uvode se duzine a = ~ R2 - r2 i b=R-a. Da bi se problem resia izdvojice se zapremina zatvaraca (v. sl.P.1.6-29b) i analizirace se sile pritiska koje opterecuju H tu zapreminu. Sa strane tecnosti gustine p]' formira se zapremina leonusa, koju primenom metode ravnoteze tecnosti opteb) a) recuju sile Slika P.1.6-29
G:= p]V]g:= p] -3-ag , PNl
r n
2
:=

(Pm + p]gh)r n.

2

Sa strane tecnosti gustine P2 formira se zapremina zarubljene sfere, na koju se primenjuje metoda potiska. Prema tome na oyu zapreminu deluju sile:

J~vl)cosctl = 12643N .2bar.A=2RI. U pregradnom kosom.1. poluprecIuka R=O. G2 = P2Vjg· .6-30 2 b) c) d) Slika P.74 Sile pritiska na krive povrsi 2 PN2 =(-Pv+P2gH )r n.6-30a-d. h2 =lm.1 REJENJE' Pri rdavanju sva cedri postavljena problema. Radi kraceg zapisa ovih sila uvode se oznake za merodavne proracunske povdine i zaprernine 1 2 1 2 • R 2n 1 2 a=RI.PN3 ) Sin aj +[G3 +G2 . Giji je polozaj prikazan na sl.1. Vj=2Rnl. PI =800kg/m .V2=2R (n-cx)l. I b) P = \[(PHi PNl = Plghl A . treba koristiti metode ravnoteZe tecnosti i potiska.6-30. cx=45°. POI = PIVjg. Odrediti intenzitet rezultuju6e sile pritiska na cilindricni pregradni poklopac. P3 =lOOOkg/m . lllOgU tako da se resenja a) napisati kao: 2 P= {[CPN2-PN1)sincx] +[G2-POI+(PN2-PNI)COSCX] 2}1/2 =13.v3=-4-1.1.P ) eosex. Prublem 1.P.6-30. Tom prilikom na izdvojene cilindricnezapremine deluju povrsinske i zaprerninske sile. zidu nalazi se cilindricni poklopac. Pm=O. Dati podaci su: 3 3 3 h 1=2m. Cilindricni pregradni zid kvase sa jedne strane jedna tecnost.1. prikazane na sLP.P N2 .6-30. 2' 2)112 .POI +(PN3 +PNZ . N1 odnosno rezultuJ'uca sila pritiska P -= (p2 + p2)112 x y = 40l9N. PN2 = P2gh2 A . 4 3 Pz2 =P2V2g=P2(3R n-Vk)g.G = 4001N. koja se odreduje izrazom Vk -= (3r2+b 2 )nb 16. a sa druge strane jedna iii dye tecnosti raz!icitih gustina. iIi kosom i vertikalnom.PN1 )SillCX + PZ2 .1. Na OSllOVU ovih sila pritiska odreduju se komponente rezultujuce sile pritiska: Px -= (PN2 . = 377N.2kN. Slika P. Pz = (?'V2 .5m i sirine 1= 2m. P2 =900kg/m .V4='4Rcxl. gde je Vk -zapremina kalote.

N2 PN3 =(P2gh2 + P3g"2)a R .(PM-PN 2 )COsaft = 24731. {[ Pm . P == P2g( h-R . P02 = P2 VZg. PN3 == (Plgh l + P3g~ sina)a .PN3 ) cosaJ }112 '" 23806. = Plr~g.P03 + (PN22 . G3 = pFzg· 2 d) P == {rPNI . POI = Pl V3g .R A = F (2r I d) 2.Site pritiska na krive povrsi 75 PNI = PlghlA.PN22 ) smaJ2 + [G2 - 2 Pm =Plg(hl .SN PM = Pma. PNl == (Pm + p]g"2)a . if.6-31 1 \ I . P03 == P3 V3g· Problem 1.~ sina)a. G] = pJ/3g . Slilm P. Poznate veliCine su: h.PN3 + (PM -PN2 )sina]z +[Gl -P02 -P03 .PN21 + (PN3 .~)a . G2 = P2 V4g.1. R. PN22 ==[ Pm + pzg(h 2 + ~ sina) Ja.1.gustine PZ' U polozaju prikazanoID na sLP. REfENJE. F.6N c) P". PN2 POI = pzg(h2 . d.6-31. Odrediti silu koja OVOID prilikom deluje na zatvarac A-A. a poldopac A-A ce biti opterecen.631 zatvarac je neopterecen. na klip teiine G. PN21 =[ Pm + pzg(h 2 - ~) Ja . PN3 =:= (P2gh2 +P3g~ sina)a. . polje pritiska 11 tecnosti gustine Pz ce se promeniti. Usled dejstva sile F. r. G. G2 = P2 (V2 +V3 )g. Konusno-polusferni zatvarac A-Asa spoljne strane kvasi tecnost gustine PI a sa unutrasnje tecnost. G3 == P3 V2g· POI . R 2 2 sllla)a.

1 pravcima. Integraljenjem jednacine (1.7.7.-F. Osnovna jednaCina mirovanja fluida Ojlerova jednaCina (1. pri cemu su F". Nadjeno polje pritiska. ne moze ni govoriti jer u tom slucaju fluid struji.7. P®lje pdtiska i . Posle dobijanja konstante integracije C polje pritislca je potpuno odredeno.7.7. konstantu C je najlakse odrediti.@g milrmr21Irnja flhlllida. sa s1.1) napisane u vektorskom obliku: pF = grad p (1.fi. se moze iskoristiti za definisanje izobarskih povrsi.7.7. Fy i F z komponente sileo Kaleo je rezultujuca zapreminska sila konstantna to je po(ie sila koje c1eluje na fluid hornogeno. (1. Nairne. vazi i za relativno mirovanje fluida i ona u skalarnom obliku glasi: (1.76 1. RELA'fIVNO MIROVANJE 'fECNOS'fll PRI TRANSlLACUI 1.4) Iz (1.x-F. koje su u odnosu na horizontalu nagnute pod uglovima .7.7. a koriseeni fizicko-matematicki model strujanja je sasvim drugaCiji nego onaj koji vazi za mirovanje fluida. jednostavno. Ojlerove jednaCine (1.1.1xll jedIrnaciJllal rciaUvIDI.Y K-C Fx Fy (1. s1. Osrmo'lfIDI.1) dobija se polje apsolutnog pritiska p= p(Fxx+Fyy+Fzz)+C . iz . u principu. pri relativnom mirovanju izazvanom konstantnim ubrzanjem ii deluje inercijalna sila po jedinici mase -a.1).7. na koji deluje sila teiine po jedinici mase g. i ono je linea17lo promenljivo sa koordinatama x . izuzev u pravcu koji je normalan na sHu F (povrs p=const. vee promenljivo.2) sledi da je polje pritiska promenljivo n svim Slika 1. dobice se jednacine izobarskih povrSi: z=PF. y i z.7.1.4) sledi da su izobare ravne povr.7.1) Na fiuidni de lie. vezati bilo gde. Dakle.1.3) stavi p=K=const. tada se 0 relativnom mirovanju.< Ovaj koordinatni sistem moze se.7. . 1. nivo tecnosti u rezervoam iii neku drugu karakteristicnu izobarsku POVIS. ali u slucajevima kada se veze za: nivo slobodne povrsi. S druge strane.1).3) u kome se konstanta integracije C odreduje iz granicnog uslova poznavanja pritiska u nekoj tacki fluidnog prostora u usvojenom koordinatnom sistemu OXYz. izobarske povdi Ako se u rezervoaru (v. rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je: F =if + ( -5) = FJ + FyJ + F'J = const. ako· se u jednaCinu (1.1) nalazi fluid gustine p i aka se rezervoar kreee konstantnim translatornim ubrzanjem = tada fluid u odnasu na a a/ +ayJ +aJ rezervoar relativno miruje. Ukoliko ubrzanje a nije konstantno.

z). i s/obodna povr.oje deJluju lIll.Relativno mirovanje teenosti pri traJ7siaciji 77 a == arctg(p) .5) Kao sto je ovaj izraz za silu pritiska bilo moguce pojednostaviti za primenu u Odeljcima 1. to ce i ovde biti moguce. y.=PF. sila pritiska se odreduje prime nom jednog ad izraza P = JA pdA == p~zcA = PeA (' .6).=pV.2b) tad a se kompbnente sile pritiska odreduju kao lj=tpdA.verti!caIno rastojanje ad tezistaokvasene povrSl do nivoa slobodne povrsi tecnosti. i z.fAidA.4) za K = Pa' 1.y.y. i pravci njenog dejstva.6. (1. predstavljeno izrazom (1. a) U sIucaju kada je okJlasena ra/lna POJlr.2. SHe pritiisl!!:. (i=x.7. z Fx Prema tome.7~3). moguce je preCi sarno zato sto je polje pritiska p=p(x. (i=x.7.2. b) c) Slika 1. i 1. i P e .l. dobivajll projektova~em krive povrsi. i za slucaj relativnog mirovanja tecnosti pri translaciji.6) pn cemu su: z c . z): Prime nom . Sila pritiska koja deluje na bilo kakvu ravnu iii krivu povrS A maze se odrediti.z) (1. !coji glasi: (1. na nivo slobodne powsi.7. a 0 cemu ce biti vise reci kroz primenu u slucajevima ravnih i krivih povrsi. + p) + Pz2 odnosu na horizontalu odredeni uglovima (Xi . y. u koordinatnim pravcima.! (sl. odreduje se I rezultujuca sila pritiska P == ~ P.7.5. primenom opsteg izraza (1. Od obIika za silu pritiska (1. 7. Na osnovu komponenata P.! tecnosti je rtn'na pow§.1).7) gde se zapremine V.hidrostaticki pritisak u tezistu okvasene povrsi. b) U slucaju kada tecnost basi hivlt povrs (s1.ll! lraVlIllC i krive povdi.7. koji su u == arctg(p.7.5.7.1. / P). linearno promenljivo sa koordinatama x.P. para/e/na sa osta/im izobarskim povr.5) na oblik (1.!im~ a njena jednaCina se dobija iz (1..7.a I!!:.2a).7.

3. Medutim. ~ razloga jednostavnosti zapisa uvodi se komponenta .7.7. kriva povrs zatvara ravnom povrsi i na taj nacin se dobija zatvorena kontura koja ogranicava zapreminu V.9) u potpunosti definise silu pritiska koja deluje na krivu povrs (sl.1. integral u tom izrazu ponekad nije lako reSiti. ttproizvo(.7) moze se odrediti komponenta stle pritis!ca !coja dehije Ita hivlt povr. u cilju odredivanja sile pritiska. kao sto je prikazano na sl. u s-pravcu. kao Ps = pVsFs (1. prime nom izraza N (1. Sada se formirana zapremina V.9) Izraz (1.prtlVCt~ 1.7) sile pritiska je moguce odrediti za bilo kakav oblik krive povrsi: Ali.2) i veze izmedu povrilinskog i zapreminskog integrala.3) iii metodu potiska (Odeljak 1.3a. na nivo slobodne povrsi tesnosti.5). nije jednostavno odrediti. prolazi kroz teZista zapremina Vi (i=x. na pI. postupkom izlozenim u Odeljku 1. Medutim.7. u nekim slucajevima odredivanje merodavne zapremine Vi i nije tako lak posao. s).koju ispunjava tecnost.7.7.7.7. Naime. a kao drugo.. a) Metoda ravnote:fe tecnostt: Kada neku krivu povrs kvasi tecnost.1.3a).2). Zato se.f odredenom ortom normale S (v.2c). moze izdvojiti i II njoj posmatrati ravnoteZa tecnosti.6). koriscenjem izraza (1. jer kriva povrs maze bitiproizvoljnog oblika.7. Ravne povrsi se uvode zato §to se na takvoj povrsi najlakse odreduje sila P .7.6. za takav proizvoljan oblik tesko je naCi polje pritiska na povrsi.6. s). Tom prilikom. dok je komponenta rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F~ = F cos(F. Z.7.ilOm.2.7. y. sl. dobija se sila pritiska P"" - f pdA f piii + P I grad pdV + P JpFdV + P A = N A = V N = N V ( 1. U tim slucajevima moguce je primeniti ili metodu ravnoteZe tecnosti (Odeljak 1. a) b) Slika 1.7.1.78 Relativl10 mirovanje tecnosti pri translaciji izraza (1.zapremina dobijena projektovanjem krive povdi.3. Odredivalllje sna ]!llJriUska teclllostii )lUll kri:wce JllovrlH meto«iama ravllllo1i:eze teCllll(])sti i poUska Ponekad sile pritiska na krive povrsi. koriscenjem Ojlerove jednaCine (1.7. Napadna linija sila p.8) gde je Vs .7. tada sila pritiska moze da se odredi primenom izraza (1.

fr:::: -pV(g -5). tada se postupak opisan u Odeljku 1. je F = g. 13=60°. H=lm.10) se svodi na izraz (1. P = lOOOkg/ m 3 • RESENJE Rezultujuea zapreminska sila po jedinici rnase.7). Ona je.5m/ S2 Odrediti sile pritiska koje optereeuju poklopce A.7. /=lm. Ova sila potiska definisanaje izrazom -PF =: -pr.1l' F F gde je G:::: pflg tezina tecnosti i F.Relativno mirovanje teci10sti pri translaciji 79 rezultujuce sile pritiska P :::: pVF. Za slucaj mirovanja fluida ii:::: 0.Sm.1. Pm=1480Pa.6.Problem 1. jednacina ravnoteie sila.3a u potpunosti moze ponoviti.P.n+PN=-R (1.7. Dati podaci su: d=SOOrnm. jednacina (1.1.1.n :::: 0. Prema tome.9) moze da se napise u sledecem 0 b liku P::::G+F.7-1a) kreee se translatorno konstantnim ubrzanjem a:::: 4. tj. D=lOOmm. sl.7. U koliko je lleka kriva povrs okvasena taka da se pri rastavljanju veze dobija zapremina Vkoja nije ispunjena tecnoscu (v.6.5. pa ce u usvojenom koordinatnom sistemu vezanom za F'~" F A Zc. Dakle. i F predstavlja opftu (Arhiinedo/Ju) stlu potiska za slucaj jednoliko ubrzallog .B P A B Slika P. i za slucaj mirovanja (5 =0) svodi se na silu potiska (1.1. koja deluje na bilo koji fluidni delle.9). a njen pravac napadne linije prolazi kroz teziste zapremine V. jednacilla (1. jed ina razlika biee u smeru sile P . b) hfetoda potiska. F. Sud cilindricnog oblika (sl.7.10) Ova jednaCina izraiava ravnoteiu sila koje deluju na izdvojenu fluidnu zaprerninu V Treba naglasiti da je rezultujuca sila pritiska P jedllaka sili reakcije veze R=. Na kraju treba napomenuti da napadna linija sila pritiska PF prolazi ktoz teiiste zapremille Vi ona je normalna na izobarske povrsi. koje deluju na izdvojenu zapreminu (sl.7-1 . takode.sila inercije.3b). koja je sada usmerena lea nivo~ slobodne povrsi tecnosti. a=45°. glasi: . normalna na izobare.7. b=O. B i C.1l =: -pV5 . koja se razlaze na komponente: P :::: G+ F.l. h=lOOmrn.:: -P. 7.7.3b). Tom prilikom.translatornog kretanja.

1).7. Prema tome.)z] +C.razom (1). .4).7. Ova jedn3cin3.-(g-dsina.)H]}-2 2 Slnl-' TC =1478N.Pa ) x_ -b AE b-Ji ={pm - x=O z=(H+d/2+h) AC =[Pm + p(g-asina. dobija se p = -p[acosa. ~A ..5a i b.asina.x+(g. ugao nagiba izmadu horizontale i izobarskih povrsi. Iz uslova poznavanja pritiska na nivon tecnosti u sudu.7. uodnosu na nivo tecnosti u sudu. iz jednaCine za polje pritiska (1). 1z ovog obIika jednaCine slobodne povrsi tecnosti dolazi se do veoma vaznog zakljuiSka: da je nivo slobodne povrsi tecnosti. to se sile pritiska na njima mogu odrediti primenom izraza (1.7).iznosi Fx y == arctg. Uvrstavanjem ovih komponeilti sile F u Ojlerovu jednaCinu (1.P.6). tada se nivoi slobodnih povrsi nalaze na rastojanjima Pm / pg iIi Pv / pg. maze da se napi~e u kracem obliku. Ovaj zadatak moze se resiti drugaCije . P = Pa + Pm)' dobija se konstanta illtegracije C = Pa + Pm' pa ce polje pritiska biti P. Za primenu ovih izraza potrebno je poznavati polozaj nivoa sIobodne povrSi tecnosti. Nairne. tj.)x=-I AA z=-Ji = {Pm + p[alcosa. Zato ce se. liZ pOlloe (1. Fz = -g+asina.80 Relativno mirovanje tea10sti pri Irans!acUi nivo tecnosti u sudu projekcije sile biti: Fx =-acosa. kada se ~uvrsti P = P a ' i glasi: Pm a cosa.p[acosa. kao prvo. Fy = 0.7. Pre nego se pre de na odredivanje sila pritiska.)(H +f+h) ] D.+(g-asina. koja su detaljno opisana u Odeljcima 1.9N. u koordillatnom pocetku (x=z=O. koji glasi: Pm Fx x (2) z == plFzl + IFil .x+(g-asina.)zl· (1) S obzirom da su povrsille poklopca A. . odredenog jednacinom (1).8). . odreduje se vertikalno rastojanje I I . Ova jednacina sledi iz polja pritiska. podignut za rastojanje zm == Pm / plFJ Ako bi usudu iznad nivoa teiSnosti vladao potpritisak P v' tada bi Divo slobodne povrsi tecnosti bio ispod nivoa tecnosti u sudu na rastojanju Zv == Pv / ~FJ U slucaju da je IFzl == g.' Drugo.== arctg acosa == 25 6°.1.n == 81. odrediti jednaCina slobodne povrsi tecnosti. sile pritiska su: 2 PA == (p.treba odrediti odgovarajuee geometrijske parametre. primenjene za teZiste poklopca B.P" = Pm ... Prvo..) g-a sma. ~ p(g -a sina. B i C rayne povrsi. Z= . koji se odreduje iz jednacine (2). dok se 8ila P moze odrediti prim~nom izraza B (1. Fz g-asma. sile pritiska: P i Pc mogu se A odrediti primenom izraza (1.7. u kojima su natpritisci u teiistima povrsina odredeni if. d p[abcosa. PE == (p.)H]} d 4TC == 2217N.

a sin ()(. Iznad benzina vlada atmosferski pritisak. Problem 1.y)]. Pm . Autocisterna se krece konstantnom brzinom v==70km!h u krivini ciji je nagib definisan uglom cx=2°. Pro- P = [Pm + p(g. U autocisterni koja ima povrsinu poprecnog preseka oblika elipse: nitlazise benZin. h=O. zato sto su sile pritiska ucrtane na sl.6) dobija se sila pritiska na dno suda F == g . Z = pVc I~ I= P-4-(zm +H +2+ h)(g-asmcx) =81. Radijus krivip.ii. koji iznosi acoscx . na osnovu kojeg se.:~ F 1478N U prethodnim izrazima za sile pritiska koriscene Su apsolutne vrednosti za komponente rezultujuce zapreminslee sile. b) silu pritiska koja opterecuje dno autocisterne.lm.Relativl10 mirovanje te.7-2. a) ugao u odnosu na horizontalu pod kojimje nagnut benzin.1. Na kraju.P. D2rr. a ona iznosi B Zc = p(g-asinti) . p= 1000kg/m . Nivo slobodne povrsi tecnosti prikazan nasl.1. dole se sa izrazom (1. krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a == Sml S2.8) odreduje sila = pVBIFBI = P llcl sI= 4~.) H]BL == 16220N.Cnosti pri translaciji 81 acoscx b H' g-asincx + . ~ = arctg(----·-:--) == 30 60 • Pnmenom izraza g-aSl11cx ' (1.P.7-3. potrebno je odrediti komponentu rezultujuce zapreminslee sile po jedinici mase u pravcu dejstva sHe P .7-1 suprotnog smera od pozitivno orijentisanih OSa x i z.7) odreduju se sile pritislea PA Pc = PV:4 IFxl= P-4-(l+b+ t~)aCoscx=2217N. i prime nom jednacine (1. p =7S0kgl m 3 • .4) dobija se ugao pod kojim je nagnuta tecnost u odnosu na horizontalu. Odrediti ugao u odnosu na horizontalu pod kojim je nagnuta tecnost pri translaciji. b=1.e je R=600m. Odrediti. Konacno.7. kao i silu koja opterecuje dno suda. H=lm. odreduje rastojanje 11c =Zc [cos ~ + sin ~tg(~ . Dati su podaci: a=lm.7. cx=30°. Prizmaticni sud sirine B=lm. RESENJE: Rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je jektovanjem ove sile na horizontalni i na vertikalni pravac.7-3 odnosi se na stanje mirovanja na horizontalnom delu puta. kao trece.7. d2rr.2m.9N PH . primenom izraza (1. IFBI =gcos~+asin(~-cx) = IFxlsin~+IFzlcos~. Dati su podaci: 3 L=2m. Pm = 800Pa.7. Problem 1. d . napunjen do visine h.

tako da voda moze da pretice iz komore u leomom.b 2h(Pm + Pv ) 1 pd cemu je b == (P m+ Pv ) / pg. a) Iz jednacine tipa (1.:::ina." . +b J Pv +(Pa + Pm) h'..a ima komponente Fx == ~c()scx. Rezervoar se krece konstantnim translatornim . Iznad nivoa vade desne komore je vazduh pod natpritiskom Pm' a iznad nivoa leve komore vlada potpritisak Pv ' U pregra Ji P.. da je slohodna povrs normalna na poklopac AB . 1z uslova zadatka.7.6) dobija se sila pritiska na dna auto-cisterne P = pg(h + a)abn coscx. podeljen je pregradom P na dye jednake komore. 21 aJ Slika P. Odrediti ubrzanje tako da slobodna povrs bude upravna na poklopac suda AB. nalazi se procep..1. Vazduh u komorama menja stanje izotermski.. b) Primenom izraza (1..68°./em 1. == g. .7-5. stranica 21=4m.Fy = 0 i F. nska sila po jedinici mase F=:: g.. a ' % i '... napunjen jedvema tecnostima gustina PI =::800kg/m3 i P2 =lOOOkgim 3 . i krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a pod uglom cx. I. 1 RESENJE..azi otvor.. koje se nemesaju. pri dnu. ).. Rezervoar R. Poznate veliCine su: h. S obzirom da je radijus krivine mnogo veti od poprecnih dimenzija autocisterne. Pro/.=45° prema horizontali. Slika P.. Problem 1.1. to ce se smatrati da je an = const .82 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji RESENJE: Kako se autocisterna nalazi u krivini to ce na fluidne delice delovati inercijalna sila po jedinici mase an = v 2 / R. Odrediti ubrzanje a. sirine L.:. a x o A B potom odrediti sHu pritiska koja ~ ga opt~recuje..7-3 Nadena resenja vaze i za vagon-cisterne koje imaju poprecni presek ablika elipse.4) sledi cosa B= arctg 2 3. tako da pritisci u vazdusnim prostorima obe komore h budu isti. .horizontalnim R ubrzanjem a. gRlv -sincx. LP a gI ..( g b) -a.Traieno ubrzanje je p H a=TI" . na kome se na rastojanju 112 na). = 30492N.7-4. . H. L. Sud oblika kocke.7-5 RESENJE: Rezultujuca zapremi-.7. .

' IE a) " - ~ <10_---3- VIe x b) :}>::..trallsJatornim ubrzanjem a::: 2ml S2. Pozllate veliCine su: h. PA2 ::: {P2 [/acosa+(g -asina)(h +d)].::.7-5. odreduju se sile pritiska: (p_ p )(1)::: a :::[p . _~·:>//'li11---~- ~i'~ 1 ~-p. I. ' b ". .PI)(g-asina)(h +d +b)}2bB .- PAl~A ' .76b. Odrediti sile pfitiska koje opterecuju poklopce A-A i B-B kada poyrs razdvajanja tecnosti prolazi kroz tacku D..3) ima oblik: p(i) ::: Pigx I tga+Ci .. krece se konstantnim translatornirn ubrzanjem a koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. KoristeCi sHean postupak resavanja kao u primeru 1... ...1.konstante integracije CI ::: p a i C2 = Pa + (PI . PI' P2' +z v -I h d -_-___p~~~-~~~~~~~~~A "~F. (p_ P /2) gl+p g(X_l)J_l... dobivaju se· . I 2 2 2 tga KoristeCi ova polja pritiska i izraze (1. vezanom za mali otvor. U usvojenom koordinatnom sistemu. a.. Zatvoreni ciJindrielli sud (s1. ::: Dakle./ D -"""-". Odrediti sile . gde i=l oznacava tecnost gustine PI' a i=2 tecnost gustine P2' Koristeci uslove za pritisak u koordinatnom pocetku (x=O. 2 ProD/em 1....Relativno mirovanje teenosti pri transIaciji 83 (Fz ::: 0) dobija se a::: g / sina..(P2 -.. sirine B.7-7. jednaCina za apsolutni pritisak (1. a. P1. B. PAl::: PI[ alcosa+(g-aSilla)(h+f-b)]cd -b)B . p::: Pa) i na razdelnoj poyrsi tecnosti (x=II2.. Prema tome. p::: p a + PIgI12tga). ::: (p- Pa)~~oAI =0.P2 )g/ I 2tga. horizontalna komponenta sile je Fx = g / tga.7.-)(d+b)B .\ ~~ .3N . Polja pritisaka u posrnatranim tecnostima odredena su izrazima: P -. U sudu se nalaze dye tecnosti gustilla PI i P2' koje se ne mesaju.A oft-A Slika P.7.. P..L7-6 RESENJE: Analiza sila koje deluju na poklopceA-A i B-B prikazana jena s1. Sud se krece kOllstantllim horizontalllim .· PE .Problem 1. P2 ::: (p.6). d.7"7a) precnika D=200rnrn i visille H=300mm na poklopcu A ima pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=80mm od ose i u kojoj je voda napulljella do visille h=lOOmm.. d+b. dobijaju se izrazi za sile: PA = PAl +PA2 .-----. rezultujuca sila pritiska na poklopacAB je P AB P2 .7-6.. Prizmaticni sud. PI (g-asina)(h+.Pa)~~IA2::: (PI +P2) t:a /3 = 141.::. b.. I tga a .Lx..=-:::---- g -..

mogu biti odredene na razlicite nacine.P. tj. jer Se na tim . iz kojeg se (za P=P a ) dobija jednacina slobodne povrsi tecnosti z == . UvdtavajuCi komponente rezultujuce zapreminske sile Fx = -a. odredice se zapreminskom (opstom) metodom i metodom ravnoteZe tecnosti.7-7 RESENJE: SHe pritiska na poklopee A i E. pritiska i jednaCina slobodne povrsi tecnosti u koordinatnom sistemu vezanom za nivo slobodne povrsi i za osu simetrije suda. u jednacinu (1.7. u slucaju da on predstavlja donji deo sfere(v. Za primenu zapreminske metode. =-g. iz koga se dobija identican izraz za silu .84 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji pritiska koje deluju na poklopce A iE.1).1. n: 4 = 35. sl. Sila pritiska na poklopae A moze biti odredjena primenom izraza (1. u ovom slucaju.7-7b). i koristeCi u koordinatnom pocetku (x=z=O) gramem uslov P = Pa' dOblJa se polje pritiska P-Pa=-p(ax+gz). PA • Sila pritiska na poldopae B.7). To projektovcmje je prikazano na s1. Zato ce se odrediti polje. Fy ==0 i F.X a / g. potrebno je odrediti zapremine nastale projektovanjem hive povrsi poklopca E na nivo slobodne p0\rrsi tecnosti u vertikalnom i horizontalnom praveu. z x a) b) G c) Slika P. pre rna kojem ce kornponente sHe pritiska na poldopac B biti 11 4 D 3 D21[ l PBz == PVBz Fz = plZ3(T) rt+T(H+h+zo) Jg. Ovde treba napomenuti da je zaprernina polusfere VBx dobijenaposle odbaeivanja dvostruko srafiranih zapremina u horizontalnorn praveu. 2 / AA == pg(zo +h).1. izraza (1.z 0 =: aR / g koje definise polozaj usvojenog koordinatnog sistema u odnosu na pijezometarsku eevCieu.D. II PBx == pVBx Fx 14 D2 I I= P23(T) n:a .77b. P.7.6) i iznosi: .7.7).7.8N . z=-(zo+h) iIi primenom izraza (1. odnosno iz nje rastojanje .1. integraleCi je. . . ako poklopae Bpredstavlja donji dec sfere i ako predstavlja gornji dec sfere.

sila pritiska na poklopac B iznosi: . a) Odrediti sile istezanJa i smicanja zavrtanjske veze A-A. sila pritiska na poklopac B iznosi p.7-9 .=J(pVa)2+(PN -pVg)2 =107. na polusferu deluje normalna sila Pzv i sila potiska P =-pVF=-pV(g-a)=-pVgk+pVaf. oblika eliptickog cilindra.Relativno mirovanje te. Primenom ravnoteie tecnosti.73g b) Problem 1. norma In·l a e lillSU 1 a S1 !Pix pi. koji je napunjen vodom. Sud napunjen vodom krece se konsta- ntnim translatornim ubrzanjem a = 3.' +(g + a sina)h +j R[ acos(~ -a) + gSin~l}:= 1858.c71Osti pri translaciji 85 delovima sile pritiska uravnoteiavaju.7-7c) izdvaja se zapremina polusfere V na !coju se primenjuje metoda potiska.9N F. tj.7. F Prema tome.7. RE:SENJE' a) Slika P. Prema ovoj metodi. T/ ••• T V = 23 T TC.1. Ovaj sud. moze da se odredi.7).7-8 F.7-8.10). df··~ se 81·1e: tezme G=pv g . odnosno jednacina ravnoteie sila (1.9N. krece se konstantnim translatornim ubizanjem nagnutim pod uglom a u odnosu na horizontalu. primenom ravnoteze tecnosti. kao i P~. jednaCinom ravnoteie sila (1. Slika P. ~=45°.l. s1. ~pR3n[geos~-aSin(~-a)l = l02N. Pri tome tezinu polusfernog dna zanemariti. 2 P~ =J +(PN +G)2 =148. pritiska PN = P D41t (H +h +zo)g. Ova sila moze da 8e odredi i primenom ravnoteie tecnosti.) = 2. zatvara polusferno dno poluprecnika R=200mm. Rezervoar prizmaticno cilindricnog oblika.27m / S2 koje je postavljeno pod uglom a=30° U odnosu na horizontalu. uopstenom zaprerninskom metodom .izraz (1.1. izdvaja se zapremina 14(D)3 ~.9N . a = geos ~ / sin(~-cx.7. h=lm. Dakle. ali ovde taj izraz vise nema svrhe primenjivati. P.~ I sila P.7·9. U slucaju da poklopac B predstavlja gornji deo sfere (v. ProDlem 1. b) Koliko treba da bude ubrzanje a da bi sila smicanja zavrtnjeva A -A bila jednaka nuli? Dati podaci su: Pm := 2kPa.1lleTCIJe Fin = pya7 .7N . Fs := := pR 2 n { P. Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poldopac 15 je P~ = + = 148.11). Odrediti sHe pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A-A i ravni a.

3).• Sud napunjen tecnoscu gustine p. i d) polusfernim poklopcem C. Dati podaci su: h=200mm. i A -nagnutoill pod uglom ~ I I u odnosu na horizontaI I In. p PVg Odrediti sile istezanja i b) a) smicanja zavrtanjske Slika P. d=200mm. U kOSOill zidu snda. PB iIi Pc' koje su vee odredene n primeru 1.79N . gde su: PN = p[adcosex+(g +a sinex)(h +Rsin~)12RI sin~ . PH = p[-abcosex. Ako se na cilindricnom rezervoaru.12' VB .»)]Z + [pVB(gsin~.B = {[PH - Pc .()(.__ --__Fj~" : 'll)g a . PVB(gcos~ +a sin(13. d 3.a cos(~ _a»)]2f/Z ::: 1258N 2 c) d) PR. c) poluelipsoidnim poklopcem B.7-1..86 Relativno mirovanje teCnosti pri translacij'i poklopac B-B. Problem 1. Primenom opisanog postupka dobijaju se resenja: 2 ___ I. v:= (71:. sirine B.12 ' na Cijim ravnim presecnim povrsinama deluju normalne sile pritiska PA . c . Odrediti intenzitete sila pritiska koje deluju na nove poklopce.1. a = 3m/::P.~' :::'--~.7-11 . Problem 1.6N._ _ _ _ 71:_ d3 / D3 11: ___ a) b) PAl = {CPA + pVAacosex)2 +[PVA (g-asinex)1 PA2 f/2 := 2331N.1.=30°. 1=250mm.1-U. = {CPA -pvAacosex)2+[pVAcg-asinex)j2r/2 =2124N.12 sin~' f. ~=45°. ex.15N . p= lOOOkgim3 • RESENJE: PA := J(~v + pVacoscxi +CpV)2 (g+a sinal ::=: 156. R=lOOmm. b=lOOmm.7-10 VA . B i C zamene sa: a) polusfernim poklopcem AI. RESENJE: Pri resavanju zadatka treba koristiti metode ravnotde tecnosti i potiska (Odeljak 1.7-10.~ + sin~cos~)R2l . Tom priikom izdvajaju se zapremine: Stika P. kreee se kOl1stantl1im translatornim ubrzanjem nagnutim u odnosu na horizontalu pod uglom ex. ravni poklopci A.: .c == {[ Pc + pVc(g. b) polusfernim poklopcem A2.7. iz primera 1.a sin()(.)] + (pVcacosex)Z }:= 83.7-1.+(g+asinex)(h +Rsin~)12Rlsin~::: 89. nalazi se pravougaoni : "-----'<c-------'* otvor koji je zatvoren I I"""f----'-_ poklopcem dvostrukog polucilindricnog oblika.

Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a. (I=h). ~) p. koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a.. I.1.+~)]. a. c.Vo)[gsin~ . -T1 1 1 1 h 1 1 1 I I I I" . G. R.~ Slika P. inercije pVa i normalna sila pritiska PN2 == p[-acosa(l+Rcos~)+(g+asina)(h+Rsin~)l2RB. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a=2g . Pm) Pm' 1 2 Slika P. h.Relativno mirovanje tecnosti prj translaciji 87 veze A-A. B) p. B.1. nalazi se pravougaoni otvor.r cos~) +(g+asina)(h -rsin~)l2rB. == PN1 +PN2 . po kojoj na OVil zapreminu deluju dye komponente sile potiska pVog i pVoa.. Odrediti ugao a taka da rezultujuca sila pritiska koja deluje na cilindricni poklopac A-A. ~. Poznate velicine su: h. b. TeZinu poklopca zanemariti. Na zapreminu Vo == r 2 nB / 2 primenjuje se metoda potiska.7-12 RESENJE: Problem 1. Na oyu zapreminu tecnosti deluju sile: tdine pVg. RESENJE: TraZene sile istezanja i smicanja zavrtnjevaA-A su: . koji je zutvoren (po celoj Slflm suda) polucilindricnim poklopcem A -A. sirine B. R. i normalna sila pritiska PN1 == p[-acosa(l. koji je nagnut pod uglom ~. a. Pri ovakvom kretanju suda odrediti sile istezanja i smicanja zavrtanjske veze A-A.-.p(V -Vo)[gcos~+asin«x. I. koje su napunjene tecnostima gustina Pl i P2' U kosom delu pregradnog zida. sirine I. H.7-13 Pp P2' a.7-13. Poznate velicine su: a. Za vreme kretanja sud a tecnosti gustina PI i P2 ne kvase go rnj i poklopac suda. R. nalazi se pregrada B-C koja sud deli na dye komore. Problem 1. d. r. U sudu oblika kvadra. Na zapreminu tecnosti V == R 2 nB / 2 primenjuje se metoda ravnoteze tecnosti. h. projektovanjem navedenih sila u merodavnim pravcima dobijajll se: sila istezanja F. RESENJE: RastavljajuCi vezu A-A po ravnoj povrsi A-A formiraju se dye zapremine polusfernog oblika Vo i V.acos(a+ ~)l ' koje opterecuju zavrtanjsku vezu A-A. koje je nagnuto pod uglom a u odnosu nu horizontalu. -.7-12. i sila smicanja Fs == p(V . :::t=. bude jednaka nulL Poznate veliCine su: I.

= {Pm +P2[-acosa(c/2+d)+(g-asina)HJ}2RI.G sin~ .:= P N1 -PN2 +(PI-P2)[gcos~+asin(~-a)1±R2nl+GCOS~ . +Pl[acosa(bI2-d)+(g-asina)hl}2RI. 2 pri cemu su sile: PNl PN2 .88 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji F. Ps ~ (PI . = {Pm.p2)[gsin~ -acos(~-a)l ± R2nl.

1). pa ee rezultujuca zaprerninska sila po jedinici mase biti: .1.Ki:lko rezultl(juC-a zapreminska sda F n(je /Cons/aI/flIt? to polje pritislca (1. dobija se jednaCina izobarskih povrsi C .zo)' a njihove koordinate se odredjuju iz jednaCine (1.S.Yo. pa za takvo polje pritiska vazi sve onosto je vee receno za slucaj mirovanja. inercije prenosnog translatornog kretanja -5 i obrtanja yJ.1). (j/F. neka se rezervoar istovrerneno kreee translatorno konstantnirn ubrzanjern 5 == a)" +a) +aJ i neka seokreee oko vertikalne ose konstantnom ugaonorn brzinom ill.8. opisanog jednaCinom (1.K ro 2 ? 2· l 1 z=--l--+-2 (x-+y )-(a x+ayY)J r g+~ P . na fluidni delle (v. Pofije pdti51ka n b. za p=K=const. opisanog jednaCinorn (1.8. i za slucaj relativnog mirovanja pri translaciji. koja i za slucaj rotacije vazl.8.. Fz = -(g+a z ) • Njihovim uvrstavanjern u jednaCinu relativnog rnirovanja (1.7.3).4).. koji se nalazi na rastojadeluju zaprerninske site po nju odredenom radijus vektororn polozaja r == xi + jedinici mase: tdine g. dobija se polje apsolutnog pritiska P=P [ --:r(x +y )-(axx+ayy)-(g+az)zj+C ro2 2 2 l (1.:o1l»ar51ke povdi Razrnatraee se opsti slucaj relativnog mirovanja tecnosti u odnosu na rezervoar.2).8.2) vise n(je lineamoJ vee je nelinearno. Medutirn.7.1) Komponente ove sile su: Fx ==ro 2 x-ax' Fy =ro 2 y-a y . RELATIVNO MlROVANJE TECNOSTI FR! ROTACIJI IJtl. r (1.1..1.3) opste jednacine familije obrtnih paraboloida: z-zo == [(x-x o)2 -(y. Slika 1.3) i ona predstavljafomtlijl( obrfluh paraboloida. 1z polja pritiska (1.8.YO)2]q.8.. polje pritiska je linearno. Nairne.F == g-a+ro 2. Tada.89 1.8. sl.8. .2) u kome se konstanta integracije C odredjuje iz uslova poznavanja pritiska u nekoj taCld fluidnog prostora. aIm se posmatra polje pritiska na cilindricnim povrsima koje su opisane sa r=const. x (1. Temena obrtnih paraboloida Ide u tackama T(xo. imaju vrednosti: .

koji glase: a z:=--+-(x-+y). pri \ \ .8.8. ona je detaljno proueavana u Odeljku 1. tada se primenoID granicnog uslova 1"=0.8. ito: co 2r2 C-K co 2 r2 p= p(---gz)+C._ 'P-P a == p ( T . Ako se polamo . jednaCine polja pritiska (1. odnosno zbogpromen(iivDstirezultujuce zapreminske sile F. obrtni paraboloidi.8. Z : = .. Kada se ovaj rezervoar okreee konstantnom ugaonom brzinom co tecnost zauzima polozaj prikazan na s1. 1z jednaeine (1. lednacina (1.3) imaju jednostavnije oblike.6) 1z ove jednaCine.7) a) p b) c) Slika 1.gzY· (1.2a.2.8. ako je ree 0 relativnom mirovanju fluid a sarno pri rotaciji.8.8. interesantni za telmicku primenu. U nekim specijalnim slueajevima. koji tretiraju osnosimetriene probleme u odnosu na osu rotacije.90 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji Treba napomenuti da je do zakriv(ienja izobarshlz povrJi doJlo zbognehomogenog po(/a pritiska. za p:: P a' dobija se jednaCina slobodne povdi co 2r2 z:= 2"g" (1. koji je u stanju nrirovanja napunjen teenoscu gustine p do visine H. FO.8.. razmotdti za koliko se. dalje. R@tadja oko vertiblne ®se dHni!lJricl!lIog rezervoara l!lIall. ujedno.8. (1.7) zakljueuje se da je 'slobodna povrS tecnosti oblika obrtnog paraboloida.1.8.1. Medutim.2. i jednaCina bilo koje izobarske povdi kod koje je koordinatni sistem z-r vezan za teme obrtnog paiaboloida. Kada je ree 0 translaciji.7) ujedno ce biti i jednacina bilo kog obrtnog paraboloida (izobarske povrsi) kod koga je koordinatni sistem vezan u njegovom temenu.8. jednaCine (1. ali sada imaju temena na osi rotacije.cilindricni koordinatni sistem r-z vde za osu rotacije na nivou slobodne povdi teenosti.2) i izobarskih povrsi (1.8.5) odreduje konstanta integracije C:= p a' te se polje Az piitiska svodi na oblik CO 2r2 . (1. NajeesCi slueajevi.)'IJlI!lIjenog tecl!lIoscu P:=pl-2 (x 2 +/)-gzJ+ C ' Ico 2 l C-K co 2 ? 2 Posmatra se cilindricni rezervoar polupreenika R (sl. tada je := 0.5) 2 pg 2g Dobijena jednaeina je..8.1. p:= Pa' iz jednacine (1.2a) ..7.8.4) imaju najprostije moguce oblike. Ovde se postavlja pitanje kako se menja potje pritiska i kakav je izgled izobarskih povrsi? Odgovor na ova pitanje ce se naCi koriseenjem vee date analize iz Odeljka 1. takode. Interesantno je.+ . 1. relativnog mirovanja fluid a su iIi eista translacija iIi Cista rotacija.8.4) pg 2g Izobarske povrsi su.

R nh1 =2R n(h1 +h2) ~ h) =h2 =~ (1. sta je identican zakljucak sa omm koji daje hidrostaticki zakon raspodele pritiska u mirnom fluidu (1.10) sledi da je na cilindricnoj ravni zida pritisak Iinearno promenljiv sa dubinom tecnosti (v. najceSce. sl. Na dnu rezervoara kao ravm normainoj na osu rotacije hldrostaticki pdtisak je promenljiV (v. sto za posledicu ima da polje pritiska zavisi sarno od koordinate z.2c).8.8.).1.8.5).8) Dobijeno reSenje je interesantno jer kaZe da za koliko se podigne nivo tecnosti na zidu.- 1.9) daje zakon promene pritiska P-Pa=pg(h1+h2-Z)=pgz*. kao p.9) KoristeCijednacinu obrtnogparaboloida (b) zazid rezervoara 171 +/:12 =(j)2R2 12g i uvodeCi vertikalnu koordinatu z * = h) + h2 .8.1. (1.gz) . Kako se. Ovdese maze izvesti opsti zakljucak da se na svim cilindricnim pavrsima (r=eonst. Na dalje ce se razmatriti palje pritiska na nekim karakteristicnim vertikalnim i horizontalnirn pavrsima. Jedan deo hidrostatickog pritiska predstavlja konstantnu velicinu kaja se ima na osi rotacije P = pg(H -h1 ).3. .7. za toliko se na osi rotacije spusti nivo tecnosti. k~ja se meri od nivoa slobodne povrsi tecnosti po visini zida rezervoara.@.8.. jednacirta (1.10) Iz jednaCine (1. (1. na pro na zidu i dnu rezervoara. dak je drugi deo promenljiv Clan p(j) 2r 2 12. kaja deluje na bila kakvu ravnu iii krivu povrs. i on izrazava uticaj rotacije tecnosti. pri rotaciji tecnasti.4). i zapreminskog bilansa tecnosti pre i u toku rotacije sledi (j)2R2 2 1 2 (j)2R2 h1 +h2 =~. maze biti odredena primenom izraza (1. koordinata r je r=R=eonst. pritisak linearno menja sa visinom tecnasti. podigne nivo tecnosti (visina h2 ) i za koliko se spusH teme obrtnog paraboloida (visina h). sl. traze vertikalne sile pritiska.Pa = p((j)2R2 /2'. Koristeci jednacine slobodne povdi. pri rotaciji u cilindricnom sudu.3.z. SUe p1l"itJiska na 1l"2Vnle li kJrive povrsi Sila pritiska. Ako se posmatra zid rezervoara.8.8.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 91 rotaciji sud a.1.8. to ce avaj izraz biti napisan u jednostavnijem obliku R x z v b) c) Slika 1.2b).8. .. Ovaj pritisak se sastoji ad dva dela.

-.3b).r2rndr=-. presek D-D j) Poklopac c-c g) Slika P. ugaona brzina iznosi (0 =mc/30= 20.Pri obrtanju suda. B-B i C-C. p == lOOOkg / m 3 • • Vy c) presek D·D e) p. od tdista povrsine do ose rotacije. Odrediti sile pritiska koje deluju na poklopce: A-A. potrebno je poznavati zapreminu nastalu obrtanjem povrsine Aa oko vertikalne ose (sl. dok je za primenu izraza (1.11) u kome je VOl zapremina nas/ala projek/ovalljern krive pOVl". H=300mm. (1. Dati pedaci su: D=400mm. Fy =(02 y i Fz =::-g u jednaCinu . 1=500mm.1.8.8-1 RESENJE. na nivo slobodl1e povrSi tec'lzost/ (sl. U nekim slucajevima.1.1. Ako se sila pritiska trazi primenom izraza (1.11) potrebno raspolagati sa nivoom slobodne povrsi i sa svim onim sto ga odreduje. Cilindricni sud (sLP.7. Ova zapremina se odreduje kao 4 (02 fRoZ (0 21CR 1 2 V= zdA==. u kojoj se nalazi tecnost do visine h=200mm.92 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji (1.1.5) tada je potrebno raspolagati sa poljem pritiska opisanim izrazom (1.8. i ako predstavlja deo rayne povrsi.3c).8-1ct) na poklopcu A-A ima na rastojanju R=lOOmm ekscentricno postavljenu pijezometarsku cevCicu. radi lakSeg odredivanja zapremine VOl ili nekih njenih delova.8.8. b=50mm. sl.8. U takvim slucajevima nalazi se rastojanje re .3a). Sud se okrece konstantnim brojem obrta n=200o/min.8.2).94s.8. d= 100mm.S-1. ako poklopac C-C predstavlja deo cilindricne povrsi. Sf ProDlem 1. pa obrtanjem nastala zapremina iznosi Va = 2nrcAo' NajcesCi sastavni deo zapremine VOl koja definise silu pritiska jeste cilindricna zapremina ispod obrtnog paraboloida (v.liA.12) A 2g a ·4g 2 Iz dobijenog rezultata se zakljucuje da su zapremine ispod i iznad obrtnog paraboloida jednake i da imaju vrednost polovine zapremine odgovarajuceg cilindra.1.1• UvrstavajuCi projekcije zapreminske sHe: Fx =::ro 2 x. It vertikaillom proVelt.-=-R TIff.

P.8-1d) bice. tada je polie p.8. prema kome sledi: :J _ _ D lB-pVBrog-p 3(2) 3 rc+ D4 rc (l+h-a)+2 D4 rc D rc . sila pritiska odredena . f . i to za z = -(h .1. 2 Ako poldopac C-C predstavlja deo rayne povrSi (v.Relativno mirovanje' tec710sti pri rotacifi 93 (1. za ovaj sJucaj.5) raspored pritiska (1). razliCit slucaj od predhodnog karla je poklopac bic cleo cilindricne povrsi.7.11). i to na dva nacina.2) iii (1.P.5).11). 1 D 2 rc [2 2 1 J2 Zo g-1302.1. takode.1':. Kako je u t odnosu na osu rotacije poklopac A-A osnosimetrican to ce se podil1tegralne veliCine napisati u polamo-cilindricnim koordinatama.1. P. gde je VAro zaprernina prikazana srafurom na sl.8-1e) tada je poJama koordinata ovog poklopca rc = D 12 +b = const.7. Pry! l1aCin je primenom izraza (1.Pa == p[(x + i)co 12. (2) a iz koje se za uslov poznavanja koordinata na nivou slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevcici (x=R.8-Ib).6). Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati rastojanje Zo (vo sLP. za P = P a' dobija se jednaCina slobodne povrsi tecnosti. koje u potpu110sti definise polozaj koordinatnog sistema. sl.1.5.4rog == p[~(h-a) +2~zoJg . lcoje se odreduje iz jednacine (2) i iznosi ovom drugom metodom iznosi: Zo 2 =co 2 D2 18g. ova sila pritiska moze biti odfedel1a i primenom izraza (1.7. (1) 1z jednaCine (1). prema kojima je d rc [co D. sl. sto predstavlja. polje apsolutnog pritiska odredeno je jednaCinom p.P.4 = PV. dobija se sila pritiska D/2 CO2 co 2 D2 D 2 rc PA == 0 p[T r2 +g(h-a)]2rndr==p[ 16g: +g(h-a)]-4-=522. odredena primenom izraza (1.gz] +C Konstallta illtegracije C odreduje se iz uslova poznavanja pritiska (p =Pa) U koordinatnom pocetlru (x=y=z=O) .a). i element povrsine dA = 2rndr koji vazi sarno za osnosimetricne povrsi (v. koja glasi Z 2 2 = 2g (X + y co 2 2 2 ) . y=O) dobija rastojanje a == co 2 R2 12g.9N. 2 ld rc Pc = (p. sustinski. polje pritiska odredeno jednaCinom (1). te se za odredivanje sile pritiska mogu primeniti izrazi (1.1. .8.Prema tome.8-1c). Kada poklopac C-C predstavlja dec cilindricne povrsi (v.8N. Sila pritiska koja deluje na poklopac B-B (sLP.. Dakle.7.2N .1.Pa )z=-Ch-a+!1) -4-= P T(T+ b ) + g(h-a+H) I 2 2 J4= 128.1).itiJ*a na njemu ?leli?leamo (i nehomogeno)..~ . i ona iznosi C =p a' Dakle.. dobija se polje pritiska p = p[CX2 + i)co 2 12.8-1j). kod kojih je polama koordinata 1'2 == X2 + y2. prema kome je PA = (p. sLP.gz] .Pa)dA. Si1a pritiska na . Najpre ce se odrediti sila pritiska na poldopac A-A. Uvrstavajuci u izraz (1.je lineamo i homogeno na cilindricnoj povrsi sa rc = canst.8-1b./ S druge strane.

ISg. Za primenu ovog izraza.5). prvou Dekartove koordinate (xl 'YI . aZI &r)"&P . p= 2700kgl m 3 • \ \ c) \ RESEfilfE: a) Sud se okreeSe konstantnom ugaonorn brzinorn co = me 130 = 1O. U novouvedenim polarno-cilindricnim koordinatama element povrSine je dA = «yj dz) == a:i1"&P dYldcp =Y1drjdcp . za I' = d3 12.1.8-1b i f). Odrediti silu pritiska koja deluje na: a) poklopac sa s1. a zatim i iz novouvedenih ortogonalnih koordinata prelazi se na polarno-cilindricne (X 1. u ovom slucaju. Centrifugalni kalup za livenje ali. za primenu. d 2 =300mrn.g11 S111CP+ g(h-a+H)l.z jednacine (1) dobija.+TTj COS-cP. koje je . Iz jednaCine slobodne povrsi.8-2. dobijenoll1 iz (1. v razrnatranim slucajevima.P. 2 .=odTjdcp=g"2 { D d l (T+ b ) +16J+g(h-a+H) } =130N.' (j}d 2 d 2 1[ postO]l dopunskl clan P-U-4-' koji je posledica razliCitih polja pritiska u .5). d 3 =400mm. polje pritiska odredeno jednaCil10m (1) nijena. Dati podaci su: d l = lOOmm. i b) poklopac sa sl.47s-1 • Za odredivanje sile pritiska primenom izraza (1.l. dobija serastojan. . P. najpogodniji oblik polja pritiska co 2 D ? co 2 2 7 " p.8.11) potrebno je poznavati slobodnu pOVrs tecnosti. Kalup se okrece konstantnim brojem obrta n=100o/min.7. i sledi sa sl.8.Pa = p[T(X1 +T+ b).CP)' Kako izmedu ovih koordinata postoje veze X==Xj +~ +b" Y==YI' Z==Zj"-(h-a+H).jpogodnije za primenu.. dobija se sila pritiska " 'dl2 Pc = J 0 I 2n co 2 [ 0 (p-Pa )". Yj ==TjCOSCP. 2 Ovde treba napornenuti da je za resavanje integrala koriscena trigol1ometrijska relacija COs 2 cp== (1 + cos2cp) 12. Y1.l. koristeCi izraz (l.7. bice odredjel1a primenom izraza (1.l.Zl)' vezane za teziste poJrJopca C-C (v. uostalom. koja je odredena jednacinom Z =0)21'2 12g . PoredeCi izraze za sile Po: i p~' sledi da u sili P.ie a= Q) 2 d. h=50mm.3).94 Relativl10 mirovmz/e teCiwsti pri rotaci/i poklopac C-C. Problem 1. i u njemu polje pritiska (3) za Xl == 0. sl.P. to se i.lminijurna na sredini poldopca ima mali otvO! za sipanje tecnog rnetala (veza sa atinosferom).8-lf Konacno. Da bi se odredila ova sila vI'si se transformacija koordinatnog sistema.8-2c. az. Zl =Tjsincp. UYI 0'1 (3) a sto.P.8-2a.

8-4 RESEN. treba da se okrece da bi sila " . R=50mm. Cilindricni sud precnika D=200mm i sud kvadratnog poprecnog preseka.p.6N. h=200mm.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 95 potrebno za odredivanje merodavne. nalaze se dye pijezometarske cevcice unutrasnjih precnika d 1=4mm i d z=6mm. ] := 364. istovremeno se krece konstantnim ubrzanjem a:= 3ml S2 i okrece se konstantnom ugaonom brzinom ro.1E· ro =JL Ig(D2 H _IR3 -ahl) D2'1i 4 3 =12 6s· 1 ' Slika P. I" 2 b) Sila pritiska na poklopac kalupa je Jrld3ro n 2 2 p:= pg4 16g +16(d2 -d1 ) 2 (d z +d1 )-(d3 -d2 )h I" it 2 . koje treba postaviti pijezometarsku cevCicu da sila pritiska na kvadratni pciklopac bude jednaka nuli.8-2b). b) onu ugaonu brzinu pri kojoj ce sila pritiska na .8-3.' Problem 1.srafirane zapremine VOl (v. sila pritiska iznosi dJ 1 2 (d. Dati podaci su: D=400mm.a Jg::=593.5N. tako da sile pritiska koje deluju na kruzni i kvadratni poklopac budu iste. Dati podaci su: D=400mm. a=lOOmm. stranice b. H=200mm. bila duplo veca od sile pritiska na isH poklopac u stanju mirovanja.kruzni poklopac biti jednaka nuli.u kojoj je Vcida do visine h=lOOmm. RESEN. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ro = lOs· J . .z 2 2 )-U(D +dD+d )H+~ g:=447N. Odrediti: a) stranicu kvadrata b. h=lOOtnm. d] +d2 g g Problem 1. -d1 )n 1 din l P::=pVOl g=pl2n(T+ R )"2 R n+ 4 h+"2-4.8-3 . ! ' . c) one rastojanje R o' pri roo == 50s· 1 i b=177mm na. koje su na medusoh bnom rastojanju R=80mm. Problem 1. Na poklopcu suda nalazi se pijezometarska cevCica.apunjen tecnoscu gustine p.8-5.IE: 2 I" Dn 2 d2 2 4 roR 2 n 22 Dnro 2] .1. p=lOOOkg/m3 • Slika P.P.8-4. d=200mm. pritiska na poklopac u stanju obrtanja konstantnom ugaonom brzinom. sl.d1 ) 14 . 1=150mm. Odrediti onu ugac)llu brzinu kojom ciliridricni sud. Na poklopcu suda. oblika zarubljenog konusa visine H=200mm. Uvodenjem poluprecnika torusa R := (d 2 .1. P=pl-4-CH+h. odrediti silu pritiska koja deluje na poklopac suda. pri ro =lOs· 1 .1. na rastojanju R=75mrll.

P. primenom izraza (1. i rastojanje Zo = 0)2 D2 /8(a+g)koje je potrebno zaodredivanje sile pritiska (v~ sLP ~1. 0)2 PO) 2 Cije je realno i pozitivno resenje b=l77mm. takode. (2) z= 2(g+a) 1z jednacine (2) dobija se.11). prema (1~8. prirotaciji suda. na zadati nivo tecnosti u pijezometarskoj cevCici.:=: -( a + g). komponente rezultujuce zapremiIliike sHe su: F: = xO) 2. u lcoji se zamenjuje polje pritiska (1) za z=-(h-H). (3) Sila pritisica lcoja deluje na kvadratni poklopac. rastojanje H =0)2 R2 /2(a+ g) koje definise polozaj koordinatnog sistema u odnosu. b) Da bi sila pritiska na nelci poklopac. dobija se polje pritiska a) c) 2 P-Pa=PT(X +y)-p(a+g)z 0) 2 2 (1) iz koga. l J (4) Uslov zadatka. za x=R i y=O.1. 7.Pa)z=_(h_Hldxdy= pb Pk .7. Kada se cilindricnisudoktecenovom ugaonom brzinom O)j tada je sila pritiska na kruz. iznosi Pk = 4Jo f'b/2 Jo(p. odredena izrazom (3).7E: a) Pri zadatom kretanju suda. za P = P a' sledi jednaCina slobodne povrsi. Njihovim uvrstavanjein u jednaCinu (1. daje jednacinu ibl2 2[0)2 neb -6R )+(a+g)h 2 2 . Iz uslova zadatka. dobija se . koja glasi: 0)2(X2+y2) . Po = b4+Lr12hca+g)_6R2]b2_12Po =0. To ce prouzrokovati dejstvo potpritislca na sredisnjem inatpritiska na udaljenijem delu poklopca (v. je D 2n 1 Po = pVro(a+g):=: P-4-(h-H +2 zo )(a+g).5). da je nova sila pritiska jednaka nuli.1). bila jednaka nuli potrebno je da obrtni paraboloid slobodne povrsi sece polclopac.8-5c). Fy = yO) 2 iF.pokiopac.8-5b)~ Sila pritiska na kruzpJ.96 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji RESEN.sl.ni poklopac. i koriscenjem uslova p = p a za x=y=z=O.

pri rotaciji. dobija se Ro = 2(g+a)h 2 (Do +6 :::::79mm. RESENJE: 1 PA =: 2 2 2 24 pco ab(a +b ) . izraza (1. kada se h pijezometarska cevCica. PB = P~-4-( fD 2TCco 2D2 16g +h)-abh l J.. 1z stanja mirovanja sud poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom 00 .Sm.l. P.91s . ima otvorenu pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=lm od ose rotacije.11) za sracunavanje sile pritiska P na konusni ornotac. Odrediti ugaonu brzinu (j) tako da sila pritiska fluida na poklopac. v' v • a . visine H=400mm.. od ose rotacije. Cilindricni sud precnika D=400rnm.oJa za so b0 d nu povrs Ima 0 b]'l ~. i uslova zadatka P=O. b2 ProD/em 1. Konusni sud.8-6.l.. bude duplo veca od sile pritiska vazduha iz stanja mirovanja. ugaonom brzinom 00 0. dobija se ugaona brzina (g+a)r:!}H/3+ h ) _ -I co=4 2 ! 2 -S.Relativno mirovanje lecnosti pri rotaciji 97 (i)] =4 ~ (g+a)h . D.8-Sa) iznosi p a) b) Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom CO tada je polozaj Po = Pm D 2TC I 4. Odrediti sile pritiska koje pri rotacijideluju na poklopceA i B. p. b.. 11. Konusni sud istovremeno se okrece konstantnom ugaonom brzinom co i krece vertikalno nagore ubrzanjem a = Sm/ S2..S-6 ProD/em 1. novozadatom.l. u kojoj je do visine h=O.S-8.8. Poznate velicine su: a. I povrsl (1 S 3) . Slika P. Odrediti ugaonu brzinu pri kojoj ce konusni poklopac biti :___L . Slika P. 11.C 2 z=:co r2 12(g+a). napunjen je vodom do visine h=300mm. RESENJE: Sila pritiska na poklopac suda u stanju mirovanja (s1.S-7 PF'fIDlem 1.8-8 .1.8-7. Iznad vode se nalazi vazduh koji je pod natpritiskom Pm == SOOPa.. . 1:1 8R -D Slika P. precnika D=lm i visine H=O. _] '? 2 == 64s . (i).h neopterecen. nalazi na rastojanju Ro' KoristeCi uslov PI< = 0. RESENJE: Koriscenjern jednacine izobarskih Ir . 8W-D C) 1zraz (4) za silu pritiska vazi i kada se sud okrece.Sm napunjena tecnost gustine p.

koristeci uslov zadatka: P + PM ::: 2Po. to se ovo resenje odbacuje. Na osnovu izraza (1.98 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji tecnosti u sudu prikazan na s1. pa ce pre rna politropskoj promeni stanja (p V n == const.7. na poklopac deluje i sila pritiska PM == Pmd2n /4.Jg(H-h)oo+4[pg(H-h)-Pm ] =0 .Pa)z=b2rndr::: [Pm .- Problem 1. I-I p 1 D RESENJE: Uvodenjem veliCina d = D~r--l-_-J-:-l--=_'-~=~g==. D pD cIJa su resenja: 00] == 17s-] i 00 2 ::: 2. Kolikom sHorn pri rotaciji treba delovati na Idip da bi slobodna povrs ulja dodirivala dno suda. Fz ::: -g) u jednacinu (1. P.PrimenomjednaiSine izobarske povrsi za l'=d/2 i z=b. zapremina vazduha ostaje konstantna. i koriscenjem uslova za pritisak P = Pa + Pm' za r==z==O.1. U hidraulicko . Kakoje d 2 >D. Nairne. za P == Pa + Pm' dobija se jednacina izobarske POvrSl nivoa tecnosti u sudu z == oo 2 r2 / 2g . Sud se okrece konstanhi.1.83s. .1• Ovim resenjima odgovaraju vrednosti precnika d j =306mm i d 2 =748mm. dobija se kvadratna jednaCina oo 2 _ 8 . Na kraju. )](D -d 2 2 2 )4' 1t Pri rotaciji.2 g koje definisu polozaj nivoa tecnosti u sudu.8-10. slede geometrijske i b= Doo JH-h .P. precnika D==600mm.8-8b. trazeno resenje za ugaonu brzinu 00::: 17s-1 .5).7. dobija se sila pritiska tecnosti na poklopac suda d2 ::: 4D . osim sile pritiska P. na sredini. U stanju mirovanja (sl.1). dobija se polje pritiska (1) 1z jednacine (1).8-10) klip uravnotezi ddi potpritisak koji vlada u vazdusnom prostoru iznad klipa.1. dakle.omugaonom brzinom 00 = 15s.pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. Kada se cilindar okrece konstantnom • .8-9. \ I Slika P. u kojem se koristi jednaCina polja pritiska (1) za z=b.' Uvrstavanjem komponenata rezultujuce zapreminske sile (Fr =roo 2 . i jednacine zapreminskog bilansa vazduha velicine D:7t (H -h)::: t~b.=.) biti Pm == const.8-9 Problem 1.1 . Pri rotaciji suda natpritisak vazduha ostaje konstantan. napunjen je uljem gustine 3 p == 900kg / m do visine H=300mm. nalazi maliotvor za vezu sa atmosferom.Jg(H-h) 00 P == dl2 (p. Cilindricni sud. Iznad ulja se luilazi klip tezine G=20N u kome se. te je.pgb+ j DI2 16 (D poo2 2 +d.

d 2 )1t.8-12b. U cilindricnom sudu. u cilindar ustrujava okolni vazduh.Pa .8-12.8. tako da slobodna povrsdodiruje dno sud a.~6 l--g-) 2D2 h 8g CO 2 D2 4G ) (2aD2)11 Pm == (Pa + D2 1t 11 ud2 . koji zatvara cilindar. napunjen je uljem gustine p do visine h i slojem vazduha debljine a (h>a). p" == Ibar .1. pri kojojce slobodna povrS tecnosti dodirivati dna sud a i silu pritiska koja deluje na dno suda.P. Dati su podaci: D=200mm. / 8g.-)=393s-I . Zapremine tecno- Stika P.. Hidraulicko-pneumatski cilindar. izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg cilindra precnika d 2 =200mm i d j =lOOmm. Sud poCinje da se ohece hmstantnom ugaonom brzinom co. U toku rotacije ne dolazi do prosipanja tecnosti iz suda.5). G=lOON.. ali tako da vazduh dodiruje dno ciEndra. tada kroz otvor u klipu.8-10 1. koja sledi iz (1. d=50mm. D D pn ' f! Slika P. h=lOOmm. p == 1000kg / m3 RESENJE Uvodenjem potpritiska PI' =40 I (D 2 . a glasi H z == co 2 r2 / 2g. i visine b == h PI' / Pa ' te resavanjem kvadratne jednacine: co 2 -~fibb 01+ 16gb _ 64G =0 D D2 pnD4 ' h Pa H dobija se ugaona brzina 4 CL 2 co==-(vgb+.· Promena staDja vazduha je izotermska.S-II Prublem 1.l. 1znad vazduha nalazi se klip teiine G. ~<te- risticna rastojanja: h1 == co 2 d.Re/ativ170 miroval1jetecnosti pri rotaciji 99 ugaonom brzinom. ptecnika D.1.8-l2 . Odtediti ugaonu brzinu.13. Pri rotaciji vazduh tnenja stanje politropski sa stepenom politrope n.pgHJD .8. a -t--f':. nalazi se tecnostgustine p == lOOOkg/ m3 nasuta do visine H=184mm. RESENJE: Kada se sud okrece konstantnom ugaoncim brzinom. Odrediti sHu pritiska koja deluje na Idip. Slika P.'~~~~~ I pri cemn sn h H=_co-(l. /8g i ~ I a) b) 112 == 0/ d.1.. Pa RESENJE Rezultujuca sila pritiska je p =lP16(D r (02 2 2 1 2 2 1t d21C +d ) + Pm .d )'4+ Pm-4-= G. tada je polozaj tecnosti u sudu prikazan na Bl. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj ce u vazdusnom prostoru cilindra vladati atmosferski pritisak. 1z jednaCine slobodne povrsi tecnosti. dobivaju se L~ .

(H + 11) . I d I' I a) b) c) ml~ ?~ RESENJE: a) Iz jednacine ravnotde sila. Kako je Vo = Vffi . u slucaju da je tecnost izmedu ciIindara: AZ ! a) otvorena prema at.11) dobija se sila pritiska koja deluje na klip . nalazi se klip tezine G. pri rotaciji cilindra. Odrediti. prema (1. i uslov ravnotde sila P=G.) su .1.8. Iz izraza (1. moze se koristiti uslov jednakosti zapremina Va =VO) iz kojeg sledi 24s. d 2 rc P =:: pVrog =:: p-4-(a+b+h r 12)g..15.. na kojima obrtni paraboloid sIobodne povrSi sece cilindre.8~13.(H + b) . '10 r mosferi (s1. i .8-13 KoristeCi jednakost zapremina tecnosti pre i u toku rotacije D 2 rc d 2 rc D 2 rc d 2n · 1 D 2 rc d 2 rc -4. jer tecnost prostrujava kroz otvore u medjuzidu iz manjeg cilindra u veei.l.h1 )' Zato sto tecnost ne istice iz suda.L • "'. to sledi da je i Po =:: Pro' i to bez obzira na vrednost ugaone brzine co.8-13a) odreduje se velicina 2 h == 4G I (pgd rc).P.h =:: -4. V usvojenom koordinatnom sistemu.1 • Sila pritiska koja deluje na dno suda u pocetnom stanju mirovanja je Po =:: pVog =:: 42. U cilindru precnika D==200mm nalazi se manji cilindar. Ona daje visine hI =:: co 2d 2 /8g i h2 =:: co 2 D2 18g. Slika P. pocinju okretati konstantnim ugaonim brzinama co =:: lOS-I.H. +d1 ) =:: ProDlem 1.4 (a + b) + 2 (-4-h2.8. pri tome eliminisuCi veliCinu b. koje deluju na klip u pocetnom polozaju mirovanja (sl. za koliko se spusti klip u manjem cilindru u odnosu na pocetno stanje nlvnotde klipa. jednaCina nivoa slobodne povrSi je z =:: co 2r2 I 2g.n dt rc Va = (d 2 -d] )-. dobija se hod spustanja klipa . a u toku rotacije P =:: pVrog.h b) ako se na njoj nalazi prstenasti klip tdine H "1 .''-'j" Go (cU• 1 •8 1~ ~ \ ". Ciji je pocetak u odnosu na pocetni polozaj klipa odreden visinom b. U cilindru manjeg precnika.4 h1 ). precnika d=100mm.5).1.. na tecnosti gustine p.-4.100 Relativl10 mirovanje teenosti pri rotaciji sti u pocetnom stanju mirovanja (Va) i u toku rotacije (V". Cilindri se iz pocetnih stanja mirovanja. 2 · 2 rc 1 d.L8~13b). Da bi se zadatak rdio uvodi se polarno-cilindricni koordinatni sistem.8. tankih zidova. r-z. VO) =2(4 h2 --4. (f) 2 = 4 JgH led.8-13a i c.a). Kada se cilindri okreeu konstantriom ugaonom brzinom tada se klip u unutrasnjem cilindru spusti za hod a (sl.SN. pdkazanih na sLP.1. Tom prilikom klip u manjem cilindru se spusta.

z=O) dobija najjednostavlliji oblik konstante C! = Cz. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ill. Mali oivor na omotacu zatvara se klipom precnika do.8-14b).1. pa ce polje pritiska u fluidu gustine PI biti odredello jedllaCinom . na koji za vreme obrtanja deluje siia F. Poznate veliCine su: D. gde indeks i==l predstavlja tecnost gustine PI' a i==2 tecnost gustine P2' Za odredivanje konstante integracije C2 . r==dl2. Pl' P2' 111 <h 2 • RESENJE. oo 2D2 P2 . b) Ponavijanjem postupka iz dela zaelatka pod a). 2 lla pro za tecnost gustine PI' koja glasi povrsi z = nJ2 . Kako su u sudu prisutne dye razliCite tecnosti.5).gh).2). tacla obe tecnosti kvase poklopac Ger je h2 > hI)' a) b) Polozaj tecnosti prikazan na s1.P. to ce se dobiti dva razliCita polja pritiska: Pi = Pi (oo 2r2 12 -gz)+Ci (i=1.Pa == -2-+ P2[T(r -4). do. Ove velicine odreduju se iz jedllakosti zapremina tecnosti pre i u toku obrtallja. P.d )(f} /16g == 2 2 2 a == ~g (D _d 2 2 ) == 19mm. dobija se hoel klipa a = (D .hl' h 2 .8. u kojoj se uVrStavaju koordinate tacke z == (hI + h2 ) . to se zn koordinate tacke O(r=O. z=h) klipa P = P a +4F 1 dgn.8-14b.Refativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 10 1 19rnrn. takvom da razdelna povrs h D tecnosti dodiruje dno suda h2 r (sl. Odrediti sHu pritiska na poklopac suda u slucaju da granicna povrs tecnosti koje se ne mesaju dodiruje dno suda. Problem 1. odreden je ugaonom brzinom 00 i precnikom d na kome povrs razdvajanja fluida sece poldopac suda. posle cega sledi doTe pa ce polje pritiska u fluidu gustine P2 biti odredeno jednaCillom C2 == Pa 4F +-2-- P2 (-8-. don 4F 00 2 2 D2 (1) Za odredivanje konstnnte illtegracije C1 koristi se usIov jednakosti pritisaka u tecnostima gustina PI i P2 11a njihovoj razdelnoj povrSi. napunjen dvema tecnostirna gustina PI i P2' okrece se oko svoje vertikaine ose konstantnom ugaonorn brzinom oo.g(z-h)] . i iznose: 00== ~(h1+h2)~glhl ' d==D~2hl/(hl+h2) Polje pritiska u fluidu koji relativno miruje pri rotaciji odredeno je jednaCinom (1. /z. 2 2 D4 1t h1 == t 2· d 41l (h1 + 112 ) i jednaCine razdeine . Zatvoreni cilindricni sud precnika D. KaIco je nn razdelnoj povrsi polje pritiska u potpunosti odredeno jednacinom (1). koristi se uslov poznavanja pritiska u tacki B (r=DI2.8-14.1. F.

RESENJE: Koriscenjem jednaCine (1.8-15 pri cemu su: sincx.P. co 2 2 Z (1) Za odredivanje sile pritiska" koja deluJe na omotac piramide. i =-h+ 11 sincx. . y. Nairne.8.2 . to primenom izraza (1. fDI2 dlZ (PZ-Pa)z=h t +hz 2nr. Odrediti silu pritiska koja.-) = 144. a zatim primenjujuci izraz (1.1. Na vrhu piramide nalazi se mali otvor za vezu sa atmosferom. 4 2 co 2 a 2 +a +-2JSlllcx. polje pritiska odredeno jednacinom (1) nije najpogodnije. =h I H.dr= d. Y = a+ Yl COScx.Zl) glasi X =xl.Pa)Yr=odA =8 lal/Cx) PT Xl2 .8-15b). i H= ~a 2 + h 2 • U novousvojenom koordinatnom sistemu za laake trougla.5). vezanog za vrh piramide (sl.8-15. na cetiri trougaone povrsine. vaZl funkcionalna zavisnost: I(x]) = H(l. dobija se polje pritiska P. UvrstavajuCi vezu izmedu koordinata (2). ProIJlem 1.-8.P.7. kako se iz jednaCine (1) dobija jednacina slobodne povrsi z = ~. primenom izraza (1. u kome je polje pritiska odredeno jednacinom (1) i/ili jednacinom (2). Zato se uvodi novi koordinatni sis tern koji je vezan za jednu od osnovica bocnih trouglastih povrsina (sl. coscx. Veza izmedu starih (x. u polje pritiska (1). osnove oblika kvadrata 2a . (x2+l)..-zl sin a . Sud oblika piramide visine h=500rnn1.n +PIl16-gChl +h Z )j+P2(gh---)J-4-' 8 { 2 2 2 2 P2= . napunjen je vodom. dobivaju se sHe pritiska koje deluju na poldopac sud a ~ = (2) J d/2 0 {4F r(j}d l CD D 1d n (PI-Pa)z=ht +I'J. pri rotaciji suda sa konstantnom ugaonom brzinom CD = 1O~-1.7.gz].gz) .dr= dg1C -p(uj(D +d )+g(hl+hz-h)J CD -d )"4' 4F r (02 2 2 l} 2 2 1C Sabiranjem ovih sila dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopac suda P = PI + P2 . za Yl = 0.P2 (-.Pa = p[T(X + y ). tj. opterecuje omotac pitamide. 2a (a= lOOmm).+ PI (2 r . dxldz] = -3 pga (2h +-. =a I H.IN.5).11) sledi CD . i uslova poznavanja pritiska (p = P a ) u pocetku koordinatnog sistema.l.102 Relativno mirovanje te610sti pri rotacij'i 2 2 2 4F co CO D2 PI ..xI/a). 2nr.H (a 2 +~)Zl +(H) 2z]2 + A 00 \ I g Treba napomenuti da se sila pritiska P maze odtediti i na nesto jednostavniji naCin. dobija se sila pritiska P= I co2[ 2 gh a ff (p. z) i novih koordinata (Xl 'YI .8-15b). odnosno linije koje ogranicavaju povrSinu.+z] coscx.gh) doTe Na kraju. (2) Slika P.8.Pa =.1.4). 22ghl.

. P.8. c..P.p. PF'rubiem U~·16.P.1. Odrediti silu pritiska koja deluje n3 poklopac A-A.P.8-17 Problem 1. RESEN. Ct. Stika P. Poznate veliCine su: G.1E: Ponavljanjem postupka datog u primeru 1. R. 18b).8. b. napunjen je vodom i okrece se oko vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom (D =: lOS-I. 17.S-IS .8-18a) olcrece se konstantnom ugaonoill brzinom co.1. pn odredivanju sile P. 00 . Na osi suda nalazi se mali otvorza vezu sa atmosferom. 2 2 Problem 1. p. dobija se trazena sila pritiska 2 P=P[o.6N.1.1. R.l...P. b. h. c) trougla (sl.J l 2·1"i zdxdyJg= -3 pga 4 a .4). D). RESENJE: KoristeCi potpuno identican postupale opisan u zadatleu 1. Odrediti silu pritiska koja pri rotaciji suda deluje na pravougaoni poldopacA-A.8.8-16 Slika lP. Ro.slobodne povrSi(sl. b) pravougaonilea (sl.1.8-16 1Z stanja mirovanja pocinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom (D. 2 2 2 l FA == pabTL (D2 +R -1' + 12 (a +b cos Ct. . Sud sa 81. Odrediti sHu pritiska koja c1eluje na ekscentricno postavljenu (u odnosu na osu rotacije) povrsinu oblika: a) elipse (sl.) J. i d) kruga (sl.P.8~18a) i koriscenjem jednaCine (1.' . r. . 2 2 (2h+--) (Da 2 g .8-15 dobija se si1a pritiska D)212gh 2 2 J.-- ~ co a) c) d) e) Stika P.1..P.. p.8-17. Cilindricni sud (sl.8-18c).Relativno mirovanje tec710sti pri rotaciji 103 P =: pV(Og =0 p(2a) 2 1 h--. Horizontalni cilindricni sud.8-18.S-lSd). pcluprecnika R=lOOmm i duiine 2a=400mm.RESENIE: a) Usvajanjem pravouglog koordinatnogsistema (Xl' Yl' Zl) u ternenu obrtnog paraboloida . (~ 2 +a )+gR]R n=:97.(2a) h+4 .1.l. Poznate veliCine su: G.1. dobija se polje pritiska (1) . (D.S-1Se).

d) .: ako sud miruje (ro=O) sila pritiska koja deluje na povrilinu elipse iznosi P = pghabn. posredstvom veza izmedu koordinata (2) i (3).8Ro )] . sila pritiska na ekscentricno postavljenu povrsinu. ro P=PT (c+a) -c 3'+ab 12-Ro 2{[ = P-4-[gh + 16 (D D27i. . Levi cilindar otvoren je prema atmoSferi. (2) a zatim se posredstvom parametarskih jednacina elipse x=arcoscp. a. za a=b. R=O) sila pritiska je P b) c) .104 Relativno mirovanje tec110Sti pri rotaciji i jednaCina slobodne povrsi Zl = ~. posredstvom relacija Xl =R+x.Pa = P { 0)2 [R2 +2aRcoscp+ a 2r2 cos 2 cp+b 2r2 sin 2 <pj + g(h . P = P~4l3' (c+a)3(3a-c)+c +-S--a Ro + pghT' P == pa n [(R -Rg +a 12) ro 12+ghj .7. + y. prelazi se u novi ortogonalni koordinatni sistem vezan u preseku osa simetrije elipse (sl. ro. G. p.P. Kada se sistem okrece konstantnom ugaonom brzinom ro.Pa)z=odxdy= flaf(p-7 1 : ~~I drdcp= 0 ar lf271 f00 (p-A Pa)z=oabrdrd<p= pabn {ro2 [2 T 1 a.8-19. kao na pr. pri rotaciji. u stanju rnirovanja. polamo . 2 3 3] b (b 2 2)} +pghab.gz}.).1. i glasi 2 2 2 Problem 1. dobija se polje pritiska 2 P.cilindricne koordinate. YI =y. 2 d) ReSenje sledi iz izraza (5).5) i polja pritiska (4) (za =0). prikaian je na sl. u odnosu na osu rotacije. Prvo. dok se udesnom na tecnostinalazi klip tezine G.P. (4) Konacno. tada ce klip zauzimati novi ravnoteini poloiaj.p 2 2 ] } R -Ro +'4(a +b ) + gh 2 (5) Na osnOVLl izraza (5). mog'll se dobiti i izrazi za sile pritiska za nelee jednostavnije slucajeve. ro 2 2 . Poloiaj tecnosti u cilindrima. 1z jednaCine slobodne povrsi tecno- sti. iznosi p= = 2 Pa)z=O ay ay If (p. Iz jednacine (1). D.. Hidraulicki sistem se sastoji od-2l'vahidrocilindra precnika diD. prime nom izraza (1. Zl =z-(h-d). za: Xl =-R O YI =0 i Zl =d. iIi ako je u pitanju knizna povrs poklopca precnika D (a=b=DI2. (x.S-19.l.8-18b).' 2 b 2 2} ab b ro J1 [ 4 j a 2 7. Hidrocilindri su postavljeni na medllsobnom rastojanju a. u odnosu na pocetno stanje rnirovanja. dobija se rastojanje d=ro 2Rgl2g koje odreduje ' poloiaj koordinatnog sistema u odnosu na nivo tecnosti u pijezometarskoj cevcici. Poznate velicine S11: d. Odrediti za koliko se podigne klipu desnomhidrocllindru. Za odredivanje sHe pritiska polje pritiska (1) treba integraliti po povrsini oblika elipse. y=brsin(p (3) prelazi 1). Kako oblik polja pritiska (1) nije pogodan za direktno integraljenje to ce se izvrsiti dvostruka transformacija koordinata.

i napunjen je tecnoscu gustine p iznad koje se nalaze klipovi masa m i lv!. D.l. M. (r) 4 5 6g I .P. U opstem slucaju. cije je osno rastojanje a.d ). obrtni paraboloid slobodne povrsi da sece povrs konusa. ostaje u rezervoaru. ito: konusa 2 z = H(l-r / R) =.1. zauzimati polozaj definisan visinskom razlikom h.tecl1osti pri rotaciji 105 D p co~ ~ '/"'·"1"% ~------~~ a ( Slika P. ..(r) dz)r 3dr =-PO) 2 nR 4H -0)2R2) (. Pri tome deo tecnosti iz rezervoara istekne prospe se. R RESENfE Kada se rezervoar okrece konstantnom ugaonom brzinom. Izracunati koji deo tecnosti. kineticka energija preostale koliCine tecnosti iznosi E K dE K 1 ="2 (rm) 2 pdV = PC!) 2 'ITr 3drdz . 1 = PO) 2 'IT). Odrediti omi ugaonu brzinu m pri kojoj ce klipovi u cilindrima.. Otvoreni konusni rezervoar. p. i obrtnog paraboloida z =(R .[R ( Jf. II (r). tada deo tecnosti istekne iz njega.8-21. konstantnom ugaonom brzinom co.1. Poznate velicine su: d.. Hidraulicki sistem se okrece. D +d g 2 2 Problem 1. h. od prvobitne koliCine. Kineticka energija elementarno male mase fluida je Stika P.8-20.2 m)+h] 8a +D -d pD'IT d 16g 2 2 2 Problem 1. u stanju mirovanja ceo je napunjen tecnoscu gustine p.a.8-21 U usvojenom koordinatnom sistemu mogu se definisati jednaCine povrsi koje ogranicavaju fluiclnu zapreminu.P. poluprecnika R i visine H.8-21.8-20 sastoji se od dva hidraulicka cilindra precnika diD. RESENJE: m= { 4 D2 }1/2 [--2-(M . m. Rezervoar poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom co.8-20 RESENJE H= d co 2 2 2 2 2 16 (8a + D . Sistem prikazan na sl.2)0)2/ 2g = 12 (r). a preostala tecnost u rezervoaru zauzima polozaj prikazan na sl. gde je co 2 R2 12g = h. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj tecnost u rezervoaru ima maksimalnu kineticku energiju. Dakle. oko vertikalne ose cilindra precnika d.-0 I.1. pri cemu ce.Relativno mirovanje .

g R+g . r(n / 2) ReSavanjem ave diferencijalne jednacine i primenom granicnog uslova h(re / 2) =0..deluje sila pritiska na okvasenu povrsinu A (s1. p = Pa' dobija se hidrostaticko polje pritiska u okeanu P-Pa R2 0)2' 2 2 . 8 Aa) koj a a granicava zapremimi V iiznosi '.8.. s' 0) ose za jedan dan to je njena ugaona brzina 0) = 2re 184600.+ . koje se nalazi u tecnosti. Za opisani naCin kretanja suda...1.81ml S2. dobija se diferencijalna jednaCina dp p =: [-g(r) +0)2r cos 2 <p] dr . 2go 1.= . Iz l1slova poznavanja ubrzanja g(R) odredjuje se konstanta a = g(R) R2 = go R2 . delie. deluje rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase F=:g.4a).p. A v V v .dV=:-! pFdV=:.1)...8. J?ESENJE: S obzirom da se Zemlja okrece oko svoje cl.8. a p=-f pdA=-! grad. taka da zakon promene ubrzanja glasi: g(r) = go (R 1r)2.108 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji g(R) = 9.-a+0)2. i koriseenjem veza izmedju Dekartovih i polarnih koordinata x = r cosq> i y = r sinq> . b) jednaCinu slobodne povrsi okeana i c) dubinu vode na ekvatoru. Prime nom ovog uslova iz jednacine (a) se ~obija jednacina slobadne povrsi 0)2 goRh .r cos q>.:)dV. Odrediti: a) polje hidrostatickog pritiska u okeanu.4.bran fluidni.1. pri cemu je radi jednostavnosti zapisa uvedena oznaka go =: g(R).:.8-24 a) Iz Ojlerove jednaCine dplp=:Fxdx+Fydy. Na tela zapremine V.2(R +h)3 cas <p =0 . u kojoj su Fx=x0)2_g(r)cosq> i Fy = -gsincp . Slika P.1. p 0 0 r 2 =R. 2 Kako je R »h to jednacina slabodne povrsi maze da se napise u obliku: 0)2 R2 2 h(q» = --cos cp. (a) b) Na praizvaljnaj geografskoj sirini nivo slobodne povrsi (p = p a) definisan je radijusom r(<p)=R+h(q».! p(g-a+0)2.. na proizvoljnoiza. i neka se tom prilikom u tecnosti nalazi tela zapremi'ne V i gustine Pm (sl.. SHe koje delnjn os telo koje tile mdazi u fiuidn koji lrellativno milt'nje Razmatrace se slucaj kada se neld sud istovremeno lade konstantnim ubrzanjem i okrece aka vertikalne ose konstantnom ugaonam brzinom CD. prema (1.

P. kod problema separacije. toee sila pritiska koja deluje na telo biti p = -pVeg -a +ro2r::).:/ .8.8.ftenu Arhimedovu siill potiJ'Ka koja deluje na najkracem rastojanjll od ose rotacije do tdista C (sl.14) vaZi."? (j) . Odrediti silu pritisIca koja deluje na z zadnju sU'anu suda AB.. za slucaj da je p ::::60°.Relativno mirovanje teihosti pri rotaciji 109 Kaleo je ~ == t trdV vektor polozaja tezista C zapremine V usmeren po uop. s tim sto je R== O. koja ispunjava prizmaticni sud sa sl.13) Izraz (1. Ceo sistem se krece niz strmu ravan konstantnim ubrzanjem. h=lOOmm.8-2S prikazano na sl. nalazi se homogena sfera poluprecnika R igustine Pm koja je priCvrScena uzetom za sud.1.PV (g . Sve sile kojedeluju na telo prikazane su na sl. ()(. i inercijske sHe prenosnog translatornog kretanja -PmVa i obrtnog kretanja Pm Vro2 r::. Konacna. /" -.:~~~::::::::!f.. Najpre ce se odrediti ubrzanje a koje dovodi kuglicu u posmatrani polozaj sa sl. dobija se reakcija veze (1. tada jednaCina (1.a) sila pritiska.=45°.q.J b) p m Va 0 a) Siika 1.4b).8. a sto je Slika P.8.). Dati su podaci: p=1000kg/m3 .1..8.I----"--. masena sila Fm == PmV(g-a+ro2r.14) .4. na tela gustine Pm deluje "::::::~~'i. RE'SENJE:. (1.}== (Pm .8. 1.8. gde su: p == .1. U tecnosti gustine p. R=50mm.1. Dalde.25b. Za dva ortogonalna pravca SiT) mogu se postaviti jednaCine ravnoteze sila t F" COs(P-()(. Pm == 7800kg/m\ b=lm.gsiu()(. rc .P. UIcoliko je posmatrana tela slobodno. .4b. -PmVa sila inercije i FlI sila u uzetu. Na potopljeno tela deluju jos i sile: tezine PmVg.13) definise !z potopljenu zapreminu tela V.. Prublem 1.8-25.8.p)V(a .). leao na pI. G=: PmVg sila teiine. iz jednacine ravnoteie sila koje cleluju na telo. 1=300mm.~ .8-25a.~.1.25a. U tom cilju analiziraju se siie koje deluju b) na zapreminu sfere V == R3n.8.

dobija se trazena sila pritiska PAB == (p. Za slucaj da je a. i Fz == a sinex. h H Slika P. vezano u taeki A.. D..8-25a) za nivo slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevCici. 1z ovih jednaCina dobija se 2 a = (1 + tga..Pa == p[acosa.)z].-~::.. P.7.14). pomocu koga je moguce vuei kocku.P. g:::: 8.8-27. tgj-' cosa.110 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji koje. Karla se sud okrece konstantnim brojem obrtaja Q) tada se me.20m. 'C7 -~ .{em 1. u kojoj se uvrstavaju komponente rezultujuce zapreminske sile Fx == a cosa. i primenom jednacine (1. Pm' Q).1.) .-:.6/.. Odrediti sHu koja opterecuje oslonac 0 u ovom polozaju kocke. PrOb.1). koja je uzetom dmine 1=60mm pricvrscena za osovinu suda. U cilindricnom sudu. stranice a. Sustine 3 Pm == 7800kg! m . Konacno.)(h+%) Jb . Ceo sistem se okrece konstantnom ugaonom brzinom Q) oka vertikalne ase. LS-27 . H. RESENJE- H p D Slika P. translatorno ubrzanje ~~. vuee sHorn F ali taka da kocka zauzima horizontalni polozaj. direktno stede iz jednaCine (1.=60° odrediti minimalnu visinu suda H pri kojoj ne dolazi do prosipanja tecnosti.. -<I homo gena sfera poluprecnika R=30mm i .. 2 = 6508 N. precnika D. . dobija Se polje pritiska p.8-26. napunjenom tecnoscu gustine p nalazi se kocka. U tacki A kocke vezano je drugo me.g.:. primenom izraza (1..1.. Problem 1.. napravljena od mat~rijala gustine Pm koja visi 0 tanko uze zanemarljive mase vezano za obrtnu tacku O. :D . Cilindricni sud precnika D=500mm napunjen je vodom do visine h=1m. inace.8.::~-~.:r.. = 1.7.=-::--.80m! s fl. VezujuCi koordinatni sistem z -x (sl.Pa)z=-(h+b/2) ·b x=b-/ 2 :::: pl a(b -l)cosa. U tecnosti se nalazi . D2 RESENJE: H =h + 16(l +R) sin a. I. Poznate velicine su: a.x-(g-asina.8-26 .+(g-asina.

.

.

energije strujanja se dele na prirodna iprtizttdna. strujanja vode oko plovnih objekata (camaca. Sva ta kretanja: vode. Pod prinudnim strujanjima podrazumevaju se ona strujanja koja su izazvana nekom prinudom . za jltttdkoji se nalazi u staT/ju betanja kaze se da stnij~ a tajproces se naziva strtija17/e. kompresorom i s1. Mehanika fluid a se deli na vise oblasti. Unutrasnjastrujanja SU ona koja se odvijaju u prostorima ogranicenim cvrstim povrsinama. strujanja vazduha oko letilica itd~ .kao na pI.1. Pod stisljivim strujanjima se podrazumevaju ona strujanja kod kojih je gustina fluida promenljiva. cildonima itd. strujanja vazduha u atmosferi itd. Prema prostoru u kame ge obavlja strujanja se dele na spol. toplovodima..1. a sio je u direktnoj vezi sa vrstom strujanja. gasovodima itd. kamiona. strujanja gasova u strujnim aparatima: raketnim motorima. stu se podrazumeva pod pOJinom strujatlje i podele strtijal'~ja. Prema rezimu sa kojim fluid struji strujanja se dele na: !tlmlizam~ prelazna i turbttlelZlna. U zavisnosti od karaktera izvora strujne. mozda. kretanju vazdusnih masa u atmosferi). helikoptera. kao na pro strujanja u vodovodima. pritisaka ili potencijalnih energija. ledno posmatrano strujanje .St31 joe stJrllJ!janje? P~ll\rlleie stJrllljanja. 0 ovim strujnim reZimima bice vise ieCiu narednill1 poglavljima.). morima i okeanima. gasovodima.tj. Strujanja se dele i na nestdfjivtl i J'/tfl. peCima. Navedene podele su osnovne podeJe strujanja. Tipicni predstavnici prirodnih strujanja su: strujanja vode u rekama. njene promene zanemarljive. parovodima. pak. DalcIe. Prirodna strujanja su ona strujanja koja su izazvana dejstvom prirodnih sila koje su posledica razlike temperatura. Tako na pro svakodilevno koristimo vodu sa cesme vodovodne mreZe.III 2.ilisu. Spoljasnja strujanja su ona koja se imaju kada fluid struji oko nekog tela. itd. vazduhovodima.) i vozila (autoIDobila. U ovom poglavlju bice objasnjeno. kretanje broda.ii1a. . ali bez velikog zalazenja u detalje. vozova i sl. raketa i s1. itd. prirodna strujanja vazduha oko gradevinskih i fabrickih objekata. Nestisljiva strujanja su na pro strujanja vode u vodovodima. Ovoj grupi strujanja pripadaju: strujanja vazduha oko letilica (aviona.).). iIi smo izlozeni vetru (tj. Nauka koja se bavi proucavanjem mirovanja i kretanja fluida naziva se mehal7lka jltttda. brodova. TEORIJSKE OSNOVlE JEDNODIMENZIJSKIH NESTISLJMH STRUJANJA 2. posmatramo kretanje vode u reci. iii. ventilatorom. strujanja vazduha u prostorijama koje se ventilira:ju iii klimatizuju. Da bi fluid mogao da struji mora da postoji izvor energije koji proizvodi strujanje. strujanja gasa u gasovodima. Svakodnevno smo svedoci nekog procesa strujanja a da toga nismo ni svesni. Nestisljfva strujanja su ona strujanja kod kojih gustina fluida ostaje konstantna. strujanja vazduha u ventilacionim sistemima itd. automobila i s1.). iIi kretanjem tela kroz fluid (let aviona. dovodjenjem energije fluidu sa nekom strujnom masinom (pumpom. podmomica i s1. naftovodima itd. naftovodima.1. vazduha i drugih tecTIosti i gasova nazivaju se strujanje jlmda.ailija ittlZutrtlsnja. Karakteristicna prinudna strujanja su strujanja u cevovodnim sistemima: vodovodima. Zato ce ovde biti nabrojane osnovne podele strujanja. Ova podela je izvrsena prema raz}icitojfiiickojsustini kojom se ovi rezimi tumace.

jednodimenzijsko (lD). Ovo za posledicu ima da se opste jednacine koje opisuju strujanje. a sto zavisi od karaktera proucavanog problema.1.2. itd.y.opsti sistem parcijalnih diferencijalnih jednaCina koje opisuJu strujanje i>vodi se na jednostavne diferencijalne iii algebarske forme koje su lako primeuljive u svakodnevnoj inZenjerskoj praksi. Nairne. leao na pro transport fluid a iii transport energije fluidom.cevovodi kroz koje fluid struji. M> 1). zavisno od razmatranog problema. U cevovodimapostoji jedan dominant an pravac strujanja. Osim ove podele moguce je stiSljiva strujanja razvrstati na: izoterrnska. izentropska i realna. Za ID strujanja osnovni .viskozno i neviskozno strujanje. iii koja grupa strujnih problema. Kako SU u opstem slucaju ove jednacine veoma kompIikovane to ih je u punom obliku veoma tesko i nezahvalno resavati. a to je pravac koji se poklapa sa osom svalee pojedinacne cevi. 2. Tako na pro u zavisnosti od vrednos#Mahovog broja stisljiva strujac nja se dele na: dozvucna (subsonicna. .t) i . Zbog slozenosti realnih strujno-tehnickih problema svaka od osnovnih grupa strujanja je predmet posebnih naucnih iii inZenjerskih istrazivanja. predstavlja jedan od osnovnih interesa i potreba u inzenjerskoj primeni i praksi? Odgovor na ovo pitanje je . teSkpje zamisliti neki energetski sistem. postrojenje iii masinu. hladenje.relativno jednostavan jer su to jednodimenzijska staciollama sITujall/a. Odavde sledi da su podele strujanja na razliCite grupe "veStacke". grejanje. kontinuiteta i energije.z. Zato se problemi strujanja u cevima svrstavaju u grupu jednodimenzijskih strujanja.112 Teorijske OS/1ove ID strujonja istovremeno pripada svakoj od navedenih grupa. M < 1). te ce se zato u ovom Poglavlju posebna painja posvetiti lD modelu strujanja. za dalji matematicki tretman. OCigledllo je da postoji dosta razlicitih vrsta strujanja. U svim ovim slucajevima koriste se cevni sistemi . Ovde se moze postaviti pitanje: koja od oblasti mehanike fluida. unutrasnje. Jedn3ciine koje oplisujllJ stJr'ujanje lIllestRSljivog fl!lIJida U opStem slucaju strujanje je trodimenzijsko. stisljivo turbulentno strujanje.stacionarno iIi nestacionarno strujanje. dvodimenzijsko (2D) iii trodimenzijsko (3D) strujanje. Svako od navedenih osnovnihtipova strujanja moze se dalje razvrstati u podgrupe. podmazivanje i s1. ada se u njemu fluid nekoristi zaobavljanje nekog radnog zadatka.izotermsko i neizotermsko strujanje. ali veoma korisne..· adijabatska. . . odnosno prilagodavanjem. tako na pr. I pored svih slicnosti i razlika sva ova strujanja se opisuju istim jednaCinama: kretanja (Navije-Stoksa). leako analiticki tako i numericki. ito: . okolozvucna (transonicna. odnosno 11 =v(x. strujanje gasa u gasovodima je prihudno. Zbog toga postoji potreba za njihovim pojednostavljivanjem. Svaka od osnovnih grupa strujanja moze se dalje delhi prema izvesnim kriterijumima koji preciznije odreduju tip strujanja. .strujanje Njutnovskih i nenjutnovskih fluid a. M ~ 1) i nadzvucna (supersoniCna. svode na razliCite fizickomatematicke modele. jer grupisu probleme strujanja na grupe slicnih fizicko-matematickih modela. aosnovne strujne velicme brzina i pritisak su funkcije od koordinata i vremena.

a pri koriscenju ovih indeksa za jednu vrednost indeksaj indeks i ima vrednosti 1..h veliCillO.znaCi da se ano odvija pri manjim vrednostima Rejnoldsovog broja. Ako se posmaira laminarno strujanje u kanalima iii cevima sa paralelnim ziddvima. 2 i 3. j 0\ Oxi P (2. V)v = ar+grad(T)+ 2co xv:= F -pgradp+ v Av . sto za posledicu ima da se strujanje odvija u slojevima. Konkretna resenja ovog sistema diferencijalnih jednaCina za neke iole slozenije slucajeve je tdko nati.opste prihvacena definicija turbulentnog strujanja.bolje receno oblast izmedju njih. Ovaj sistem od cetiri nelinearne parcijalne diferencijalne jednacine resava se uz pomoc pacetnih i granicnih uslova.1. y i z.2) nepoznate su tri komponente brzine v x' Vy i V z i pritisak p. t).1) DIDt je materijalni izvod.3) (2.1) i (2. 1.Ox +v-2 .. Kod laminarnog strujanja dominantne su viskozne sile u fluidu. lzesktcirmomo. strujanje se opisuje jednaCinama kretanja.zima strujanja: larninomi i tllrbulentm: Granica . Postoje dva re. sto. Zbog kraceg zapisa sistem diferencijalnih'jednacina (2. Razlog tome je nepoznavanje svih reJevclntnih falctora koji uticu na karakteristike i strukturu ovog strujanja. Navije-Stoksovim 'ednacinama J5i= F -pgradp+ vAv Dv ~ 1 _ (2.rtic'ke /rednosti J'/ll/z stnij-n. tada strujnice u njima zbog relativno male brzine strujanja ostaju paralelne. i jednaCinom kontinuiteta (2. Jos uvek u literaturi ne postoji tacna . at+via=~-.. tj. neuredjenr:.ali istowemellO II tom . Na osnovu ove kratke analize maze se zakljuciti da je laminarno strujanje slojevito strujanje kod koga se fluidni deliti ne mesaju sa okolnim fluidnim deliCima. U sistemu diferencijalnih jednaCina (2. ili po koordinatnim pravcima x.2) U jednacini (2.1.1.1.. Jedna ad moguCih definiCija turbulentnog strujanja jeste: turbulentno stmjoi(je je haoticno.1.1. Aka je fluid nestisljiv (p =const). u kome su Vi i 11 j komponente brzine.1. koja se naziva preloznrt oblost strujanja. gllJ1ina.1 a) koje je korisno napisati i U obliku ail _ _ ail v2 '_ 1 _ ar+(v. / OXi = 0 . jer to zahteva primenu slozenih matematickih metoda. Posledica ovoga je slab prenos toplote i mase pri laminarnom strujanju. pri cen1U indeksi i i j imaju vrednosti 1.1b) (2.Y.rtotl. 'Xi Ov j Ov j 1 oj. A-Laplasov operator i w=Irotv ugaona brzina fluidnog delica. 2 i 3. utvrdjuje se na osnovu Rejnoldsovog broja koji predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila. Za strujanje stisljivog fluida ove jednaCine imaju slozeniji oblik. Primena stati- stike nad strujnim velicinama omogucava da se kod turbulentnog strujanja haos ..1.<osu se m{{f{lt dejiniJ'oti sremzje .4) OV.1)-(2.2) bice napisan u tenzorskom obliku .z.Teorijske osnove ID strujanja p 113 = p(x. trodimeTlzijJ'ko stntjonje kod kogo J've J'trlljne velicine (brzina.1. tempemturo i pnliJ'ok) imo}u slucojnikaro/cter It proJ'toru i V!tIJienUj .

a+b=a+b .a=a . vee broj mernih tacaka koji omogueava dobru statistiku."-. vidi se da brzina pulzira oko t=O b) t=T neke srednje vrednosti.2. a) Slika 2. jasno je vidljivo VZ I). 1z dijagrama brzina.6) te njihovim uvrstavanjem u Navije-Stoksove jednacine (2.-. J P U-'-j U-'-i u-'-i J (2.proizvoljnoj tacki Vy J ~ strujnog polja sa izrazito nestacionarnim karaktev v(t) rom. da je turbulentno strujanje sa mnogo slozenijom strukturom odlaminarnog.2a. -.5) pri cemu je Vj . polje stvarnih brzina (velicina) razlaze (po Rejnoldsu) nq.1. kod turbulentnog strujanja.1. + I J: (2.fske osnove 1. =F.1.3) vi je trenutna brzina .1. 2. pri tome koristeCi pravila osrednjavarija..1. Kako je turbulentno strujanje mnogo cesce od laminarnog.dakle. pa su samim tim i problemi turbulentnog strujanja mnogo slozeniji za resavanje. na pr.p.1. da se nad njim moze primeniti odgovarajuCi matematicki aparat. a sto zavisi od karakteristika koriseene merne opreme. S druge strane. -8 +Vi "-.2. prosecna brzina a v~ je fluktuaciona komponenta brzine. Kod turbulentnog strujanja do trenutne brzine strujanja u nekoj tacki sfrujnog prostora moze se doCi eksperimentalnim putem.D strujanja moze smatra·ti "uredjenim". polje srednjih i polje pulzacionih-fluktuacionih brzina (veliCina) posredstvom relacije P j I )) (2.2b. ab=ab+a'b'. tj. koja za neke veliCine a=a+a' i b=b +b' (a. turbulentno strujanje se moze posmatiati i kao strujimje kod koga postoji jasna struktuma hfjerarhfja vrtloga.114 Teori. p = p+p'. Fj =~. U svakom sfucaju vreme merenja ne igra presudnu ulogu. 8al8xi =8al8xi ' dobijaju se: Rejnoldsove jednaCine. S druge strane.rtrlijtll?ja.1. Za korektno odredivanje vrednosti srednje brzine po vremenu u posmatranoj tacki strujnog prostora potrebno je da jevreme merenja T sto "duze".5) vi = vi +V~.. Vi = V. pri cemu zapis brzine izgleda kao na s1. +v. Moze se kazati. Ova dugotrajnost merenja je reda veliCine sekunde iIi nekoliko sekundi.T) glase: .1. Zbog haoticnosti kretanja kod turbulentnog strujanja izmedju susednih fluidnih delica dolazi do razmene mase sto za posledicu ima bolju sveukupmi razmenu mase i energije.b=v.) t W".srednja blzina po wemenu tj. to ce se u ovom Odeljku analizirati turbulentna strujanja.p. a dobijeni rezultati biee veoma lako primenljivi i za laminarna strujanja.3) i jednaCinu kontinuiteta (2. Osrednjavanjem svih strujmh veliciIla. I) v(t) da je brzina u posmatraVx )0 ~ ~ noj .1. -viv. +~(y "-. u duhu relacije (2.1.7) . Zato se. napisane u tenzorskom obliku OV j _ OV i 1 op aov] -. merenjem brzine pomocu anemometra sa usija~ mm vlaknom s1. U jednacinama (2.4).

" Uvodjenjem turbulentne viskoznosti VI problem nije resen.8) Rejnoldsove jednaCilie fizicki ne predstavljaju "nove" jednaCine vee sarno oblik Navije-Stoksovih jednacina prilagoden turbulentnorn strujanju. == av.7) v.1. 2.v~ nepoznati.-=F. Zato se u cilju zatvaranja sistema Rejnolelsovih jednaCina uvoele pretpostavke za turbulentne napone. pomenute sisteme. definitivni odgovor na ovo pitanje se jos uvek ne nazire.• (2. (2. Jeon3cina imntlimlitda.) .1.' + .---+v-·. Jedan od najpoznatijih ll10dela za turbulentne napone jeste algebarski model Boussinesq-a koji je zasnovan na analogiji sa viskoznim naponima. po visini preseka. tj. ipak. == 0 . koji se nalazi u turbulentnoj fluidnoj struji. Znacima navoda za Rejnoldsove napone zeli da se skrene paZnja na to da oni ne poticu oel clana Navije-Stoksovih jednaCina sa naponima vee od inercijalnih clanova. posebno kod dvodirrienzijsldh i trodiinenzijskih strujnih problema.1.2 . odnosno uvodjenjem ekvivalel1tnog koeficijenta kinematske viskoznosti Vo == v + VI' one se svode na oblik 2 &Vj _ &Vj 1 8j5.1. 1) Ox Ox. ali.7). a 0 cemu ovde neee bid reCi.. vee je to veliCina koja je povezana sa karakteristikama strujanja.Teorijske osnove ID strujanja 115 i jednaCina kontinuiteta divf.3a.3a. Sis tern Rejnoldsovih jednacina nije zatvoren sistem jednaCina. Na kraju treba napomenuti da se za nestisljivo laminarna strujanja koristi sistem Navije-Stoksovih jednaCina (2.3. Ovi "naponi" se fizicki turn ace kao prenos kolicine kretanja na nivou fluktuacionog kretanja. jer i za ovu velicinu treba koristiti odgovarajuce pretpostavke. i on je. ) P Oxf e Ox. U tu svrhu postoje mnogi modeli za odredjivanje ovih clanova. aVj -+v. Sa ovom pretpostavkom Rejl1oldsove jednaCine za l1estisljivo strujanje fluid a glase: 2 J aVj _ m j _ 1 a]5 .1. SrreoJ!llja brzinl:1 Posmatraee se presek 1-1 sa s1. Dopunski clan u jednacinama (2. . ua su naponi Iinearno srazmerni sa brzinom deformisanja &V &Vi -v'v' == VI ( . izmerile brzine strujanja tada bi raspored brzina izgledao leao lla s1. 2:1. kao sto je to rnolekularna viskoznost. 'i ax. (2. a Vj 8[+v. Kada bi se u jednom trenutku. Ako se u bilo kom narednom trenutku izmeri profil brzilla po . . jer su turbulentni naponi v.3). Bez obzira 0 kom se strujallju radilo laminarnom iii turbulentnom.v} predstavlja tenzor Rejnoldsovih ili turbulentnih "napona". ocigledno. parcijalnih diferencijalnih jednacina je tesko resavati.1. a za nestisljivo turbulentna strujanja sistem Rejnoldsovih jednaCina (2.1..9a) 'X. neravnomeran.. 8= Fj --a. povrSine A. 2.9b) o at 1 Ox.1.-+(1'+ VI ) . P j Ox. j pri cemu je koeficijent proporcionalnosti VI " koeficijent turbulentne viskoznosti i on nije karakteristika fluida.

8) turbulentno strujanje.1..1. pa se zato sa polja vremenski osrednjenih brzina (kod laminarnog strujanja sa polja stvarnih brzina) s1. koja glasi V ~ liT (2. Obieno se zeli znati koliki je zapreminski protok fluidne struje kroz neki strujni presek. vee sarno polje stvarnih brzina.f!jivog sirujanja jlttlda. 2. zbog pros tome i vremenske slozenosti.3. Na kraju treba naglasiti da jednaCina kontinuiteta po svojoj fizickoj sustini predstavlja zakon 0 odrZanju mase.1.1. ~ pVsrA =const.10) se svodi na V == vsrA.zA2 ..116 Teorijske OSl1ove ID strujanja visini preseka. Zato se posredstvom izraza (2. tada jednacina kontinuiteta glasi: II. ovi sistemi jednacina . a na osnovu "dugotrajnih" merenja brzina u karakteristicnim tackama po visini preseka.l i vsrX .13) pd eemu je liz maseni protok fluida.1.:= vsrA == const.1.:B. preseku.1. Kod laminamog strujanja ne postoji polje vremenski osrednjenih brzina. Na osnovu izraza (2.11) moze se definisati srednja blZlna po preseku ito kao: zamisljena konstanta brzina po preseku koja pomnozena sa povrsinom poprecnog preseka A daje isti protok kao i stvarno polje brzina~ Uvodenjem srednje brzine strujanja izraz za protok (2.ednaCina kontlnuiteta nesti.3c) posredstvom izraza t- If V dA := . Ako je fluid stiff/iv. 2. jednaciinll! Sistem parcijalnih diferencijalnih jednacina (2.3b.1.4. koje je dato na s1.dA := .2.If [ .11) sr A A A A A A To' .1.1. a p srednja gustiria fluid a upreseku.vet) dt] dA := V }(2.' [m3 Is].If.5).J [kgf s] (2. za operativnu imenjersku primenu.BeJ!"lullRiijev:!ll. prelazi na pofie vremenslci osrednjemh brzina (s1.3b prelazi napofje srednje blzlne (s1. 2.3b). Medutim.jA 1 := vsr .1. zbog njihove slozenosti.. . Jasno je da se u nekom b) c) a) bilo kom strujnom Stika 2. pri cemu su vsr. ovakav postupak odredivanja protoka je dugotrajan.4) u potpunosti opisuje laminarno a sistem (2.1.1. a on je odredjen izrazom Ir--r.. ne moze raditi sa takvim poljem brzina.--:-:= v dA--'j. tad a jednacina kontinuiteta glasi V:= vsr._=[> oscilatorni karakter =V sr "'f> profila brzina.2. Ukoliko je profil brzina v poznat. tada se analiticki iii numericki moze nae! zapreminski protok fluida. Medutim. Sada se za jednu strujnu cev moze napisati..7) i (2.12) Ako se u nekoj strujnoj cevi ID toka posmatraju dva preseka povrsina Aj i A 2 . tada bi svakom merenju v v odgovarao drugaciji . osim u nekim jednostavnijim slucajevima.1:3) i (2. Elllergijska jedoaciJll3 .1. srednje brzine strujanja posmatranih preseka.

1. (2. Prema tome sledi da je -1 grad p = grad <1)= grad f~. (2.mehtlntc!cu e!lergjju.1. kod cevi. 3) Fluid se smart a barotropnim. sto znaCi da je p = pCp).2.1. na pI. Tada se uajvaznije promene strujnih velicina odigravaju u pravcu glavnog strujanja s.15a) fdp 2 fdp \ \ Posredstvam jednaCine (2. u Navije-Stoksovim jednacinama nema Clanova koji potieu od tangencijalnih napona (v /':.Bernulijeva jednaciha za strujnicu e l -e2:=~ v/':.fluld llevir!cozal1. UCiuimo nekoliko pretpostavki 0 strujanju koje se analizira: 1) posmatra se stacionaruo (a / at = 0 ).15a) se dobija Bernulijev integral OjIerove jednacine .2. Nairne. Ovaj pravac je oznacen sa s na s1. Zato ih je potrebuo svesti ua jeduostavuije oblike iIi uprostiti da bi se mogli resavati "jeduostavniji" strujno-tehuicki problemi. 2 p 2 kaja predstavlja strtijnu . U tehnickoj praksi Za ovu klasu strujanja postoji veoma veliki interes. dl .1.1) izmec1ju proizvoljno izabranih preseka 1-1 i 2-2 sledi energijska . pri cemu je o z vertikalna koardinata uperena navise. iz koje posle integraljenja duz strujnice (s1. cime se one svode na Ojlerove jednaCine. pa se promene u druga dva pravca mogu zanemariti.1.4.grad p moze napisati u obliku gradijenta neke funkcije <1)= a sto je zadovoljeno za Jdp / p. tj.14) dabij a c1iferencijalna jednacina de:= v t:. dakIe. aka je . i. to se iz (2. dl == de. Iz tog razloga u ovom Odeljku jednodimenzijskim strujanjima biee posveeena znacajna paznja.p .1. kada postoji jedan dominantan pravac . . MnozeCi skalarno avu jednaCinu sa elementom dliZine strujnice Jf (s1. s~caj kada zapreminska sila ima 8~.15a) moze se analizirati jedan specijalni slucaj.4. To je moguee uraditi.14) \ .' ~2 sila.:= potencijal F = grad [J.1b) u kojaj svaki Clan predstavlja neku jedinicnu silu. tj.1. i tada se clan u NavijeStoksovim jednacinama <1).1.t-f 2 U ovoj jednacini zbog artoganalnosti vektara x i je ill x v.2.4. jednaCine kretanja (2. koji se poklapa sa osom cevi.). 2) nestisljivo strujanje (p = const.1) i primenjujuCi prethadne pretpostavke dabija se jednaCina za rad sila grad(v2/2-U dp/ p). Radi kraeeg zapisa uvodi se veliCina w v if njihov skalarui proizvod v v e=--U+ -:=-+gz+ .1.:-~ ~~ p p ~v s 4) Posmatra se strujanje u polju konzervativnih/~> . U avom slucaju iz (2..1 Na dalje se polazi od Navije-Stoksove.17 == 0).---::. Strujanja u cevima su najcesea unutrasnja strujanja i mogu se tretirati kao jednodimenzijska.v ·Jf .if +2wx v·dl == v /':.1.4.ii .dl = O.11 ·dl. .. Kako je skalarni proizvoc1 grad e .Teorijske osnove ID strujanja 117 uisu pogodui za upotrebu.glawli jJravac J'trujanja.1. Ovakvo strujanje se naziva jednotizine11zjil'!co J'lmjatlje. Za strujanje u polju sile .7 r ./ z Zl Zemljine teze potencijal je U = -gz. SHka 2..

2.1. te prema Slika 2.// z/ .118 Teorijske oSl1ove ID strujanja 2 p v -.4. Strogo uzevsi bilo koji od oblika jednaeine (2. a Zl iZ2 visinske razlike ad referentnog nivoa 0-0.1.PI i P2 vremenski osrednjene vrednosti brzina i pritisaka u taekama Ai B preseka 1-1 i 2-2. upravo.15b) svodi na oblik: J V P V P 2 v L1v·dl _I_+-L+gz =_2_+_+ gz +' J . Cine je ogranieena na jednodimenzijska strujanja.15b) Na dalje ce se analizirati 'slucaj viskoznog. prvo. do tezista taeakaA i B. dt predstavlja jednacinu bilansa energije za strujno vlakno. / / /. proizvoljno izabranog.2) ogranio mz. fd koji vaii za nestisljivo i stisljivo strujanje fluida. P .1.e2 d~ =dm ~ VeS~~.4.15) vaii za strujnicu.= const.2 tome vaznest jednaCine (2. Cime se njena vainost prosiruje na strujno vlakno.16) Integrali u prvim clanovirna sa leve i desne strane jednaCine (2./// //.15) se. i to na sledeCi nacin . Ako se podje ad Rejnoldsove jednaeine (2.9) i sprovedu iste matematieke operacije dobija se energijska jednaCina za strujnicu sa vremenski osrednjenim velieinama . ..1. . Za nestisljivo strujanje se zbog konstantnosti gustine dobija vredriost integrala d P/ p = P/ p.16) resavaju se taka da se sa stvarne kiileticke energije prelazi mi kineticku energiju odredjenu preko srednjih vrednosti. a zatim se integrali po popreenom preseku eime se vaznost jednaeine energetskog bilansa prosiruje na strujnu cev. P P I 2 -2 - -2 - (2. e1 dn.1.15) nije prihvatljiva za primenu u cevirria gde je jednodimenzijski karakter strujanja. ana njoj je jednodimenzijsld karakter strujanja. S obzirom da Bernulijeva jednaCina vaii za strujnicu to ona u obliku (2. Nairne. prosiriti sa strujnice na strujnu cev.strujnice.2 P 12 P 2 Ie -2- -2- (2.1.1. nestisljivog strujanja. i leoji hze da jestrujna energija dui . pa Se jednaeina (2. t (v21 +PI+gzI)pV. a i u celom strujnom prostoru (ako je co = 0).1. realne strujne cevi (s1. pri cemu s l e d i : ' .dl I (2.15) treba. 15c) pn cemu su vI' v2. mnozi sa elementom masenog protoka dm = pdV := PVI dA 1 = PV2 dA 2 .1.zz /z / /. a dobijena jednaeina u// Z. e =2 U + . 0 cavaju fluidni prostor.1.. U tu svrhu jednaCina (2. ~ -e2 = Ive L1~ . Prema tome i primena Bernulijeve jedlla. .1. pri neviskoznom strujanju fluida konstantna.1.dAI=t (V22 +P2+gZ2)pv2ciAz+t(~veL1~dl)d}h.

k . kratko.1..s!1 maseni protok fottda.energija. odrZanju energije svedell na jedinicu mase fluida.S. dobija se jednaCina . zbog ne poznavanja profila brzina.L3a). i vazi da je 8v I ax = 0 gde je x poduzna koordillata. Integrali drugog i treceg clana sa obe strane znalm jednakosti jednacine (2.058 (a~l) za razvijeni turbulentni i a=2 za razvijeni Iaminarni profil brzilla u eevima kruznog poprecnog preseka (v. koeficijenti a k mogu teorijski tacno da se odrede. odredjuje izrazom: 1 -3 (2./c je srednji>S'tnijm~statlckipritisak u preseku k. tj.sto istovremeno zllaci da tako dobfjena jednaeziza vaz! za i.k . 2 VI PI 2 V2 P2 " 'f' =-- (2..k k Ak Tom prilikom pravi se grdka koja se obuhvata koeficijentom akkoji se naziva kocjicijent nel'ClVllomemosti iii popl'Clvni koeficijrmt kineticke enelgije (Koriolisov koeficijent). a po svojoj fizickoj sllstilli predstavlja zakon 0.1.l PSI' I +gzc )Inl =: ( a 2 -Vsr '2 +-'-+gzc )" n~+ (f Ve LlV )/11. P -2'dA k =--A. Ti razvijeni profili brzina su logaritamski kod turbulentnog i paraboIicki kod laminarnog strujanjai koeficijenti neravnomernosti kineticke energije imaju vrednosti: a=1. -+--' pIp 2 I 2 2 Izmedju preseka 1-1 i 2-2 vazi jednaCina kontilluiteta /il == rill == Jil 2 =: COl1st~ pa se iz ( 2 2 prethodlle jednaCine eIiminise maseni protok. da se skalarnim mnozenjem sae16mentnom strujnice dobio Tad.1.geodezijska visik lla od referelltnog llivoa do tezista povrsine preseka k.A k Ak Koefieijent neravnomernosti kineticke energije iskljucivo zavisi od rasporeda brzina u posmatranom preseku i on je.16) odredice se zbirno.3 .k.vdZ . u nekim slucajevima kada se u nizstrujnim preseeima profili brzina ne menjaju. f (-+gzk ) Pd'/'k P ~ =: (Psr.2) i nadeno je na osnovu vaznosti hidrostatic1cog zakolla raspodele pritislcce u strujnom preseku (p I p+ gZI == const.4a i 2.L16). Ovde se. i indekse "e" u clanovima sa visinskim razlikama. A Vsr. a njihovo resenje glasi Pk ). PSI' 2 • A =-dl. --+gzc ) mk P k.= 12) . a Zc je vertikafuorastojanje . i to izraZene prekostruJne energije po jediniei mase.1.vkefA Ie )'-2-mk =:a lc . za bilo koji presek strujne eevi k.). Ova jednacina je u literaturi poznatakao uopstena Bemt/li/eva jedllaezna.5. v '( -3 sr.vkeMk' f vsr. iz ove jednacine izostavljajuCi indeks "sr" u Clanovima sa srednjimbrzillama i pritiseima. U dobijenom resenju Psr. k .Teorijske osnove 1D strujanja 2 2 vie3 1 v . (k== 1. 2-m 119 f f (k . a takvi profili brzilla se nazivaju razvij{mim. Ovaj koefieijent se. dobija se jedilaCina a12+p+gzl =a22+p+gZ2 + I veL'.1. . Na osnovu resenja integrala iz (2.. za proizvoljno izabralli strujlli presek llepozllat. Dalje. Prema . dakle. a l -Vsr. i da se IIInozelljern sa masenim protokorn dobila snaga.18) koja predstavlja energijslcu jedllaCinu..17) a" = .da se krellulo od jednaCine kretanja. treba potsetiti. Medutim.1. odeljke 2.sr.

Oblik Bernulijeve jednacille (2.2. ttlcttpna strttjna energija nekog strujllOg preseka je jednaka zbiru kineticke.20a) (2. Sa sliIce 2. ) (2. (2.g+Z2 +hg P2 [m]. Konacllo.1.18) ima svoj fizicki smisao energije. Pk / p -pritisna i gz k . svaki Clan jednaCine (2..1. Osim Qvog oblika u primeni su jos dva potpuno ravnopravna oblika. eksplicitno ne moze odrediti jet se ne poznaje raspored brzina u poduznom pravcu. dobija se energijska jednacina u obliku (2.1.4. kineticica. Pojam gu~itka ellergije mora se shvatiti USIOVllO. u opstemslucaju.3 kod koje presek nizstrujno raste.1.20b) je veoma prakticall za primenu. dok clan sa integralom ptedstavlja gubitke strujne energije na putu od preseka 1-1 do preseka 2-2. .4. Radi kraceg zapisa ovaj clan se oZllacava sa (2.potencijalna energija strujnog preseka (k=1. U ovom primeru zbbg nizstrujnog povecanja poprecnog preseka kineticka energija. Dahle.1.20) je najceSce u upotrebi.20b) pri cemu gubitak strujne energije Yg ima oblik: hg = Yg / g i naziva se izgubljena visilla. jet prema . pritisne i potencijaille energije 2 e k =-p-=CLkT+p+gZk' Pt. Nairne. Ovaj clan se. oCigledno je da se u nizstrujnim ptesecima odigrava ttansformacijajedllog u drugi oblik ellergije. Koji je medusoblli odnos pojedinih energetskih udela u· strujnoj ellergiji svakog nizstrujnog preseka.120 Teorijske osnove 1D strujanja tome.3 je jasno da jeu svakom nizstrujl10m preseku strujna energija manja za "gubitak" energije kojise ima izllledu dva posmatralla strujna pteseka. lla pro u uljlloj hidraulicL BernuIijeva jednacina moze da se napise i u jedllom skracenom obliku.20c) primenjena na krivolinijskoj strujnoj ceviprbmenljivdg pteseka sa sl. iIi flp = pYg = pghg i naziva se pad pritiska. z3visi od geometrije strujlle cevi u kojoj se odvija strujallje.1. u opstem slucaju.2). ObIik Bernulijeve jed~aCine (2.20) /coja vaZi za stTlijnu cev i operativna je za prakticnu primenu.1. .1. struje se smalljuje..1. /2 -.k Vk Pk (k=1.1. a zbog povecanja koordinate z potencijama energija strujeraste.1.20c) tako da jedllaCina (2. ito: CL k v.20) postaje: e] = ez + Yg Za objaslljenje nizstrujlle promene strujlle ellergije kotistice se jednacina (2. 2. koji glase: 2 VI PI 2 V2 CL l2g +-pgH] =CL 2 "2g+r.1.19) i on po svojoj fizickoj sustini predstavlja tad sila izazvanih viskoznim i turbulelltnim llaponima na putn izmedu posmatranih preseka.

.U. Na kraju treba. a 0 cemu ce vise reCi biti u narednom Odeljku.21) .WJ. energija se ne moze "izgubiti" vec sarno moze preCi u drugi oblik.. Tu jednostavnost primene narusava Clan Yg ...4.19) za gubitke energije na putu izmedu dva stmjna preseka.l.1. PosmatrajuCi bilo koji od oblika Bernulijeve jednaCine (2.1. ~ a]T+r. Gubid strujue cnergije \ \ U Odeljku 2.1.I.e2 = Yg) nazvana gubit/com stlUjne enellJije i ona posredstvom e ----c"""'-UJ._ _ C1 ___---r-.ll.aka Huli. Odeljak 2.2) glasi: ~ = fzYe L'. U slucajevima kada se kineticka energija nekog strujnog preseka moze zane mariti.1. iIi je. U suprotnom. a to su samo preseci sa razvijenim profilima brzina. --1--1' pzlp a2 vil2 x procesa disipacije prelazi u toplotu.1.1 : : " .lU.j. ako se ne znaju koeficijenti neravnomemosti. u principu.---. Zato korektno odredivanje strujnih gubitaka zasluzuje posebnu painju. otezan naGin odredivanja strujnih gubitaka.1.4.:::flYe(~V'.0-dl .cdx+L'.20) moze Se zaldjuCiti da je ona "relativno" jednostavna za primenu. (2. Pri izboru preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina treba bitiobazriv.I.i7ydY+L'.-+gz] =a 2 T+ 2 VI v2 2 p +gz P2 2' (2. Bernulijeva jednacina.Teorijske qsnave IDstrujanja 121 zakonu 0 oddanju energije. jos jednom.e = el . pri izvodenju Bernulijeve jednacine dobijen je izraz (2. 2. jer izabrani stmjni preseci treba da imaju poznate koeficijente neravnomernosti. Dak1e.1. tada se fluid koji struji smatra neviskoznim. vaii za strujnu cev kod koje postoji jedan glavni pravac stnijanja. t. moze da se postavi za bilo koja dva strujna preseka nekog jednodimenzijskog strujanja.viz)=~ Ve&~ dx.ze da J'e pn"meni Bemuliieva jednacina.5.1.1. pak.3.-_+_ Yg . pa je kineticka energija tih preseka jednaka null. a Bernulijeva jednaCina se svodi na oblik Slika 2. Ox. Ako se pri nekom procesu strujanja gubici strujne energije mogu zanemariti (Yg "" 0). Ovde je razlika strujnih energija izmedu dva strujna preseka (L'. . i uglavnom se koristi kod problema spoljasnjih strujanja. U realnim uslovima strujanja jednaCina (2.20d) a sto nije nista drugo do Bernulijev integral Ojlerove jednaCine za nestisljivo strujanje t1uida. ili preseci koji se nalaze na konstantnoj geodezijskoj visini i u kojima nivoi tecnosti mimju. p] e]=e2 = canst. ukazati za sta vtdi i /cada mo. sarna po sebi jedl." . tada je primena Bemulijeve jednaCine jedino mOgUca ako se oni eksperimentalllim putem odrede. tada treba upravo takve preseke birati za referentne i za njih postavljati Bernulijevu jednaCinu. .1.ll!f-.20d) je veoma retIeo primenljiva. koji posredstvom izraza za turbulentne napone (v.

122 Tearijske asnove ID strujanja 1z razloga jednostavnosti pisanja uvodi se oznaka za viskozne i turbulentne napone 't jj _:::: PVeau.1.f.1. Na njegovu kontrolnu povrsinu deluju normalni naponi na povrsinama protocnog Slika 2.21a) ce se pomnozitisa elementom mase pdf.1. a zatim povdillSkog integrala.. a zatim integraliti po zapremini V. (2.1.21b) Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati geometriju strujne cevi i tangencijalne napone na zidu cevi.= vp .5.v dt I fl. dobija se Yg ::::. posrnatrajmo jednu strujnu cev sa s1. odnosno tenzor.2. • r 't. kao i Cinjenicu da je pri nepromenjenom protoku Yg = canst" dobija se gubitak energije po jedinici mase (2. tj zida cevi ('t. Element strujne cevi definisan je duiinom dl. pri cemu sledi tl~ pdV = ~ (t ~: dV)dl.21a) maze se napisati u neSto jednostavnijern obliku pogodnom za prirnenu. preselea A i tangencijalni na povrsini omotaca dA =Odl. Nairne..3). Za daljirad prakticno je uvesti vektor. za simetricllo razvijeno stmjanje.21a) pri tome ga transformisuci na obHk zapreminskog.dV = A PI --dA e = Ad1V't.j --)0 't w)' gde je 0 obim preseka povrSine A. komponenata napona 't j = 'txxnx +'t Jy l1y + 1: zz n z = 'tjjnj gde je nj (i=I.3) jedinicni vektar pravca xj . povrSinom poprecnog preseka A i zapreminam dV=Adl. g 1m f pox. A'tjn Ac J pA ciAe . = pVe elcvivalentni koeficijent dinamicke viskoznosti.21a) 1 Izraz za gubitak energije (2.1. ::: 'leOUj /OXp gde jeT]. I (i=1.21) svodi na Y:::: --"dx.5. Sada se izraz (2. gde je i1 vektor spoljasllje normale na povrsinu Ac' Integral po kontrolnoj povrsini Ae rastavlja se na tri integrala.2. VracajuCi se sada izrazu (2.1. f r .1. pri cemu su illtegrali po povrsinama Al i A2 .:: . duzine I koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Ae = AI + A2 + Ao' gde su Al i A2 povdine protocnih poprecnih preseka 1-1 i 2-2 i An s --C> povrsina omotaca.22) . / ax. v. 1 KoristeCi tom prilikom vezu izmedu povrsinskogi zapreminskog integrala.1. U cilju dalje analize izraz (2. (2.2.1. jednaki nuli i ostajesamo integral po omotacu-ziciu strujne cevi Ao ' tj.

pa se gubici energije na takvirn mestima llazivaju iokail1i gubici energije. a to su mesta sa slozenorn geornetrijom strujne cevi. Strujanje na nivou rnikrovrtloga se odriava u svirn nizstrujnirn presecima sa razvijenirn profilirna brzina. Da bi se. to izrazi (2. a to su preseci strujne cevi koji se nalaze u pravolinijskirn delovima cevovoda. Naponi llov! ax. Strujanje na nivou makrovrtloga odvija se na onirn rnestirna u cevovodu gde postoje usiovi za njihovo stvaranje. Prerna tome.1. Nairne. upravo. objasnjavaju prisustvorn napona u fluidu. Ova rnesta se u cevovodu nalaze na poznatirn lokacijama (krivine. rnogli odrediti strujni gubici koriste se eksperirnentalne ili poluempirijske rnetode.1. Prema tome. odnosno kada su vece neravnornernosti u profilirna brzina. pa se zbog toga kaze da je turbulentno strujanje sa jasno utvrdenom hijerarhijskorn strukturom vrtIoga.rnikrovrtloga. Zakljucuje se da su gubici direktna posledica gradijenta brzine. koristeCi izraze: Vajsbaha IYi. ito: gubici na lokalnirn otporirna . pa ceo izraz predstavlja rad sda prottzrokol.. i\ko nizstrujno vise nerna geornetrijskih prepreka na koje nailazi fluidna struja. zbog gradijenta brzine..Teorijske oSl1ove ID strujanja 123 Na osnovu izraza (2.oznaka· fA' IrnajuCi u vidu da poduzni profili brzina nisupoznati.1. kod turbulentnog strujanja moze se govoriti 0 strujanju na llivou rnakrovrtloga i strujanju na nivou rnikrovrtloga. zakljucuje se da kod turbulentnog strujanja postoje i vrtlozi razliCitih veliCina.1. ili krace gttbici uJ'ied tnm/a. ipak. zato se gubici na takvim delovima nazivaju gubicirna na pravolinijskirn deonicarna. u izrazu (2.).1. ukoliko su gradijenti brzina veCi.rnakrovrtloga do najrnanjih . odnosno da kada god dode.oznaka 11.rnikrovrtloga. i. Takode je jasno da. ventili i s1. postoje dye gl1lpe gubitaka. ad najveCih . tada su i intenzivniji gubici energije. strujanje na nivou milaovrtloga se kao takvo odrZava. v. rnedudejstva fluida i cvrste granice zida. do prornene u profilu brzina stvaraju se uslovi za nastajanje strujnih gubitaka.22) dolazi se do sustinskog objasnjenja 0 poreklu strujnih gubitaka. Na nekirn lokalnim otporirna rnakrovrtlozi se i ne stvaraju a gubitak energije je izazvan promenom poprecnog preseka iii prornenorn pravca strujanja. S druge strane.21) i (2. Torn prilikorn obe grupe gubitaka sracunavaju se kao velicine koje su proporcionalnc kinetickoj energiji odredenoj sa srednjom brzinorn strujanja.srvaraju. iz bilo kog razloga.22) '(ijclA predstavlja ukupnu silu "trenja" izazva- t nu viskoznim i turbulentnirn naponirna. I := (2. tj.22) za odredivanje strujnih gubitaka irnaju sallIo teorijski znacaj. Tako stvoreni makrovrtlog putujuCi niz struju raspada se sve do najsitnijih vrtloga . stvara se rnakrovrtlog koji oduzirna energiju od prosecnog strujanja.amlz vis. Dakle. i gubici usled trenja . dakIe. Na nekorn rnestu gde je slozen geornetrijski oblik strujne cevi (na pro krivina). zbog prisustva gradijenta brzine prosecnog strujanja.?()zmin i turbuientllim llaponima na putn izrnedu dva strujna preseka sveden na jedinicu rnase. usled cega u fluidnoj struji postoji gradijent brzine prosecnog strujanja av I ax. turbulentni naponi pv/8iJ ! ax. Strujni gubici se.23) . su posledica viskoznosti fluida. se generisu .

1.P2 A -'twOl= 0.koeficijent lokalnog otpora.== pA. (2. I ."".. pri cemu su: A .P2 == 'tw A .1. RfI . kroz koju fluid struji srednjom brzinom v. to ce se ukupni strujni otpor. - '''''~'t''---. (2."..1.koeficijent trenja.v .24) za odredivanje gubitka usled trerija.26) Slika 2.'-..' """.. 2.1.25) gde je N .s1.-..i 1=1 + '" L.28) .-"'C...''. 4RH 2 Dw 2 ' ~ ~ ~I~ ~ faktor trenja. ".2.1. U tu svrhu ._".-"".. ".1.1..= A .C"'-". . . koja se potvrdjuje dimenzijskom analizom.broj lokalnih otpora i Ai . ..5.1..A j .srednja brzina prvog nizstrujnog preseka. a.1.-. -C"'... -"".1. da je to velicina proporcionaIna kinetickoj energiji strujnog preseka odredeno' sa sredn'ombrz.. 4RH 2 DH 2 (2.:js~n:~ jne cevi izdvoji i posmatra njegova ravnoteza. odrediti kao N Yg M N 2 M /. u kome je S .. .. ' -.1 Za odredivanje tangencijalnog napona na zidu cevi koristi se pretposta'vka.broj pravolinijskih deonica. Kako u cevovodu ima vise i lokalnih otpora i pravolinijskih deonica. odnosno gubitka usled trenja. tada u presecima 1-1 i 2-2 deluju sile pritiska r.~.1.9.26) dobija se pad pritiska I v2 I v2 Ap == p A .YA.YI... povrsine preseka A i obima preseka 0. izmedu dva strujna preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina. Zamenom izraza (2.l:nom strujanja . Darsijeva formula U ovom Odeljku bite izlozen nacin odredivanja pada pritiska u pravolinijskim delovima cevovoda.27) u (2. i Darsija 1 v2 I v2 y: = = A . 1 i (2.1.".fi'F·!I_. == PIA i P2 = P2A. -~-"".J Dh J=1 j (2..~-..' -_. J=1 } == '" D~j Vi 1=1 2+ '" L.124 Teorijske osnove ID stnljanja za odredivanje strujnog gubitka na lokalnom otporu.-_..27) 'tw = Cf '2 pv pri cemu je Cf faktor proporcionalnosti.posmatrace se jedna pravolinijska deonica cevovoda konstantnog i proizvoljnog oblika poprecnog preseka (v...-_.1)..\ ~~~: o~:r~~.. v2 J "2' == '" L. pri potpuno razvijenom laminarnom iii turbulentnom strujanju.... Posmatrace se samo jedan deo strujne cevi izmedu preseka F 1 i 2-2 koji 1 _ Lb.duzina cevi.-.hidraulicki radijus i DfI-hidraulicki precnik.1... a na zidu cevi sila otpora trenja Fw == 't waf.. dobija se pad pritiska izmedu strujnih preseka 1-1 i2-2 Ol· Ap == PI .1.1...5.5..5. Glllbici lllslcd trcnja 2.' A...1. ~ ~w "".2 se nalaze na meduL3- 9--' ~_Pl_..""'.' .. 1z jednacine ravnoteze ovih sil~ PIA ._- .

Kod lokalnih otpora trenje na zidovima predstavlja sarno deo UkUpllOg gubitka energije. . / 4.-. S obzirom 'V f da Sil tangencijalni naponi na zidu prisutni na svim zidovima koji ogranicavaju strujni prostor dl2 to za posledicu ima da je trenje prisutno na svim cvrstim granicarna strujnog prostora. pv 8 av -. 81 d) (2. 1 !..2) a ciji uti~ A V r--'.2.1.5..30).p= PA-::::? (2.151.:sijeFlt . odnosno: A=: ACRe.p I v2 I v2 Y =:-==A-/j. U sillcaju da fluid ne struji kroz ceo presek cevi (iIi kanala). a to je kruzni oblik cevi unutrasnjeg precnika d (A == d 2 rr. (01-::--1. racvi. Zato ce se ovom koeficijentu. te se tada opsta formula Darsija svodi na obHk IJ. (v.2 delovima cevovoda ono je jedini gubitak strujne energije. ventila.1.28) predstavlja uop.2 = .ftelZu Da. one je prisutno i kod: krivina. prakticno. posvetiti vise painje. Dahle. pravolinijskih deonica itd.1. pv 6* r I \ \ . 2. vee same kroz deo preseka povrSineA tada velicina 0 predstavlja obim okvasenog dela cevi (ili kanala).6enje koe[idjenta trenja. Zato se strujanjeu pravolinijskim delovilIl~ cevovoda izdvaja u posebnu grupu problema. u narednim Odeljcima. i leao takav on ima znacajan uticaj l1a koeficijent trenja.jnoldsov broj Re = vd I v je bezdimenzijska velicina koja predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila u fluidu i sluzi za odredivanje reZima strujanja. A=4 Cf = .5. uy iz koje sledi da je koeficijent trenja bezdimenzijska veliCina koja zavisi od rnnogih veliiSinu.sI.2 (J-l-.l. Aka se posmatra specijalni slucaj oblika poprecnog preseka. srednje brzine po preseku.> caj nije oCigledan iz izraza (2. na pr.1.1.Tearijske asnove ID strujanja 125 hidraulicki radijus i DH =4RH = ~ hidraulicki (ekvivalentni) precnik cevi.T . RH == 2. gradijenta brzine prosecnog strujunja.to/mulu koja SlllZi za odredivanje pada pritiska II pravolinijskim delovima cevovoda. dok u pravolinijskim Slilca 2. pri tome imajuCi u vidu da se naponi na zidu sastoje ad viskozne i turbulentne komponente. koji je inace najcesce u primeni. dobija se relacija za koeficijent trenja (2130) .27). d '" ! karakteristika strujnog prostora (precnik cevi. lFizicb tuma. na pravilno odredivanje koeficijenta trenja A.··-'·-m. dimenzijskblllanaJizoID..1.) hidraulicki precnik ima vrednost DH == d = 4Rfj. -13 hrapavosti zidova i s1.--pvxVy)y=O 81:". u kame je t.. ~ KoristeCi izraz (2.31) Re. cia je koeficijel1t trenja veliCina koja zavisi od Rejnoldsovog broja (Re) i relativne hrapavosti zida cevi (BId).= 4Cf koeficijent trenja. kao sto su: fizicke karakteristike Huida (viskoznost). Izraz (2.1.29) g P d 2 d 2 Primena ovog izraza svodi se.1.0 == drr.>i turbulentnih napona na zidu i od geometrijskih '.1. Pokazuje se.

1. U poluempirijske izraze za koeficijent trenja svrstavaju se svi oni izrazi koji su dobijeni koriseenjem poluempirijskih modela turbulencije.30) uvek ne moze direktno primeniti.) stacionarno (of ot = 0) laminarno strujanje u cevi kruznog poprecnog preseka. napisanih u polarno-cilindricnim koordinatama. te se zato izraz (2.fnog poprecnogpreSI!KO Posmatraee se nestisljivo (p=const.5.3a.32) mogu zameriiti obicnim. kao i da se promenljive p i v mogu razdvojiti.1. Prime nom ovlh pretpostavki iz sistema Navije-Stoksovih jednacina Slika 2.3) i jednaCine kontinuiteta.33. te zato brzina nije funkcija poduzne koordinate x. trecu grupu reSenja Cine rezultati dobijeni primenom raznih eksperimentalnih metoda.3.hidraulicki potpuno hrapave cevi. odnosno da je p=p(x). koje se ima izmedu preseka 1-1 i 2-2 sa s1. Konacno.1.1.33) sledi da pritisak nije funkcija od poprecnekoordinate r.1.1. i c) A:= A(8 f d) . a sto zavisi od rdima strujanja u njoj. U egzaktna reSenja za koeficijenat trenja svrstavajuse sve one formule koje su dobijene iz tacnih reSenja Navije-Stoksovih jednacina. KoefidjclIllt trellja mmtraSnjih iaminarnih str1lJ!janja 0) Lominorno strojonjc 0 cevimo Kro.hidraulicki hrapave cevi.3 a (2.1. Treba napomenuti da jedna te ista cev moze da pripada svakoj od ovih grupa. vee je samo funkcija od poprecne koordinater (v=v(r)). Ovo za posledicu ima da se parcijalni izvodi iz jednacine (2. te sledi .126 Teorijske osnove ID strujanja U zavisnosti od medusobnog odnosa uticaja Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti. Ovu grupu Cine resenja za koeficijent trenja laminarnih strujanja u cevima kruznog. S druge stTane strujartje je razvijeno. sto se zakljucuje iz jednacine kontinuiteta (2.34).1.8 f d) . U zavisnosti od nacina odredivanja tangencijalnih napona na zidu strujnog prostora. Ako se ovi preseci nalaze dovoljno daleko od lokalnih otpora I strujanje ee biti razvijeno I~--------------~------~----~ jednodimenzijsko (v = v x' vr := v<p = 0) i osnosimetriCllO (8/ 8<p = 0). 2. eliptickog i nekih drugih oblika poprecnog preseka. dobijaju se jednacine: 1 8p 8 2 v 18v 0:= ---+ vC-+--) (2. 1.1.2.34) Iz jednaCine (2. 1. poluempirijska i eksperimentalna. 1. b) A:= A(Re.5.32) pax or2 r or O=oplor ovlox=O (2. resenja za koeficijent trenja mogu biti: egzaktna.hidraulicke glatke cevi. cevi se dele na: a) A:= ACRe) . U opstem slucaju strujanja fluida kroz cevi tangencijalni naponi na zidu nisu poznati.5.1. sto znaci da se u svakom nizstrujnom preseku ima isH prom brzina.

) Loul-inorno slrnjonje izmed'n porolelnih ploeu Ako se posmatra nestisljivo (p=const.CIlnr + Cz (2.37) odreduju se: srednja brzina strujanja u preseku V s :::: . dvldr=O i 2) r=R.Teorijslce oshove 1D strujanja dp d 2v dx == 11( dr2 127 +.p 2 2 )==vmax[l-(:R) I" 2 1 (2. '=-11-=--1' dr R2 (2. 1 v(r)2rndr =-v 2 max' 1 fll3 a. tada se Opsti sistem diferencijalnih jednaCina (2.- I R2rc fR 0 .1. koje se nalaze na medusobnorn rastojanju 2b. 3' ' i zakon raspodele viskoZllih napona u preseku dv 411 v .1.1. dr (I' dr):= -C ..1. 2.1. P == PI i x=l. .1.= pv.1. vidi se da koeficijent trenja zavisi sarno od RejnoldsovOgbioja.1. == vs2Rlv 64 r:--64l => ~. dr) == 11.3b).::::-v·(r)2rndr=2 3 R 2rcv s 0 korekcioni koeficijenti koliCine kretanja i kineticke energije [ 3 =1 2 -2 R rcv s fv R 0 2 4 (r)2rrcdr=.35) moraju biti jednake istoj konstanti.1.1. v=O odreduju konstante integracije CI = i C2 == L'R2 1411.ptlrtlboliCki zakon promene brzine u poprecnom preseku ° v(r)::::~(R -r I:!..p I I.38) Izraz (2.35) dobija se opste resenje za brzinsko polje C v(r) =.1. Zamenom napona 1: w u relaciju (2.Rejnoldsov broj. koja se ima na osi cevi (r=O).36) iz koga se primenom granicnih uslova: 1) 1"=0. VY = v z == 0) laminarno strujanje izmedu dugackih paralelnih ploca (s1.3-4) svodi na oblik . 1z druge od diferencijalnih jednacina (2. Zamenom ovih konstanti u jednaGinu (2. dole se maksimalna vrednost nalazi na zidu cevi = 411V8 IR.1. Na osnovu zakona promene brzine (2.P2 ova konstanta se odreduje iz dela diferencijalne jednaGine (2.30) dobija se izraz za koeficijent trenja larninarnogstrujanja-u cevima knrlDOg poprecnog preseka: .) stacionarno (3/ at =0) jednodimenzijsko (v x = V. P == P2' i ima vrednost C == I:!.1. 'w 81: w A.36) dobija se .35) dpldt=-C i granicnih uslova za pritisak: x=0.pR2 /4111 maksimalna brzina u preseku. Ako je problem odredjen razlikom pritisaka I:!. Iz dobijenog resenja za A. /.p:= PI .37) u kome je vmax = I:!.1.35) Kako je p=p(x) a v=v(r) to leva i desna strana jednaCine (2. Oni imaju rninimalnu vrednost u osi kanala '0:::: 0.38) pokazuje da se viskozni naponi linearno rnenJaJu sa prornenorn koordinate r. 1 dv 1d dv (2.39) u kome je Re == vs2R / V= vsD Iv .S.411 1"2 -I. sto znaCi da se pri larrunarnorn strujanju u cevima sve kruzne cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.l. (2.

p I I) i brzinsko polje u obliku V(Y)=-2y]y +C1y+C2 2 C 2 • Koriscenjem navedenih granicnih uslova odrvdjujll se konstante C2 ::: C1 = 0 (2. cijim se resavanjem dobija linearno polje pritiska p(x) =PI -!J. posle cega se dobija resenje za brzillsko polje tlp 2 Y V(Y)=2y]I( b 2 -y)=v max [1 -(-.1. II 2 kome je vmax = tlpb 12Y]1 brzina u osi kanala. v = V max ' dv/dy=O. primenjujuCi jednaCinll ravnoteZe sila koje deluju izmedu preseka 1-1 i 2-2 i Darsijevu formulu..1.. v=O.: 2b) zakljucuje se da je koeficijent trenja kod krliZnih cevi za 8/3 putaveci od koeficijenta trenja laminamog strujanja izmedu paralelnih ploca .fb z 2bvs v (y)dy=- 2 -b 5 dv 1 ·fb 3 u = _ · v (y)dy 3 2bvs -b 3Y] v s i viskozni napon na zidu rayne ploce 'tw = -Y](dy)y=±b :::: -b.1.::: .P=Pj-Pz=p}"Jf2b.41) dobijaju se: srednja brzina u preseku "s = 2b 1 fb 6 -b v(y)dy::: 3' vmax ' 35 ' 2 koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja 1 /3=--. Izraz (2. Konacno. PoredeCi izraze (2.l2. Primenom izraza (2.2 =: Re ' (2.41) pokazllje da i za laminarno strujanje izmedu paralelnih plota vazi parabolicki zakon raspodele brzina.42) pd istoj karakteristicnoj dimenziji strujnog prostora (D:.1..40) o= Op / oy. OV / ox = 0 koji se rdava koriscenjem granicnih uslova 1) y=O.40) dobija obicna diferencijalna jednaCina dp dZv dx "" Y] dr 2 = -c ..1. Slika 2. koje glase (pj-P2)2b·l='t w 21·1 . iz istih razloga kao i kod kruznog preseka.1.41 ) Cb /2y].1. Cime se iz (2.) 2] .5 .3b I u ovom slucaju.. !J. 2) y=±b .1.39) i (2.1. dobija se izraz za koeficijent trenja laminarnog strujanja izmedu paralelnih ploca 4'tw 24 ').Rejnoldsov broj.p' x / I (C:::!J.128 Teorijske osnove ID strujanja lop 0 " O=---+Vp OX c3y2 ' 2 (2.1. prelazi se sa parcijalnih na obicne izvode.42) pv" u kome je Re = 2bvs Iv .v.

tada se..3.5.-vivalentni i precnik Oblik preseka cevi Paralelne ploce Geometrijski prikaz Izraz za koeficijent trenja (Re = V de I v) A=Re ' 24 :::I[~:'::::: 4b 2vb Re=-V Krug ® .Teorijske asnove ID strujanja 129 c) Laminarno strojanje 0 ccpima razliififog o/Jlil:n U paragrafima a) i b)ovog Odeljka dobijenisu teorijskitacni izrazi za koeficijent trenja laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog preseka (izraz (2. Koeficijent trenja okruglih i neokruglih cevi. dolazi do izraza za koeficijent trenja.33 0.'! d A=~ Re A= 64 (1-n)2 Re 1+n2 +(1-n 2 )/lnn .39» i izmedu paralelnih ploca (izraz (2.50 2 1..504 1. Re=vDH I v 2 2 vb A = 64 a +b .. n =bl a .25 0.. == 160 3Re I A=J2 Re . Re=v Re 3a 2 _b 2 Krnzni procep a.-1: a.20 0..600 1. pri laminarnom strujanju.1. Izraz za koeficijente trenja... I NII// N .~ .. de =4RH Ek. Ravnostrani trollgao Kvadrat 3 J3 a a .'I:.. . tacnim resavanjem Navije-Stoksovih jednaCina. }\leo cev nije kruznog vee nekog drugacijeg oblika poprecilOg preseka.1...1.. . ~ 2a l+alb A=:Re b 0 0. takode.-' (j) 2(a-b) Elipsa fJ2P: i:s '0' aL""J a a' ~ alf \.1..818 1. a '~ .42». za cevi najcesce neokruglih geometrijskih oblika dati su u tabeli 2.r 8ab 3(a+b). A alb A de / a Pravougaonik D ~ {. . u nekim slucajevima.. .r//.".1.2". pri cemu je koeficijent A funkcija od oblika povrsine poprecnog preseka..667 1. Tom prilikom dobija se struktura izraza za koeficijent trenja A= A IRe.5..333 96 85 76 73 69 62 \ Tabela 2. 'c II.1.10 0..3.

2.8) i Rejnoldsa (2.1. stacionarno (a/at = 0).1.5.1.-.47) dobija se zakon raspodele ukupnog napona u poprecnom preseku . 'tt == -pv~v~ .1.1.1.45) slegi da brzina v ne zavisi od koardinate x.130 Teorijske osnove ID strujanja 2.46) pokazuje da u poprecnom preseku pritisak zavisi od fluktuacionih karakteristika brzinskog polja. Iz jednaCine (2.1.= .z fR (--.43) dobija se novi oblik -(p+pv' )=-(v' -v') ar a- 2" r 12" 2" 'P r r iz koga se integraljenjem u granicama od r do R (p = Pw' v~2 promene pritiska u poprecnom preseku = 0) dobija zakon (2. dok su V~2 .47) u kome su 'tv == l1av / dy .PVr + P -.1.. 0= ---+--(r-)--___:(rv v) pax rarBr rar rx (2.1.5.44) av / ax = 0 (2. te zato vati dpw / dx = ap / ax. 1 -r .1.46) r Izraz (2.45) U Rejnoldsovim jednacinama (2.1.).5. osnosimetricno (a / acp = 0). Iz ovog izraza sledi daje na zidu cevi (r=R) pritisak funkcija samo od poduzne koordinate pex) = Pw(x).2 -v'I' .turbulentna komponenta napona i 't == 'tv +'tt-ukupni tangencijalni napon u nekojposmatranoj tacki preseka. vr == v'I' == 0) turbulentno strujanje u kruznoj cevi precnika D=2R. Integraljenjem jednacine (2.43-44) v je srednja brzina po vremenu. v~2 i v~v~ odgovarajuCi turbulentni naponi. t." (2. Odredlv311Rje IlmeficijclIRta tJrcmIja tllllll"lh>ulclllltllRog strmjamja m cevima Posmatrace se razvijeno.4 definisani problem sis tern diferencijalnih jednaCina kontinuiteta (2. koje je prikazano na s1.-.1.1. pritome imajuCi u vidu da je v =vCr) dobija se novi oblik ove jednacine r p (x.1.2 1-. da je v =vCr). Za ovako I X -Il> Slika 2. =-dx rdr "dr rx rdr v t rdr (2.1.viskozna komponenta napona.44).41. svodi se na oblik: lap 18 -.1.2 0=---8 ---8 (rv )+-V.1. (t) dr vr dpw 1 d cfV -. Nakan transforrnacije jednaCine (2.r) == Pw .1.4. Zarnenarn ove diferencijalne veze u jednacinu (2.1. . napisan u polarno-cilindricnomkoordinatnom sisternu.j. nestisijivo (p=const.9).-[ r('l1--pv v ) ] = -d [('t +'t )l I d (n).43) prrr r r" 1 ap v a av 1 a -. jednodimenzijsko (vx = V.

S. U izrazu (2.50) pokazuje da se tangenCijalni napon u preselm linearno menja sa koordinatom r.1..1.turbu!entno jezgro u kome su dominantlli turbulentni naponi (Ot »1:"). 2. dobija se relacija .1.1.1.pv'v' = .Teorijske osnove ID strujanja 131 dV 1 dpw (2..4U. dok je njegova maksimalna vrednost na zidu cevi o(R) = ow' Na osnovu izraza (2..1. i 3) 0'" 0t .1.50) Md:rsulliclld gIatkim cevima Za odredivanje odnosa brzina v *Iv s u hidraulicki glatkirn cevima maze se koristiti a) uruverzalni turbulentni profil brzina . ito: 1) 1:"'1:.1. a samirn tbn i koeficijent trenja.52) koja moze da posluzi za odredivanje koeficijenta trenja turbulentnog strujanja u cevima.28.\.. Medutim. ili (2.52) sa VB oznacena je srednjabrzina strujanja u preseku. Za turbulentno strujanje u cevima ne postoji tacna teorijslco rdenje 113 osnovu kojega bi se odredili naponi u preselru. i da napon ima minim aInu vrednost na osi cevi .1. sledi i vrednost napona na zidu cevi 1 dpw' "w =. (2. za r=R.1.1.1. Na dalje ce se razmatrati dva posebna slucaja turbulentnog strujanja u cevima i to kada se one h-etiraju leao hidraulicki·glatke i hidraulicki hrapave. kod turbulentnog strujanja ukupni napon se sastoji od viskozne i turbulentne komponente.. na osnovu koje se odreduje tangencijalni napon kao 1: = pv*2 .50) koji vazi za turbulentno strujanje zakljucuje se da se tallgencijalni naponi u preseku kruzne cevi menjaju po linearnom zakonu. Na ovorn dijagramu u zavisnosti od medusobnog odnosa viskozne i turbulentne komponente napona razlikuju se tri oblasti.5.1.=8(v*lvB )2.2.1.1.v!skoznipodsloju korne su dominantni viskozni naponi (1:" »o[) . pod kojom se podrazurneva upotreba pojednostavljenog modeia turbulentnog strujanja u kome se neki koeficijenti odreduju na osnovu eksperirnentalnih rezultata. r x 2dx· iz koga. Ova pote§koca prernoscava se po!uempti-tj:rkom teorijomturbulentnog strujanja.38) koji vaZi za laminarno strujanje i (2. sto strukturu turbulentnog strujanja 6ni znatno slozenijom od laminarne.4.. (2.r ~= Izraz (2. ledna od osnovnih veliCina poluempirijske teorije turbulentnog strujanja je brzina trenja v*.49) 2 x tako da se konacno dobija zakon raspodele napona u poprecnom preseku 1:=rr. TuuriHlllleJ!lltlmO 5ltrujaJ!llje 1m "y +"[ "w "w =~ R' (2. (2.48) dy .prelama ob!aJ'i u kojoj su viskozni i turbulentni naponi istog reda veliCine. Ucesca viskozne i turbulentne kornponente napona u ukupnorn tangenc~ialnorn naponu prikaiana su na dijagramu sa s1. 2) 1: t ~ 1:" .48 i 51).51) Koriscenjem izraza (2.d R .30).(0) = 0.

1.71 1.2. Za dobijanje ovihforrnula koriste se stepeni zakon (Blazijusova formula) i logaritamski zakon (Pral1dtlova formula) za razvijel1e turbulentne profile brzina.54) (2.57) koji se nakon primene za osu cevi .bezdimenzijska brzina.6 3. Kod 25 univerzalnog turbulentnog profila 20 brzina postoje tri zone ito: + V 15 viskozni podsloj (0 < y + < 5) . Ova zavisnost utvrdena je eksperimel1talno i data je u tabeli T. Ekspol1ent stepenog zakol1a n i koeficijent C(n) zavise od Rejnoldsovog broja.56) lS.5356) dat je na s1.1. zone su u direktnoj vezi sa vee datim· odnosima izmedu 10 100 1000 l.5 Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki glatkih cevi mogu se koristiti dva razlicita pristupa.55) (2. izmedu ovih zona.1. 1.l.S. 5.2.1.koeficijent stepenog zakona koji zavisi od eksponenta n. y + == v * y I v .510. Granice brzina.10000 viskoznih i turbulentnih napona u Slika 2. leao i konstante u funkcijama (2.1.1.51ny+ + 5. koji zavise od izbora merodavnog razvijenog profila brzina.5.1. U slucaju turbulentnog strujanja u hidraulicki glatkim cevima univerzalni turbulel1tl1i profil brzina opisal1 fUl1kcijama (2. Kao rezultat odgovarajuCih proracuna dobijaju se formule Blazijusa i Prandtla za odredivanje koeficijenta trenja.132 Teorijske osnove ID strujanja 0<y+<5 v+ == J 11.56). n-eksponent stepenog zakona i C(n).74 5 5.53) (2.1. y-koordinata koja se meri od zida cevi (s1.10 6 Tabela 2.1.7510gy'.56) :*==c(n)(V:Y )l/n. 10 prelazna oblast (5 <y+ < 30) i .5 b) stepeni profil brzina pri cemu su: v+ == v I v * .53-55) veoma dobro moze da se aproksimira stepenim zakonom (2. logaritarnslea oblast (y + > 30).4).1.5 .1. 5 o Ie Re n C(n) 10 7 8.10 6 9 10.1.2.2.5. 0) Blozijusopo formulo Razvijel1i turbulentni profil brzina u hidraulicki glatkim cevima opisuje se stepenim zakonom (2. Univerzalni turbulentni profil poprecnom preseku. (2.53-56).+ -3. Uticaj Rejnoldsovog 10 broja na eksponent stepenogzakcina~ 11.1.1.+5.1. 5<y+ <30 30<y+ (2.5 == 2.105 8 9. L4. 30 Graficki prikaz funkcija (2.1.4. odredene su na osnovu eksperimel1talnih rezultata brojnih istrazivaca.3.5.bezdimenzijska koordinata.1..

058 (2.74.- n+5 [ (n + 1)(2n + 1) J "/(n+l) 2 C(n)n 2 --"'-Re 2/ (n+l) .5.1.62) u kojoj je Re == 2Rv s I v Rejnoldsov broj. 2vm v·2rndr =:: R2 fR 0 r lin (1.3a) i razvijenom turbulelltnomstrujanju (~::d i ex::::..1.60) sledi formula za koeficijent trenja _=:: V .59) u kome su: y i r koordinate merene od zida i ose cevi. \ \ . Sa ovom vrednoscu izraz (2.30521 Re l/4 • Dobijeni izraz za koeficijent trenja nesto malo odstupa od eksperimentalnih rezultata Blazijusa. (2. ~ =:: 49 =:: 1.60) i koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja ~=-/-1v22rndr= (n+I)(2n+l)2 R 'ltV.1. 1) zakljucuje se da je razvijeni turbulentni profil brzine ravnomerniji od laminarnog.60-61). 1 i ex::::.58) svodi na oblik: (2..1. 0 4n4(n+3)(2n+3) PrimenjujuCi odnos brzina Vs en Re dobijen iz relacije (2.R) rdr =V11l 2n2 (n+l)(2n+l) . iz izraza (2. tada iz (2.62) se svodi na Blazijusovu formulu IIe=0. (2. i v m brzina u osi cevi.1.1. dobijajuse vrednosti ~ = 1. Zato je izvrsena korekcija koeficijenta C(n) na vrednost C(7)=8.2:1. na pI.01 i ex =:: 1.52) i (2. = 2.56. Primenom profila brzina (2.1. Dobijene vrednosti za koeficijente ~ i ex upucuju na zakljucak da se kod razvijenog turbulentnog strujanja u cevima moze smatrati da je ~::::. Poredjenjem vrednosti koeficijenata ~ i a za stmjanje u cevima pri razvijenom laminarnom ( B= 4/3 i ex.)n+l ( _ _ )n+l Ie -? n+ 1 .63) koja vazi za turbulentllo strujanje u hidraulicki glatkim cevima u intervalu Rejnoldsovih brojeva 4000 <Re< 10 5 • Za posmatranu vrednost eksponenta stepenog zakona 11=7. a=-1-1v32rndr= (n+l)\2n+l)3 .1. respektivno..lL 2 -L (. i izraze (2.58). (2.5).5 n=7 i C(7)=8.!1!. 0 4n2(n+2) V* Vs ..1.02 . odeljak 21.1..2.03 cime turbulentni profil brzina postaje ravnomemiji.1.Teorijske o. V==Vm => V': v = CC n )(7)1/n *R .1.59) odreduju se: srednja brzinastrujanja u preseku Vs =:: R 2n 1 fR 0 .1. dobijaju se karakteristike razvijenog turbulelltnog profila brzina Vs 49 50 43200_ =:: 60 ..1. (2. ex =:: 40817 == 1.1.61) R 2 7CV.1. na 11=10 a sto vaZi za visoke vrednosti Rejnoldsovog broja (v.3164/Rell41 (2.62) sledi izraz za koeficijellt trenja Ie =:: 0.snove ID strujanja 133 y=R.1. T.64) vm Povecavanjem vrednosti eksponenta 11. Ako se za vrednost eksponenta stepenog zakolla uzme vrednost iz tabele T.

"Uljanje Ul hidr8Uliickiibl1"apavJim.j81og(Re-vA.75v* 3 (2.1.1.8 I D» i hidraulicki potpuno hrapave (Ie::: ).1. to se izraz za srednju brzinu strujanja svodi na oblik: z~o .4.5.52.2). ProyultlolJ'n/ormllllo Za opisivanje razvijenogturbulentnog profila brzina koristi se logaritamski zakon (2.65) pri cemu sU A=2. (2.4.11.z.1.1. 2.hmtno stD.71) za koeficijent trenja hidraulicki glatkih cevi. . Iz (2.(8/ D) )..70).1. nakon koje se dobija izraz "* = 21og(Re~) -0. kaleo je vee receno u Odeljku 2. (lnz-i)]}[ Vs Kako je limzi lnz = 0 (j=1.)+ jg [ B-A 1 log(4v2)-I A ] .1. primenom Prandtlove formule (2.z.sova formula iina prakticnu prednost u odnosu na Prandtlovu formulu.10 6 .68) Konacno.8 .67) sledi zakon promene brzine u poprecnom preseku +Av*ln-=vrn +Av*lnz·. Cija je vainost do vrednosti RejnoIdsovog broja Re < 3..1.66 i 68) dobija se izraz za koeficijent trenja 1 Al r.03291og(Re-li:) -0.75 i B=5. R primenom kojeg se dobija srednja brzina u preselru V=V rn y Vs = R.1.5 univerzalne konstante.66) dobija se oblik logaritamskog zakona + vm-v R R (1 67 ) vm-v + =--=A·ln-=A1log2. Zato. Zamenom brojnih vrednosti univerzalnih konstanti sledi formula za koeficijent tienja l =.1 c 3 -Ii: = . (2.5. primenjujuCi izraze (2. v=v m => v:=Aln(Rv*/v)+B. dole se do koeficijenta trenja. )+Av*[z(lnz-l). =vrn-IAv*=vm-3. Za jednu datu' vredllost Rejnoldsovog broja Blazijusova formula (2. u domenu svoje vainosti Blaziju. z=ylR .5. dolazi posrupkom iteracije. 2.2.. Tmllm.1. (2.1. cevi se dele na hidraulicki hrapave (A = A(Re.134 Teorijske osnove ID strujanja 11) lIniDlerzolni zo.55) v+=Aln/+B=A1log/+B.65) za osu cevi y=R.63) direktno daje vrednostkoeficijentatrenja. v* y y koji se naziva zakon de/ieila brzine. (2. Al =5..9112 .71).n Iv2r7tdr=2tCvm +Av*lnz)(l-z)dz= 2{Vm(Z.70) Na osnovu eksperimentalnih rezultata Prandtl je izvrsio korekciju brojnih konstanti u formuli (2.. Primenom zakona (2.1.!ton henjn u liJidroulicld gIn/kim cepimn.1. cevlima U zavisnosti od uticaja Rejl1oldsovog broja i hrapavosti cevi na koeficijel1t trenja.1.2. koji se naziva univerza!ni zakon trenja u hidrau!icki g!atkim eel/inla.1.

Za turbulentno strujanje u hldraulicki potpuno hrapavim cevima vrednost koeficijenta C(8+) je 8.5.5<0+ <70 hidrauliCld hrapave cevi.2.1..76) koja predstavlja univerza/ni zalcon Irenja II hidrau/iclcipolpuno /zrapaVlin cevinza.0 2.--.I~~~~~~~ ~urm.74)""2 = (1. .CW) 8 ~ l c~ I ]6°'.75) za osu cevi y=R.75) R --+ vm=v*(A)log''5+C).1.1.!!8liFrCEpJ GEVI I HRAPAVE CEVI : (2.4 0.1.1. Sa ove slike se uocava da veliCina 8+ moze da se iskoristi leao kriterijum za odredivanje vrste cevi. taka da se dobija Karman-Nikuradzeova formula za koeficijent trenja . v=v m A) =5.1...8 1.1. .679 je korigovana na 1. i .8 Prema eksperimentalnim rezuJog 8'· ltatima Nikuradzea zavisnost Slil<a 2. UvrstavajuCi U ovaj zakon brojne vrednosti univerzalnih konstanti dobija se Karmanova formula + 1.72) u kame je 0+ '" 8v * !)I karakteristika hrapavosti.II---i-I u hidraulicki hrapavim cevima v+ = A]logt +C(8+) = Alnt+C(8+) 6 5 ~~~T:rr'ir=~~~C.4.5. PrimenjujuCi izraz (2. i to kao: .1. (2.1.f'l .74) 3.74) svodi na konacan oblik v+ =Ajlog(y/8)+C.. taka da se logaritamsld za1con (2.1.679)-2.6 2.-~-f----+-f---f-+-1 (2.2 log ~ )-2 =2Iog 3. 4.77) ..2.<\'.52) i (2.----Ie = (2Iog ~ + 1. (2.st2%~ '.75.5.2 1.5.1.138.1.1.=[islOg~+ Jg(c-f A )T Ie = (2Iog ~ (2.Tearijske asnove ID strujanja 0) Hirtlroltliifldpotpltf8o Imopove cep! 135 Logaritamski zakon brzine (2.~l{R/).1.73) 9 _ _ _ ~.1. Uvodenjem koeficijenta zavisnog ad hrapavosti cevi 11rr C(o+) = B-Ajlog8+ = B-Aln8+ 10 --f-." ---If-+. -~- C=8.8+ > 70 hidraulicki potpuno hrapave c e v i .°k~ -f--f--I---il---il---i clobija se oblik univerzalnog 10.1.50 F' "~f"\" 'P'>""'T"" garitamskog zakana za strujal1je 7.68) dobija se formula za koeficijent trenja ~._'f--.2.1.2 0.~ld (2.65)moze cla se napiSe i u obliku v+ = Ajlog)/ +B = Ajlogt+B-AjlOg(/ .4 2.74.8+ <5 hidraulicki glatke cevi. Zavisnost leoeficijenta koeficijenta C(o+ ) ad veJicine C(8+ )prema eksperimentima Nikuradzea 8+ prileazana je na s1. 2 a zatim karisteCi izraze (2. Na osnovu eksperimentalnih rezultata Nikuraclzea vrednost konstante 1.

?~njem na cev zrnaca pesk? T~zliCite veliCine.11(5/ d) 114 • (2. taka dobijeni dijagram nije operativan za primenu.8/d).1. zato ovaj izraz nije operativan za primenu.Moody-ev dijagram U cilju odredivanja koeficijenta trenja. i zbog toga mu pri upotrebi treba dati prednost. IzrazColbrook-a glasi 1 8 2.4. 2.vestackim hrapavostima cevi.5. On je vrsio eksperimente Sa razlicitim .136 TeoriJske osnove ID strujanja koja vazi za hidraulicki potpuno hrapave cevi. Re~A a izraz AltSula ima oblik .5. Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki potpuno hrapavih cevi moze se koristiti i izraz Sifrinsona A= 0.Hidraolicki krapape' elf/pi Kod cevi kod kojih je hrapavost cevi veoma izraZena logaritamski zakon raspodele brzina (2. Sa ovom korekcijom dobija se opsti oblik y+ 5 70 univerzalnog logaritarnskog profila brzina Stika 2. Ali.2. dok se u slucaju potpuno hrapaVih cevi (11 Re ~ 0) svodi na Sifrinsonov izraz (2.78).1. koji imaju medusobno slaganje u granicama 2+3%. .) profil brzina postaje neravnomerniji.4.v+ (2. Ali.1. koji vazi za hidraulicki glatke cevi.> d +Re 11(~ ~)1I4 /\.1.2.80).L\v+ . Sa live slike se uocava da porastom uticaja hrapavosti (L\vt < L\v. II) . .2. ipak.81) Izrazi Kolbruka i AliSula daju dobre rezultate.5. god.1.80) r.1.1.) veoma slozeni dijagram zavisnosti A:':=A(Re. izraz Altsula je veoma jednostavan za primenu.1. Gime uticaj hrapavosti na koeficijent trenja postaje veoma izraZen.0 .5. v+ = A Iny+ + B . (2.1. pri tome obuhvatajuci oba relevantna uticaja Colbrook. najvaznije serije eksperimenata izvrSio Nikuradze.1. . prvi je.2.::=-= -21og(3 71d +~) VA .79) Profil brzina kod hrapavih cevi U ticaj fur iCcije hrapavosti L\v+ na izglt:d profila brzina prikazan ja na s1. Odredivanje koefidjenta trenja .1. a zatim i Altsul su dosli do izraza za koeficijent trenja hidraulicki hra avih cevi. Koristeci razvijeni turbulentni profil brzina.78) Medusobno slaganje formula Karman-Nikuradzea i Sifrinsona je veoma dobro i za uobicajene relativne hrapavosti cevi krece se u granicama od nekoliko procenata. Izraz Altsula se.2.1. treba korigovati sa jednom funkcijom od hrapavosti L1v+ = L1V + (0+). U opstem slucaju turbulentnog strujanja tl cevima u obzir treba uzeti uticaje promene Rejnoldsovog broja i hrapavosti. Za razliku od izraza (2. jer vaii za vestacke hrapavosti cevi. Nakon sistematizacije eksperimentalnih rezultata Nikuradze je dobio (1933.65). do koeficijenta trenja primenom izraza Kolbruka dolazi se iterativnim putem.63) za hidraulicki glatke cevi.51 (2.1.1. za slucaj da se relativna hrapavost cevi moze zanemariti (6/ d ~ 0) svodi na Blazijusov izraz (2. koje je ostvarivao nan-.

'.".(o / d).0002 0.l.03 ~"''!-~~~_''''''~-i+-i..(Re) .:...04 . Karman-Nikuradzea (2.oblast hidraulicki hrapavih cevi .oblast hidraulicki glatkih cevi .. ulja i s1.. ~.l....'. Zato ce se objasnjenju ovog dijagrama posvetiti vise paZnje...i.63).51 ) tl2_ -. leao i da ova oblast predstavlja oblast hidraulicki glatkih cevi."".Teorijske osnove ID strujanja 137 te bi vrednosti iz njega trebalo preracunavati za hrapavosti industrijskih cevi... .1 0.....05 3..77) i Kolbruka (2... ® . ito: CD ......~~ 6/d=O.1.-i.."""...39) je u podrucju Rejnoldsovih brojeva Re:o..\."-'+'......<Il-prelazna.....002 0....05 0.4.. Blazijusa (2.~....02 -"'-.'.e==E~====m:=::±±m 6/d=O.... = . Gl .".5.~~ 6/d=O...o / d) ..prelazna oblast. a) Ob/as! lami?lamog sITu/an/a Oblast laminamog strujanja na dijagramu prikazana je pravom linijom CD...'... koji ima veoma siroku primenu za odredivanje koeficijenta trenja. <Il .01 0....! 6/d=O.. 0..l....1. Prandtla (2. koja se jos naziva i kvadratna oblast.".01 0. gde je Re k .. a na osnovu formula Puazeja (2........08 0.l...2..5."".. Gl-hidraulicki glatke cevi.04 6/d=0.:.1.005 0......~+--.:..03 0..'4..009 0. Iz tih razlogaMoody je..-~eF+.j~". Re k = 2320.1.kriticna vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj laminarno strujanje prelazi u turbulentno.i'"..80) konstruisao dijagram .00001 10 4 Re 106 10 7 108 Slika 2....~"..5.5......0005 0.'..''~~~~~~~.71d + 2.' _1_ =-21og( .~~~:.1..1. =64 / Re..1.....1.""~ o/d=0. Detaljnom analizom dijagrama pokazalo se da na njemu ima pet karakteristicnih oblasti.(Re.oblast laminarnog strujanja.. kerozina. Moody-ev dijagram . b) Frelazna oblast .1. s1..07 0..... i ~ .. I ' ' ..-'-".06 0... koeficijent trenja pri laminarnom strujanju kroz cevi kruznog poprecnog preseka moze odrediti izrazom Poazeja A...1.02 ~~~+i.."".".....l..-Re.. Vaznost izraza (2.F-'. koristeCi Nikuradzeovu ideju.~~.0001 0.."'.'''4' 0.. Vee je receno da se.. ®-hidraulicki hrapave cevi i ~-oblast potpuno hrapavih cevi.015 -----..008 0...'7r-. U tehnickoj praksi laminamo strujanje ostvaruje se pri strujanju veoma viskoznih tecnosti: naite. iIi obrnuto."'..39).112 _L :: :::+:::::Ii:::.. = .zavisnosti ko~fiGijenta t~enja od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti.~:.. Oblasti CD-Iaminarna....001 0....09 0...".i.oblast hidraulicki potpuno hrapavih cevi Ie = A.71).'....*. .

kada se radio dugackim cevovodima.77).138 Teorijske osnove ID str:ujanja Prelazna oblast predstavlja oblast prelaska laminarnog u turbulentno strujanje.1I3 . Ova oblast se prostire od krive Ql .63) iii izrazom Prandtla (2.o/ d).za gasovode izraz Weymouth-a: . U tu svrhu se definise srednja apsolutna hrapavost cevi lcoja zavisi od: materijala cevi. iIi izrazom Altsula (2. Za korektno odredivanje koeficijenta trenja trebaznati koja je hrapavost cevi o kroz koju se odvija strujanje.0941d.0025 VRe" . te su i eksperimentalna merenja u njoj nepouzdana.81). se uocava da je za jednu vrednost relativne hrapavosti old koeficijent trenja nepromenljiv (A=const.1. koristiti izraze za koeficijente trenja koji su dobijeni eksperimentalnim ispitivanjem takvih cevovoda. pase zato za ovu oblast kaie da je kvadratna oblast. da ne bi doslo do greske u proracunu treba.02 +1. takoae. Iz tih razloga rdim rada u ovoj oblasti se izbegava. Za koeficijent trenjaukVadratnoj oblasti vaZe izrazi Karman-Nikuradzea (2.2.1. u podrucju vredIiosti Rejnoldsovih brojeva od 2320 < Re < 4000. Njene vrednosti.za strujanje nafte izraz Lange-a: A == 0. Zato se cevikojeradeu ovimrezimima nazivaju potpuno hrapave cevi.1.1.71).78).1. Altsula (2. Tako na pro koristi se A = O. tj.).hidraulicki glatkih cevi do krive a-a ena dijagramu aproksimativno povucena) koja predstavlja granicu dvostruke zavisnosti A= A(Re. U oblasti hidraulicki hrapavih cevi. date su u tabeli T. koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja i od relativne hrapavosti. za najcesce primenjeIie cevi. e) Potpuno ItTl2pave cevi U oblasti ® sa dijagrama uocava se da je A= A(O I d).80).81) ili Sifrinsona (2. A= A(Re. za odredivanje koeficijenta trenja postoji izraz Zajcenka A = 0. Kvadratnoj oblasti odgovaraju uslovi strujanja sa visokim vrednostima Rejnoldsovih brojeva kodkojih lcoeficijent trenja zavisi samo od relativne hrapavosti old.5. odnosno zavisi sarno od hrapavosti cevi. ipalc. tj. naCinaobradei stanja zidova cevi u eksploatacijskim uslovima. koji vazi u celokupnoj prelaznoj oblasti. d) Htdrauhcki hmpave cevi Hidraulicki hrapave cevi 8U one kod kojih viskozni podsloj ne pokriva neravnine na zidu.1.1..1. () Hidrauliclciglatke cevi U oblasti hidraulicki glatkih cevi (kriva C) sa dijagrama) viskozni podsloj pokriva sve neravnine na zidu cevi.5.1. Ipak. Koeficijent trenja hidraulicki hrapavih cevi odreduje se izrazom Kolbruka (2. dakle. jer je pad pritiska u njoj (vidi izraz (2. zona @) sa dijagrama.28» kvadratna funkcija od srednje brzine strujanja. Ta zavisnost je data Blazijusovim izrazom (2. U nekim specijalnim slucajevima.7/ JRe . Ova oblast (zona CD· sa dijagrama) je nestabilna. S ~druge strane.1.o I d). da koeficijent trenja ne zavisi od Rejnoldsovog broja. iIi obrnuto. i u njoj koeficijent trenja zavisi same od Rejnoldsovog broja A= A(Re).

5. Odredivanje koeficijenta trenja iteraiivnim putem Pri proracunll cevovoda potrebno je poznavti vrednost koeficijenta trenja.4 do 3 0. izmedu ovih veliCina postoji funkcionalna zavisnost. Ovaj postupalc iteracije uzastopnih priblizenja za odredivanje .1 0. 2.jednoliko lako zardale posle dugogodisnje upotrebe Ijace z. nije poznata.1-5. 0 [nun] 0.Teorijske osnove ID strujanja 139 VRSTA CEVI -MATERIJAL vucene (bakar.mestimicno zardale .5. takode. ciji je algoritam proracuna dat na s1.Apsolutna hrapavostcevi.15 0.1.5.1 0. Prema tome.05+0. Sdruge --~ strane i brzina strujallja zavisi od gubitka usled trenja.1.1.03 0.3+1.21.3+0.6.5 1+1. Medutim. Kako su u opstem slucaju ove funkcije slazene.05+1 0. st31do) celicne vllcene STANJE zrDA CEVI glatke nove ciscene posle duze upotrebe zardale sa jakom korozijom i rdom nove bitumenizirane upotrebljavane .15 0.3+1 1+2.2 0.6.5 2+4 0.05 0.60 celicne varene upotrebljavane .ardale j 31m zardale i korodirane pocinkovane (gasovodi.5 0.5+4 0. vodovodi) nove (1/2 " do 41 nove nove bitumenizirane livene upotrebljavane-mestimicno zardale sa korodirani~nezdima ociscene posle duge upotrebe fino obradene drvene obicne neobradene izglacane betonskc od azbestnog cementa grubo obradene u drvenoj 2£lati neobradene nove upotrebljavane - Tabela 2. jer on zavisi od brzine strujanja koja.5 0.= f(A) iIi za brzinu v=j{v).1.0015 0.15+0. to njihova eksplicitlla reilenja ne postoje. tako da Se mogu sastaviti funkcij<e za koeficijent trenja 11. Najjednostavnija metoda koja Se za ave potrebe koristi je metoda proste iteracije. vee se do njihdolazi primenom numerickih metoda.5 1. do koeficijenta trenja nije laka dati. u opstem slucaju.15 1+1. mesing.8 3+9 1+3 0.1+0.25+1 0.

A=0.01705 0.1. Re=500000 Re=120 000 Re=500 A ="4 1 [I (2.02.O. sa tacnoScu [> ::no-5 .01316 A=0.D3058 0. Zato je po~eljno.1.1.d. Ovo s toga sto su to uobicajene vrednosti brzine strujanja tecnosti u dobro projektovanim hidraulickim sistemima. Medutim. leao sto su: broj jednaCina. to ee u opStem slucaju dobijeni sistern jednacina biti nelinearan i nehomogen.vanja sistema jednacina po brzinama stmjanja za pocetne vrednosti brzina tr"ba zadati vrednost iz intervala v=1-3rnJs. Kako su jednacine kontinuiteta linearne funkcije od brzina.03113 0.1. U opstern slucaju. U tu svrhu sastavice se algoritam (81. Odrediv31llje k@eficijelll.Ji: + 3. kod slozenog cevovoda sa ustaljenirn strujanjem moguee je.2.5. vee se do njega dolazi prirnenorn numericke analize. izlozenog u Odeljh. njegovo odredjivanje tretirati racunskom masinolIl. so. a i potrebno. geometrija eevovoda i .01736 0.'u 2.Sr2 .5.7.01263 0. postaviti n Bernulijevih jedriaCina i m jednaCina kontinuiteta..02.ta trenja pl"im.71) i Kolbruka (2.140 Teorijske osnove ID strujanja koeficijenta trenja vazi sarno bela se irna jedna funkcionalna zavisnost A=j(A). Pmblem 2.elllom racIlmar3 U uslovima proracuna slozenih cevovoda koeficijente trenja veoma cesto treba sracunavati sto znatno poveeava obim pesia.Smm.71d )r 2 Rezultati proracuna sa uzastopnim iterativnim vrednostima dati su u tabeIi.1. pojedinacnog sracunavanja koefieijenta trenja. na pr. Za brzo utvrdivanje cIa Ii je cev hidraulicki glatka ili .1. Hi neka druga numericka metoda.5. Koji postupak reSavanja treba koristiti zavisi od mnago faktora kaji uticu na slozenost sistema nelinearnih jednacina. KoristeCi formule Prandtla (2. Clanovi uz kineticku energiju u Bernulijevim jednacinarna su kvadratne funkcije a koefieijenti trenja nelinearne funkeije ad brzina.. za vrednosti Rejnoldsovog broja Re=120000 i Re=500000. Kada se problem opisuje veCim brojem jednaCina tada je pozeljno izvrsiti linearizaciju sistema jednaCina elme se· njegovo resavanje znaeaJno pojednostavljuje.03113 A=0.3-6.1.02 0.01733 A=O. Iteraciju zapoceti sa vrednoscu Ao = 0.Ako se iteracija obavlja po koefieijentima trenja korisno je za pocetnu vrednost uzeti Ao= 0.S.03132 0. RESENJE: Formule Prandtla i Kolbruka napisane u obliku pogodnom za iteraeiju glase: Colbrook ---Prandtl 2.03054 0.1.4. po brzinama strujanja.51 8 og Re.1.01315 0.03054 2.1. pri cemu se za resavanje moze korisl:iti· i iterativni postupak. U postupku iterativnog res:.01316 0.7) koji je baziran na teo:rijskom izlaga~ju saddanom u Odeljcima 2.1.1. Ovaj nelinearni sistem jednacina treba reSiti.80) odrediti koeficijent trenja za cev precnika d=lOOmm i apsolutne hrapavosti o=O. rezim strujanja (laminarni iIi turbulentni). Pomenuti nelinearni sistem jednaCina nerna eksplicitno resenje.02 0. t.01321 0.1.02 0.l. odnosno v=f(vJ.02 0.80) A = [21og(Re·J?:) .01732 0.01733 0. odnosno formirati sistem od k=m+n jednaCina u kojima je Ie nepoznatih brzina (iIi protoka).71) 000 Re=120 000 (2.

5.<. izrazen visinom 8+ .1.--'--------'-----=::-..hidraulicki hrapave cevi. Umesto analize rezultata dobijerrih navedenim metodama ovdece sed~ti nesto pojednostavljena metoda proracuna zasnovana na formuli Voronina kod koje se odredivanje koeficijenta stisljivog strujanja bazira na pozhavanju koeficijenta trenja . potpuno rHidra~~cki I . v. Detaljna analiz~ovih metoda sprovodi se u sklopu dela mehanike fluida koji se naziva clinamiKa gaJ'ova.Teorijske osnove ID strujanja 141 hrapava.. 40d /0 < Re < 500d /0 ._-<'iA-Aol<-. metode koje tretiraju: izotermsko.1A2..5.:i=--:-_< r----------~:Re>4000\ 83 ::=::=E:Re>2320> 1 .-\ llt~ld cD .. i Re > 500d 18 . Algoritam za izratunavanje koeficijenta t~enja. Ovako izraien kriterijum utvrdivanja hidrau!ickog kvaliteta zidacevi jednostavan je za primenu i kao takav koristi se u algoritmu za odredivanje koeficijenta trel1ja. 8. S. strujanje sa razmenom topiote i realno strujanje. A 0 r---------~. " L.--<?--. I I '-------r------' ~~ I ( k+ ~J 1141 r-:~. adijabatsko.1.-.~---~AI. + / _ L '_ _... 'I hrapave ceVI I' "11.~Il ~ . _ 1'~e<500/k.-+--'_.hidraulicki potpuno hrapave cevi.----. kriterijum hidraulicke hrapavosti zida cevi dat u Odeljku 2.-'-~______J Slilca 2.~l [Hidr~l hrapaye I c~ I. . u sldopu dinamike gasova. KoristeCi ovaj algodtam veoma je jednostavno napisati program u nekom raspolozivom programskom jeziku.transfomrise se na'l1ovi oblik koji glasi: Re < 40d ! 8 ..-.---.7. d.-. iIi deo programa za odredivanje strujnih gubitaka hidraulickih sistema..1.hidraulicki glatke cevi. (' v. )-----~=:>-----. Za odredivanje koeficijenta trenja stisljivih strujal1ja gasapostoje. Treba napomenuti da ovaj algoritam moze da predstavlja zasebnu celinu. r:=~--.

5 gde je T·· temperatura fluida i Tz - (2. koja se ima u pravolinijskoj deonici cevovoda. lz izraza (2. Pri nailasku ovalcvog strujnog polja na krivillU doCi ce do znatnih . 2.83 < 11z /111 < 2.83) pri cemu su: Ao . naide na ovakva mesta u cevovodtl ana se poremeti-deformise.5.821og(ReJllJrll ) -1.14 .5·] 05 i 0. iz bilo kog razloga.)o. do nizstrujnih promena u profilima brzina nastaju lokalni gubici energije.10 4 < Rc < 4.1 M 2 )-0. Kada razvijena ±1uidna stmja.8.1. Ova formula glasi A::: An(l+ K.5.~a A:=A o(TJ'F. suzenja.1. asamim tim nastaje promena kolicine kretanja. koja jeprikazana na s1:2. v-brzina strujanja i c:= .142 Teorijske osnove ID strufanfa nestisljivog strujanja (An) pd istim vrednostima Rejnoldsovog broja i mapavosti cevi.64r 2 .. prosirenja.1. leao na pr.: krivine. Za odredivanje koeficijenta trenja pri neizoterrnskom turbulentnom strujanju tecnosti u hidralllicki glatlcim cevima moze se upbtrebitiizraz AltSula A:= [1. usisi. 2.1. Za objasnjenje strukture strujanja u lokalnim otponma posmatrace se jedan od oSllovnih lokalnih otpora .jall!jl!ll. U krivinu (presek 1-1) ulazi fluidna struja koja je karakterisana razvijellim profilom brzina.82) sledi da za vrednosti Mahovog broja do 0.1.1.VIcoliko se radi 0 stisljivim strujanjima sa veCim vrednostima Mahovog broja.2. Struktulra strujanja I!lI.5. Ta mesta u cevovodu su sa slozenom geometrijom.5.koeficijent trenja izotermskog strujanja./KRT . (2. bilo da su dozvucna iii nadzVllcna. odreduje pribliZnim izrazom Kutateladz.82) pri cemu je M=v/c . Gubki llia lokah:URIllIll otJ!lloJr'Rma 2. cak. Po jednoj od tih metoda koeficijent tienja moze da se odredi leao A = Ao (l1 z /11 1 )°. V opstem slucaju ti novonastaIi profili brzina su neravnomerni i OStlO nesimetricni.brzina zvuka. Promena profila brzina ulokalnom otporu nastaje zbog promene brzine iii po pravcu iIi po intenzitetu.1. i koeficijenti dinamicke viskoznosti llz za temperaturu zida i 111 za srednju temperaturu tecnosti. V uslovima stmjanja tecnosti sa promenljivom temperaturom postoji vise metoda Zel odredjivanje koeficijenta trenja.1.5.V nekim slucajevima zbog te neravnomernosti stvaraju se makrovrtlozi koji mogu imati.47 . za uticaj trenja na strujanje treba konsultovati literaturu iz dinarnike jednodimenzijsih strujanja gasova. (2.85) temperatura zida.Mahov broj. ventili.krivina.1.1. sto je propraceno znacajnim promenama u profilirnabrzina.1.. sto je osnovni razlog nastanka gubitka energije.2. Odreiltiv3nje llmdidjenlta trlE!nja pri lIlleizotermskom stll"l!lI.1.6 greska koja se pravi ako se stisljivost fluid a zanemari ne prelazi 3. slavine.2%. OVde ce biti reci sarno 0 nekim ad tih mogucnosti. dimenzije strujnog prostora. racve i s1.9. l@kalirnnllllll otpoll"ima Na onim mestima u cevovodu gde dolazi.1.2.84) koji vati u domenu 2. (2. Pri neizotermskom strujanju gasova koeficijent trenja SI:.

' Posmatrajmo zapreminu 6V ispunjenu fluid om koja je ogranicena kontrolnom povrsinom M i koja se krece brzinom v po zakrivljenoj strujnici eiji je radijus krivine R (s1. UopstavajuCi ovaj zakljucak za spoljasnji i unutrasnji zid krivine sledi da na spoljasnjem zidu pritisak raste a naunutrasnjem opada. Medjutim. Kroz OVil povrs dolazi do razmene energije i mase izrnedu zdrave i vrtlozne zone.2.f1uida porast brzine utiee na poraste pritiska.5. pa ce 4 p -. Osnovni razlog poremecaja profilabrzina jeste geometrija strujnog prostora.2. a sto je graficki prikazano na s1.5. Ovu i onako slozenn . Vrtlozna zona C je zona u kojoj postoji povratno strujanje (v.1.. profil brzina u preseku 4-4). taka da ona predstavlja jednu nestabilnu povrs.2. Samim tim stvorice se dye zone. ka spoljasnjem zidu krivine. Povrs D koja deli ove dye zone maze da se nazove razdelna povrs. s 4 vlpl ~ Pre~k2-2 a) -~~~. Ova zona ima veoma veIila uticaj na vrednost lokalnog otpora.1.1. s tim sto je dominantniji uticaj intenziteta vrtlozenja.1.1.1.2. uz zanemarivanje viskoznosti. inercijsko odlepljivanje struje. Posmatraj:nci poduzne profile brzina sa 81.5. Na oVil zapreminu deluje inercijalna-centrifugalna sila ~" = tv P ~ dV. kako veliCinom tako i intenzitetom vrtlozenja. pri nailaskll na krivinu fluidna struja nece moei da prati geometriju strujnog prostora. KoristeCi ovaj izraz sledi da u krivini ublizini spoljasnjeg zida rast radijusa R utiee na smanjenje pritiska.1a). pa se u njoj mogu definisati dye oblasti.~ Trenje! Krivina i J _ _ _~~L~ok=·a=ln~io~tp~or~~ Trenje __ ~ S b) Slika 2. tj.1. ito: B-zona zdrave struje i C-vrtlozna zona. 2.2.Teorijske osnove ID strujanja 143 poremecaja u profilima brzina koji su prikazani u presecima 2-4. i to: KG -konvergentna oblast u kojoj dolazi do suzenja fluidne struje i DO .5.2. Na posmatranu zapreminufluida deluje i sila pritiska M==tpctA==f"vgradpdV=f"v ~~iiAdV. zato na nekom mestu (tacka A) nastati tzv.1. Nairne.1.divergentna oblast u kojoj se fluidna struja siri.1 Struktura strujanja II krivini.1b. Iz jednaCine ravnoteze sila. 8p v2 6F:" == M sledi relacija &=PR' koja upucuJe na zakljueak da se pri kretanju fluidnog delica po zakrivljenoj strujnici efekat sile inercije uravnotezava sa efektOln gradijertta pritiska u pravcu normale. ali zbog ubrzanja . koja utiee na kretanje fluidnih delica u pravcu normale ii. promene brzine su dominantnije sto ukupno dovodi do porasta pritiska.Prisustvo razdelne povrsi D znatno remeti strujni prostor zdrave struje. oCigledno je da je struktura strujanja slozena..

Ova cinjenica ima veoma veliki prakticni znacaj pri eksperimentalnom odredivanju gubitka energije u lokalnorn otporu. Ove defcirmacije strujnog polja izraZene fiU kroz transformacije profila brzina svedo postizanja razvijeilih profila brzina u nizstrujnim presecima 1-1 i 2-2. protokom Vo' u racvi se ona deli na dYe. a to je jedino moguee na osnovu eksperimentalnih rezultata merenj 1 profila brzina u mernim presecima. Za ovako definisanu Stika 2. merenja se komplikuju jer treba odrediti koeficijente neravnonernosti. popreeni presek 2-2) koja nastaju zbog dejstva centrifugalnih sila koje utieu na pokretljivost fluid nih deliea u popreenom pravcu. kod jedne racve (s1. u kame se po novo formira polje sa razvijenirn profilom brzina. i u jednostavnoj geometriji krivine. Ta slozena strukhlfa stmjanja odrZava se nizstmjno sve do preseka 5-5. Pri m . racvu vati jednaeina kontinuiteta Vo = Ii. PoIozajzaustavne tacke B. jer se u njima znaju koeficijenti neravnomernosti kineticke energije (CXJ::il za turbulentno i 0. 1-1 i 2-2 izazvane su geometrijom racve. Podela ulazne fluidne stmje na dva deia odvija se po razdelnoj povrsi A-B. radi se 0 izbom mernih preseka. nairne. ako je izbor mernih· preseka drugaciji. eirne se i ~ strujanje u racvi znatno usloV 2 z~l.5. Stmktura stmjanja u racvi. Ti merni preseci moraju biti sa razvijenirn profilima brzina (kod krivine preseci 1-1 i 5-5).2.2. Prema tome.1.2. 1. vee i od geometrije cevovoda koji se nastavljaju na grane 1 i 2.==2 za larninarno strujanje). 1. slozenu stmktum stmjanja. pa ee i vihorno stmjanje da se javi u paru.sekundarnog strujanja dobija se rezultujuee vihorno strujanje. U protivnom.glavnog i popreenog . svi poremecaji stmjllog pol/a izmedu ulaznog (presek 1-1) i izlaznog (preseka 5-5) razvijellog profi/a brzina pnpisl~jtt J-e pnsttstvtt lokalnog otpora. B' iIi B'''zavisi ad odnosa protoka V. i ri"2 i od geometrije racve. Kroz ovu povrs dolazi do razmene energije izmedu dela ±1uidne strujekoji nastavlja kretanje lea grani 1 i dela koji skreee lea grani 2.2.1.2) u koju. Tako na pr.Va. Sve ovo. Slaganjem uzdtiznog . sa protocima r~ i r72 . Pri tome treba imati u vidu da je sekundarno strujanje upareno. +V2 • Koji je medusohni odnos protolea Vj i V2 ne zavisi same od geometrUe racve. upueuje na izuzetno. sekundal7llh stmjanja (v.144 Teorijske osnove ID strujanja stmktum stmjanja jos vise uslozava prisustvo tzv.5. Razdelna povrs se zavrsava zaustavnom tackom B. cak. ulazi fluidna struja sa razvijenim profilom brzina. Ako se zaustavna taclea nalazi u tacki B' iIi E" tada se U okolini taeke B formira jedan vrtlog. Zavisno od intenziteta razmene energije ova povrs moze da ima veoma slozen nestacionarni learakter. Sa uslozaval1jem geometrije lokall1og otpora uslozava se i struktura strujanja. Za analizu struleture strujanja u racvi posmatraee se razvijeno ulazno strujanje u preseku 0-0 leoje se nailaskom na raevu deformise u pravcima 1 i2. Sve promene strujnog polja nastale izmedu razvijenih profila brzina 0-0.

Medutim.2. Izmedu ovih ---~F preseka vaze Jednacme BernuliJa ~ -' .2 koji se nalazi izmedu preseka II i 2-2 i kod koga je visinska razlika izmedju preseka mala tako da se potencijalna energija s~ru~e ll1~~e zanem~riti. 1 u kojima su VI i 1'2 srednje brzine strujanja u _ ' I . sto dovodi do· toga da .1. krivil1a. Ova smanjenje brzine na ulasku u granu 1 maze dovesti do stvaranja jednog makrovrtloga (VI).---. Uvodenjem totalnih pritisaka strujnih preseka kao -(> f - '11. I presecima 1-1 i 2-2. Kada je ree 0 geometriji lokalnog otpora treba napomenuti da jedan lokalni otpor. a samim tim i na vrednost gubitka energije.87) . U presecirna (a-a i b-b) nizstmjno od raeve zbog zakrivljenosti strujnica javljaju se inercijske sile koje dovode do pojave sekundarnih strujanja..1. 2. kod manjih vrednosti ovog odriosa doCi ce do stvaranja vrtlozne zone V1.23).86) .VI I. a samirn tim i manji gubitak strujne energije.1.p je gl. Odavde se.:. na 10k alnom otporu kO]1 se 0 re· uJe pnmenom formule Vajsbaha (2.~P /2""'-7-.-=~ PI + pal vl 12 = 2 P2 i kontinuiteta + pa 2 v~ 12+ D. Zato treba teziti aerodinamickirn oblicima povrSina lokalnog otpora koje daju rnanje deformacije strujnog polja./ . (2. a sto zavisi od odnosa protoka VI IV2 • Nairne.2. .brzina strujanja opada a pritisak raste. VeliCina i intenzitet ove vrtlozne zone zavise od odnosa protoka r~ IV2 i od ugla ~. Kada je god moguce ovaj zahtev treba realizovati.5.. odnosno sto manju vrednost koeficijenta lokalnog otpora. Fluidna sttuja koja skrece u granu 2 u tacki C se inercijski odvaja od zida.p.2. dalje.1.86) se dobija izraz za pad pritiska na lokalnom otporu 2 (2.2 zbira statickog (Pi) i dinamickog pritiska (pa j v j2 /2) POi = Pi + pa j vj /2 .1. Od tih razliCitih mogucnosti treba izabrati ono tehnicko resenje koje daje manji gubitak strujne energije.' -I V =vIAr =v2 A2 .1.lbitak (pad) pritiska I AI Sl'1 2 5 . a D. cime se formira vrtlofna zona V2.. dok kod veCih odnosa ptotoka ova vttlozna zona se ne fotmira.2) iz Bernulijeve jednaCine (2. GlIl!bitak elll!ergije na iollmJl1im otpol"imlll Za definisanjegubitka energije na lokalnom otporu posrnatracese jedan lokalni otpor promenljivog preseka sa sL2.5. moze cia iroa vise razliCitih tehnickih resenja.i . h{a _. (i=:T.2.Teorijske osnove ID strujmy'a 145 prolasku iz grane 0 u granu 1 stmjni presek (kroz koji protice f)-I) se povecava. zakljucuje cia geometrija lokalnog otpora ima presudnu ulogu na izgled strukture stmjanja. na pr.2... PoredeCi strukture strujanja u krivini i racvi zakljucuje se da je zbog slozenosti strujne geornetrije racve struktura strujanja u njoj slozenija. 11 mnogim slucajevima zbog raspolozivog strujnog prostora kroz koji treba provuCi cevovod nije mogtlce ostvariti povoljnu geometriju lokalnog otpora.1. d d' .

2. rnoze da se definise sa srednjorn brzinorn VI iii srednjorn izlaznom-nizstrujnom brzinorn v 2 • Samirn tim rndgu se definisati.89) I Alco se poznaju: razlika statiekih pritisaka PI .I(T) -cx. Pod naglim . razlika totalnih pritisaka izrnedu dva strujna preseka. Da bi se poznavali koeficijenti korekcije za merodavne strujne preseke II i 2-2 treba izabrati preseke u kojima se irnaju razvijeni profili brzina.1. 2. dva koeficijenta lokalnog otpora S1 i S2 koji su sa merodavnirn brzinama vI i v2' Medutirn. tada se liZ koriscenje uslova jednakosti gubitka energije na lokalnom otporu SIV~ 12 = (2 veza izrnedu razliCito definisanih koeficijenata lokalnih otpora S2 =1.2. za jedan te isti lokalni otpor.3.od razlike totalnih pritisaka oduzirna ueesce trenja koje se irna izmedu posmatranih strujnih preseka.1.1(~) =Sl(Y) 2 1 VI 2 vi 12. preseka. S obzirorn da je razliku statiekih pritisaka i protokrelativno jednostavno meriti to se koeficijent lokalnog otpora uglavnorn odreduje primenom eksperimentalnih metoda.2. /:"P02=PS02 V .1.1. Karla je ree 0 gubitlcu energije na lokalnorh otporu tada je veorna bitno znati koja je brzina rnerodavna za proracungubitka.2.alnog otpora. Tako na pr.1. tad a iz izraza (2. za raevu s1. Nairne. UIIJlPStellllllll BOll"lIiillllllll fOll"IDlIdllll Jedan od lokalnih otpora kod kojeg se koeficijent lokalnog otpora moze odrediti teorijskom analizom jeste slueaj nagIog prosirenja.2 . ako· kod nekog lokalnog otpora postoji potreba za definisanjem koeficijenta S1' a sto posebno treba naglasiti. a v 2 srednja brzma prvog nizJ'trtqizog. pri cemu su SOl i S02 koeficijenti 10Icainih otpora pri prolaslcu i skretanju fluidne struje. dobija (2.2. 2 kod koga je merodavna nizstrUjiza brzina v 2 • Ali ipak.89) sledi i vrednost koeficijenta lO~.2.1.1.87) rnoze se definisati pad pritiska na lokalnorn otporu l e a o . Ponekad nije rnoguce pravilno odrediti rastojanje od lokalnog otpora do prvog nizstrujnog razvijenog profila brzina (presek 2-2).P2' protok V i koeficijent korekcije cx.2. sa 2. da ne bi doNo do zabune. pn"primen~ kod fokafmh otpora dejiizife J'e samo ko¢'ciient 1.5. Ako je geometrija lokalnog otpora sIo:.146 Teorijske osnove ID strujanja u korne je S2 koeficijent lokalnog otpora.88) A2 ·2 Koristeci izraz (2./2.1. PV2 (2.~ena i u njoj dolazi do mesanja iIi razdvajanja fluidne struje tada se za svaki moguCi strujni tok definise odgovarajuCi gubitak strujne energije. definisu se dva pada pritisica /:"POl=PSOlV(/2.5. gubitak energije na lokalnorn otporu s1. Iz ovog izraza sledi opsta relacija za odredjivanje koeficijenta lokalnog otpora 2 2A22 A22 S2=-2(POI-P02)=-p(PI-P2)(V) +cx. U tim slueajevima presek 2-2 se postavlja dovoljno daleko od lokalnog otpora.1 i 0. respektivno. alise tada.5.

Posle izvesnog rastojanja l od u1aznog preseka 1-1 fluidna struja se stabilizuje (presek 2-2) i po novo ima Slika 2.A1) ii.91) i promene koliCine kretanja primenjene za pravac strujanja fluida (detaljl1ija analiza promene kolicine kretanja data je u Odeljku 3.1.90) kontinuiteta (2.1. (2.2.2. kod kojih je stepen prosirenja preseka A2 ! A1 == (D 2 ! Dj)2.1. a sto je prikazano na sl. Ova formula pokazuje da' koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja ne~avisi od ugla nagiba y pod kojim se nalazi naglo prosirenje. Sada se 1Z sistema jednaCina (2.5. Brojne vrednosti ovih koeficijenata zavise od rezima strujanja. Ve1icina vrtlozne zone zavisi od stepena sirenja poprecnog preseka A2! AI' kao i od reZima strujanja.90-92) dobija izraz C. ==()(.P1 CA2 .P2 A 2 + p~r(~1V1 - ~2 v 2 ) + mgsin y. i dmgo da formula vazi za proizvoljne oblike povrSinapoprecnih preseka A1 i A 2 • Za konkretnu primenu opste formule (2.1.T' vj 2 . KoristeCi pretpostavku da se deo sile reakcije koji potice od trenja zbog malog rastojanja izmedju preseka II i 2-2 moze zanemariti.93) koji predstavija opstu Bordinu formulu za odredivanje koeficijenta Iokalnog otpora naglog prosirenja. R == PIAl . Izmedu strujnih preseka 1-1 i 2-2 vaie jednacine Bernulija PI+pa 1 T+pglsmY=P2+pa 2 T+pC. koefi~ijent lokalnog otpora (za referentnu brzinu v 2 ).1. Pri ulasku fluidne struje u naglo prosirenje razvijeni profil brzina (presek 1-1) dolazi do inercijskog odvajanja i formiranja vrtlozne zone VZ.3. Naglo prosirenje karakteristike razvijenog strujanja.1. v2 2 v2 2 (2. zato je potrebno posebno razmatrati slucajeve laminamog 1 turbulentnog strujanja.) Ii" == v1 A1 == v 2 A2 .93) izabrace se kruzni poprecni preseci cevi precnika DI i D 2 .2.) V1 2 v2 -2B1-+2~2 -()(.2) poznati.3. sledi da rezultujuca sila reakcije deluje na povrsinu naglog prosirenja u preseku 1'·1' i iznosi R== . gde je ii jedinicni vektor poduzne ose.2 VI A2 2 .92) pri cemu su ~j i ~2 korekcioni koeficijenti kolicine kretanja.1. A2 v2 1 1 (2. a C.i i ~i (i=1.1.Teorijske osnove ID strujanja 147 prosnenjem se podrazumeva cev kad koje se naglo sa povrsine Al pre1azi na vecu povrsinu poprecnog preseka A 2 .5. U ovim presecima su razvijelli profili brzina u kojima su korekcioni koeficijenti cx. a) Laminamo snujanje .1 (-A) -2B 1-A +2~2 -cx. U kontrolnoj zapremini izmedu preseka 1-1 i 2-2 nalazi se masa fluid a m == pV == pA 2 1.1 ( .2 == cx.

a i ".opsta zavisnost .02 i a i =1. A.3. vazi da je povrsina poprecnog preseka rezervoara mnogo veea od povrsine paprecnog preseka cevi (A2 > > A 1 ). Altsul je funkcionalnu zavis110st (2.5.5. (2. tj.1. Sa ovim vrednostima.. gde su.p == PSI V [ /2 ). So + C / Re .058 (i=1. AVO za pasledicu ima da je brzina u poprecnom preseku rezervaara nmogo manja ad brzine u preseku cevi (V2 «vI)' ili je pak v2 '" o.za laminarno strujanje. sledi izraz za koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja pri laminarnom strujanju 2 VI vI 2 A2 A2 ~=-(3--1)(--1)=-3(3-4 -l)(-A -1). vrednosti f3 i =4/3 i CJ./e Korekcioni koeficijenti razvijenog turbulentnog strujanja u cevima kruznog preseka imaju vrednosti P. .1.1.93) dobija koeficijent lokalnog otpora l1aglog prosirenja pri turbulentnom strujanju v A S=Cl-.za laminarno strujanje sa malim Re brojem.93). (2.1. Cis 0 veliCine koje zavise ad geometrije lokalnog otpora.96) pri cemu indeks i oZl1acava broj uticajnih geometrijskih veliCi11a.95b) U praksi se veoma cesto l1ailazina specijalni slucaj naglog prosirenja kada cev ulazi u rezervoar. Y =S v 22 /2 ="2 (v) -v2)2. 2.za turbulentno strujanje.i. Zata se u avom specijalnom slucaju. U ovom slucaju. izuzetno. iz opste Bordine for-mule (2.1.1.1.94) 3 v2 v2 -'·1 1 b) TurbuleTttllo strujtHl. koja iznasi . i imaju.88) i (2.64»). Ako se usvoje vrednosti ovih koeficijenata Pi ". koeficijent lokalnog otpora defiruse sa prvom uzvod11om brzi110m (iJ.1.=1. OdrlE«iiv3llllje befkijellllti::a loJkalnog @tPOIra U opstem slucaju kaeficijent lakalnog otpara zavisi ad geometrije i Rejnoldsovog broja.. Ocigiedl1o je da kod laminarnog strujanja koeficijent lokalnog btpora zavisi i od geometrije i .1. Prime110m izraza (2.laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog presekaodredeni su u Odeljku 2.1.i =2 U""1.96) prikazao 11a sledeCi naCin A / Re \ \ \ .)2 =(1 _ _ 2)2.1. (2. - S= 1 B / Re n za Iaminarno stmjanje sa veCim Re brojem. ako se sa A] i A z oznace poprecru preseci cevi i rezervoara.1.l..2) (prema izrazu (2.93) odreduje se vred110st ovog koeficijenta lokalnog atpora. tada se iz izraza (2. B.95a) v2 A) U ovom slucaju gubitak strujne energije se svodi na 1 .1.148 Teorijske osnove 1D strujanja Korekcioni koeficijenti razvijenog .2.2). c) Nagloprofire7tJ'e pn' ulas/at cevi u rezervoar (2.4.

6 5-6 segmenata I Vr ~ -'j='C> . == 0.- 13 ". a do kojih se doslo primenom: teorijskih. == (Sino:. Odrediti gubitak strujne energije na lokalnom otporu. r Spajanje pod uglom . Naziv Skica Karakteristiena velicina Izraz . ~ ! .~-- R-radijus krivine d-precnik cevi a-ugao n=A=(15) . -=r c. znaci poznavati vrednosti koeficijenta lokalnog otpora. = (..~ . to stmjni gubitak prema izrazu (2.707 _11)2 n" resetkorn " vaZi za male debljijne! Blenda na 1--- @jEj --~~-.163(R)' ]90 ~ Ao d 2 C..(li)' Kako je kod razvijenog turbulentnog strujanja C.226sin' ct °0°0°0°0°0%° 000000 00000 000000 oooo~o~ 0 ooog..()08a O•75 c.1. poluempirijskih iIi eksperimentalnih metoda. n =(d / D)2 C..003360:... kod naglog prosirenja). tako dakoeficijent lokalnog otpora zavisi samo od geometrije..Teorijske osi1ove ID strujanja 149 od Re-broja. prakticno.- ~A...:" +(1.. \ > I(~- ~~. .5 C. = 0. -1 coso:.87) zavisi samo od kvadrata brzine. a \ Usis ~1J7 \~ '-"i~' . + coso:. vati puna zavisnost (2.303sina+ O.-1)2 1 A Borda Teorijsko resenje . == (1. (Matthew) 24scgmcnta Krivina od cevnih segmenata Naglo prosirenje . d 35 a s=[O.0: dl R= 1.96). [46] arO] S=0.2.4.131+0. iIi u redim slucajevima primenom teorijskih metoda (kao na pr.08 Napomena Autor Usis sa ostrom ivicom Usis sa oblom ivicom Usis nagnut pod uglom a "3 (. ~ V2.1.0..61111) 1 2 uSlsnom olvoru Krivina u obIiku luka ". U tabeli T... (. =0. Ao -pOI'rSina olvora A-povrsina preseka USls sa ~.)O.1 ~ "" ". za neke karakteristicne slucajeve geometrije lokalnog otpora koje su najcesce kod cevnih vodova.=cj -. 1.vrednost C.-: -~ J . do kojeg se dolazi primenom eksperimentalnih metoda. =0.a[O] i. tj.1. zato se ovo podmcje naziva kvadra/na ob/as! zavis/1(wikoeji'cijetzta loka!nog otpora. Krivina ttt.. .5.0 "'" const.505+ O. =(. dok je kod turbulentnih strujanja uticaj Re broja zanemarljiv. date su vrednosti koeficijenata lokalnih otpora.P" A.~. tj.2.

c S=a+-+-lnD D JD . C.10°. A2 n=T I 1 Ideljeik D2 < DI 12 2 S== ( 2 1 0.22 c == -133.. ···t. ~ S== 2'(1..::..-~~L I : a S '" 0. 1:I-n AltSul D2 > DI 12 Ideljeik uslov na Blenda I 1 D 1"1 1 -.-11). d s==a+-+-+-D DJD D<400mm JD Venti! sa kosim sedistem & D [mm] D<400mm b .{ .ukupna povrsina otvora A..." n Re = vodo > 10' o v (n=AoIA) 120 1+I(1+sina) 50 ( 1. I: ~ C..n)2 ~ otvoru ..=-'-a-'-2-+(--) sma 8sm"2 n n Napomena Autor Difuzor 1 EJ3J:~ -v n=Al A2 Al A21 <x. : s==(l+ 0.. D ::> D[mm] !J c .i"j ..vrednost 'A 112 -1 11-1 2 ' t.45 a = 10.75 Re A.33 Laminarno strujanje -.707. == (O.LIdeJiCiI1 Konfuzor 1--.28 d = 103. 40° s= 1 (tg<x)0.0368 b == 28.56 2 2 +(1--) 2 Re (1..33 Zasun ~ .1 d=-1l55. 1 ~h--D7e 1 Ii ) H=hID d Re> 10 4 Venti! 6 .Jl-n + ~~'b°o~o.72 b==-136..povrsina preseka aooao 1 ..2 c==-14.7 a == 0.---:> 1 I :S:>i I n = (D) d ...=a+bHlnH+cln H+H 2 Re> 10 4 a == -103.57+ ° 043 -1) .150 Teorijske osnove ID strujanja Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz .45 b == 106.. ~!-- ~ 1.707 )2(1_1)2 "h-17 n Resetka za umirenje struje Klapna I-~~ °ooooo~ooooo 0000 000000 Ao .0323'0.35. : Al 1 .= lJ Zatvarac ~-. 1 (1_-) n2 20n°.... ~ A.n sinal Re 1-11 sina I I ~d~Y~ f I I D 17=d 1:.<x_ A2 Al n = A2 S- -Ssin(<x/2) S== (1-1 I n)2 sin <x Naglo suzenje <X < 30° -i---·_·_·¥ I .3 c == 813.

16 I 0.~..15 (IY d ~ %.155(*)2 peeurka i sediste ventila ravni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) Ao ~''l:/r~ d.10 0. 0.-. m.'. 2 I A2 =(7) 2....17 0.:.74 1.'(A.46. V3'~> I':.~:t ~ di '~p . .40 0.~_ V.An AI ?L~_I:! -'I -J = 0. -if.. =1+A..452q+O..14 0 C2 0 0 0 0 C] 0.02. = 0. Vl~ V Sl =_1-2 (O.10 . VO~ .3::J(Aol_q -1) vI Levin I':..79.. .125 < d < 0. = PC:.~.' a.I AI " '\ <.958 2' q q2 = (Crnojevic) -" "10 AI _ A] 1 2 1..047.14 0.2) 1. f.55+4(%.10 b" 1.. A.Teorijske Qsnove lD strujanja 151 Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz . ~~~~~.1 2 q-- d d 2 s= 2.10-8 c = 2..78.6+0.. 0.00 0 .4 I. .11 A. 0995.045.25 60 90 0 0.14 0..64 90 1. Az I I Tallcv 0. Racve (sabirne) A2/ A3 a[O] 15 30 45 B C] 1..~.Il. A ..00 A2 -~" A. ..6 Kuglasta slavina e ! .p. = a+ba+ca 2 +da 3 + +ea 4 + laS +ga 6 e" 1. "1. ~z=l+l(.33 C2 0 C1 0 0 0. F /'".04 I 0. 7q 2_ 0.i-2T(I-q)-+C.vrednost Napomena Autor a" 3.0../.~ -J < 0.25 h .49·10.. 1 A] + Levin = A3 q=V2 1V3 r A.~~}" ./.135) (I-q) = AI = A2 .0...30 0.Pi = PC:.36 It. I.25 0.z.1 < ? .41 1.:'-.iT (/=1.1.~\~~ .20.1 <d<0. a[O} a < 65 0 I. Racve (razdelne) Ao VO~~ "'1" v'l'\j A2 r \ . ~r1L-liIh Ii! '--t--/ 8'1 d..10-7 d=6.2 .14 (71) ..1<d<0. . A.10-4 f = -4.~~ .r/o C.10-8 Ventil r .8!. 0..2TqcoS<x+I-C o q 0 a[C] C v' VJr-%~~ a.... . t.1)+0. Al A .10 0.20 ° 0 0.-~~~:.-'~.50 .-+0..812 + 0." .10.~..25 h ~ = 0. 7. 'ft..25 0 C2 0 0 0 0. h 0.'::~ I 0.] RiO. q +C.)z-B.7 -0.iT (i=1.:.'-2)(1-q) -B A.10 0 C2 0 C] 0.2) S..35 0.dJ 60 0. a 1.10-6 g = 5.05 0 0 0 0 0 0 ° 0 0 0.- I '15 I 30 I 45 I 0.94 1.

pri veCirn Rejnoldsovim brojevima. Ako su u cevovodu prisutne pravolinijske deomce i usamljeni lokalni otpod tada se do ukupnog otpora dolazi primenom izraza (2.4.:LS. a to ce biti kado.}.52.00 do. 2.1. .]=6 R "-~'>- r -='i d - S= 1.' I~~ -. Aka postaji medusobni uticaj ..lnog otpora.56 Ako se.: izmedu lokalnih otpora. vaie samo za ltJ'am(/ene lokalne otpore. 2.2. /-.2.2. t. uglavnom.6+ 500 d 50::. prostim sabiranjem otpora. Mledusobruli utic:mj !okaRnih ot~fi)ra Koeficijenti lokalnih otpora odreduju se. Eksperimentalna istrazivanja Sil pokazala 1. \ .koji imaju koeficijente lokalnih otpora ~l i S2' tada Tabela 2. sledeCi lokalni otpor. bude Lu = ~. -. -:-::. Na kraju treba napomenuti da vrednosti iii izrazi za koeficijente lokalnih otpora u tabeli 2.'.h iz pretho. dakIe.152 Teorijske oSl1ove ID strujanja Naziv Skica Karakteristicna velicina Izraz . d / Ie. a sto zavisi 3. 0.d ~500 d[mml Tabela 2. a to su ani lokalni otpori kod kojih je ulazna fluidna struja sa razvijenirn profilom brzina i kod kojih se izlazna fluidna struja stabilizuje do razvijenog profila brzina. To su oni otpori kad kojih je ulazno i izlazno strujanje razvijeno.vrednost Napomena Autor Kompenzator 1-- jfl )! ' . ~ 45~ \ I .30 od kombinacije posmatranih lokalnih otpora. odnosno metodom superpozicije. Cime se struktura strujanja u njemu zllatno menja u odnosu na slucaj potpUDO usamijenoglakaillog otpora. medusobniuticaj lokalnih otpora maze se zanemariti aka je Lu =(20-50)d. za slucajeve usamljenog otpora. Ovakvo jednostavno sabiranje lokalnih otpora dopusteno je sarno onda kada predhodni lokalni otpor nema uticaja no..1. posmatraju dva lokalna otpora sa medusobllim uticajem.5. se porerneceno strujanje izazvano prisustvom prvog lokalnog otpora stabilizuje pre !lego fluidna struja naide na sledeCi lokalni otpor. pri cemu je S krivina koeficijent posmatranog loko.S. Za to je potre1'ino da minimalno rastojanje izmedu lokalnih Raspored Ugao otporo. 90° .5. U tabeli sa Aje oznacen koeficijent trenja. dnog lokalnog otpora ne razvijena I brzinsko palje nal1azi na sledeCi otpor.1.5.1. Vrednosti koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne geometije lokalnih otpora. Ova pojava I meousobni uticaj lokalnih otpora naziva se lilteljerenc!/a lokalnihotpora.25).82 ex.4.

I.1. cevol'odom (sI. u kojoj su lokalni otpori: lcrivina. i aleo se pri pisanju energijske jednaCine prolazi sa glavnim pravcem strujanja.)T+2 II vt 12 v. dok je kod strujanja sa malim Re brojem znatno slabija.6..L25). razgranati (s1. Zato se.1. Pod slozemin. 2. hoz veCi broj prostih deonica.6./' c) SHb 2.1.2c). mogu da se podele na proste i slozene.7.1.2.1.5. slozeni cevovod je sastavljen od zbira prostih deonica iIi prostih cevovoda.6. odnosno glavnih pravaca strujanja.1. d). Prema tome.)2 ·. to gil oni cevovodi kod leojih postoji jedno iii vise mesta gde se cevovod grana. a samim tim i toliko .7. Dakle.2d.6.2.a) iii promenljivog (sI.3 d )T ' 3 .6. odnosno ~1+2 = S]+2 (Re. +(~k2 +Sv2 +A. Ek.1) podrazumeva se onaj cevovod koji ima jednu strujnu cev konstantnog (s1.1. vazduhovodi itd.6. naftovodi. Jl.2.I ~)T+(~+A. kao sto su: vodovodi. 1(.1.2.6. leao i pravolinijslce deonice cevovoda precnika d i i duzina Ii (i=1.2b ) i prstenasti (s1. ==i> . konstrukcijom.izrazloga jednostavnijeg zapisa llvodi ekvivalentni koeftcfient otpora cevne deonice.2. duzinom.2.. dobija se gubitak strujne energije izrhedu presekaA-A i B-B YgA-B = (~VI +~kl +A. gasovodi. Svi ovi cevni sistemi prema geometriji. jasno je da zapis postaje duzi. toplovodi.2. medllsobne udaljenosti otpora i precnika cevi. Pod pros'ftin cevovodom (s1.1. Prime nom izraza(2. postepeno suzenja inaglog prosirenja.1. Ako u slozenom cevnom sistemu postoji rnnogo prostih deonica.2. 6.2a). U tabeIi 2. date su vrednosti rezuItujuCih koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne slucajeve povezivanja krivina. 13 vi gde je Vi srednja brzina strujanja deonice i=1. Treba napomenuti da se u svakom slozenom cevovodu mogu uociti deonice koje su sastavljene od jedne strujne cevi.6. ugradenom armaturom i s1.2. odnosno izlozenog u Odeljleu 2.5.2.vivalentni llmefkijenti OtP0ll"3 cevne de@uice Posmatrace se jedna prosta deonica slozenog cevnog sistema s1. Slika 2. dva ventila. Ova zavisnost je u punom obliku prisutna kod strujanja sa velikim Re brojem. FodeRa cev@voda U savremenoj strujnoj tehnici susrece se veoma veHki broj cevnih sistema razliCite namene.3. 2.1.2. bez obzira na namenu.Teorijske osnove ID strujanja 153 zavisno od uslova strujanja u njima i medusobnog rasporeda llkllpni lokalni otpor ~ 1+2 moze biti manji iIi veti ad aritmetickog zbira ~I +~ 2' RezuItujuCi koeficijent Iokalnog otpora zavisi od: uslova strujanja (Re broja). V3 -v2 .. koja se nalazi izmedu preselea A-A i B-B.1.2) podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih postoji vise strujnih cevi.6.1.1.5. U bilo· kojoj prostoj deonici moze postojati veci broj cevi tazlicitih precnika.1.1b) poprecnogpreseka. Siozeni cevovodi mogu biti sa: hidraulicki paraleinim granama (s1.2.3). oj _ _ _ _"'-==1>-""- bJ r:==r-=. koji mogu biti sa razliCitom: geometrijom..

Strujna masina cevovodll. dobija se ekvivalel1tni koeficijent otporil __ ..1. +~v +A. U takvim slucajevilna neka od tih srednjih brzina bira· se za meroa) davnu..154 Teorijske osnove ID strujanja razliCitih srednjih brzina strujanja.1.2.1.2. Ako se u cevovodu nalaz'i pumpa (s1. Izraz za ekvivalentni koeficijent otpora moze da se napise.1. izraz (2. II. ==[> b) sa s1.broj lokalnih otpora. Tada se uvodi koeficijettt htdraulicke karaktens'Iilce cevne deoJZice Kr == Cr / 2A.7 indeks je r=l).ll Za stvaranje strujne energije koriste se strujne masine: za.101) Zavisnosti (2.2.100) cime se zapis gubitaka znatno pojednostavio.Il 2.100) i (2. nazivaju se hidraliliCke Karakteri.7..99) Odredivanjem ekvivalentnog koeficijenta deonice Cr . )=1 f A ] ] gde su: n . tecnosti pumpe.~ . (2. sa kojim se strujni gubitakdeonice predstavlja leao li: == Kr V 2 !. i za nju se definise ekvivalentni koeficijel1t otpora proste cevne deonice.1.3). tada Bernulijeva jednaCina postavljena za preseke 1-1 i 2-2 glasi . se zeli postiei. I -d +(S +A 2 -d )(-A) +(-A --A) +(~k. Al 2 13 Al 2 C=<-:'v +Sk +A. ~ + I~i . 1~1 .3 -d )(-A ) 111 22 32 233 1z dobijenog izraza za ekvivalentl1i koeficijent otpora proste deonice cevovoda sledi da ovaj koeficijel1t ne predstavlja nista sustinski novo.1.7a uvodeCi povrsine VI poprecnih preseka cevi Ai ::: d? 1t / 4 Stika 2. (2. iIi = Jeri') .1.J . l1a pI.101) bilo da su izraZene u obliku Yg I1p g = Jel). brzil1a vI za cevovod sa s1.r = Cr 2" ' 2 Vr (2. vee da predstavlja zbir lokalnih i usputnih otpora u posmatranoj deonici.1. za brzinu v r (za primer sa s1. In . u opstem slucaju.broj pravolinijskih deoruca razliCitog precnika i Ar je povrsina poprecnog preseka u kome je referentna brzina vr' Za slucaj proste deomce cevovoda duzine ! i precnika d. koji u sebi obuhvata i strujne otpore i geometriju ceVl1e deonice.1. (i=1.98) Cr =Ls'(A )2+L:)} C )2. sredivanjem izraza za gubitak Yg A-B . II 12 AI 2 AI. a za gasove vel1tilatori iIi kompresori sto zavisi od nivoa pritiska koji.rtilce cevo/loda.1. Za cevovod L~_-:B--<o L::.8.1..1. gubitak u deonici iznosi Yg.2.=1 .7a. koja tecnost obogaeuje energijom. u obliku n Ar m I Ar (2. Ponekadje gubitakenergije bolje predstaviti kao funkciju protoka a ne brzine.98) se svodi na obUk Cr ::: A.8a).2.1.

1.2. Energija koju fluid "primi" od strujne masine Slika 2.102) koja je potrebna za pogon strujne masine.9a. snage iIi stepena korisnosti od protoka. Za primenu pumpi posebno VaZllU ulogu ima hidraulicka karakteristika napor . g b) pri cemu je Yp [J I kg] - H H jedinicni rad pumpe .).1.8. Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2 glasi -+gH=-+Y.'ka . hidrauIiekim testerama i 81.1. 2.rad po jedinici mase iIi napor I ~~.1.cew-ovod Pod karakteristikom pumpe podrazumeva se funkcionalna zavisnost izmedu: napora.104) . 2. koja se obieno predstavlja u obliku (2. VeliCina Yr sa aspekta strujanja predstavlja strujni gubitak. i protoka ~/. Ove funkcidnalne zavisnosti glase: Yp:=: f (V). Kaliaktel'"istike pllllmpe ii cevlllvoda.s1. i kod pumpi i kod ventilatora. odreduje se hidrau!ic. S druge strane. Na osnovu velicine Yr . ali sa aspekta preostalog dela sistema to je Cisti dobitak energije.protok.8b). ako se na osnovu raspolozive strujne energije fluida u strujnoj masini energija pretvara u koristan mehanicki rad.I-'-'­ pumpe.103) p:::: pYr T/11t :=: /:"P Vl1t I I pri cemu je 11t . iIi pada pritiska /:"p:=: pYr . moze biti izrazena i porastom pritiska fluida pri prolasku kroz strujnu masinu /:"P = pYp' Ovaj drugi nacin predstavljanja uCinka strujne masine koristi se. Yp = f (V).Teorijskeosnove ID strujanja PI p P2 p a) 155 Yp+-=-+gH+Y. P = f (V) i '1 :=: 11(V) .'9.1. Na osnovu napora pumpe Yp ' iIi porasta pritiska /:"p. dok.korisna J'naga pumpe PH:::: pY/' = /:"pV. Ako se u obzir uzmu svi gubici energije van strujne masine i definise se ukupni stepen korisnosti l1 p' tada se dobija snaga pY/ /:"pV P=--=:-l1p l1p (2. Graficka interpretacija hidraulickih karakteristika pumpe prikazana je na s1. a dobivajuse na osnovu ekspetimentalnih ispitivanja pumpi. ne retko. kao na pro kod turbina iIi hidromotora (v.step en korisnosti strujne masine. i spregapumpa .1. i protoka kroz ovu vrstu strujnih masina dobija se snaga (2. +Y r PI p Pz p g pri eemu je Yr jedinicni napor turbine iIi hidrornotora. tj. Ova veliCina nastala u turbini generatorom se pretvara u elektrienu energiju. aka je nastala u hidromotoru ona sluzi za savladavanje obrtnih momenata (na pro na valjcima.1.

Tacka na dijagramu sL2. Kako postoji sprega izmedu pumpe i cevovoda. dok se ukupni napor povecavasto predstavlja osnovnu svrhu redne sprege. pri radu pumpe. S druge strane purnpa se spreze sa cevovodorn pa ce napor purnpe prerna trasi cevovoda. I Pumpe mogu da se sprefu redno i paralelno.s1. i kao sto 1Z jednacine sledi to je kvadratna zavisnost od protoka Yp::: A + Kr/2.156 Teorijske osnove ID strujanja y a) b) oj '0 Slika 2. Ponavljanjem ovog \ \ .PI) / p+ gH +KV2.1. Prema tome.1.1. Pri radu purnpe treba voditi racuna da radna tacka RT lezi u okolini maksimalnog stepena korisnosti pumpe. pri cemu su koeficijenti: a. = (pz .2. kod redne prege pUl7'P!pr%k ostaje kOllstantan (1/ == canst. time se dobija rezultujuCi napor . biti Y P 0:: P2 . KoristeCi jednoznacnu hidrauiicku vezu izmedu pumpe i cevovoda dolazi se do zakljucka da jedan ad naCina regulisanja protoka pumpe moie biti i promena hidraulicke karakteristike cevovoda. SplI.2."t'!z3nje p1lllmpi.10.PI) / p+ gH zavisna od pritisaka na referentnirn nivoima i od geodezijske visine izmedu nivoa.2.PI + gH + KV2 P (2.2. a) Redl10 povezi.1a kolicinatecnosti koja pro de kroz jednu pumpu proci ce i kroz drugu pumpu.105) Desna strana jednacine (2.105) predstavlja. pomoc1.9d) smanjuje se protok pumpe i obnmto.s1. to je u svakom trenutku.9.9b. a njihove vrednosti odreduju se eksperimentalnim putem.1. karakteristiku cevovoda: Z.P p2 ' Pri redno spregnutim pumpama za jednu vrednost protoka (v. 2.1O. poveCavanjem otpora u cevovodu (v.tacka C.Ova promena otpora u cevovodu veoma lako maze da se ostvari na pr.101).A ::: (pz .1.'(mje pump! Kod redne sprege pumpi s1. primenom Bernulijeve jednacine za nivoe 1-1 i 2-2 uz koriscenje izraza (2.1.1.1.10.1.1. b i c zavisni od geometrijskih i kinematskih parametara pumpe.). Ako su redno spregnute dye purnpe koje irnaju karakteristike napora YpI i Yp2 ' tada ce rezultujuCinapor redno spregnutih pumpi biti ~+2 == YpI +Yp2 ' ili izrazeno preko pritisakaAp1+2 = t3p p l +!J. Graficka interpretacija hidraulicke karakteristike cevovoda prikazana je na s1.1b) napori u tackama A i B se sabiraju.l ventila.9c gde se seku"krive hidraulickih karakteristika pumpe i cevovoda naziva se radna taCka (tacka RI). ispunjen uslov Yp = Ye . Nairne. pri cemu je veliCina . prakticno.

2a.) protoci iz tacaka C i D saberu (V = V +V2 ) pri cemu se dobija l tacka E hidraulicke karakteristike paralelno spregllutih pumpi. Ponavljanjem ovog postuplca za celo podrucje cada pumpi dobija se rezultujuca karakteristika paralalno spregnutih pumpi Yp1 +2 ' .1 b) b) Stika 2. koje rade sa naporima Yp1 i Yp2 ' zato sto su u tackarna A i B isti pritisci vazi jednakost Ypl =Yp2 • S drugestrane ukupan protok paralelno spregnutih pumpi je V =V1 + T/2 • Ovo prakticno znaGi cia se paralelna sprega pumpi koristi za poveca:nje protoka.1. dobija se rezultujuca karakteristika spregnutih purnpi Ypi + 2 • v ~--~------+--~ V=const.2b dobija se ako se pri is/om rtaporu (Yp == canst.2 b) PaTalellta sprega pumpi Kod paralelne sprege dye pumpe s1. RezultU:juca karakteristika paralelno spregnutih pumpi s1.10.10.1.1. za celo podrucje rada purnpi.10.1.Teorijske osnove ID strujanja 157 postupka. Slika 2.2.2.10.

odredivanje precnika cevovoda !coji omogucava projeletovani protok i odredivanje katakteristika strujne masine za zadati protok i geometriju cevovoda.2.1 koji spaja rezervoare A i B u kojima iznad nivoa tecnosti vladaju pritisci PI i Pz. V == d 1f. odnosno to su oni cevovodi kod kojih postoji sarno jed an glavni pravac strujanja.n).1. Izmedu nivoa tecnosti H 1-1 i 2-2 u rezervoarima A i B moze da se .cllm. Bernulijeva jednaCina PI P2 I ~ v2 Slika 2. a suma lokalnih otpora i . Hi«li. iZg(H + PI . 2 gde je m broj nizstrujnih promena preseka. Kod prostih cevovoda mogu se reSavati tri grupe problema.2. PRORACUN PROSTIH CEVOVODA. Koji od ovih zadataka treba reSavati zavisi od projektnih zahteva. u prostom cevovodu duzine I i precnika d. za koji se postavlja.Vm = const. Posmatra se prosti cevovad sa s1. Hiidr31l1lickli prorra.. vaZi i jednacina kontinuiteta V == Ii.1 .2.2.ll"sadicka karakteristiika JPlll"ostog cevovilllda sa It'e<<li. PROlFJIU BRZINA 2.2. Prema tome.odnosno protok tecnosti I:7=I S 4 4 V pg d £"'.pravac a-a (oznacen L~~12!@2iBl8 2 strelicama). pilt'ost@g cevovo«li.uoCi sarno jed an glavni pravac strujanja .2.-+ L.l+. .2. ove dve jed'tacine sluze za hldrm£iich'proraCi.2. posmatrace se prosti cevovod prikazan na 81.5 receno je da se pod prostim cevovodima podrazumevaju oni cevovodi kad kojih postoji. koeficijent trenja ce biti 'A. Kod prostih cevovoda sa promenljivim povrsinama poprecnih preseka. .m prostlit cevovoda.158 2.2.a U Odeljku 2. 2. ito: odredivanje protoka kroz zadatu geometriju cevovoda.2.IDIim JPlovezivaIDIjem grama V == 2 2 d 1f.2.=1"'.. osim Bernulijeve jednacine. povrsine poprecnog preseka Ai' srednja brzina strujanja Vi daje protok Vi' dole ce koeficijent hidraulicke karakteristike biti Ki == pCi I (2Ai2).P2 )/('A. Za strujanje u redno povezanim granama vazi zbir padova pritisaka . = V =".edna slTU/na cev /constallinog ilipromen(jivogpopreCitog prese/ca.i~i)P p d i=1 Z iz koje se adredjuje brzina strujanja ."~ r. U i-toj deonici. Posle uspostavljanja stacionarnog strujanja sa srednjom brzinom v.1 i1 kojem su otpori dati sa ekvivalentnim koeficijentima otpora deonica Cj (i=1.) U cilju odredivanja hidraulicke karakteristike prostog cevovoda Sa n redno povezanih grana.+ gH == -+('A.1.

2.1. Pm=9810Pa. = V. Voda struji od rezervoara A ka rezervoaru B kroz prosti cevovod promenljivog poprecnog preseka.2 n v2 i - n i1p= Li1Pi i=I = LPCj .' u kojima su Ke -ekvivalentni koeficijellt hidraulieke karakteristike i Cel -ekvivalentni koeficijent otpora cevnog sistema odreden za j-tu deonicu.1) i (2.1) i (2.2. =const. Zato ce se.=30°. suZenje pod uglom cx. 1)=lOm.20).02. '2=20m. b i c.3) Grafieka interpretacija hidraulicke karakteristike prostog cevovoda sa tri redno povezane deonice prikazana je na sI. KoristeCi tabelu T.2.2. s tim sto se tom prilikom graficki obim posla znatno povecava..2. Slilca 2.1. U ovoj jednacini nisu poznati strujni gubici. Do ekvivalentne hidraulieke karakteristike dolazi se na sledeCi naCin: prvo se u i1p .4 za usamljene Iokalne .2.2.=10°.2.25).1m prOJ'llh cevovoda. Medutim. 13=30m.2.2.) 2 (2. krivina sa odnosom R = 4d J .2. pa se zato koristi jednaCina (2. d 3 =50mm. RESENJE.2. (:4.1 n Slika 2. tj. Problem 2. Odrediti protok vode ako su ugradeni lokalni otpori: usis sa ostrom ivicom.PrO/'Clc..S.H=2m. a zatim se koriste zavisnosti(2.V dijagramu ucrtaju pojedinacne hive K.7c=0.2.2 Predstavljanjem ukupnog pada pritiska u jednom od oblika: i1p = pCejV j 12 = K. prvo. d 2 =60mm.2.=1 2 = LK// . kuglasta sIavina postavljenapoduglom cx.zliza 6p 159 V=const.=1 ' (2.=1 C.1) (2.2).2. 2 2 . te koriscenjem jednaCina (2.V .1.2) i jednaeina kontinuiteta v= VI = V =..2.2. za jedan protok (V = canst..2-1. zasun otvoren na hi d 3 = 0.5 Krivine Kl i K2 nalaze se na rastcijanju 9 /8· d 3' Dati podaci su: d 1=40mm. odrediti koeficijenti lokalnih otpora prema karakteristicnim podacima iz teksta zadatka. Opisani postupak u potpunosti vazi i za prosti cevovod sa n redno povezanihdeonica. eime se dobija pad pritiska i1pd = i1p a + i1Pb + i1p c u taeki d koja lezi na ekvivalentnoj krivoj cevovoda. a u njoj su nepoznatevrednosti lokalnih otpora. Ponavljanjem ovog postupka za celokupno podrueje protoka dobija se ekvivalentna kriva cevovoda (kriva K e) sa rednim povezivanjem deonica.) sabiraju se padovi pritisaka u tackama a.Da bi se odredio protok vode potrebno je koristiti Bernulijevll jednacinu (2. Profili b.2) dobivaju se ekvivalentne karakteristike prostog cevovoda sa rednim povezivanjem _ Ke = i=I Ki ~ Cej ~ Aj = .

... Duzina usisne cevi je Le =4m.10-4 m2 Is.k". I 2: ( . Odrediti pritiske koje pokazuju vakumetar VI i manometar ML d) Ako se otpor (...+(SS/l+Sk'+2 +Sv+lc d3 +'~~"2 koristeCi uspostavljene veze izmedu brzina i Bernulijevu jednaCinu.zasun ventila.P m c.su +(. Koliki tada treba da budu koeficijenti otpora ventila va da bi nivoi tecnosti u rezervoarima bili konstantni? e) Aka se u sistemu nalazi tecnost kinematicke vislcoznosti v == 5. mere se pritisci pomocu instrumenata VI i MI koji se nalaze na visinamahc ==0. Yi-Vj! . \ I .005 . b) Ako ugradena pumpa ima karakteristiku.132 krivinu. )2 '-.v =2.2..5. kao i C.. . promeni jedanput na C.2.l =10.' -L ~L Ii.. Slika P.5).I\:A::::::. Kod prostih cevovoda to je lako moguce jer vazi jednacina kontinuiteta d2 . neposredno ispred i iza pumpe.. Pumpa transportuje vodu od rezervoaraA ka rezervoaru B.rV3:'= "\J. .7m od zida cevi._·J\··f~·:'" _~..k +A.975-.:::. nacrtati hidraulicku karakteristiku cevovoda (bez povratnog cevovoda) i naCi radnu tacku. redosledno.. . m I] d] z z 'z d] 4 13 d 1 4 =~. Voda se istovremeno vraca iz rezervoara B u rezervoar A kroz povratni vod duzine l. +(. 2 lZ kOJe sledl veza lzmedu brzma: IVZi= XI-(d j I d 2 ) 1 '. .4 •.~.2-2. __d 2 7C 27C d 2 7C j ~'. Projilibrzina H otpore dobivaju se vrednosti: C. I 2 I '<2-· >·.30 .za krivine Kl i K2 koje 1+2 SU u interferenci (tabela 2.5 .-L . odrediti kolika je tada potrebna snaga pumpe? f) Nacrtati dijagramhidrostatickih pritisaka za prosti cevovod izmedu rezervoara A i B.O'II =0. \ '-'''. Sada.rtih cellolloda. kada su poznate vrednosti strujnih otpora pristupa se postavljanju Bernulijeve jednaCine.2.5m i hD=0. " .\Su = 2g(H + Pm / pg) ..suzenje i C. C. ~ 1/~iV3 P +gH (~lt+Ss+lcd/ 2 + 2 ~(Sk+~d222. Problem 2.e (d] 1d 3 ) • Konacno.za usis..=V j .29 kuglastu slavinu.s=0.• 'yg.160 ProraCtlit pro..2 =20 odrediti protok tecnosti i nacrtati nove hidraulicke kanikteristike cevovoda. .k =0. C. koja struji larninarno. d )(d ) +«(. .2-1 za nivoe 1-1 i 2-2." =0. . a) Odrediti snagu pumpe. .bV2. --_. c) U tackama C i D.4831/s. I . Vj V.. +(" +A.= V 2 --==V 3 -3. Yp=a .y +A d +1)(d ) " z z 2 3 3 sa kojom protok vode iznosi V=2. a drugi put na C. . koja glasi ( ." '" " Kako su u Bernulijevoj jednacininepoznate tri brzine to dye od njih treba eliminisati. d] +[(d ) -1] +«(.k =3. Nivoi tecnosti u rezervoarima su konstantni.. C..l. '. dobija se brzina strujanja .35 . .

d=50mm.2-2 Dati podaci su: P m=lKPa.=15. p p d 2 tada se dobija brzina strujanja u povratnom vodu Va == ... koja vazi i za rezervoar A i za rezervoar B. ~ fI ~v '" v a a) 2 3 4 5 6 V[Vs] b) Slika P.V 11l p == 476 W. odrediti patok i napor pumpe.102) odreduje se snaga pumpe p == pYj. A=0. (. prethodna. (1) 2g(h+ Pmp~PY )/(. 1=4m. S druge strane.za povratl1u cev postavi Bernulijeva jednaCina 1--211 Pm +gh==-£L. L=20m.~+l) == 2. (. Da hi se odredio protok. h=5m.u +I.5.2. a=lOO.405 lis.5. da bi se on uspesno primel1io treba. b) 1z Bernulijeve jednacine (2) sledi hidraulicka karakteristika cevovoda Yc == A +BV2 u kojaj su kanstante Pm+Pv h A= +g. Ali. Ako se uoce nivoi tecnosti u reze010arima 11 iE.1.+A D +1)2 2 (2) dobija se napor pumpe Yp =86.1.vo +A. Na osnovu ove brzine i jednaCine kontinuiteta vad 2 n I 4 == VD2yC 14. i izmedu njih . D=60mm.ProraCttl2 pros/fit ceJlOvoda. +21. Sli =0. II p =80%.558ml s. H=lm. zato ce se prvo adrediti brzil1a strujanja.102). p (3) (4) .Y =2.45Jlkg. b=698308. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe 1-1 i 2-2 P" Pm -p-+Yp == L v p+ gh+(Su +2(.fE a) Za odredivanje snage pumpe korist se izraz (2.Ic =0. RESEN. treba paznavati brzinu stnijal1ja. Profili brzina 161 k ::0.243 ~ . Pv =lKPa.+(S 11 +(. YO +Al+l)::~. 1-1 i 2-2. (.02.2. dobija se brzina st~ujanja u potisnom vodu: V == va Cd I D)2 == 1.5. Konacno. shodno kojoj je protak V=4. SYO =17. shodno izrazu (2.k +S .

" = A + BJ/2. 2' ' (i:.665 ll.2-2h. sto se maze iskoristiti za regulisanje protoka iii napora u instalacijama.:: Pa . P. B 2 =2136918).Pvl + pghc' dobija pokazivanje vakummetra p Ie 2 Pvl = Pv +pg(he -H)+2:(S" +~v +1.:: L ) V. S druge strane da bi se ostvarile ove brzine strujanja u povratnoj deonici otpor ventila t.2. prema jednacini (3) predstavi u obliku 1". ucrtana karakteristika pumpe 1'1" U preseku krive karakteristike pumpe 1'p i karakteristike cevovoda Yc dobija se radna tacka RT.470 ~ ~ +H~u +2~v +2Sk +Si +J\. kojoj odgovaraju vrednosti: V=4.pc' Koristeci dalje jednaCinu hidrostaticke ravnoteZe PD::: Pa + PMI + pghD' dobija se pokazivanje manometra PM1 :::Ap-PV1 +pg(hc -hD )=74977Pa.162 Proraam prostlh (x/JO/loda. Na istom dijagramu je.45J/kg.405 lIs i Yp = 86. D +1)v ::: 9511Pa.2. Profili b/zina Graficld prikaz zavisnosti (3) dat je na dijagramu sa 81.:: 1) koja nakon uvrstavanja napora pumpe Yp.Yo' Za odredjivanje ovog J otpora ventila koristi se Bernulijeva jednaCina za preseke 2-2 i 1-1 .155 lIs.Sa dijagrama je oCigledno: da manjim otporima u cevovodu odgovaraju veci protoci i manji naporl. D +1 i 2 PI' Pm h (r r r r :. Ap = pYp =:: PD . (4). Kako su precnici usisnog i potisnog cevovoda isti (Dc'" DD = D). Da bi se nivoi tecnosti u rezervoarima odrzavali konstantnil1l treba da je zadovoljen uslov r~ ::: ~rOi' pa prema tome izmedju brzina trebada postoji veza voi ::: Vi (D / d)2 . to ce porast totalnog pritiska u pumpi biti jednak porastu statickog pritiska.2) brzina strujanja ce biti Vi' Ova brzina se odreduje iz Bernulijeve jednaCine postav1jene za nivoe 1-1 i 2-2 -p+~~i =-p+g + '-:lu +2c.v+ 2'-:lk +'-:li +1. a koje su vee odredene u zadatku pod a). +l)v p p '-:lu '-:lv D 2' i jednacine hidrostaticke ravnoteZe Pc:.i+l) (i:. c) Primenom Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i C Pa-Pv +gH= Pc +V +1" +A. takode.2. i obrnuto. a _hri.vo mora da ima novu vrednost C. d) Kada se otpor u cevovodu ~ promeni na Si (i=1. iznosi v ::: 1 b( D:7t) 2 a-(gh+~) ::: {1. tad a graficki prikaz ove zavisnosti izgleda kao na dijagramu sa sl. i kada se umesto S uvrsti novi otpor ~i (B]=1511478. Ako se nova karakteristika cevavada. u kame je koeficijent Bi odreden izrazom.7081/5 i 1 T)-2 =4.4b.:: 2) Sa ovim brzinama strujanja dobivaju se novi protocivode koji imose V =4.2.

s.Pi (Su+Svo+1)vo +64. f) Radi kraceg zapisa pojedinacnih lokalnih otponi sa sl.29). ')=0 = PSi V2 /2.2.573.vo+Ad+ 1)(. v. Zamenom veliCina v i A u jednacinu (1) dobija se napor pmnpe Yp =143.+C.2.1...Pj == PAX j / D ·v /2. .2-2c . va. ~ I Voi +". Profili brztila 163 Pm i Pv p p . +C.k.930mls i A=64IRe=0. 2 b.voi =(C.. (j=1. u iz koje se posredstvom jednaCine (1) dobija -+gI7=--+(C.P3 Slika P.-+1)d' 2 2 1 V 2 I {14. (i == u.P.2-2c uvode se oznake za padove pritisaka /':.. Sa ovom brzinom dobija se brzina strujanja i koeficijent trenja u cevi precnika D: v=0..52 J/kg sa kojom snaga pumpe iznosi P=472 W.339m1s. . zamenom kojeg se iz jednaCine (1) dobija kvadratna jednaCina za brzinu d P cije je pozitivno reSenje vo=1.vo-2(gH+ m 2 2 vI P + p.7).-) -(C.Proracun prostih cevovoda..68 (i = 1) C.B) /':.u++ Ad+ 1)= 1970 (i = 2) I . e) U slucaju da je strujanje u cevima laminarno koeficijent trenja se odreduje primenom izraza (2.

Ol09. Snaga turbine. Do nivoa visine usisnog otvora cevi hidrostaticki pritisak se povecava na vrednost . jer je promena pritiska linearna funkcija od duzine cevne deonice.7) otpora. RESENJR Na osnovu protoka dobija se brzina strujanja v = 4]/ / D 2 n::: 1.164 Prorar:.5.106 • Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe tecnosti u akumulacijama dobija seizraz za napor turbine H Slilca P.4 kW.5 sledi visina neravnina 6=O. zbog lokalnih otpora usisa (l1p. Zbir duzina ovih deonica daje ukupnu duzinu cevovoda L::: ~~:. koja je na ulazu u pumpu. krivine.1m prostlh cevovoda.05mm sa kojomje A. otpora i. Od ove vrednosti na ulazu u uSlSni cevovod pa do tacke C.0218. Za ave cevi snaga turbine iznosi P=7S3.10-6 m 2 Is. . P.2-3.441. Dati podaci su: D=lm..81). Raspored pritiska po duzini bilo kog lokaInog otpora zavisi od geometrije lokalnog otpora i odreduje se eksperimentalno. da bi na nivou tecnosti u rezervoaru B imao relativnu vrednost Pm' ProDlem 2. .5mm.5. . Zbog dovodenja energije pumpi pritisak u njoj raste za !:ip. redosledno. sa kojom je Rejnoldsov broj Re =vD / v::: 1. 11r = 70%.=O.1.2-3 Yr ::: gH -l.1. Na samom izlazu iz pumpe vlada pritisak PD koji predstavlja maksimalnu vrednost hidrostatickog pritiska u hidraulickoj instalaciji.J i ventila (l1pJ i otpora trenja (!:ip] + !:iP2)' pritisak opada na vrednost pc.2. Odrediti snagu 1:'urbine akc je ugradeni cevovod: a) betonski neobraden i b) od novih celicnih varenih cevi.Pv .528m/ s.1. oCigledno je da se smanjivanjem visine neravnina smanjuje koeficijent trenja Cime se korisna snaga turbine povecava.flpy. je :P~ pMTr 11r. Koristeci napred vee receno na s1.2.55). Iz akumulacionog jezera 1200 I/s vode protice kroz turbinu. dok su I1p j gubici usled trenja na pravolinijskim deonicama izmedu lokalnih otpora.Xj.Py + pgH. sa kojom jekoeficijent trenja A.1.!:ipc.=0. Od ove vrednosti na dalje potisnim cevovodom pritisak opada zbog lokalnih (2!:ih. Na nivou tecnosti u rezervoaru A vlada apsolutni pritisak Pa .Pv ' odnosno relativni pritisak . pri tome pretvarajuCi strujnu energiju u koristan mehanicki rad. j=3.7 kW.06. L v2 I \ I b) Za nove celicne cevi iz T. v= 1.. L=3km. Za razliku od lokalnih otpora raspored pritiska kod pravolinijskih deonica je veoma jednostavno nacrtati.2-2c nacrtan je raspored relativnih (u odnosu na stanje atmosfere) hidrostatickih pritisaka po duzini cevovoda. Dakle.1. Profili brzilta pri cemu su !:iPi gubici pritiska na lokaInim otporima: usisa. a) Za betonske cevi iz tabele 2. pa ce snaga turbine biti P=788.. . i naglog prosirenja.5 se dobija srednjavisina neravnina 6=1.n D 2" u kome se koeficijent trenja odreduje primenom izraza (2. prema izrazu (2.1.2. ventila. i !:iPB) i usputnih (!:iPj. LahIne otpore racunati kao 10% od gubitaka usled trenja. H=lOOm.

au njemu se nalazi pumpa karakteristika datih u zadatlru pod d) odrediti koliki ce tada biti protok vode kroz cevovod i u dijagramti f-V ucrtati novu radnu tackn.81/ s.2-4. u dijagramu f_rr ucrtati radnu taeku pumpe. Odrediti: a) snagu pumpe koju je potrebno ugraditi u cevovod precnika d=200mm. dati novi koeficijent· trenja AI' Ako se ove veliCine uvrste u jednaclllU (1). V[m3 lsD.2-4 RESENJE: a) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za mvoe teenosti u akumulacijskim jezerima. = v j d 2 n I 4 =62.-. c) preenik cevovoda da bi se projektovalli protok ostvario bez pumpe. dobija se napor pumpe yp =552.visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u akumulacijama. Y~ Iy =552 J/kg.. d) ako je pumpa koja se llalazi u cevovodu (u zadatku pod a» sa karakteristikom Yp ::.. koja glasi I v2 fp =-gH + 1. Sa ovim naporom snaga pumpe iznosi P=63.2A. b) protok kroz cevovod u slueaju llestanka elektrielle ellergije.TT ' (1) pri cemu su. b) Kada nestane elektricne energije napor pumpe je l~ =0. 1 2gHd 1 ::.21 O.1.koeficijent trenja odreden datim izrazom. Lokalni otpori iznose 20% od gubitaka na trenje. 1'lp'=70%.3 J/kg.:: a -b V2 .brzina strujanja koja odgovara projektovanom protoku i 11. b=38703. 12 kW.. l·fl.4.Fromcun prost!!1 eel/ol/oda. Grad B na nadmorskoj visini od 50m snabdeva se vodom za pice iz akumulacionog jezera A koje se nalazi na nadmorskoj visini od 150m. U istom dijagramu ucrtati i radne tacke pod b) i c). . pa ce tada voda strujati sa novom . Ako je . Sa ovom brzinom novi protok iznosi V. e) Ako cevovod ima preenik cevi iz zadatka pod c). .55ml s .0054+0.396/Reo. Koeficijent trenja odredivati primenom obrasca A=0.0054+0. Pro}ili brzina 165 Problem 2.5.1. Potrebe grada su V =80 lis vode.manjom brzinom vI koja ce.H . v = 10-6 m2 Is. v = 4V I d 2 n ::.:: 1997m/s 1.. H=lOOm .3.396/(v]d /v)O.3 ' koje je nadeno numeriekom metodom proste iteracije opisanom u Odeljlm 2.2.zi za Re<2·10 6 • Dati podaci su: 1=6km. dobija se resenje za brzinu strujanja v == .=0.0131 . (a=800Jlkg. I v b) Slika P. koji va.:: 2.

Grafickiprikaz ove zavisnosti dat je na dijagramu sa sLP.22-5 nivoi vode u rezervaarima su konstantni. Svl =2. e) KoristeCi Bernulijevu jedl1aCinu Yp . pa se karakteristika Na mestu preseka ove hive sa V. 'I '2 RESENIE. u slucaju nestanka elektricne energije. tada treba pristupiti restrikciji potrosnje vode..2A. 1'2 -Lb +'2"-5 A.0054+0. =5kPa.=0. 14 =20m.3] == 219mm.DO. P v =2kPa. =30m. Kada se u isti dijagram ucrta kriva karakteristike pumpe. r/2. h=2m. d 4 =100mm. Prublem 2. sa iIi bez pumpe. dobivaju se: protok V =39 1/s.(V3)JV3 rr. 11.8 1/s.5.166 Proraam prostliz cevOIJoda. pogodnija. tada se u preseku krivih Yo i Yp dobija radna tacka RT kojoj odgovaraju parametri V =80 1/s i Yp =552. niti ima eksploatacijskih troskova kroz utrosak elektricne energije. d) 1z jednaCine (1) sledi da je karakteristika cevo~oda Yo == -gH + K A. 2 ' U ovom slueaju iz Bernulijeve jednaCine (1). d 3=125mm.2-4b.396 (:~ Y'3 .P.3 JJkg i trosice sl1agu := a+ gH I 9.3 ·[1 D.5. 1. dobija se preenik cevovoda D = 5~~: (4.vi 12 i izraz za Y.3 JJkg. Odrediti snagu ugradene pumpe.CTi").Postavljanjem cetiri Bernulijeve jednaCine i dye jednaCine kontinuiteta.2. to sledi da se radna tacka nalazi na i/' . Na kraju.=0.197 kW. U svakom slucaju pozeljnije je resel1je bez pumpe. D P3 =60. := a . Ekonomskom analizom treba utvrditi koja je varijanta. 1. tada ce gubici biti manji.2~5. napor pumpe Yp =61. SV2 =5. .. = 10m.. == -gH +1.b r732 dobija se jednaCina za protok 0.. (4/ d 2rr.5. Pri ovom protoku vode pumpa ce raditi u radl10j tacki RT3 sa l1aparom YPj ==432. u kojoj je Yp =0 jer nema pumpe u cevovodu. pri cemu je konstanta K = 0. 13=5m. SV4=4.k =0. strujanjakroz cevovod i koeflcijent trenja biti v2 == 4liT / D 2 rr. Za odredivanje radne tacke.61/ d . jer tada nema mogucnosti kvarova pokretnih delova. . karakteristilm pumpe YP. aka je ugradeni cevovod veceg precnika. Sv3=3. Kao resenje za precnik D treba usvojiti prvi veCi standardni preenik cevi. U hidraulickoj instalaciji prikazanoj na sl.osi na lllestu preseka sa krivOlll YO" i l1joj adgovara pratok VI =62. d 2 =lOOmm. bez obzira da Ii Se radi 0 nestanku elektricne energije iIi 0 kvaru. c) Ako ugradeni cevovod ima precnik D tada ce brzin.)2.02. Profili baina pump a dugotrajno van pogona. Tl p =80%. i 11. koja ima rdel1je V3 =97. y[ 0.45 J/kg i snaga pumpe P=2997 W.t.asom dobija se cevovoda opisuje krivom radna tacka kojoj odgovara projektaval1i protok od V =80 lJs. nadeno metodom iteracije.471/s. koristi se kriva Ye • S obzirom da je y" = Yp == 0. a njegova brojna vrednost odredjena je primenorn metode proste iteracije. Dati su podaci: d 1=150mm.6 I .

2.p J417 m =1.006·10.vodo. Sv=2.2-5 Problem 2. Dati podaci su: /=3m. h=1l. L. H=2m.1. i pokazivanja drugog diferencijalnog manornetra .O 188. v= 1. L=25m. Na instalaciji napunjenoj vodom izvrsen je eksperiment u kome se pomocu diferencijalnih manometara sa zivom mere padovi pritisaka. lo=5m.p)gh + pgl.63) opravdana jer je Re < 10 5 . Sa ovom vrednoscu brzine Rejnoldsov broj iznosi Re=79884.=O. i koji glasi f':. D = (Pm .607g-' . Pro/iii blZino 167 Slika P. Strujanje je turbulentno u hidraulicld glatkirn cevima. i to koristeCi uslov jednakosti razlike pritisaka dobijene iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2 i pokazivanja diferencijalnog manarnetra. p=lOOOkg/rn .3164TC--)gh p 2 D Pm .. to se uvrstavanjem istog u razliku f':. ho=lOOrnm.8rnm. Pm = 13600kg/m .ProraCltll prostlh cevO. Na osnovu jednakosti pada pritisaka izmedu preseka 3-3 i 4~4. Na asnovu pokazivanja manometara odrediti koeficijent lokalnog otpora ventila va i snagu ugradene pumpe.Prvo ce se odrediti brzina strujanja.2.v k 4 4 VO 10 3 3 k Slika P.D k 3 3 6 2 k.5.m /S.l1 p =80%.1. D=50mrn.Pl_2 = I v pgJ + pA.2-6 RESEN/E.. Cirne se potvrduje da je primena izraza (2. ~u=Sk=0.Pl_2 dobija brzina strujanja v= [ Q.2-6. pa ce koeficijent trenja irnati vrednosti A. "2 2 Kako za hidraulicki glatke cevi vaii Blazijusov izraz (2.--------------------~~------------~------~ 2 2 k k 11 k V u p.63) za odredivanje koeficijenta trenja.

0195. . a istovremeno trenjem povlaciu prostoru izmedju sebe i Slika P. tu Kretanjem ispred sebe voz potiskuje vazduh protokom vv~ (sl. SmatrajuCi da kretanje voza kroz tunel izaziva stacionarno nestisljivo strujanje odrediti srednje brzine strujanja vazduha u prostoru izmedju voza i tunela i u tunelu.?romclIn prostih cevovoda.u == 0. sto s~arastrujanje vazduha kroz tunel..1.ProDlem 2. vrednost koeficljenta lokalnog otpora ventila r '-ovo = 2gho Pm .1).0 = 0. vaZi izraz (2.15 ina ulazu vazduha u tunel C.o /'.0 Slika P.1.075m . I pored efekata nestacionarnosti model stacionarnog I-D strujanja daje prvu.2.2.2-7 RESENJE: Ulaskom voza u tunel stvara se poremecaj pritiska Cija je propagacija tipicno nestacionarni proces. Voz duzine 1=100m.1 . koji shodno izrazu (2.2-7. kroz tunel duzine L=1l40m.1 Av . tu 4A tu Do == 0 +0 tu 4(Atu -Ay) y ==2.11(8/ D )O. Profili brzina .25 = 0.5. 10 v 2 . Za turbulentno strujanjeu tunelu. Koeficijenti lokalnih otpora su: na lokomotivi SI == 0. iza voza SI == 0. veoma dobru.102) daje snagu pumpe P=212 W. /::"P3-4 =p(Svo+A'D)2=(Pm~p)gho' dobija se.k +Svo +11. AtuOtuL.2-7. Za zadate geometrije tunela i voza definisu se hidraulicki precnici tunela i prostora izmedju voza i tunela Dtu ==O=5. Daljim kretanjem voza kroz tunel potiskuje se vazduh ispred i usisava vazduh iza voza.24m i hrapavosti zidova 8 =5mm (podaci vaze za Patchway tunel u Engleskoj).7 J Ikg.2. koji se smatra hidraulicki potpuno hrapavom cevi.06.P. povrsine poprecnog preseka A tu = 23..13m.82m krece sebrzinom Vv =34.7m/s.2-7. dok se tunel sa strujnog aspekta tretira kao hidraulicki potpuno hrapava cev. dobija se napor pumpe 2 L v Yp = gH +(Su +2sv +8i.P _ A~ = 7 69 v2 P D" Konacno.. eksperimentalnim putem odredena. D + 1)2= 53. aproksimaciju za brzinu strujanja.145. Koeficijent trenja u prostoru izmedju voza i tunela je 11.4 1. primenom BernulijevGl jednaCine za preseke 0-0 i 5-5.14m2 .78) koji daje koeficijent trenja Atu == 0. obinla 0tu =18.168 . povrSine poprecnog preseka Ay = 8.Ov.2m2 i obima Oy =9.

Cijimse numerickim resavanjem dobija brzina Vo = 1. mere staticki pritisak P s ' Razlika totalnog i statickog pritiska naziva se dinamicki pritisak na I1p == Pt - Ps == v PT' 2 (2.4) V ~> koji ustvari predstavlja kineticku energiju struje koja se u zaustavnoj tacki sonde (v=O) transforrnisala u pritisnu energiju. po kojoj se raspoloziva (kineticka) energija stvorena kretanjem voza lizyv~ 12+li1ov. Merenje brzine pll"imenom PrandUove sonde Veoma cesto u inzenjerskoj i istrazivackoj praksi javlja se potreba za merenjem brzine. redosledno.1)(l. . Ova sonda se sastoji od dye koneentricne eevi na kojima postoje dye grupe rupiea. tu 0 pri cemu su maseni protoCi !hj = pAivi (i=o.tu.t +S1 +lc o v tu 1Z I L. Kada se ova sonda postavi u praveu strujanja. daleko od vrha.3).p)ghs' pri cemu su P!li i p gustine manometarske tecnosti i radnog fiuida. 12 trosi na savladavanje strujnih gubitaka u tunelu. Merenje brzine Prandtlovom sondom .Prorac7lm p!Vstlh cevovocia. posredstvom koje iz relaeije (a) sledi srednja brzina strujanja u tunelu vtu = 13. Zato se koristi jednaCina energetskog bilansa.2.. Elirninisanjem brzine jednacina (a) i (b) dobija se kubna jednacina (C. rupiea koja se nalazi njenom vrhu meri zaustavni (totalni) pritisak PI' dok rupice koje se nalaze na zidusonde. Ovu razliku pritisaka je veOUla jednostavno meriti.u +lc tu D +/ '[A Vy + (1. Profili blzina 169 tunela kolicinu vazduha v0tako da J'ednaCina kontinuiteta gIasi: A.v). 0 · vtuA tu ='i}v~ +voAo . Jedna od metoda koja se u tu svrhu maze koristiti jeste primena Prandtlove sonde (s1. i= 1 Slika 2.2. odnosno v~ L -/ v~. 2. dovoljno. UzimajuCi u obzir da je A tu = Ay + A o ' i uvodeCi karakteristicni geometrijski odnos A =Ay / A tu ' jednacina kontinuiteta se svodi na oblik v tu =Avy+(l-A)vo' (a) S obzirom da kroz karakteristicne preseke tune la. 7J.A)vo3 + (C.498ml s. dole je fts pokazivanje manometra.91m/ s. v.2. voza i prostora izmedju voza i tunela ne pro laze iste kolicine vazduha.1 +lc o 7J)2 mo ' (b) .2. . ! my 2+mo 2= (Sll +lc tu D+1)Tmtu +(S/ +C.A)vol 3 1) o ill Avy 3 =0 .3.3.v. to direktna primena Bernulijeve jednacine nije moguca. na pro primenoll1 diferencijahlog manometra kao I1p == (Pm .2. odnosno protoka fluida.

Kako na svakom krugu ima po dye meme tacke. srednje brzine strujanja v s ' u opstem slucaju. pak.2..8) dok se srednja brzina strujanja odreduje kao srednja aritmeticka vrednost Vs 1 ==-Lv 2n j=1 2n } = .2.7) pri cemu je n ukupan broj mernih krugova....J l~2n .2. Polozaj mernih tacaka odreden je normom . . kao I1P Pm v= .170 Proraam prosllh cevovocla. .5) m . a druga simetricno od ose cevi na rastojanju I-a. f vdA ==2n1 vrdr = v -4. .2. ipak. U suprotnom potrebno je meriti u dva ortogonaln. (f=1.5) v} == ~2g(Pm / p-l) ~hs. . Problem 2. integral u izrazu (2.2.3) na rastojanjima merenim od zida cevi (2.. (2. }=1 .2-8. tako da je srednju brzinu moguce odrediti kao srednju aritmeticku vrednost izmerenih vrednosti brzina. najcesce se bira n=5 cime se ukupno ima 10 mernih tacaka u strujnom preseku....4) odreduje se brzina strujanjau tacki u kojoj je sonda postavljena.2n) .2. jedna 11a rastojanju a i ! d. merenjem brZine u deset tacaka kruznog preseka primenom Pral1dtlove sonde. Za izbegavanje ovih poteskoca mnogi propisi za merenje protoka fluida definisu polozaj postavljanja sonde.2.6) Za odredivanje protoka..zina IzjednaeavajuCi izmerenu razliku pritisaka sa dinamickim pritiskom (2. 2n p .2g(-1!!..n memi krug na kome je postavljena sonda. time se odreduje profil brzina u preseku. vee vise vrednosti brzina izmerenih u razlicitim tackama memog preseka. sto znatno uslozava proceduru odredivanja protoka..2.2.j .9) a protok fluid a iznosi V == v sd 2 n ! 4.a pravca koji prolaze kroz poprecni presek.6) treba resiti numericki. Ako je merni presek dovoljno daleko od lokalnih otpora i u njemu se ima razvijeni profil brzina tada je dovoljno izvrsiti merenja sarno 11 jednom pravcu provlacenjem sonde kroz poprecni presek (kao na s1. a i=l. P .2. iii. ali. Broj memih krugova moze biti proizvoljno izabran. (2.cl)L. kruZnog ulaznog ONora precnika d=200nun i kvadratnog izlaznog otvora stranice a=170mm.. izvrsene su dye serije eksperimenata: a) U prvoj seriji eksperimenata izvrseno je bazdarenje ulazne mlaznice. Tako na pr./h. Profili b. U svakoj od memih tacaka brzina strujanja se odreduje izrazom (2. KoristeCi tako definisani profil brzina odreduje se protok fluid a kroz krliZni poprecni presek cevi kao V == P¥ (2.3).. d~ A 0 s (2. / d.2. konstantne protocne karakteristilce.. 'to je ukupan broj mernih tacaka 2n. Za odredivanje protoka fluida potrebno je poznavati ne sarno jednu brzinu.= ~ 2g(--1)h P . Za utvrdivanje karakteristike ventilatora.. za kruzne poprecne preseke cevi propis VDI 2044 precizira polozaje rnernih tacaka na koncentricnim krugovima (s1.2.

Pri navedenim strujnim uslovima vazduh se ponasa kao nestisljiv fluid.1 2 34 40 3 26.9 4 19.Pri tezimu strujanja u kome je izmereni pad pritiska na mlaznici hm =1l.1 8 4. Za merenje pritisaka korisceni su Betz-ovi mikromanometri napunjeni vodom (Pm :=: 1000kg/ m3 ). Protok vazduha moze da se odredi primenom mlaznice pod uslovam . a) . Pod etalon instrumentorn podrazumeva se instrument vece klase od bazdarenog instrumenta.zln(l 171 VDI2044 (Odeljak 2. Ova: gustina je ujedno i gustina vazduha u bila kom strujnam preseku.1) odreduje se gustina vazduha p:= Pa I RT.5 93.7E KoristeCi izmerena stanje atmosfere i jednaCinu stanja (1. U datam primeru etalon instrument je Prandtlova sonda a bazdareni instrument je mlaznica.8 9 2.2.2027kg/ rn3 .2. = 1.5- 7 7.2 81.4 53. Na osnovu ovih merenja odrediti bazdareni koeficijent mlaznice.idarenje mlaznice Baidariti neki uredaj za merenje znaci vIsitiporedenje pokazivanja etalon instrument a i instrurnenta Cija se karakteristika odreduje. hm Na osnovu datih rezultata merenja nacrtati karakteristiku ventilatora (dijagram r/ -l:1p)...3 74 6 11. d Slika P.7 100 mm mm I:1h Tabela 2. (---71--l \'A.4 21.Ba. Stanje atmosfere odredeno je izmerenim velicinama P a =998 mbar ita = 20°e. b) U drugoj seriji merenja izvrsena su istovremena merenja padova pritisaka na (izbazdarenoj) rnlaznici i na ventilatoru (pri konstantnom broju obrtaja) koji su dati u tabeli 2.2. zato stase vazduh pri datim uslovima strujanja panas a kaa nestisljiv fluid. i - '1 44.6 88.FromClIl't prostilt celJolloda. Profili b.7 66 5 15.8 10 0.4 97.2mm izmereila su i pokazivanja manometra spojenog sa Prandtlovom sondom koja su data u tabeli 1.2-8 RESEN.3).

Da bi se odredio bazdarni koeficijent mlaznice iz izraza (2. kao lokalnog otpora. ? • P 4V 2 pri cemu radna formula za odredivanje protoka glasi: IV KK I.9.10) dobija se koeficijent bazdarenja mlaznice K =V / K =5..10) sledi da treba meriti protok kroz mlaznicu i pad pritiska na njoj (veliCina h m ).2. (2.6016 m3 / s. S obzirom da se ptf merenju sonda postavlja po propisima utvrdenim mernim tackama to se srednja brzina strujanja odreduje izrflzom (2. Na kraju treba naglasiti da kada je neki od ovih meraca izbaidaren tada se protok £Iuida odreduje samo na osnovu jednog ocitavanja (veliCina h m ).2 PI+2'[l-(T) ](T) 1 2 Iz ovog izraza sledi da je porast pritiska u ventilatoru jednak razlici totalnih pritisaka iza i ispred ventilatora. Izlozeni princip bazdarenja mlaznice vazi i za bazdarenje blende i Venturijeve cevi. pod karakteristikom strujne masine. ili da je jednak zbiru staticke i dinamicke razlike pritisaka.9) i iznosi Vs = 10 2g(--1) P l~m i=IO 1=1 1. Kako je staticki porast pritiska .Jh. =P2 - PI +2'(v 2 -VI) p 22 =P2 - . 2 2 i jednacine kontinuiteta v l A 1 =v 2 A 2 . Protok vazduha se odreduje etalon IDetodom. Upravo zato mlaznica mora da se bazdari. gde su povrsine AI =d n/4 i A2 =a dobija se izraz za porast pritisne energije u ventilatoru t'lp== P02 . p. b) Hidl'tlu/icka karakteristika venti/atom Kako je vee receno u Odeljku 2. Da bi se na osnovu eksperimenata odredio porast pritiska u ventilatoru treba meriti staticku razlilcu pritisaka i protok.2.1. == 19. dalje izraz (2. tj.1t == v. odredenog izrazom Vajsbaha (2. K= d:n ~r-~-(-Pp-m --1-) . 2 .15 m/ s.172 PromCi!?l prostih cevovoda.2.10) U OVOID izrazu S je koeficijent lokalnog otpora mlaznice a K je protQcna karakteristika (iIi bazdarni koeficijent) mlaznice. podrazumeva se funkcionalna zavisnost t'lp = t'lp(V). sto je neuporedivo bde od merenja protoka Prandtlovom sondom. Do protoka kroz mlaznicu dolazi se izjednacavanjem pada pritiska na njoj.. Profi!i blz/na da se poznajenjena protocna karakteristika. Primenom Bernulijeve jednacine za razvijene strujne pres eke ispred (1-1) i iza (2-2) ventilatora np+P1+pv1 /2==P2+Pv 2 /2.684 m 3 /smll2 Ako karakteristika mernog instrumenta zavisi od protoka tad a je potrebno izvrsiti odgovarajuea bazdarenja u celokupnom predvidenom mernom opsegu.POI 2 2 . dalde i ventilatora. Prandtlovom sondom. Sa OVOID brzinom protok vazduha ee biti V = vsd 2 n / 4 == 0.2.1. A2 ·:i V.81) sa izmerenim padom pritiska na mlaznici APm = PST=2"S(-d ) = (Pm-p)gh m . KoristeCi.

4) i iznosi ~.6 0. dobija se srednja brzina strujanja Va 1+2a v ---s - SlUm P.4 V [m 3/s] Slika P.-1---1----1 0. srednju brzinu i korekcione koeficijente koliCine kretanja i kineticke energije . IzrazavajuCi protok kao proizvod srednje brzine v s i povrsine poprecnog preseka procepa A = (R 2 .2-8.RESEN.4956 0. r YY 2 (1+a)2 Koeficijent korekcije kineticke energije odreduje.PI.0 0. Odrediti protok.2.0 1.9 982. . Av.Froracun proJ'tlh cevovoda.2785 0. (Pm .2.-1-fRv2211: d =1(1+a)(1+3a).17) i iznosi a= -1-fR v 3 27t d = 27 (1+a)2(l+4a).-.7979 0. koja se meri od zida klipa.3813 0..6 890.::.3 Prolliem 2.2.2. Ovaj prom brzina daje protok V = J A velA = .p Pa Tabela 3.10).)71 ). V 1.1. a protok izrazom (2.8 ° 6 7 8 9 10 6(J16 0. Yj I h bezdimenzijska koordinata. a h = R .2 0.4 935.2-Ut Kroz kanal sirine I i visine h struji veda pri cemu je profil brzilla u poprecnom preseku opisan funkcijom v = Vo (y I hY.6 2 513.8 1. pri cemu je Yl.::. Profi!t' blzina 173 odreden izrazom P2 .2 1.(-2-) 1m ' 6p. a njihave brojne vrednasti nalaze se u tabeli 1'.p)g6h +-2 a d 1C Na asnovu izmerenih veliCina 6h i 11m datih u tabeli T.2 966.r je visina procepa.::.3. r ~ J r v2rcydy =-3 (1 + 2a)(1.p)g6h. KoristeCi parove podataka /1p V nacrtana je karakteristika ventilatora prikazana na sl. (Pm . gde su Vo brzina strujanja .0482 09236 0. 800 ~ <l r -4l 1 "" 600 . pri cemu je a=rlR odnos poluprecnika. to ce porasf pritiska u ventilatoru biti adreden izrazom P K2 40 2 2 l 1. Av: r Y Y ]0 (1+2a)3 Pmll/em 2. 5 i - 1 1.2 m3 Is /j.1978 365.2-S.2-9 3 l+a' Koeficijent korekcije koliCine kretanja odreduje se primenom izraza (3. a +nrrrl-rrr$rr 0.::.1.1546 838.2.y2)rc.2-9.se'lzrazom (2.7032 779. adreduju se parast pritiska u ventilatoru i pratok.a)R Vo 2 11: .Y.P. Kroz kruznu cev poluprecnika j~ krece se klip poluprecnika r brzinom vo' Kretanje klipa stvara linearni profil btzina u procepu izmedu klipa i zida cevi.1 Karakteristika ventilatora.6 3 622.6 4 717. zadati linearni profil brzina opislfje se funkcijom v = Vo (1.4 0.1E: Uvodenjem koordinate y koja se meri od ose cevi i koordinate Yj = Y .

174

Proracall pTOJtth ceJloJloda. Profili brzliza
na slobodnoj povrsini i n odgovarajuci eksponent. Odrediti pl'otok, srednju brzinu i korekcioni koeficijent kinetieke energije za opisano strujanje. NaCi brojne vrednosti trazenih velicina za podatke 1=3111, h=3m, 11=112. Vo = 2m! s.

RES.l;J\(/E
Slika P.2.2-10 Brojne velieine su: v~ = 16m 3 1S,

v=-11+1
Vm

.

va I h

v =~ m 11 + 1

(n

a. = 371 + 1

+ 1)3

= 1,33m! s

i CI. = 1,35.

Problem 2.2-11. U kruznoj cevi poluprecnika R fluid struji turbulentno sa potpuno razvijenim profilom brzina opisanim stepenim zakonom (2.1.59).

Odrediti srednju brzinu i koeficijente korekcije.

RESENJE Ovaj problem je vee tretiran u Odeljku 2.1.S. 1.4. la, te je zato srednja brzina odredena izrazom (2.1.60) a koeficijenti korekcije izrazima (2.1.61).
Pro/JIem 2.2-12. Odrediti hidraulieki preenik strujnog preseka oblika: a) kruzne cevi, b) cevi oblika elipse, c) kruznog prstena, d) razmenjivaea toplote sa n cevi, e) pravougaonog kanala, f) trouglastog kanala, g) pravougaonog otvorenog kanala i
h) trouglastog otvorenog kanala.

@
:
a)

0;0' a my:.~.. t=r:~J: -- ~~ "R - ·g(~O- dl--i-o-I b/:\~lh _--+--)
:
b)

a a@dDI
~ :O~Q
<I) c)

;

llil
a
Il)

!:)~~Ji
g) h)

e)

Slika P.2.2-12 RESENJE KoristeCi definiciju hidraulickog preemka datu u Odeljlru 2.1.5.1.1
d h =4AIO,

za zadate geometrije poprecnog preseka cevi i kanala sledi:
2

a)
b)

d =4 D n/4 =D h Dn '
d :4~: 4ab, h n(a+b) a+b

c) f)

d "

=4--..EL:
2(a+b)
ail

2ab , a+b

C) d)

(D -d d h =' 4 (D+d)n
2 2

2

2

H
:=

D-d,
}1(

g)

2 = 2ah a+2b a+2b' ab d h = 4 a+2b'

d =4
Ii

d
h

1Dl 712...1!. D2 = 4---L.::'__ = _4_

/2
h)

(D+nd)n

D+nd'

.~ d h =4 2b

=-;;"

ah

Prolllem

2.2~13. U zatvorenom rezervoaru nalazi se teenost viskoznosti Tj=5.1O-3 Pas. U njemu se okreee tanki klip preenika D=lOOmm, ugaonom
0):=

brzinom

Is'), preko osovine precnika d=20mm. Procepi ispod i iznad klipa,

ProraCti!1 prostllt eevoj/oda. Frofili b,zina

175

debljine 15 = 5mm, su takvi da se pri rotaciji formira linearni profil brzina. Odrediti obrtni moment kojim tecnCist II tokll rotacije deluje na klip.
RESEN.lE:

III

11111
D

corpt 4 4 iv! = 328 (2D -d )

= 1,962·10-

5

Nm.

Prikazani uredjaj je ustvari obrtni viskozimetar Slika P.2.2.l3 koji na osnovu merenja obrtnog momenta i ugaone brzine daje dinamicku viskoznost ispitivanog fluida.

176

2.3. PRORACUN SLOZENlH CEVOVODA
2.3.1. HiallJr:aIlllUckll prol!":acmll sR@zcIIlill:i. cev@vo«l!a

Pod slozenim cevovodima podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih ima bar jedno mesto gde se cevovod grana - deli iIi spaja. Prema tome, fwd siozem!z cevm'oda postOji' vde ,ftrujmiz cevi a samim tim i vise glavnih pravaca strujanja odnosno gIavnih strujl1ih tokova. Najjedl10stavniji slucaj slozenog cevovoda je cevovod sa tri deonice prikazan na s1.2.3.1, koji povezuje tri rezervoara oznacena sa A, B i C. Neka iznad nivoa tecnosti u rezervoarima vladaju kOl1stantni pritisci P1' P2 i P3' Nco gU nivoi tecnosti u rezervoarima (1-1,2-2 i 3-3) konstantni tada su kineticke energije tih pre;;eka jednake nuli. Posle uspostavljanja stacionarnog strujnog toka ad rezervoara A ka rezervoarima B i C srednje brzine strujanja u cevnim deonicama ce biti Vi' a ukupni ekvivalentni otpori cevnih deonica Ci (i=1,2,3), Postujuci izlozeno u Odeljku (2.1.4), izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima mogu da se uoce dva razliCita strujna toka, ito: strujni tok a-a (oznacen strelicama) koji SIika 2.3.1 spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i B, i strujni tok b-b (oznacen punom-tankom linijom) koji spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i 'c. Za hidraulicki proracun razmatranog slozenog cevovoda mogu se postaviti dye Bernulijeve jednaCine za preseke 1-2 i 1-3, koje glase: 2 2 p] P2 V] v (2.3.1), -+gh=-+C]-2 +C2 - 2 ' 2 P p (2.3.1 )" Ovde se za razliku od prostih cevovoda gubici za jedan strujni tok dele na dye grupe gubitaka, ili vise grupa zavisno od slozenosti posmatranog strujnog toka, koji se odreduju sa razlicitim merodavnim kinetickim energijama. Nairne, svakom ad udela kineticke energije v; 12 (i=1,2,3) u jednacinama (2.3.1) odgovaraju razliCiti maseni protoci fluid a rhi' sto zapravo slozeni cevovod Cini sustinski drugacijim od prostog cevovoda. Pri proracunu slozenih cevovoda, 11a mestima grananja cevovoda, postavljaju se jednaCine kontinuiteta. Za posmatrani cevovod sa tri deonice jednacina kontinuiteta se primenjuje za racvu R, i glasi
3

)/'1

= j=2 ) =V2 +V3 LV

.

(2.3.2)

Na osnovu izlozenog za hidraulicki proracun slozenogcevovoda sa tIi grane, zakljucuje se da se htdraulic!ci promcun VI;!i primenom Bernuiijevzh jednacina i jednaCiize !continutleta. UopstavajuCi ovaj zakljucak na slozeni cevovod sa n

ProraCUl1 slo.iemlz ceJloJloda

177

deonica, zakljucuje se da se hidraulicki proracun sloienog cevovoda vrSl primenom odgovaraju6eg broja Bermilijevih i jednaCina kontinuiteta. 1z takvog sistema jednacina odreduju se nepoznate velicine: pritisci, precnici cevi, brzine stujanja iIi protoci, a sto zavisi od razmatranog slucaja sloienog cevovoda.
2.3.2. Hid:raUlHclka Jlrnll"alklte:riistilka sI®zeJ[mg cev®'I!®da sa lIddrmdiiclkii Jll!araleiJrltim graoam;m

Posmatrace se slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih deonica, koji je prikazan na s1.2.3.2.1, i u kome u svakoj deonici, povrsine Ai' odgovaraju ekvivalentni otpori Ci (i=l"."n). U Hoj deonici srednje brzine strujanja Vi' odnosno

Ll PA-B =const

Slika 2,3,2.1

Slilm 2.3.2.2

protoka Vi' koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike je Ki = pCi I (2A;). U cevovodu prikazanom na s1.2.3.2.1 uocavajuse dye karakteristicne tacke A i B, Tacka A je zajednicka polazna tacka za sve cevi (i=l" ... ,n), te je zato pritisalc u njoj PA zajednicki za sve deonice. S druge strane u tacki B zavsavaju se sve deonice, te je zato na kraju svih deonica pritisak isti i iznosi PS' PosrnatrajuCi jednu proizvoljno izabranu deonicu pad pritiska u njoj odreden je izrazorn I1p = PA - Ps. Ovaj pad pritiska se ima i u bilo kojoj drugoj deonici bez 0 bzira na geornetriju i broj lokalnihotpora u njoj. Dakle, izrnedu tacaka A i B vaii jednakost padova pritisaka . PA - PB = I1p = I1Pl =.,,= I1Pi =,,,= A.Pn = const. (2.3.3) Deonice sloienog cevovoda koje ispunjavaju uslov (2.3.3) nazivaju se hidraulicki paralell1e grane. Iz izraza (2.3.3), za bilo koje dye grane i ij, dohija se jednakost
pCi

-t =
V,
n
j

2

2 ~

pCf 2 '

(2.3.4)

iz koje sledi veza izrnedu brzina jednaCina kontinuiteta

Vi

= V j ~ Cf

I Ci . S druge strane, za racve A i B vaii
u ..

Va =vaAa =

b V Ai =vfbAi~Cj IC 1=1 .=1
~va'

i

(2.3.5)

\
I

iz koje se, na osnovu poznatog ukupnog protoka, maze odrediti brzina u bilo kojoj hidraulickiparalelnoj grani kao
V·=

(2.3.6)

]

b7=IAj-..jC;, I Ci

Ako se pad pritiska izmedu tacakaA i B izrazi preko ekvivalentnih karakteristika

178

Fromcun slozemh cevovod{l
2
Vj

2
Va

I1p ~ pC} T= pCe 2

=K Va

.2

i ako se iskoristi izraz (2.3.6) dobice se ekvivalentne hidraulicke karakteristike slozenog cevovoda sa hidraulicki paralelno povezanim granama C
e

=

(-'--'i=l

,\,n ---L _1_ 2 Ao .[c;)

].

K

e

= ("'\'~= 1 fK:l )-2 -'--'1 K.
I

(2.3.7)

sa kojima se slozeni cevovod sa n hidraulicki paraleino spojenih grana moze tretirati kao prosti cevovod sa jednim - ekvivalentnim otporom. Graficka interpretacija ekvivalentne hidraulicke karakteristike paralelno spojenih grana prikazana je na s1.2.3.2.2, za slucaj sa tri paralelne grane. U dijagramu I1p - V , prvo se ucrtavaju pojedinacne karakteristike Ki' a zatim se za crtanje ekvivaIentne hive cevovoda koriste izrazi (2.3.3) i (2.3.5). Nairne, pri jednom padu pritiska (l1p=const.) pojedinacni protoci u tackama a, b i c se sabiraju, Gime se dobija protok Vd = Va + Vb + Vc u tacki d koja leii 11<1 ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Ponavljanjem ovog po stupka za celokupno podrucje padova pritisaka, dobija se elevivalentna kriva cevovoda Ke' Opisani postupak, u potpunosti, vail i za slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih grana, s tim sto se graficki obim posla znatno uvecava.
ProD/em 2.3-1. Data su tri rezervoara A, B i C, napunjena vodom, koji su spojeni siozenim cevovodom. a) Odrediti protok vode u svim deonicama slozenog cevovoda ako se strujanje odvija od rezervoara A ka rezervoarima B i C. b) Dati graficku interpretaciju odredivanja ukupnog protoka tecnosti aka Se strujanje u deonici "2" odvija lea i iz rezervoara B, kao i u slucaju da je V2 =0. Dati su podaci: h=lm, Jf=2m, lJ =lOm, '2 =5m, 13 =10m, d 1=lOOmm, d 2 =60mm,
d 3 =80mm,

Su =0.5, Sk =0,5,

SVI =3, Sv2=2, Sv3=3, SR2=O,5, SR3=0,1, A.=O,02.
y y

ll,dl,fi.
VI I

0,
V2

I

tii~
R3 R

I I

I
V3

k
~.;:>

R2

aj

k

.......
~

Q) /

--~,
b)

Lvl=tsJ:
c)
d)

Slika P.2.3-l

RESEN/P a) U slucaju strujanja tecnosti od rezervoara A prema rezervoarima B postavIjaju Se Bernulijeve jednaCine: za preseke 1-1 i 2-2

C,

~.'

ProraatlZ s/ozemlz eel/ol/oda

179

gh= (~II +SVI +Sk +71. ell )2+(SR2 +Sv2 +71. el +1)2

.

1.

" vC

~

" vi

z

i za preseke 1-1 i 3-3
2
'l . V l

gH=(SI/+SVl+Sk+A.-)-2 +(SR3+Sv3+Sk+A.- +1)-2' 1 l ~l G~ Zbog krateg zapisa prethodne dye jednaeine bite napisane u oblicima Z 2 gh = K1Vt + K2V} , gH = Kl';r; + Ki3 pri eemll koeficijellti hidralllieke karakteristike, shodno (2.1.101), iznose 8 I[ 8. 12 Kl = 42" (SII +SV[ +Sk +A.-) ; K2 = 42" (SR2 +SV2 +A.- +1) ; l d el l 1t G'l d 2 1t "2

l3

2
V3

(1)

d'3 d3 1t KoristeCi jednaCine (1), jedllaeinu kontinuiteta Vl = V2 + V3 i eliminacijom protoka V2 i V3 dobija se jednaGina za ukupni protok

8 ~ K3 = 42"CS R3 +S03 +Sk +A.- +1).

Kl Kl )2 4K~]. 4 [( Kl Kl It K + T+T [(l+T+K - K23 Vl -2g l+ K2K . 2 3 23 3

r
3

H)

2 Kl -KK(h+H)Vl+g
2 3

J .2 2[(y + H )2 -KK J=0, h 41tH y
2 3 2

Gije je pozitivno resellje, koje zadovoljava jednaCinu kontilluiteta, Vl =12,20 lis. Sa ovim protokom, iz jednaCina (1), preostala dva protoka imaju brojne vrednosti V2 =2,82 Us i V3=9,38 lis. b) Osim analitickog resenja, u zadatku pod a), do resenja za protok moze se doCi i grafo-analitiekom metodom koristeCi hidraulicke karakteristike cevovoda. Uvodenjem visinskih razlika lti _ R , od raeve R do nivoa teenosti u rezervoarima i-I (1=1,2,3), energija u raevi za slueaj strujanja teenosti ka rezervoaru B moze se odrediti na jedal1 od tri naGina
YR =ghl_R-KlV,: =gh2_R+K2V2=gh'3~R+K3V3'
." '? . .'

2

Kada se svaka od ovih zuvisnosti nacrta na dijagramu prikazanom na s1. P.2.3-1h dobivaju se tri krive CD, CD i @, pri eemu je ocigledno da visinske razlike h1_ R i nisu toliko bitne jer se za merodavne, na kraju, ipak, pojavljuju samo visinske razlike izmedu nivoa teenosti u rezelvoarima h iIi. Da bi se odredila radna tacica cevnog sistema hive (f) i @ treba sabrati. Sabiranje se obavlja tako cia se pri jednom naporu (Y=const) sabiraju protoci V(2+3) = V(2) +V(3)' Ponavljanjem ovog postupka za celolmpno podrucje napom dobija se rezultujuca - ekvivalentna kriva (2+3), u cijem se preseku Sa krivom CD nalazi tacka kojoj odgovara protok VI ==12,2 lis. U slucaju da se strujanje odvija od rezervoara A i B lea rezervoaru C, tada u odnosu na prethodni slueaj brzina u deonici CD menja smer, pa se energija u [(levi odreduje kao . . ., * .? . ') YR = ght- R - KJVl- = ghz_R - K2V2 = gh3_R + K3V3 -, -

180

Prolllc"im slo.femlt cevovoda

pri cemu je koeficijent hidraulicke karakteristike K; == (,,, +<;'v2 +'Alz / dz )- 8/ (di1C2). I ovde se, prvo, ucrtavaju (v. sl.P.2.3-1c) pojedinacne krive CD, Q) i Gl, a zatim se krive CD i <D sabiraju; pri cemu se za jedan napor (Y=const) sabiraju protoci [/(1+2) == [~l) +[/(2)' i na taj nacin, ponavljanjem postupka za celokupno podrucje napora, dobija se elcvivalentna kriva (1 + 2). U preseku krive Gl sa elcvivalentnom krivom (1 +2) dobija se radna tacka. Na kraju, u slucaju da je V? =0, energija u racvije
YR == gh l _ R
-KIV;~
-7

:=:

gh2_ R

:=:

gh 3_R +KF3 .

'2

Ponavljanjem, vee opisanog, grafickog postuplca u preseku krivih CD i Gl dobija se radna tacka (v. 81. P.2.3-1d).
ProD/em 2.3-2. U prikazanoj instalaciji sa sl.P.2.3-2 lokalni otpori mogu da se

odrede kao 10% od gubitaka na trenje. Odrediti ukl.lpni protok tecnosti, ako je strujanje a) turbulentno l.l hidral.llicki glatkim cevima (v= 1,06.10-6 m 2 Is), b) lal11inarno ( v = 4.10-5 m2 Is). Dati su podaci: 'a =10m, 11 = 12 =20m, d a=60mm, d l ==SOmm, d 2 ==40mm, h==l,Sm_

t
h

RESENJE- Kako su u ovom zadatku nepoznate tti brzine, to za resavanje problema treba postaviti tri jednacine. Te jednaCine su:

Vo '1 2 gh = 1,1 (/-"0 712+/"'1712)'
?

10

V1

o

(1)

I

2 I2 V 2 II v 1 2 p·l,l'A 1 712 = p-l,U 2 712 I 2

'

(2)

Va=ri;+T/2'

(3)

pri cemu su: (1)- Bernulijeva jednaCina, (2) Slika P.2.3-2 jednaCina hidraulicki paralelnih grana, koja je postavljena shodno iziazu (2.3.4), i (3) jednaCina kontinuiteta. Sistel11 jednaCina (1)-(3) resava se eliminacijom brzina VI i v 2 , i to tako sto se, prvo, iz jednaCine (2) dobije veza izmedu brzilla VI i v 2 • Zatim se koristi jednacilla (3) iz koje sled! veza izmedu Vo i v J uvrstavanjel11 koje se iz jednaCine (1) dobija brzina Voa) Za turbulentno strujanje u hidraulicki g1atkim cevima za koeficijente trenja vazi izraz (2.1.63), uvrstavanjem kojih u sistem jedna~ina (1 )-(3) se dobija brzina
S,7S g h[ 10 II ( . ]7/4 v = - - --+-o { vO,25 d~/4 d I5/4 d(+d;(*_)417(~~)517

d~

T1 )417.
J
.

m =1661,. s'

odnosno ptotok Va =4,71/s. b) Za laminarno strujanje koeficijenti trenja se odredujll izrazom (2.1.39) cijom se pril11enom II sistemu (1)-(3) dobija resenje za brzinu

3 o a zatim se iz Bernulijeve jednacine za preseke 0-0 i 1-1 gh1 = Cov. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V3 tako da protoci ka rezervoarima A.5. takode.5... Slika P. d~ . d 1 = 40mm..310 mis. 1.R2 =0.]=3. \ =2. 1. v = 60mm Is. I. "3 "0+ R3 VO RI R3 V2 k V3 ~2ghj Co +9 C l Cd) 1 1 do 4 V2~ vI VI =2. 12+C1V~ 12.6.. I.V3 = .02.5. lo=4m.d+ 1) =16. Odrediti: a) visinsku razliku izmedu nivoa ulja u rezervoarima da bi protok kroz slozeni cevovod bio V=3 lis.1'0 +/.k=0. sk..R3 +I. do=lOOmm..3-4. ProlJlem 2.k + 7vd+ 1) = 9.1'1=3... konstantni.2 .. d j =80mm. koje glase gh] =Cov~ 12+Cj 12.6. = 172 = V} = Va I 3 kontinuiteta slede brojne 3 ~~'i. h 3=8m.. i jednaCine kontinuiteta Va = 3ft] ..(SR2 +/. Konacno.74 lis.06.i vrednosti brzina: v] =1.3). B i C budu isti. 2 .Rl = I.5.21 ..d= 3.3-3 v 2 =1... 3 1. dobivaju se vredllosti koeficijenata lokalnih otpora ventila 2gh2 Vo 2 Iz Sv2 = ..CO(-) .5m..vo=2... V2 2 v2 2gh3 Vo 2 13 I.2..2 v. 1 =1. I. 1. RESENJE' Najpre se shodno izrazu (2. 1z jednaCine V..v3 = 2.=0.. 11=20m.99) uvode ekvivalentni koeficijenti otpora deonica 0 i 1 10 Co = I.Proracun slozemh cevovoda 181 v - 0- odnosno za protok tecnosti 170 =2.=0.R2=0.u=0... Dati podaci su: h 1 d 2 =70mm.2 . /. l.. iz Bernulijevih jednaCina postavljenih za preselce 0-0 i i-i (i=2. I.Co(.u +1. b) precllik cevi d 3 da biprotok kroz prosti cevovod. 2 d 1 d12+di~(~~)2 ]2 J 1112 -0969m ~ J -. Ulje struji iz rezervoara A ka rezervoaru B kroz slozeni i prosti cevovod.515m/s..2v d~ .2.-..=6. iznosio V.2. d 3 =60mm. 12 =30m. 1 1/0 11 --l-+-( gh 35. odredjuju brzina strujanja vo=~ . V3 3 3 ProlJlem 2.. Dati podaci su: d=50mm.-) (I.. Nivoi tecnosti u rezervoarima su =2m.=0. 1. 13=40m..1. I. au kojima su C j ekvivalentni koeficijenti deonica.329 mls..3-3.R3=1. SRl=I.. I=lm.. Ij =/2 =5m.. r s' I. h2~5m.711 mls i V3 =2. d z =45mm..

+(. a zatim one daju Re I =584 i Re 2 =896. 2 71)2' 1.6. 195m1s.-+ 1) = 38. postavljene za nivoe tecnosti u rezervoarima. = 40mm. 2 I1 V1 2 I 2 V2 2 rj r d 4l r64l v 641 v d l-C1 -C2(T) JV1 +l~+-2-(d) z dt dz 1 iz koje se posredstvom jednacine kontinuiteta 7 == V + r 2 i izraza (2. ~Rl = 0.39) slede vrednosti 11.=0.3·5.. prvo.1.3.6.182 ProraCtm slozemh cevovoda 2 RESENfE a) Prema zadatom protoku brzina strujanja v = 41/ / d rc = 1.d3 V3 'I pr Co =~u +~v +A d . d=50mm.. ~R3 = 0. -- .39) dobija kvadratna jednaCina 1 2 j SIika P.=64/Re=0.7. ~R2 = 0. dobija se trazena visina h == Co 2g +(Cj +A"l V 2/2 I VI " 71.d v1 II .3 == 64/ Re 3 i brzina cevi 8ri" 2 16/3 vrc = 4r/ / d. time je potvrdena opravdanost upotrebe izraza (2. L=5m.rc.71.2 =0. u cilju kraceg zapisa uvode se konstante II tl I." == 0.v1 = 2. 1 . = 30mm. -I:~' Dalje.2. P. [3 = 10m.7V2 . dobija se precnik d 3 = 4 --2(~" +~V3 +-V-.071. I:.d v k R1 't V R2 i 3 .v3 = 4.-S. v 1 • Za odredivanje ove brzine koristi se jednaCina hidraulicki paralelnih grana -" (C1 +A 1 71)2= (C2 +11. daje vrednost brzine v 2 == 1. ~R dl 0.528m/ s daje Re = vd /v= 1273 < 2320.050. C1 =~Rl +~V1 +~k +1.5. h I C2 =(.1.) 2g = 1. Cime je potvrdena ispravnost pretpostavke laminarnosti strujan:ja i U ovim cevima.628m_ b) Iz Bernulijeve jednacine postavljene za prosti cevovod gh == «(.d 1 1 k [2. Na kraju iz Bernulijeve jednacine.1 =0.39) koji daje vrednost koeficijenta trenja A.. Dati su podaci: H=2m. [1 == 10m. na pr.. te da vazi izraz (2. pa primenom obrasca (2.110 i 71. Ova brzina.02. 1:.875m1s.v3 +71.2. ha osnoVll kojega se zaldjucuje da je u pocetnoj deonici slozenog cevovoda strujanje laminarno. 12 == 9m.39). ~k = = 0.9mm~ ghrc Posle provere rezima strujanja (Re 3 =1637<2320) zakljucuje se cia je i u ovoj cevi strujanje laminarno.3-4 2 1 2 2 +2C2(-2) d2 dd1 2 vJV l j d 4 2 6412v d 2 l -lC2 (z) v +-2-(T) vJ=O " d2 2 r Cije je pozitivno resenje v J =0. . d2 d 3 = 25mm. 1=5m.3. Odrediti ukupan protok tecnostikroz slozeni cevovod prikazan na sl. Pretpostavimo da je i u ostalim '7 deonicama slozenog cevovoda strujanje laminarno.1.R2 +~v2 +~k +l. 3 71+ 1)2' 3 V3 13 2 V3 u kojoj su koeficijent trenja 71. PrOD/em 2.3."1 ~t Pre nego se pristupi odredivanju visinske razlike h treba naCi jednu od brzina v 1 iIi v 2 .1. ~v2 == 3. I:. napisane tako da svaki Clan ima dimenziju duzine.

Proracl!il.3).: 40mm. d2.2.1 4 2.3. Dati su podaci: H=4m. najpre.R3 + ""k 2 A 13 ) r +""v3 + d.7).3-6. C3 =9. C7 =4. dobija se protok tecnosti fi':.':L+~R... d 3 = 50mm..V2 . primenom izraza (2.p t. a zatim u tom dijagramu ucrtati radnu tacru.<' (~" +2~. C2 =4. A '" """ k J. 4· r L.IE' Ovaj zada:tak bice resen preko hidraulickekarakteristike cevovoda.2.7) i (2. dobija se ekvivalentni koeficijenthidraulicke karakteristike . . K: ±( t. b) Nacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku cevovoda. (+)2.7). nalazi ekvivalentni koeficijent K I_ 3 = ( I l l i=l Ii: )-2. t. Cs =6. i koriscenjem izraza (2.. posredstvom izraza (2. a) Odrediti ukupni protok vode.3-6 RESENJE' a) Uvodenjem koeficijenata hidraulickih karakteristika deonica - Ki = .2.A k Rl k.: ~ gH / Ke := 3.. 3 1. d l = 50mm. d4 ':.39511 s.2. u kome su precnici deonica d i i ekvivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. ~=~===~J R2 a) b) Slika P. 2 a zatim se za hidraulicki paralelne grane (1).dl.. C4 =5. J H j Id' ~~ )2 (- 'n 12.. Konacno.3) za sprezanje hidraulicki para1edj ~ lnih i rednih grana.3-5 K 3 = 2 {-2~n :.VI+A~)~ I SlikaP.~ 1). d s = 60mm.: K.3. 1'. k 3 > =2(d 2n) (SRl+2Sk+(.. d7 = lOOmm.J'/oielllh cevoFoda RESEN.. iz Bernulijeve jecinaCine gH:. uvode koeficijenti hidraulickih karakteristika deonica 183 VI lJ. C6 =7. . C!:::: 9. d z :.: 40mm. i na laaju. Voda struji od rezervoara Rl lea rezervoaru R2 kroz slozeni cevQvod. PrOblem 2. 12 K2 =2(-2-) (SR2 +2Sv2 +A d ~n ). P 7 t i __: 1]) H . Zato se. (2)i (3). d6 =70mm. za redno povezane grane nalazi se ekvivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike cevnog sistema: Ke = K + K I _ 3 == 1702131. +).

iz koje sledi v = v3 (d ! d )2 := 1.3.3~7.4. Prvi naCin je postavljanjem Yp = gH +(C.2.5. ~(/k+ k)-2+ K6 ' sa kojim pIotok kroz cevovod iznosi V=:.l = 2.847 m/s.5. c..7 ~(k+ fi.j2gH 1. za cevovod sa s1. redno spregnute grane (A +B) i (7) se sabiraju time se dobija ek-vivalentna kriva hidraulicke karakteristike K •. + 1. 13 = 8m. H =: .6. Kako za ostvarivanje strujanja sImi sarno potencijaIna energija (pgH) to je ilp = 0 sto znaci da se radna tach R T nalazi na V osi.. . pri cemu se nivo tecnosti u rezervoaru B odriava konstantnim isticanjem vode kroz presti cevovod (3).pumpa ako je karakteristika pumpe data izrazom Yp =a-bV?'. ]-2 .P.7). iz koje se dobija brzina .. Kako je sa sl.P1 + ilps + t:. C. Dati podaci su: h =5m.V7 iz koje se dobija jednaCina karakteristike cevovoda '2 ilp =-pgH + pK.3-6b.k +(. kao i (3) i (4). (a. ~v3 = 2. za koju se postavlja Bernulijeva jednaCina: gH = (~u +l. Nakon toga paraleIne grane A i B se zamenjuju ek-vivalentnom (A +B).vl +A.v3 + 'A.3-6a oeigledno da su pojedine deonice tedno iIi paralelno spregnute. Prublem 2. 10 = 10m. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.2.V7 =: 0. Dakle. d2 = 40rnrn.P. ].)-'2+Ks 1. zamenjuju se ekvivalentnim deonicama (1 +2) odnosno (3+4).2.V ucrtati pojedinaene hive (i) U=1.2. do = 50mm. od tih deonica.k = 0. u OdeljCima 2. Zatim se ove hive sabiraju sa svojim rednim granama (5).R2 =1.184 Froracun slozenih cevovoda K • =: K +( .j gH IKe = 14. II =5m. hidraulicki paraleIne grane (1) i (2). prvo.. konacno.!3 / d3 + 1) 12. b) Nacrtati hidraulicku karakteristiku slozenog cevovoda i radnu tacku sprege cevovod .vi V3 = I Vc'u +1. 'd) T+ «(. = 13 .R\+(.2 2m.o= 2. =0. to se za crtanje ekvivalentne karakteristike koriste postupci opisani.44 I Is. ~u := 0. A.p . =25mm. Kako je nivo tecnosti u rezervoaru B konstantan to vazi jednaCina kontinuiteta 7 V. cime se dobivaju hive A i B. .u +2C. P. a sto je prikazano na sl. I. + 1 3 l .'d+1)T o 1 10 Va 2 '1 2 VI (1) . C. Prema tome. SV2 = 9. i 2. Do brzine v maze se doCi na 1 2 "dva" nacina. 'tlp =80%.127 rnl s. d 1 = 32rnrn. odnosno (6).. 12 = 30m. C.. a) Odrediti snagu ugradene pumpe.025. SRI := 0. b) Za cItanje hidraulicke karakteristike potrebno je.2..5.k + A.5.vo +1.2.v3 + 'A.P7 = pK. Za nivoe tecnosti u rezervoarima Rl i R2 vaii Bernulijeva jednaCina pgH = t:.2. u dijagrarriu t:.3-7a sa proracunom se hece od deonice (3). upravo.b>O). d 3 RESENJE' a) Kada u cevnom sistemu postoje nezavisni presti delovi cevovoda tada proracun treba zapoceti.

vo +I.. +i.2._ _~.RI +1. i za koje jednaCina (2. iz koje sledi brojna vrednost· Yp = 44._ _ _ I~ h lQ.Kada se raspolaZe sa podacima 0 brzinama tada se pristupa odredivanju napora purnpe.3-7 Za cevovod sa sl... b) Da bi se doslo do hidraulicke karakteristike najpre u dijagramu sa s1.. 3 a) ~V2 V . (1) i (3).A. I 2 u kojoj su hR_ 1 i hR.vl +A..1'3 +A d +l)T d1 o 3 odakle se dobija resenje za napor pumpe Yp = 44.3-7a uocava se zatvoreno strujno kolo. do napora pumpe moze se doCi i primenom Bernulijeve jednacine za za/voreno sinrjno kolo.. Nakon odredivanja napora i protoka.... Do napora pumpe dolazi se iz Bernulijeve jednacine (1) iIi (2)..13 J /kg.8) a koja govori da je u za/vorenom sirtljnom kolu naporp"mpe jednak gubicima Ygzk ' 1 1 4 VI [IA." +2l. 1 S druge strane do ove brzine dolazi se na nesto drugaCiji.. nacin. d ." +/. snaga pumpe shodno izrazu (2...:" 4 [(i.9b treba ucrtati pojedinacne karakteristike (i) (i=0. pa vazi jednakost V~ YR = gh R_I + (1.. koja glasi Yp = Yg.RI +I. a sustinski isti. S druge strane. 1«!/---=:--I~iJ ilo I b) Slika P.R2 +I.h so dab.866 m/ s.k +lvd)T+(I..1.d2 .1'1 +Sk +A )2= -ghR_2 + (I. u kojem su deoIDce (0)... Zatim se hive (1) i (2) \ I ....P.2. Nairne. liZ pomoe jednaCine kontinuiteta Vo = Vj +V2' dobija se brzina strujanja va =VI (dl / d o )2 +V2 (d 2 / d O )2 = 1.1.. +1)T+(l. energija u racvi je ista i za granu (1) i za granu (2).3.zk . i iz koje se dobija rnalopre nadeno reilenje za brzinu v 2 • Sa brzinama vI i v 2 . -<11-----"-----<. y k H V3 ===u III 0 ~V3 vo Rl R2 k i2 .2.194 ms / '2 lSR2+ S k+ S1'2+A.A.3.102) iznosi P=202 W." + A d +1) 'i + 2g(h + H) ])112 = 2..k +l.do'A.ProraClm jlozemlz cevovoda 185 ~:z Ji.2 +A +1)2 d 71 'I v.8) ima oblik 2 I 2 2 Ia Va 1 VI '3 V3 Yp = (I.2). (2.k +1. k V2 gH gh L-~~_ _ _ _'~. +1 .3.13 J /kg.u +1.2 visinske razlike od racve do nivoa 1-1 iIi 2-2.

Slika P. RESENJE' 1z Bernulijeve jednacine za nivoe tecnosti u rezervoarima B i C. ina taj nacin se dobija ekvivalentna hidraulicka karakteristika cevovoda-kriva Yc ' U preseku karakteristika pumpe Yp i cevovoda Yc nalazi se radna tacka RT. Odrediti snagu pumpe.em vode kroz njih. i posredstvom izraza za koeficijent trenja (2.R2 +(. 3 ' V3 ((. Kada se raspolaze sa polozajem radne tacke tada je interesantno znati sta kojoj deonici pripada. Strujanje u cevima je turbulentno u hidraulicki glatldm cevima.186 Proraclin s/ozemh eevovoda sabiraju.1.5.3-8 I V 3 == Cije je brojno resenje naaenO metodom proste iteracije.. voda se vraca iz rezervoara B u rezervoar C. za rezervoar B.V2 +A. Pm == 5kPa. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim' proticanj. +1+0. H 2 d 3 == 40mm. ('k==0.0212. time se dobija kriva (1 +2).v] == 1. dobija se jednacina za brzinu l1/2 2g(h + Pm / pg) m '. pa se tako dobivaju dye nove presecne tacke. to == 4m. ~uo==l. r.] d+1)T+ ((.63) za koeficijente trenja. Posle toga krive (0) i (1 +2) se sabiraju po pravilima redne sprege. Istovremeno. TJ p == 0..v3 +Sk +A.160m/ s koja shodno izrazu (2. (. (.1O..R2 == 0.m /s.. posle uvrstavanja izraza (2. +(. KoristeCi. h == 10m.63) daje koeficijent trenja A.3164T vT... (. == 1469.5. a nakon toga struji ka potrosacu P.072 m/s. S' 3 iz kojeg se.V1 + A. Dati K su podaci: h = 1m.. v==1. d 1 == 4Smm.1. taka da se pri jednom naporu sabirajll protoci.RI == 0.3 d+ 1)T 2 ! l J (. /1 == Sm. metodom proste iteracije dolazi do brzine v2 =2.v3 == 4.RI +I. (. Da bi se to utvrdilo prvo se iz radne tacke povuce vertikala ( V = const) .1. '2 '3 6 d 2 == SOmm.vo == 2. Nivo vode u rezervoaru A je konstantan. ~u==0.'V3 3 13 V .32).2. d+1)T= ((... jedna na krivoj (0) a druga na krivoj (1+2). .] =0. koje sada Ide na krivima (1) i (2). H = 10m.V2 == 3.u +(.25 . Za odreaivanje brzine strujanja V 2 koristi se uslov hidraulicke paralelnosti grane (2) i redllog zbira grana (1) i (3) 2 2 I 2 12 V2 '1 VI . p= 1000kg / m 3 .177~. Sa ovom brzinom iz jednaCine kontiuuiteta Vo =: V. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.06.6.. (. Problem 2..3-8.. (. kojima odgovaraju protoci Ti] i V2 . do == 80mm.k -0.3.v3 +(. Cime se dobivaju dye presecne tacke.4. +V2 dobija se brzina Vo == VI (d] /d O )2 +V2 (d2 / d O )2 == 1.7S. kojima odgovara ukupni protok Ti"o' Potom se iz presecne tacke na krivoj (1 + 2) povuce horizontala (Y=const).7. jednaCinu kontinuiteta VI == V3 dobija se brzina V 1 = V3 Cd3 / el])2 == 1. == ISm.

3-9 RESENJE: P=156. d3 =50mm.3.182.1. SJika P.8.3. A.52..Proracu/t slozemh cevovoda 187 koja shodl1o iz1'azu (2. 1. v v k SV3=4. Sk=O.1E: 3 . Odrediti snagu pumpe i koeficijent h lokamog otpora ventila V2. Pri radll pumpe mvoi tecl10sti u rezervoarima su konstantni. SRl=1. SR3=O. a) .3-10. tj. 1[ =12m.02.pa ce tada na osnovu pokazivanja manometra h protok flllida biti odreden izrazom V = K. d 4 =50mm. i d) snagu pumpe.3-10 . iz Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe tecnosti 11 rezervoarima A i C dobija se napor pumpe 2 2 1 ' Vo " '0 lz . SRz=0.2m.2-d +1)-2-= 110. Pumpa transportuje vodu iz rezervoa1'a A ka 1'ezervoa1'ima B i C. d z = 36mm. d4 =50mm.. l =8m. i[ =4m. Sa ovako odredenim protokoll1 brzina strujanja kroz cev 12nos1 2 V3 =4K. "t'i:~·. Sv =2. V4 S" =0. D=60mm. SV4=3. d) = 25mm.. SV[ =2.Jh.8.845 m/s. SV2 =·0. d 2 =60mm. 12 =10m.160 IRe 0. Dati podaci su: hl =2m. SR2=0. 1Q-6 m 2 3 .ie lokall'll 01]701' ko.D. 15 =3m. " k.015 m 3 Is m l12 i pokazivallje ma110metra h=121mm zivinog stuba. dobija snaga pumpe P=874 W.~==MF=~.o-d )-2 +(SR2+~V2+A. k'. d 1 =40mm.5.4m. Is.102). u 71. "z =2m.5. Dati z podaci su: h.[ = 1.5. 11p =0. Da bi se blenda uspeSno koristila za merenje protoka ona treba da bude izbazdarena. Ri R2 Vi 14 =6m. Koeficijent trenja racunati primenom formule '}.Jh I d rc = 1.. Slika P.8.3-9.vz J Yp =g(H-h. l2 =5111.g '0 '2 sa kojim se.1."5". 13 =12m.7. U grani (2) slozenog cevovoda p1'otok vode se meri pomocu blende koja ima karakteristikll K = 0. Odrediti: a) koeficijel1t lokalnog otpo1'a blende~ b) koeficijent Jokalnog otpora velltila V3 da bi Hivo tecllosti u rezervoaru C bio kOl1stantan. 1.=0. S.ii sluti za menmje jJ/V/olea fluicia.3 W. Sk =0.0 =0. SV[=l.2.0183.63) daje 71.2. da se zna koeficijent njene karakteristike K. c) precnik cevi d 5' da bi nivo tecnosti 11 rezervoaru bio konstantan.06. I."4'=4. l3 = 1m." = 0. V= 1. Tl p =O. Problem 2.5. SV2=12. Konacno.=0.2. d l =80mm.. Problem 2. hz = 1. l4 =2m. iz iz1'aza (2.)+(Suo+ 2 SvO+A.BleltdCl . Pm =13600kg/m p=1000kg/m RESEN.

v = 10-6 m2 / s).~R2 = 0. Problem 2. Slika P.5.9) b) SV3 = 1. Sk == 0.p) gh. ako je strujanje: a) turbulentno u hidraulicki hrapavim cevima. ds = 75mm. V= 10. do = 300mm.102).3.p:::: !J.3-12. Dati su podaci: h =2m.U cevoyodu prikazanom na s1.P == 8 79 .3) i za zatvoreno strujno kolo . = 5m. SRI =0. = 10m. Kako vaii jednakost !J.8.1.5kPa.8. kontinuiteta hidraulicke paralelnosti grana (2. Sk =0.8). Za posmatrani cevovod postavljaju se Bernulijeve jednaCine: za nivoe 0-1 '3 .74 .3-11 pumpe (2. 1 "" 10m. c) d s =65mm. PI' == 15.5. Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantni. Problem 2. Sv5 = 2.9) snagll P=321 W. u grani (3). Napornena: U delovima zadatka pod b) i c) koristiti numericku metodu proste iteracije. c) Resiti zadatke pod a) i b) primenom hicIraulickih karakteristika i Iiacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku zatvorenog slozenog cevovoda. Tecnost struji kroz zatvorena strujna kola.5. Svl = 5. = 10m.12a vod (1) sluzi za regulaciju protoka i naziva se optocni vod. S" == 0.m 6 2 / s. H = 4m. Sll = 0.3. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V4 i V2 i snagu pumpe. kao i izraze za: koeficijent trenja (2.3-U.3. . Sv3 == 4.34 . P. Odrediti snagu ugradene pumpe.77 RESENJE KoristeCi jednacine: Bernulija. '2 '3 SR2 = 0. SV2 :::: 13. 15 == 10m. d l = d 2 = d 3 = 200mm.5. U slozenom cevovodu. SRI == 0. d) P=950. Svo := 2.2. to se iz nje dobija koeficijent 16kalnog otpora blende ":JB r = 2gh Pm .5. dobivaju se trazena resenja Sv4 = 66.01 m3 / sm l!2 i pokazivanje zivinog manometra h=40mm. v=S·10-4 m2 Is). (2.4 W. 11p = 0.3. SV3 = 3. Cija je relativna hrapavost 10-3 (p = 1000kg / m3 .p:::: PS B v£ /2. Pm == IkPa.2.6. 2 V3 P . Svl = 1.P m :::: (Pm . 10 == 2m.. II = 5m.3. d 3 = 50mm. koeficijent lokalnog otpora blende (2. 14 = 4m. 2 YJ p =80%.jednacina (2. b) laminarno (p=8S0kg/m 3 .188 ProraculI slozenih eel/ovoda Pad pritiska na blendi kao lokainorn otporu je !J.63). II = 3m. meri se protok vode pornocu blende Cija je karakteristika K == 0.pm .3. d 4 :::: 50mm. S druge strane ova razlika pritisaka semed pomocu diferendjalnog manonietra i ana iznosi !J.5. d 2 =40mm. RESENJE. Dati su podaci: d l == 75mm.1.

k +1'2 T+ 1)2+(I:..25.1.I 'd+ l)T ' 1 2 2 (3) V2 =V3 ..ProraCliIl dozemh cevovoda 189 za hidraulicki paralelne grane II V1 2 V2 13 V3 ) (I:.-)' -.81) dobija 11.102)sledi vreduost P=7960W.81) za koeficijent trenja u jednaCinu (1) dobijp.020. iz izraza (2.39) to ce se njegovim uvr. takode..3 ==0.stavanjem ujednaciuu (1) dobiti kvadratna jednacina \ I . b) Kako za laminarno strujanje za odredivanje koeficijenta trenja vazi izraz (2.d 3 u = V3 Ie V3 l It frv 2 Ie ~ Vl1l.0202 i 71. '"u ."v3 ' " I e ' d Y3" d3 cije je brojno resenje nadeno metodom proste iteracije.1. 3 (/3 +l2)1 d 2 +2 = 2716 m -3 G8v I 0'25 '1 " s' SRI +Sk +Svl +0.1.2.)0.d 2 [3.d 1 0 '" RJIe R2 vo ..2 =11.9 J / kg." +1:.0 == 0. Kako seprimeuom izraza (2.1. Kako iz jednaCine (4) sledi v 2 =V3 to se shodno izrazu (2.Sa ovombrzinom iz jednacine (4) sledi V o = VI (d 1 1d O)2 +v2 (d2 1dO )2 = 2.(1O-3+ 68V ." +/:.1 T+ 1)2 = (I:. Konacno.0202.k +1:. dobijeno prostom iteracijom. a) """ i le.l.I p.0.259ml s..3-12 a) Uvrstavanjem izraza (2.v b)~ ~ c) Slilm P.-1= VO II 1"F ).. to se izjednacine (3) dobija Yp = 39.r+l 1 1 1 cije je brojno resenje. ' I = 2 ' 366 m ' s +r +1+OU.81) dobivaju vrednosti A] = 0.fiih . Vo =r~ +V2 (4) I" - " "I [2.R2 +I:.1 +11.1. Zamenom nadenih velicina u jednaCinu (2) dobija se jednacimi v 3 = r +r VI == V3 • ~R2 +2sle +su +Sv3 +11...0 d)T+(SR1 +SIe +Svl +A.-1. se jednacina za brzinu . 2 2 2 i za zatvoreno kolo ° kao i dye jednaCine kontinuiteta '0 Vo II v1 Yp = (Su +2svo +11.11(10 +-d2 -.do .v3 +A3 T+ 1)2 (2 I 2 3 .RI +I:.

d] "3 °. +l 2 +-) sa kojim napor pumpe iznosi Yp = KeVa2.99) i (2.4 Ke 1546 1899.6 laminarno 488.2. karakteristike.3 J /kg. dat je na dijagramu sa sl. U cevi precnika d=50mm.976m/ s. U preseku ove dye karakteristike nalazi se radna tacka cevovoda oznacena sa R T.3).0577 i 11.7) dobija se ekvivalentni koeficijellt slozenog cevovoda (1 1 . Kako iz jednaCine kontinuiteta (4) sledi 1'2 = V3 to se uvrstavanjem ove relacijeu jednaCinu (2) dobija lcvadratna jednacina 2 I] V 12 + 13 2 (~R1 +Sk +~v] + l)v] +64.8 3065 3 3551.1.9 Yp [J I kg] P [W] 39.(~R2 +2~k +~u +~v3 +A3 -1-+2)v3 = 2 .3-12b. kroz rezervoar B. pa ce snaga pumpe biti P = pYpVo /. Prcitok kroz instalaciju regulise se pomocll optocnog voda V2).01242m / sm1l2 koja je povezana sa diferencijalnim manometrom u·· kome je ziva.2. Cije je pozitivno resenje VI = 2.3) i (2. Sa poznatim brzinama v] i v 2 iz jednacine kontinuiteta (4) dobija se va = 2. pri cemu su koriscenapravila crtanja opisana u Odeljcima 2. paralelne deonice K 23 i K1 se zamenjuju ekvivalentnom K 123 . i konacno redne deoniee Ko i K123 zamenjuju se ekvivalentnom karakteristikom cevovoda Ke' Prime nom izraza (2. 11.3 7960 6710 Graficki prikaz dobijanja ekvivalentne hidraulicke. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A.2.1.)-2 K e =K0 . koja vodi ka potrosacu P.2 i 2. drugo. Zato ce se sa pojedinacnih karakteristika preCi na ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku.3-12a ima elcvivalentnu hidraulicku semu prikazanu na s1.190 Promcun s/ozemlt cevovoda Cije je pozitivno resenje V3 = 1. iz jednacine (3) dobija se napor pumpe Yp = 42.102) daje snagu pumpe P=6719 W. P. Sa ovim koeficijentima hidraulickih karakteristika cevovod sa sl. (i=O.3.775 m/ s.2.3-12c.39) dobiti: leo = 0.3. prema potrosacll P.jK +K3 JK. U tom cilju. Problem 2.8 Tabela P.:rt p' Rezultati proracuna dati su u sledecoj tabeli .2.3-13.1.2 = 0.101) dobivaju se koeficijenti hidraulickih karakteristika pojedinih deonica K.2.2.3 5091. e) KoristeCi izraze (2.1 = 0.3-12 ° 1 3852 4136. Dati Sll podaci: . pa ce se shodno izrazu (2.2. (grana sa ventilom Odrediti snagu koju trosi Slika P. prvo.081. Na ovom dijagramu naznacena je i karakteristika pumpe. Konacno.7 2 1524. se redne deonice K2 i K3 zamenjuju jednom K 23 . P.VI . ugradena je.2.112 m/ s. P.1.0506. koji shodno izrazu (2.9 42. OCigledno je da u cevovodu postoje redne i paralelne sprege izmedu nekih deonica.1. turbulentno 463.3-13 pumpa. blend a karakteristike 3 K =O.

5.61/ s. do == 120mm. d2 == 50mm. K5 == -2:4(l. Sk =0.351/5. upravo tim redam.11. k vs 12 =6m.- Kako vaii i drugi uslov hidraulicke paralelnosti K4V42 =K1V.K4 =7. Svl == SV2 == 1. koja glasi gh = Kl52 .8. Pv == 800Pa. 12 == 3m. P.5.. h =100mm..28115.2 + K5V52. TJ p == 0.8.v5 +A.v3 +S3+A.R +Sv2 +1. r.= 0.5. d3 == 80mm.. A. S2 = 9..= 2. SVI = 1. ds =lOOmm.2 +11... 13 ==8m. SR = 1.3-14.-.7.v4 +11.u +Sk +<'. a zatim koristeCi Bemulijeve jednaCine za nivoe tecnosti u rezervoarima A i B i za zatvoreno strujno kola (deonice "1" i "2"). Su ==0.z4(SR +Skl +<'. <'.. kao i odgovarajuce jednaCine kantinuiteta.T+ 1) .-.5.3-14 RESEN.u +2Svo +11. 3 8 14 8 Is K4 =~(<'. IIp == 0. Sk =0. dobija se snaga ugradene pumpe P==308 W.. =K2V2 =K3 V 2 2 3 VTj Zatim se· iz uslova hidraulicke paralelnosti deanica K/. Svo . . p= 1000kg/ m 3 • Slilca P. <'.5.5. Dati su u podaci: h==4m. d 1 == 80mm. i b) napor pumpe posreclstvom ekvivalentnog koeficijenta hidralllicke karakteristike slozenag cevnog sistema. '4 'I Is == 10m. 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 1-1 i 0-0. to == 12m. H == 1m. pIVO. == 8m.. Su =0. n~ .3 = 10. d 2 == 60mm. SV2 == 2. '2 Vs == Jgh / Ks = 18.-+1) . Sv5 == 10.5. dobija se protok n~ 2 8 K2 ==~(<'. RESENJE" Odredivanjem protoka blende. zato ce se ave veliCine.-. do == 65mm..2..-) . SRO =0. to == 4m. =0.02.2.025.Fromcun slozenih cev'Ovoda 191 Pm == 3kPa. Za zatvareni cevni sistem sa 81. SR2 = 0. /"2 ·2 . to se njega dobija pratok kroz optoeni vad V4 = "K1V1 +KsV5 I.R +Sk +l.-+1).1 = 4. n~ a n~ I 8 . Sv3 == 2.. SR1 == 1. It == 2m.-+1). ProDlem 2. h SkI = 0..7.. d l ==80nun.2 i jednacine kontinuiteta V5 == VI + V +V3 . SV4 == 11.lE" Radi kraceg zapisa llvesce se koeficijenti hidraulickih karakteristika cevnih deonica 8 fa 8 /1 Ko ==~(<'. 13 K3 =---z4(SR +Skl +<'. Kj =--. odrediti. n d4 4 n d5 c5 Da bi se odrediIa snaga pumpe potrebno je poznavati protok i napar pumpe..3. ==6m.3-14 oclrediti: a) snagu ugradene pumpe.75. d 4 = 60rrun. dobija protok 2 1Z =V5 (1+~K1 / K2 +~K1! K3 )-1 =8.5.-.vj +Sl +/l-'d+ 1) .

+ Kl'4 2 ::: 74J Ikg. kada je ree 0 protacima.'fi==:!=. t. 2 Su = 0. Nivoi vode na svim etazama su konstalltni."~+L~+[K'+(k+ k+ Sa kojim napor pumpe iznosi Yp klTT d10497 = K.v = 1. b) karakteristiku blende koju treba ugraditi u cevovod umesto meraca pada pritiska na duzini 10 da bi pIotok i pokazivallje bili isti.. Nivoi vode u svim rezervoarima su konstantni.. P.2.CA~I=0v" 11 1 1-. Potrebe u rezervoaru C su ri" = 2.d")V 1 r -L 2 g(hz -h )+(Su +Sk +Sv2 +/cd)V lJ= 0. v k'---~--~----~----~ VI R V2 Slika P. sa kojimje snaga pumpe P=299W. Odrediti snagu pumpe koja obezbeduje projektovani pratok.3) za redno i (2.54) snaga pumpe 1znosi P=2393 W.75 J Ikg.3-16. ProDlem 2. U rezervoaru sa s1.3-16 vodase llalazi na tri nlvoa. Pumpa prebacuje vodu iz dva donja u gornji deo rezervoara. Potom se iz jednacine (1) dobija napor pumpe Yp = 119. podaci: d = 40mm. I Is. Odrediti: a)snagu ugradene pumpe.2. Na kraju.5. U potisllom cevovodu na dmini = 5m meri se pad pritiska pomocll diferencijalnog manometra sa zivom.5..vl =4.3-15 I Yp = ghj + (C. t. Dati su f=' ~=~~r-=I"'·T~v""d.4 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo.R + 2C.=0.3. u kome sn deonice (0) i (4). 10m. +V2 .02. koje glase v~ 2 + (C. 'Il p =80%.T)T+(SR +2C. SR:=: 1.592 m! s. h2 1= ::: Sm.. t. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A i B u rezervoar C.==tI h2 1 ::: 1O.Y2 =3.5.v + A~ + 1) v I 2 1 2 2 Y = gh2 +(Su +t.. Sk::: 0.. b) Primenom izraza (2.7) za paralelno povezivanje cevnih deonica dobija se ekvivalentni koeficijent hidrauli6ke karakteristike K. hI ::: 1= 15m.88 1I s.V02 = 74 J I kg.VI + A~) _ RESEN.:38m. iz jednaeine kantinuiteta primenjene za raeYU dobija se protak kroz pumpu f/o ::: V5 +V = 25. ProDlem 2.3-15.1E Prema projektovanom protoku brzina u cevi ka rezervoaru C iznosi v =4T/ I d 2 n ::: 1. dobija se napor pumpe: }~::: Ki'.-d-)V 1 +2v(Su +Sk +Sv2 +/.192 Fromcun slozemh cevovoda Konacno.y +1. '2 2 cije je realno resenje Vj = 1." 1z Bernulijevih jednaCina za nivoe 1-0 i 20.2.1. dobija se kvadratna jednacilla 1 11 -/2 2 12 (Sv1-Sv2 +/.. 'a . 12m.k +Sv2 +A. 1. d + 1)2" ' p i jednacine kontinuiteta V2 2 2 2 v ' (1) (2) Vo =Ii.245 ml s. shodno izrazu (2." +s/c +C.

~R = 1. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara B i C u rezervoar A. Odrediti: a) koeficijente lokalnih otpota svih nventila.. ~v =1. r t ~ r Jh P I' --.3-17 ).02.. ~1'3 =15.5. A=0. h1 =1m. Pmo == lkPa. ~-----. Ie C.5.7. Pm I d Ie = 4kPa..4 . ~______ . b) c) K=O.k. Ll~ RESENfE: Sv2 = 58.Problem 2. d = 50mm.3-18. to ce protoci u' n+ 1 cevi bi ti isti. d 3 == 40mm" d 4 == 30mm.65!/s. d. --.6. H. d1 == 40mm.Prora(Yun J'iozelulz eel/ovoda 193 c) protok vode od srednjeg ka donjem nivou kada pnmpa nije u pogonu.2.02.8. ~R =0. Blenda je povezana sa zivinim manometrom Cije je pokazivanje h=125rnm. S1'4 == 13.O . ~1'-2. '4 = 5m.~R' Sr' ". ~R1 =0. RESENJE" Najpre se iz Bemulijeve jednaCine za preseke 1~ 1 i 2~2.. iiznosi h. Pv = SOOPa. Tip = 0.014m /sm 3 1l2 v .5. I == 15m.)k tecnosti iz jednog mlaza iznosi r/ = vd. Da bi svi mlazevi imali iste visine treba podesiti otpore preostalih n ventila. P=450W. 1±"'=-==-~t1 . v RESENJEa) P=1916 W.5m. LV3 Slika P. Tip. sa kojom procI.k =0. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V4 tako da nivoi vode u rezervoarima budu konstantni. H2 == 4m.1'0.\. a potom odrediti snagu pUll1pe. Kako je visina svih mlazeva ista. - - - I" a "' Ie 1 D P== lOOOkgim J . Hi (g) u IH" vo Ie (D VI V2 cD 1.v1 =4. Dati su podaci: p =: lOOOkg / m 3 . Poznate veliCine su: do. 1. ~u == 0. Tip =80%.7 .3-16 . Lo' h. H1 == 3m. d == dl ==dz ==40rtun.--~~~~~~-:J-h2 = O. p. U grani precnika D meri se protok pomocn blende Cija je karakteristika K = 10-2 m3 / sm 1/2. 13 = 10m. Voda istice izcevi kroz mlaznike izlaznog precnika do.F-~~~~~k V1 =4. h2 == 6m. 12 = 8m. d 2 == 45mm.. ~u' ~k' Svo' ~v' Sin. 1. D. b) snagu pumpe. fo == 10m..3-17.-l. Ie ."2 . dok je . 11 == 2m. Slika P.:\~11 = 5m.5. ('. I \ \ odredjuje brzina isticanja mlaza v = ~2gh . Fontana ima n+l mlazeva visine /Z. h = 120rnm. Pm == 13600lcg/m3. hi == Sm.n /4. Dati su podaci: D=50mm. (. Prema jednacini kontinuiteta ovajprotok claje brzinu u cevi Vi = v( do / d) 2. A == 0.. 12 = Sm. I )'h ~I -SR2=0.2 = 3.Ventil u prvoj cevi ima koeficijent lokaJn()g otpora ~1'o.2.2.5. ukupan protok isticuCih miazeva je Ii-a = (n + l)V. Pm == 13600kg I m3 .Problem 2. I =15m. Prema tome.. do == 60mm.5. L. v 2 /2"" gh . ~"l =2.

2 d dabija se koeficijent lakalnog otpora ventila S....osti i=1.2. 15.i'&""lm". Slozeni cevovod ima 9 deonica precnika d t .""'''..!!.~ R r Vn R Slika P.--iXl-~ vt k V U :=". Sa koeficijentam C1 obuhvacenjei lokalnL otpor blende. Odrediti· smigu ugradene pumpe..n.{". 15."j)..d.3-19..""J&"""f}"":%""<{". d.):5.. Dati Sll podaci: H=)Om. ___ =1::=== tit if: f- VI ~ vi ~~ ..2" .. ~ V2 rd ====. RRfENJE: Protok izmeren blendolU .. l1p = 0.1)2+(Sm +l)"2=(SR +SVi +A )2+(Sm +1)"2+ f.j). dobija se napor pumpe Yp=gH+(s.. (i=1.194 ProraCit1Z slozenih cevovoda h .. . (i=1./!-:-7=%ib94"".%n".j)V..3-18 protok u bilo kojoj magistralnoj deonici Vf =Vo - jV = (n + 1.2. 100.::==~ '·.05m3 /sm1/2 i koja je pove:<.. 70.. 8. 2 ~ IiL-." = Svo .. PrOD/em 2..l@""*"":im"':!?h:d·~m~""?%i!""'. a) 1z uslova hidraulicke paralelnosti O-te i i-te deoruce I V . C.:0.. 10.""»fi%""'~""')lm.(S.. 60.=150. 100. +A D)(D)4 L(n + 1.=5. "~"""i'#""i<'~"". b) 1z Bemulijeve jednacine za preseke 0-1. i on daje brzinu Vj = (11+1. U deonici precnika d l H meri se pratak pomocu blende cija je karakteristika K = 0. 120 mm.102) daje snagu pumpe.:%""!.?' Da bi se poznavali koeficijenti otpora svih ventila indeksu i treba dati vredp.. =?M"". 20.t.1.J(Sr +A D)T 2 .. 70."". 5. J=I L d..9).2. 100. '% vo 7' vt tit I. . 1·······1 · · ' · l · · · i ' i 1 TiTlT'rnCI 2 ·········\9):~ ~ . 100.1)(7) 2+Sm+ 1J"2' I do v 2 koji shodno izrazu (2.j)(d o I d)2V. p=1000kg/m 3 .====~===::::~======:.+2Sv+2Sk+AD)(D2n) La 4Vo 2[ (SR+Svo+ A-.9)...''''.8. 12.2 v 1 V v2 ~ L· v~ (SR +Svo +A-. u kojima su otpod dati ekvivalentnim koeficijentima otpora C.ana sa manometrom koji ima pokazivanje h=lOOmm.-f0. 10.

7) dobija se ekvivalentni koeficijent 2 hidraulicke karakteristike cevovoda K. 27.102) snaga pumpe iznositi P==2197 W.3=20.. . 80.3-21.v'. 10.2.1.3) i (2. .80. 7.[K. RES. hidraulickih karakteristika pojedinih deoruca su K j =20. {j-f.-+ k +K. Strujanje 11 cevima je turbulentno u levadnitIloj oblasti atpora. "K6 "Kg "K9 1z Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 dobija se napor pumpe Yp = gH + K. pa ce shodno izrazu (2.[K.. i primenom izraza (2. + JK.7) dobija se koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike Ke=Kl+{ rb-+[K2 +( rb-r'2+K7rI/2+ "l} K 3 "l/K4 "'>. 60.5.6 Problem 2..EN.7).)~2=52248. 13. =2.r/2 dobija se protok b) Slika P. 30.211/s.. RESENJR a) Kako je za zatvoreni hidraullcki sistem ek:vivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike K (1 1 )-2 K e = . K. rb-+ rb-}-2 +C rb-+ rh-. Koeficijenti.2. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola Ap == K.81/ s.9).5...JK: +. 10./K5 . . 20.41 Pa/(l/s)2 i=1. .3.9. Uvodenjem koeficijenata hidraulicke karakteristike K j = 8Cj 1dtn2 (i==1.2 = 111.3-21 Slika P. . = 13.7.43 (1/s) 2 ' . . Ukupni zapreminskiprotok vodeu sistemu je V".3-20 Problem 2. U jednom zatvorenom hidraulickom sistemu razni potrosaCi su redno i paralelno povezani.-=lO. Odrediti ukupni protok tecnosti gustine p = 900 kg 1m 3 ako je porast pritiska u pumpi Ap =72 kPa. 70.!E.7). + 3 + (1 I 1 1)_2 Pa JK: + ." +{ k+[ K. i koriscenjem izraza (2. r fT +K.. 40.5. 220 1/ s.431-10'.3) i (2.2.. + JK. C.78.2. a) Odrediti ukupan pad pri tiska zatvorenog hidraulickog sistema. .2.Froraatrl slo:ienih cevovoc/a 195 iznosi r~ = K Jh = 15.3. 100 mm. Podaci: di=lOO. U deonicama zatvorenog hidraulickog sistema poznati su precnici cevi d j i ek:vivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1.6 J I kg. 62. 80.23.Uvodenjem koeficijenata hidraulicke katakteristike K j = 8pCj I (d j n)2 (1=1. . r)-=JApIKe =17. i b)· nacrtati· ekYivalentnu hidrauliclru karakteristiku.

I1p. Frob/enD 2. 30mm.1.'=8. V= 0. P.26).1. b) turbulentllo u hidraulicki potpuno hrapavim cevima.5 V..L M ~ _l _dl_~.032 (i=1. i~l n i=1 d. . C'[__. (1) a) Za larninarno strujanje koeficijent trenja odredujese primenom izraza (2.03. ~ == 128pv Tt.n·lO6 nl / s.. p= 985kg/m 3 . Zadate velicine su: d p Ii' Ai U=1.2) Kod paralelne sprege (s1. Zapreminski protok V tecnosti gustine p i kinematske viskoznosti v isti je u oba slucaja povezivanja cevi.. = canst. 1z ovog uslova i iz jednacine (2) dobija se protok kroz i-tu deonicu .3). A=0.l) Kod redne sprege (s1. D=50mm.035. 0.. tj.3-21b.3-22.1CV)] . Ii =10. 12. v. pravila crtallja opisana u Odeljcima 2.3-21a. r'.2.39): 'Ai = 64/Re i = 16/[f~ I (d.V L ~ .3-22 RE£ENJE Kako se lokalni gubici zanemaruju to u pojedinim deonicama treba uzeti samo gubitke usled trenja koji se odredjuju primenom Darsijevog izraza (2. 0. Na mestima grananja i spajanja cevi kao i ostale lokalne gubitke zanemariti.196 Proracun slozemlz cevovoda to ce ukupni pad pritiska iznositi I1p == K/ 2 == 6.2.3.2.3). i n dj 2 .2. 28. P. .04. -d -2 == . V. . iCijom se zamenOffi u jednacinu (1) dobija linearna zavisnost pada pritiska od protoka 128pv Ii . == canst pa ce ukupni pad pritiska izmedu tacaka MiN biti 11 128pv " n Ii I1PMN == LI1Pi = . 2) paralelno.3. n dj 4 pMN . b) KoristeCi. P. c) Izracullati korisnu snagu pumpe ako je n=3 i ako su dati podaci: d i =25.24a) vaZi uslov V. p.2. a koji ima jedan od oblika Ii V i 8p li'2 I1Pi = PA. U jednom zatvorellom hidraulickom sistemu n cevi precnika d i i duzine Ii povezane su: 1) redno.2 Ai . 15m. L=95m.2. a) Stika P . V_'_/-4"~_p_' M N __ L_'2]_'d_:--.2.3.2.. I1Pi ==-n-d 4 ~ • (2) ! a.2. a.3-22b) vazi uslov (2. dobija se dijagram hidraulicke karakteristike dat na sL P. Ai=0. i 2. .5 bar. za piikazani cevovod sa s1.n).2.21/8. Odrediti zavisnost pada pritisaka izmedu tacaka MiN od protoka ako je strujanje u svakoj cevi: a) laminarno.

Vod (1) sluzi za stvaranje sekundarnog strujanja koje sprecava talozenje prljavstina na dno rezervoara R.2.n g" 2 .25. Sekondarno strujanje se ostvaruje protokom kondenzata Vj == Sf Is. I. =-2 V L/A.=1 d. kroz bilo koju deonicu. od rezervoara R do deponije D. Ukupan pad pritiska u zatvorenom hidraulickom kolu je L 1 4)/ " /). koja trosi P=7.3-23 sluzi zatransport i r z = 200 m3 I h kondenzata.P. Gubitke u raevama RO i R zanemariti.2 7t V= S.995m/s .15.75.s/ozenih /eJloJloda cijom zamenom u jednaCinu kontinuiteta V == 128pv /). korisna snaga pumpe P == /). a)Kada radi sarno jedna pumpa. pa zato vazi puna kvadratna zavisnost (1). SkI ~ 0. 11 == 10m..lbar. a rade obe pumpe. i 2 ==)OOm.Proracun.5 kW. = 0.2) Za paralelnu spregu se iz jednacine (1) dobija protok /)./). kW za ProDlem 2. Dati su podaci: Pm::: O. S" == 0. za koliko se tad a poveca protole transportovane tecnosti lea deponiji.5. Sv == 1. i P=5. . odnosno od protoka. SR2 = 0.03. H == 2m.pV ima brojne vrednosti: P==41. Pumpa Pi je radna a P2 rezervna.=l ?ell)) c) Nakon provere reZima strujanja sledi da je Re = Dn v 4~ D == 226969 sto odgovara turbulentnom rdimu strujanja pa zadati podaci vail.PMN::: 7t 197 LV. 'sledi . leoja glasi . SRI =1. b. I=:: 5m. a zatim se iz jednacine kontinuiteta 8p /).3-23. A. U instalaciji se nalaze dye paralelno spregnute pumpe. n .PMN = .v2 := 4V2 / D rc = 1. Postrojenje prikazano sa s1.768m/s .928 m/s.27.PMN == L. odrediti koeficijente lokalnih otpora ugradenih ventila VI i V tako da se ostvare zeljeni protoci V.P== /). Konacno.=1 n V n d' b) Pri turbulentnom strujanju u hidraulicki potpuno hrapavim cevi~a koeficijent trenja nije funkcija ad Re-broja.4 rednu. S obzirom da radi sarno jedna pumpa to vaZi jednacina kontinuiteta V =:: Va iz leoje sledi v == vO' 1z Bernulijeve jednacine za preseke 0-1. d== 80mm. D=200mm. i V • 2 b) Kada se zatvori ventil VI.l) Posredstvom jednaCine (1) dobija se ukupni pad pritiska za rednu spregu 8p '2f.-s • . samo za deo zadatka pod b).~1 Ii. Sk =:: 0.PMN +pA. b. P. D 2(D2n)~ .=IT J • ~ V. gustine p == 1000kg 1m3 .=1 L.5.v=4(V1 + Ti2 ) I D rc = 1. REfENJE' a) Na osnovu zadatih protoka dobivaju se brzine: 2 2 z Vj =4Vj Id rc=O. odredjuje pad pritisaka V ". Smatrati da snaga pumpe ostajekonstantna. d) 2 (L.3 kW za paralelnu spregu. .

1. a) Odrediti l~kupan protok tecnosti ako =15 ~g ({)2.]1 (T~ +V2 )a =22%. Visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima je H. Yp2 =760 J / kg.D.roblem 2. b) Povecanje protoka ostvaruje se ukljucivanjem i rezervne pumpe..102) dobija se koeficijent lokalnog otpora ventiia ~v2 =: 1.. P. Cije je pozitivllO reilenje V = 73.2) koeficijenti hidraulickih karakteristika.zs-+ 1+4(2~k] +2~v+6. ~) l~ +(2SkJ +2sv +1. U ovom slucaju protok u raevi RO se deli na dye jednake koliCine.D) V + gHV --.D.198 PrortlGun s/ozemh cevovoda lz -fabrikc - . 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo 2 1 2 • 31 V' I VI Ip =: posle zamene napora pump~ izrazom b) l +(SRZ +Sk +t.81/ s =: 266 m3 / h.=: 0 .1.3-24a) su paral~IIlospregnute i transportuju tecnost iz rezervoara A u rezervaor B.. .D. i r 2 instalaciju treba uregulisati tako da se na ventilima dobiju otpori Sv] odnosno ~V2 . g Yp ] =: 790 J (kg.Ie k frv Slika P.Ie I. U cevrum deonicama u kojima se nalaze pumpe stujni gubici su dati izrazima 1~] =: Kl'j2 i Yg2 = K2V22 . P.v2 +1.0:<\ u .. ~ + 1) v~ 2 I 2 V (1) (~u +2Sk +2~kl +2~v +A D)2+(~RI +~vl +A"d+ 1 )2' dobija se koeficijent lokalnog otpora Sv] =:1. leao i zatvaranjem vel1tila VI Cime je r~ =0.20. su dati podaci: K] = 10 d ({)2 . Dakle. = gH +(s. +V2 ).Ie Deponija k k I. pa zato vazi jednaCina kontinuiteta r? =: 2Vo' Kada se u Bernulijevu jednacinu (1) uvrsti napor pumpe Yp = Pl1 pPIjo' Clanovi sa brzinama pretvore u Clanove sa protocima. Yp ~ =: Pl1 p / pT/o koji sledi iz (2. DakIe.65. K = 20 :g (f)2.3-23 Yp + P. Dve pumpe (s1. +2Sk +1.2. dobija se kubna jednaCina 8 [ 2/+12 1 1 ] ' 3 ' 2Pl1p D 4 rc 2 ~u +3~k +~V2 +A----. pri cemu su veliCine Ki (1'=-. dole je u gIavnojcevnojdeonici gubitak Yc K2 = KV 2 . H=20m...3-24. ~ I~ fr R2 V2 Iz.-p. povecanje protoka u slucaju pod b) U odnosu na slucaj pod a) iZllosi [Vb + (V. i na kraju iskoristi veza f/o =: V 12. da bi se ostvarili zeljeni 1 protoci V. jet su grane sa pumpama identicne. ..2.

3-24a) treba cia bude ista za obastrujna putall ko. 2 2 (K 2 .iima se nalaze pumpe PI i P2 i ona iZllosi (2) .3-24 a) Dve paralelno spregnute pumpe. c) ako su obe pumpe istih karakteristika a moze da se zanemari sarno gubitak Yg2 .Proracu/'l s/o. . V=V.2.K l ) . Yp2 =gH+K2V2 +KV . a gubici Ygl i Yg2 ll10gu cia se zanemare.:: Yg2 . y y+ b) y a) A +-------'---'----4-_ d) V Slika P.2.. A="K(K2 -K 1 ) +K2 +KIKz . cije reSenje y" =5 lis zaclovoljava sistem jednaCina (1). P. Ygl == Yg2 == 0. pri tome livodeCi konstante 2 K . Strujanje je turbulentno' u hiclraulicki potpuno hrapavim cevima.s!. +V2 . Karakteristikeparalelnospregnutih pumpi: b) Ypl == Yp2 . . gl e) ako su pumpe razliCitih karakteristika (Ypl > Yp2 ) a gubici Yg1 i Yg2 se ne mogu zanemariti. . (1) Eliminacijom protoka Ttl i V iz sistema jednaciIla (1). energija u raevi R (v. c) Yp1 == Yp2 ' Yg1 . e) Yp1 > Ypi'Ygl .B= K (gH-Yp1)-(K2-Kj)(1PI-YPZ) ' 1 1 2 dobija se jednacina cetvrtog stepena CA z -4Kj K. Ypl =gH+K1Vl +KV .'. d) ako su pumpe razliCitih (nejednakih) karakteristika (Ypl > Yp2 ) a zanemaruju se gubici Y i Yg2 . d) Yp1 > Yp2 ' Ygl == Yg2 == 0. Bez obzira kakve Sli karakteristike paralelno spregnutih pumpi i odgovatajuCih cevovoda.2 . RESENJE a) leclnaCine koje definisu problem su: dye Brenulijeve jednacine (postavljene za Ilivoe tecnosti u rezervoarima ALB) i jednajedriacina kontinuiteta..)V 4 +[ZAB+4Ki(Kz -K1)(Yp1 -YpZ )] V 2 +B=O.:: Yg2 .2 .2 .2 ..zel'tih cevOJ/oda 199 Nacrtati hidraulicku karakteristiku sprege pumpe-cevovod i ucrtati radne tacke spregnutih pumpi i svake ponaosob u sledeCim slucajevima: b) ako su obe pumpe istih karakteristika. koje glase: .

treba koristiti energiju u racvi.ghR. dobija se energija u racvi YR =. objasnjen u Odeljku 2. iz radne tacke treba povuCi horizontalu Y=const.3-24c je ocigledna da radnim tachE'·]' pmnpi odgovaraju razliciti r~ i V • . dobija se redukovana hidraulicka karakteristika pumpe Pl. koja predstav!ja merge/ski tldeo pumpe PI It ra(vi R Na ovaj nacin. P. Prema tome.YgJ . i u preseku sa krivom Yp1 *' tacka D.200 ProraCYll s/ozemh cevovoda S druge strane u racvi treba da je zadovoljena i jednacina kontinuiteta V=v"j+V2 • (3) lednacine (2) i (3) su osnovne jednacine koje se koriste za crtanje hidraulickih karakteristika paralelno spregnutih pumpi. takode. ponavijanjell1 postupka za celokupno podrucjeprotoka. tada treba dobiti redukovalze karakterisfike pumpi.0 i Yg2 = O. Postavljanjem Bernulijeve jednaCine za preseke racve R i nivoa tecnosti u rezervoaru E.isprekidana linija Yp1 ' Sada se koriscenjem izraza (2) i (3) pri jednom napom sabiraju protoci iz tacaka A i B.3-24b protoke iz tacke Atreba sabrati. P. iz tacke na Y-osi. pa se tako dobija rezultujuCi protok Vc = VA + VB u tacki C. koja se nalazi na rastojanju gh R _ B . P. dobija se radna tacka RT. za slucaj sa s1. Da bi se odredile radne tacke pojedinih<pumpi.. Ove tacke se medu sobompoklapaju (RTl=RT2) zato sto su pumpe jednakih karakteristika a u vodovima do raeve gubici se zanemaruju. Pavlacenjem vertikale (V = const) iz tacke D dabija se u presek:u sa krivQmYp1 radna tacka pumpe RTl. Redukcija hidraulicke karakteristike se VIS! taka da se pri jednom protoku od napora Yp1 oduzima gubitak YgP Cime se dobija veliCina Yp1 * = YpJ .i u odgovarajuCim cevnim deonicama ne mogu zanemariti.'const u preseku sa krivima Yp1i 1'~2 dobijaju se radne tacke RTI i RT2 pojedinih pumpi. treba redukovati hidraulicku karakteristiku pUll1pe Pl. Da bi se nacrtala hidraulicka karakteristika cevovoda.1. ali da se glibi<. linije Y'. pa se tako dobija protok 2VA u tacki E koja lezi na rezultuj. c) U slucaju da su pumpe jednakih karakteristika. ali ovog puta za potisni deo cevovoda. Tako na pro nasI.2.10b. prvo.2. 2 ?~'Jtoci . treba ucrtati krivu Yc ' koja predstavlja hidraulicku karakteristiku cevovoda. iz radne tacke.r.2.HSoj hidraulickoj karakteristici paralelno spregnutih pUll1pi YpJ + 2 ' Kada se ova 'rriva spregne sa hidraulickom karakteristikom cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. Povlacenjem. Konkretno. koji se nalaze na medusobnoj visinskoj razlici hR _ B .B +Yc • (4) Dakle. Sa s1. Cime se dobijaju: upreseku sa krivom Y 2 radna p tacka RT2 pumpe P2.ivih Yp1 "+2 i . donekle. koja leZi na rezultujucoj krivoj paralelno spregnutih pumpi Yp1 *+2' U preseku la. Ovaj postupak je. b) Kada se paralelno spregnu dye pumpe jednakih karakteristika i kada se gubici u vodovima do racve mogu zanell1ariti rezultujuca hidraulicka karakteristika paralelno spregnutih pumpi se dobija sabiranjem protoka pumpi pri jednom konstantnom naporu..3-24c prikazaIi je sIucaj kada je: Yg1 *.

a) Odrediti potrebnu snagu za pogon pumpi. -b.3-25. tada se koriscenjemizraza(2) i (3) dobija rezultujuca hidraulicka karakteristika spregnutih pumpi -kriva Yp1 + 2 (sl. 2 = 3787. krivima Yp1 i Yp2 eime se odreduju radne taekepumpi RTl i RT2. a1 =408. a povlacenjem iz nje horizontale Y=const i u preseku sa krivima Yp1 i Yp2 dobivaju se radne taeke pojedinih pumpi RTl i RI2. d) Za slucaj pod c) odrediti broj pumpi koje treba da rade da bi ka gradu A imali projektni protok. cime se dobija rezultujuca kriva hidraulieke karakteristike YW+2* koja se lomi utacki A. 11 3 = lOIan.d) Kada se pumpe razliCitih karakteristika paraleIno sprezu. Cevovodi su od celicnih varenih cevi sa stanjem zidova posle duzeupotrebe. d2 == 600mm.2.2. bl 1= 20km. na pro Yp1 > Yp2 ' a neka postoje i gubici Yg1 i Yg2 • Ovom prilikom prvo se po postupku opisanom u zadatku pod c) dobijaju redukovane karakteristike pumpi Ypj * i Yp2 " Zatim se redukovane krive paralelno sprezu. preseka sa .m !s.v=1. = a. a zatim se iz presecnih tacaka B i C na redukovanim krivima povlaee vertikale do.3-2S sluzi za snabdevanje dva grad a vodom za pice. e) U opstem slucaju paralelno spregnute pumpe mogu biti sa razlicitim naporima. b) Koliko paralelno spregnutih pumpi treba ugraditi u pumpnim stanicama PSl i PS2 umesto pumpi P1 i P2 ako se raspolaie pumpama koje imaju H karakteristike YpI.06·1O:.S. Opisani postupak za pumpe u potpunosti vaii i za paralelno sprezanje ventilatora. Cevni sistem prikazan na s1. na pI.2).. d1 := 800mm. hrapavosti zida cevi 1) == O. a 2 == 1636.Smm.menja nagib zato sto su hidraulicke karakteristike pumpi razlieite.1. s tim sto je tada uputnije umesto hidraulieke karakteristike tipa Y == Jeri") koristiti njen oblik /:lp == Jeri").2. '2:= 6 SIan. a grad B V == 500 II s 2 vode. Podaci: h == SOm. H == 100m. c) Ako I J J je pumpno postrojenje PS2 u kvaru a u PSi ugradene pumpe iz zadatka pod b) odrediti koliki je tada protok lea gradu A.3-24d). LakaIne otpore racunati kao 10% od gubitaka na trenje. Ovom prilikom u tacki A kriva Yp 1+2 se "lomi" . REfENJE a) Za eelicne varene cevi koje se duzivremenski period nalaze u upotrebi iz tabele T. P. ProDlem 2.V2 (i=1. P. U preseku krivih Yp1+2 i Ya dobija se radna tacka RI.1. p=1000kg!m . Prema projektnim protocima slede vredIlostibrzina sttujanja .5. d = 1m. Grad A ima potrebe T~ == 800 II s. U preseku krivih Yp1 *+2* i Ya dobija se radna taeka RI~ Za odredivanje radnih tacaka pojedinih pumpi. neka je J~l > Yp2 ida se zanemaruju gubici Yg1 i Yg2 .S se dobija vrednost apsolutne . prvo se iz RI povlaCi horizontala (Y=COl1st). b2 == 20000.

n a l +gh b] +Kn 2 = 10431/ s . d) Ako potrehe grada A. koji PSI transportuje prema gradu A. a tada za odredjivanje koeficijenata trenja vaii izraz (2. v =-=17682 o en: ] 12 2 ' s·' I c/2 n: ' S' 2 d 2n: S' ' 1 koje daju: Reo = 1561520.. ReI = 1201l69.~. Za resavanje ovog zadatka koriste se dye Bernulijeve jednacine..2) tad a svaka od pumpi u p1. tada odredeni broj pumpi iz PSl treba isldjuciti. sledi pratok ri. p2 c) Kada su pumpe iz pumpne stanke PS2. Q 2 .1. . sledi da je strujanje u hidraulicki potpuno hrapavim cevima.102) dobivaju se snage pumpi P I =500.lle2 TT 2 V 2 (1) 2 Iz ovih jednaCina.1. -bJi"2 (i=1. ? I I 2 Ypl +Yp2 = gfJ +1.b/T2 i uvodeCi koeficijent hidra1.5.2)..1 d] d1 ._ Y .1. =10431 I s vode.PI = 3.H o dT+ 1.1. a shodno algoritmu 2.1 J Ikg i }'~2 = 1436. . au razmatranom slucaju i iz razloga zato sto je snaga jedne pumpe suvise· velika. iz bila kograzloga van pogona (V2 = 0). u slucaju pod c) nisu za protokom od V.:.o do + 1\.1 leI I va .b2_ . (V +V )=166). sledi . . v =-=1592.P2 == 14. Jdgn:· 0 . koje glase: Yp1 + gh = 1. a u PS2 protok V =V.6kW i P2 = 898. )025 .78). .1 u pumpnim stanicama PSi ugradene pumpe sa hidraulickim karakteristikama Ypi == a. Shodno izrazu (2. ? I va ? 'I v]72.1.. nakon zamene protoka Til = 800 II s..1 leo 7fT + 1. Zamenom ovih protaka u izraze za hidraulicke karakteristike pumpi slede brojevi ugradenih pumpi u pumpnim stanieama n = Va .~ aj bl _Y pI =8 m = V2.1 se ugradnjom vise paralelno spregnutih pumpi.1licke karakteristike eevovoda K =1! f o ~ !LCdO)4lC·_4_)2 2 Ll\.7. .202 Froracun s/ozemlz cevovoda 4 . slede vrednosti za napore pumpi Ypl = 308. Sa ovim vrednostima Rebroja i sa podacima 15 i d.4 bar.11(15 / d.4 kW. ill 4Ti"z ill v =_. =) . (i=0.. _ill 4 V . b) Probleme snabdevanja vodom nije dobro resavati ugradnjom sarno jedne pumpe.08 bar i· b. zamenom koeficijenata trenja izrazom \ = 0. Ovi problemi u vodosnabdevanju resavaj1. Izjednacine (1).7 leW.:. Ako s1. tada iz jednaCine (1) zamenorn hidrauIicke karakteristike pumpe izrazom Yp1 = a l ... 1m pri cemu su n i m brojevi ugradenih pumpi. sa kojima porasti pritiska u pumpama iznose b.5 J Ikg..1mpnoj stanlei PSI treba da ostvari protok V =Va / n.Rez = 1000974. Prema tome ukupna instalisana snaga iznosi P =P 1+P2 = 1398.

5. I] = 6m. II ::: 150m. Prema tome.1.k = 0.. Pumpe Pi i P2 transportuju vodu iz rezervoaraA u rezervoare B i C.R2 == 0. Lokalne otpore racunati kao 20% odgubitaka na trenje. u ovom slucaju.RI = 1. VI PI VI '-------~R~2~~I~~-'k RI V2 P2 V2 Slika P. d 2 ::: 80mm.69 bar i /!.3-26 Slika P. I v "'2 d T+ 1.8.P2 == 1. Odrediti snagu koja je potrebna za pogon pumpi. Istovremeno voda se vraca iz B u C i struji iz C ka potrosacu P sa protokom V = 3. pa je nivo vode u njemu konstantan. koje imaju poraste pritiska /!.4. 2 RESENJE Iz Bernulijevih jednacina P /!.. hz = 3m. to povremerio treba da rade dye pumpe (V] ==724 lis).4 W. Podaci: hI =40m.236 bar transportuju vodu iz rezervoara A i B pre rna rezervoaru C. strujanje u svim deonicama kroz hidraulickiglatkecevi. C. a koliki pri radu svih os am pumpi.3-26. Podaci: h] = 5m. dye) pumpe mogu da "izbace" vodu do mesta racvanja cevovoda. IIp] = ll p2 = 0.6kW. Interesantno bi bilo razmotriti kolild utrosak energije pri radu tri.. 13 == 10m.2 A. Shodno izrazu (2. Strujanje je turbulentno u hidraulicki glatkim cevima. c. Odrediti protok vode lea rezervoaru C.m Is.T+ 1.V3 = 4. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim proticanjem vode kroz njih.v2 = 2.Proracttli sfozenih cevovoda 203 nl =V] In] I(G]+gh-KV1z ) =:2.3-27 Problem 2. a povremeno tri pumpe (VI =870I/s).2 "'7fT /!. v = 0.0. 12 == 90m.4 W pa ce ukupna snaga biti P == p] + P2 = 237.102) s1edi Ib==97.2 12 v.1.8.2 "']---ct. 10 = 100rn.p] II v~ I v2 =gh] +1.63). Problem 2.8.h2 ::: 10m.10. C.P2 -p-= ghz +1. Smatrati da je. i jednacine kontinuiteta V == VI + V2 ' sledi veza . do = 100mm. Pumpe Pi i P2. Kako je novoodredeni broj radnih pumpi 2 < H] < 3.06.v] = 1. 6 2 RESENJE: Posle odredivanja pojedinacnih snaga pumpi sledi ~ == 170 W P2 = 67.7kW. C. l z = 10m.4. Rezervoar A je veliki. d l ::: 50mm. llP] = ll p2 = 0.3-27. Ovde treba napomenuti da dobijena resenja vaze sarno ako ena pr. V= 1.2.43. odnosno 1(S)==447.511 s.. 10 = 4m.p] = 4. C. Rezervoari imaju konstantne nivoe vode. moguca je znacajna usteda elektricne energije.7f2' 2 (1) u kojima se za odredivanje leoeficijenta trenja koristi izraz (2. p= 1000kg! m3 . (.106 cm2 ! s.2.

= 200. C3 = 65. .60. H:::: 5m...017ml s.. Odrediti: a) ekvivalentni koeficijent otpara deonice (3). 50. A=0. 200 mm (i=1. odnosno trazeni protok liro = 8.. 100. Cs =8. . .7 . C6 :::: 35. CI = 5. b) P = 5877 W. 150. Pajedine deonice slozenog cevovoda i=1. p = 1000 kg/ m\ TIp :::: 0. Pumpa trallsportuje vodu iz rezervoara A ka rezervoarima B i C.204 Proracun s/ozemh cellovoda (2) /:lp d B::::. i posredstvom koga se iz jednaCine (2) dobija brzina va:::: 1..8). C2 = 10. TIp =0. Nivoi vode u svim rezervoarima odd:avaju se konstantnim stalnim proticalljem vode kroz rezervoare.3-28. Odrediti: a) ekvivalentne koeficijente otpora deonica (4) i (5).. C i D. . 112 :::: 20m.351ml s d Jl J J cije je brojno resenje dobijeno numericld. Cs :::: 9. kaskadno vraca u rezerVaar A. d.3-28 Slika P.3 . Pm = 19620Pa. h3 = 10m. hI :::: 30m. CI =10. Cs = 45. Sv =2.5.3. voda se povratnim cevima. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B.~ (-j-)5/4 (-j-)2 vI d {d + (-}-)2L l~ d II (d~ )5/4 vt4 -l 4l7P/4 }417 = 1. Problem 2. h = 2m. =100. U pojedinim deonicama precnika d i otpori su dati sa ekvivalelltnim koeficijentima otpora ~ (i=1.6). Sic =0. RESENJE: a) C3 = 3. Podaci d. i b) snagu ugi:idene ptlmpe. 150.--I_gh _1_. SlI =0. iz ovih rezervaara.0 II s. . C2 =50.80. iz rezervoara C i B. C4 =10. b) snagu ugradene pumpe. .2. . b) P = 7029 W. a p I II l[ J S/4 sledi jednaCina vI ={ B .3-29. 100mm (i=1. 80. C6 =20.3-29 Problem 2. C7 :::: 40. .6'. .8. 100. RESENlE: a) C4 = 42.02.60.50..2. vraca u rezervoar A. Pv = 981OPa.29. Istovremeno.. Slika P. Voda se.. Podaci: I:::: 5m.7.8 imaju precnike di iel0tivalentne koeficijente otpora Ci • Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantIli. d = lOUmm.

2. eime se stvara plodno tlo za nastajanje kavitacije. i on zavisi od mnogo faldora. od. poveeanjem gubitaka energije itd. Pri leavitaciji formira se parni mehur ili kaverna. Kada pri strujanju tecnosti. samo se burna isparavanje tecnosti naziva kljucanje:Sa aspekta proucavanja kavitacije interesantno je kljucanje na ruiim temp~raturaina. Kavitacija pocinje kada pritisak tecnosti ima kriticnu vrednost. Mesta u hidrosistemima na kojima se javlja kavitacija su: usisru cevovodi. temperature teenosti. sadrzaja nerastvorenih gasova i vremena prolaza tecnosti kroz zonu kavitacije. vibracijama. i obrnuto. ito: polja pritiska. kada dostize vrednost pritiska isparavanja na datoj' temperaturi tecnosti. te je otuda. hernijskih i elektricnih procesa koji se tom prilikom odigravaju. Smanjenje pritiska moze biti prouzrokovano prekomernim padom pritiska ili lokalnim ubrzanjem struje teenosti. ali takvog da pritisak dostigne vrednost pritiska isparavanja na odredenoj temperaturi tecnosti. lokalni otpod. pri lokalnom ubrzanju tecnosti brzina strujanja raste sto je propraeeno smanjenjem pritiska. Ako se kondenzacija zavrsava blizu cvrste granice. Medutim. koje se naziva "hladno kljucanje". koji se nalazeu obUku mehurica. formiraee se prvi mehuriCi pare koji predstavljaju pocetak kavitacije. rasta i kondenzacije parnih mehurova.Mvti'acijska erozija. polja bJ. Opste @ k:a!vitadji U tecnosti koja struji moze da nastane pojava leoja se naziva kavitacija. Najmanja dimenzija mehura. Stvoreni mehurovi pare bivaju nosf:ni strujom tecnosti. dolazi do osteeenja materijalaatase pojava naziva.4. VeliCina mehurica je razliCita i zavisi od pritiska. U tecnosti postoje nerastvoreru gasovi. temperature data je u tabeli 2. KAVI'll'AC][JA 2. na svim temperaturama. pa zato dolazi do njihove kondenzacije. na predlogFruda. opstrujavana tela i s1. koja je reda . vrste fiuida. Zavisnost pritiska kljueanja vode. Isparavanje tecnosti vrsi se. Pritisak kljucanja teenosti zavisi od temperature. Kavitacija je u hidrosistemima nepozeljna pojava. Pojava kavitacije je poznata jos s Inaja XIX veka. Kada oni dodu u polje povecanog pritiska prestaju uslovi za opstanakmehurova pare. Nairne. pumpe.4. Razlog tome je sto kavitacija predstavlja veoma slozenu pojavu i to sa aspekta hidraulickih.1. U uslovima stalnog nastajanja pare proces kavitacije se intenzjfikuje a takva kavitacija naziva se razvijenom. i to tako: sto je veei pritisak veea je i temperatura kljucanja. u veeoj ili manjoj meri.. Pod kavitacijom se podrazumeva nestacionarni proces stvaranja. Formiranje prvih mehurova pare predstavlja poeetni stadijum kavitacije.4. jer je praeena: sumom. termodinamickih. iIi na njoj. iz bilo kojih razloga. erozijom materijala. povrsinskih napona.zina. kavitacija i dobiia ime. . dode do smanjenja pritiska. !cao najceSce koriscenogradnog fiuida. sifoni turbina.1. rezima strujanja. tj. ali i pored toga svi fenomeru vezani za ovu' pojavu nisu dovoljno razjasnjeni.

2. Pl c pocetni pritisalc. ·1 Homogena! 2 .4.1) pri cemu su: Vt ..1 vanja. zavisi ad stisljivQsti gasa. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 2 2 V v2 l P1 + PT = P2 + PT + Ap . Za objasnjenje pojave hidrodinamicke kavitacije koristice se struktura strujanja u zasunu prikazanom na s1...~r):~e:.206 Kavitacija velicine IflID.ll-.v II 1111i1 rnr I AP zano.2. ~~~.89 0.4.... a akc je ana nastala samo isparavanjem tecnosti tada se kavitacija naziva pama.4.4.· diJo agr·amima· sa s1. Hidrodinamiclk.4. Smatra se da ovi nerastvoreni gasovi predstavljaju zacetnike-centre kavitacije.2 Mehur u tecnosti moze biti: gasni.2.1. na.01 5 0.. vazduh CL 0...ma.1 ~I'-c------.krajnji pritisak i CLkoeficijent nerastvorljivosti gasa u tecnosti. Vrednosti koeficijenta nerastvorenih gasova koji se nalaze u vodi date Stl u tabeli 2. P2 . ~~T! ~.031 0. 1111)1111)111..i.2.p pad pritiska na suzenju tecnost ' Dvofazni tok v1 turbulentnom strujanju isparavanje biti intenzivnije. parni iIi meSoviti.2.zapremina tecnosti.~j~ja~ec~ast~eza~~! JWlillIlill. U kajoj je 1. Aka· je to smanjenje pritiska takvo da se u jednom trenutku dostigne vrednost pritiska kljucanja Pic I BiIIIIIIIIII!111111 ~ (tacka A sa dijagrama) tecnost pocil1je da isparava.2. Zbog lokalnog ubrzanja strnje pritisak maze da opada do Pmin (koji se ima pri vmax)' a za otpocinjanje procesa kavitacije potrebno je da bude ispunjen • PK~r~. a samim tim i procesa kavitacije. vee da postoji i akusticna kavitacija koja je izazvana zvucnim talasima. Ako je centru kavitacije prethodio gasni mehur tada se kavitacija naziva ga.a kaviblc~ja Pod hidrodinamickom kavitacijom podrazumeva Se kavitacija stvorena snizavanjem pritiska tecnosti. tach A predstavlja· pocetak procesa isparaStika 2... Kolicina nerastvorenih gasova u tecnosti odreduje se kao: (2.---. ~Je . .::t~:n!:::~ j:~~. S obzirom da . Dakle. 204..2..~~~~:P::.02 Tabela 2.4. To smanjenje pritiska maze biti izazvano prekomernim padom pritiska iii lokalnim ubrzanjem struje tecnosti. Na kraju treba napomenuti da hidrauticki naCin izazivanja kavitacije nije jedini.1. L..~rx ~~e.

.rta kavitacija je ona koja nastaje u oblastima snizenog pritiska a tom prilikom celokupna oblast snizenog pritiska "nijeispunjena mehurovima. Za analizu dobijenih rezultata. Hidrodinamicka kavitacija moze biti: mehutasta. 700 cak.---1==::1==. a ill karakteristicnu brzinu strujanja.2) a naziva se Ojlerov broj' iIi kavltac!i:r/ci bro/ U izrazu (2.do minimalne vrednosti Kk.I---'-L-.2.p predstavlja karakteristicni pad pritiska u kome je Pk pritisak kljucanja tecnosti. pri elcsperimentalnoll1 ispitivanju ".2 smatra se da je nastupila kavitacija. Zbog prisustva mehurova u poprecnom preseku protoeni presek teenosti se smanjuje.2) Pl .4. ~ jednog ventila dobijeni rezultati su 500 +---j--j--+i.--_. Time -ce se narusiti neprekidnost tecnosti i formirace se dvofazni tok. Ovaj broj se veoma lako dobija. Tako na pI.2. prikazani na dijagramu sa s1. .8 lokalnog otpora koje odgovaraju 100 -'--._-'--. kavitadjski fdimi radaventila. .2 a odnose se na razliCite temperature 400 radne tecnosti i za razlieite polozaje otvorenosti ventila (bezdimenzijska 300 ve1iCina I). Mehurovi pare noseni strujoln tecnosti nizstrujno se uveeavaju.4. h· U vrtloznoj zoni ~ _neposredno iza lokalnog otpora. Na dijagramu se uocavaju oblasti konstantnog koeficijenta 1=0. stvorice se parni cep . iIi zbog opadanja pritiska.4.2. ako je kavitacija razvijena. postifu se pri veCim priguserijima. Kada je ventil vise otvoren koeficijent lokalnog otpora je manji pa se tada kavitacijski rdim rada teze ostvamje. DakIe. iz vee napisane Bernulijeve jednacine. Promene strujnih velieina idu. pri procesill1a kavitacije koristi se bezdimenzijski braj koji predstavlja odnos sila pritiska i inercije. Od broja mehurova u fluidnoj stmji zavisice koliko je smanjenje protocnog preseka i kolike ce bid promene strujnih veliCina. Pri proll1eni vrednosti K koeficijenta lokalnog otpora za b-2% Slika 2.--'_. a kavitacijski broj Kk pri kojem je nasrupila ova promenanaziva se kriticnim.Sa ll1esta nastajimja najveCi broj nastalih parnih mehurova bice odnesen nizstrujno. Jifehura.kaverna.4. iIi zbog meausobnog spajanja.--L-. kako teorijskih tako i eksperimentalnih. pri daljem smanjenju kavitacijskog broja (K < K k ) proces kavitacije se intenzifikuje.-L-. kao regulacijskih organa. povrsinska i vrtlozna.min' pri kojoj dolazi do naglih promena koeficijenta.Pk == f. Smanjenje kavitacijskog broja odvija se. za P2 == Pk i glasi: (2. Nakon toga.Kavitacifa 207 uslov Pmin :s. dotle da nastaje i potpuno 600 zagusenje stmjnog toka. bezkavitacijskom reZimu rada lokalnog noD 1500 1100 300 500 700 900 otpora.lokalnog otpora i do naglog povecanja pada pritiska koje je propraceno smanjenjemprotoka.

U proceJ'U kavitacije postoje ITt' jaze: stvaranje mehurovil.mehurova i nestajanje mehurova.rast mehura.2. . Stvoreni mehurovi u tecnosti su razlicite veliCine ioblika.2.2..4.2.4. rast .. a) ~ Na 81. zapoCinje novi ciIdus stvaranja mehura.2.2. koji se nalazi na zidu raste zapremma na racun isparavanja tecnosti. f/rtlo. mm dostiZevrednost Pk" Tada mehuricu d)~ !Pmin max nerastvorenih gasova. Taj proces stvaranja mehurova nastavlja se sve doleIe postoje uslovi oddavanja laiticnog pritiska Pk" Otkidanjem parnog mehura sa zida zapocinje clruga jaza "zivota" .strujanja.4b) defotrnis(. U trenutlrn kada Slika 2.2...4a) pritisak tR .2.2. Postoje dva madela uz pomoc kojih se objaslljava stvaranje celltara kavitacije.4. Pr/la jaza kavitacije .. Slika 2. Medutim.. ali i od uslova eksploatacije. U odgovarajucem preseku na te1u (s1.4 hidrodinamicke sile nadvladaju povrsinske sile prianjanja mehura za cvrstu povrsi~u mellur se otkida sa povrsine (s1.2.3b) takode se zasniva na prisustvu nerastvorenih gasova u tecnosti.4. Ta hrapavost potite od tehnoloskog procesa obrade povrsine.4c). Drugi model (s1. Zbog dejstva hidrodinamicke sile mehur koji raste (s1. Osim ova dva naCina formiranja cel1tara isparavanja tecnosti treba naglasiti da parDi mehur moze cia nastane i u centrima vrtIoga.analizu procesa kavitacije mehurovi se smatraju l11alim sferama ispunjenim pat·om (iii parom i gasom).4.. U tim mikrol1eravninama nalaze Se zarobljeni sicusm mehuriCi gasova koji 11 uslovima delovanja lcriticllog :==-==-==-==-==-==-==-==-==-: pritiska U okolnoj tecnosti predstavljaju centre ----------.2.4. njima pritisci najmanji. a zavisno od polja pritiska moze nastati i u drugim delovima vrtloga. u ostalom l11ehuricu pare 11a zidu.208 Kavitacija Povrsins/ca kavitacija se odnosi na tacno odredenu povrsinu koja u zavisnosti od oblika opstrujavanog tela maze biti ti ablilcu: pojasa. KavitaciJski rnehur ce pnro nastati u centrima vrtloga.2. isparavClllja tecnosti. se i izdufuje u -----. Na mestu sa koga se otldnuo l11ehur (s1. gasova noseni strujom tecnosti dolaze u zonu b) a) gde pritisak ima vrednost pritiska isparavanja. smeru .4. Prvi model (s1.nastajanje melmrova i kaverDi ima meharuzam koji se zasniva na prisustvu nerastvorellih gasova u tecnosti.4. MehuriCi nerastvorenih ----------.2.2.. prstena iIi mrlje..3a) odnosi se na stvaranje mehurova na povrsini tela. Pri detaljnijim analizama ip I \ \ . Naime.3 Tada se na povrsini mehura desava proces isparavanja elme paro-gasni mehur raste.ina kavitacija nastaje u vrtlozrum oblastima iza opstrujavanog tela iii prolaskom struje laoz lokalne otpore.4. 2.. jer SD u.4 prikazan je proces stvaranja mehura na cvrstoj povrsini --eoi "iivotni put" parnog mehura pri -l\\>c) opstrujavanju tela. svaka povrsina je u vecoj i1i manjoj meri hrapava.4d). za kolikotoliko jednostavniju .2.

Od trellutka kada se u tecllosti postigne pritisak P > h. dahle. tadace nizstrujll0 R da se menja. a taj praces se naziva kavitacijska erozija. u cvrstu .1b. brzinom w. U strujnim sistemima i masinama erozija povrsinanastaje zbog kavitacije u hidraulicnim sistemima iIi zbog udara kapi u parno-turbinskim postrojenjima.odnosi povdinski sIoj materijala. faktor oblik mehura. u parovodima u kojima para struji velikombi:zillom. tj. Usled toga na mestima kolapsa mehura naJ'Iqju lokaltzi hidro-udadpropTtlceni !taglli-n lokabui!t poras/om prdiska. kavitacijska erozija nastaje na OHom delu povrsine materijala koja je dugotrajno izlozena procesu kondenzacije mehurova.4. tad a je ta povrsina izlozena dejstvu velike sile na maloj povrSini.2.' Posle ovog stanja. Pri kOlldenzaciji mehura zapremina parne faze se trenutno smanjuje. U principu glavna borba protiv kavitacije odigrava se na hidrodinamickom polju. pa ce sila pritiska koja deluje na metamu p()v~~inu biti P =: pr 2 rc. Kavit21djslka ~Jrozija Pod !cavdad/skom erozijom podrazumeva se plVces rtlZa!"tlT{/a POVr. uslovi za opstallak parne faze prestaju.ako sezna da na nekim opstntjavanim povrSinama moze doCi do kavitacije tada se erozija materija ne maze spreCiti ali se moze ublaziti odgovarajuCim postupcima povrsinske zastite materijala.Kavitacija 209 kavitacije uzima se u obzir i odstupanje stvarnog mehura od idealizovanog sfernog kroz tzv. Kod dugotrajnag procesa kondenzacije mehurova na cvrstoj povrsini ona ce biti ostecena. Naime.Kako je . Posmatrace se udar kapi vode. i pored toga.ftilSkog slo/a Tlla/erYLlla!cojlje izlozen kavitacyz: Preciznije. s obzirom da se pri kavitacijskoj eroziji ullistava . i tada llastaje kondenzacija mehura . Ako se sa R oZl1aci poluprecnik sfernog mehura. ako se u pari nalaze kapi vode. ili blizu nje. proces identican kavitacijskoj eroziji. Upravo iz tog razloga proces erozije bice objasnjen uz pomoc eksperimentalnih rezultata postignutih u oblasti udarne erozije. a u tu zapreminu velikom brzinom ustrujava tecnost. kroz uticaj na pritisak.3. da je kavitacija nepozeljna pojava u hidrosistemima i da se protiv nje treba boriti svim raspolozivim sredstvima. 2.. Tom prilikom leap se deformise i ima oblik prikazall na s1.3. vee samo oni koji iscezavaju na njoj iIi blizu nje.gUstina tecnosti ie . Aka se kondenzacija mehura zavrsava na cvrstoj povrsini.4. tada pri udant lcapi u cvtstu povrsinu nastctje udarna erozija. Otkinuti mehur struja tecnosti nosi nizstrujno.brzilla zvuka. kada dolazi do rasta pritiska (nailaska struje dvofaznog toka na pumpu iIi aa geometriju u kojoj se presek siri) nastaje proces smanjellja parnog mehura. Rast parnog mehura odvija se do trellutka postizanja minimalnog pritiska Pmin' i tada je poluprecnik maksimalan i iznosi BOla.metalnu povrsillll. Tada pritisaic raste (priblizno) do vrednosti p =: pew. J aSIlO je.lTeca /aza. pri cemu su: P. upravo po uslovima koje namece pritisak (ptRt i obrnuto pt Rt). Zato je u hidrosistemima oJ'novno ne dozvoliti opadanje prdiska do !critiCize vrednosk Medutim. Kako se kOlldenzacija mehura obavlja trellutllo to se obicno kaze da je meltar tScezao iIi da je doziveo kolaps. Svi mehurovi koji se kondenzuju ne ucestvuju u razaranju povrsine. jer je pritisak taj koji dovodi do nastanka kavitacijskih mehurova.

3. bez obzira ntll'ljegov leva/ltel i mehanicka svoJ"stv~ duzi wemenslci period ne moze odoletl: Dakle. koja se naziva lizlcubacioni period propracena je promenama naponskog stanja povrsinskog sloja i ona predstavlja "pripremu" za proces erozije. na primer' kodcelika. ali je i dalje proces intenzivall.2. pri cemu je gubitak mase materijala prikazan kroz visinu erozijskog sloja . tj.2.--='--'~.1a) jasno uocljivo da je rast pritiska veoma veliki.kojima sua.4. Mvitactj"slcoj (iii udamoJ) eroztji mjedal1 matertjill.. asamim tim i malcsimabtim ptbitkom mas-e. Prva faza. Proces kavitacijske erozije propraeen je. dakle.to ce cvrsta povrsina biti opterecena velikOll1 silom na izuzetno maloj 200 -11---1-"--+---1 povrsini. i kavitaciji sarno je pitallje vremena kada ce nastupiti razaranje povrsinskog sIoja. sto dovodi do odlamanja povrsinskih delica metala.4. gotovo trenutno.2 materijala.4. Za brzinu erozije nekog materijala mogu se upotrebiti vremenski periodi 12 iIi t3' Tada su visine t slojeva erozije u ovimperiodima: 1 = at+IE2 2 ~~------~--------~ i 13 = bt + IE3 .4.3. Mehanizam erozijskog razaranja povrsinskog sloja prikazan na s1. povdinskim razaranjem materijala. Opisani proces nastajanja udarne erozije potpuno je identic an sa procesom kavitacijske erozije.IE' sastoji se od tri faze. Pri uslovima razvijene udarne erozije (kavitacije) impulsi pritiska su veoma veliki i desavaju se u vremenu t = Rw / 2c 2 . starn razlikom sto je kod kavitacijske erozije impuls sile pritiska izazvan kondenzacijom parnog mehura. tacnije u zapremini a 'Q---. Druga faza je propracena maksimalnombrzillom erozije.-'---r--.---I a 10 20 30 ogranicenoj tackama ABD.1 Clrne medukristalne veze metala na nekim delovima slabe a na nekirn ojacavaju. +l-'t---+---+-_. Zato ee se udar kapi osetiti u povrsinskom sloju ZONA UI1CAJA lJTIARA materijala.210 Kavitacija 600 "::'--. tj. Treea faza okarakterisana je' smanjenjem brzine eroziie.pri razvijenoj 400 -tt--y--f-----r---I p (bar) 300 - 2.u . dovodi do razaranja povrsinskog sloja. jer je u njoj veoma mali gubitak mase. gotovo trenutan. Zbog toga se u povrsins!<om sloju desava kontinualni proces promene naponskog stanja i slabljenja medukristalnih veza. b i odsecci na osi fE2 i IE3 konstante koje zavise ad vrste Slika 2. 500 sa oscilograma pritiska (s1.3. Ipak. katodna . U t (IlS) ovoj zapremini dolazi do a) b) promene naponskog stanja Slika 2.3. u cilju zastite povrsinskog sIoja vIsi se. ta povrsina metala biva "bombardovana" impulsima sile P.

.

shodno pravilima 1Z Odeljka 1.62. pa je zato ovaj proces izrazito nestacionaran. iz jednacine (2). u tecnosti gustine P koja je pod pritiskom p. == Ro ip == Po. ' (3) koji za vrednost minimuma funkcije if-=O) daje pritisak 20 1 ( 2. P. a na njoj je povrsinski napon 0. iz izraza (3) i (4) lako bi se dobila odgovarajuca resenja. Za specijalne slucajeve promene stanja: 1'1=1 ." K 2 0 0\. nalazi se na idealno glatkoj povrsi. Kad stvarnog procesa kretanja i msta paro-gasnog mehura kvazistacionarni model ravnoteze si1a nije potpun. . dobija se poluprecnik R .212 Kavitacija iz jednaCine (1) sledi (2) Pritisak gasa u pocetnom stanju ravnoteZe mehura odreduje se. pritiska. II.4-3. jet je tada: . Kontaktl1a povrsina izmedu mehura i rayne povrsine je krug poluprecnika r.deluju na mehur moze se postaviti i jednaCina za vertikalni pravac a sto ovde nema potrebe raditi. Kontakt mehura i povrsi ostvamje se preko kruznepovrsinepoluprecnika Ro' Pri opstrujavanju tecnoscu mehur se U poduzl1om pravcu deformise osnosimetricno. Ovde treba napomenuti da za vrednosti funkcije f > 0 mehur raste. dobija ° \ 1 b) Slika P.2. i iznosi Pgo == Po .1=0.sledi jednaCina ravnoteze 2 (p. potiska.pr n_ 2rn0sin8 = iz koje se.Po)Vg . posredstvom veze sine = r I R. I~ p. Za kvazistacionarnu ravnotezu sila koje . upravo. Sve eve sHe su promenljive zato sto se u tolm vremena dimenzije mehura menjaju. Problem 204m2. Naime. Ovom prilikom u detaljniju analizu ovih sila se nece ulaziti.4-2 Problem 2. pri stvarnom kretanju paro-gasnog mehura na njega deluju sledece sile: teZlne. Sferni mehur. 0 \1/(311-1) (4) PK == Pp +T(3n -1) 3n-p R a gO 0 Vrednosti koje daju izrazi (3) i (4) mogu se nazvati i kriticnim. a za f < 0 se j .2. Po' 0. smanjuje.Pp +201 Ro' Iz uslova minimuma funkcijeJ.R (311 PgoRo)'. RESENJE: VdeCi analizu sHa koje deluju na mehur (sl. poluprecnika R. Na ravnoj povrsini. nalazi se gasni mehur sfernog oblika ciji je poluprecnik R.izotermske i n =1( adijabatske. Odrediti zapreminu gasl10g mehura ako je gustina gas a u njemu Po' Poznate velicine su: R.4-2b). inercije. jer je za njihJ = O. 8f loR == 0. viskoznog otpora i povrslnskih napona.

2. 0'. . sile koje poticu od povrSinskih napona.4. sin8dcp =2RnO' 8 ~8z sinElo(cos8z . Obicno se kriticni pritisak . usisna vis ina (visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoaru i usisnog otvora pumpe) je velika... RESENJE: Poluprecnik kruzne povrsine. a deluju u horizontalnom i vertikalnom pravcu. 8 0 . Py = 1 2.cnosti postize u presecima gde tecnost ulazi u kolo. Dakle.. Kavitacija 11 pumpama Kavitacija leao pojava prisutna je i u pumpama i ona u njima nastaje zbog smanjenja pritiska u usisnom vodu kada pritisakopadne dokriticne vrednosti.. Pumpa ce raditi u kavitacijskom reZimu zbog jednog od sledecih razloga: ..pritisak isparavanja te. PovrSinski napon izmedu zida i mehura je 0'. osno__. Poznate velicine su: R. Odrediti sile koje deluju na mehur u horizontaillom i vertikalnom pravcu a koje poticu od povrsinskih napona. na kojoj se ostvaruje kontakt mehura i povrsi je IT c~. 213 -----. . <p proizvoljnom trenutku vremena.. otpori u usisnom cevovodu su veliki.cos8]).Kavitacija Proizvoljni polozaj mehura odreden je uglovima nagiba8 1 i 8 2 .na prednjoj i zadnjoj ivici mehura.mehur odreduje se kao: 8 = 8] .81' 8 2 .2. simetricni oblik prikazan· na sl..P..4-3 povrSine tecnost . u . Ukupna sila koja potice od povrsinskih napona jeP~ = ~ P. U tom polozaju ugao nagiba kontaktne Slika P. eventualno zbog prelaznih procesa u hidrosistemu (hidroudara). pa ce povrsinski naponi u horizontalnom i vertikalnom pravcu biti: 0'" =0" cos8· coscp i O'y =0" sine.s e cos <p Ro = Rsin8 0 • Zbog opstrujavanja gasnog mehura sferni oblik se deformise i ima. + p}. s:n O'yRodcp = 2RoO' s.4.-..4-3. . su ==: -- P" r ~-~ = pC5"Rodcp = 2RoO' fn cos8 cosep dep = 2RoO' fn cas(S] ---n-cp)' coscp dcp 0 0 2 2 =2RoO' foL cose] COS(--n-cp)+sin81 sin(--n-cp) j"coscpdcp ar e] -e 8] -e 1 = 2RnO' e -8 (8] -8z ) -n 1 / 2 sin8 0 • (sin8] + sin8 z).(e] .8 2 )cp In. jer je u tim presecima pritisakminimalan. eventualno zbog prelaznih reZima rada pumpe..

av!tacijski reZlml racia I "-r.o'-:"-:--O-: I IY /1ll'~ 1 I I I ·1 I ' -J!-o-:.4. i to naglo. nije dovoljno da sarno bude zadovoljen uslov Hk > H pa da pumpa pouzdano radio Zato se uvodi pojam kavitac(j:fke rezelYe pumpe (visina 1:1 h) koja predstavlja visinu na koju pumpu treba postaviti u odnosu na visirm postavljanja pumpe sa kavitacijskirn rezimom. (1) u kojoj je svaki clan dimenzije visine.! li kr b) a) c. jer se pri njemu menjaju. U jednaCini (1) sa I:lp g oznacen je ukupan pad pritiska u usisnom cevovodu.214 Km'itacija iii.4. ako su neki od uticaja spregnuti.. dobija se iz jednaCine (2.4.4 posmatrati "normalni" polozaj ugradene pumpe.PI v~ I:lPg H==---a\--pg 2g pg 0 (2.2AAc).4.--c--<.3). za nivo tecnosti u rezervoaru (0-0) i ulazni otvor pumpe (1-1). 12g pg v.2.4. U tu svrhu analizirace se polozaj ugraaene pumpe prikazane na sl.4) J 2g pg' S obzirom da je kavitacijski rezim rada pumpe nepozeljan.25). Pa PI I:lP g -=-+H+a . U polozaju kada je visina postavljanja pumpe Hie (polozaj K na slici) pritisak dostize vrednost pritiska isparavanja tecnosti Pic' Gime zapoCinje proces kavitacije pumpe. Na pojavu kavitacije u pumpama presudni uticaj imausisna visina. pri kojoj dolazi do kavitacije. pg pg .4. 1z jednaCine (1) dobija se visina postavljanja (u odnosu na nivo tecnosti u rezervoaru) pumpe Pa . Za odredivanje ove visinske razlike postavlja se Bernulijeva jednaCina. tose pri postavljanju pumpe mora voditi racuna da bude zadovoljen uslov Hk > H.' oznacen sa N. Uticaj visine postavljanja pumpe na pojedine clanove energijske jednaCine (1) prikazan je na s1. a koji odgovara bezkavitacijskom rezimu pumpe..I _:~_:_:-:-:{ bez~. za preseke ulaza u pumpu(1-1) i kolo (K-K). Zato ce se OVOln llticaju posvetiti vise paznje.:) Slika 2. koja glasi 0 0 . pa da pumpa irna siguran bezkavitacijski fdim rada.2. 11-2% '1 .. pale. Za ovaj polozaj pumpe postavlja se BernuIijeva jednacina.1.+ .-»1 I I 11- ffi-t -----<>-j P rL_W_-! .4. Frvo ce se H 1p I 11 i FA !=--. koji se odrednje primenom izraza (2.3) Kada raste visina postavljanja pumpe pritisak opada. Meautim. Kriticna visina postavljanja pumpe.4a.--:~ 1"""'-/. sve karakteristike pumpe (s1. za vrednost pritiska P1 == Pk' i iznosi: 2 I:l'Pg vI a ---o(2.

koja se dobija iz izraza (2..--. ali osrednjavanjem po vremenu one imaju sinusni oblik.Pk +a j ::i. za ostvarivanje bezkavitacijskog reZima rada pumpe potrebno je pumpu postaviti na visini H s H dop ' Ukoliko pumpa. Ako pumpa radi duffi vremenskiperiod u !cavitacijsJcom re.. Proces kavitacijskog i bezkavitacijskog reZima rada pumpe prikazan je na dijagramu sa sl. PI = PJ (t) i P2 =P2 (t).5) pg 2g Kavitacijska rezerva pumpe odreduje se eksperimentalnim putem i predstavlja veoma vaznu hidraulicku karakteristiku pumpe. Oscilacije pritiska u vremenu su stohastickog karaktera. (2. a s druge strane.=. tad a postaje znacajne oscilacije ulaznog (pJ i izlaznog (P2) pritiska pumpe~ Oscilacijeulaznog pritiska su dominantne i one se u prigusenom obiiku prenose na izlazni pritisak. . (2. snaga i stepen korisnosti).kavitacijski. Kako oscilacije pritiska zavise od vremena. to se potvrdujeda kavitacija predstavlja nestacionarnu pojavu. PI . radi u kavitacijskom reZimu. 1z razloga sigurnog obezbedivanja bezkavitacijskog reZilIla rada.5.h =.4.zim14 J'lgurno ce doCi do razaranja materijala i do ostecenja pltmpe. jer jePIe <Pl' S obzirom da se kineticka energijastruje preseka K-K moze zanerrmriti (?1) u odnosu na kineticku energiju struje ulaznog otvora 1-1. uvodi se pojam dopu. Kada dode do promene ovih lcarakteristika za 1-2%(presek II)._4_. tada sesmatra da je kavitacija potpuno razvijena. Glavru teren borbe protiv kavitacije . koja se uobicajenom terminologijom koja vazi za pumpeozhacava sa NPSH (Net Positive Suction Head).rezim rada pumpe dovodi do erozije kola i drugih delova pumpe koji su izlozeni udarnim pojavama izazvanim kolapsom mehurova. !J. Daljim povecanjem usisne visine pumpe kavitacija je tolilco intenzivna da dovodi do nagle promene hidraulickih karakteristika.4.Pk +a :!.L-i~iz_n_o_s_i_ _ _-. Zatokavitacijski reZimrada treba izbegavati i protiv kavitacije se treba boriti. napor.4. Amplitude ovih oscilacija pritiska $uvece ako je pritisak manji i ako su kavitacijski mehurovi veci.Kavitacija 2 2 215 pg 12g pg Ie 2g Ovde treba napomenuti da je presek ulaza u kolo pumpe (K~K)merodavan za pojavukavitacije u pumpi. Ova konstantnostvaz~ do preseka 1. Daljim povecanjem visine usisavanja pumpe zapocinje procesJeclvitacije koji na pocetku nije toliko intenzivan.3) i (2r-.4c.ftene visine postav(janja pumpe (polozaj D na slici). to sledi izraz za kavitacijsku rezervu pumpe 2 ll+a ::i. i zato bi proizvodaci pumpi u svojim katalozima obavezno trebali da daju ovu karakteristilru.L+ M . a ne presek ulaznog otvora pumpe.6) DakIe. te se zato karakter hidraulickihkarakteristika malo menja. iz bilo kog razloga. tj.. Postojanje ovakvih oscilacijapritiska u pumpi uricu na pojavu suma i vibracija pumpe. Pri bezkavitadjskom· re~i:inu rada prolIlena visine postavljanja pumpe ne utice na hidraulicke karakteristikepumpe.4.2.(protok.

Pumpa usisava V == 20 11 s vode..llacijone armature. RESENJE: U kavitacijskom Jeiimu rada u presekll (1-1) ispred pumpe postize se vrednost pritiska kljucanja vode Pk' Za ovaj rezim rada. Slika P.h == 6m.4-5.5.5.k=0.Pv Pk 1 . H.:. I v 2 {3.70m.--'-"-+gH=-+-(s +S +s +A-+l)(-.:. za zadate temperature. t==80°C. v d .. prema tabeli 2.4-4 Gustina vode na temperaturi od 80°C iznosi: 3 Pso == P20 / [1 + ~(t . 0 b) Rezervoar je otvor~nprenia atmosferi Pv "" 0 . Odrediti V~ V protok kroz pllmpupii kome ce pllmpa raditi u k kavitacijskom rezimll. pri cemll je visina usisavanja H.4.Pk. /"=0. ProlJ/en8 2. P20==998kg/m\ Pa==lOOOmbar. .4-4. Odraditi dopustenu visinutlsisavanja pumpe ako se usisava voda temperature: a) to == 20°C i b) t == 80°C. ' _-11-_-".10-4 °e l • Dati su podaci: d == 150mm. Slika 2.V' ~k' A. su Pk20 == 2337 Pa i Pkso == 47360 Pa. za preseke 0-0 i 1-1.. Su' (. c) Rezervoar je otvofen prema atmosferi.2 -) (1) P P 2 uk. k -1.6) dobija se dopustena visina usisavanja Pa .4. Konacno.9.216 Kavitacija pumpi je pravilni izbor visine usisavanja i smanjenje usisnih gubitaka.2. Borba protiv kavitaCije na terentl smanjenja pada pritiska ima oJ'novna pravila ito su u tlsisnom vodu ugradivati stc manje lokalnih otpora i potpuno izbegavati ugradnju regl.4. 1 4V 2 .d. Na osnovu dobijenih rezultata sledi da temperatura tecnosti ima presudnu ulogu na visinu usisavanja pumpe.. protokom V..A Poznate velicine su: V..:c.4 .02.r.1. Kavitacijska rezerva pumpe jet. P a> Pk' p. Koeficijent temperaturskogsirenja vode je ~ == 4. 0 usisnoj visini vee je dostareceno. I.. primenom izraza (2. vazi Bernulijeva jednacina Pa .. a) Odrediti potpritisak Pv ' koji treba da vlada iznad vode u rezervoaru..za t:= 20°C. Problem 2. ..' - RESENJE Prema zadatom protoku brzina strujanja u usisnom cevovodu iznosi: v == 4V I d 2 1C == 1..A tHdoP 1==3m'~u==3. odnosno da za vece temperature tecnosti pumpa mora biti potopljena. Pumpa usisava vodu iz rezervoara.to)] == 972 kg / m • Pritisci kljucanja vode. . l..d n iz koje slede rdenja: a) za potpritisak II rezervoaru \ \ \ . za Hdap= Pig L\h-CSu+(.13 m! s. da bi se ostvario kavitacijski fdim rada pumpe. d. P Odrediti pri kojoj se Vtednosti koeficijenta lokalnog u otpora ventila u pumpi javljakavitacija.k+/vd)T== ~761mm.

Pk kR - pg Problem 2. 4~ ~ b) za koeficijent lokalnog otpora ventila 2 d rc 2 I . je h . d 2rc '2------------------------1--V=T p(Pa-Pk+pgH)/(Su+s.2. p .%m%mdmi%i. u sledeCim slucajevima: a) strujanje je turbulentno sa konstantnim koeficijentom trenja /c.. d 2 rc V=4 Su+S.d. otpora ovog ventila menja se po h1---""k-~""':'-'--~<f-'-(iDH){I-zakonu sex) = A I Ax..+A(/J+12)ld+l' b) za laminarno strujanje . d=50mm.032 .@%%~~ A :_______ \!!/~'...5.u +Slc +S" +/c"d+ 1)(d 2 ' 7/ 2 . . Poznate velicine su: d. i b) strujanje je larninarno. V. ako je protok vode ~ "" 4 II s. .~:-.5.(Su +Sk+ Ad) J1I3 = 3. A Ax [ RESENJK = (~/ A)2 2 (Pa-Pk) . C) za protok kroz pumpu .+A"d+ 1) Pro/Jlcm 2.02. I~ ~ ~ V- \Ax su: P a Slika P..Pa .+s. ~ odnos povrsma A / Ax pn kome ce doCi do kavitacije ventila. ~ . t=20°C. Su =0'. Odrediti protok kroz nategu i kriticnu visinu hkr da natega radi u bezkavitacijskom rezimu. Odrediti . Sk = 0. Pumpa usisava vodu iz rezervoara kroz usism cevovod u kome se nalazi venti! v..A.4-6 11 f 32(/ J + 12 )v d2 + Kriticna visina. laoz koji struji tecnost gustine p i viskoznosti v. A. A =d rc /4 povrsina poprecnog preseka cevi a Ax povrsina trenutnog otvora ventila. ~ Pa' Pk' p. u i/i I?< ~.4-6. h=lm. d 2 rc 1 V = 4 Su +Sk + H Slika P.mi%i. Svlc =p(Pa . ~. Dati podaci V· 2 =_==== =:=::= . Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicka natega (prosti cevovod).Kavitacija 217 PI' =Pa+ pgH -Pic -'2({.4. Su' Sic' • hkr RESENJE' Protoci kroz cevovod su: a) za turbulentno strujanje ~~------------2gH .1 za t=20°C pritisak kljucanja Pk . 11' 12 . gde je prema tabeli 2. Koeficijent lokalnog l.4-'1.~ p ~ b:::/.~ .4-7 = lbar. za oba rezima.Pic +pgH)( 4V) -(Su +Slc +/c"d+ 1) . I =lOm. =¢o --. 1 P gh = 2337 Pa.'O. gde je \ =.2.

1.2. /:1P.. dalde.64. Ocigledno je da se izraz za teorijsku brzinu isticanja veoma lakoInoze dobiti 1Z izraza (2.5.1) pn cemu je cp:::: 1/ brzinski koeficijerit. .. i suprotno. Ovde treba napomenuti da prva interesovanja za istiCanje kroz male otvore poticu od Toricelija koji je.P2 karakteristiena razlika pritisaka.koeficijent lokalnog otpora suzenjamlaza definisan sa prvom nizstrujnom brzinom v i u kojoj je koeficijent lleravnomernosti a. .1. odnosno nepromenljivoscu karakteristienih nivoa teenosti u rezervoarirna.. pak.. P2 v 2 gde je r. k == 1. Ovu podelu treba uslovno shvatiti jer. takav otvor kad koga je brzina strujanja u preseku konsal1tna.218 2050 STACIONAlRNA ISnCANJA KROZ MAlLE OTVORE I NAGlLAVKE U ovom Odeljku razmatrace se stacionamo isticanje.1) za slucaj da su rezervoari otvoreni (PI:::: P2 :::: Pa) i da je gubitak strujlle energije If+l - ..koja glasi: Slika2. . a opisllje se koeficijentom kontrq.5. bez obzira na veliCinu. presudnu ulogu ima profil brzina. dobija se brzina strujanja u kontrahovanom preseku P1 .'edtm Ie lsti o/vor moze biti imali i Felt/a. 1z Bernulijeve jedhacine. Nairne. 2.+l)T' PI .P2· . struja nece moei da prati geometrijll otvora vee ce se protoeni presek suzavati. . zbog dejstva: inercijskih sila.. .. pg .··v·2g(H +-) . odnosno naCin odredivanja protoka. Kod avihotvora osnavni problem je odrediti protok fluida.5..lIlja klioz malle o1l:vore Pod malim atvarom podrazllll1eva se. Za otvor kruznog poprecnog preseka koeficijent kontrakcijeje \1'= Ak I A = (d k I d)2 = 0. postoji promena brzine ali takva da je mala iIi zanemarljiva.) = cp.1. izveo izraz v T :::: . . a to je one kod koga je protok konstantan. ako je profil brzina po visini otvora promenljiv. tada je ree 0 velikim otvorima.smanjenje protocnog preseka naziva se /contra/cq/a. takvi otvori se nazivajumalim. J (2. . Staciionsr1ll3 istic:!ll.v =-1 .:t{cije koji predstavlja odnos maksimalno suZene povrsine (presek K-K) i povrsine otvora kroz koju se vrsi isticanje.Jr. postavljene za presek 1-1 i A kontrahovani presek K-K. po analogiji sa brzinom slobodnog pada tela sa visine H.5.1 koji se l1alazi u vertikalnom zidu. Ako je profil brzina po poprecnom preseku otvora uniforman.. + 1 . Ta konstantnost protoka ostvaruje se vrernenskorn nepromenljivoscu polja pritiska.· ab.2g(H + . na dubini Hod nivoa teenosti u rezervoaru A iznad kojeg vlada pritisak P1' Nakon otvaranja malog otvora nastupice isticanje tecIlosti u prostor pod pritiskom P2' Pri isticanju kroz mali otvO! ostrih ivica. Otvori kroz koje se vrsi isticanje dele se na male i velike.5. U tu svrhu pasmatra se kruzlli otvar sa s1.. pg..1 p+gH=-p+Cr.J2gH za teorijskubrzinu isticanja. Ova suzenje .. iii. a 8to zavisi od mesta gde se otvor nalazi.p:::: PI .

1) sa cP je oznacen brzinski koeficijent. I!J. u odnosu na osnovni presek otvora.4) . Koefieijent protolea predstavfja proizvod koefteijenata kontrakefie i brzinskog koejic!jent~ oc/nosno predstavfia odnos stvamog i teorfiskog proto/ca. tj. a presek maksimalne kontrakcije K-K (s1.2.2.k:i koeficijent ima vrednost cP= 0.5. Ako se otvor nalazi dovoljno daleko i pd nivoa tecnosti i ad zidova rezerv()ara. posle preseka K-K.62. Medutim.=0. naziva se inverzija mlaza.2 mlaza.1) nalazi sena rastojanju 1=d12 od otvora. iIi. odnosno v 1 cp----(2.97. Mnozenjern brzine v sa povrilinom Ak dobija se izraz za pratok V::: v Ak = \jJcpA 1r-2g-C-H-+-b. odnosno da je tecnost savrSena. dolazi do znacajnih deformacija oblika protocnog preseka Slika 2.5.2. pri velikim Re-brojevima brzins. Nairne. koji predstavlja odnos stvarne i teorijske brzine isticanja.611.99. i s1.p ) ~ pg ~ pg (2. I!::. Koeficijent kontrakcije. Kontrakcija moze biti potpuna i nepotpun~ a 8to zavisi ad polozaja otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i u odnosu na bocne zidove i dno rezervoara. ako je u pitanju kruZni otvor precnikad i aka se otvor nalazi na rastojanjima veCim od 3d i od dnai od zida tada je kontrakcija potpuna. odnos povrsina kontrahovanog preseka i preseka otvora. polozaj otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i U odnosu na bocne zidove rezervoara. za l-~ male kruZne otvore ostrih ivica. 2 Pri isticanju. ako je otvor blizu dna iIi bocnih zidova rezervoara. viskoznost tecnosti.S/aeionama is/ieanja KrOZ male oil/ore i naglavke 219 zanemarljiv (..5. Pri isticanju kroz male otvore ostrih ivica.3) i po svojoj fizickoj sustini ima vrednost 0::. tada do izraiaja dolaziuticajcvrstih granica. 1.. kako je vee receno.-P-):::!J. a najuticajniji su: oblik i veliCina otvora. tada je isticanje neometano.5.. .5. pa je tada koeficijent protoka !J. koeficijent protoka.A i2g (H + tJ.v T . moze dosta dObroda se sracuna primenom Kirhofovog obrasca IJI =n / (n + 2) =0..5. Za male lanzne otvore koeficijent kontrakcije ima vrednost 1JI::::0. i to veoma brzo.2) u kome je !J. Koeficijent kontrakcije predstavlja. Ova promena deformacija mlaza. ako je isticanje kroz kvadratni otvor.::: ~ =-i-~::: IJICP I (2. pa se takva kontrakcija naziva potpunom. pa se isticuCi mlaz u potpunosti ne defotniise. ako se radi 0 pravougaonom otvow dimenzija a x b tada potpuna kontrakcija nastaje ako se otvor nalazi na veCim rastojanjima od 3a od dnai 3b od bocnog zida.1.5.. U izrazu (2.96+0.64. Na pr.1. a obicno se uzima cp=0. zato se 'takVa kontrakcija naziva nepotpunom.=0.1.jC. tada se mlaz deformise kao sto je prikazano ria s1. Ova velicina zavisi odmnogih faktora.+1 i u sebi obuhvata hidraulicke gubitke nastale pri isticanju.

. Slika 2. . 12 koja izrazava jedl1akost odgovarajuCih gubitaka prosirenja koji su sa koeficijentom lokalnog otporausisa strujne energije. sa 81.5.-dominantan uticaj na koeficijente: brzine. za Re> lOs koeficijenti: cp.v2/2+C. Analizom dijagrama dolazi se do sledeCih zakljucaka: prvo.2. za veoma male vtednosti Re-broja (Re< 25) efe. za male kruzne otvore 08trih iviea. 4 (~u (2.5.:-. koja u· preseku K-K ispunjava kruznu povrsmu precnika d. Povecanje protoka prim~nom naglavka moze se tumaciti na sledeCi nacin: pri ulasku fluidne struje u cev nastaje kontrakcija struje.0. Kad malih otvora 05trih ivica 1.j1 i).. a naroCito u bocnim clelovima preseka 2-2·. jednaCina kontinuiteta vd 2n 14 =. Za odredivanje protoka koristice se: BemulijevajednaCiria za preseke 0-0 i f . 12 =C..5.. Karakter promene ovih koeficijenata.696.postepenog suzenja i Pa Pa r v~ -+gH=-h. i tad a se u prostoru izmedu kontrahovane povrsine Slika 2... shodno kojima slediprotbk .-+1)p p 2 p D 2' u kojoj su koeficijenti lokalnih otpora ~ . zbog dejstva inercijskih sila. 2. kontrakcije i protoka ima Rebroj.2 kroz koju se vrsi isticanje.3.-+(~ ? 2 Sp . u funkeiji od Re-broja (po Altsulu) prikazan je na dijagramu sa 0..1.-.2 strbje i zida cevi formira vrtlozna zona u kojoj vlada potpritisak Pv Cijim se dejstvom povecava protok.0. trece. precnika D.5.5 -h~-+--·---!--+s1. 1 ..220 Stacionama isticanja hvz male o/vore i nag/aI-lee Kod kruZnog otvorainverzni mlaz imaoblik elipse..postepenog \ \ ...1.=vID2n 14 i izraz za koeficijent kontrakcije \!flc == (d / D)2.5) .. dIugo. :: :::==:===~f--_~-~NTmI-r~~.kat viskoznosti je toliko izrazen da prakticno nema kontrakcije mlaza (\!f =1). pri Re :::l 300 koeficijent protoka ima 10' 10' 10' 10' maksimalnu vrednost koja iznosi ~l 10' Re 10' =0.3 l. neprekidnost mlaza se narusava i nastaje kapljicasto strujanje. Kada se mlaz dovoljno udalji od otvora.l su prakticno konstantni. D 2n V = J-l--J2gH .5. i. a samim tim i protoka.5)povezani relacijom ~uv.d Naglavci su kratke cevi koje sluie za povecanje koeficijenta protoka..pv. Za objasnjenje rada naglavka posmatrace se cev. I VI +11.

'.62. P..799 0..62.6) \jf" Kod cilindricnih naglavaka najvece povecanje protoka ostvaruje se naglavcima duzine lID=3+4. NAGLAVCI CILINDRICNI -·-·~'~D"'=::::: KONUSNI . ~ .747 0.L=0. koeficijent protoka se odreduje primenom i:l..l.I )-1/2 1-L= (-Z-+c.. Tabela 2.. tada se dobija koeficijent protoka naglavka . odredi Bordinom formulom. ~.L.66 3+4 5 6..~ '~ .' .5.p +"" D +1 ..L_. Za koUke ce se povecati koefidjent protoka...2).5.5..743 0.938 0. Tecnost istice kroz mali otvor ostrih ivica keji ima koeficijent protoka J.zona potpritiska...98 0. . jer je naglavak kratak. C ..33 16.857 5 8 0..947 0. definisano za izlazni presek. Daljim smanjenjem duzine naglavka ( 1/ D ~ 0) koeficijent protoka uzima vrednost j.66 20 57 0.. a istovremeno je fluidna struja ispunila ceo izlazni presek cevi..782 0.815 0..883 0....-.5~1..Staciol1ama isticaJljtl !croz male olvore il1aglavke 221 U izrazu za protok koeficijent protoka predstavlja veliCinu . r (2.5.97 0. .6). /' ZAOBLJENI ~. koja odgovara malim otvorima ostrih ivica.796 0..799 0.-. Podaci: ~=O.3 25. ."".620 10 20 30 40 50 60 0. Vrednosu koeflCljenata protoka zanaglavke razlicltlh konstruktlvnih izvodenja.725 0. \jfk = 0.. ~ /".. Naglavci se konstruktivno izvode kao: cilindricni (spoljasnji i unutrasnji).* a(O) J. /':C..2..873 0.66 8.937 0. .: lid 1.~.. ako se umesto malog otvora ugradi spoljasnji cilindricni naglavak optirilalne duzine (I/ D =3+4)._:::::: ::::::.06....787 0.~8 .925 0.731 0.o = 0. koeficijent protoka smanjuje.:~.778 0. 2 3 4 5 6 10 13..450 0.920 0. i ako se koeficijent lokalnog otpora I. ~~ . ovo s toga sto se tada u potpunosti formirala vrtloZna zona . Ako je duzina naglavka manja od optimalne (1ID<3+4) tada se zbog potpunog ne ispunjavanja protocnog preseka fluidom.761 0. *J-l.··· ---..=:: ..-. 0.idZa (2.947 0..5.l.809 0.909 0.475 0..33 10 a(O) J-l.764 0. .946 0..f'. /I=:::: J-l.. Ako se u OVOID ia:azu zanemari trenje.97 O.892 0.896 0..7 30 36 45 0.908 0. p .2.64. RESENJE: Za slucaj isticanja kroz cilindricni naglavak precnika D (v~ s1. kOllUSni (konvergentni iIi divergentni) i zaobljeni.. <p 13. .. \ ~.4 16..719 . Za neke od njih vrednosti koeficijenata protoka date su u tabeli 2. odnosno zbog ne dovrsenog formiranja vrtlozne zone. a(O) J.2.. :::::::: J-l. Problem 2.l.

koja odgovara malim otvorima. Sa dijagrama sledi da koeficijent protoka ima maksimalnu vrednost J.tk kljucanja Pk = 2337Pa. Do tog odnosa graficki prikazati zavisnost koeficijenta protoka naglavka u funkciji od odnosa 1/ D.82.2.""1-0.l-l1o) /1100= 33.6) za razlicite odnose naglavka 1/ D.2. a samim tim i protoka.. poznate velicine su: <p:.Ciji je pritisi. 4. Dalcie. KoristeCi izraz (2. D A Lf.l==l2"+(1--. Pri isticanju vode kroz cilinciricpj naglavak sa s1.lo == 0.2. Povecanje koeficijenta protoka. dobija se visina nalivanja vode u rezervoaru H Pa -Pk == pg (~+1)<p2 -\l{' .v -+gH::::-+(s+1)-2' .--+--+--""''<k----I----I0.5-2.2.=-1-2 +l+(1--)"JS== 57 .4%. Od~editi maksimalne visine nalivanja vode u rezervoaru.~~-T-.2.5-2 dlls -l-z IJl Problem 2.70 -j'..02.6).2 koeficijent protoka odreden je izrazom (2.-~'='+:~-::"" 20 30 ---50 40 l . pa prema tome cilindricni naglavak ima efekta koristiti sarno do ovog odnosa. p p uz koriscenje jednacine kontinuiteta vd n / 4 ==vjlin /4.2.222 S/acionama is/icanja kroz male o/pore i nagla)Jke I ~ r f.P. iznosi (f.06. RESENJ£: Za cilindricni naglavak sa s1. \{lle == 0. do odnosa l/ D=57 ima smiJ¥a kOT/stiti cilindricni naglmJak.~ ~r-.81 za optimalni odnos 1/ D = 3'. do kojeg ce koeficijent protoka naglavka biti veCi od koeficijenta protoka malog otvora ostrih ivica (iJ.maksimalnog odnosa nema efekta koristiti naglavak.2. i izraza \jIk = 2 VI == <p~2gH (d / D)2 . drugo.2.5.o == 0.62. koji odgovara apsolutnom vakuumu. u qdnosu na nivo horizontalne ose naglavka. Ako se u ovaj izraz uvrsti vrednost koeficijenta protoka f.5.65 0.62 o 10 Mali otvOI -'-". to se iz izraza (1) dobija maksimalna teorijska vrednost visine nalivanja .lo \V'c '11 pri kome su protoci kroz naglavak i mali otvor ostrih ivica isti. Odrediti maksimalni odnos II D cilindricnog naglavka sa s1. postavljeneza preseke 0-0 i1-1 sa s1. ~:::: 0. liD Slika P.75 +--+-""".62).5.64. Problem 2.5. jer trenje ponistava ucinak naglavka.5-2. '+'k :::: 0.·-)2+ 1 \{lk '+'k 1 l-I/2 J ~O.5-3. A= 0.l=0.=0. U rezervoaru se nalazi voda temperature 20°C.06. teorijsku i realnu. 2.827. Preko ovog . dobija se odnbs 60 0.64.5.5. i. Pa == I bar. RESENJE Iz Bernulijeve jednacine. Podaci: ~=0. za vrednost 1/ D=57 koeficijenti protoka naglavka i malog otvora su isti.60 t. 2 '1/1e (1) Kako je minimalna vrednost pritiska Pk == 0. koja glasi: 2 Pa Pk . dobija se graficka zavisnost prikazana na dijagramu sa sl.

pOJ'/e ove /liJ'ine nema efekta poveeavati viJ'inu na!ivanj~ /erplVfok klVZ nag/a/lak neee moCi da J'e poveea.97. Dati podaci su: Al == 2 m .4Sm.5-5. Uvrstavanjem koordinata x:= D . Ovom pritisku.5~4.2. d==40mm. iz kojih '7 se eliminacijom vremena dobija jednaCina trajektorije mlaza v x 2 g x 2 x z==-(-) = . istovremena se voda. brzina strujanja je v == cp~2gH. h D==50mm.2. A= 0. Yp ==175J/kg. Su==O.Problem 2. Odrediti za koliko ce se spustiti nivo vade u rezervoaru A u odnosu na nivo u njemu u pocetnom HI stanju mirovanja. SV2 11\ == 3. koji ima brzinski koeficijent cp=O. Smatrati da je napor pumpe +--1.fE. vrednost pritiska Pk == ne moze da se postigne. respektivno. dakle.P. iz jednaeina kretanja po xi z pravcu slede jednacine: x == vi i z == gt 2 12 .2 v 4cp2 H ' h koja vazi u x-z koordinatnom sistemu vezanom za presek K-K.5-S k .SA Problem 2. odrediti domet mlaza .. 1==5m. Medutim.Jiih == 1945mm. V2 RESEN.-":"'. L==lOm. U polozaju prikazanom na sl. .02. S obzirom da se radi 0 slobodnom mlazu to se kretanje fluidnih delica maze opisati dinamickim jednaCinama koje vaze za horizontalni hitac.5.77 m. jer pri smanjenju pritiskaprvo se postize piitisak kljucanja Pk == 2337 Pa (za t=20°C).RESEN.Posle otvaranja ventila VI i V2 pocetna Yp V2 ravnoteia vode u rezervoarima ce da se narusi. Aka se otvor nalazi na rastajanjima H=lm i h=lm od nivaa slabodne povrsi teenosti i od dna rezervaara. Dakle. Prema tome. h=2m. Nakon otvaranja ovih ventila voda istiee iz rezervoara A u rezervoar B. S H j =3m. Sic == 0.U preseku maksimalne kontrakcije K-K. S1il<a P. SVI == 2.fE. odgovara visilla nalivallja tecnosti H = 13. Ispod ove vrednosti pritisak nece opadati. S== 0. koji se od ivice otvora nalazi na rastojanju d/2. pa ce zato nivo vode u rezervoaru A da se spusti za visinu x.2. transportovana pumpom. Iz Bernulijevih jednacina Slika P. a u rezervoaru B da se poveca za visinu y. a pri toj vrednosti pritiska tecllost intenzivno isparava eime zapoCinje proces kavitacije. ° .5. A2 == 4 m .2. Iz rezervoara istiee voda kroz mali otvor ostrih ivica precnika d=10mm.d I 2 i z = h dobija se domet mlaza D== %+2CP.Stacionama iJ'tieall/il Ic7vz male otvol'e i naglavke 223 H == 13.'_-1 2 2 H2 konstantan.5-5 ventili VI i V2 su zatvoreni. H 2 ==lOm. vraca u rezervoar A.

)2 -I.V2+ An)(D-) +s+2Sk+A'd+ 1 _ 1 d 4 _ . I J.J2gHz Va =: J-l oaJ2g(h1 .5~7. V2 == ~L2 .-lGfli == 3194mm .1 . [ 2 Yp =g(H2 -y)+ (Su+ 2Sk+ 2C.)2 .' 2g 2 V L v~ 2 J. KoristeCi uslov stacionarnog strujanja .og 'preseka.326..56 Us. Problem 2.-l z =[ (Su +2SV2 +2Sk -I-A D)(D)4 +s +2Sk +A Ci+ 1 J- 1/Z == 0. ' J. teZineG.se tri zapreminska protoka: r:.V1 + A~+ If1!2 == 0. RES-ENJ£: Shodno izrazu (2. I == 1m.2) definisn". L d . +V.h2 ) . KoristeCi uslove stacionamog istiCanja: ~). nalazi Se sabijeni vazduh temperature t_ Iznad klipa vlada atmosferski pritisak. U rezervoar A stalno dotice V = 20 11 s vode_ Rezervoari A i B spojeni su malim otvorom ostrih ivica i prazne Se kroz identicne naglavke.5-6. ' 2 1 .11-1-(1:. == J..-lG fii . 1-'0 if 1-'0 Ove visine daju protoke: V.5. Ispod klipa pneumo-cilindra.224 Stacionarna iJ'll~'allja b-oz Inale o/vore i nag/avlce h V1 g(h+H1 -X) =(Su +SV1 +A"d-+ 1)T . i fi"o = V .62. = 11. Su =0.[h.03.-l==(Sl/+Sy-l-7v-!i+l)-1I2==0. 1+.551 2 koeficijent protoka naglavka i a == d n 14 povrsina popreclJ.. . A== 0.5..-lo == 0.1(1:. l Problem 2.2. U stacionarnim uslovima isticanja odrediti protoke kroz naglavke_ Dati su podaci: d == 50mm. dobija se visina J.Hz . \ \ h1 == 5713mm.J2g(h+H1 -x) d 2J( . slede 2 jednaCine Slika 2. J.== V.5-6 cija su resenja h2 == . Nakononiatanja malog otvora precnika d vazduh poCinje da istice u atmosferu. a pri tome temperatura . == paJ2gh1 pri cemu su: ' V2 = J-la.-l1 2 Yp ] x== [ (~L2) (H1+h)-I-Hz-g- /I Ai f-l1 /LA2 +(~) 2 J==lm. _ d n Yp 4VI2g(-i.y) 2 u kojima su koeficijenti protoka P'l == (su +t. Sy == 1. ] v 22 T dobivaju se protoci vode Vi = f-l1 ~.471.koliko tecnosti dotice u rezervoar tollko iz njega i istice U~l == ~72)' i jednacinu zapreminskog bilansa tecnosti A1x == A 2 y.441/ s i V2 = 8.l ) Jh: +.

2. dobija se vreme za koje ce klip da zauzme novi ravnoteini polozaj: natpritiskam T==~ == V fl J.zauzme no' i ravnoteini polozaj. d. zbog povecanja pritiska. iz jednaCine stacionarnog isticanja V == VI'.fE: Trazeno vreme je T == D -zDg (H _h)A[JC32~1)2 +2ACE. otvara ventil V i ulje kroz cevi-kanaIe izbdene u Idipu i klipnjaCi pocinje strujati laminarno.5-8 . Pratok vazduha shadno izrazu (2.5-7 Problem 2.1d 2 'IT /4· ~2 Pm I p.). Gustina vazduha je p == (p a + Pm) I R(273 + t). pa je zato vazduh nesti51jiv. Trenje klipa i klipnjace 0 zidove cilindra zanemariti.1. v. Odrediti vreme za koje ce kIt) G F pod dejstvom sile F da se spusti . Odrediti vreme za koje ce se klip zaustaviti. G. 2 SlikaP. Tada se u klipu. fl. H. Poznate veliCine su: G.1. to je i p=const. Konacno. teiine G. d. S". p.2) iznosi Ii" == J.JR(273+t) (D)2~Pa+Pm d. J.2. p=4(F+G)/(D -D. t. D. F.+ gH) _ Z d d P 32~tJ-l. Pa' REfENIE U toku isticanja vazduh je pod kanstantnim Pm == 4G I D2'IT == canst. d H pri cerou su: A==Su+sk+Sv+1 . t. h.5-8. Slika P. Poznate veliCine su: D. pocinje delovati sila F konstantnog intenziteta.)'IT. 5to data isticanje cini stacionarnim. Do.Sk'Sv' REfEN.L Pm . Kako je t=const. d.5. R. U polozaju prikazanom na slici na ldip hidrocilindra.Stacionama ift/call/a kroz male otvore i naglavke 225 vazduha se ne menja.

7) i diferencijalni izraz za brzinupoklopca va := dy I dt. jer on vazi za male otvore.U tn svrhu posmatrace se poklopac u proizvoljnom polozaju otvorenosti (v.otvara brzinom Vo.2) V(y) := ~L. a graficka interpretacija ave zavisnosti prikazana je na sL2.2) je f"2 i-. Protok hoz trellutno otvorenu povrsinu velikog otvora. dobija se zapremina tecnosti V:= S -V(y)dy o Vo H 1 .J2i fhh+Y .5.1) Nakon integraljenja. 11 kojoj je z vertikalna koordinata od elementa povrsine do nivoa slobodne povrsi tecnosti. ISUCANJE 1'ECNOSTli KROZ VELIKE OTVORE 2. (2. Proizvoljno 12abrani mali otvor sirine x(z) i visine dz. PlC'ot@k tecJnosti kroz vellikn otVO>ll".6. opisuje se funkcianalnom zavisnoscu v:= cp. leoji se nalazi na dubini Vo a) b) z U odnosu na nivo slobodne SliIm 2. Ova pretpostavlea je potpuno opravdana. s1./ii "1 Ovde treba napomenuti da je koeficijent protoka ispred znaka integrala.6. tada je interesantno znati koliCinu tecnosti koja istekne hoz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja poklopcem koji se krece . to se protok hoz otvor ne moze odrediti izrazorn (2. Zapremilllla teclIlll{])s1i:li koja iistekne kll"o:ll veRiki ohm" :Ila vreme Imjegovog otv:ar.6.]. S obzirom da je profil brzina po visini promenljiv.2. x(z) dz ..j2gzx(z)dz.6.6.6. po koordinati z. Ova zavisnost za konkretan veliki otvor odreduje se iz jednaCine konture leoja oivicava veliki otvor. Prema tome.6.6. prema izrazu (2.=const.226 2.4) .1b) odredenom koordinatom y.2). dobija se ukupni protok hoz veHlei otvor (.6. po visini otvora.1 povrSi tecnosti.lmja Pod velildm otvorom podrazumeva se onaj otvor kroz koji tecnost istice i kod koga je profil brzina promenljiv po visini otvora.1a.j2gz. U slucaju da je pre isticanja veHlei otvor zatvoren. (2. x(z) dz. Promena brzine.3) Dalje. jer je promena ovog koeficijenta po visini otvora zariemarljiva. ima brzinu povrsinu dA:= \jlx(z)dz. koristeCi diferencijalnu jednacinu isticanja dV = r7dt (0 kojoj ce biti vi'se govora u Odeljku 2. (2~6. Zato se veliki otvor deli na veliki broj malih pravougaonih otvora. := fJ. Za odredivanje protoka hoz veliki otvor potrebno je poznavati funkcionalnu zavisnost x(z). protok hoz elementarnn v=qJ·bgz povrSinu je d~' := V· dA := fJ. jer je pretpostavljeno da je po visini otvora fJ. (2.r.

:-h~ =========/~I=' tecnostL J . zavisi od dubine na kojoj se otvor nalazi. . c pri cemu se razvoj u red ogranicio na cetiri clana.6-:10 Tecnost gustine p istice kroz veliki pravougaoni otvor sirine b i visine a. tada se pravi odredena greska koja ce OVOID prilikom biti odredena. .2) sirine Slika P. moze da se napise u nesto drugacijemobliku. RESENlE: a) Zamenom u izraz (2. jet je prafil brzina kod malog otvora ravnomeran po visini i ziito ."'Jl.. ll. 2 a) Odrediti protok kroz veliki otvor. .I2[1-~(2. ~r 96 (/1) 2J-. a sto je i normaino. Ako se protok kroz veliki otvorodreduje pribliZnim izrazom (2).I2[I+i(2~e )+~{2~Ql2_}8(~ic.. ->!II b ..2).C b) Kolika se greska pravi ako se protok kraz velilei otvor odreduje leao protok kroz mali otvor.lg 2 _ h1 ) • -2.. )~~(2~ )2+'48(~~.. koji se svodi na obHk (2) u kome je he = hJ + a 12 = 112 .lbJ2i[Che+I)3/2_Chc-I)312] .6-1.a 12 .2.jer je a/2he < 1. Izraz za protok (1).E. iz kojeg se. . _ . '1 -+_.:)..l-. shodno izrazu (2). am· .!-:::: 1_.daje veti protok...5.. od odnosa he / a. (3) Izraze u malim zagradama moguce je razviti u binorn~r red. C'" . Greska koja se pravi kada se veliki otvOt smatra rna lim.12(1- 2~ )312=h. Zamenom hinomnilrtedova u izraz (3) sledi izraz za protok V = flab" 2ghe ... .-)2. Problem 2. Isti postupak se koristi i za odredivanje kolicine tecnosti kojaistekne kroz vdiki otvor za vreme njegovog zatvaranja. i kada se protok odreduje izrazom (2). tj.i to fi'={J.lStical?ie tecnostikroz /leilke O/vOTe 227 koja istelme za vreme otvaranja velikog otvora poklopcem.. (he +f)3/2 = h. Gornja i donja ivica velikog atvora nalaze se v na visinama hj i h2 u odnosu na nivo slobodne povrsi =.3"~'. .(.' J = 11. . .6.pa sledi " .3'+. a ne tacnim (1).u 96 he (4) Iz izraza (4) sledi da je uvek Ii' < r:'M' odnosno da jeprotok kroz otvoikada se on tretira velikim manji od protoka kada se on smatra malim. Za . ./2 (1 + (he _f)3/2 2~c )3/2 = h. c lc ".visina od tetista pravougaonog otvora do mvoa slobodne povrSi tecnosti. dobija veza izmedu protokakroz veliki i mali otvor ..1 a e . h ~(h3/2 3/2 (1) b) Kada se pravougaoni otvor smatra maliin tada se protok odreduje izrazom (2._-.. posredstvom geomehijskih veza izmedu visina..1 pr'avougaonog otvora x(z)=b=const dobija se protok kroz veliki otvor Ii' -3t-"-'V. V. ..

kada je greslea 1 %.6.5 0. (3) d) Posredstvom jednaCine kruga CR _Z)2 +(x / 2)2 = R2.dobija se protok 3/2 V = 2j.2.lQb3/2 "g.l ~ fii[ich+H)5/2 + 15 h 5/2 -~Ch+ H)3/2 ].V) IT/M = 4.l~v'2i[~(h+H)5/2 +1.00 0. U vertikalnom zidu nalazi se veliki otvor kroz koji istice tecnost. Problem 2. i (1) b) 1z slicnostitrouglova (z -h)..5 2.lbv'2i[ (h + H)3/2 . uvrstiti zavisnost x(z) i nakon toga pristupiti resavanju integrala. b) trougla sa vrhom okrenutim prema gore.0 1.2).Islicanje tecnosli !croz velilce oNore 1.0 Greska I a~~h I "} 2.l ~.l.228 . .95 / ~--1 1. za navedene velike otvare.6-1. koji je nacrtan uz pornoe jednacine (4).l"l/g e) KoristeCi jednaCinu elipse (b .fT~'J~fi~·M~"~·-·~-~"~-af~~ ::~f:{~Ji(~r a) b) c) d) e) f) Slika 2. j.6-1.97 0.6-2.2 vizuelnu interpretaciju greske posluziee dijagram sa sl. r IS f) (5) (6) .021.dz:= 2j. R. fiif:+ H 2 (z-h). a. h. (2) c) KoristeCi vezu iZllledu promenljivih x=(h+H-z)b/H.2%.)VJE: Protak kraz veliki otvor odreden je integralom (2.paje pIotok V == j.0 Slika P.I:!.2. b. a) Za pravougaoni otvor je x(z)=b=const. tada je odnos he / a =1.h 3/2 ].[.z)2 / b2 + (x / 2)2 / a 2 = 1 sledi protok (4) V = 64 j. Dakle. RES. dobija se protok V == 64 C R 5/2 . Odrediti protok kroz veliki otvor ako je on oblika:a) pravougaonika. d) kruga.5 l~ hda 3. pa je protok V = J.99 J 1/ 0. Sa dijagrama je jasno uocljivo da je pri odnosu he / a =1/2 najveea greska i ona iznosi (VM . U ovaj izraz treba.96 0. Dalje. c) trougla sa vrhomokrenutim lea dole.2. vee pri mabin odnOSlma he / a veli/ci otvor se moze smatrati /cao ma4 a protok kroz otvor se moze odredivati izrazom (2). H 15 5 _1.(h+H)h ] . h5/2 ' 3 . e) elipse if) ako je protocna povrsina smestena izmedu dva kruzna luka i slobodne pavrsine. lSj.6-2. H. Poznate veliCine su.I H == x / b sledi x = (z-h)b / H.P.

1/2i ki [(2z-b)v'z(z-b) -b 2 InC-Jz-b +.. ·-.1 .. h.1.62. Problem 2. a) Odrediti protok kroz veliki kruzni otvor za sledece podatke: R =1m.-1.1V 2g .£~. b) Kolika se greska pravi. a) t b) Protok kroz trouglastu povrsinu.v'2gH[C 2H +b)v'fJ(b+H)-b21n(~1+ ~ +J¥")]. prema izrazu (3) iz zadatka (2.2.j2g[ (H +b)3/2 _b 3/2 j.1 .2.kroz gornji deo povrsine. = ~w. jer je Ti" == Vj +Ti"2' a) Protok kroz pravougaoni otvor. ako se on sastojiod trougla i: a) pravougaonika.6-2). ).Jij r ~ a ·fb+H ~ .t~-:::--=:=:~~=:-~~:~:c::r kroz veliki otvor.Jz)ll:+H =~ . Protok kroz povrsinu donjeg otvora je isti za sva tri velika otvora i. Problem 2. to ce ukupni protok kroz veliki otvor biti V = Vi + V . [ ~(b + Hi/2 + 15 b 5/2 -%(b + If) 3/2 ]. odreduje se identicnim postupkom kao i u zadatku 2. H. pri cemu su koordinate z i x oznacene na s1.l == 0.6-3c. . KoristeCi oyu jednaCinuiizraz (2.6-2c i iznosi 2 b) c) Slilm 2.trouglaste koja je ista za sva tri velika otvora i gornje koja je za svaki otvor razliCita. iznosi r/2 H h X! . ako se protok kroz veliki kruzni otvor odredujekao protok kroz mali kruzni otvor.6-4.. x Slika P. Odrediti protok kroz veliki otvor.kroz donji i V2 . P.6-4. b) trougla i c) parabolicke povrSine. Teenost istiee kroz vertikalni veliki kruZniotvor poluprecnika R.6-3 ]/2 === 2). b. PoZ'nate velicine su: a.o~£i::~~~]n~.6-3. bvzCz~b)dz ==).kticanje tecnosti hvz ve!ike oNore 229 U delovima zadatka d) i e) sa x je oznacena ukupna sirina odgovarajuceg malog otvora.6.2). h =5m i ). pri cemu su protoci 2 Vi . pri proizvoljnom odnosu fJ/R.6. koji se nalazi na visini h ad mvoa slobodne povrsi teenosti. RESEN1E: S obzirom da se povrsina velikog otvora sastoji od dye povrSine: donje .2) dobija se protok kroz veliki ot-vor oblika parabole V2 ==). ~fb+H b vzx(z)dz=).!~=~ -).. c) JednaCina parabolickog otvora glasi: z = b + Hx 2 I a 2 .~~~~.1v 2g. prema izrazu (1) iz zadatka (2. iznosi 2 Vi == 2~L fJ2g( 15 (b +h +H)5/2 +~(b + If) 5/2 - tCb+h + H)(b+ H)3/2 ].

moze resiti. uVeSce se i nova smena y= Rcoscp. =vH l-ZH-g(H) -48(H) r. pa se reila~anjernilltegra.230 lSlicallje lecllosli/croz wilke oiJ..32 sm4cp) lin 1 1. koja se pravi kada se veliki otvor smatra malim. u kojoj je Zi = ik.[ +.. integral u izrazu (1) trebaelegantnije reSiti. razvojem funkcije ~ H .. 2n).64.2) koji vazi za mali otvor tada je protok ~VJ = 1l~2gH R 2 n.Oi"e RESENfE: Protok kroz diferencijalno malu povrSinu kruznog otvora sa s1. b) Za kvalitetnu ocenu greSke. pri tome ce se usvojiti korak integracije k=0.fii 1= 20.J2i e R .1 je dr/ = fJ.jH-yJR 2 _y 2 dy. = 2fJ.SR[ 1.z) .8H2 (8. iz jednacine (3) sledi veza izmeduprotoka kroz veliki i mali kruzni otvor .. Integral u izrazu (2) se ipak. Pre konacnog resavanje integrala zadd3ce se same tri CIana binomnog reda.~2gz 2xdz. i primenom Simpsonove metode za numericko resavanje integral a dobija se resenje integrala 1= S h h+2R f(z)dz~3 YO+4(YI +Y3+"'+Y2n-l)+2(Y2 +Y4+··'+Y2n-Z)+Yz n =3. (sin 2 cp.' = fJ.y u red.8:Z COSZ cpsin2 cp) dcp '2 r. i smena promenljivihy = H ....5.:.la (2)dol::iija V"" 2fJ.Z)2 = R2.812 k[ 1 sa kojim protok kroz veliki kruzni otvor iznosi V = 2fJ.)2 ] 32 H (3) Ako se protok odreduje po izrazu (2. pa ce protok kToz veliki otvor (1) biti Kako integral u izrazu (1) nema eksplicitno reilenje.~2gH R 2 n[1 ~(B.1.1. Kako je y / H :< 1 to se ova funkcija moze razviti u binomni red ~ Y 1/2 1Y 1 Y 2 3 y 3 ] -yH-y=vH(l-H) r. R 1 . <:p 1 . Veza izmedu koordinata x iz nalazi se iz jednaCine kruga x 2 + (R +h . (Zi -h)(2R +h-zi ).-.-:-. to ce se njegovo resenje potraiiti numericki.ly 1 Y 3J vR . J° 3R.:.. U cilju kraceg zapisa uvocli se koordinata tezista kruznog otvora H=h+R. priblizno.2.v2gH = . (i=0. Nalazenjem vrednosti podintegralne funkcije Y i = f(zi) = Jz.. sa kojima se izraz (1) svodi na oblik V=2fJ. i glasi x = ~(z .94 m3 / s.:. pa zato numericko reSavanje ne dolazi u obzir.z. a samlin tim broj koraka je 2n=2R / k. P. r.Y 2dy /2 H-gCH) -R Z 2~L~2gH R2 f.2 r.v2gH R 2[ 2cp -4"sm2cp-. . Prema tome....2H 3sm cp.h)(2R + h.2~ coscpsin2 cp... (2) Jasno je cla kada osnovni integral u izrazu (1) nenia eksplicitno resenje d? ga nema ni integral u izrazu (2).

+ ..99 -1----. h) .98 + I ' .!J2gH R 2rc.(A lAo) 2 r 1/2.v == cp J2g(I{ .istjeanje tecnostih'Oz vdike otvore 231 (4) 0. Izraz (4) ima graficki prikaz dat na s1. zaldjucuje se (sHeno kao i kod velikih pravougaonih otvora) da se cak i pri malim odnosima HIR veliki humi otvormozesmatratimalim i tad a se protok odreduje leao ri'M = J.6...+ . nagnutom pod uglom ex... RESENJE. nesto drugacije definise. U vodotoku se nalazi brana .. 0..768 greska je 1%. a potom odrediti i koeficijent H protoka ako je poznat brzinski koeficijent cp.606.. i zida pre grade je H. duzine b. Najveca grdka se pravi kada je odnos HlRo=l i ona iznosi 3. otvara se poldopcemkoji se laece konstantnom . U ovomslucaju koeficijent protoka.t . ispred brane. Veliki pravougaoni otvor u kosom zidll. Pri odnosu HIRo=l.6-5. osim koeficijenta brzine i kontrakcije. a to iz razloga razlike u profilima SHka P.96 +---I---+----+------t----1 zakljucuje da je protok kroz kruzni.2. P. jednaCine Bernulija i kontinuiteta (vA == voAo). Problem 2. PrimenjujuCi uslov ekstrema ah =0.Koristeci... Visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi vode. a to iz razloga primene sto jednostavnijeg izraza za protok. te uvodeci Slika 2.6-5.. 3"\13 pri cemu je ovde In = 2cp /313 koeficijent protoka~. preko koje se voda sliva. DalcIe.6-4.2.1 %... koja se pravi kada se veliki kruzni ot\Jor smatra malim./ .."" 0.97 zadatku 2..6-4. za preseke ispred vodosliva i na samom vodoslivu..0' 0..j ..6dpreliva koeficijentprotoka se. za razliku od prethodnih zadataka. V= ProDlem 2. umesto nepoznatih veliCina ~ i Ao brzinski koeficijentcp = [~+ 1.-__-H '" gresku kod pravougaonog otvora u .2 brzina.J(. dobija se visina na prelivu h =2H/3.. Prema tome.95 . Prema tome.. protok preko pre grade je V = cpbh J2g(H -:--h). sto je ranije vee objasnjeno. protok na prelivu je av / 2c cpbH J2gH = mbfrJ2gfI . tako se iovde 0.2 (izraz (4». Odredjti pri kojoj visini h vodenog toka na pregradi ce protok biti maksimalan.:. pri kojoj protok ima maksimalnu vrednost. dobija se izraz za srednju brzinu strujanja na vocloslivu .2.1 .. sa koje je jasno uoCljivo kolika je grdka za proizvoljni odnos HIR . obuhvata u sebi i greSku koja se pravi kada se protok racuna prime nom pojednostavljenih izraza. = 60° prema horizontali.-4-----1 Kao i pri analizi dobijenog rezultata za .j .1 otvor koji se tretira kao mali veti od protoka kroz otvor koji se tretira kao HIR veliki.siroka vodoslivna pregrada.

U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni otvor koji se ofvara poklopcem cija je brzina Vo = 1 em! s.b Pm . RESENJE':~)Polozaj trellUtne citvorenosti poklopea odreden je koordinatom y (s1..r--= ::~:a~~~~ naak~ol:ei ~O!O~~~e.1.6-7 slicnosti trouglova.6.4) dobija se zapremina vode 2 fl b. dobija se zapreminavode koja istekne kroz veliki trougaoni otvor za vreme njegovog otvaranja V =.H) aIh. poIozaj poklopca odreden je koordinatom x.3111 3 1z dobijenog rdenja za isteklu zapreminu vode u slucaju da je zid vertikalan (a. +(a-x)sina. b'= 1m.(-+h+asma. J-l= 0. U izraz (2.Iz dZ] dy Vo 0 h fl = 4J-lfii ..3). b h+ ~~I +asi~a. pg sma. RESENJE.. f ..2.b + h)5/2 + -±. =-3 ~hI2g-. h+ p p. fiifH+y (z.6-7b). UvrstavajuCi izraz a) ~) x = (z .6. a=im.5m.6-6 .. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja.) Vo sma. pg 2 {I Slika P. ]3/2 l J ZamenjujuCi ovaj protok u izraz (2.. dobijen iz odgovarajuce Slika P.!!.H). fh[J-lE.[ h+ p p.Pri otvaranju velikog pravougaonog otvora.6-7. Pm =2 kPa..6. = 90°) dobija se zapremina V(a. Vex) = J-lfii-·sma..3). shodno iznizu (2. S obzirom da je element trenutno otvorene pravougaone povrSine dA = b .k~ea~~ su podaci: H=2m.6. pg pg r l} = J 57. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz H h " Vo -:?_--=--- .) 3/2 sma.7m3 • ~ (H · hvo 35 105 15 b) KoristeCi potpuno identican postupak leao i u zadatleu pod a) dobija se zapremina . +(a-x)sino.-. 3/? 2 Pm 5/2 Pm . h =3m.Iz dz = r. = 20cm! s. .4)..232 lSticanje tec"ilosti kroz veltke otvore brzinom vo.) -a+-5-·-LC-+h)-C-+h+asma. 5/2 V =-3 . to ce trenutni protok. h=i.4m 3 • Prolliem 2. biti .62.2... = 90°) = 58. P2..l (H + h) 7/2 . Dati su padaci: a =2m.[... a potom sve to u izraz (2. dz ! sina.j2g { Pm ..(H-+asma. H7!2 +~ H 5/2 ] = 170. u proizvoljnom trenutku vremena.

H=1m. h+H o Vo .7m. pri njegovom kretanju s ZI desna na levo. 3 ProD/em 2.hCH +h)5/2 +h)3/2} =: 12.. 'C7 .. vo' a H a H h h a) b) c) d) Slilw P. Kada se poklopac kre6e konstantnom brzinom Vo =SOmm/ s. cobija se zapremina V = r-l{~LJ2i fh+H-t.-:: a [ 1 5/2 hN . +l~S H7I2[ 1 +(%)2 ] +125 [ (~)2 -1]H(H+h)S/2 } =: 27. posredstvom slicnosti trouglova. [z.6-8. ). U vertika1nom zidu na1azi se veHki otvor koji je zatvoren poklopcem.J.. . ako je velilei otvor oblika: a) pravougaonika.6-8 x=*[z-CH+h-i. b.. b) Pri kretanju poidopca s leva na desno treIlutno otvorena povrsina velileog otvora ima oblik trapeza.6-9. Odrediti zapreminu tecnosti leoja iste1me kroz veHlei otvor. h. H.Jz dZ}-.)2lf ~[3-S('~'lJ(H +h) 7/2 +1. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni veliki otvor koji zatvara poklopac.. Pri kretanju poklopca konstantnom brzinom Vo velilei otvor se otvara. 15 6 . aka se poklopac kre6e: a) s desna na leva i b) s leva na desno.1m3 .6. odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja.1 2).4) dobija =: fii (E.istieanje teellosti !croz ve/ike otllore 233 r...]. h=1m.)] i y=*i. PrOD/em 2.a di. i to trougla i pravougaonika. prikazan na sLP.45 m . PozIlate ve1icinesu: a..4).:. a tecIlost istice iz rezervoara.. i kroz njih se nadu trenutni protod primenom izraza (2..2.)2~llOS +h) ~[(H Vo h 7/2 _ +~(H V = 2 f2i (E. ============= Uvrstavanjem ovih veza u izraze (2.2.2.(H +h -i. Za h . l = 0 .6. hH 5/2 +~(!!-i(H +h)3/2 + ). Dati podaci su: a=1m.6.6. a potom se shodno izrazu (2. b) vaie re1acije izmedu promenljivih a) Slika P.l. za vreme njegovog otvaranja.l'l/2g !tvo 10S(8H+lSh)(H+h) --3-(H+h) -lOSH =363. 7/2 8 7/2] 3 V=2). Zato se ova povrSina deli na dYe. ) . -c----·----·-------f RESENJE: a) Trenutni po1ozaj H I poklopca. trenutno otvorenu povrsinu otvora.. 6 2 .6(b) Vo • 8b odreden je koordinatom y.l Va h 105 a IS· 6 a· .6-9 .3). b) romba. c) troug1a i d) trapeza.3) i (2.l H7/2]_1.

h Vo d) Ukupna zapremina koj a istekne kroz veliki otvOt je V = VI + V2 + V3 . i one iznose VI 1~ ~l~ Cf)2{t[C[-J+h)7/21-hH5/2-th2H3/2}.1.. i V3 . 2 Vo 1 r-VL.zapremina koja istekne kroz donji den trougla za vreme njegovog otvaranja.zaprernina tecnosti koja istekne kroz gomji deo trougla za vreme njegovog otvaranja.[-J3/2].<kroz pravougaonik za vreme njegovog otvaranja i V3 . preko velikog otvora.kroz trougao za vreme otvaranja pravougaonika. koristi se. 2 V 3 =_iyfii ab[CH+h)5/2_ H 5/2_1 hH 3/2J..234 .i5 V = 3 " "i:"g b [CH+h)3/2 _[-J3/2]. sprovodenjem kojeg se dobivaju zapremine: 2" ~g a) V = E-_rV_L.J2i b { 105 CH +h+b) 7/2 -15CH +h+b)(H +h) 512 a 8 2 Vo -tCH +h+b)(H +h) 3/2 b +%CH +h)5/2 + ~S CH +h)7/2}. c) Ukupna zapremina koja istekne kroz veliki otvor je V = r~ +V2 +V3' pri cemn su: VI .i5[CH +11)312 . pri cemu su istekle zapremine: VI . 105 Vo h V2 = 2 fJ. 15 Vo h 2 . V = 3 2 15 fl. b) V = ~111~ {i[CH +h)5/2 _H5/2]_hH3/2} 1 3 Vo . V2 .kroz trougao za vreme njegovog otvaranja. za sva cetiri slucaja.{3(H +h)7/2 +711H 5/2 -7 H(H +11)5/2 +4H7/2} .zapremina koja istekne kroz gomji den trougla (visine h osnove a) za vreme otvaranja donjeg dela povrsine. Ove zapremine su: v:I = ~ 1J.fii !!:. postupak dat u Odeljku 2.lstieanje teCizostibvz /Je!ike o/vore RESENJE' Za odredivanje zaprernine tecnosti koja istekne kroz veliki otvOT za vreme kretanja poklopca..6. V2 .fii ab {3(H +h)5/2 +2H512 -SH(H +h)3/2} .

u toku kvazistacionarnog isticanja pritisci iznad nivoa tecnosti II rezervoarima Pj i P2 zavise od koordinate z. Vu(z) je ukupni protok tecnosti kroz trenutnu povrsinu A(z). nastace istovremeno punjenje rezervoara protokom Jio i p_raznjenje promenljivim protokom rj(z).jednaCine Bernulija i kontinlliteta. U opstem slucaju. Medjutim.235 2.1 (2-2) gde se vrs} isticanje. Ovo za posledicu ima da se za opisivanje strujanja mogu lcoristiti jednacine jednodimenzijskog stacionarnog strujanja .7. odnosno protoka. A(z) je povrsina poprecnog preseka rezervoarariamonutnom. V(z)je ukupni trenutni protok tecnosti kroz cevovod i Vo je dotok tecnosti.1) 1""""'1 u kojoj su: dV = -A(z)dz elementarna promena zapremine tecnosti u rezervoaru. kao sto je to slucaj pri punjenju i prainjenju rezervoara fluidom. Iz Bernulijeve. Ovako nastao model strujanja naziva se kvazlstaciol1amo J'trujal1je. medlltim. nivou tecnosti. a znak minus je zbog smanjenja koordinate z u toku praznjenja (odnosno dz<O).7.2.fi It prislIJ'tvu promenljivog pof/a pritiska.1.1 (V(z) >r7o) od visine h2 do visine hj' Tada za kvhzistacionarrio isticanje vazi diferencijalna jednaCina d-V-=-rj-u (-z)-dt-=-[V-·(-z)---Vo-l~dt"""" (2. nakon otvaranja ventiIa VO i V. Kod tecnosti koje se nalaze u rezervoarima kvazistacionarno isticanje nastaje zbog promenljivosti nivoa tecnosti koje je izazvano punjenjem iIi praznjenjem rezervoara. koje izaziva vremensku promenu brzine strujanja. za izvesnu klasu problema. Da bi se odredilo ovo vreme posmatrace se rezervoar sa s1. stvarne " trenutne promene brzine strujanja su male sto dovodi do toga da se u laatkom vremenskom intervalu stvarno nestacionarno strujanje moze smatrati stacionarnim.7.2. NajceSce se pri kvazistacionarnom (nestacionarnom) isticanju tecnosti zeU znati vreme punjenja ili praZnjenja rezervoara. KvazistacioIDial:'na istkallllja itecJm@stft pJri pillllljeJmju iii pr3zJmjenju l'eZelt"V@dl!I'dl! radicliUh @Miks Nestacionarno isticanje nastaje ako se iJ'tictmje vr. KVAZliSTACIONARNA ISTICANJA NESTISLJIVOG FLUIDA 2.7.1 proizvoljnog oblika i promenljive povrsine A(z) po visini rezervoara. postavljeni zadatak se najlakSe resava ako z predstavlja visinskll razliku izmedu trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru (1-1) i nivoa SIika 2. U pocetnom trenutku vremena (t=O). iIi se Va puni (Jio>V(z)). koja glasi: . jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2.7. Ova koordinata moze da se bira proizvoljno.7. Od odnosa protoka Vo i V(z) zavisi da Ii se rezervoar prazni (VO <V(z»). U daljem tekstu razmatrace se sIucaj praZujenja rezervoara sa 81.

.u +Sk +Sv +A.2) U jednaCini (2. i mnozenjem sa povrSinom 'd 2 rc /4. Koejicijm/ protoka (iii koeji"cije/'Zt iJ'ticanja) govori 0 gubicima eJZergije i izrazava ko!t!co je s/Jlamiprotok man]l od teorijskog.= .J" 'ok d 2 ' 2? .1. kojiimaju veti broj cevnih deonica.7. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja (2.3) Opisani postupak u potpllnosti vazi i za punjenje rezervoara sa s1.+ .1.~+1)-1/2.7.Ld 2 rc. h I ~. i posle integraljenja ove diferencijalne jednacine dobija se vreme praznjenja rezervoara T = r. s tim sto diferencijaina jednaCina isticallja ima oblik dV = A(z)dz = [VO -V(z)] dt.2.. .:f.7. NajveCi uticaj na koeficijent protoka ima geometrija cevovoda i ugradene armature..-)--p 2 P 2 '-. Teorijski protok je protok ideaIizovanog strujanja . koji za posmatrani prosti cevovod iznosi fJ.2). u principll.procep povrsine poprecnog preseka A i koeficijeilta protoka fJ. +(r +r +r +A. kroz mali otvor .stujanja bez gllbitaka energije.V • ·2 Poredenjem protoka koji se dobija iz ove Bernulijeve jednaCine i protoka po izrazu (2.2) sledi veza izmedu koeficijenta protoka i ekvivalentnih veliCina koeficijenta otpora i koeficijenta karakteristike cevovoda .7.00 koejicijenta pr%ka. U slucaju kada istice gas gustine p. Ce.(z) .<1) zato sto su gubici u cevovodll uvek prislltni...-4-~2g(z+--.V =Ke.1 od visine hI do visineh 2 .100) i (2.-g-) 2 I (2.7..7.2) sa fJ. oznacen je koeficijent protoka. jer je povrsina poprecnog preseka trenutnog nivoa tecnosti po pravilu mnogo veca od povrsine poprecnog preseka cevi kroz koju se vrsi praznjenje. tada je svrsishodno koristiti ekvivalentlli koeficijent otpora cevovoda Ce iIi ekvivalentnu karakteristiku cevovoda Ke' U tom slucaju Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2. iz prostora pod pritiskom PI u prosto! pod pritiskom P2 (pz < PI) protok fluida se odredllje izrazom Ir/=fJ.101). Ako se isticanje vrsi kroz slozene cevovode. ! v. dok rdim strujanja veoma malo utice .= (I.7.AJ%cPI-Pz) j.Pz V(z) = fJ.1) i izraza za protok (2. dolazi J'e uvek primenom energijskih (Bemu1ijevzlz)!ednacina l/etilZaCina kontlizuite/a. z+ PI-Pi pg A(z) dz (2.236 Kvazistacionarna isticanja PI . VI Pz vi(z) . d rc PI . prema izrazima (2. koji se smatra nestisljivim fluidom. glasi: Z 2 g( z + PI pgP2 ) = 1.+ g z + . po svojoj fizickoj sustini koe£icijentprotoka mora da bude manji od jedan (fJ.y2g 4 fil.. "'v zanemarivanjem brzine VI u odnosu na brzinu V z (z). dobija se ukupni protok tecnosti kroz cevovod .

d 6:::: 70mm. d 3=50mm. SlikaP.: : c2 "2 2 VI .Kvazistacionan1a/titicCmja 237 CI L~=A~' 1.. koeficijent 7 protoka odreden je izrazom 1 \ jednaCina kantinuiteta V3 :::: V6 = ri 4 + V5 i r~ = V~ == v. U cevovodima prikazanim na slici P. . . .c 2 =4. c 5 =6. Odrediti koeficijentprotoka cevovoda prikazanog: a) na s1. P. c j = 9.4) U izrazu (2. Poznate velicine su: d j = 50mm. pri cemu. 12.7-1b. /2. d 7 =lOOrnm.7). d s:::: 60mm.2.2.ie koeficijentprotoka fl7 =[C1 +C2 (A 2 ~jaA3)2 +C7(~:)2 T/2 =0. a) Postavljanjem jednaCina za hidraulicld paralelne grane v~ V~ v.. .7-1a. V5 + f/6 :::: V7 . C1 2. 2 2 ~ 2 Vs C1 "2+cs"2 = C3 "2+ C6 2 V3 jednaCina kontinuiteta Til + V 2 :::: a) b) Vs ..7-1 poznati su precnici cevi d i i ekviva1entni koeficijenti otpora c i (i=1. RESENJE: Zbog lakSeg pisanja.2..7.. 12 +c7v. .J2gH..2. +V. i Bernulijeve jednaCine gH=c1v{ 12+c2vi 12+c7 v. . .. c6 =7.7-1 i Bernulijeve jednaCine gH= Cj V12 12 +csv. (2. d 4 :::: 40mm. c 4 = 5. . uvode se oznake Ai = di2 rc 14 za povrsine poprecnih preseka cevi i Vi (i=1. dobija se brzina \/7' koja pomnozena povrsinom poprecnog preseka A7 daje ukupan pratok tecnosti V :::: fl7A7~2gH.7.7-1. C3 "2 = C4 "2 . b) na s1.6). v. c 7 =4.289.7) za odgovarajuce brzine strujanja. c 3 =9. te odredivanjem brzine v 7 ' dobija se ukupan protok tecnosti r/7 = fl7A7 . V3 + V4 :::: V6 . P.4) A je povrsina onog poprecnog preseka cevi zakoji je odredena vrednost koeficijenta Ke' Problem 2.. U izrazu za pratok. te eliminisanjem brzina VI (i=1. d 2 = 40mm.

2 (i=1. dl' d 2 .SR1. d II cI =SRI +Svl +Sk +A. . do. J2Ke • Problem 2. Stika P.Po' p.SR2 A. odnosno koeficijent protoka."d+ 1 . --'--A3----------"-2·------:::C A3 2 r-.t:k'~v. c) vreme prainjenja rezervoara ako je on sa gornje strane zatvoren i ako na njemu ima mali otvor precllika do i koeficijenta protoka iJ. d. U razmatrallorn primeru postoje tri razliCite deomce. 2 '2 I koje su karakteristike pojedinih deonica slozellog cevovoda. iJ. C2 =SR2 +Sv2 +Sk +AT+ 1 .S"J>S"2. Odrediti: a) ukupan promenljivi protok isticuce tecnosti.7) a potom i ekvivalentne karakteristike cevnog sistema: ~ CZ / C3 +C4 ( .-) +C6 (y) 6 J a) Ke =ll ( k + kr2 +Ks J +l Ck+ K)-2 +K6 J 1 1 1 -2 K e =K1 +lJK. a= A4 + AS V C4 / C5 U oba razmatrana slucaja koeficijent protoka znatno jednostavnije moze da se odredi primenom izraza (2. Do koeficijenta protoka dolazi se iz Bernulijevih jednacina V 1 gz:=c-+c . pa se mogu definisati sledeCi koeficijenti protoka z ~ 2 Z Z 1 1 d 1 +d2 iI~ 2 .:+Fs) +K6 (I ll/2 1 lI/2}-2 +K7' b) f l r lJ-1/21-Z J +K7' koeficijent protoka ce bid iJ.+ K 3 +(JK. Naime. 2 C l ra: d d .. III =[c( Z ) +cll 2 'f-Lz =[c( .7 == 1/ A. .4).. z RESENJE: a) Kada su u pitanju slozeni cevovodi. ...7-2. tada je zbog kraceg pisallja pozeljllo uvesti konstallte I c=s.+Sv+A. 2 ) +c 2 J 2.ff) +dz 5..o. ~ +d dZ 2 -1 11. I. 11' '2' h. d . s tiin sto se za svaku referentnu 2 brzinu u slozellom cevovodu moze definisati brzinski koeficijent. H" SIl. odnosno tri razliCite referentne brzine.2.o' kroz koji ustrujava vazduh gustine PO" Paznate su sledece veliCille: D..7-2 2 v2 v2 v 2 dZ 1 .238 Kvazistacionarna isticanja gde je konstanta .2 gZ=C-+C 2 12' 2 22 i jednaCine kOlltinuiteta za raevu V = VI + V . uvodenjem karakteristika Ki = ci /2A. Cilindrieni rezervoar prazm se kraz nesimetricni slozeni cevovod.7. b) vreme praznjenj a rezervoara. . -1 .-:: Z 2 -1l=[c+c1 C 1 Z .

Kvazistacionarnaisticanja 239 Ukupan 2 trenutni protok tecnosti je V::::: J. Konacno.5m. -vh)..(.. Va : : : flo din J:0 P v • Istovremeno se rezervoar prazni sa protokom tecnosti V(z) = fl ~2g(Z.. I. H::::: 1 m... postavljenih za nivoe 0-1 i 0-2. Problem 2.02.1t dz. sledi diferencijal Posle integraljenja dobija se vreme prainjenja rezervoara fld v2g vz fld v2g c) Pri spustanju nivoa tecnosti u oslobodenu zapreminu rezervoara vladace potpritisak Pv' Tom prilikom vazduh ustrujava u rezervoar protokom T= D2 2 ~ h fh+H dz 1= D2 2 ~(vh+H r.. Cilindricni rezervoar se prazni kroz dye cevi razlicitih duzina.--.v2 =: 1. +T72 := =(!-tA + fl2d." +I. J...:. A::::: 0.2 r h-h 0 I\. iIi V::::: V.. b) vreme prainjenja rezervoara.. . b) Iz diferencijalne jednaCine iSticanja dV:= Vdt ::::: vremena dt ::::: D.5. Odrediti: a) koeficijent lokalnog otpora ventila v2tako da koeficijenti protoka oba cevovoda budu jednaki. oCigledno je da je zbog kraceg pisanja prakticnije raditi sa ukupnim protokom koji. ponavljajuCi postupak dat u zadatku pod b).456.7-3 Iz zadatog uslova jednakosti koeficijenata protoka(fLi =fL2)' dobijaselcoe£icijent lokalnog otpora ventila I.=. slede izrazi za protoke .\= 2..5.! d:1t -j2gz. s obzirom da su zaprerninski pratoci tecnosti i vazduha jednaki (Vo : : : Vez)) dobice se promena potpritiska Pv = fez). VI::::: d 2n . V2 1 = fL2 -4-~2g(z-ho)' h =0.-d-+ 1 -'-----'1~--_1t_---t--"-> a ~fI SHkaP..u = 0.)1j.... t=O ~_=. I.-j2gz .v = 1 + Ad + 1 1 +~ fL2 J "'u r +".=_=_=_=_~_ t=t 0 dz D RESENJE: a) Iz Bernulijevih jednacina. Iz dobijenihizraza za ukupni protok....Jh+H-Jh).=...7. ho ::::: 0..! I 4-j2gz .1. h:::: 2m. koja kada se uvrsti u izraz za protok tecnosti daje jednoznacnu zavisnost ove velicine od koordinate z.. d 2n H u kojima su koeficijenti protoka flI::::: t=T h u Vl z ~1.:. 7~3..d~)2 . se ima u cevi kroz koju protice celokupna masa tecnosti.fu(J:.1 + AhO / d = 2. dobija se izraz za vreme praznjenja d:" T::::: fld 22D2 fii 1+.). Podaci: D:= 1m. d::::: 50mm. P flo do .2.

te koriscenjem .Y3 +(.Jz ~)d _ }J. dobija se vreme pratnjenja rezervoara TD2 fh+H .'('ri(i=1.fljd2J2i h = racionaljenjem podintegralne funkcije D2 fh+H(.~ t=T - dz A ' I ] =SRJ +(. /2.3) ..k + Iv-j-. C =(..R2 +(.1.5 s. l-ln . Pl"o/.Jz+Jz-ho ~ 2D2f2i [(h+H)3/2 _h 3/2 -(h+H -ho )3/2 +(h-h o )3/2] fl]d ho 2g = 66..0 z- dz . Iv. i jednacine kontinuiteta V =::: Ii. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za z nivoe 0-1.'~ 13 c3 =t.·=~~.Uvodenjem koeficijenata ..y + Iv d c] H ----:--15--.. D. d.3).?--". jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granamapc] v. I.k +lvd+ 1 3 2 ceVl A = 4 ' i povdina poprecnih preseka • d 21[ A d.R3 +i. fl.U +(. D 2 n' dV = (Vj +V2 )dt = --4-dz.21[ .(z=1.y2 +lv +1.jd2hoJ2i h z. Tt---t'-=-"t'-ot.-~.2. dobija se diferencijal vremena dt =_ ~2 fljd f2i . dobija se koeficijent protoka r }J. Cilindricni rezervoar u koji doticekonstantan protok fio prazni se kroz nesimetrican slozeni cevovod. I c =(.. Koeficijent protoka posmatranogslozenog cevovoda moze veoma jednostavno dase odredi i preko koeficijenata hidraulickih karakteristika cevnih deonica kao 1 K =:::~. a koja glasi gz = cv 2 /2 +c]v.jK3 k- 2 e ..240 Kvazistacionarna isticanja b) Primenom diferencijalne jednacine praznjenja rezervoara .= AJ2K • . z d z '2 . RESENJE. h.+ 1.v] +(.k'v'O' p. (i=0. i =-4.2. Integraljenjem diferencijala vremena.2.(.=lc+c j ( Aj + Az cj I c2 ~ + A3 ~)2J' c Ic J 3 . 0 (=0" III Vo r<= V .lp('y. + V + V3 . Su.z.Jz +Jz-ho dz..7-4./em 2. Poznate veliCine su: d. /2:::: pczvi 12= pC3v~ /2. .. a.3). 2Ai v K ] <JK . Ke =::: Ko +( + ~ + ~ )-2 => }J.Odrediti vre:rhe za koje se rezervoar isprazni do visine koja je za rastojanje a veca od ravnoteZnog nivoa vode u rezervoaru. odnosno ukupni protok kroz slozeni cevovod V(z) = fiAJ2gz.y'(.

:>. nivo tecnosti u rezervoaru se asimptbtski priblizava ravnoteznom nivou. L1 == 1m./ii.7-5 0.7.:.7-5.. D= 1m.-.J h + H .02.k nivoa tecnosti u sudu. H == 2m..==-=_~_==-=:. dobija se diferencijal vremena odnosno integralni izraz T := _ Uvodenjem smene x = D2 f1d2 J2i fh+H Ho+a Fz .. dobija se ravnoteina visina teenosti u rezervoaru 1 4V H =_(_0_)2 o 2g fUl 2 n Iz diferencijalne jednaCine isticanja (2.1). Svl == 2. Za vreme prainjenja u sud dotice kOl1stantan protok 170 =6 lis. pa iz dobijenog izraza za vreme T.h-ffo (l + )dx JHo+a-ffo X rr.d.- ~ JH+h -. Cilindricni sud se prazni kroz simetricni slozeni cevovod. Sr =0.2. i integraljenjem dobija se vreme T= f-ld 2 2D2 J2i f.. -:. Iz dobijenog izraza za vreme za koje se rezervoar isprazni do visine koja je"za a veca ad ravnoteZnog nivoa tecnosti u rezervoaru sledi zakljucak da: kada a-+O. Odrediti vreme za koje ce v se sud isprazniti do visine a=lOmm·vece od ravl1oteznog L. u i vazi za slucaj praznJenja sa istovremenim doticanjem tecnosti. sledi resenje za sluCaj potpunog prainjenja rezervoara (a =/1) 2 2D li\. d] = 50mm. tadaje Ho = 0.' dz Fz -. Sk = 0.2.5. tj.lh). VI Su = 0.==-=:.A . odnosno kada je kolicina tecnosti kojadotice rezervoar jednaka koliCini tecilosti koja iz njega istiee.=:.:- Fa = ~('\IH+h-vHo+a+vHoln ~ r-r.5.Jii.d.Kvazistacionarna isticanja 241 1z uslova jednakosti protoka pri stacionarnom isticanju 170 == V(z == Ho).~ rr== -= J2i Problem 2.397.A h \ I Sllka P.-)' f-ld 'l/ 2 g "Ho +a -vHo 2 2D2 r::-. Ako se rezervoar prazni bez doticanja tecnosti(Vo =0).[ii.Ponavljajuci sliean postupak kao u zadatku P. pri tome uvodeci koeficijent protoka 1 J-L=~======================~== ] dl 4 .r +. I Vo T == J-Ld 2 (. I r LI 4(er) (Su +Sk +Sv +Aa)+c. tada T-+00.. . RESENJE.7-4. d = 40mm.. Sv = 3.J[i.3. h = 2m. Podaci: L == 2m.1 +Aer+ 1 I D H I V k L. A= 0. koja glasi: " D2n [V(z) -Voldt:= dV = --4-dz.

" 1 =~(-vh+H -'JHo +a +"Ho In ~ r. Pojedine grane slozenog cevovoda il .1 4d~o ) 2. o RESENJE. eiji je napor dat izrazom Yp == Av 2 + B.-Vh+H+~-1jHo-a+·f-1}Ho+f·ln .2. I. P. prikazan na s1. uvrstiA=O i B=O. . 7 ~6.Jh+ii).5 s.2. aka a) je 11 cevovodu ugradena pumpa. Odrediti vreme za koje se rezervoar napuni do visine a manje ad ravnoteZnog polozaja. d. pa sledi T== .[if. A.7-7 .aju ekvivalentne koeficijente otpora ci i povrsine poprecnih preseka cevi Ai' Odrediti vreme praznjenja rezervoara. 2 p.2. l-ld1 'l/2g 'lja+Ho -"Ho Problem 2.. J ll trazeno vreme praznjenja rezervoara je .-:.Jh+ii -..d nfii g te sprovodeCi postupak kao u zadatku P.ln.-JHo -a 'I .. RESENJE. h. H. konscenJem ov J' • Slika P. H.5).7-6 Ho 4v'" B' = (__0.2. !-ld 2g .. H u hi V v b) u cevovodu nema pumpe. dobija se trazeno vreme punjenja T= 20 l-ld -y2g .-.242 Kvazistacionarna isticanja i ravnotdni nivo tecnosti H 0 == . . Poznate velieine su: V ' h. J 1Ho+li.= (~11 +~k +2~v +)v}+1-2A)-1/2..~r.-)= 3683. .. prazni se kroz nesimetricni slozeni cevovod. D._)2 -:.h+H+li 'J" 'g b) Resenje ovog dela zadatka dobija se kada se u nadeno resenje zadatka pod a). 2D2 '~ ~ r.. Rezervoar koji je na pocetku napunjen vodom do visine H istovremeno se puni Konstantnim protokom ~ro i prazni kroz prosti cevovod. D.JH.7 -7 .· a) Uvodenjem koeficijenata protoka fJ.h+H 2D2 ProDlem 2. a. Cilindricno konusni rezervoar.2..7-4. . iznad nivoa teenosti ostaje konstantan.-. i ravnoteznog polozaja u rezervoaru Slilca P. 21g ( f. fH. Ho.· Prime nom Bernulijeve jednacine za p .----:::V g 2 (l' .7-7. ~ Fo~ -~Ho -a+~ .. ho'p"" p.[if. Za vreme praznjenja rezervoara natpritisak p". 2Ji"i [ Jh+H-JHo-a-. v[ v~ preseke 0-2: ":+ gz = c12 +c22 . Poznate velicille su: Cp Ai' (i=1.

Iz slicnosti trouglova: . dobija se diferencijal vremena dt = _ l DZrr.:- J 1z diferencijalne jednaCine praznjenja cilindricnog dela rezervoara .d2 .llAlV2g _.1. dobija vreme praznjenja cilindricnog dela rezervoara 7J Za drugi = D2rr.. pri cemu je koeficijent protoka odreden iznizom r III == lCl + C2 . pa ce diferencijal vremena biti dt . Konusni rezervoar se istovremeno prazni kroz nesimetrican slozeni cevovod i puni konstantnim protokom Vo. dobija se poluprecnik x = (y . Odrediti vreme za koje se konusni rezervoar isprazni do visine koja je za M veca od ravnoteine. -Jho+h+~.2). )2 J2i JY+~. dz .. 4f. c. CO.A (y)dy. period vazi diferencijalna jednacina isticanja 2 dV2 == V(y )dt z = . J 0 pg .ho) D 12h .Otpori u cevovodu dati su ekvivalentnim koeficijentima otpora cj · (i=O. pg -Ch +Pm)3/2 \Ch o pg J 0 +Pm)2[~h pg 0 +h+.:- r. DZrr.·. Af lJ/2 ( A2 +A3 v~ +A4 V~ +A5 V~)2 cJ c. pri cemu je povrsina A(y) = x rr.)._ Z - vremenski D 1C 2 4WI lh Z ( . 4WIlh2 J2i {1.[Ch 5 0 +h+Pm)S/2_Ch +Pm)SI2J_1Ch +Pm)[Ch +h+ Pm )3/2_ pg 0 pg . .cl'c2 ' Vo. 2 elirninacijom brzina v2 +V S ' dobija se ukupni protok tecnosti ~ = Il J AJ ~2g(z+ Pm I pg). r. d~ = T'Idt l = --4-dz. 0pg -~h +PmJ}. Pro/. Ukupno vreme praznjenja cilindricno .:- r..l1h.p. Y .lAlJ2i Jz+Pm pg CIJlm se integraljenjem u granicama od hO+ h + H do ho + h.2 == Y~ho .konusnog rezervoara jeT == 7J + T2 ./em 2. 4J.7-8.~(Jrho-+-h-+-H-+-~-. o pg . . Uvodenjem smene U = Y+ Pm I pg i integraljenjem dobija se vreme prafujenja konusnog dela rezervoara Tz = D2~ ho+h+fm/pg[u3/2 _ 2(h + Pm)Fu +(h + Pm)2 4 WIl V 2g h Pm 0+ pg o p g . H.. jednakosti padova pritisaka u 2 4 hidraulicki paralelnim granama 2/ 2/ 2 2 C V 2 2=C 3V 3 2==C4 V 4 /2=c svs /2. h.. Poznate veliCine su:R.ho d y. Pm p g .JdU 'II U = D2rr.KvazistaciOnarna isticanja 243 jednaCine kontinuiteta ~ = V + V3 +V + ~. o. d oA.l..'.

.. A.lntJ ' HO=(fldt/ig)!. 0.5.Z2..025. d.3.2.C... . P..2. b) cilindricnog rezervoara sirine B (s1.. D. =. . 0. Odrediti vremena prainjenja: a) sfernog rezervoara (s1.. .A==~R~l--.7-4 i P. b.4..fii. SR1 = 0.: 80nun. V VI ---:?1?'" .. P. dobija se trazeno vreme T= ~d5J2i H 8 (Ji)2ll1.6.Yl =. k R2 b) SliIca P.244 Kvazistacionama isticanja RESENJE' Saglasno postupcima· !eSavanja sprovedenim u zadadma P. h == 3m.u "". i c) cilindricnog rezervoara sirine B (s1. SR2 =. Su =.7-9 koriscenjem Bernulijevih jednacina 2 2 V v1 gz =.7-9.: 100mm.k===l~V:3===t'R~2:....7-9b)..7-7...==1.: Sm.d). P.2." Rl ll'd).7-8 +(Ho -h)(SHo -h)(a-b)+JH.fii:Ca 2 _b 2 )+ .=D=.. 11 == 1m. I.2./'.2.7-9a). CT+cl 2" v2 c2 T 2 gz.fii.jV~2l-_ I. {co +(c +l{ dg/(d~ +di ~~~::) J 1 r l12 Problem 2.2. Sv =. Sk == 0. B == 4m...... 0.(H _h)2 u kome su koriScene konstante definisane izrazima a=.2:7-9 su u pocetnom trenutku vremena napunjeni vadom. SY2 =. (a 4 _b4)+ 5 4 +~(SHo -h)(a 3 -b 3 )+(5Ho -3h). Dati su podaci: R = 1m."'. h. a) ". dz z h L r --.: cT+ V 2 i jednacine kontinuiteta V.: V + V .7-9a). 2. P.2..A--".(a 5 _b 5 )+ sJH..l Slika P... 3.D.. 12 == 4m.:~M+Ho -. 1.. Otvaranjem ventila voda istice. ~=.. zatim eliminabijom brzina v1 i v2 dabija se 1 2 kaeficijent protaka .Jh+H-... Rezervoari prikazani na s1. i...

7-9a.[h+2R)5/2 _h 5/2 ]_ 3 5 -(2R +h)h(.LD re. Uvrstavanjem povrsine A(z) u izraz (1). b) PovrSina poprecnog preseka na trenutnom nivou tecnosti u rezervoaru je A(z)==2rB.Jh)}:= 152s. .::- A(z) r dz rev 2g "z (1) u kome je povrsina A(z) razliCita za sva tri navedena slucaja. J.J. ~.2.Jh +2R . to iz izraza (1) sledi: 8B I 0 . dobija se vreme praZnjenja cilindricnog rezervoara T == 16 3 !ill 2 reJ2g B (2R)3/2 = 10895 s.. pa ee vreme praznjenja cilindricnog rezervoara biti "z \ \ f. Prime nom Pitagorine teoreme. za srafirani trougao sa s1..398 ..L = [C+C I ('~)4 /(l+.z dz. dobija se izraz r:= ~2(R+h)z_Z2 -(2R+h)h (2) uz pomoe koga moze biti odredena povrsinuA(z). Iz diferencijalne jednaCine praznjenja rezervoara: dV = Vd( = -A(z)dz.lz z .. .Kvazistacionarna isticanja 245 J. i iznosi r==~z(2R-z).. pa seiz (1) posredstvom izraza (2)dobija 4 2(R+h)z-z2 -(2R+h)h d -.J2g h z Kako se integral ne moze resiti u zatvorenom oblikifto ee se njegovom resavanju pristupiti numerickom analizom. . Ovaj koeficijent protoka je isti za sva tri dela zadatka.. Koordinata r dobija se iz izraza (2) za h=O. !ill rev 2g Integraljenjem ovog diferencijala vremena u granicama od 2R do 0. dobija se diferencijal vremena dt = !ill 2 r. V proizvoljnom trenutku vremena ukupni protok odreden je izrazom 4 r /2 == 0.LD\/Zi Integraljenjem ovog izraza u granicama od h+ 2R do h dobija se vreme praZnjenja sfernog rezervoara T:= J.. dobija se diferencijal vremena 8B ~ dt == 2 r.L D4 re ~2gi. P. dt := . d z. ova povrsina u svim slucajevima zavisi od promenljive koordinate r. 1 dt=2 ~. ..LD rev2g .2(R+h)z-z--(2R+h)h r dz . Medutim. a) Povrsina poprecnog preseka na trenutnom Iiivou tecnosti u rezervoaru je A(z) := r 2 re.JCl / C )2 2 .LD2J2g 8 {1(R+h)[Ch+2R)3/2 _h 3/2 ]_1. 2 V = J. I c) Kako je povrsina poprecnog preseka A(z) =2rB.::. a koordinata: r odredena izrazom (2). . Uvodenjem podiiltegralne funkcije y(z) =j[2(R+h)z-Z2 -(2R+h)h] / z T- _ BB 2 ~ h+SR~2(R+h)Z_Z2 "-(2R+h)h .2R .

l nehma pumpe. pa ce diferencijal vremena biti dt = . D == 50mm. au njdem. ~d2n. =R .. a == m. ~-4-~2g(z + Yp / g).7806 f &=0.. fill n-v 2g 2 8B Problem 2..'d)T+ 2 +(2S k +A. 1==2m.. S" = 0. RESENJE: Primenom Bernulijeve jednacirte Slika P. pri cemu je A (z)=2xB. odreduje se koeficij~nt protoka ------------'<::==1""'". trazeno vreme praznjenja cilindricne cist~rne je SlJ pn cemn Y. i c) kada je isticanje kroz prost cevovod prikazan isprekidanom I h l Yp( v 21- .2..3. V == r 12 = 0... . Konacno. Odrediti vreme praznjenja cisterne u sledeCim slucajevima: b a) kada se u cevovodu nalazi pump a konstantnog napora Yp = 981J / kg.d:--:)~"Xl---<=L=. d==40mm.i!ik"""'·"""~z l.1 korak integracije. ~+l) odnosno ukupni protok . b==1.02. A..l.. 11=20 broj polja integraljenja. = --v2z(a+h)'-z2.. -h(2a+h) a . &) vrednost podintegralne funkcije za i=O. dobija se resenje integrala h+2R Yo + Y n 1=R y(z)dz = &(--2-+ Yl + Y2 +"'+YI1 -1) = 0.5.n. duzine B=6m.. c.+Sk+(v+A.7-10. i jednaCine kontinuiteta V == V. Cisterna koja ima povrSinu poprecnog preseka oblika elipse. ..D=.k == 0.=0.486. .7-10 _ _ 1 v 2 (V_V j )2 .y :::: 1.11 +Sk +Sy +)c~+[ 1_(~)2 T +(~)4(2Sk+A.dz z+Yp / g '. (1) a) Vreme praznjenja rezervoara je .. L Yp+gz==Cc.5m.A=9i'/k k 1 k v - linij~m. Iz jednacine elipse sledi: (E )2 +[Z-(ah+aJ2 b - = 1 ::::::> ' X b I . 1 Dati su po aCI: == 2m. L==3m. Nakon otvaranja ventila V cisterna poCinje da se prazni kroz prikazani presti cevovod... a a b) kada u cevovodu nema pumpe. napunjena je vodom za pice. c. +l)T' D vt ~= {c. = f (z.246 Kvazistacionarna isticanja i koriscenjem jedne od najjednostavnijih metoda numericke integracije . . d 2n Diferencijalna jednacina isticanja glasi dV = Vdt == -A(z)dz.i T= 2 1 =451s.metode trapeza.J2i 8bB 2(a+h)z-z2 -h(2a+h) ---'---"------'-'--'.

+y.. 12.KvazjstaCionarna isticanja 2 .OVG S toga 8to je tada brzina strujanja veca. 247 2(a+h)z-z -h(20+11) d -'-. z-1017. z+ p g posn~dstvom b) Kada u cevovodu nema pumpe (Yp == 0).. z p g .h !-lad rt"\l2g 1 == fh+2a h 2(a+h)z-z2-h(2a+h) d Y / z = 0. ali pri razliCitim uslovima isticanja.lJ29 . R. tada se prainjenja cisterne T == (1) dobija vreme ~Lad ~bB n/ii fh+2 a h V /2(a+h)-z h(2a+l1) dz == 6026s. pri cemu je integral numericki odreden metodom trapeza. 1 i koriscenjem Bernulijeve jednacine za preseke O~L gz == Co v~ /2 + cj vf 12. .T+ 1 .d2 .12=:c2 v.vo +A. a) !• a '"I b) k VI RI R2 V2 k ff?""' Slika P. / .7-11. tada posredstvolU (1) sledi: T== !-lad rr.].. moze se zakljuciti da je vreme isticanja manje ako je izlazni presek cevi na nizem nivou . Poredenjem dobijenih rezultata za vremena praznjenja iste cisterne. slede izrazi za koeficijent protoka . +V2 . z . Problem 2. pri cemu je integral numericki resen metodom trapeza i ima vrednost 1=0. jednacine kontinuiteta Va == Ii. NaCi izraze za vremena prainjenja rezervoara.u +t. S".lj. c) U posmatranom cevovodu nema pumpe (Yp == 0).. Rezervoari se prazne kroz nesimetricni slozeni cevovod. Poznate su sledece velicine: h. lo.Sv2.] + 1 ..2..c2 =SR2 +Sv2+2Sk .Svl. i ima vrednost TSbB IIi+2a 2 r. g B~~ 12547s.a.7-11 sastoje se od dye polusfere i jednog cilindra.RI +Svl +2t.k +A. P.4s.-. G 2 a + A.2.-.d1 .Sk. jedna- kostj padova pritisaka u hidrauliCld paralelnimgranama cj v.Sr' A. . a isticanje je na nivou izlaznog otvora iz rezervoara (h=O). 2g a ~bJzgf\/2(a+h)-Z dz== 332 f1d rr.SvO. . kao i da ugradnja pumpe smanjuje vreme prainjenja cisterne.l2' do. Rezervoari prikazani na s1.9056.7-11 RESENJE: Uvodenjem konstanti: ~ ~ Co ==t. cj =t.

. p.C. h.Jz(2R-z)... Prema tome ukupno vreme praznjenja rezervoara je T == :r.A(z)dz. ~)12rI2 i protok V(z) ::: J-l d!7r ~2gz " Dobijeni iZIazi za koeficijent protoka i pIotok vaze i za zadatak pod a) i pod b). P.Ay7E: a) Ulrnpno vreme praznjenja rezervoara sa s1. . .. pri cemu su: :z. RESE. Odrediti vremena praznjenja rezervoara prikazanih na slid: a) cilindricno-konusnog. ::: - J-l~~2g' 2 r. H. R. ito: perioda prainjenja gornje polusfere 8 :r.A.c. {co +c1 [dg l(d12 +d. S".JIHR -Jh)} 2 ~ {2:. Sva tri vremenska perioda bite odredena pomenutim redom.vl. a) Primenom diferencijalne jednacine isticanja dV::: v~dt ::: . a polupIecnik r (dobijen iz Pitagorine teoreme r2 = R2 _(Z-R)2) iznosi r::: . i Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 .Jh+R+a -. ~ldo . d) cilindricno-polusferno-konusnog.". 1.7-12.. Poznate veliCine 8U: D.10 .. sledi: dt= ~ldoTC[ii ~4 z(2R-z)TC+2aJzC2R-z) dz.Sk'~R. b) cilindricno-konusnog. dobija se koeficijent protoka 11=1/ Irl-(r--+-2-r--+-r--+-A-L-)+-r----~r--+-r--+--A-!Q-+~-+--1 r V4 "'R "'k ':0 v d "'u "'k ':oRJ d .2g 3 .7.do.{t(h+R+a)[Ch+2R+a)312 .. = 8R 2 -2 r.R+E. . u kojoj je povrsina A(z)::: r 27t + 2ar. Dl'D2 .2. perioda praznjenja cilindricl10g dela T.2g i perioda praznjenja donje polusfere 13 "" 1 8 3/2 ]_-5 [Ch+R)5/2 _h 5/2 ]_h(11 + 2R)( .Jh+R). . Primenom jednaCine kontinuiteta ri" ::: 2V. Fz Posle integraljellja u granicama ad 2R do 0. c) cilindricno-konusno-polusfernog. 5 TC 3 J-ldgJi b) 'heme pIainjenja sastoji se od tri vremenska perioda. i e) cllii1dricI1o~polusfernog.::-::C.vremenski period praZl~enja cilindricno-prstenastog dela rezervoara. 1.Ch+R+a)2jCJh +2R +a . 10 + 11 v2 1 gz = (~u +~k +SRl +A-d-+l)T+(SR +2Sk +~v +A"d)T ' v.Ch +R)[ (h +R)3/2 _h t-td'o .. dbbija se vreme isticanja T= 32 Ro[iC(!:. a.SRl.12a je T = ~ + T2 + T3 . b.(h+ R+a)3121-~[Ch+2R+a)512~ -(h +R +a)5/2]_[R2 .Jh +R +a)} . + T2 + T3 • ProDlem 2.. d.248 KVClzistacionarna isticanja J-l=. vremenski period praznjenja kOllusno-prstenastog dela rezervoara i T3 vremenski period prainjenja konusnog dela rezervoara.:.).

:7 v l..1.d.. Iz slictlOsti trouglova _rl__ y-Ch+b) D j 12 a ~_y-h \ I D2 12 --.2g ~ (.d. I.d.---: _ Za prvi vremenski period diferencijal vremena je 2 2 dV. _ U drugom vremenskom periodu trenutna povrsina poprecnog preseka u rezervoaru je promenljiva i iznosi A(y) = (r22 . V(z) = fl4v2gz.. = 2 fld \ .d.do.Jh+b +a). r2 :::: 2(~~b)(Y-h). R ~ '~>.A b) H H R k h I.A V ==C> v VI k lo. r2 . I.A II l...j - V(z) - fld2...:.d.J1Hb+a+H -.. dobija se D2 _ D2 --r---- I. -~ v J" c) d) e) Stika P .71 ~2gy . O+b odreduju se poluprecnici kruznih preseka rj :::: ~ [y-(h+b)] .. ----"----. D2 -Dj _ dz dt . . uvrstavanjem poluprecnika r1 i ..d.=:::..Kvazistacionarna Isticanja 249 1=0 A H dy a =:C> z h l. d 2rc r.. i uvodenjem konstanti Primenom diferencijalne jednaCine isticanja: -A(y)dy:::: V(y)dt2' u kojoj je protok V(y) = fl a.... k v v lo.d..rj 2 )rc.A a) k R RIb x !y a ={> VI V k il. h I. 7-12 odnosno protok .[iiJi· Posle integraljenja u granicama od h+b+a+H do h+b+a..2.-.1.

Ja+h fld2 Jiih 2 5 3 .Jh +b +a .(a+ h)312]}. "Iii 2 Cx ~ld~ 2g(a+b) .JC:..J x[ca +h + H)512 .d~ +l)/(C.+-c..R +A.v+A. 3/2 to ce difereneijal vremena biti 2 I /1 -2/1.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i izlazne preseke eevi lcroz koje fluid istice u atmosieru.~+l) . fl = lI. + Tz' pri cemu je vreme praznjenja cilindricno-konusnog dela 2 D l ~ ID 1.~+Cc..... + T2 . 3 Vex) ..Jlab)}. T = 2D. pri cemu je vreme prainjenja cilindricno-konusnog dela rezervoara . dobija se koeficijent protoka fl=[C. = f1d2 f2i ~ D. S obzirom da je protok Vex) = fl cI:rr ~2gx. leao jednacine kontinuiteta za racVll.C~) 2 (a + h) 2 a + h + II ... {'!'[(h+b)5/2 _h 5/2 ]_lh[Ch+b)312 _h 3/2 ]+h2(.J/1 +b -Jh)}.x+ I)dx.5( Ii ) 2 X Jf JC. T= 2 f"+b+aAy-By+C d = 8 {iL[Ch+b+a5/2fld 2Jii h+b Y fld 2 Jii 5 ) 4 JY -(h +b)5/2]_ ~ [Ch+b +a)3/2 .R+A.Ca +h)5/2] +t Ca +h)ci )2[ (a +h + H)3/2 .Ch +b)3/2] + CC.v + ia I d + L e) Postavljanjem Bernulijevih jednacina za proizvoljni . U trecem vremenskom periodu trenutna povrSina poprecnog preseka konusnog dela rezervoara je ACx) = I{re. 2Di {1[(a+h)5/2 _a5I2l_~a[(a+h)3/2_a3/2J +a 2 C.. sledi dt =-~dx= A( ) D. )2rll2 Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T = 7. ..~: + 1 ) ( 1 2 d0 d~ +d2~(c.x Integraljenjem po x koordinati u granieama od h+b do /1.u+C.R +A. 3 fld 2 Jii(a+b)2 5 3 b) Uknpno vreme praznjenja je T = 7. a + h) .250 Kvazistacionarna isticanja dobija Se 2 . pri cemu je iz odgovarajuce slicnosti trouglova dobijen poluprecnik r3 = 2(~~b) (x-h). U lzrazima za navedene vremenslce periode koeficijel1t protolca je 12 = -Fa)}. a vreme praznjenja konusnog deja rezervoani..

.t+ 1 r l" I d ( 1:. pri cemu su ~2~ [(~)2 _R2 +(h+H +R)2 }. a vreme praZnjenja polusfernog dela rezervoara h +Ro)[C h +Ro)3/2 .. + T2 . I ]J Vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara je 7.R -~(h+H +R)[(h+H +R)3/2 _(h+H)3!2] T = 2 +1[ (h+ H +R)5/2 . 2D2 fUl2 H2 J2i {I[CH +h)5/2 _h 5 5/2 ]_lh[(H+h)3/2 _h 3/2 ]+h 2C. +/c.JIHH)h . .trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i jedan od izlaznih preseka cevi. +1:. a voda poCinje da istice u atmosferu. )2[ (R + h + H)3/2 .)4 1+ R v k d.h3/2 1-i[ch +Ral/2 -h5/2]-hCh+2Ro)(Jh+Ro T2 = J1do~ {iC -Jh)} pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti: T == 7.. o . do R v k d d 1:. =8r. Cilindricni sud precnika Do rtapunjen je vodom.(R +h)3/2]}. U odredenom trenutku elektromotorniventili Ell/tv.h5/2 ]-h(2R +h)(. Odrediti kolika kolicina vode istekne iz suda za vreme otvatanja ventila.J h +R -.Jr-+-H+.k+C.L+l _'l1l2 .+ T2 • Problem 2. +1:.u+1:.K vazistacionarna isticanja 251 1.0 +1)Cf)4. = "A2 2 J-'Uo V Lg ~ {[Di .Jh)} 7.. 0 e) Postavljanjem Bernulijeve jednaCine zaproizvoljni .:(~ )2(h +R)2](.-: {[Rg _R2 +(h+Ro ~o<J2g +R)21(~h+Ra +R -~h+Ro F -~Ch+Ro +R)[Ch+Ro +R)3/2 -Ch+Ro)3!21+~[(h+Ro +R)5!2 ~(h+Ro)5!2]}.v+/c-}+[(f)2-1j2+C/c. +S +/c.R+1:.(1) = k I [2.Jh+R) -ic~ )2[(h+R+H)5/2 . -(R+ h)5/2] +t(R +h)(~. U toku otvaral~a ventilakoeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu 1:. = d) Ukupno vreme praznjenja je T = 1..Ch+H)5!2]} vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara. i koeficijent protoka 1l=1I C. +1:.Jh+R+ H -. a simetricni slozeni cevovod je zatvoren. vreme praznjenja konusnog dela rezervoara.. dobija se koeficijent protoka fl. ·Posle isteka vremena T ventili EMV su potpuno otvoreni. Pretpostaviti da se na pocetku otvaranja ventila EMV trenutno uspostavi turbulentni rezim strujanja u svim deonicama slozenog cevovoda i da . +/c.. a vreme praznjenja dela rezervoara T2 = ~5 ~ {t(h+R)[(h+R)3!2 _h3/2]_~[(h+ R)5!2 .•.7-13.JL+(1:.v1+Sk+A. koriscenjem jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granama i jednacine kontinuiteta za racVll. koji se nalaze u simetricnim granama slozenog cevovoda se otvaraju..J H +h -Jh)} 3· .L+l)(-2.-.= 1:.

RESENJ.J"r'~k' RESENJ. T.'Jt / 4.) d r 2 J2i}2 8cg.1e /~ Slika P. nakon integraljenja u granicama. dobija se visina opadanja nivoa za vreme otvaranja ventila I ]2 /C"cT2+k-5) . L v~ 1 v2 gz = (Su +A.J dV = 2V(z. pri cemu je konstanta c = ~u + Ich I d + 1.[Ch+2R)5J2 .Jh+H -ho )· 2g I d Iz ovog resenja. dobija se protok vode kroz jednu od sime2 tricnih grana V(z.Jh+H- 2J2i u h EMV d. h./2 gz / c + ~ C .E: Vreme otvaranja ventilaje "lie ~ { a2V2g {1. 1e. Pri otvaranju EMV voda istice u atmosferu.Jk _k}1/2. od h+H do h+H-ho' glasi: lC. Odrediti koliko jevreme otvaranja ventila? Poznate velicine su: d. i za z.2.fii-Fz cije reSenje.(h+R)[ (h+ 2R)312 _ (h+2R_a)3J2] _1.d+ l)T h i c jednaCine kontinuiteta za racvu Vo = 2Vl' i uvodenjem konstante = 4( ~) \~u + A ~) +~R +~k + Ie ~ + 1.7-14 T= ProD/em 2. cDo pa ce kolicina vade koja istekne 1Z rezervoara za vreme otvaranja ventila biti V = hoD. Do. k.252 Kvazistacionarna isticanja H EMV koeficijent trenja ima konstantnu vrednost.t)dt = --1-dz. k. za t.7-14. h. D)T+(~R +Sk +~+A. D 2 1t posle razdvajanja promenljivih dobija se diferencija'na jednacina 2 t dt Do iz '/ct 2 +k =. . R. If. ho=h+H-l. Kada je sfemi rezervoar pun tada je elektromotorni ventil (EMV') zatvoren. . L. a koeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu ~(t) = k / t 2 • Nakon atvaranja ventila nivo vade u rezervoaru spustio seza . d. a.od 0 do T.Jcp +k -5) = c d 2~ (.E: Koriscenjem Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 0-1 . Iz jednaCine isticanj a t) .Jh+2R-.~.2d 2 -. Poznate su sledece velicine: D.Jh+2R-t.Ch+2R-a)5/2]8~ 3 5 -h(h+2R)(.(1. t) = d 41t . ~ u' A. I.Jh+ H -.

2. u trenutku T.P.7 - h(h.2.Pa.KvazistaCionarna isticanja 253 Problem 2. Dijafragrna se potpuno otvori. I. kroz mali otvor na poklopcu suda.l[ 2(/1 + R) - . U nekom trenutku vremena dijafragma poCinje da se otvara tako da se povrsina otvora menja linearno sa vrernenorn. u kome ulje struji laminarno. d rcg VC z)==128vl z . D z Ii b) Slika P.P.7-16 RESENJE: a) 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe O~l: gz == ?v~T' uVrStavanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A== 64v / vd. dobija se vrerne praZnjenja sfernog rezervoara . Odrediti visinu tecnosti u sudu u trenutku kada se . cija se stiilljivost zanernaruje.7-15 aO .\1.7. 7-16b). odreduje se protok ulja . d. i uvrstavanjem veze r2 == 2Ch+R)z_Z2 -h(h+2R). Poznate veliCine su: Slika P.15. Sve lokalne ::>tpore i kineticku energiju struje zanemari ti. H 0. Odrediti vreme praznjenja: a) sfern)g (sl. dobijene iz Pitagorine teoreme za srafirani trougao. T RESENJE Problem 2. dijafragma potpuno otvori. Prime- nom diferencijalne jednaCine isticanja dV == V(z)dt== ~r2rcdz. h. Poznate velicine su: R.2.A. Na dnu rezervoara povrSine A i vi sine Ii napunjenog vodom nalazi se mali otvor koeficijenta protoka Il i povrsine ao' koji je zatvoren dijafragmom. Rezervoar se prazni kroz prrlst cevovod. H.H.2R) ] dz.Pri praZujenju suda okolni vazduh ustrujavau sud. dobija se diferencijal vremena dl == - l:~. Integraljenjem u granicarna od h+2R do h. jednak zapreminskorn protoku vode.2.7-16.al' Pl. D. cija je povrsina aI' i koeficijent protoka Ill' Pri tome je zaprerninski protok vazduha. 4 2 Iz dobijenog izraza sledi da je protok linearna funkcija od koordinate z.7-16a) i b) cilindricnokonusnog rezervoara (sLP.

b) cilindricnim dnom. d 2 rc V.) . Problem 2.17. 5"+H h dz -Jz-h fJ.7. i cl) polusfernim dnom. D21f. d = 20mm. t~O a) b) c) d) Slika P. i to: vremena praznjenja cilindricnog dela 32v/D2 h+Ho+H ~ = d 4 g In I1+ H 0 ' i vremena praznjenja konusnog dela .fii h 3 fld2hfli . Ro == 0. (z) +V2 (Z)]dt1 == --4.2. 32vlD 2 1 2 2 h+Ho T2 = 4 2 (-2 Ho -hIio +h 1n-. h b) Vreme prainjenja cilindricno-konusnog rezervoara sastoji se od dva vremena. .-Jz-h)dz== 2 D [(h+H)3/2_ h 3/2_ H 3/2] =2935s.• = D2. ' . T= 12~vl[2R(h+R)_h(h+2R). fld 2h. P.7-17 RESENJE: a) Vreme prainjenja sastoji se od dva vremenska periocla. .254 Kvazistacionarna isticanja d fJ .J2g +1. 1 7 . NaCi vremena praznjenja cilindricnih rezervoara (s1. (z):= fl4~2g(z-h) i drugog vremenskog periocla koji se odnosi na praznjenje cilindricnopoluelipsoidnog dela rezervoara kroz jedan otvor sa protokom 4 Primenom diferellcijalne jedllaCine isticanja za prvi vremenski period V2 (y) = fl--J2gy .7-17) sa: a) poluelipsoidnim dnom. dobija se T.. R = 0.dz . Posle racionaljenja poclintegralne funkcije. Dati su podaci: D = 1m.5m.62. h = 1m. d 2n · · [V.~L = 0. H = 0. sledi: 2 · T:= 2 DJh+H(1.4m. c) konusnim dnom.lnh+2RJ.5m.d2.2. h d gHo pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti T = T1 + T2 . ito: prvog periocla koji se oclnosi na praznjenje cilindricnog dela rezervoara kroz dva otvora na razliCitim visinama sa protocima . .

KvazistaCionarna isficanja 255 U drugom vremenskom periodu povrSina poprecnog presekana visini trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru je· . Kada se u klipu otvoti ventil koeficijenta protoka fli povrsine pOpteCllog preseka a. Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T::: 7.65. 1z diferencijalne jednacine isticanja: -A(y)dy::: V(y)dt2' nakon integraljenja dobija se 4 T2 ::: fld 2 D . C.. +Tz =613s . a drugim je otvoten premaatmosferi. Wi 2g Ukupno vreme praznjenja rezervoara T = 7. dok je drugi vremenski period /'Jii(D -4R )Jh =655. koja se dobija iz jednacine tavnoteZe sila G + cXo = PmOA. poluprecnik r je odreden izrazom r2:::(Rlh)2(h 2 _y2).._2 D [(H+R)3/2_ R 3/2_ H 3/2]-3555 1-3fld 2R oJii 0 0 .s. b) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a).Pmo' RESEN1E: Pocetno stanje 0 ravnoteze odtedeno je sa dye veliCille. a. Poznate veliCille su: D. i iznosi Xo = (PmOA . 2 z 16 Z In"'- - T=7. U ptoizvoljnom a) Slika P. dobija se 2 '[. tada vazduh istice u atmosferu. Cilindar je jednim svojim krajem potopljen u tecnost gustine p. c) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a). Odrediti vr~me spuStanja klipa do nivoa slobodlle povrsi tecnosti. Tz =15 fld 2 Tz = 2 2 /ii pa je ukupno vreme praznjenja rezervoara T =7. dok je drugi vremenski period: 14 D2 Jh =849. +T2 ::: 1143.5s. pri cemu je A = DZrc 14. Tz = fl d2 Jii(D -SRo )v Ro=2)7.5 s. + T2 ::: 948.7-18 b) .2. G. Sa gornje strane klipa nalazi se opruga krutosti c. i visinskom razlilcom izmedu nivoa tecnosti h = P rnO / pg.4s.G) Ie. i menja se po zakonu 2 2 A(y):::D rc/4-r rc: 1z jednacine elipse: (rIR)2+(ylh)2::: 1.po' fl. d) SprovodeCi postupalc proracuna vremena praznjenja rezervoara kao i u zadatku pod a). ito: staticlcom deformacijom opruge. Problem 2.H.15. "h = 888.J2i Sh[ (4) 0 2 -R 2 R 2 2JdY +(/i) y 2 JY::: 5 (5D -16R fld2 Iii 2 2 ) r.5s. promenljiva . p.7-JlJt U fiksnom hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip teiine G. + T2 = 1182 s.

Poznate veliCine su: d.32» u izraz (1). h. Rezervoar Vlsme h i slozenog oblika povrsine poprecno g preseka.A) B+h 2 b) Uvrstavanjem koeficijenta Blazijusovog trenja (izraz (2. prazni se kroz cevovod za koji je po:z. Uvrstavanjem brzine v u izraz (2).W~2Pm 1 po.7-19 pri cemu su konstante A (1) c+p Cine isticanja dV == Vdt.7~18b).IInc vPmo cx r- !p. odrediti iz· jednaCine ravnoteZe sila G+c(XO-x)=PmA.2.1. Problem 2.~ Precnik cevi kroz koju se vrsi .2. uVrStavanjem izraza za protok i integraljenjem dobijene diferencijalne jednaCine. c.sledi izraz za trazeno vreme T-~ Vl H-I". 1 J h d2 . dobija se vreme praznjenja cilindra T == =-4- D2n i B= G+c(zo -h-1-l) . gA . FP:fD - r- lin dx _ 2A2 I _ IA .[ c. P. Promenljivi natpritisak vazduha moze Se ./ Vz -VPmo . i iznosi Pm==PmO-cxIA. Opruga krutosti c ima staticku deformaciju ZOo Odrediti vreme praznjenja hidrocilindra ako je trenje u cevi: a) laminarno i b) Blazijusovo. l. . IIII -D H Zo z t=T i Bernulijeve jednaCine za trenutni nivo ispod klipa i izlazni presek cevi l v2 p+pgz== PA <r-==9 ~ V(z) d. <J- c 1=0 I=t -=::: =- G RESENJE: Postavljanjem jednacine ravnotete sila za proizvoljni polozaj klipa pA = G+c[zo -(h +H -z)]. H.7-19. 1z diferencijalne jedna- f dr:' == ( D)2 1MH dz. Kineticku energiju struje i sve lokalne otpore zanemariti. Hidrocilindar se prazni kroz dugacki prosti cevovod pod dejstvom sile teZine kEpa G i sile opruge. a zatim njegovim integraljenjem. protok vazduha je V = J.256 Kvazistacionarna isticanja trenutku vremena (s1. dobija se brzina strujanja v. dobija se 7 D 2[ 2 (d d C J-417[ . V d T h (2) V a) Kada se za laminarno strujanje u izraz (1) uvrsti· koeficijent trenja A= 641 Re = My I vd . 3/7 3!7] T=3 C d) 0.nata vrednost ekvivalentIlOg koeficijenta hidraulicke karakteristike Ke ~ . dobija se proizvod ----2 d c AV == 2gT(1+ pgA)(B+z) Stika P. dobice se izraz za brzinu strujanja v. G. doblja se T= 32ylD In B+h+H 4 d g(1+ P. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja Adx == f/dt. D.3164 V~T(l+ pgA) CB+h+H) -CB+h) . ProIJlem 2. Zamenom novodobijenog izraza za brzinu v u izraz (2) i njegovim integraljenjem.zo' Y.7-20."IIPmo -c(H-h0 )IAj • .

z o.7. i imajuCi u vidu da je povrsina poprecnog preseka rezervoara na trenutnom nivou promenljiva.7.z J. k 2 0 H + 2.J2i 04(:c) .-:12.l[f(l+sincp)2d(p]. Kada se vrsi kvazistacionarno preticanje tei<:')0sti uspojenirn sudbvima (.-).z"'. Odl'editi vreme praznjenja rezervoara...J2i 0 f A~) dz= h 1 dxdy)!£.2.lz) _ zx 2 = 0 b) izmedu povrsi Fj : x 2 + / == 15z F2 : x == 2y-Jz.w.J2ii 0 Sef frdrdcp)~·== __1_f. Zamenom ove jednaCine u izraz (1) sledi: T= 1 fla. 2 z .Kvazistacionarnaisficanja 257 prainjenje je d..fzdz2/J.znstadoIDl3Ir'IDlO pril'!ticaIDlje teclll®sii UIl spojenim sUIldovima Pod preticanjem se podrazumeva strujanje fluida izrnedjuspojenih sud ova.Lafii 0 2 == 1 1 1 271: IS' nh [cp-2coscp+")(CP--2 sin2cp)] ..a.['6z koja predstavlja jednacinu presecne hive izmedu povrSi F j i F2 • Kako se jednacine povrsi }<~ i F2 mogu napisati u oblicima y == ~ 15z . .J2i('\I6 +lSarcslll.rJ r == 3 .. ako tecnost ispunjava zapreminu: a) opisanu funkcijom: (x 2 + y2 )(x 2 + y2 _ 2Y. x x3 dz21 D ' .: se polarne koordinate r i cp (x=rcoscp i y==rsincp).lz -15z == 0.. cije je resenje y = 3.Jz to njihovom zamenom u izraz (1) sledi T== 1 ~J[2f. 1.7-20 ' RESENJE.4) koeficijent protoka je f. sa kojima se dobijajednaCina kardioide r==J... dobija se izraz za vreme praznjenja (1) -J z a) Zbog jednostavllosti resavanja integrala uvod\.2..z J. T= 1 J.Prema izrazu (2.2) tada je protok tecnosti na osnovu Bernulijeve jednaCine za trenutne nivoe tecnosti u rezervoarima odreden izrazom .)h • S "JlSz 6.J.7.Jz J.la2g 1[-2 (xJlsz-X x~)dxlJd:-== ~La 2g 0 0 .J6z(~lSZ-X2.. llfu '. 2g 0 0 .3).fzdz== 0 0 h 271 r d h 271 0 .7. .. 2 3/2 +15zarcslll r::-::..l == 1/ aJ2Ke 2 u kome je a = d n/4 .(l+sincp). Koriste6i izaz (2..2.povrsina poprecnog preseka cevi..lG 2g .x 2 i y == xi 12.. avo resenje daje jednaCinu x ==.Jz.LaJ2i· fii 3/2 b) Iz jednaCina povrSi F j i F2 dobija se kvadratna jednaCina y2 +2y. KVaJ!.y/ a) b) Slika P.lz fdf h .La.

.5...Z2' odnosno u diferencijalnom obliku dz = dz] -dz 2 . Ta veza sledi sa s1. "" . b) Siika P.2.. Nakon otvarallja ventila. i glasi z == z] . a diferencijali zapremina od koordinata z] i zz... " . ~~~~do...5) dobija dz] == A 2 dz / (A] + A 2 ).7.... 2. " .. A] == 1 m . H = 2m..... (2..7. 4 pg pn cemu su: !-l koeficijent protoka cevovoda kroz koji se obavlja preticanje.A.. "....62.7.... voda pretice iz suda A u sud 13.. Dati su podaci: d = 50mm.Po H l.. p] i P2 apsolutni pritisci koji u opstem slucaju zavise od koordinate z. .7-21.2kg/ m 3 .. Sv == 2.7. .....d... ... primenom diferencijaine jednaCine (2..7..'.. .... (2.....5) i njenim integraljelljem u granicama od hT do ho dobija se vreme zauzimanja llovOg ravnotdnog poIozaja ...2S8 Kvazistacionarna isticanja ... Po == 1... Su =0...I2g I "r A (z)+A 2 ijz+ Pl~t (z) j J Aj(z)Az(z) • dz .Odrediti vreme za koje se nivoi 2 vode izjedllace. d27f......... a tom prililcom U oslobodjeni prostor suda A ustrujava olcolni vazduh protokom Ti'o...... Diferencijalna jednacina isticanja (2.6) ProDlem 2. Postavljanjem .02. " V a) A AI u A2 B ...7-21 RESENJE: Otvaranjem ventila V sud A se prazni.1) primenjena za slucaj preticanja glasi V(z)dl == -A] (z)dz] == Az (z)dz z . jer u vazdusnom prostoru suda A vlada potpritisakp". pri tome vazduh ustrujava u sud A kroz mali otvor precnika do koji se nalazi na poklopcu suda. !-lo = 0... do = 2mm. Sudovi A i 13 spojeni su sa cevi precnika d... dz o Slika 2..... 2..2 Konacrio.. "". A.. 1= Sm.. te se na osnovu (2........". avo.7..7. ustrujavallje je mogllee.~P]-P1 V(z) = W-·· 2g(z+--") . Z rastojanje izmedu trenutnih nivoa i..5) Kako protok zavisi od koordinate z. h T = 24 r.. == 0... " " .... to ove dye koordinate treba izraziti u funkciji od z.. A2 == 2 m 2 .!-ld 7f....

. V ==f.4264. dobija se . Istovrememin otvaranjem ventila VI i V2 voda pretice iz suda A u sud B. a) Odrediti vreme izjednacavanja nivoa. D =50mm. to zapreminski protoci vode i vazduha moraju biti isti (V = Vo)' Iz ove jednakasti sledi veza pg Pv = 2 z.Jlj =7588s. I Diferencijalna jednaeina prainjenja rezervoara A.. b) U slucaju da je venti! V2 zatvoren odrediti preenik cevi Do'u granisa ventilom VI. dobija se vreme izjednaeavanja nivoa .Kvazistacionarna isticanjtl Bernulijeve jednaeine za nivoe teenosti u sudovimaA i B u proizvoljnom trenutku vremena dobija se izraz za protok vode V = IJ. RESENJE.Lz a2 J2gz. Zz i z. KoristeCi geometrijsku vezu izrnedu koordinata z=z]-ZZ' i jednakost zaprernina: -Ajdz] ==A zdz 2 . h:= 1m.2.cijaA lnu jednacinu praZnjenja rezervoara A i integraljenjem novodobijene diferencijalne jednacine.d2 Problem 2.-----.)2 2 fld 4 vZ.-4-v2g(z.p iJ.5.U poeetnorn trenutkll razlika izmedu nivoa vode u sudovima je h = 1m. glasi: -A] dZ j == A2 dz 2 =V(z) dt. Dati su podaci: A1 = 1m2. treba naCi vezu izmedu koordinata z]. Sk := 0. a 0 cernu je vee bilo reci u Odeljku 2. S druge strane protok vazduha je Va = flo (dgrc 14) J2 Pv 1 Po' S obzirom da u vodom oslobodenu zapreminu sud a A ustrujava vazduh. 2) ··fl d 2 . d = 25mm. Da bi se ova diferencijalna jednaCina reilila.1J2gp.7-22. 3. A:::. Sv2 :::.7.==fl1a]~2gz pri cemu su koeficijenti protoka . L == 5m. slede protoci V._Z-= flod~rcJ2i (A] ] 2 +A 8 AA PO+(~)2 . CP Po 1 l+L(ilo d. Sll == 0. u kome je koeficijent protoka fl:: (su +sv + A:~+ 1) -]12 := .5. 2 . dobija se traZena veza izmedu koordinata dz] = A/Az dz.--- T AA a d ] 2 A] +A z fiV(z) J-.7. d rc I 2 0.03. Sudovi A i B spojeni su cevima. Zamenom ove veze u diferen. tako da vreme izjednaeavanja nivoa bude duplokrace sa novim precnikom spojne cevi. odnosno punjenja rezervoara B prema (2. 0. Sv] := 2. I:=: 2m. d~rc V(z):= flo-. A2 :=: 2m2.5).Pv I pg) .· a) Postavljanjem Bernulijevih jednaCina za nivoe 0-1. I+L(flo d2O )2 Po fld Uvrstavanjem nadene veze u izraz za protok vade.

~ =(Su +S1'] +/c ~o +1)-1/2 i fl. Istovremenim otvaranjem svih ve.d. Diferencijalna jednaCina preticanja prema (2. "L. h I". novi koeficijenti protoka iznose fl.: I ] =_ ___ - j dZ2 A 11 AI . H A II A lU ""'~ ~v~ V / tC\ L:7"'LA'/.417. L.~ 1. Na osnovu'izr~a (1)...::. \1 d. d.. rezetvaarima izjednace.do. = 0.1) odnosno (2.zz' sledi veza izmedu koordinata dz z =. A. i geometrijske relacije Z = Zj ./. I..5). ~ )_1 Z2 b) Slika P. p. P B It A2 Ho RESENJE Nakon uvodenja: povdina:p()precnih preseka ___ Slika 2. pri cemu je a.7-23. _ -_ _ _ w _ _ _ _ . Koristeci uslov zadatka [*=TI2 dobija se novi precnik cevi Do =V4(F]d 2 +F2D2)2[/cl+«(.4mm gde je brojna vrednost nadena metodom numerickeiteracije..2.. Iii (AI +A A1A2.7-22 b) Nakon zatvaranja ventila V2. (1) Brojna vrednost iznosi: T = 342.J>. i b) vreme za koje se nivai vade u \7.d+ 1)- =0. H. dok su povrsine poprecnih preseka a j = d 2 rc / 4 i a 2 == D 2 rc /4. A\ koeficijenta protoka . +V2 )dt = -Ajdz j =A2 dz 2 • lz jednakosti zapremina-Aldz j = Azdzz . Kada se ova veza uvrsti u diferencijalnu jednaCinu preticanja vode posle integraljenja sledi T= A]A2 J~= ~ +V2 Aj +A2 h v 2 AjA2 (illaj +il2a2)1ii (A 1 +A2 ) fh.260 Kvazistacionarna isticanja I j/2 il2 =(Su +2~k +S1'2 +/c D+1) FI =(Su +SVI +/c. Poznate veliCine su: A]> A2 ' Eo.7.ntila poCinje isticanje tecnosti iz rezervoara A i B.A vl A2 k V2 LD. Odrediti: a) napor pumpe. L -1/2 =0." +SVl+1)DO] = 68.tako da protok vode za vreme isticanja iz rezervoara B bude konstantan. i povecanjem precnika cevi sa d na Do..7.. dobija se novo vreme izjednacavanja nivoa T* = fl.Sv. " a) Jk L 2 =Jij /«A .d j .. I. .343.7-23 voV .fh 2) . Problem 2./.Svl' /C..-.a. 11 -r'~:-~~~I: '1:1'__ '''-----------B Zj ::.. = D5n 12.. glasi: CV.s1'o. s".(Al~~12) dz.8 s.

c. Iz Bernulijeve jednaCine.RPC. h. A j .dinamicka viskoznost..-1-+1 ' i konstante k = ~o :0 Fa. Nakon otvaranja ventila V naCi vreme zauzimanja novog ravnoteil1og polozaja.U+C.u 1 1 1 1 +c. \ I . Do. D.7-24 opisuje x koordinata. 1 floa o 2 gde je z trenutna visinska razlika izmedu nivoa vade u rezervoarima i . ·-D o '-'-'.d 2.[if.Kvazis(acioncwlw lsticanja . V(z) = 128 11 1 Ao (cA -xo-x). d. koja je prethodno sabijena za xo' Kada na ldip hidro-cilindra deluje sila F=const tada ulje kroz cev struji laminarno. dobija se protok ulja .vl'C.· Usled dejstva sile F na ::==-=~==== klip hidrocilindra.. xo' p. fll a 1J2i . -k.2.. = Ih I=T 1=0 RESENJE. To punjenje akumulatora uljem prouzrokuje pomeranje klipa. i Illi1.vZ.c. Poznate velicine su: F. fl= ~(.. Ao:::: D~1f. Gl'Gz' l.7-241. Problem 2.u+2tv +)'. U hidraulickom akumulatoru nalazi se opruga krutosti c.sane trenutnim polozajima klipova F c(xo +x) --"'D-r~· ===-==i=+==== I v2 +PA d2 o zamenjivanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A=64/Re. b) T==~_l-(JH -/ii. I. fl .. ulja kroz spojnu cev i punjenje akumulatora uljem.Vl +A*+l. Integraljenjem po x u granicama od 0 do H:::: hA I Ao' gde je H hodklipa hidro-akumulatora koji sledi iz jednakosti zapremina h A = H Ao' dobija se trazeno vreme I 128A~ 111 (FAo /cA)":"'xo T= d4nc In(FAolcA)-Xo":"h{AIAo ).Sk'(. / 4 i 11= pv .c.::: ~C.vo +A:~+l. postavljene za preseke opi.R2. + k Problem 2.7-25. Hidro-cilindri u kojima mogu dase. 261 flo == ~c. A A pri cemu su konstante A :::: D 2 n /4. nastace strujanje . C FAo ' .krecu klipovi tetine G1 i Gz spojeni su slozenim cevovodom prikazanim na sLP2.A2 .Ij. Diferencijalna jednaCina punjenja akumulatora glasi.[jj +k). Zanemariti kineticku energiju struje i sve lokalne otpore. Hidraulicni cilindar i hidniulicni akuinulator spojeni su sa cevi precnika d i duzine l. Ova pomeranje Slika P.7-25./2' H.0Zenjem sa d 2 n 14. Aodx = Vex) dt. v.v.(.A. Odrediti vremeza koje ce klip da se pomeri za hod h. d 41f.ln . Poznate veliGine su: dA. resenja se mogu napisati u sledeCimoblicima: '-) ) a) Yp==(flja )Ho-z]'g.

Odrediti vreme za koje ce klipovi pod dejstvom sile F zauzeti novi ravnoteZni polozaj.a.7-26 Slika P. p.Go..2.d]. ~u .l]. da se beeu bez trenja.F. tad a ce nastati preticanje ulja iz manjeg u veti cilindar.G.A.Sk . Po prestanku dejstva sile F l1astaje preticanje iz HC] u HC].7-27 Problem 2.l2' F. Hidraulicki amortizer prikazan na sl.7-27nalazi se u stanju mirovanja. Cilindri su medusobno razdvojeni pregradom u kojojse nalazi mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka fl. Poznate velicine su: Do.7-26.2.fJ. Problem 2.sv.D.7-26 klipovi u hldrocilindrima pod dejstvom sile F miruju. C.2.~: +1)(~~)2 . P. REfENJE' TraZeno vreme je .7-25 Slika P.Ho. P.[ii Al + A2 ] 2 H+-(-I __ 2) pg Al A2 SHka P. Poznate veliCine su: GI'G2 . p. U tom polozpju je klip HC2 iznad klipa HC].7-27. Klipovi mogu.ho.+Sk +A.2. Sa donje strane veceg cilindra nalazi se opruga krutosti c.S' R.Dl'D2 ..E:SENfE· ~= 1 S" +Sk +sv +A~~+(I. u cilindrima precnika D. i Do. U polozaju prikazanom na s1.2.d2 . Kada na gornji klip deluje sila F.262 Kvazistacionarna isticanja RESENJE' Vreme zauzimanja novog ravnoteZnog poloZaja je 8 AA l'G G ~ld gde je koeficijent protoka T= 2 TC. Odrediti vreme zauzimanja novog ravnoteznog polozaja.

7-28 Otvaranjem ventiIa V nastace pretisanje tecnostigustine P2 iz rezervoara B ka rezervoaru A. natpritisak biti odreden izrazom Pm = P. Dva velika rezervoara A i B (s1.7-28. P. hI = 0.J2i (1 + P. Napomena: Tecnosti se ne mesaju. odnosno Pm =k(x+hl)' Koristeci pocetne uslove (x=O.7-28a). sa konstantnim povrsinama poprecnih preseka Al i A z ' spojena su sa cevi promenljivog poprecnog preseka i napunjena su tecnostima gustiUa PI i P2 do visina hI i h2 . Odrediti vreme uspostavljanja novog ravnoteznog stanja u sistemu.1E: Stika P.~O) 2Ao 1 [JL-(l+_C_.A -. 2 a) k v RESEN.AO)h _) F ] pgA . T= 1-W. Zapremine tecnosti u cevi. definitivno. PmO' Su . PosIe otvaranja ventila V poCinje preticanje tecnosti lz otvorenog rezervoara B u zatvoreni rezervoar A. pri koriscenju zaprerninskog bilansa. .2.s". I (1) Iz jednacine zaprerninskog biIansa A2h2 = Ajx+AZ(x+z) dobija se veza izmedu koordinata A . u kome natpritisak u prostoru iznad tecnosti raste linearno sa trenutnom visinom nivoa tecnosti.KvazistaCionarna isticanja 263. Pm = Pmo) dobija se konstanta k = Pmo / hI' pa ce. natpritisak iznad tecnosti menja se linearno sa visinom tecnosti u njemu. x= A 2A (h 2 -z).7-28b. pgA A . mogu da se zanemare. 1+ Z (2) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 2.2).o (x+hr ). Problem 2.Sk . Kada je rezervoar A prazan.hi' dp \.2. A A a povrsine klipova su Ao = D.2 i 1-1 (koji se nalaze u tecnosti gustine P2)' koja glasi . Poznate veliCine su: Ai .:. Tada ce u proizvoljnom trenutku vremeria polozaj sistema biti kao na s1. Ao pgA(l-----'L)+c----'L .pgA· ' pri cemu hod manjeg klipa iznosi A 1 h= A A ·F.2. tj.zi' (i=I. U toku punjenja rezervoara A.rc / 4 i A = D 2rc /4. P. tada je natpritisak u njemu PmO =0.

jednaCine zapreminskog bilansa A2h2 == Alh + A2H .7. i izraza (1) u kome se uvrstava x:::: h + h]> dobice se visinska razlika A] +A2 P2gh2 .ja(H-h)-bl 2g L. tada na osnovu (2.Pmo H-h==h2 .- Primenom.k +A1 Ci+1)(d) 2] ] 1 dobi6e se izraz za pratok tecnosti V(z):::: f.31a).--.la~2gz. Za razmatrani slucaj diferencijalna jednaCina (2.l7vaz-b . 1 2. gde je z visinska razlika izmedu nivoa slobodne povrsi okolne tecnosti i mvoa otvera kroz koji se vrili punjenje suda (s1.l== { Su +Sk +AT+[l. I _ '2 V. Kako protok zavisi od koordinate z.1) ima oblik A(y)dy == V(z)dt.3. dobija se vreme zauzimanja novog ravl1otdl1og polozaja T=dz Iii Hf-h <Jaz-b (AA]A2 r---.-= (Aj+A2)lld21t 2g +A A] A? - 4 8 2 )llad 2 1t 2 2 h2 fii[~ah. Kvazistac[(J>narlfRO isticanje prn tOllljenju iii iZlI":ll1njsnjn s1lI. .264 Kvazistacionarna isticanja .(d) ] +(sv +l. A2 PmO lh1 +P2g(1+il] IA 2 ) Konacna. .7.7..3) tone puneCi se kroz mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka 1-1-. uz koris6enje diferencijahlOg oblika veze (2). P2g(A1 + A2 ) P2 P2gh1 A1 + A2 .7. iz diferencijalne jednacine preticanja A 1dx:::: V(z)dt. d. a diferencijal zapremine od koordinate y koja govori 0 trenutnoj napunjenosti sucla.«li@va Kada atvoreni sud tdine G (s1.2. to izmedu ovih koordinata treba naCi vezu.u+S. A2 ho ).PIgh] .\:+A2d2)T+ (v 2 - VI )2 2· +(Sv+S!c+AI~+1)2J 'I v{ l uz koris6enje: veze izmedu brzina v]:::: (d 2 I d l )2V2 dobijene iz odgovarajuce jednaCine kontinuiteta (~ :::: V ) i izraza (2) i (3).3b).7. iIi visinska razlika izmedu nivoa slobodnih povrsi tecnosti u sudu ivan njega za slucaj podvodnog preticanja (s1.2..2) vazi izraz za protok ~/(z):::.-b-.1t .: f. i koeficijenta protoka 12 d2 2 2 11 d2 4}-]/2 f.7.2. uvodenjem kanstanti 2 A a == 1+ PmO 2 b =llhl + Pmo (h1 + . P2gZ=:Pm+PIghl+P2l(l. za kraj~ie ravnotezno stanje.

J2gz. x=Zh Y · Iz diferencijalne jednaCine punjenja suda A(x)dy '.J2". (stabilno) pliva na vodi. ako je sud ablika: a) konusa.z) . pri cemu je koordinata z trenutna visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi tecnosti i nivoa otvoraA. G. (3) Sada se lako iz izraza (2) i diferencijalnog oblika izraza (3) dobija vreme tonjenja konusnog suda x2 rc 1C D T= Y)Jfl. U trenutku kada je sud potonuo nivo vode u sudu je ispod nivoa otvora A. Poznate velicine su: D. d=h(z+h o ). . dobija se izraz T= JV(z) dy . Ta veza sledi iz uslova kvazistacionarne hidrodinarnicke ravnoteze sila 1 2 1 d 2n . b) prizme sirine B.. 1C D 2 ~ 2 4 2 dZ=lOafLJ2i(r.7-29. o pgr:: D a) 1 d5 n . tdine G.---h = 3 12G (!!.) "h-ho (4ho +Ihho +h ) * U slucajevima izranjanja i/ili tonjenja sudova veoma cesto je potrebno nacrtati sud u viSe uzastopnih polozaja.) \ \ f z"}"" (h o +z)2 () . Kada se na mestu A koje se nalazi na nivou slobodne povrsi probusi otvor povrsine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fL sud tone. B. p. b) Za reSavanje integrala (2) Slika P.-)2 .. ~(x) y (2) u kome je pratok V(z) = lla. Sud tankih zidova. Sve napred receno vaZi i za sudove kaji izranjaju iz tecnosti.trenutna zapremina tecnosti u sudu i V lY.2.V(z)dt../r. a) Gaz suda u pocetnom D trenutku ravnoteZe adreduje se iz llslova jednakosti sila: G = pg3"-4-hO' 1 posredstvom h veze (1) iznosi .7. J.fii. fL.dY ::: 2a fJ.. Problem 2. Radi jednostavnosti crtanja to se moze uraditii tako lito se na slici sud fiksira a menjaju se polozaji nivoa tecnosti.Kvazistacionarna isticanja 265 Ta jednoznacna veza se dobija iz jedl1ac'il1e kvazistaticke ramotde sIf4 koja za proizvoljni vremenski trenutak glasi G+pgV(y)::: pgV(y. a. l?ESENJE: Iz slicnosti trouglova D I h ::: do I ho = d / (z + ho ) ::: 2x / y. h. Odrediti vreme tanjenja. slede veze D D ID (1) do =hho . i korscenjem veza (1) dobija oblik /::: CZ+ho)3 -h. G+pg"3 x n y = pg"3-4-(z+ho).29* treba naCi dopunsku vezu izmedu koordinata.7.zapremina koja odreduje silu potiska.z) (2.7) gde su: V(y) .

za koje se sarno dec unutrasnjeg prostora cilindra precnika D].av2gz p.a~2gz1 dt 1 ' A1 2 ::: fl. Diferencijalne jednaCine punjenjiisudau pojedinim vremenskim periodima glase A 1 1 ::: fl. G + pgA1 (h1 . h1 ' h2.::-::: r:::-f p. i koriscenjemveze (1). Odrediti vreme za koje ce sud potonuti.7-30 RESENJE: Radi kraceg pisanja u toku izrade zadatka uvesce se oznake za povrsine poprecnih preseka Ai ::: Di21( / 4 (i=O.1.vremena tOIljenja do spoljne ivice dela suda precnika Do. fl.266 Kvazistacionarna isticanja b) 1z uslova hidrostaticke ravnoteie sila u pocetnom . G+pgA 1x 2 = pgAOhJ +pgA3(5+x2 +Z2 -hI) . sud tone. G.7~30b-d. i iznosi ho ::: G /pgAo' Vreme tonjenja suda sastoji se od tri vremenska perioda.a~2gz2 dtz .2. 8. P.vremena punjenja dela cilindra precnika D2 . Cilindricni sud tezine G promenljivog popl'ecnog preseka po visini pliva na vodi.av 2 gh Problem 2.2. a.vremena punjenja preostalog dela cilindra precnika D1 napuni. Gaz suda u pocetnom stanju ravnotde dobija se iz jednakosti sila G::: pgAoho. ito: ~ .7-30.3).redosledno. a. D1 ' D2 ' D3.Azdx 3 == fl. Otvaranjem malog otvora na dnu suda povdine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fl..ah"\l2g II-rho -----y=-dz Z 2 3 0 'liZ DB r.trenutku vremena G::: pgtdoBho. do potpunog potapanja suda. i glase: .h1 ) koje su postavljene za polozaje sa s1.a~2gz3 dt3 . dx dx Za resavanje ovih diferencijalnih jednaCina. i T3 .2.. i iznosi / ::: (z+h O )2 -h~ T= y 2xBdy DB ho + r.3).B' Dopunska veza izmedu koordinata dobija se iz uslova kvazistacionarne hidrodinamicke ravnoteze sila 1 1 G+pg2"2xBy= pg2"dB(z+ho ) i posredstvom izraza (1) ima obhk (4) Vreme tonjenja suda prizmaticnog oblika dobija se iz izraza (2) u kome treba uvrstiti diferencijalni obHk izraza (4). T2 . Poznate veliCine su: Do.2. p.25) + pgA2 (5 + x3 . Ove veze sledeiz jednaCina levazistacionarnih hidrodinamickih ravnoteza sila G+pgA1 x1 ::: pgAo(5+X1 +Z1) . dobija se gaz suda ho::: ~P~C.hJ + 5) == pgAOhl + pgA3 (8 + x 3+ Z3 . potrebno je naci ~eze izmedu koordinata xii Z i' (j=1. a) fl·a b) c) d) Slika P.:-z~(2ho+h)vh-ho' p.

la'li Lg j 3 ~:::: J./ h1) .7.Au) As pgAs SlikaP.'. Plovni objekat .----·~ ~ ~ precnika d.. §~ ~~ Au .::.A ) (""Ii H2 -" H1 ). Voda se ubacuje pomocu pumpe.o.:Z--=--.:::: r. pliva na vodi.. dobivaju se granice integraCije A A A A -A A H I = AOho-(Ao-l)hj-8. 2 2 2 2 Ao Uvrstavanjem diferencijalnih veza izmedu koordinata Xii z j u diferencijalne jednaCine punjenja suda. naCi vreme zauzimanja novog 13 ~ H ravnoteznog polozaja. Z3:::: H3 .xI -0 Z2 =Tho A..1-32. te njihovim integraljenjem sledi: 2 AoA1 r. ~~. Date Sil sledece veliCine: G.H. d. B.A. Prizmaticni sud teZine G.A1 A3 Aj . I I 3 3 3 Ao . A Ii A.°A I hl -(2-:i-.1)h2 -(2T. Unutrasnja povrSina dna suda je All a ' spoljasnja As' Kada se na dnu suda probusi otvor G. H.7-32 . h.5. napunjenje vodom do visine Hi pliva na vodi. 8 A A ~ A G As d. Yp.\u.~·--=. tezine G. r~1f'Zl'Z<'2iz=Z<'2iz===z:m vazduh u rezervoaru A. pri punjenju rezervoara.A s' p.~= r.-:-2 (A.As .. Da bi podmornica zaronila potrel:?noje povecati tezinu..h 2 Al A3 r.1)8.2.Sk' sv. Z2 :::: H2 ' x 2 = hj .Au. Naci vreme za koje ce podmornica zaroniti..ld nJ2i (As . ~ Au ~p RESENJE: x "" x .1-..g 0 I }. L. dliZine B. X3 =hl +h2 -H3 -8.atmosferskim pritiskom. }. hI -0+ A x2 .7.Su.?H.:. H z = AOho.31 Pro/Hem 2.Ul. A./H3)' Ukupno vreme tonjenja suda je T:::: 1\ +T2 +T3 • Problem 2.-:-2 (A .1)5.Kvazistqcionarnaisticanja Ao -A Ao Ao -A3 Al -A3 ho --A-. koja radi sa konstantnim naporom Yp' Smatrati da je.A hj -(T. o 3 3 3 Ao Al A2 Ao· f2(A I -A2 ) l A3 -A2 z3 =Tho +(T-T-T+ 1)h l A +lJo.:. k pod konstantnim . koristeCi granicne uslove na krajevima pojedinih vremenskih period a Zj = HI' Xj =h j -H j -5..28.. sto se postize ubacivanjem vode u rezervoar A.Ulfii (A -A 3 2 A2 A3 2 .podmornica oblika prizme. J.l./ ho ..d. H 3 ::::T ho.w 8 T= 2 II S (1-_u)H+8---.A ) (.~ ) ('\IH2 ~'.}.p.r.2. X 3 • 3 3 3 3 267 ZI :::: -l 3 3 Iz ovih veza. Poznate su L d h sledece veliCine: G. G RESENJE: Traieno vreme iznosi SlikaP.

7-33 b) =-A H--gA . sirine B=4m i visine H=4m) pliva na vodi.. d. Odrediti: a) vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozaja plovnog objekta.62. Vreme potapanja plovnog objekta sastoji se od dva vremena.vremena podvodnog preticfmja.I. Nakon toga plovni objekat tone. U unutrasnjosti plovnog objekta nalazi se komora napunjena vazduhom koji je pod atmosferskim pritiskom Pa' Debljina svih zidova je o.7-33. U jednom trenutku.. ito: r. _.51__ Ii H B Slika P. H.268 Kvazistacionarna isticanja T= 2As ~ Yp . b.2.vremena isticanja vode u atmosferu i T.. pri tome na dnu pravi otvor precnika d i koeficijenta protoka Il. pri tome pravi otvore precnika d=lOOmm i koeficijenta protoka Il""O.--(H +-'-h-8 j.d 2 n. a natpritisak u komori menja se linearno sa visinom vode u komori (Pm = k· x). j.7-34 .k.. .. Ovim redom odrediCe se pomenuta vremena. U jednom trenutku projektil probija sarno dno plovnog objekta. b) do koje visine komora treba da se napuni vodom da bi plovni objekat potonuo? Poznate velicine su: a.Gaz plovnog objekta. G lid ~ . ..+lpg AAo JpgA -8 . Prazan plovni objekat tezine G=500kN (duzine L=10m. ProDlem 2. Debljina svih zidova je ista i iznosi 0= lOOmm.'I///. G. dimenzija a x b x H pliva na vodi..I. '/ . 8. p. dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze G = pgBLho' i iznosi: 110 = pg~L = 1274mm.7-34. G Yp pri cemu je koeficijent protoka ~l= (Sli +2sv +2Sk +lvfi-+l)-1/2. k.P a • RESENJEa) Vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozajaje !~ . RESENJE. ..Ipri Ao Ao 8 j..I.J2i . r:. ://.. NaCi vreme za kojece plovni objekat da potone.. na dubini h=O. T= Q. xI cemu su konstante A=ab Stika P. '/h .2. jer u komoru ustrujava voda..av2g g --+--11-8) pgAs g . II pocetnom trenutku.5m od nivoa vode. projektil po gada plovni objekat probijajuCi ga sa obe strarte. Plovni objekat tezine G.~ =(a -28)(b -20). o P 0 A G ProD/em 2.

(6") I Gornja granica integracije h2 sledi iz jednacine (6).28)y x -ho _ _s:_ U = pgBL(x + y +5) i glasi BL-(B-25)(L--'25) BL y.d 2nfii 5(B+L-25) ("hI --V h2) =947.-r.. Uvrstavanjem izraza (5) i diferencijalnog oblika.28)(L . sledi veza izmedu koordinata: (B .(B-25)(L-25) (H -ho ) == 972mm. i diferencijalnog oblika izraza (3) u diferencijalnu jednacinu (2). d 2n r. fl4~2gz .25) .Kvazis(acionarna isticanja Protok vode kroz jedan otvor je V= 269 . Diferencijalna jednaCina tonjenja glasi dV = 2Vdt j = (B-20)(L-25)dy. hl= BL (ho-h-5)+h=1l27mm.15 Ukupno vreme tonjenja plovnog objekta je T = r.Bfi-g " d. Diferencijalna jednacina podvodnog preticanja glasi dV = 2f/2 dt 2 ::: (B .. nakon cijeg integraljenja sledi Ii = fld n 2g . J n 2g h '" pri cemu je gornja granica integracije h1 dobijena iz jedllacine(3) kada se uvrsti z=h 1 i y = ho -h-5.5 s == 26min4Ss.. jzraza (6) u diferencijalnu jednacinu (4).z. Prvi vremenski period dobija se uvrstavanjem izraza (1). i njenim integraljenjem u granicama ad h1 do h2' dabija sci BL (B-28)(L-20) r. fld :Bfi-gCfh: -Jh) =657. Veza izmedu koordinata x i y. (2) Iz jednaCine hidrodinamicke ravnoteze sila u toku tonjenja G+pgCB-28)CL-25)y= pgBL(z+ho -h). G:: pg(B . dobija se iz jednacine hidrodinamicke ravnoteze sila .28)(L . (5) 4 U izrazu (5) koordinata x predstavlja visinsku razliku izmedu nivoa slobodnih povdina van i unutar plovnog objekta. + 7..25)(L .:. = 1604. odnosno CB . d 2n (1) pri cemu je koordinata z visinska razlika vode van plovnog objekta i nivoa otvora. h2 ::: If -5. kada se u nju uvrsti da je x=h 2 i y = If -0-h 2 i ima vrednost BL . \ \ . T2 = f1.48.-V2 = 1-l--'\I2gx .28)dy (4) pri cemu je protok .26) (3) Z"" BL y+h.28)(L .

( . fl. 3 J.-~-. ~ ------~~J h H ~ Au ~ 7/. H..270 Kvazistacionarna isticanja Problem 2. As pgAs . U jednom trenutku plovni objekat pogadaju dva projektila na dubinama h t--. %~ "~ t fl.l.2. Au.A s ' j.a ..l..H -8)+h .G i H.!.= 8 t Slika P. pri tome praveCi dye rupe povrSine . a.7-35.a.l. a i koeficijenta protoka j..7-35 prave otvore sarno u jednom bocnom zidu plovnog objekta. p.GJ2iCH -h) pri cernu je konstanta All G · b = . Projektili RErENJE' Vreme punjenja plovnog objekta do nivoa prvog otvora je T=2 As [(b+H_h)312_H312_b312+h312j. 8. NaCi vreme za koje ce voda da se. h. napuni u unutrasnjosti plovnog objekta do nivoa prvog otvora. Plovni objekat pliva na vodi. Poznate veliCine su: G.

.

.

to ce . U tu svrhu posmatra se slozeni stmjni prostor s1. pri cemu je sa indd.1 Za analizu treba tloeit! !contro!nu zapremintt V ispttnjenu .271 30 PlIUMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICJ!NE KRETANJA 3. odnosno kontrolnu zapreminu Ii: Dakle. Ovaj presek se nakon promene vremena za dt pomeri u poloiaj i'-i ' koji se u odhosll na prethodni nalazi na rastojanju vidt i tom prilikom opise zapreminu dV. Da bi se definisala koliCina kretanj~. Zalkon 0 pll"omeni k®HCilDle Ikll"le1!:alllja stll"ujllle ]!»Jl"Ost<!H'e Za! geometll"ijslki.oi svepovrsine Ai e ulaznih i A] .f/tttdom u kojoj se odigrava promena !coliCine kretanja. Za nalazenje sile reakcije na raspolaganju stoji poznati zakonmehanike 0 promeni koliCine kretanja.]1. u ovom slucaju. Za slozenusttujnu geometriju sa s1. siozelllie Jedan od najvaznijih tehnickih problema u primenjenoj mehanici fluid a je odredivanje sile reakcije koja je nastalausled proticanja fluida kroz neki strujni prostor.3.1b). ogranicavaju sve cvrste povrsi slozenog strujnog prostora.=pdV. racvu sa n ulaznih i In izlaznih strujnih preseka. _I> I>~\ v.3. u trenutku t.izlaznih preseka.1 koji predstavlja.1) pri cemu je iii art normale povrsi Ai' Na osnovu izr~a (3.. == dAi vidt. a) \:=1 K t Vj =1 b) c) 1'v1. a sa j bilo !coji izlazni prese!c.] = pv j tn Ovde treba napomenuti da se smerovi ortova normala iii i. ii] poklapaju sa smerovima brzina Vi i Vi' S obzirom da ima n ulazrrihi promena koliCine kretanja stacionamog strujanja biti In I \ I izlaznih preseka.som i oznacen bilo koji ulazni.1a uocava se zatvorena kontura K koja obuhvata siozeni strujni prostor.=n R '0 i-I j-j Slika 3.dt iii (3.3. kontrolnu zapreminu. na pr.ka.j" ('1\. U ovom Odeljku bice izvedena jednaCina koliCine kretanja za slozene strujne prostore i za stacionarno strujanje fluida. Kako je koliCina kretanja vektor koji je jednak proizvodu mase (dm.)i veictorabrzine to ce element kolicine kretanja biti: ..1)dobija se i element kolicine kretanja ~V 2dA· i d·. posmatrace se bilo koji ulazni presek i-i (s1. . dKi = dmi~ =pvidt dAivi = PVi2~lA.

rh1 · J\ pvA J' == pV.k srednja brzina po preseku (shodno izrazu (2. 8.L" P j=1 U - ~ f Aj V dA j ii j J 2 - '=1 . j=1 J '=1 j=1 J J J . ~z .sila reakcije iIi sila otpora fluida i G . J=! L(p j+P~ jv~)Aj ii j +pV g m (3.3) ~se svodi na oblik m R = L(P.. Rezultujuce sile pritiska koje deluju na ulaznim povrsinama Ai' odnosno izlaznim A) iznose n . Pritisci Pi i P j su relativni pritisci i imaju vrednosti + Pm za stanje natpritiska iii -P v za stanje potpritiska u preseku. (3.272 KoliCilla kretallja m n m 2 n dK= LdK -LdK.kAk vs.1) i ~=4/3 .5..aCine kontinuiteta m1 = pTfI = pvAI .2) Prema opstem zakonu mehanike 0 promeni kolicine kretanja izvod kolicine kretallja pO vrel7leJZlt daje glami vektor JPoijizih slia. Dakle. iii = PUI + P. kbefiCijent neravnomernosti koliCine kretanja predstavlja korekciju koja se pravi pri prelasku sa stvarnog profila brzina na srednju brzinu po preseku.retanja.j) gde je vs.. n·-Lv. iIi Busineskov koeficijent. U jednacini (3. i iznosi: ~ = 1.J . (3. Kod razvijenih profila brzina ovaj koeficijent je poznat.4).5) = LCPi A i +~imivi)i1i . Ukoliko profil brzina nije razvijen. .1.kAk-2_1_t v~ dA=~kv. Prime nom ovog zakona lZ jednaCine (3. m Put = LPiAini ~l ~z == - J~ Lp A ji1j" j ZnaIe minus u izrazu za silu pritisIea ~z potice ad toga sto su ove sile suprotnih smerova od smerova odgovarajuCih ortova normala.za turbulentno strujanje (Odeljak 2.2)Ai iii /=1.1.4.+P~iV. . == p(Lv dA.o eksperimentaJnjm odredivanjem profila brzina u preseku.)dt.1.1 i izostavljat~em n indeksa "s" za srednju brzinu. oblik: FR = .1.rezultujuca sila pritiska izlaznih preseIea.LCPjA j J=1 +~jm/j)i1j +pV g . n 1=1 .11».=1 . S.L" P ~ f· Ai V.4) predstavlja koeficijent neravnomernosti kolicine lc. jednaCina (3.z .1.rezultujuca sila pritiska ulaznih preseka. jedn.2 dA.k k f Ak Vk 2 dA .za laminarno strujanje u cevima krliZnog poprecnog preseka (Odeljak 2.3) treba resiti integral sa kvadratom brzine. salp. Konacno. U mehanici fluid a taj tip integrala seresava na sledeCi naCin: t v~dA=v.2) sledi integralni. koriscenjem izraza (3.3). a 1 ~K =-2-V A s.R + G (3.·:::.02 . Koeficijent neravnomernosti kolicine kretanja je odnos izmedu stvarne kolicine kretanja odredene sa realnim profilom brzina ikolicine kretanja odredene sa srednjom brzinom po preseku. tada se do koeficijenta neravnomernosti moze doCi.sila tdine fluida koji se nalazi u kontrolnoj zapremini.3) kome su: PUI .\iAi ii. R .5.k A" k ' k ' Ck=i.

koja su u odnosu na tacku oodredena vektorima polozaja ~ i ~.2. ~j . Cije su napadne tacke dejstva odredene vektorima polozaja Fa i F . Za odredivanje momenta rezultujuce sile reakcije u OdllOSU .5)je krajnje jednostavna za primenu. . odnosno zbir totalnog i dinamickog pritiska. Ako se zeli odrediti sila sa kojom fluid deluje na cvrste povrsine koje ogranicavaju kontrolnu zapreminu. tad a je ta sila reakcije veze istog pravca i illtenziteta kao i sila otpora f1uida ali suprotllog smera. smerovima sreCb'l/llz brzlna it tim preseczma. Primenom zakona 0 promelli koliCine kretanja dobija se sila otpora fluida R.V" g '. .. ! r . redosledno. m (3.6) Ovde se ustvari radi 0 primeni na neku masu fluida Ul mehamci dobra poznatog za/cona 0 momentu leoliCine !cretanja. (3. a za to se. na proizvoljno izabranu tacku 0. dobija se rezultujuci moment sHe reakcije /I M = Rx ~ = LCPi + PPiVi2)AJi> ~ j=] j=l LCPj + PP jV~)Ajj1j x ~ + pV g x rg ... a sto je ustvari OSllOVlli interes proracuna. Osim ovihsiia nakontrolnu zapreminu V deluju sila tdine pV g i sila reakcije R.7) . VeliCine u zagradama jednacine (3. koji je prikazau na sl. pale.. a koji glasi: moment izazvall promenom kolicine kretanja U odnosu na neku nepokretnu tacku jednak je zbiru momenata svih sila u odnosu na istu nepokretnu tacku. Nalazeci momente navedenih sila.. . a koji je prikazan na s1.l <"':) t.. .. Jc..1a. preseka j-}. u R odnosu na tacku 0.3. U I ovim presecima deluju sile pritiska / dinamicke sile: I M fo . iii osu.2 tezistima preseka. ~+~imiVi Pj+~jmjVj' M oYJO Napadne tacke dejstva ovih sila nalaze se u Slika 3.3.5)predstavljaju zbir statickog pritiska i dvostruke vrednosti dinarnickog pritiska. koja je u opstem slucaju odredena izrazom (3. Usled promene koliCine kretanja u nekoj geometriji u kojoj se odvija strujanje nastaje sila reakcije.."dnacina (3. posmatrace P': B)mJ 1j se opsti slucaj slozene strujne geometrije sa n V I ulaza i In izlaza. C.Koli(tila !cretanja 273 koji predstavlja opsti oblik zakona 0 promeni kolicine kretanja primenjenog na proizvoljnu kontrolnu zapreminu slozenog strujnog prostora. Radi jednostavnijeg prikaza sa ove slike se izdvaja deo kontrolne zapremine koji se i . p.zr...5).. koriste Bernulijeve jednaCine i jednacine kontilluiteta. odnos~o Rveze :::: -R.. Ova sila u odnosu na nelru karakteristicnu tacku. nalazi izmedu ulaznog preseka i-i i i z l a z n o g . jer se njena pninena sllodi samo lia projektOVall/e ortova nonna!a u!aznih i izlazmh prese!ca !coji se poklapaju so. Za prirnenu zakona 0 promeni koliCine kretanja potrebno je poznavati pritiske i brzille u svim presecima. stvara moment.

3-2c) d) a=180°. generatorom) transfarrmsati u drugi oblik energije.3-1 Pz == PI +2VD . koja se moze (na pr.3-2a aka u preseku I-lvlada patpritisak Pvl ==20kPa.. Odrediti sile otpora koje nastaju usIed proticanja vode izmedu prirubuica 1-1 i 2-2.274 Kolieino hetonjo a sto nije nista drugo do jedan oblik zakolla 0 promelli momenta koliCine kretanja. a znaIe minus ukazuje da je ona suprotnog smera odsmera strujanja. R == P]-4-. ako su dati podaci: d] == 100mm. Zanemariti tezinu tecnosti u krivini i visinsku razliku izmedu preseka 1-1 i 2-2. Kroz cevovod protice V == 40 II s vode.2('" + l)v d == 87193 a. tada obrtni moment !vIoz daje snagu P == MozO)' (3. Tdinu vode izmedu prirubnica .25).8) Ukoliko je obrtna kontrolna zapreminau radnim kolima pumpi i ventilatora.27m/ S.05) i b) postepeno prosirenje (1. na pr. V == vddzrr.6 (st P. d z=dJ . Sk=0. d 2 =80mm..09m lsi v D = 1.5). za jedan ulaz i jedan izlaz dohija se trazena sila reakcije D2rr. I. aka se izmedu njih nalazi: a) postepeno suzenje (~==0. ako se pasmatra turbina tad a abrtni moment Moe daje korisnu snagu P.8 (st P. Preseci 1-1 i 2-2 su sa razvijenim profilima brzina. tj.45 (sl: P..k =0. Primenam zakona 0 odrzanju koliCine kretanja.P2T+pV(v D -va) =2304N.3~2b) c) a=90°. Problem 3-1. Odrediti silu reakcije tecnosti kaja deluje na krivinu. . . a potom se iz Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 odreduje pritisak P2 P r 2 P Slika P. medutim. okrece oko ose Oz ugaonom brzinom 0).P.+1I==Of + :~~:~P)~Ol~~~~:/"~~omm. Pro"lem 3-2.k =0. d 2 =d p I. i to u sledeCim slucajevima: a) a=75°. 14 == vDD 2 n /4 b) Ponavljanjem postupka iz zadatka pod a) dobija:se sila otpora R=-2579N. P. .05 i Pm] == 20kPa. ~k =0. jednaCine (3.3{sl.Ako se posmatrana zapremina u kojoj se odigravaprbmena koliCine kretanja. koja je u odnosu na horizontalu nagnuta pod uglom a. Ovi preseci su sa razvijenim profilima brzina. == 0.=0. Kroz krivinu protice V == 151/ s vode.3-2a) b) a==45°. tada se za savladavanje obrtnog momenta !vIoz mora uloziti snaga P (na pro prime nom elektromotora).. 1d I D" 200mm.. I.3-2d) e) za krivinu sa 81. a) Najpre se iz jednaCine kontinuiteta odreduju brzine strujanja v d == 5. Izmedu prirubuica 1 i 2 nalazi se krivina. d 2rr. d 2 =80mm.

Primenom jednaCine (3. -' .1. odreduju brzine strujanja 2 .3. Izracunati silu reakcije koja deluje na racvu.tho.2 = 0.. b) R=131. dobijaju se komponente Rx = (P1 + pvt )A 1 .7.3.Uvodenjem povrsina poprecnih preseka cevi Ai = di2 n / 4 (i=I.112 ) . Koriscenjem jednaCine (3. .U lllaznompreseku naglog prosirenja cevi je razvijeno turbulelltno strujallje.. d) R=360 N.Pv 2' Isto vazi i za presek 1-1. Dati podaci su: Do = SOOmm. koja u vektorskom obliku glasi: +~[(l-(.5. (. V''.5). dobija se pad pritiska pri turbulentnomstnijanju kroz naglo prosirenje P 2 t-p = 2(V1 -v 2 ) = I p[ . kroz cevi precnika D1 i D2 .3-2 RESENJE. kroz naglo prosirellje ulaznog precnika d 1 i izlaznog precnikad 2 .-.4 N. )A 2 sin (111. Ry = -(P2 + pv.Odrediti pad pritiska koji je nastao proticanjem fluid a kroz naglo prosirenje. + R~ . )A2 cos (ii1 .• '.)vi]· predstavlja natpritisak P2 = +Pm 2' au zadatku pod R= (P1 + pv. Ponavljanjem opisallog posmpka u svim zadatim prime.5).1.. pri cemu su brzine strujanja Vi = 4V / d?n \ \ Problem 3-4. D1 = 400mm. dobijaju se sledece vrednosti za silu otpora a) R=249.6 N.. D2 = 300mm. Pmo = 1 bar. RESENJE. koje stoje u odnosu 2:1.2) i koriscenjem jednacina kontinuiteta i Bernulija za preseke 1-1 i 2-2. = .\ 1 =:>I . c) R=258 N.rrvo se iz jednacine kontinuiteta Vo == VI +f7 . protokomV. (.ii2 ).dma.(P2 + pv. = 60°. ~i = 1 (i=0. dobijaju se brzine Vi = 4V / di2 n (i=1.' :--:-'.. . a iz racve isticu kolicine vode.2).(d 2 / dj). i veze izmedu protoka Ti1 = 2V2.)A2i12 i njenim projektovanjem na koordinatne pravce x i y. koje daju rezuItujucu silu otpora R =~R. Nestisljiv fluid gustine p struji turbulen. U horizontalnu racvu dotice Va = 2501/ s vode.2. 2]2 2 1.k)V( -(l+(.2) ipritisak u preseku 2-2 P2 = PI U zadacima a)-d) pritisak P2 e) potpritisak P'l.1 = 0. za jedan ulaz i jedan izlaz.Koli6ilO kretonjo 27S 2 ' D ' -. e) R=165N .. Problem 3-3. .1 dj d) a) b) c) Slika P. iIi ponavljalljem postupka datog u Odeljku 2.Yz2 ' (i=1._. RESENJE.)A1111 -(P2 + PV.2). ex.

b2 = lOOmm. S2::: 0. prorneni kotiCine kretanja.8.cevi sa ziv()m. C.273 mis. 2 D{n . a. l 1. Dj :::: 40mm. i:::: 0.24.6.5).no -(Pm) +PVj )-4-nj -(P m2 +pv2)-4-n2 2 2 D2 n _ 1 2 2 D2 n _ (1) dobijaju se komponente sile otpora 2 D2 n D2 2 DO n 2 J 2? n Rx :::(Pmo +PVo )-4--(Pm1 +PVj )-4--( Pmi +PV2)4cosu=3637N. a zatim'se iz BernulijevihjednaCina dobijaju natpritisci Pm. i = 1. Ski = 0. 99629Pa.' Odrediti silu otpora tecnosti i obrtni moment koji su nastali. u odnosu se staticki pritisak pomocu U . pod uglom ~ = arc tg CRy / Rx) = -59. SI = 0. P. r = P mu +'2Vo -'2(Sj +l)Vj:::: DO2 n _ Primenom zakona dva izlaza - 0 {99667pa. odnosno ukupna sila otpora R::: JR.179 mis. za jedan ulaz i p 2 P 2 R = (Pmo +PVO)-4.12. = 7174N.a z = 300mm. Ry = -(P m2 + PV2 )-4-sma. 2 b2 Stika P. Iz horizontalne racve voda istice u atmosferu. PrOD/em 3-5. na X osu.k2'" 0. promene koliCine kretanja. 'trenje zanemariti. usled.~ ==300 . i:= 2.50 • Do sile otpora moze se doCi i grafickim prikazom vektorske jednacine (1) a sto je uCinjeno na 81. i = 2. S= 0. n 2 1. U preseku 0·0 meri 1. d 2 ::: 30mm.326mis. i=l. jednaCina (3.276 Kollcina kretanja o a) b) Slika P.15. +R. Vi= D21 = {ll. kl 1. = 60°. d J = 30mm.3-4 4V 1.:= --6184N.3-4b. a j ::: 400mm.3-5 .kojaje postavljena. Dati su podad: do = 50mm. bl = 50mm. koja ima pokazivanje h= 16ID11i.

RESENJE Prvo se.3-4 odreduje se nkupna sila otpora tecnosti R.2). pri cemu je Aj = dj2 4 .pv.5.O. d l = 40mm. U horizontalnu racvu doticu kotieine r~ i liz a iz nje istiee koliCina V~. H=40mrn. D z = SOmm. d2 == 2Smm.povrsina rc! poprecnog preseka cevi. 1:. Ovaj pritisak u zadatojgeometriji racve daje brzinu strujanja U ulaznom preseku racve Vo = 1. d 3 = 30rnm.3).KoliCina Icrelanja 277 RESENJE Na osnovu pokazivanja manometra odredllje se pritisak u preselru 0-0 Pm ::= (Pm . odredujll brzine strujanja Vi = Ii. Trenje u racvi zanemariti_ Poznate velicine su: f. 1:. p. Voda istice iz cevovoda u atmost"em kroz mlaznice na krajevima cevi. )A 2 2 sin ~ .p)gh::= 1977.~. na osnovu zadatih protoka.7Pa.2.7) daje traieni moment M =mv 1(a 1 sina+b l cosa)-lf~v2 Ca 2 sin~ +b2 cos~)::= O.3-7 .292m/ s. Smatrati da je cevovod kratak. ProDleOt .1. ima minimalnu vrednost.3-6 == arctgl r (h -I. Iz jednaCine (3. D3 = SOmm. Protok vade se meri pomocu blende.R' P3 • .1. Ciji izvod oR ! 8y ::= 0 daje ugao y Slika P. l pri cemu su maseru protoci Ihj = pVj dj 2 rc! 4 (i==0. Problem 3-6. ~ =15°. Cija jekarakteristika K =.021m! s i 112 ::= I. pa da sezato gubici lisled trenja mogu zanemariti. a.(PI + pv~ )AI sina l .3-7. Potom se iz Bernulijevih jednaCina za preseke 1-3 i 2-3 odreduju natpritisci PI i P2' Ponavljanjem slicnog po stupka kao u zadatku P.1 =0.4. d i (i==1.3 = 0. a 30°. c. 1:.736m/ s. B. D1 = 80mm.12.567Nm. SRl =0. SR3 == 0.OSN dok jednacina (3. Dati su podaci: Do = 100mm. nastala usled promene koliCine kretanja.5) dobija se sila otpora R = {Cm2V2 cos~-lhl VI cosa)2 + (Pmdgn: /4 -f-liJovo + riliv i sina+ ri12112 sin ~)2 }1/2 = 11.3).353rn / s i brzine strujanja u izlaznim presecimavi = 2.2 == 0.09m ! s.1. c. 2· (P2 +PV2 )A z COS~+(PI +PVJ )Aj cosa J' 5/2 pri kome ova sila ima minimalnu vrednost.[jj = voD. Odrediti ugao y' tako da ukupna sila otpora tecIlosti.rc / 4 odrediti· brzina strujanja n dolaznoj cevi Vo = 2.R2 =0. Odrediti silu reakcije veze 0-0.8. a potom se koriscenjem odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina i Stika P. 0::: REfENJE: Najpre ce se na osnovu pokazivanja manometra spojenog sa blendom i prime nom jednacine kontinniteta rio == K. / Aj (i=1.2.

P = lOOOleg! m 3 • REfENJE' Prime nom izraza v = J2gh za brzinu isticanja mlaza. ~ D == lOmm. sa razliCitim profilima brzilla. dobivaju se horizontalna i vertikalna sila koje opterecujuvezu A-A a koje imaju brojne vrednosti RH == 0.3-9 .4N. U pocetnom preseku cevi (1-1) profil brzina je uniforman. Fontana ima pet izlaznih mlazeva istih protoka. Dati podaci su: d:= 5mm.+PV2 4Sm~+pV3 -4-:=11. cx. Ulje gustine p i kinematske viskozIlosti v struji Iaminarno. od rezervoara A prema rezervoaru B. p. +R~)1I2 == 177.Na samom pocdku treba napomenuti dasu preseci 1-1 i 2-2.parabolicki profil brzina. Smerovi ovih sila ucrtani su na s1. Izmedu prirubnica 1-1 i 2-2 izmeren je pad pritiska. koji odgovaraju priru!:pickim vezama cevi.~\\\.18 N i Rv =: 6. Trazena sila reakcije veze 0-0 je .COS CX. . i on iznosi /::. l~l dobijaju se komponente sile otpora tecnosti 2 d2 d2 2 D on 2 1n 2 2n Rx :=: (PmO + pVo )-4-. Odrediti sile koje opterecuju vezu 1-1 naistezanje i smicanje.8N.5. pri cemu srednji vertikalni mlaz ima visinu h=1274mm. profil brzina U preseku 1-1 Slika P.3-S Prolilem 3-9. leroz cev precnika d i duzine t.PV2 4cos~ == 177. dole jeu krajnjem preseku cevi (2-2) razvijen . koje daju silu otpora R == (R. 2 d3 n Ry =-pV] -4-smcx. 2 Don _ '\' 2 d j n _ R = (Pmo + pVo )-4-no . Do =20mm.= 30°. Bernulija i kolicine kretanja. Iz zakona o promeni kolicine hetanja 2 ~ 3 . RESENJE. v2 =7 .\ ~m == 0..278 Koliaila kretanja jednaCine kontinuiteta Vo::: V.I Stika P.8. P.36rn! s. (..41 N.8 N.. ~R = 0.istog pravca i intenziteta kao i sila R. . Problem 3-8. Zbog razvoja laminarnog strujanja u cevi gubitak lisled trenja uvecati za koeficijent n. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu koje opterecuju vezuA-A nastalu usJed promene kolicin~ kretanja. . ali je suprotnog smera.PV1 -4. Zanemariti trenje u cevima. N aime. Masa cevi je m.4 ni .3-S.301til S. 2 d2 2 2 d] n . 2 27t . +V2 +V3 dobivaju natpritisak Pmo = 28009Pa i brzine u izlaznim presecima v1 = 7 . kao i teZinu vode u toj zapremini. . i jedmi'Cina: kontinuiteta.38m! s i V3 == 7. visin ike razlike izmedu preseka A-A i izlaznih preseka mlazeva.!-'PVj .~ =60°.

za razmatrani slucaj glasi R=[!J.parabolieki profil brzina. koji je pri protoku RESEN1E: Najpre treba odrediti odgovarajuce b.m. 2 2 d d P Ovde treba napomenuti da se gubitak usled trenja ne moze odrediti kao 2 A·11 d ·v 12. dobija kvadratna jednaCinaza brzinu eije je pozitivno resenje v = _ 32nlv + (32nlv)2 + 2!J. 1-1 ix-x. profile . Kako je ovde ree 0 razvoju laminarnog strujanja (v.2 = 2 i ~2 == 4/3 (v.zine i pritiske. jer ovaj izraz vazi sarno za razvijeno laminarno strujanje. Prema tome. iz koje slede veze izmedjlibrzina . R ." Rs == (p--1 + m)g .2 V 1 = P-h v = ''1 -r ro TC _f( n .08d Re. -=:-+0. ri Ii R '/0 = . Oelrediti krutost opruge koja pri elatom protoku ddi disk na rastojanju h. 0. m.1.koja pri protoku ri = 0 ima statieku eleformaciju a. Ry (Pn = PTg1. jednaCina (3. mase V = 0 priljubljen uz obod.1. 4 Projektovanjem sile R na koordinatne pravce x i y dobijaju se komponente'sile d 2n ~ d 2n _ d 2 rc - otpora tecnosti Rx = (Ap-"3 Pv 1 2 d 2 rc )-4. ProD/em 3·10.4 i 3. Zato se ovaj gubitak racuna leao da je strujanje potpuno razvijeno. Ispoel eliska je pricvrscenaopruga~rutosti c. P. /1. jer se strujanje u cevi razvija od unifornmog do razvijenog parabolickog profila brzina i to na duzini 1 = O.. a u preseku 2-2 razvijen . Poznate veliCine su: ro' V.3-lOa) 0-0. ~1 = 1.p == P1 .Kolic~ita !creta17ja 279 je uniforman.1 = 1. U tu svrhu se uocavaju tri preseka (s1.5).P2) to s6 iz Bernulijeve jednaCine P1 v P2 v Iv -+0. Zakon 0 promeni koliCine kretanja.39).p .5. Ri =Rx 4 a njihovi smerovi dejstva su ucrtani na s1. Odeljke 2. i-i i 22). ali se On uvecava sa koeficijentom n koji ima vrednost od 2 do 2.1): S obzirom da je pad pritiska izmedu preseka 1-1 i 2-2 poznat (!J.brzina u presecima:l-1.3-9. to je gubitak usled trenja veti nego kod potpunog razvijenog laminarnog strujanja.P--+P(P1-P 2 )V"-4-]i -PTg1 k . p. a pri zadatomprotoku V se nalazi na rastojanju h. odnosno sile koje opterecuju vezu 1-1 na istezanje ismicrinJe d 2n . -+nA-P 12 P 22 d2' 2 2 2 posle zamene koeficijenta trenja izrazom (2. i za njih primenjuje jednacina kontinuiteta V = voro2n = v2rnh = v1 2Rnh. P. Pri isticanju vode strujarije izmedju diska i oboda je radijalno. Ispod oboela je disk. a. koeficijenti neravnomernosti kinetieke energije i koliCine kretanja imaju vrednosti: 0. Voda istice protokom Ii iz vertikalne cevi poluprecnika roo Na izlazu iz cevi nalazi se koaksijalni obod poluprecnika R.

D=C b) B IZLAZ ILI C 1 1 0 D 0 0 1 0 1 1 TABLICA ISTINITOSTI Slika P. l Kako za disk (s1.. P. b. u kojima su protoci vazduha V2 iii.Pv ' kao i da se isticanje vrsi u atmosferu (P1 = Pa ) tada se dobijaju odgovarajuCi potpritisci a) Pvo = 2(vo -v1 ) P 2 P 2 2 .3-10 Ukupna siia pritiska koja deluje na disk.1). u medicini. pri tome smatrati da je strujanje vazduha nestisljivo. kod qtketa i projektila. R2 r fR b) SIiIca P. h.P1 . V.r/2' Po .3-10b) vazi jednaCina ravnoteZe sila Pa + c(a +h) = mg to sledi da je potrebna krutost opruge c = (mg . Odrediti sile otpora vazduha koje opterecuju fluidicku komponentu.) poljem potpritiska. RESEN. Svi kanali kroz koje struji vazduh supravougaonog oblika visine h.280 Kolieino hdanjo 1z Bernulijevih jednaCina za preseke 0-1 i O-x " strujne 1~ v Po Vo P V P1 V -+-:=-+-:=-+1 p 2 p 2 P 2' 2 2· 2 i kada se uzme u obzir da su pritisci Po i P manji od atmosferskog. P. kod digitalnihracunara i 1i sistemima automatizacije.Pd ) / (a + h) . p. Po = Pa . tj. a.3-11a (a . a sastoji se od komponenata izazvanih konstantnim (Pvo) i promenljivim (p. Primenjuje se: u avionskoj tehnici. d..3-11 bna oblast strujne tehnike koja se koristi u sistemima prenosa informacija i upravljackih signala. koja je prikazana na s1. kod koga se ulazni mlaz vazduha (UV') protoka V upravlja pomocu vodova A i B. Na slici je prikazan fluidicki logicki element "ILl".P2 (P2 > P1)' 1. PrOD/em 3-11.IE: Fluidika je pose- A ULAZ A 0 0 1 1 ~ B 0 1 0 c . 1i. tako da iz logicke komponente postoji sarno jedan izlazni rnlaz C iii D. je '2 r 2 PV I 2r 11:dr = Pvoro 11:+-Pa = Po +P = Pva ro 11:+ pv ro 411:h 2 2 lln--ro R ro (1-2 R2 1 ? )J . PoznateveliCine su: a.Pvo i p:= Pa . Pv c(a+h) =2 v1 (7... dakIe. ledna od osnovnih fluidickih logickih komponenti je komponenta "ILl". za vojne i civilne potrebe.

slede leompollente sile otpora vazduha =[P2 . Ovi dogadaji Sil kornplementarni. pak.KoliCiila Icretallja 281 sematski na s1. u logickom smislu. pale. 2 Ry = (Po + pv~ )bd . -v~)lhd-(p+pv2)adCoscx. jednaCina (3. ako se zeIi dobiti broj 13. sledi P=Po+2Vo-(~+1)v p[ 2 2] .(p + pv )ad sina. Za odvodenje ovih isparenja iz prostorije treba obezbediti ri. predstavlja sigman dogadaj. iIi. P.~ Problem 3-12. a ne nikako oba istovremeno. sa binamim brojevirna 0 Hi 1. usled prerade radnog materijala nastaju isparenja.3-11a) iIi centralno . Tako na pr. koji se ugraduju u izlaznim kanalima (vodovi "0" sa 81. Rx. pa vaZi C = D. ad 1z Bernulijeve jednaCine. +V2 2 va :=: bd' vJ = hd' v2 = hd' v =. Da se isparenja nebi prenosila u susedne radne prostorije u njoj treba obezbediti potpritisak od 5mmvodenog . avo svojstvo prijanjanja mlaza uz cvrsti zid .3-11). pri projektovanju digitalnih racunara iIi upravljackih sistema. postavljene za ulazni i izlazni mlaz. Ova cinjenica se moze iskoristiti na pI. pa dogadaj E = C + D = C + C.= 3 m3 / s vazduha. Tako na pI. je osnovno svojstvo koje se koristi pri radu fluidickih komponenti. Element "ILI" moze da ostvari dva stabilna stanja. u kojoj vlada temperatura t=20°C. predstavljaju dogadaje "lazan" iIi "tacan".. pri projektovanju fluidicke komponente "ILl" treba voditi racuna cia se kao izlazna velicina pojavi sarno jedan mlaz C iIi D.Koanda efekat. Dogadaji C i D mogu se poistovetiti sa upravljackim signaIima "iskljuceno" i "ukljuceno".. pa se zato i naziva bistabilni element. koji u binarnom sistemu ima zapis 1101. U fluidickim komponentama obavezno treba da postoje vodovi za ozraCivanje. Brzine strujanja su J/o VJ V Va +V. Princip rada je sledeCi: vazdtih pod pritiskom dolazi u komponentu kroz ulazni vod UV. Sile otpora koje deluju na fluidicku komponentu su istog intenziteta. kada daminira upravljacki mlaz A. po Bulovoj algebd. a sto zavisi ad odnosa protoka i pritisaka u upravljackim vodovima A i B. kornbinovano. P.na mestu ostre ivice "0". Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja.. tad a ce ulazni mlaz da priane uz zid desnog izlaznog kanala. leao i sile i Ry ' ali Sil suprotnog smera. tabelu sa s1. U jednoj fabrickoj prostoriji. Da bi se ova tabela istinitosti ostvarila. Zato je u zidu ugraden aksijalni ventilator koji ova isparenja izbacuje u atmosferu.5).. taj ulazni mlaz vazduha iz komponente moze da istice kroz jedan od dva izlazna otvora C ili D. koja ce se opisati dogadajima izlaznog mlaza C ili D. iii. tada bi trebalo da postoje cetiri logicke komponente "ILl" koje bi imale odgovarajuce izlazne signale koje im diktira binarni zapis broja. P.3-Ub). Izlazni mlazevi .dogadaji C iii C = D. R.PJ +p(v. pa se za komponentu "IU" moze napraviti tabela istinitosti (v. Da bi se odredila 8ila otpora nastala lisled skretanja ulaznog mlaza treba odrediti odgovarajuce brzine i izlazrn pritisak. U logickoj komponenti "ILl" mogu da se ostvare dva stabilna stanja.

Izduvni gasovi iz motora isticu vertikalno na dole brzinom v=600mls. Nadena sila reakcije turboreaktivnog motora predstavlja za avian aktivnu silu kojom motor ucestvuje u njegovomletu.5) dobija sila reakcije R = rn 2 v2 -lnlv 1 = (m J +mO)v2 -m J VI = 13377N. 7kg / s goriva. Dati podaci su: D==500mm. Odrediti silu reakcije kojom ventilator deluje na zid.Ina = 1 kg Is.3-12 pri cemu je gustina vazduha odredena izrazom (1. Avion leti u uslovima koji odgovaraju standardnoj atmosferi na visini od z=5000m brzinom od vJ = 280m/ s.2." Pl vld~1I: / 4 == 40.+4P~2[ 1-(-) v 4 d 2n D 2 2J =4026N " Slika P. Odrediti ubrzanjesa kojim avion vertikalno uzlece.736Slcgl m 3 • Sa OVOID d gustinom vazduha i brzinom leta aviona vJ dobija se ulazni maseni protok vazduha u motor ml .5) eliminisu sile pritiska jer atmosferski pritisak vlada kako u uiaznom. silu kojom on ucestvuje u 1110 kretanju aviona.05Pa).2. U turboreaktivni motor dovodi se rno = 0. tj.9. cijim sago:evanjem na izlazu iz motom izduvni gasovi isticu brzinom od v2 =: 600ml s. RESENJE.7E: Trazena sila reakcije je D n -d R==p . Turboreaktivni motor samo u pravcu ose motora.188.282 Ko/ic"ina kretanja stuba (Pv = 49. Za vertikalno uzletanje aviona maseM=6t koriste se dva raketna motora protoka vazduha In = 50 kg lsi protoka goriva . Na krilima aviona nalaze se turboreaktivni mlazni motori ulaznog precnika d J == 500mm.49kg / s. Pa = I bar .Kad raketnog motora postoji sarno jedan karakteristicni presek koji je na izlazu motora i kroz koji protice maseni pratok izduvnih gasova IiH rilo' S obzirom da gasovi isticu u atmosferu dejstvo sHe pritiska izostaje tako da se iz . taka i u izlaznom preseku motora. ()drediti silu reakcije mlaznog motora. prema Odeljku 1. RESEN.• 3 m Problem 3·13.3-13. RESENJE: U uslovima standardne atmosfere na visini od z=5000m. te se zato iz jednacine (3. d=400mm.1) i iznosi kg P=(Pa-Pv)IRT=1. gustina vazduha iznosi Pl == 0. Kompresor Komora za Turbina sagorevanje Promena koliCine kretanja odvija se Slika P. Ovde treba napomenuti da se iz jednacine (3. Problem 3-14.

U (i = 1.jl.39~.71 s. Sila reakcije R j koja se dobija isticanjem gasova sagorevanja je sila koja obezbeduje let ..7l gi .: = const.2..5kN.lem 3-15.2 3 9. Iz izraza (1) dobijaju se vremena sagorevanja pojediI1ih stupnjeva tj ::: mgj /. odnosno I) ::: 210.[ a = 2R . pri tome silu otpora vazduha zanemariti. Jedna trostepena raketa (Ariane) ima masu kapsule Ink ::: 1.4 8.35 s.J g dobija se vertikalno ubrzanje sa kojim avion uzlece a= ~f(n1+}iJO)v-g:=0. Odrediti koUke sile potiska rakete se ostvaruju u pojedinim stupnjevima. R 2 := 721kN i R3 := 59.. 12 := 168 s i 13 ::: 482. Iz jedriacine kretanja aviona u vertikalnorn pravcu pri '-"-.6 34.3-15 . step en rakete ukupna masa masa gonva i mj [t] Ingi[t] 1 161 147. mgt =: 209 .lE· Pre lansiranja ukupna mas a rakete je In =: Ink + In) + 1n2 + 1713 toku rada nekog stupnja rakete maseni protok goriva je rhgi ::: . rhg2 ::: 206kgl s i mg3 ·:= 17kg/ s.: : : .3-15 Nakon potpunog sagorevanja goriva u nekom stupnju raketa odbacuje taj stupanj cime se smanjuje masa rakete i postize njeno dodatno ubrzanje. Pri sagoreval1ju goriva u pojedinim stupnjevima rakete ostvaruju se konstantni maseni protoci mg) := 700kg / s. s Slilm P. a) Brzina gasova sagorevanja l1a izlazu raketnog motora je u:= 3500m/ s. ti (2) a) Zakon 0 promeni koliCine kretanja raketnog mbtora daje silu reakcije. odnosno sile potiska Ri = -RZi := lilgill (3) koja ima brojnu vrednost R):= 2450kN. Kolicifta kretanja 283 jednacine promene kolicine kretanja (3.2t.2 Tabela T. 3-15.2 t ukupne mase pojedinih stupnjeva i goriva u njima date u tabeli T.3) (1) pri cemu je znak minus zbog smanjenja mase goriva. b) Pri vertikalnom letu odrediti koliku brzinu i na kojoj visini ima raketa neposredno pre odbacivanja prvog stupnja. dt ti ding.. uzletanju J\. RESEN.5) dobija sila reaktije isticuceg rnlaza R ::: (ril + rilo)v. Integraljenjem izraza (1) dobija se zakon promene mase goriva stupI~a koji je u radu t Ingi(t):=mgi(l -).3-14 Pro/.potisak rakete. b) Iz izraza (2) sledi da se masa goriva pri kretanju menja sto znaCi da se kretanje rakete mora tretirati kao SIika P.5 2 37.

vazduh je razreden a njegova gustina je mala.2. u i ventila Sv' Odrediti sHu reakcije isticueeg mlaza u funkciji 9d visine h i. sila otpora vazduha moze zanemariti. mg! t1 t1 t] 1z ovih resenja dobijaju se brzina i polozaj rakete neposredno pre odbacivanja njenog prvog stupnja mg1 v1 ==-gt1 +uln(1+-)=2206. tieba uzeti u obzir.7t. u kojoj se nalaze lokalni otpori usisa t.u sledeCim slucajevima: a) cisterna rniruje. kada je brzina velika.23km. kao i silu otpora.Rv + R z (5) pn cemu je Rv = A C w pet) v (t) / 2 sila otpora vazduha u kojoj je C w koeficijent otpora rakete. Problem 3-16. lcao i sto je dato u postavci problema. Neposredno posle lansiranja kada je brzina mala raketa se kreee kroz gusee slojeve atmosfere (poglavlje 1. t=O. Ovim zanemarivanjem koriscenjem izraza (3) i (4) jednaCina kretanja (5) se svodi na jednacinu ding] Ct) dv = .--:) = 143. v = Vo = 0. i b) cisterna se kreee Slika P. h u koja definise trenutni Divo vode u cisterni.u Ino +lng1 (t) . U autocisterni je voda koja istice kroz krtatku cev precnika d. koja uz koriseenje pocetnih uslova z=O.3-16 konstantnombrzinom U . vee i zbog toga sto je ubrzanje Zemljine teze promenljivo sa visinom po zakonu g(z) = go (R+Z)2 ' pri cemu je R=6368 km poluprecnik Zemlje i go = 9. . ima reSenje In v=v o -gt+uln () Ina +mg] t Ova brzina rakete (v = dz / dt) daje zakon kretanja utl [ t t t] ..(m-Ingl-)lnCIn-m gl -)-mlnln+mgl - gt 2 Zj ==-2+ut{1+Cmg1 -1) In (1--.12) dok pri veCim visinama.. Ina z(t) == --2 +(vo +ulnm)t+-. gt~ r In Ingl ] Dobijena resenja nisu sarno prve aproksimacije zbog zanemarivanja sile otpora vazduha. lednaCina kretanja rakete glasi (4) mCt) dt 2 dv ::= -mg .284 Kolicina hetan/a kretanje tela promenljive mase.gdt .81m/ 8 2 • Jasno je da pri tacnijim proracunima ove efekte. Ova analiza omogucava da se u prvoj aproksimaciji kretanja. Masa rakete u prvoj fazi leta je mCt) == mo +mg] (t) pri cemu je Ino == m-Ing] == 61.5m/s.

i on tada ima vrednost ytm~ =. Mlaz udara u lopaticu koja se nalazi na kolicima i pri tome ih pokrece brzinoll1 u.1.41N. snagu koja omogucava kretanje glisera. = R u .J2gh .':" " maksimalni stepen korisnosti. trenutni protok vode odreden je izrazom ./.gde su:A == d 2n 14 povrsina poprecnog preseka i f. Karakteristicne brzine na ulazn i izlazu kontrolne zaprell1ine sU V-I.U relativna brzina isticanja vode.3-17 prikazana na s1.).P.::--~. R == pV(v-U). .7. S1). . V = f.. USled isticanja vode promena kolicine kretanja odvija se samo u horizontalnom pravcn. Okolna . atmosfera je definisana veliCil1ama stanja Pa ta Pa = Ibar i ta == 30°C.=4(1-!i.· Posmatra se kontrolna zapremina u kojoj se odigrava proa) b) mena kolicine kretanja a koja je Slika P.~8. pa ce korisna snaga biti . tj.!!..i==. a brzina isticanja odrednja je izrazom v == <]) . Hidro-gliser se pokrece aksiji:tinim ventilatorom bez kuCiilta pri cemu elisa iza ventilatora stvara horizontalni mla~vazduha precnika d=lm koji ima apsolntnu brzinu strujanja v=45m1s.. Kroz fiksnu mlaznicu povrsine A istice horizontalni rnlaz vode brzinom v.ka P. RESENJE.z:. Ovako odredeni protok i brzina isticanja vaze za oba dela zadatka.1/3 stepen korisnosti maksimalan.5) daje izraz za silu reakcije: a) R==pVv=2Pghcp-d-n. 16/27 = 0.Kolicina krelanja 285 RESENJE Prema izlozenom u Odeljku 2.. Odrediti silu reakcije mlaza vazdu. ·. dobija sedade priodnosu u/v=.u)2 . Po v v Nalazenjem izvoda oytlo(ulv)=O. Problem 3-17.. RESENJE. pa n OVOID slucaju jednacina (3. S obzirom da u izlaznom preseku eevi nema kontrakcije ll11aza to je koeficijent protoka brojno jednak koeficijentu brzine (w=<])). Kroz rnlaz vode uloze se kineticka energija.1 7 7 b) pri cell1u je zbog kretanja kamiona v.3. Primenom zakona 0 promeni kolicine kretanja za pravae kretanja dobija se sila reakcije koja gura kolica R = 2 P A (v .ha i.· Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja za pravac kretanja glisera dobija se sila reakcije R=pV(v-u)=812..l == 11 ~~u +~v + 1 koefieijent protoka. 5ada se inoze odrediti i stepen yt=B.l A. Ovar~az vazduhaizaiiva kretanje glisera brzinom u=54 kmlh.3-17 b..593. Prolllem 3-18. Odrediti pri kOI11 odnosu brzina u/v prikazani sistem ce imati v <. snaga Po korisnosti sistema = Inv 2 12 = pAv 3 12.J2gh.

~. Ejektor prikazan na sl. Problem 3·Jl. Ukupni prC'tok tecnosti je rj. . nnD pn. njegov transport. a) u cevi za mesanje ako je ona kratka i trenje u njoj se moze zanemariti. pri tome je dubina isticuceg mlaza h==O.P.. Ejektor . V.. Segnerovo kolo se sastoji od dye radijaine cevi na cijim se krajevima nalaze mlaznice izlazl10g precnika d. RESEN. cemu brzme v == -2.1- ". U kanalu pravougaonog preseka dubine H==2m struji voda srednjom brzinom 11 == O. Prolaskom primarnog fluida· kroz ulaznu mlaznicu brzina strujanja raste a pritisak opada sto omogucava usisavanje sekundarnog fiuida.. U mlaznici se nalazi cev preenika d l .--=(> ---.149kg/m3 gustina vazduha i V=(v-u)d 2n/4 zapreminski protok relativnog stmjanja vazduha.lm. d rc 60 Problem 3-21.-. D. Ispod ravanske betonslcebrane vrsi se ispust vode.. tj. Odrediti obrtni moment ~egnerovog kola. kroz koju dolazi primarni fluid (velikom) brzinom v]..3-21. n. Ovom ptilikom se trosi snaga P == R V = 12187 W .3-21 se sastoji od: mlaznice. Mlaz primarnog fiuida istice u cev precnika d 3 i pri tome povIaei sekundarni fluid.~- '~~~5-------------~~'l ~ ----\.9. cevi za mdanje i difuzora.19 h R pg 2 2. Ko10 se okrece konstantnimbrojem obrta n 1~1 e/min). v Problem 3-20. i b) u ejektoru (cev za mesanje i difuzor). iste gustine.lE: T==T(If -h ) +pHv (1-h) == 17196 m . => v If =-ol-Slika P-3. Poznate veliCine su: p.~~ - d3 ·V3 . Smatrati da u izlaznom preseku mlaza primarnog fluida on povlaCi sekundarni Cev za mesanje ~'"<> -.lE: Traieni obrtni moment je j\. d."" .' 2 H N P'£SEN.. koji dolazi kroz rnIazmcu precnika d2 = d3 brzinom v2 . Odrediti porast-promenu pritiska.3-20 2 v su ' 2V..286 Kolicrincz kretczll/a pri cemu su p==p"IRT=1. Slika P.25ml s. koje su na medusobnom rastojanju D. ZanemarujuCi silu trenja i kontrakciju mlaza odrediti silu reakcije koja deluje po jedinici sirille brane.------ 3 Stika P..l/ ·D == pV (v-u).1 U == .

3-22 ima pravougaoDu ulaznu cev dimenzija a=200mm i b=300mm.P3 A 3 + pViA1 + pv2. jer U ovom slucaju ih nema) izvrsena su odgovarajuca merenja sa vazduhom gustine P == 1. U izJ. Gime se cestice.+1)(y) 4 pvi h ' gdejebrzina v3=(VjAj+v2A2)/A3' ProD/col 3-22.P.d j )rc /4. Ovo izdvajanje se vrsi stvaranjem vihomog strujanja uciklonu.a u presekll A uJvraeno je da je srednja brzina strujanja v A == 15m/ s i da su koiekcioni koeficijenti' 0A == 1. U tom slucaju raeli se 0 transportu sekundarnog fluida (iIi cvrstog materijala) gustinepz primarnim fluidom (obicno vodom iIi vazduhom) gustine Pj' Zbog ove mogucnosti ejektori su nasli primenll II transportu: brasna vazduhom.5) glasi: (c) Kako je cev za mesanje fluid a hatka to se trenje u njoj moze zanemariti.KoliCiniJ/cretanja 287 fluid kroz prstenasti presek visine d 2 -. sljake vodorn. te se zato jednaCina koritinuiteta (a) svodi na oblik ~~+~~o=~~==~~. koeficijenti nera~Il6~erl1osti brzinskog poJja jednaki jedinici. Za ejdctor vaZi jednaCina kontinuiteta pjvjA j +P2V2AZ 0= P3v3A3 == P4V4A4' (a) u kojoj su gustine: Pj primarnog fluid a. Izmerene vrednosti uIaznog i izlaznog . Ciklon prikazan na sl.(d) J(v1 -V 2 ) 3· 3 R::::.32 i ex. . Ciklon sluzi za izdvajanje cvrstih cesticamaterijala 1Z struje fluida. U cevi za mesanje izmedu preseka 2-2 i 3-30digrava se promena kolicine kretanja. A == 1. P2 .02). U dlju odredivanja koeficijenta lokalnog otpora ciklona za rad bez cestica (izlazna cev C za cestice je zatvorena. A2 ·::: A3 -. aJijusviu1drugim merodavnim poprecnim presecima ejektora.P3viA3 . koja je postavljena prema horizohtalipbduglomex. A2 . Pj (Aj +A2 ).-d j i da BU II ovom.3. gustine Pj i P2 ne moraju biti iste. ? 2 . tecnostigasom itd. zbogdejstva inercijalnih sila krecu ka zidu ciklonaa samim tim i izdvajaju iz fluida. 1z ciklona izlazi kruzna cev precnika d=300mm.Al == (d. U posmatranom sillcaju primami i sekundami fluid su iste gustine. a sila reakcije dobijena iz jednaCine (3.058 i 0B :::: 1.= 15°. sto znaci da je sila reakcije R:=O. 7 b) Izmedu preseka 3-3 i 4-4 difuzora vaZi Bemulijevajednacina P3 + /2 == P4 + p(s+1)v~/2 Primenom ave jednacine i jednaCina (b) i (c) dobijase porast pritiska u ejektam P d3 4 z 6P==P4-Pj== 6P3j+i[1-(C.sekundamog fluida i P3 i P4 mesavine fluida. B == 1.4). ~ 2 2 Medlltim.2kg 1m3 • Merenjem ulaznog profila brzin. a) Primenom jednacina (b) i (c) dobija se porast pritiska u cevi za mesanje dj 2 d1 2 2 6P3j == P3 . RESEN7£ Radi jednostavnijeg pisanja uvode se oznake za povrsinepoprecnih preseka Ai == di rc / 4 U=1..96.Pj == p(y) [1. Koeficijent lokalnog otpora difuzorajes.aznom preseku B ciklona profil brzinaje turbulentnipotpuno razvijeni (ex.

. koje daju rezultujucu siIu reakcije ciklona R '" (R.732ml s.53N. 3. RESENJE: a) Primenom jednaCine kontinuiteta za ulaznu i izlaznu cev ciklona dobija se brzina 2 VB = V A 4ab I d 1[ = 12.3.3a) koji istice kroz izlazni presek jedne mlaznice i udara u cvrstu pregradu pod uglom yl ' Tom prilikom ako se analizira ravanski problem mlaz se deli na dva dela. Iz Bernulijeve jednacine za iste preseke dobija se koeficijent lokalnog otpora ciklona 2 2 d 1[ 2 A .3. Udarac mlaza u tela Uvodenjem kontrolne zapremine Veon izmedu preseka ::'.(p A + PP II V A)AA' 2 2 - Projektovanjem ave jednaCine na horizontalni vertikalni pravacdobijaju se komponente sile R".2 i 3 (s1..3.. i b) rezultujucu sHu realccije ciklona nastalu usled promene lcolicine kretanja.98N.. SWca P..75N.634.... c) Slika 3. Ciklon Ry 2 = (P A + PP A VA )ab sinu = Il. =(PB +p~Bv~)d27t/4-(PA +p~Av~)abcosu=5. Na osnovu ovih merenja odrediti: a) koeficijent Iokalnog otpora cilclona koji radi sa cistim vazduhom. b) JednaCina promene koliCine laetanja cilclona glasi R = (PB + P~BVB)AB .•.3-22. Udlall":!llc mlaza Ull cvntu pregll"adu Posmatrace se mlaz fluida (s1. + R~) 112 = 12. j . S=-2 (PA -PB)+u A (-4 b) pVB a -u B =0.3b) zakljucuje se da fluid u nju ulazi koliCinom kretanja riljp j.288 KoliCtita kretonja potpritiska su PA :::: 400Pa i PB =500Pa. pod uglovima y 2 i y 3 u odnosu na osu mlaza.3. Mlazevi se u presecima 2-2 i 3-3 odvajaju od tela..:\ a iz rije izlazi kolicinama kretanja Jn 2 P2 v2 i m3~3v3' Na povrsini koja ogranicava kantrolnu zapreminu vlada pritisak .. tako da udarac mlaza deluje izmedu ovih preseka odgovarajucom silom R na telo .

nil PI VI siny I' 3 odnosno intenzitet rezultujuce sile R :::: (R. ~j . V2/vl::::1/·J~12+1 Rx :::: ni2~2 v 2 cos(y j +y 2) +1i13~3 V3 cos(y 3 -'y 1) - mPl VI cosYI' l Ry :::: I:i1zP2 v 2 sin(y I +y 2):.10) Ako se.VI· Projektovanjem ove sile 11a pravac l10rmalan na plocu dobija se sila reakcije RES.::< 1). odnosno sila kojom fluid deluje na telo R=-Rf =In2~2v2 +1i13~3ii3 -J:ill~]vl. (3.2.. + R:) 112. dimenzija a x b (b » a).KoliCiilah'danja 289 okoline u koju mlazistice.' a) lednaCina promene kolicine kretanja u mlazu (3.3-23 . primelljena na posmatrani mlaz glasi R=pV3V3+PV2i72-pri.. Konacno. te se zato Odllosi izmedu brzina svode l1a obUk v3 /v l =1/JS13+ 1 .. nakon odredivanja merodavnih brzina strujanja. (3.3...5) ciobija se sila otponi fluida R (s1. protokom r~ i ndara u ravnn plocu nagnutu poci uglo~ a u odnosu na horizontalu. strujanje u mlazu tretira kao strujanje savrSenog fluida (1. te se zato otpori umlazu zanemaruju.Yj) .. 2 i 3 moze se pretpostaviti da su korekcioni koeficijenti a j '= 1 (:=. koja .. Mlaz tecnosti gustine p istice kroz mlazllicu. 1z ove jednacil1e slede odl1osi brzina -.9) dobijaju se komponente sile .12:::: 0.3' i b) ako je fluid u mlazu savrsen.::::V~ V2 'fa:- ~=V~· v3 fa:- Za posmatrane preseke 1.je postavljena pod uglom y :::: arctg(Rx I Ry) u odnosu na horizontalu.L]VI :::: 2(a l +~12~V2 :::: 2(a 2 +(13)V 3 ' 1 2 1 2 1 2 u kojima su a j (i = 1. te se zato na njoj dejstvo sila pritiska eliminise. pak. 1. Posle udarca u nepomicnu plocu mlaz se deli na dva dela.3) koeficijenti korekcije kinetickih energija preseka. Problem 3-23.9).ni 3 P v3 sin(y 3 . Odrediti sHu reakcije i odl1oS kojim se mlaz deli u sledeCim slucajevima:" a) ako su koeficijenti lokalnih otpora delova mlazakojiskrecu /.2 i 1. U tu svrhu koriste se Bernulijeve jednacine 2(.9) Za odredivanje sile R potrebno je poznavati vrednosti brzina v 2 i v 3 ' odnosno u kom se odnosu mlaz deli pri udarcu u cvrstu pregradu.3b). projektovanjem jednacine (3. a ~12 i S13 koeficijenti lokalnih otpora pojedil1ih delova mlaza.E'NJE: Slika P. Nakon f primene jednacine promene kolicine kretanja (3.13:::: 0) tad a su brzine strujanja u posmatranim presecima medusobno jednake (v] :::: v 2 :::: v 3 ).

o promeni kolicine kretanja u mlazu. jednacina (3. mase m=lOkg i duzine l=400mm. " RESENJ£: Slika P. dabija se sila reakcije R:= pVv(l+cosa. . ~ :'~' ~=::::::> Pru!Jlem 3-24. 2 V..+i(l-~cosa. Pru!Jlem 3-25. == O. pri cemu je brzina isticanja mlaza Vj := V I ab... te odnosi protoka 2 Sila kojom mlaz deluje na ploeu je odredena istim izrazom kao u zadatku pod a) R = pVjVj sin a. Primenom ove relacije i jednacina Bemulija i kontinuiteta V. Nakon urlarca mlaza u simetrienu nepokretnu Iopaticu mlaz se deli na dva del a koji napustaju lopaticu pod uglom Ct. == 0 "dobija se da je za vrednost ugla a.JC:.3-25 Pru!Jlem 3-26.~~J~L ~ ". == ~S2+1+~S3+1 b) U slucaju strujanja savdenog fluid a vazi r-~2 ~ := V 2 . 12.2 - ~c.=O sila maksimalna i ona tada iznosi Slika P. 1z mlaznice precnika d istice mlaz vode protoka V. Odrediti silu kojam mlaz deluje na pioeu.).- V3 _ 1+ cosa. odnosno brzinom v. Iz uslova oR / oa. v~ 12:= (1+s 2 )vi 12 == (1+S3)v.+icasa. Odrediti brzinu kojom voda treba da istiee iz mlaznice da bi ploca zauzela polozaj odreden UglOID a.) T/3 _ K. pri eemu je brzina isticanja v = 4V 1d 2 n..y .3-24 R == pT/v . Ravanski horizontalni miaz vade istice iz mlaznice protokom V.=300. Voda istice 1Z mlaznice precnika d=lOmm i udara u homogenu obrtnu ravnu plocu.2+1+JS3+1 SU == S3 = 0. pri kome ce sila reakcije imati maksimainu vrednost. Odrediti silu reakcije i ugao a.290 Kolicina Icretanja dok se projektovanjem na poduzni pravac ploce dobija relacija Ry := PV3V3 - pV2 v2 - p~~ Vj cosa. v. 1. I \ \ RESENJ£: Ponavljanjem identienog postupka kao reakcije mlaza u zadatku P. na rastojanju h==200mm od obrtnog oslonca ploce.) T~ <.+iCl+JC:. := Ti"z +V3' dobijaju se traZeni odnosi protoka V. i udara u ravnu vertikalnu plocu. Silu trenja u osloncu zanemariti.9).3-23 dbbija se sila .casa.

== 30°.92m 1s dok iz Bernulijeve jednaCine Po + pv~ 12= pv 2 12 sledi brzina strujallja kojom se ulje odvaja od diska v = (vo + 2 Po / p)1/2 = 36.3-27 Pro/.99ml S pd nh Slika P.5 N v 1t. Zanemarujuci lokalne gubitke energije i kontrakciju mlaza odrediti silu kojom mlaz deluje na lopaticu. Zanemaiiti gubitke strujne energije i silu trenja u ldistu. Iz jedllaCine kontinuiteta se dobija brzina strujanja na izlazu iz cevi Vo = 41h / pD 2 n == 15. ') ') Slika P.3-26 Problem 3-27. Prime nom jednacine promene koliCine kretanja (3../em 3-28. 2 Sila R je ustvari sila nastala usled promellljivog polja pritiska ulja na disku.94ml s. pod pritiskom Po == Sbar protokom .. Iz kruzne mlaznice precnika D = 80mm istice voda brzinom v == 6 m/ s.Ko!icina!rretalijCt · d n R == pVvcosa == P-4-V2 cosa. 2 291 Koriscenjem momentne jednaCine za obrtnutaeku 0 Rh I cosa. Za diskje vezana opruga krutosti c=lO N/mm. RESENIE: Najpre se odreduju merodavne brzine strujanja.. v= 2 == 24. R = PO-4-+m (Vo -vcoscx. pri tome nastaje osnosimetrican mlaz koji napusta disk (peeurku ventila precnika d=24mm) pod uglom od a=600.5kg Is. a oprugaje tada staticld deformisana za Xo == 5mm. Na sredini lopatice nalazi se kruzni otvor precnika d = 20mm kroz koji voda istice u pravcu ose osnovnog mlaza. ) . Miaz vode udara u fiksnu ovalnu lopaticu sa koje voda odlazi pod uglom a. RESENJE: R = P4v"(D" -d-)(l+2cosa. -mgiSina == 0 dobija se brzina isticanja 2mglsina. Ulje gustine p == 900kg 1m 3 istiee iz cevi (ventila).) = 1463. preenika D==20mm. Kada kroz venti! nema protoka ulja pecurka se l1aslanja na sediste. Konacno iz jednacine ravnoteze sila koje Slika P.h == 4.5) dobija Se sila kOjOID mlaz deluje na disk D n.3-28 . Odrediti silu F kojom treba delovati na klipnjacu da hi se disk nalazio na rastojanju h=5mm oel seeliSta ventila.

1E: B= arccas[ casa + ~ Slika P.292 KoliCil1a h-etanja deluju na disk i klipnjacu odreduje se trazena sila. Kolika je brojna vrednost avog ugla ako je a=45° i a) V31T72 =: 112 i b) ~T3 / V = I? Gubitke lokalne energije i 2 tezinu fluida zane mariti.. z i tangencijalne komponente brzina V ly =: Vj sinal ' v 2l' = v2 sina 2 • Koriscenjem jednacine kontinuiteta dhv lx =dhv2x ' dobija se jednakost aksijalnih brzina v lx =: v 2x ' dok se lz Bemulijeve jednaCine PI +pv./em 3-J@. 2)/2·= P(2 .6N. dobija razlika pritisaka ispred iza ~v resetke -~~~~_-. te zato sila R predstavlja silu kojom . /2 =: P2 + /2. Ovom prilikom rnlaz se deli na zapreminske protoke ~ i Ti2 · Odrediti ugao Bpod leajim skrece fluidna struja. RESEN. Fluid gustine p dotice u ravansku nepomicnu resetku. R =: P2A2 - hAl +m(v2 -VI)' Kaleo posmatrana kontrolna zapremina obuhvatai gornji i donji deo lopatice.3-30. F = R-c(xo +11) = 45.899° i b) B=20.PI'" P(2 -V 2 VI V ly 2y Promena koliCine kretanja odvija se u me<iulopaticnom prostaru. • Za zadate padatke se dabija: a) B=10.1E: Radi jednostavnijeg zapisa uvode se oznake za aksijalne Vlx =: VI casal ' v2x = v 2 casa.v 2 )/2 A V2Y P2 . brzinom VI postavljenom pod uglorn C<. PnolJlem 3-29. 1z ravanske rnlaznice istice mlaz nestisljivog fluida gustine p koji jednim delom udara u cvrstu pregradu postavljenu pod uglom a a drugim delom skrece pod uglom B. PrimenjujuCi jednacon Cinu promene kolicine kretanja (3. te se zato kao merodavna namece kontralna Slika P. visine h i medulopaticnog rastojanja d.l a lz nje istice brzinom v2 postavljenom pod uglom a 2 • Oba brzinska polja su unifonnna. to ona ustvari obuhvata celu jednu lopaticu.53°.3-29 (casa -1) J- C<. p P2 RESEN. Pl1'o/. Resetka zapremina V .6) dobija se sila reakcije u medulopaticnom prostoru pv. Odrediti intenzitet i pravac dejstva sile reakcije koja deluje na jednu lopaticu.

= arctg(-. Kolo centrifugalne pumpe okrece se konstantnim brojem obrta nCo/min).'=V~1X+V. to na ulaznom i izlaznom precniku kolapostoje obimske . n !Ii Stika P.3-31. na ulazu u kola D1.-).a) S obzirom da se kolo okrece konstantnom ugaonom brzinom ill = me / 30. b) teorijski napor pumpe.)-vrn-:=-p-h-r-v-m-'I ' 2y 1 pri cemu je (3.) = (P2 . i c) maksimalni napor pumpe.=Vjx=v2x. Ry mx odalde se zakljucuje da je ona normalna na pravac brzine v m" Problem 3~Jl. gustine p. Naime.r-R -=-p-d-h-(-'v. Ova sila deluje pod uglom Rx v my y = arctg.prenosne komponente brzine u = co r.. uvodenjem srednje brzine i njenih komponenata v rn =(vj +v2 )/2 -:::::. b1 i Bl ina izlazu iz kola D2 . Ry = In (v 2y -v1y ) =pd hv1x (1'2y -v 1y ). . V. b2 i ~2' redosledno" Odrediti: a) moment na vratilu pumpe.Pl)dh+ln(v 2x -v 1.sano K geometrijskim velicinama: precnikom.11) r = (v 2y -v 1y )h cirkulacija oko profila. Do istog rezultata se dolazi ako se za kontrolnu zapreminu izabere zapI"emina V~on.y. Protok tecnosti. v. koji kolo moze da ostvari.. posredstvom kojih sledi rezultujuca sila reakcije R="'I}Rx+Ry =pdh(v2y -V1y I 2 2 r V1y +V2\' )lC 2 ' ) 2 +Vj~~J 0 l l/2 Dobijeni izraz za silu reakcije moze da se napise i u jednostavnijem obliku. RESENJE.---V-)-.Pl)dh = p(v~v -vL. Kolo radijalne pumpe.)dh 12. sirinom i uglom lopatica.koja obuhvata iopaticu i po polovinu meciulopaticnog prostora Sa gomje i donje strane lopatice. dobija se konacan izraz za silu reakcije . Projektoval1jem na aksijalni i tal1gencijalni pravac dobijaju se komponente Rx = (P2 . . Kolo je defini. kroz kolo je V ." vnL.· /(o/icilltz !cretan/a 293 fluid deluje na lopaticu. Vmy=(vly+v2y)/2. u kojima su ri = Dj 12 poluprecnici kola. zatim kako i fluid kroz kolo struji relativnim-tangencijalnim na 10patiCe brzinama Wi' to ce .

a sto se ovde nece sprovesti.I i (J(. . i uglovima lopatica ~]::::: 23.. tada l moment ima maksimalnu vrednost M max = pVk V zul2. prvo ce se.2).2) obimske komponente apsolutne brzine.2). Da bi se odredile ove dye brzine. jednaki nuli./0) == P rikyk .12) pri cemu Stl brzine Vi" (i=1.] :::: 90°.max = v 2u U2 .294 KoliC/ita kretanja apsolutne brzine na ulazu / izlazu kola biti Vi :::: iii + ii\ (i=1. iz jednacina kontinuiteta V == vir 2ri 1Cb p k odrediti radijalne komponente brzine Vir:::: V ! 21. . a) Odrediti snagu koju je potrebno dovesti kolupumpe da bi protok vode bio V=20Ils.5° i ~z == 22°. dobija se teorijski napor kola centrifugalne pumpe r---------------------D------------~ Y k =V 2u u z -v]u u ] ==u 2 (V zu -v]u -5-)= 2 0) (1 2V 2u -livlu) (3.14) se naziva Ojlerova jednaCina i predstavlja osnovnu jednaCinu pri proucavanju turbomasina... c) Ako je v lu :::: 0. I .13) Konacno. Voda struji kroz kolo pumpe Cija je geometrija definisana: precnicima D] =100mm i D z = 300mm.1Cbi . jer su vektori ~ kolinearni. Moment ove sile. u odnosu na osu rotacije je if == (pVkV2 + Pz ) x. ProbleM 3-32.< V iu ==U i -Will =U i 2~nb.(p/ikV] +~)x ~ = pVk (Vz x. pa ce tad a i teorijski napar imati maksimalnu vrednost koja iznosi Yk.14) JednaCina (3.. Shodno jednaCini (3. Smatrati da su gubiCi protoka izmedu kola i kuCista pumpe zanemarljivi. Kolo pumpe se okrece konstantnim brojem obrta n=14500/min. zamenom ovih brzina u izraz (3. b) Iz izraza za snagu kola Pk == 1\.I pri cemu su rnornenti sila pritisaka ~ x r. I \.::2 . U skalarnom obliku moment se moze napisati kao 1M:::: pVk (V 2u i ' -v]l/i) I. (3. sirinama hI =40mrn i bz = 10mm.(v2 -i\)+P2 -~. Ovde treba napomenuti da je protok kroz kolo v" veti od protoka tecnosti hoz pumpu Ii' za kolicinu Ll~T koja struji kroz pracep izmedu kola i spirale pumpe.2' pad kojima voda dotice i istice iz kola. i na kraju iz projekcija brzina na obimski pravac Slede obimske komponente apsolutne brzine Ii'. (3. a to ce biti ako je ugao izmedubrzina u i VI <X.12) dobio bi se novi izraz za moment. b) Odrediti uglove apsolutnog strujanja <X.tgBi (i=1.5) sila otpora tecnosti koja deluje na lopatice je R== pli'.::2 -v] x ~) . a zatim se posredstvom k jednakosti Vir = W ir i W ir / Wi" = tgBi odreduju obirnske komponente relativne brzine Will:::: Vir / tg~i.

::: 17... == roD2 /2:= 22. D4 := 410rnm i 63 := b4 = 10mrn.. Kako bi se izbeglo dopunsko skretanje struje zakolo se projektuje tako da je izlazni ugao struje izkola (:1.932m/ s.054mi s ... RESENJE a) Ugaona brzina obrtanja kola ro = I7TC / 30 == 151. b) Koriscenjern trouglova brzina. : .3 == 6..:::~. Radijalna pumpa sa zakoloin c) Iza kola je ugradeno fiksno zako10 koje sluzi za usporavanje struje.64Nm. '··'L.8W.lzmedu kola i zakola strujanje se odvija sa konstantnim vihorom.... Odrediti momentkoji deluje na zako10. dok se iz jednaCine kontinuiteta za zakolo dobijaju radijalne brzine v3r = ~T / D3 1Cb3 == 2....': '. v 2r =V I Di1tb2 =2.2 == arctg(v2r / 1I2u ) =6. d) Nacrtati strujnicu apsolutnog strujanja kroz kolo i zakolo.905°. iz zadatka pod a). Io!k4~dkretallja 295 KOLa ZAKOLC)'. Koriscenjem ovih brzina i uglova lopatica ~] i ~2 koristrursu se truoglovi brzina na ulazu u kolo i izlazu iz kola. Slika P. 1z ovihtrouglova brzina.959ml s. i e) odrediti porast pritiska u pumpi ako je ona sa i bez zakola. odnosno izraza (3. odnosno hidraulicka snaga pumpe P == Mro == 7385. Konacno.13).1 daje obirnske brzine 1. Zakolo irna dirnenzijeD3 ==310mm. c) Za dobro projektovano zakolo treba da bude (:1."::.592m/ s . (:1.3-32.2 isti kao i ulazni ugao lopatica zakola.2= (:I.3-32.524rni s. v4r == V I D4 1tb4 == 1. v 2u == U 2 -v 2r ! tg13 2 .:.12) dobija se obrtni mornent kola M = pV(v2uD2 -v]uDl)/2= 48.. Uslov konstantnosti vihora (rvu = canst. uVrStavanjem obirnskih komponenata btzina u jednaCiilU (3.12 u1 = roDl /2 == 7.04° .1 == arctg(v1r / V Iu ) = 22.dobijaju se uglovi apsolutnog ulaznog i izlaznog strujanja kola (:1..905°) jer se tada izbegava dodatno skretanje struje.777m/ s..122rnls. a sto je prikazano na sLP. .) daje obimsku brzinu na ulazuuzakolo 1I3u := v2u D2 / D3 == 16.8s.'·: ..:. dok se iz jednacine kontinuiteta za kolo dobijaju radijalne kornponente brzine VII' == V I Dl1tb 1 == 1.592m/s .553m/ s. . slede obirnske kornpohenteapsolutnihbrzina v1u = u1 -VII' / tg13 1 == 3.3(U razrnatranom slueaju (:1.

P +m(v4 -v3 )· 4 3 Moment sile reakcije zakola u odnosu na osu zakola je Mz == (P4 +n'lV4 ) x r:. fluidna struja u kolo pumpe ulazi pod ugiom a j a 12 njega 1z1azi pod uglom a 2 • Pod ovim uglom (a 2 ==( 3 ) fluidna struja ulazi u zakoio da bi iz njega izasla pod ugloma 4 • e) rorast pritiska 11 kolu pumpe se dobija iz hidrauHcke snage kola i on iznosi /'o"Pk == PIT.4) erta se strujnica apsolutnog strujanja. d) KOl'isteCi uglove apsolutnih brzina (Xi (i=1.0845bar. obimska komponenta bl'zine v 411 = V4r 1tga 4 . a) Nacrtati trouglove ulaznih i izlaznih brzina i odrediti ulazni ugao lopatice tako da protok kroz ventilator bude V:: 1m3 1s.92Nrn.P. (3. == 3. tako da se momentna jednacilla svodi na konacan oblik Us = lil(V4u D4 -v3"D3 ) 12 .P.674ml S.3.6). tako da jednaCina (3. Porast pritiska u pumpi sa zakolom je /'o"P = /'o"p/c + /'o"P z = 5. Ukoliko zakolo ne bi bilo fiksno moment Uk bi okretao zakolo u smeru suprotnom od smera okretanja kola. :: 300mrn.08ml S V4 == I 2 2 1/V4r +V411 == 3. . . trouglovi ulaznih iizlaznihbrzina.3-32. Aksijalni ventilator se okrece konstantnim brojem obrta n=1450o/min i pri tome transportuje vazduh gustine p == 1. Porast pritiska u zakolu odvija se iskljucivo na racun transformacije kineticke energije struje.2.330ml s. U zakolu se odvija promena koliCine kretanja. Jz ovih trouglova brzina odl'eduje se. daje siTu reakcije Rz = P . Kalco su vektori sila pritiska P i P normalni na vektore polozaja r3 i 14 to su 4 3 rnomenti ovih sila jednaki nuli.' == 3.12) za moment koji opterecuje kolo pumpe. b) Odrediti obrtlli moment kola i hidrau. Problem 3-33. koji su prikazanina sl.licku.. Dalcie.296 KolicilllZ h-el'anjlZ Koriscenjern nadenih lcomponenata brzina i uglova lopatica zakola konstruisu se .3-32.(p] + Iin!3) x r.6929bar. snaguventilatora.j V 3r +V311 = 17. pIVO. Ovaj porastpritiska je isti za kolo pumpe sa ili bez zaIcola. a odreduje se iz Bemulijeve jednaCine i iznosi /'o"Pz == P4 .P3 == p(v~ .3916bar.15) Izraz (3.2kg/ m3 • Kolo ventilatora ima ul1utrasnji i spoljasnji precnik D" = 100mm i Di.v~) / 2 == 1. Za razmatrani slucaj izraz (3. a zatim i apsolutne vrednosti brzina I 2 2 V3 = 1.15) daje moment Uk =-38.15) za moment koji deluje na zakolo je istog oblika kao 12raz (3. koja je prikazana na sl. i izlazni ugao lopatice ~2 = 70°.

3-29 i P. jer u svim meridijanskim presecima profil brzina ima isti karakter.3-33.3-33. Aksijalni ventilator i houglovi brzina RESENJE' a) Kaleo lopatice nisu vitopere to one u svakom meridijanskom preseku odredenom poluprecnikom r imaju isti izgled. odnosno da fluidna struja dotice normalno u kolo. to se iz jednaCine (3. tako da se izraz (3.. Meridijanski I presek =- Slika P.5. i glasi (3. BirajuCi meridijanski presek na precniku Dl mogu se nacrtati trouglovi brzina prikazani na sl. Koristeci trougao brzina na ulazu u kolo dobija se trazeni ugao Iopatice ~l ::: arctg(v lx / til) ::: 64. Obimske brzine kQla na posmatranom precniku su u=u l :::tl 2 =roD l /2=7. b) Analiza sila koje optereeuju ko10 aksijalnogventilat~rai pri promeni kolicine kretanja. Pri crtanju ulaznog trougla brzina koriscen je uslov da ne postoji pred-rotacija struje.592m/s..84 S-1 ? Aksijalne (protocne)' komponente apsolutne brzine odreduju se iz jednacine kontinuiteta i iznose .16) dobija vrednost momenta M=O. je identicna sa vee datom analizom sila uprilIlerima P.D. te je zato (Xl::: 90°.Kolicina hetan/a 297 . pri cemu je ugaona brzina (j) = mr / 30 = 151.3-32.915m/ s. .. sakojom se odredllje hidraulicka .°. 22· Vlx = V2x = 4V / reeDs .799m/s.)::: 15.lOSNm.P.12) za moment pTOmene koliCinekretanja moze primeniti i za aksijalne turbomasine.16) Kaleo je za razmatrani meridijanski presek r::: rl ::: r 2 = Du /2. dok se obirnska komponenta apsolutne brzine naizlazu iz kola odreduje iz trougla brzina i ima vrednost v2u = tlz -v2x / tg~2::: I. Ovaj uslov daje obimsku komponentu apsolutne brzine vl " == O. Zato je sasvim svejedno koji ce se poluprecnik r izabrati kaomerodavni ia razmatranje.

lE: Na samom pocetlcu treba napomenuti da je vertikalna peltonovska turbina dobila naziv po vertikalnom palozaju vratila kola. 2 m3 / s po jednom izlaznom mlazu. okrece se konstantnim brojem obrta n=500o/min. kola turbine 51.3-34a je horizontalno. Precnik mlaznice na izlazu je Pri isticanju mlaza postoji lcontrakcija mlaza ciji je koeficijent kontrakcije \v =0.p =.298 Kolicina !cretallja snaga ventilatora P=.17) predstavlja Ojlerovu jednacinu za aksijalne turbomasine.:.39Pa. CI.8m3 / s.SI.:.3-34. ako su poznate velicine: D.:. Prema tome. Ovaj rezultat upucuje na zakljucak da se u aksijalnim ventilatorima ostvaruje veoina mali porast pritiska.Mm =. 0:. P / V = pmr(v 2u -vIII) = pu(v2u -v lu )' (3. Koeficijent lokalnog otpora mlaza pri strujanju preko lopatice je S=O..RESEN. Problem 3-34. b) snagu i stepen korisnosti kola turbine za proizvoljni ugao y.39W. Cetvoromlazna vertikalna peItonovska turbina precnika kola DK =. Sm>Sk. kroz cev precnika Do:. Na osnovu sprovedene analize moze se odrediti i porast pritiska u kolu kao b.17) Izraz (3. Ukupni protok vade. odnosno d:.1910mm. . Za analizirani aksijalni ventilator se dobija b. (3. .. Na 05novu zadatog protoka kroz mlaznicu.' a potom ill sracunati za vrednost ugla y=O . je Va =. Odrediti: a) sHe istezanja zavrtnjeva u vezama A-A i B-B. 1200mm i turbinu.16. 175mm. V:.p:.16. Zatim se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina dobijaju pritisci aa mestima prirubnickih vezaA iB \ \ . Cetvoromlazna PeltoIiova turbina odreduju se brzine strujanja v:::: 4V / d 2n iVa'" 4Tjo I D 2n.2. P.:. b) Slika P.832.

koja je u opstem slucaju u odnosu na obirnski pravac postavljena pod uglom y. bilo koje od eetiri. dj n cosy R == pV(Wj +W2 cosy) = P-4-(1+ . '.i ilIlU vrednost n. to c. obimska brzina lopatica biti 11 = Dk nl7 /60:.B+pVvoCsina 2 cosB). P == 4RTw =15 RD. iz jednacine (1) se dobija sila reakcije 2 . b) Poslllatrace se isticanje vode iz mlaznice na kraju. U prostoru u kome je voda u kontaktu sa lopaticom odvija se promena koliCine kretanja. C. Voda iz rnlaznice istiee brzinom v:. P. + 1. RB.J)(V j -u)v j .: 4V / d 2 n. iIi u nekoj drugoj prirubniekoj vezi. tada:bi isticuCi mlaz na susednoj lopatici izazvao znacajnu sHu otpora. Ovaj rezultat ima sarno teorijski znacaj. koja sledi iz odgovarajuce Bernulijeve jednaeine. u kojoj se odvija promena kolicine kretanja. izlazne cevi. to ce preenik suzenog mlaza biti j :::: = 160rnm.3kN. dobijaju se kbmponente sila reakcije R Ax = (pVvo + PA ) cosa. Zato se uocava kontrolna zapremina Vkon (s1.86MW Stepen korisl1osti je odnos korisne i ulazl1e snage. medjutim.. Snaga kola.Kolicina hda17ja 299 KoristeCi zakon 0 promeni koliCine kretanja. D21( . kao i razmena energije izmedu mlaza vade i lopatice. iznosi Dk 1· ...Ps cos. .0V brzina strujanja kroz ovaj presek iznositi Vi = 4V I d(n = 99.~ = PssinB-PA cosa+pVvo(sinB-cosa).: 50m / s. Da bi se ovi neieljeni efekti izbegli lopatice peltonovskih turbina se prave sa uglom y ~ 15°. D n pri eelllu su sile pntlska PA = PA -4- Ps = Ps -4-' Dakle.+1 Ova sila je za vrednost ugla y==O maksimalna i 1znos1 R=189.TTYJ == 37. Kako postoji kontrakcija mIaza.3-2. za y=O. odnosno llletodologiju opisanll u primeru P. RBy = PA sina. Sa lopatice voda istice relativnom brzinom w 2. a sto ovde zbog obima posla nije sprovedeno.5). i za nju se koristi zakon (3. RAy = -[pJiT(v +1'0 sina) + PA sinal. koji daje sHu reakcije mlaza kojadeluje na lopaticu (1) pn cernu su n~ i ortovi normala izlaznih mlazeva sa lopatice.. Cirne bi sveukupna korisna sila bila manja. pa ce apsolutna d d. KoristeCi vezu izmedu relativnih brzina w 2 == wI /.Jc.5). jer u realnim uslovirna ugao lopatice y=Oo dao bi maksirnalnu lokahlU vredllost sile. Na sliean naein nasIe bi se i odgovarajuce sile II vezi C-C. Pre rna tome sledi da ce voda lopatici doticati relativnorn brzinom Wj =Vj-u. trazene sile istezanja zavrtanjskih veza A -A i B-B su RAi = RAXcosa-R ily sina RBi =Rsx sinB-RBy cosB . S obzirom da se kolo okrece konstantnim brojem obrta. izraz (3.47m/ s.3-34b).

dakle ima realno maksimalnu vrednost 0.0.956. zbog neravnomemosti dejstva mlaza na lopaticu Oer se ena okrece) i gubitka usled okretanja kola u vazduhu. "'1 "1 .9 . .a kretal'1/a 11 =Pk = P'1i Ru _= 2(1+ cosy )(l-:'!'!"')~= 0. Dobijena vrednost stepena korisnosti je maksimalna vrednost koja bi se kolom mogia ostvariti.91. 2 +1 pV-~ 2 "'1 Jr. Medutim.300 Ko!ici11. . stvami koeficijent korisnog dejstva je manji za 4-5%.

.

\ I .

U uslovima razvoja i primelle savremene tehnike i telmologije UH zauzima veoma znacajno mesto. sto se ni ovde nece roku-savati. U UHS-u strujna energija tluida. poljoprivrednim masinama: traktorima (za podizanje radnog orudja).. utovarivaCima i s1. na specijalnim vozilima i td. ako je radni fluid ulje tada se obieno misIi na posebnu oblast hidraulike koja se naziva u(.:tno kretanje i obrnuto. se transformise u neki koristan mehaniCki rad. na avionima: pogon stajne noge pri uzletanju i sletanju. kombajnima (pogon radnih tockova i dobosa). Dams je tesko zamisliti neku oblast tehnike a da se u njo] ne koriste UHS-i kao nezavisni sistemi.. regulaciju nivoavode na prelivima i sl. Medjutim.sistemima za livenje pod pritiskom. laka zastita ad preopterecenja.. brodovima. presama i td. pogon tockova. prikolicama (za njihova prainjenje) i td. laka transformacija strujne u mehanicku energiju..a to su: jednostavan pre nos energije ad njenog izvora do mesta koriscenja. mali smeStajni prostor. u hidroenergetici (na pro kod regulacije rada turbina) i hldrotehnici (za pogon vrata recnih i kanalskih prevodnica.zelezarama i valjaonicama za pogon valjackih linija i valjaekih stanova. za vojne potrebe: upravljanjem oruzjima na avionima. Primena DH je toliko siraka da je veoma tesko nabrojati sve oblasti primene. ostvarivanje velikih sila i momenata sa malim pobudama. buldozerima.). strugovima. Ovakvu dobru primenljivost URS-a omogucile gU neke njene prednosti u odnosu na adekvatne mehanicke i elektricne sisteme. koja je po pravilu zasnovana na pritisnoj energiji radnog fiuiua. dizalice. tenkovima. jednostavna trans. kocnice tockova i s1. kojima primena VH prakticno predstavlja simbol modernizacije. kao sto su: na alatniIn masinama: presama. iIi momenta pri obrtnom kretanju. transportnim masinama (pogon vitia i s1.'.. sistemi komande leta (pagan predkrilca i zakrilca). a za funkcije prenosa snage i upravljanja. Uljno-hidraulicki sistemi (UHS) prvenstveno se primenjuje u sistemima prenosa snage. na brodovima: pogon i podesavanje kormila. odnosno problemi koji Stl tretirani u sklopu Odeljka 2. ili u sldopu nadgradnje drugih tehnickih sistema u .. rudarskim i gradjevinskim masinama: bagerima. dizalice. i u drugim tehnickim sistemima prenosa snage iupravljanja. Na osnovu ovih prednosti i osobina UR moze . .1.ita hidraulika (UH). na makazama za secenje lima. na drumskim i sinskim vozilima: koboni i upravljacki sistemi. u livnicama . ali ce se zato dati neke glavne oblasti primena. II teskoj industriji . rob 0tima i td. mogucnost dobrog upravljanja i dr. rendisaljkama. na dizalicama. iIi II sistemima upravljanja iii Ii regulacije. Ova Cinjenica Cini primenu uljne hidraulike veoma sirakom. br Isilicama.301 4. liftovi i td.. inzenjerijskhn masinama i 51. pri cemu se vISi savladavanje sile pri translatornom kretanju.). velika brzina reagovanja. OSNOVNA RAZMATRANJA Jr PRIMENA DUNE mIlRAULllJKE Kada se kaze hidraulika obicno se pod time podrazumeva strujanje vode kao radnog fiuida.J:::rmacija translatornog u..

IDDRAULICKI SISTIEMI lP'RENOSA SNAGE Osnovni zadatak UHS-a je da izvrsi prenos energije od njenog izvora. Izmedju izvora energije i izvrsnih organa postoji eitav niz elemenata za vezu (cevi. Sa energetskog aspekta jedan .) i upravljanje. a sto su modema masinogradnja i industrija '<leoma dobropratile. a s druge zahteva veoma Cisto ulje . DRS prenosa snage.a ujedno i izvor energije za Slika 4. ovde se radi a multidisciplinarnoj oblasti. cevi. do mesta gde se ta energija pretvara u koristan mehanicki'Tad. odnosno DRS-ima.302 Osnove uljne hidraulike se veoma laka zaldjuCiti da DR-a omogueava izradu koncepcijski novih masina i pogona. hidraulici. Zato se bez puno objasnjenja moze kazati da su DHS-i veoma slozeni i odgovorni sistemi eiji se princip rada zasniva na hidraulici. praktieno. iIi ako 1r ~'~~ se vrSi obrtno kretanje tada se oni nazivaju hidro-motorima (HM). Dakle. kod lose odrZavanih URS-a curenje ulja utiee na zagadivanje radne sredine.izvrsni organ predstavlja gubitak energije nosene fluido1n.odnosno prisustvo dobrih filtera. zakljucuje da izvrsni organi predstavljaju vezu hidraulickog i mehaniekog sistema. a to je deo koji pripada i nazivu ave oblasti tj.ko se na <l==izVrsnom organu vrsi translatoF rnO kretanje tada se oni nazivaju hidro-cilindrima (He). koji predstavlja OSllOVU fUl1kcionisanja UH komponenti i sistema. 4.2. i td. Ovde se. U ovoj knjizi bice reei sarno 0 onom delu UB.2). kao sto su: relativno mali stepen korisnosti. primenjene komponente zahtevaju visok stepen kvaliteta abrade povrsina a sto s jedne strane poveeava njihovu cenu. automatizacije.4. a sto ee biti uCinjeno u ovoj knjizi. koji je po pravilu pumpa. UHS-i imaju i znaeajnih nedostataka. medjutim. zbog '/elikog gubitka energije u komponentama DHS-a veoma su izrazeni problemi zagrevanja ulja. A. elektricnih i elektronskih sistema. deomebanickog sistema za koji je iZvrsniorganpovezan. izvrsni organi i td. Kao sto se vee mogio primetiti UHS-i imaju svoju primenljivost. u svim oblastima tehnike gde obavljaju vise ili manje vazne telmicke zadatke. kod dobro projektovanih i konstruktivno resenih sistema ani se mogu svesti na minimum. Ovi nedostaci DHS-a se ne mogu izbeCi. nazivaju se Komponentama . zbog visokih pritisaka uIja veoma su prisutni problemi zaptivanja. a da se nadgradnja ovih sistema obavlja kroz primenu znanja iz mehanike. Svi t i l sastavni delovi UHS-a: pumpe. te je zato njihovom proueavanju nuzno posvetiti vise paZllje. koji omogucavajufunkcionisanje DRS-a. Ta transformacija strujne energije u mehanieku obavlja se u UH komponentama (UHK) koje se nazivaju lzvrSn/OIgam: Na njima'se u zavisnosti od telmiekog zadatka kojeg treba obaviti savladava sila ili obttni moment (51. dakle. creva i td.2.

Proracun UHS-a se razlikuje kod sistema sa jednim i vise izvrSnih organa. pasivne i komponente za vezu. jer je ova podela ekvivalentna podeli u klasicnoj hidraulici na proste i slozene cevovode.1. pri cemu je· K koeficijent proporcionalnosti. Jedna od najcesee primenjivanihmetoda. 4 . . dole selcod UHS~a sa vise izvsnih organa postavlja odgovarajuei broj Bernulijevih jednacina i jednaCina kontinuiteta. Sistemi sa jednim izvrsnim organom su oni UHS-i kod kojih je prisutan sarno hidrocilindar iIi hidromotor. koji sIuze za transformaciju energije. U· opstem slucaju ova zavisnost je nelinearna.izvrsni organi . racve i s1. Ova razlika nije sustinske prirode. . kako ia staeionarni. leao i po jedna jednacina kretanja za svakupokretnu UHK. sieklasicne jednaCinehidraulike Bernulijeva jednaCina i jednacina kontinuiteta i jednacine mehanike GednaCine kretanja). kontinuiteta i kretanja. pritiscimai pomeranjima.hidrocilindri i hidromotori. Kod sistema sa jednim izvrSnimorganolllkoristi se po jedna jednaCina Be rnulij a. su razlicite. sistemi sa vise izvrilnih organa su mnogobrojniji a njihov proracun je mnogoslozeniji od onog kojeg treba obaviti kod sistema sa jednim izvrilnim organom. potrebna je radi njegovoglakseg resavanja. a odnosi se na broj jednacina leoje treba resavati. creva. sarno leada je opravdana. Prema broju izvrSnih organa UHS-i se dele na sisteme sa jednim i sisteme sa vise izvrilnih organa.3. sisterni hladjenja i preciscavanja ulja i s1. i one sIuze za transport fluida pod pritiskom izmedju aktivnih komponenata. OSNOVE PRORACUNA UHS 4. Ovde ee biti reci same 0 podeli prema broju izvrsnih organa.OSl10ve ulJnehidraulike 303 UHS-a. ova podela je interesantna sa aspekta proracuna.pumpe (koje predstavljaju izvore energije). . tako i za nestacionaran rad UHS-a je metoda zasnovana na primeni Laplasovih . Primera ovih sistema ima mnogo.tadase iove promene moraju uzeti u obzir u odgovarajuCim jed~aCinama. UHS-i se mogu deliti po razliCitim kriterijumima. Jednacine koje se koriste za 8tac:iionarnii proraeulD rada UHS Za proracun stacionarnog rada UHS-a koriste. Ove komponente dele se na a1ctivne.Ap = f(V). Pasivne komponente su one komponente koje aktivno ne ucestvuju u prenosu snage a neophodne su za njihovo funkcionisanje. tipa Ap =XV. Dakle. Ovako dobijeni sistem jednaCina predstavlja spregnuti sistemjednacina. Aktivne 1componente UHS-a su: . Komponente za vezu su cevi.Ako se pri kretanju UHK njihove karakteristike menjaju iVaZida je . Linearizacija pojedinih funkcijasistema jedilacina. i Sarno u izuzetnimslllcajevimamoie da se izvrsi njena 1inearizacija kada se dobija Ap = KV. l\:1atematicke metode koje se koriste za resavanje sistema jedllaCin~..3. Ovde ee se navesti same dva primer a ito: hidraulicke prese kod koje He obavlja translatorno kretanje i hidraulicke testere kod koje HM obavlja obrtno kretanje. vee formalne. pri cemu sprega izmedju jednaCina dolazi po brzinama. To su: rezervoari sa uIjem. Ipak. kriyine..hidraulic1ci razvodnici i ventili koji sIuze za upravljanje radom UHS-a. koji opisuje ponasanje URS-a.

gubitak je predstavljen sa padom pritiska.3. ti. to jednoznacno sledi da se . U jednacini (4. moze da se odtedi kineticka energija posmatranog strujnog preseka. Medjutim. U ovoj knjizi ce se u zadacima. T). Na UHK. u UH Bernulijeva jednaCina se pise tako Up da svaki njen clan ima dimenziju pritiska.1.3.3. kao lokalnim otporiina. . Da bi se ovo zanemarivanje opravdalo. veoma cesto. Treba sarno napomenuti cia je pri radu sa UHS-ima veoma prakticno 2 raditi sa pritiskom. (i::= 1.3.1) vazila potrebno je da se efekti stisljivosti ulja mogu zanemariti i da je temperatura ulja konstantna iIi priblizno konstantna. a ako se one zanemaruju to ce se posebnonagiasiti.1) i koja vazi za sIuCaj kada se radni fluid smatra nestisljivim fluidom (p = const. / " Ie.1. pad pritiska u UHS~usastoji se od pada ptitiska na lokalnim otporima i lisled trenja. Ovo dolazi zbog razloga sto s jedne strane proizvodjaCi UHK daju njihove karakteristike u funkciji prHiska i. cia se ulje smatra nestisljivim fluidom.304 Osnove uUne hidraulike transformacija. racvama i sl. i ovcle nema nikakve razlike. 4. Kao i u klasicnoj hidraulici. Veoma slicna analiza vccli i za potencijalnu energiju geodezijski pritisak pgzl_2' koja se veoma cesto moze zaneliJariii u odnosu na pritisnu energiju. koja je u UHSima od 20 do 400 bar. S obzirom da je u UHS-ima radni fluid ulje pod visokim pritiskom i da se ono pri prolasku kroz UHK zagreva to ce u opstem slucajli gustina ulja biti p = pep.3. u UH se radi sa visokim pritiscima. j ::::: 2 (~i ::::: 4/3) i za razvijeno turbulentno strujanje (Xi ~ 1 (~i ~ 1). Tako na pro za slucaj jednog dela UHS-a sa s1.. uziinati i kineticka i potecijalna energija.4. energiju pritiska moze zane mariti. predstavljen preko koeficijenta lokalnog otpora i racuna se I \ I . Ako se ova dobijena vrednost poredi sa redom velicinep:ritiska.1lo BlfR·lllluiijevlaI jOOllllliMHllllMi Izmedju Bemulijeve jednaCine koriscene u Odeljku 2.1) popravni koeficijenti (Xl i (X2 imaju vrednosti za razvijeno laminarno strujanje CJ. a ne sa velicinom Y [J/kg]. te se zato. . uzece se primer razvijenog laminarnog strujanja ulja (p= 900kg/m3 ) sa brzinom od 2m 1S. Poznavanjem koeficijenata CJ.dinamicki pritisak PCJ..r (4. d Dakle.radi korektnosti. dole je na klasicnim lokalnim otporima: krivinama. s druge strane ako hi se koristili koeficijenti lokalnih otpora om bi za UHK imali veoma velike brojne vrednosti. kineticka energija strujnog pteseka u odnosu na energiju pritiska moze zanemariti.1 i za strujnicu koja povezuje preseke 1-1 i 2-2 Slika 4.1i. Kod slozenih UHS sa veCim brojem izvrsnih organa i komponenti za rdavanje je potrebno koristiti rmmericke metode.1 Bernulijeva jednaCina glasi: .3.k:ineticka uodnosu na.v 2 12 = 3600Pa.2). a sto daje kineticku energiju .). Da bi u ovom slucaju jednacina (4. I.

Osnm.3.1. i~· /' Kako je masa m = pV to jednacina kontinuiteta dobija '.1.4.3164/Re I/4 .3). 0 sistemu sa vise izvrsnih organa.29). to se zidovi cevi i URK ponasaju elasticno. Odelj-ak 2. sa s1.2.2.4.1. Razlika izmedju ovih masenih pratoka je posledica promene mase u kontrolnoj zapremini. I drugo. sa ulaznim Ihl = prj l i izlaznim 1h z == pij 2 masenim protok fluida.. JednaCina k-«mtiIDIuiteta Za slucaj stacionarnog nestisljivog strujanja lcroz URS sa s1. oblik jednaCine kontinuiteta (4.63) za turbulentno strujanje Ie=0. tada se moraju uzeti u obzir efekti . . ponasaju kao hidraulicki glatke cevi kod kojih je Ie = A. tada za svaku racYU vaii jednaCina kontinuiteta i=l 2>.1. = liz)· Medjutim.39): A. U nastavku ovog paragrafa ce se potraziti odgovor pod leojim uslovima vaze jednaCine kontinuiteta (4.. (4000<Re<105).-': ::m1 -mZ =Tt· i' .3) pri cemu n oznacava broj ulaznih am izlaznih zapreminskih pratoka.1. ). U UHS-ima sve cevi se. i da ce skora uvek rezim strujanja biti laminaran.Vz "'" Tt+ E Vdp elt' (4.1 jednacina kontinuiteta giasi: (4. .2) i (4.3.=64/Re .4) U slucaju stacionarnog strujanja jednacina (4.4) se. vecda bi se ukazalo na neke efelete koje treba uzeti u obzir pri ne~t'Lcicinarnostimakoje sejav1j'1}'l U UHS-ima. (Re=vDlv<2320) .3.1.3.(Re). kao i Mo se vidi iz jednaCine (4.3. =LV . oCigledno. Ovi efekti se uzimaju U obzir pri prelaznim (4.m ~li~--m!1 mb 1 .3.2.1.3. svodi na oblik (V.3. U UHS-ima se po pravilu koristi ulje koje ima relativno veliku vrednost koeficijenta visleoznosti. u"i. dV VI .2) .stisljivosti fluida jer je p = pep) (clan V / E· dp 1dt). calc. dat i u naslovu Oddjka4.1..2 1 Z dt p dt ' koji se koriscenjem modula stisljivosti fluida E = pdpldp svodi na \ . sto znaci da ce Rejnoldsov broj biti relativl10 mali.e uljne hidraulike 305 primenom izraza i:1PI = pC.4) se ovde ne daje radi tog zakljuclea. .1. .3..3. koeficijel1t trel1ja se odredjuje za laminarno strujanje u cevima izrazom (2.3. Prema tome. dok ce turbulentni rdim strujanja biti veOma retIeo prisutan u UH instalacijama. 4. fadi 0 slozenom URS-u. Frvo.V2 12 (v.. j=I) n m (4. dm .3.3.1). pa jednaCina kontinuiteta glasi. i Blazijusovim izrazom (2. U tu svrhu posmatra se UHK zapremine V..U'"u .3..5.. a sto znaCi da se njihova zaprenllna menja (Clan dV I elt). pale. tj. uglavIlom.Za proracun pada pritiska usledtrenja koristi se. koji je. zato Sto je uljellUHKicevima pod visokim pritiscima. Darsijeva fontmla izraz (2.2) Ako se. V+dV oblik p+dp V: _ V = dV + V dp Slika 4.

N (4.4) vaze.3. pri naglim otvaranjima i zatvaranjima razvodnika. i=1 (4.3. iIi se oni zanemaruju. . (4. J ednacine (4.306 Osnove tlljne hidraulike procesima . Ono sto je ovde interesantllo kazati jeste da je pri strujanju zagrejanih fluida problem odredjen strujnim(brzina i pritisak) i temperaturskim poljem. k-koefieijent toploprovodljivosti fluida.3.3) i (4. pri staeionarnom radu DRS-a ovih efekata nema. koji nastaju.3. Medjutim.3" JellillllaChl!l!2 krrelbllillJljOffi Koji se oblik jednaeine kretanja koristi pri proracunu zavisi od toga kalevo kretanje vrsi UHK . Problemi ovog tipa.'1lstil1e i viskoznosti od temperature. u tenzorskom obliku. Cv -speeificna toplota fluida. Opsta r3zmatrallljOffi U opstem slucaju strujanje fluida promenljive temperature opisano je jednacinama Navije~Stoksa.koji se tretiraju pri dinamiekom ponasanju UHS-a.5) i (4. su slozeni i njihova analiza ne predstavlja interes· ove knjige. Encrgdski lbiRans UHS 4\. 41.3.8) I 1 . Ova polja.=1 =::0 i=l LMi =0. Da bi se ove veze bolje uoCile napisimo.3»za pravae i ..1. kontinuiteta i energije.3. t kojoj su: T-temperatura fluida.7) 4. . iIi 0 rotaciji HM-a konstantnom ugaonom brzinom «p == ()) =::-const -+ ip = 0). odnosno velieine: brzina.6) pri eemu su x i cp merodavna linijska i luena koordinata.6) su napisane u skaiarnom oblilm jet se po pravilu one postavljaju za ose translaeije iIi rotaeije UHIC Vkoliko se radi 0 jednolikom kretanju He-a (x == canst -+ x == 0 ).1. ate veze do laze iz jednacinakretaIija i energije.hidralllickim lldarima. calc i jednodimenzijski.3.3. jednaCina kretanja komponente koje VISe translatnorno kretanje glasi: In x:::: i~l IF. dole su F.~J ' Xj UX 'Xi OX j k viskozna disipaeija.3. na pr. Yjr Ovi oV j 2 Ovk l2 U c))==Tija-=2l(""-+a)--38ij. Zato se ovde oni nece ni resavati. q-razmenjena kolicina toplote. D / Dt = 0/ ot +VjO / oXj-materij alni izvod i OV. pritisak i temperatura su medjusobno spregnuta. tako da jednaCine kontinuiteta (4..5) i (4.3.1.2.2. Prema drugom Njutnovom zakonu. tada se dinamicke jednaCine (4. sHe koje deluju na komponente u translaeiji i M j momenti koji deluju na komponente u rotaeiji i i =N je njihov ukupni broj.translatorno iii obrtno.3. j~dnacinu energije Dr a aT ·Ovi _ pcvm =PQ+8x (ka:)-pax+CV' (4.5) dole se ona za ohrtno kretanje svodi na obIik N J <P = IJVf. J-moment inercije mase. JednaCina kretanja fluida UednaCil1a (2.6) svode na jednostavne oblike: N l:F. .3.3. pricemuse u obzir moraju uzeti i promelle f:.

a + P-&~+ ax.od njegovog pustanja urad padO prestanka.UHS-.10) spregnute po brzinama i pritisku. medjujtim. sto i nije tako retko.' t ij Ox.2. zbog prisusva spoljnj~gizvora toploteplizudelova UHS-a..5). Promena temperature uija U toku rada ulje prolazi kroz pumpe.c u . na pr. c == 1880J / kgK) protice kroz HMprotokom od 211 I min pri tome praveCi pad pritiska od 100 bar . iIi na pravolinijskoj deonici. izgubljena snaga je /)"p == iJ. pr..-~--/)"-T-"'=~/)..10) krije krozviskoznost i gustinu. gde je pad pritiska /)"p iprotok V. valjanje tople-usijane metalne trake. ] ] Ov j a Ovj (4.p-I-p--'c1 (4..koClaviona u ogranicenom smestajnom prostoru zbog prisustva niketnih· motora iii zbog aerodinamickog zagrevanja spoljnjih povrsina.2..p je malo.3.11) pri cemu su c-specificna toplota fluida (za najceSce koriscena ulja ima vrednost c"'" 1880J IkgK) i iJ. doku jednacini enegrije on predstavlja jedan "izvor" toplote.3.3. dolazi se do veoma vainog zakljucka da se hldraulicki gttbici enegnje procesom viskozne disipacfje' pretvaraju tt toplotu. u UH padovipritisl~a su veliki sto za posledicu ima zagrevanje ulja u UHS~u.-. RESENJE: M=3.Uklasicnojhidtaulici /:. (v. odnosno uticu na porast temperature radnog fluida.. Pro/J/em 4-1.3. /)"T==6.iusamOIlrUHS~u.3.:(pv j ) 1 V.. od temperature· koja je jednaka teperaturi okoline.T porast temperature fluida.024K). rada:.Osnove uljne hidraulike 307 pomnozena sa brzinom Vi se svodi na oblik D p Dt (y) == pF. i po temperaturi koja se u jednacini (4.Na samom pOCtku rada temperatura ulja raste. Medjuti:in. paragraf 2. ·) .8) i (4.3.p V . i ona se pretv'lra u toplotu 1'M--::::-Q~=-rh-c-/)"-T-. bstaledelove . Na jednom lokalnom otporu.ili. Osim navedenog izvora toplote koji· senalit2. 1 ako je na slici . UHK i. pazato 0 ovoj pojavi pri projektovanju UHS-a treba obavezno voditi racuna.5kW . .04K. Odl:editi izgubljenu hidraulicku snagu i porast temperature ulja. U jednaCini kretanjaovaj clan potice od viskoznosti i vezan je za hidraulicke gubitke (v. 41. To je i osnovili razlog da se u klasicnoj hidraulici strujanje fluida smatra izotermskim. c = 4183 J / kgK i za pad pritiska na lakalnom otporu /)"p = Ibar dobija se /)"T:::: 0. . Ti izvori toplote su diktirani samim tehnoloskim procesomukome se nalazi UHS.la.Vj -a.3. sto za posledicu ima da je i promena temperature fluida zanemarljivo mala (primer: za vodu na 20 D e.. Ulje (p =880kg 1m3 . Ono sto je ovde vaino uociti to je clanviskozne disipacije 'tij Ovj IOx j koji se javlja u obe jednacine.10) Sada se jasno vidi da su jednacine (4. sve do postizanja maksimalne vrednosti Tmax' sIA. na. Dakle. ulje se zagreva.a i tom prilikom se zagreva na osnovu hidraulickih gubitaka sria.geM kojisetraIlSformisu u toplotu. Proces zagrevanjaulja trajeza celo vreme rada UHS-a .1.2.

. porastom temperat.. temperatura ulja se ogranicava na 80°C.':==--l. Stepen Ilmrisl!lloslti nBS Snaga koja je ulozena u UHS (P. leao sto su UHS-i na avionima. cevi..P=Qo ~ -r--~------------ To -f--+-------------+------=-zagrevanje! hladjenje j +-~------------~------------~ t zagrevanje prestanak rada URS-a Slika 4. Da bi se u ovom slucaju ogranicila temperatura uljanaTs. b. a sto znaCi da je snaga gubitaka jednaka koliCine tbplote leoja se odaje oleolini (M::: Qo)' Tada je maksimalna temperatura ulja u UHS-u Tmax manja od maksimalno dozvoljene temperature ulja f.?o"'wc r. Pri stabilnom radu UHS-a.. porastom temperature viskoznost ulja opada 8to dovodi do smanjenja sposbnosti podmazivanja.inaxpotrebno je ugraditi razmenjivac toplote koji hladi ulje odvodjenjem suvisne koliCine toplote QR' a koji se po pravilu nalazi u slopu rezervoara za. veceg curenja ulja iz UHS-a.max .max' sL4... Promena temperature ulja u UHS-u jan rad u UHS-ima maksimalna temperatura ulja se ogranicava u intervalu od.2.ure ulja raste i temperatura URK.2... temperatura ulja se i vremenski menja.308 OSl1ove uljne hidraulike promena temperature ulja prikazana glatkom a maksimalna· pravom linijom. iIi. odnosno povre·menog rada izvrsnihorgana.3. Prekomerni rast temperature ulja se postize kada jesnaga gubitaka veca od razmenjene !colicine toplote sa okolinom (M > Qo)' tada je maksimalna temperatura ulja Tmax veca od maksimalno dozvoljene temperature' ulja u UHS-u f.. (4. koji na cVfstim povrSinama stvara tanku tvrdu' skramu koja moze ostetiti zaptivne elemente.3. Na pocetku.) deli se na korisnu (PK ) i gubitke (M).3.3..3.2. ulje. Temperatura se u UHS-u ogranicava jer dovodi do Citavog niza ndeljenih efekatao Nairne. Pu = PK +M . a drugi se predaje oleolini (Q~) preko svih povi'Sina URS-a.1. Kod specijalnih DRS-a. postizanjem temperature Tmax uspostavljena je toplotna ravnoteZa. Tom prilikom jedan deo toplote se akllmulise ( Qa) U navedenim elementima UHS-a. tj. ~.12) .1b.. kod vojnih nadzvucnih aviona kod kojih je izrazeno priSllStvo zagrevanja ulja zbog spolja8nje toplote nastale usled aerodinamickog zagrevanja koriste Se sinteticka ulja sa dozvoljenom temperaturom do 300°C.max' Za pouzdan i dugotraa) :Z. Uz prisustvo hladnjaka toplotna ravnotda se postize jednaCinom M=Q o +QR' 4. koja se manifestujeizdvajanjem taloga u obliku smole..mavl-""*-~=:':"'.. lolcalnih otpora kroz koje ulje struji. AT /-"'=::":==='---1 b) f---~r'~ '~". u realnim uslovima rada zbog ukljucenja iIi iskljucenja razvodnika. a zbog temperaturske zapreminske dilatacije u zazorima moze doCi do ostecenja UHK.50 do 60°C. Osim ovih ndeljenih efekata porastom temperature moze se narusiti hemijskastabilnost ulja sto dovodi do oksidacije ulja. I r_alni rad URS-a T max .

VHK Ulozena snaga u UHS je snaga na ulaznim vratilima pumpi Pu = '2: j~] ] Mj(i)j .3.=] . (4. Pri projektovailju UHS-a jedan od vaznihzadataka jeste da se postigne 8to yeti stepen korlsnosti. Prvo. 11P). == L.r. ito: na HC-ima savladavaju se sile Fn brzinama VII i na HM-ima momenti !vI) ugaonim brzinama Stika 4. ..3. ion iznosi: LlV=LLl~ =V1 -V2 i=1 M .Aj I1PK =L. gubici na: pumpama. HC-irna.3.2. Dakle. HM-imai UHK deo ulja izlazi-curi iz UHS-a (sl.3. Ukupni gubitak snage u UHS-ll je liP = I1Pp +11Pc. Fnvn + I.3.14) pri cemu su M j obrtni mamenti stvoreni pogonskim masinama (elektromatorima iIi dizel motorima) i (fli odgovarajuce ugaone brzine. (4. trenju i UHK.15) U UHS-ima stepen korisnosti se obicno krece oko 70 do 75%. dok kodlose projektovanih sistema moze da bude znatno manji. d2m. To se postne smanjivanjem gubitaka energije. ""'1 Ne sarno u sklopu ova tri gubitka snage nego uopste u UHS-u gubici..3.19) .3. +11P). Korisne snage su one kojima se na izvrsnim organima obavljaju radovi.lokalnim otporima. v ·x 11Pc.3.2 (fl). zbog zazora u pumparna.18) . curenju i mehanicki gubicL· Gllbici smige u pllthpama su: 1 Mp = L(l-l1 p • j=1 ) Mj (i)j . ulrupna korisna snaga je J .3.3.M/u j j=1 (4. (M=I+J+K+N) (4. u uobicaj~flimoznakama.2.16) pri cemu su njegovi sastavni delovi. N n=1 PK = I.2.17) i ovako odredjeni u sebi sadde i hidraulicke i meharucke gubitke.13) 11 u V daljem tekstu bite izlozen naCin odredjivanja pojedinih snaga koje uticu na l1Hs' V tu svrhu posmatra se VHS sa s1.Osndve uljne hidraulike 309 prema tome. Nhidrocilindara i K ..j 2mj . 4. redosledno. (4. J-hidrmotora. stepen korisnosti VHS-a bo odnos korisnei ulozene snage je PK I1P l1Hs=p=l-p. Gubici usled curenjaulja su dvostruko nepozeljni. trenju.1PkVk .2 koji ima I-pumpi. Hidraulicki gubici na lokalnim otporima. UHK. +liPk +Mc +Mm . 4. (4.=1.2). (4.g1ase: 2 ~ v2 ~ /.snage na UHK su dominantan clan. == L. .

3. dok je kolicina toplote koja utice na porast temperature ulja u rezervoaru QR ==mc(Tz --7.17) na pumpama vee uzeti u obzir.3.24) Pozeljno je u UHS-u da se svi gubici snage kro:z. 4. AR -rashladna povrsina i . .3. (4. pri cemu je toplota razmenjena sa okolinom M (4.21) Kasnije. ina pocetku rada dec toplote se trosi na akulisanje toplote u svim komponentama UHS-a (Qa)..4.2.3.3. pri cemu su kroz izraz (4.l.22) Q a = Lk. u najveeem broju slucajeva avo je tesko ostvarljivo. maze se uneti kroz individualni nacin prikazivanja UHK. Medjutim.2. Drugo.26) 2 je srednja logaritamska temperatura u kojo] su oznake prema 81.. GRAF][CKO PRIKAZIVANJE ULJNO-HlDRAPLICKm KOMPONENATA Hidraulicke seme slozenih sistema mogu biti veoma komplikovane.23) preko svih povdina UHS-a A.3.I C. Energetski bilans UHS zbivanja u UHS-u dat je na 81. (QR) na porast temperature ulja.. Ll1pl1V .). ( t1'-t2 ") . zato se u rezervoaru za ulje ugradjuje razmenjivac toplote kojioduzima koliCinu topote QR == kR AR I1TR ' (4.3.prikaz ukupnih energetskih Stika 4. +N. HM-a UHK i pumpi. usled curenja nastaje i gubitak snage !vI M C == j=l e.4.3.v" pri cemu su kR-koeficijent provodjenja toplote.2. a s druge mora biti dosuta u rezervoar. Dodatna slozenost. odnosno: (4.A.) . Gubici snage se viskoznom disipacijom pretvaraju u toplotu. kao i nerazumljivost rada UHS-a.3. a u nasoj zemlji .25) %S~J>F. pri stabilnom radu UHS-a toploti gubici su: Q=Qa+QR .310 Osnove uljne hidraulike Pozeljno je ovu kolicinu ulja sa sistemom za drenazu vratiti u rezervoar.3. da'. 11'F. koeficijentima provodjenja toplote ki' i merodavnim temperaturskim razlikama 11'F.3.=1 (M =1 +J+K+N+N.3.2. .P. (4.([2 '-tl ") I1TR == In[(tl '-t ") / (t2 '-tl " ) ] ' (4. toplotu odaju okolini. Ukoliko ovakav cevni sistem he postoji ova koilCina ulja.20) Mehanicki gubici snage Mm javljaju se na pokretnim povdinama HC~a. s jedne strane zagadjuje okolinu.3.vazi Qo == I::J. (4. Graficki . deo na razmenu toplote sa okolinom (Q~) ideo. tj. Da bi se to izbeglo uvederi je jedinstveni graficki naCin prikazivanja UH i pneumatskih komponenata kroz medjunarodne standarde ISO 1219 (International Organization for Standardization) i CETOP RP 41 (Comite Europeen de Transmissions Oleo-hydraulique et Pneumatique).4.

Treba napomenuti da svi standardi predstavljaju vazece dogovore i praviia 0 nekim tehniekim pitanjima. vee ee se dati sarno njihovi osnovni principi koji.. C!) -¢>- tJ Primenom navedenih simbola i UHK veoma lako Se mogu dobiti slozene UHK kao i tumaCiti rad i funkcionisanje siozenih UHS-a. pri· eemu se prikljueak ulja pod pritiskom. ozna~ava sa R: Pr~kljucci koji spajaju :t:<lZ\'. V . c.. Razvodmk . treba napomenutida ventil sigurnosti stupa u funkciju sarno ako je iz bilo kog razloga doslo do prekomernog pcirasta pritiska. razvodnik ventil sigurnosti..~se obicno oznacava sa dva broja. omogueavaju lako razumevarije rada hidrauliekih (i pneumatskih) instalacija. predstavljajurazvodnike i ventile. koja obi~oo vom)a A~ B rez.Sanjima se vrsi izbor smera kretanja izvrilnog organa. 0..Radi boljeg razllmevanja na hidrauliekim shemama rada UHS-a. Razvodnici imaju visepriklju~aka.·... Pravougaonici filteri o DO] r-. obieno je to vod koji doIazi cd pumpe..p R Slika 4.Osnove uljne hidraulike 311 njima odgovaraju standardi JUS N1. Strelice smerovi strujanja." prigusnice. gde moznacava . Osnovni simboli su: cevi . dvosmerna pumpa. Krugovi pumpe (kompresori) i hidromotori.cevni vodovi.002-007.- ~ @ ~ jednosmerna pumpa..5. . Simboli koji opisuju funkciju su: Trouglovi II> smer strujanja u hidrauliekim komponentama. Linije upravljacke linije..t~. ·. t I.5.. na pro min. Ovde se necedavatidetalji ovih standarda. nepovratni ventil. --.od~k ·I. 4. linija koja obuhvata neku celinu predstavljaju UHK sa obrtnim kretanjem. dok se pcikljuook u powatnoj geaui. l '" moguenost regulacije.:IE.erv~a~u. _ ! .oznaeava sa P. B. HM dvosmernog dejstva. jer zainteresovani Citaoci veoma lako mogu doCi donjih.5= [fJ]Z] hidrocilindar.1 .~ ·1 J sa IZVrsmm orgamma oznacavaJu se sa A. RAZVODNICI Razvodnici su UHK koje prikljucak ulja pod pritiskom spajaju sa jednim iIi vise cevododa koji vode ka i od izvrsnih orgima. [> smer strujanja u pneumatsldm komponentama. HM jednosmernog dejstva. C._ .. te je lako moguce da se navedeni standardi iz nekog razloga promene ida unekom drugom vremenu budu nosili neke nove brojeve. Koriscenjem navedenih simbola lako se dobijaju ("izvedeni") simboli UHK: t {.

R ".5.4. u kojima X 01 i x 02 oznacavaju stafickedeformacije opruga. prema tome on irna iste funkcije kao i razvodnici prethodno analizirani.3.5.4. Vrednost ugla ct zavisi od konstrukcije zazora u razvodiku i od trenutnog polozaja klipa u razvodniku. avo je razvodnik 4/3..S.5. Shematski prikaz ovog razvodnika dat je na s1. dok u kontrolnu zaprerninu V2 dotiCe fluid brzinom v 2 i pod uglom ct. Tom prilikom moguCi polozaji su P-A.+Fcl-Fc2 +P. Primenom za kontrolne zapremine VI i V2 zakona 0 . (4. Sto oznacava povratni hod.2 Razvodnik sa obrtnim telom Jedan razvodnik sa klipol11 prikazanje na s1. i pod uglom ct.4. F~ sila trenja Fel i ~2 sile opruga. Stika 4. Ako postoje.312 Osnove uljne hidraulike broj prikljucaja a n btoj polozaja.5.4 NaCini aktiviranja razvodnika F=mx+R+P. Iz kontrohle zaprernine V1 istice fluid brzinom v. od protivpritisnog prostora HC ka rezervoaru.4. od P-B i AR."snja il"lllzvo«llnika Ako se razvodnik iz stanja mirovanja :leU prernestiti u neki novi polozaj tada treba obezbediti silu aktiviranja F. Ovaj razvodnik bi se.4. koristio za upravljanje radom He. Do ove sile se dolazi lZ jednacine kretanja pokretnog dela razvodnika koja glasi: A a) X '11> rrrrM~B.1 ima 4 prikljucka i 3 polozaja. j od P-R kada HC miruje sto se naziva neutralnim polozajem razvodnika.5.3 Razvodnik sa translatornim telom Slika 4.1) u kojoj je m x sila inercije. a polozaji su mu P~A (B-R). P sila neuravnoteienih pritisaka i R sila reakcije. Tako na pro razvodnik 4/3 sa s1. tvrmr I){ gJ p b) \={] ~. Ako se ovirn tipom razvodnika zeli A~~ postiCi veCi broj poloZaja tada su konstruktivna resenja veoma slozena.4a.5. aktivill. Ovaj nedostatak je uspesno resen sa razvodnikom sa klipom. 4. i za uobicajena konstruktivna izvodjenja ima vrednost ct '" 69°. Razvodnik 4/3 sa obrtnirn telom prikazan je na s1. tadallije struji ad B-R. SHa.5.x). sile u oprugama su Fcl = Cl (XOI + x) i Fe2 = c1 (X 02 .. P-B (AR) i l1eutrall1i polozaj.5. U cilju odredjivanja sile reakcije R nastale promenom kolicine kretanja posmatraju se kontrolne zaprernine Vi i V2 sa s1.5.2. tj. &to oznacava radni hod klipa. na pr. Da bi razvodnik obavio svoju fllnkciju on konstruktivno moze biti izveden sa obrtnim telom i sa translatornim telom .klipom.rO d) [pJ e) ~j) Slika 4.1. zatim.3.

Dati podaci su: d==25mm. HC je spojen sa razvodnikom (4/3) sa klipom u kome su padovi pritisaka I1p::: /}.5. U HC kreee se ldip sa dvostranom klipnjacom brzinom vp =O.4.riu i f/2 :::: 20ll min od izvdnog organa. komande y i z sa sIA. pri tome je ugao pod kojim ulje kroz nzvodnik struji 0:=69°.4. Ovaj izraz vaii pod uslovom da su ulazno-izlazni smerovi strujanja u komorama razvodnilea leao na s1. Odrediti silu hidraulicleog otpora ulja koja deluje na ldip razvodnilea. gustine p:::: 850kg 1m 3 .Vl +r/2V 2 ) coso: . po pravilu.5. RESENJE: 4. a koje moze da bude mihanicko sa rucicom (sIA. to se brzine strujanja u procepima razvodnika mogu odrediti kao Vj :::: J211pj I p (i=1.9 N.jednacina (3.3.3. (4.4j).15m I s. pneumatsko (s1.5.v 1+V2 v2 ) coso: :::: 12. R :::: pV v2 coso: . vee se koristi oblik preleo protoka ·2 ? I1p::::aV .. D=lOOmm. Medjutim.Osnove uljnehidraulike 313 promeni kolicine kretanja . a=pc.4.5Ae) i hidraulicko (sIA.5.5Ad). i to f~ :::: 25I! min lea izvrsnom org.5Ab) ill sa papucicom (s1. sa s1.PPA := I1PBR := 35bar. RESENJE: S obzirom da su dati padovi pritisaka u vodovima P-+A i B--»R . elektromagnetno (s1. Razvodnici su.5. Iokalni otpod te se zato na njima pad pritiska. U odnosu na vrednost sile F vrsi Se izbor sile aktiviranja: razvodnika. prikazani su na shemama sa bocnih strana.2) Ukoliko leroz razvodnik istovremeno imamo n razlicitih protoka fluida sila reakcije se odredjuje kao R:::: P2. 1 x2 2 Prema tome. sila aktivirarija je F I::: R. (4. za jedan polozaj klipa koji jedefinisan sa konstantnim procepom x=const.2). Kod dobro uravnoteienih razvodnika.3. relativno male mase.4. odnosno znacajni gubici energije. Primenom izraza (4. Kroz hidraulicki razvodnik 4/3 (s1. p = 900kg/ m3 .-fA i B--»R sul1Pl == 3bar i I1P2:::: 1. ukupna sila realecije koja deluje na klip razvodnika je R:::: R"l +R"2 :::: PCV. sto znaGi da su.' dobijaju se sile reakcije . pri tome pretpostavljajuCi da su pritisci u njima leonstantni i zahemaru]uCi sile tezine.:~=lr/. 0:=69°.4. ovajoblik za pad pritiska se retko upotrebljava.5. NaCin aktiviranja. Hidraulicke iuJ.5).3) . RXI :::: pV1V coso: .5bar. Odrediti silu leojom ulje deluje na klipove. odredjuje kao !1p = pc. /2. Zbog velikih prigusenjakojasu prisutna u razvodnicima gubitak strujne energije se pretvara u toplotu sto se maIlifestujeporastom temperature radnog fluida.5.3) proti(Se ulje. dakle.5.2.5. Problem 4-2. Problem 4-3. Padovi pritisaka u granama P.4c).4.2) dobija se ukupna sila reakcije Rx :::: Rxl +RX2 :::: pCV.raktcristike razvodllllika Razvodnici su UHK u kojima se strujanje obavlja u maIim kanalima i/ili u procepima. u njima veIikipadovi priiisaka./2A-.Vj cosO: j . v.5.

. dakle.4.gustina i viskoznost se menjaju.pla:=flAJ2!:"p/p. na pt. !:"p:= Jeri).6) sa indeksom 0 oznacene su referentne vrednosti na temperaturi to' Temperaturska promena veliCina P i v.3).314 Osnove uljne hidraulike AB B-R u kame je a koeficijent hidraulicke karakteristike i A-R A merodavnapovrsina poprecnog preseka. U razvodniku istovremeno ima vise strujnih tokova. iIi se.5. ili. pak.4. (4.5. T = PiA.P1' a sto odgovara jednoj tacki na ltrivoj hidraulicke karakteristike !:. !:. Podaci koji se u literaturi nalaze za jednu UHK obicno vaze za jednu temperaturu ulja i to onu Sa kojom je vrseno ispitivanje. tj.2) . PJieJr3cmmavanje .. razlike pritiska primenom jednakosti padova pritiska na UHK kao lokalnom otporu i pada pritiska na ekvivalentnoj pravoIinijskoj deonici cevovoda..3. 4. iz njega za poznato !:"p dobija protok V:=J!:.. Zavisnosti ovog tipa se najcesee koriste kada se razvodnikom obavlja i neka funkcija regulacije. ako se u samom prbcesu ispitivanja UHK. razvodnika.5) i (4. Pri promeni temperature karakteristike ulja . I 2 Vi (i=1.L = 11 ~ koeficijent protoka razvodnika. Gllstina se menja kao: (4.Uizrazima (4. pak. Ovde ee biti reCi 0 odredjivanju nove. ako se pd konstantnom protoku na jednoj temperaturi ulja t1 poznaje pad pritiska !:. kao sto je vee receno..P2 na. temperaturi ulja t2 ? koja Iezi na sasvim drugoj hidrauIickoj karakteristici.5 moguCih strujnih tokova odgovarati njegova kriva hidraulicke karakteristike (81. URS ne radi sa projektovanom temperaturom.5.5.5).5.5. predstavlja funkcionalnu zavisnost pad a pritiska od protoka.5. sto znaci da ce svakom od SIika 4. Medjutim. Treba napomenuti da ako se polozaj klipa u razvodniku menja tada se menja i velicina ulazno-izlaznog procepa x (sI. koliki ce biti pad pritiska !:. P-A i B-R.6) gde je n koeficijent koji zavisi od vrste ulja. temperatura ulja menja.Pi = PiS.5) pri cemu je ~ koeficijent temperaturskog sirenja. dove see do promene pada pritiska u UHK.Mdll":al1lllicke karak!l. dok se Idnematska viskoznost u intervalu od lO-lOODC moze odrediti kao: (4. sto dovodi do promene hidraulicke karakteristike razvodnika koja postaje !:"p == J(x. postavlja se pitanje koliki je tom prilikom pad pritiska na UHK? Ovde je osnovni problem.v). Dakle.5.erisltike Hidraulicka karakteristika. vaZi relacija v(t) == va (to Itr .· (iT' 2 Vi .P1 := f (V)..5.4) u kome je f. na pr. pri istom zapreminskom protoku. Ove krive se za 8vaki razvodnik odredjuju eksperimentalo.

na tempe~ raturi ulja od t2 == 55°C ako je strujanje a) laminarno i b) turbulentno u hidraulicki glatkim cevima? RESENlE: Direktnom primenom izraza (4. Iz ovog rdenja sledi da porastom temperature pad pritiska opada.5. . ==A.U: 4.8) za dye razliCite temperature dobija se izraz 1+ ~(t] .6. elektromotorima na fiksnim i dizel motorima na mobilnim masinama. Yo = 32mm2 / s.6.6.44bar .4. Pl l d 2 2 en) ± 2-b l+~(tt-to)(ti) PoYol ~ nb 1/ 2 6 -- d5-n' (4.7) Re a == 0. odalde se zakljucuje da se St i Ai na isti naCin menjaju sa temperaturom.3164. pri istom zapreminskom protoku.5. Kada je rec 0 pumpama koje se.5-7) <. U c) Stika 4.t i..l v. I1P2 == 8.-) ) O/ (4.1a).5. UHS-i se nalaze na fiksnim i mobilnim masinama.1b) j klipno-aksijalne (s1. ReZimi strujanja u URS-usu takvi dase cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.Osnove uljne hidraulike 315 iz koje sledi 1/ d == St.8) Prilllenom relacije (4. a pumpe koje su u njima polcrecu se. Najcesce primenjivani tipovi pumpi su zupcaste (s1.4. lP'UMlP'E I IDDROMOTOJ!.po pravilu.9) koji sluzi za preracunavanje pada pritiska sa jedne na drugu temperaturu. / Ie.0007K] i n=2. P== O.lobija se pad pritiska u.6.=Ep.5.1c).lwriste uUHS-ima tada je njihov prvenstveni zadatak da povecaju pritisak ulju. kako bi ono kasnije bilo sposobno da obavi neki tehnicki zadatak. b == 1 -laminamo strujanje A=-b (4. lP'uIDpe Pumpe su strujne maSllle koje Se koriste za transformaciju mehanicke u strujnu energiju.1. Kroz hidraulicki razvodnik struji ulje temperatute t] = 40°C i tom prilikom pad pritiska je I1p] = lObar.elSrivalentnoj cevi ' a {a 11 .6.6.4.5. Uljno-hidraulicke pumpe.. krilne (s1. 4.to) t] nb /1p2=I1Pq+P(t2. pa se zato koeficijent trenja odredjuje na sledeCi naCin == 1.235bar . b == 114 -turbulentno strujanje Koriscenjem Darsijeve formule i izraza (4.9) dobija se: a) I1P2 = 5. Na referentnoj temperaturi to == 15°C kara- kteristike ulja su: Po == 900kg / m 3 .5. Koliki je pad pritiska na ovom razvodniku.1. == const. Problem 4-4.

8+0. Probleol 4~5.p obav~ia se obrtanjem zupcastog para kod zupcastih i krilaca kod krilnih pumpi.4) gde je q (JitJ°) specificni protok.p V.ulicko kolo u kome se nalaze pumpa i HM.. ll v I-1 "" 1 i llHM = 0.2. /::.4. Ova snaga se koristi za ~ savladavanje abrtnog momenta A1 brojem obrta 17..pV P =--:.2. dobija teorijski zapreminski protak kroz pumpu V = q 11. ugaonom t>p brzinom w. slicno iIi identicno leao i zupcaste putnpe (s1.98 IIp :----' pri cemu su: 'lp stepen korisnosti pumpe koji za zupcaste pumpe ima vrednost od MC0 (4. za. s1. Izmedju dobosa i HMnalazi se reduktor koji ima prenosni odnos i:= 1/ 100 (i =nd /17 HM ) i stepenakorisnosti llR = 0.9.:. i odredjuje se kao !r/=qn.4.:::o. ~04J (4. a 0 cemu ovde nece biti reCi~ Porastpritiska u pumpi t.::i_:--_ _. stepen korisriosti DHS-a i UkUplli stepen korisno- .6.98). Sa aspekta proracuila DHS-a zupcaste i..316 Osnove uljne hidraulike sklopu jednog tipa pumpi nailazi se na razlicita konstruktivna resenja. HM ima sledece karakteristike: q = 66'. n obrtaja. HM se leonstruktivno najcesce izvode sa zupcastim parom. cija vrednost zavisi od konstrukcije HM.5mi s. IHllilr®m@torll Hidromotori su izvrsni organi sa obrtnim kretanjem u kojima se raspoloziva strujna energija pretvara u koristan mehanicki rad.i"'zn:.6. tj.909.9.2) 0. dok se kod klipruh taj zadatak obavlja kretanjem klipova. Stvarni protok koji pumpa potiskuje je t manji od teorijskog zbog postajanja kolicine tecnosti M/ koja cirlmlise sarno kroz pumpu.2 gde je llH stepen korisnosti. 4. Mw (4.6.. Za pogon dizalice koristi se zatvoreno hidra.. n broj abrta vratila i llvp zapreminslei stepen korisnosti (l1vp = 0.9.3) Slika 4.. Dizalica irna dobos precnilea D=im koja podize teret mase m=4000kg brzillom Vo =0.8 do 0. krilne pumpe se karakterisu specificnim protokom q.6. radnom zapreminom za jedan obrtaj koji se obicno izrazava u lit/a.6. mehanickih i zaprerninskih gubitaka i krece se u intervalu ad 0. prema tome ~ V rasoloziva hidraulicka snaga je /!:.1a). Snaga potrebna za pogan pumpe.:. Kroz 1-IM. Izmedju korisne i hidraulicke snage HM vazi relacija M C • P = !!:.s:. ana osnovu cega se.7cm3 /0.8 do 0.1) gde je llvp zaprerninski stepen korisnosti pumpe koji ima vrednost od 0. M' moment koji se saopStava pumpi obrtanjem pogonskog vratila i co je njegova ugaona brzina.6.pV'ln :.6..8 do 0.] a sto'zavisi od tipa i konstrukcije pumpe. Odrediti potrebnu snagu pumpe za pagon UHS-a.6. protice radni fluid protokol11 V koji ima p~d pritiska t1p. Za ovaj tip HM protok se odredjuje leao I I . tj. (4.

.1p::::.95 i IIp ulja = 0.10. I. Odrediti snagu koju HM preda generatoru.36%. koji ima prenosni odnos i = 1160 i ]I~ stepen korisnosti 11R = 0.Problem 4-6. llHs =-p=69.2841.l/d.1Pm.4-5 Vo ::::UJ d DI2 odredjuje se broj obrta izlaznog vratila dobosa I1d = 60vo I Drc:::: 9.1PHM = 205. Na osnovu brzine dizanja Slika P.-'" p UHS~a i dizalice su: P==-1l-=30.2bar. Elisa no ~ preko reduktora.4 m /s.584kW .4 m 2 /s) kroz cevovod (l==25m. Slika P.55°/min.fE: Najpre se odredjuju podaci za mehanicki sistem.652 ml s. v=2. I. Pd = \ \ pumpu (q p == 65cm obezbedjuje 3 / 0 .v /2=212. Zapreminski protok HM-a ri' = q I1HM /llvH :::: 70/ / min daje brzinu strujanja u1ja u cevovodu v:::: 4V / d n = 1.d=30mm.974kW . 2 PHM = NfHMUJ HM :::: . Vetrenjaca koja sluzi za proizvodnju elektricne energijeima UHS prenosa snageu kome su ugradjeni pumpa i HM.= 1050. llvP :::: 0. Na ovom vratilu se savladava moment M d = mgD 12. dabija se obrtni moment MHM = 196.O~mo\Je uljne hidraulike 2 317 sti dizalice.38bar. PHM :::: Pd IllR == 21.I M .8.=C> V RESEN. d=50mm) i HM (llvH =0.95 i 11H = 0.210. snaga pumpe i stepeni korisnosti . . Iz izraza za snagu HM-a . 11=p=ll[-[slln =63. 2 Konacno.1p r.2N 1ill i pad pritiska . specificni protok koji HM treba da iri1a :' . pa ce njegova snaga biti Pd = lvIdUJd == mgvo =19. Ostali podaci su: /=15m.d za dobos dizalice.1PHM+pA.9).4-6 .d <=. Iz Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo dobija se porast pritiska u pumpi . KoristeCi karakteristike reduktora dobija se broj obrta i snaga HM-a I1HM = -.. p=880kg/m 3 .4°1 min I nd . pokrece zupcastu ~ p [ . Pribrzini vetra od va = 40 km 1h elisa vetrenjace se okrece sa no = 36°/min i pri tome na svom vratilu proizvodi snagu Po = 60 kW. v==2. Na osnovu vrednosti Rejnoldsovog broja Re = vd / v = 225 zakljucuje se da je u cevovodu laminarno strujanje i da je koeficijent trenja A:::: 64/ Re :::: 0.82) koja <F=> Vo (p = 900kg/ m 3 . HM je povezan sa strujanje generatorom koji za proizvodnju elektricne struje uobicajene frekvencije zahteva broj obrta nHM == 1800 o/min.iTllHM ' UJ HM =nHMn 130 .68% .91. tj.62kW . IIp =0.

stepeni sigurnosti UHS-a i vetrenjace do generator a iznose 11HS == PHM I Pp = 73.56% .2261.4 m i koji je pogonjen HM-om sa karakteristikama q2 '" 1440. Pri brzini valjanja od v 0 =' 5inl s silareakcijekoja delllje po obimu valjaka je R1 ::: 9 .395cm 10 P llHM l1p 3 • Konacno. 'l"jvH :: 0.:':: 641 Re = 0.PHM ::: b.7Sbar 2 sa kojim se dobija snaga koju HM preda generatoru PHM ::: APHIvl. HM-e pokrece pumpa karakteristika YJvp = 0. d==20mm.pA·lI d. 11HS = 76.p. b) pad pritiska na prigusnici b. savladavaju obrtne momente Ml == 40Nm i M z =: 30Nm.p = PpY)p rv =201.Pf = 0.4 bar . Odrediti brojeve abrta HM-a.38l1min . 11vl ::: 0.9°/min . snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti UHS. V=q p l1 pll vp =133.94% . Problem 4-7. /==20m. Zanemaliti lokalne otpore llsisa. RErEN7E: = 918.08Nm (CO H l-1 :::: 11H!\iJt 130) . krivina i racvL Odrediti: a) sl1agu pumpnog agregata.PR ::: 2 bar .95. P = 8753 W .96% 111 =112 Slika P. Za namotavanje trake koristi se valjak Ciji je precnik D2 ::: 1. Y) == P HM I Po == 66..PPR koji omogucava zeljeno krtetanje . qp = 20cm 3 /0.97 i YJp =: 0. Na ovom valjku se savladava moment M2 ==3840Nm. U UHS-n nalaze se dva identicna HM-a koji imaju karakterjstike 3 qH '" 30cm /0. Ostali podaci: b. S obzirom da ista koliCina fluida prolazi kroz pumpu i HM to se jz jednai5ine kontinuiteta V = qHMI1HM IllvH = q P I1p llvp dobija specifieni protok HM-a qHM =q -.. v = 3 . step en korisnosti UHS-a i vetrenjaee od elise do generatora.164kW .6kW. V ~Ijanje alunUl1ijumske tralce obavlja se sa dva radna valjka precnika Dl =: 800mm koji su pogol1jeni sa dva identicna HM-a karakteristika ql :::: 1238.-llvp11 vH ==70. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno struj110 kolo dobija se pad pritiska na HM-u f. Za pogon valjaka valjaclcog stana koristi se UHS sa HM-imll. koja se akrece sa I1p :::: 1450 o /min.3 bar. np =j=2160 0 /min .98 i llHl ::: 0.98 i llH =0.10-4 m 2 Is. Sa ovim reZlmom pumpa u cevovodu ostvaruje srednju brzinu strujanja ulja 2 v = 4V I d 7( = 1. p = 850kg 1m3 . b. I:!.98 i 11m =0.9 cm 3 /°.SkN.96.6cm3 1° . PI' = ll~ :::54.v 12 == 200.4-7 ProDlem 4-8. RE'SEJV7E: Pri zadatim uslovima pumpa radi u reZimu sa no pi'. llv2 :::: 0.9 i koji.'11 HM == 40.318 Osnove uljne hidraulike pri datim uslovima.132 ml s sa kojom se dobija laminarno strujal1je (Re = 283) sa koeficijel1tom trenja A.9. pri tome ostvarujuCi obrtni moment MirM :::: PHM I co Hlv[ == 213.

21°/min. f.08 . VR ==2m/s . RC 2 == 1064 .v~/ 2.. d. RESEN. 112 ==68. A2 == 0.IQ--4 m2 Is...If I d f .p = API1 +I'lPnv +2f..Pf2 ==0.03 . koji daju pro toke ulja kroz HM-e: V.9ll min.==60mm. 110 ==4in.P t8 +I'lPI9 + tlptlo + f. jednaCina kontinuiteta r Vs :::: vH1 ' V6 == V7 ::= r)-9 ==J:. R2 6. 1]1 == 10m.(j=1.. 11 ==2m..PIU == 1bar.....2) jz kojih se odredjuju padovi pritisaka I'lp.OJ.11) VI = Vl! = 1. Re 6 = 2134 .3bar.Osnove uljne hidraulike 319 HM-a za namotavanje i c) stepen korisnosti hidraulickog sistema.61kW. Pri opterecenjima HM-a ]vl1 == R)D1 12== 3800Nm i M2 dobijaju se snage P[ii = M.T4 == Vs == VH2 ' T~ :::: V == V +T/6 == Tis +r~o ll 2 dobijaju se brzine strujanja: v j ==4VldJn . . H2 Koriscenje!iJ. f.f = PA f .P1.Pt7 + f.Pn ==0. 17 =8m.Pil1 = 207. ... I'lPnv = 0.'do ==40mm. 13==6m.06 .1E: Na asnovu zadate brzine i dimenzija valjaka valjanja adredjuju se brbjevi abrta HM-a D i Ttl1i vo=~ ~-? 111 = 119.1 bar .779m/s.S.2.As == 0. Ostale poznate veliCine su: D=80mm. p=800kg/m I'lPR1 ::= 3 .27llmin .03 . = q/I.. (i=1..8bar . v==0.333ml s . '6' ==4m.33m/s. i oni daju gubitke usled trenja f. a) 1z Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo. i koeficijenti trenja (A j ::= 64/Re j ) ukarakteristicnim granama iznose: 1v1 = 0. == Pm/VmTlm --» I'lPH1 == 198.sa deanicama 1-6-7-8-9-1011. na osnovu cijih vrednosti se konstatuje da je u UHS~iIstnijanje larhinarno. Res == 1601 . f. v2==v3=v4=vs=1. Slika PA-8 Sa ovim brzinama dobijaju se Rejnoldsovi brojeviu karakteristicrrim deonicama ReI ::= 2133 .65bar odnosno snaga pumpnog agregata P == I'lpV1 l'llp ==154. 19 ==8m. tlPH2 = 170.. 4 bar . dobija se potrebni porast pritiska pumpe f. Is ==5m.I'lPtG + f. A6:::: 0.2bar. 1Tlvi ~p Vm == 150.4°1 min .. ...97 bar .. (~==6m. .~o =: 2Vs ' r ~j2 == v3 ::= J:.PR1 +I'lPm +¥[2 + I'lPLl --l.p v6=v7=v9=v10=1. V == lOO.. l2=5m. Is =4m.

G c) Slilca 4.f¥J f2 .7.7. Pri toj transformaciji savladava se radna sila F brzinom v p (indeks Pse koristi od engleske (francuske) reCi piston koja znaCi Idip).7d). tj. da se radni prostorveZe za veCi a protivpritisni prostor za manji pritisak u leomorama cilindta.1b). ali tada mora postojati i odgovarajuCi zupCasti par.4.f¥J 15 ~ f¥Jtll = 33. IDDROCllLINDllU Hidrocilindri su izvrsni organi koji sluze za transformacije strujne u mehanicku energiju.4.7.f¥J'4 .320 Osnove uljne hidraulike b) Iz Bernulijeve jednacine za strujnicu koja prolazi kroz deonice 1-2-3-4-5-11.4. (s1.f¥J H2 .f¥Jt3 . jeona u koju se dovodi ulje i naziva se radni prostor.PPR '"= f¥J. i to sa proracunskog a ne sa konstruktivnog aspekta. kod kojih se radni hod obavlja . (4.1) Hidrocilindri se ponekad koriste i za pretvaranje pravolinijskog u obrtno kretanje.4.82 bar c) llHS = (2Ml co l + M 2 co 2 ) / p = 79.f¥J 12 .1. Prema broju kijpnjacaHC-i se dele na HC sa jednostranom (sL4. dakle. Ako se posmatra jedan HC dvosmernog dejstva (sl. dobija se pad pritiska na prigusnici I':.7c) i dvostranom klipnjacom(s1. Veoma su retki UHS-i koji ne sadrZe HC kao izvdni organ.dejstvom sile pritiska a povratni silom opruge (s1."llll Pri procesu izvlacellja-klipnjace iz HC-a zapremina ispunjena uljem se menja. 4. .2 I':. kod kojih se i radni i povratni hod obavljaju silama pritislea (sL4. Zbog vaznosti HC-a Uovom odeljku ce se njihovom proucavanju posvetiti vise paznje.7. Prerna nameni HC-i se dele na: HC jednosmernog dejstva. Bwzillllslko polje llll Ihidrm:Himll.7c i d). S obzirom da lelip vri3i radni i povratni hod to pri povratnom hodu zapremineV.b).18% . OCigledno je. time se dobija korisna energija P= Fvp . dole se iz zapremine V2 odvodi ulje i ona se naziva protivpritisni prostor. 4.7a) iIi silom teiine . Hidrocilindri.f¥J JI . protiv-pritisni prostor iz radnog hoda postaje radni prostor u povratnom hodu (s1. i V2 menjaju uloge. Ova promena leontrolne zapremine Cini da je strujanje u HC-u nestacionarno.f¥J"v .f¥J'1 .7. Osnovne podele hldrocilindara su pre rna nameni iprema broju klipnjaca.pR 2. i He dvosmernog dejstva.4.7b) tada se uocavaju dye karakteristicne zapremine VI i V2 • Zapremina V.ll.U inzenjerskoj praksi najcesce se koristi HC-i dvosmernog dejstva.

a koji su V. zbog daljeg kretanja klipa. s1.7. dolazi od konstruktivnih razloga. Moze se kazati da je u opstem slucaju strujanje u HC-u trodimenzijsko i nestacionarno. vrtlozna struktura u kontrolnoj zapremini HC-a postaje joil slozenija. sa strujnog aspekta.4. koja. 4. predstavlja naglo proSirenje.7. dakle.1.2d.2.7. 4. uglavnom. Na ovoj slici zatvorene strujnicepredstavljaju vrtloge.1.2b).7J. Sa oveslikejasno je uo~ljivo da je nestacionarnost strujanja u cilindru direktno povezana sa trenutilim polozajem kUpa u cilindru.1.2a).5 mm/s [20] dobijeni primenom laserske metode merenja. odnosno povecanja kontrolne zaprernine. Na osnovu ove brzine.2. Medjutim. Daljim kretanjem Idipa.7.1 Vizualizacija strujanja u HC primenom lasera pri brzini klipa od 8.7.definisu. Nestacionamoststrujanja u HC ad trenutnog polozaja klipa. doCi ce do forrniranja viSe vrtloznih zona (sl. Na ovoj slici prikazan je slucaj kada su cilindar i ulazni otvor za ulje saosni. veoma slozeno za analizu.OsnoVe uljne hidraulike 321 Kada se jos uzme u obzir i eventualna geometrijska slozenost kontrolne zapremine.1.. kao i eventualno nesimetrican polozaj ulaznog (izlaznog) prikljucka za ulje.la) \ I . Brzinsko polje radnog fluida u radnom i protiv-pritisnom prostoru manifestuje se kretanjem klipa brzinom Vp. struktura strujanja uHC-u zavisi i od pocetnog polozaja klipa i od njegove brzine kretanja.1. to sledi da je struktura strujanja u HC-u veoma slozena.7. da bi se ukazalo na mogucu strukturu strujanja u HC-ima. U pocetnim trenucima kretanja Idipa iza naglog prosirenja (Odeljak 2.4. Osim navedenih elemenata. Dalji rezultati vizualizacije strujanja mogu da se prikafu preko strujnih slika datih na s1.1.4. koristiti rezultati vizualizacije strujanja prikazani na s1.l Slika.3) forrnira se jedna vrtlozna zona (sL4.1. Takva geometrija.5. u odnosu na polozaj prikazan nasL4. a njihov ukupan broj zavisi vp t a) t b) t c) d) I Slika 4.1.1.7.se karakteristicni protoci ulja (v.1. Zato ce se ovde.

.. vee je reeeno da je btzinsko polje povezano sa protokom. Nasamom pocetICu kretanja Slika 4. Sa ove slike se uoeava --<>-f. a sto zavisi od brzine ukljuCivanja razvodnika.aktivna sila pritiska. klipa.1a prikazanaje promena pritiska u radnom i protiv-pritisnom prostoru HC-a. zbog> aktiviranja razvodnika.F" ' pritiska: . P2 == P2 (D -d )4 ' (4. odnosno sa brzinom kretanja klipa.2. moze da bUde. definisan periodom t]. tako i ovde radna i protiv-pritisna sila pritiska menJaJu . (4.svoje uloge pri radnom i povratnom hodu. Ako su navedene pojave izraZene tada one rezuItiraju nestacionarnim dejstvom sile pritiska.1. D 2n 2 n 2 ~ =: Pl-. U Odeljku 4... da ce karakteristicni pritisci radriog fluicla u HC-u biti furikcije od vremena.7.. 0 ovim ppjavama treba voditi racuna pri dinamickoj analizi rada DHS-a. i P2 sila protiv-pritiska. dakle. Cijim dejstvom se savladavaju sve ostaJe sile koje deluju na HC. lP'oRje pritisika U lhIidrocilillldlf'u Strujno polje u karakteristienim pros to rima HC-a definisano je sa poljima brzina i pritisaka.. V2 =: 2 2 n CD -d )4'v p .7.322 Osnove uljne hidraulike .2.2) 1z ovih izraza sledi da je brzina klipa ujedno i srednja brzina strujanja radnog fluidau komorama cilindra. Ostale rieravnomernosti pritiska.:.f----=---_-<--"'-_ (x) nestacionarnost pritiska pri kretanju klipa. Slieno kao i kod radne i protiv-pritisne zapremine. Moze se zakljuciti. nestacionarnosti strujnpgpolja u komorama HC-a. u radnom prostoru pritisak raste. ..radna . asto moze da izazove V'ibracije mehanickih sklopova i sistema koji su povezani sa HC-om.1a. Taj pocetni porast ptitiska. dok se stacionarnim rezirnima rada one ne uzimaju U obzir.7. b) Na s1.. 1z tog razloga analizi polja pritiska u HC-u ee se posvetiti vise paZnje. neravnomernosti rada pumpe.1. nestacionarriost radne sile i dr. Korektno a) poznavanje pritisaka PI (ili P2) je veoma vazno jer je aktivna sila pritiska p] (iIi P2 ) ta koja obavlja korisno x dejstvo. trenutan iIi postepen.7.4.7.7. su posledica: ukljuCivanjai iskljucivanja razvodnika u drugim hidraulickim kolima.2..3) 4 pri eemu su ~ . tj p] = p] (t) i Pz =: pz (t). 4. Polje pritiska u HC-u daje sile PI -::. koje se uocavaju na s1. prestanak rada drugih izvrsnih organa.4.Vp V] =: .7.2. D 2n -4.

Za ovakvo kretanje klipa dobijaju se zakoTl promene brzinei hoda klipa . iIi period usporavanja klipa· (t3 ). ' a3 == -(P2. tad a sledi da su karakteristicni pritisci konstantni (p] ~ canst.tj. odnosl1. 4. i ako vreme ukljuCivanja razvodnika moze biti veoma kratko.P1) / t3 bl == P!. Na rastojanju x::: ']' prestankom ubrzalija:klipa. i iznose: a1 "' (PI . a4 == -(P2 .~I S t .2. b4 ::: PZ. oznacenperiodom t2 .) . iIi periodubrzanja klipa (t]).~. KoristeCi ovaj dijagram.~nj~govim ubrzanjem.2. a sto je cest slucaj u inienjerskoj praksi..1 T )t 3 Prethodna analiza je ukazaia na siozenost polja pritiska u komorama HC-a. .o- P2 _~~~~!~__~t2~____ ~si4 ~--~----------~--~ .7. pzU])::: P2(t1 +t2 )::: Pz . Na pocetku pIVe faze klip mimje (x == 0) a pritisciu radnom i protiv-pritisnom prostom su p] 0 i P2 o.3. postizanjem ravnomerne brzine kretanja klipa v p pIVa faza je zavrsena.t2 i t 3 . i P2 ~ canst.PZ.P2) / t].Pl. i koje glase: a1t + b1 . ona mogu veoma dobro da se aproksimiraju linearnim i konstantnim· funkcijama koje su prikazane na sl. P2 (1') ::: hI ..1a. koji se karaktelise porastom pritiska.4) odredjuju se iz uslova: p] (0) := p]. Medjutim. 1 - (PI. zbog efekata stisIjivosti tecnosti.7.4.1a. ako Se mogu zanemariti promene pritiska u periodima t] i t 3 .2.1 ) / t3 ' bz == PI.7. b) radni hod.4. definisu se sledeee faze kretanja klipa: a) pocetni period. u kome je pritisak prakticno konstantan. Faze kretanja itlipa Na s1. promene pritiska i brzine ldipa nisu skbkovite vee postepene.O . imaju nestacionarni karakter. p] (T) ::: Pl. a konstante a i i bi (i= 1.2. 0s t S 'I PI (t):= canst '. Vreme ubrzanja klipa zavisi od brzine ukljucenja razv6c1mka. oznacenim sa tl .Duziria trajanjaove faze odredjuje se na taj nacin 8to se smatra da se u njoj radi ojednoIikoubrzanom kretanju.O ' PI (tl):= P1 (t1 + t 2 )== PI' . U pojedinim fazama kretanja klipa.azt+~2·i / l s t] + t z t I +t2 stsT U ovim furikcijama T::: t] + t2 + t3 je ukupno vreme kretanja klipa.OSl101'e uljne hidraulike 323 Stvarna polja pritiska u komorama He-a.1 + (P2 - PZ. P2 ~ canst.1 - PI) t ' 3 T b3 == Pz. koja su prikazana na s1. UldjuCivanjem razvodnikauzapreminf VI pritisak raste.1b prikazan je dijagram promene brzine kretanjaklipa. 4.l t Slika 4.7.7. i c) zavrsni. p(t) Xi \ P1.O .4. a sto rezultira dejstvom' konstantnih silapritiska ~ "" canst.2.O) / tl . Teorijskiposmatrano trenutnim uldjucenjem razvodnika pritisak bi porastaona PI a brzina: klipa na v p' Medjutim.2.l .3. kao i promenu pritiska u HC-u prikaza:qu na s1. a2 == (pu . O P2 e ) == ho . a 8to je propraeeno pocetkom kretanja Idipa.o .72.2.

klipa postoji faktor gubitka vremena (ll + 1 ) I h koji zavisi od efekata pri 3 ubrzavanju i usporavanju klipa. Na pocetkU prve faze kreianja klip se kreee jednako ubrzano sa ubrzanjem a j =v~ ! 2/1' pa jednacina kretanja ldipa Slika 4. odnosi se na savladavanje radne sile F.7.7. kretahje bez dejstva radne sileo Da bi se definisala ova sila posmatraee se primer kada je. Pri povratnom hodu klipa uloge radne i protiv-pritisne zapreminese menjaju.7.7. pri realnom kretanju.6) Unekim slucajevima. . Kao i u prvoj fazi. a sto je propraceno porastom pritiska u radnom i opadanjem pritiska u protiv-pritisnom prostoru. primenom uslova na kraju kretanja klipa x(t])== II i V(tl) == v p dobija se ubrzanje klipa i duzina trajanja prve faze a] :. tako da je vreme trajanja ove faze t2 == 2/2 Ivp .7. i ovde se smatra da se radi a jednako usporenom kretanju. to je sila koja omogueava. Konacno. tj. (protiv-pritiska. (4. Daicie. u uzem srnismu.7. U ovom slucaju treba poznavati zakon promene radne sile F:. He vezan sa radnim stolom t=O x jedne alatne masine (s1. t=tl+t2+t3=Kt·hlvp. TreCi vremenski period..clJIn ikretne sHe HC Pod kretnom sHorn He-a.4.5) Dmgi vremenski period. rendisaljke.5-7).7. je period neposredno pre zaustavljanja klipa.7) Pri radnom hodu klip predje put h == I] + 12 + 13 za vreme . 4. kretanje neoptereeenog m klipa. odredjena iz izraza (4.4. DaIde.4). trenja i tdine) i omogueava pokretanje klipa. oznacen sa t 3 . Pror3..) a sto utice na ravnomernost kretanja ldipa. (4. kao na pr. U njemu brzina klipa opada.8) pri cemu konstanta Kt =1+(1] +13)/h.: 2/1 / v p • (4. kod gradjevinskih i mdarskih masina. U najveeem braju slucajeva primene HC-a radna sila je konstantna (F::>J canst.4.4) pri cemu su za resavanje jednacine kretanja koriseeni pocetni uslovi x(O) == 0 i v(O) == O.7.324 Osnove uljne hidraulike a]==dvldt => v(t)==a]t => x==a]t2/2.7. (4.: F(t) iIi F = F(x) i rdavanjem jednaCine kretanja dobiti duzinu trajanja dmge faze. a prethodno sprovedeni proracun vazi.: v~ I 2/] t] :. ukazuje za koliko je vreme radnog hoda duze pri realnom kretanju Idipa u odnosu na idealizovano kretanje klipa. podrazumeva se minimalna vrednost aktivne sile pritiska koja svojim dejstvom savladava sve ostale sile. oznacen sa i 2 . radna sila nije konstantna. na osnovu cega se odredjuje usporenje klipa i duzina trajanja treee faze a3=v~/2/3 t3=2l3/vP' (4. na pr. kretanje bez prve i treee faze. tj..

tada se iz diferencijalne jednaCine kretanja. jeste mali. dakIe.7.OSl1ove uljne hidraulike 325 glasi: ·m ~~ =ma I = 11 . Proo/em 4-9.7.P2 . 1z prethodne jednaCine dobija se kretna .5. 4. pod punim opterecenjem.FTJ - Fn . Od stanja mirovanja pa do postizanja konstantne brzine kretanja v p klip predje put I pri tome se on jednoliko ubrzava.d 2 )TC /4 je sila protivpritiska. ali ipak dovoljno veliki da se uljellnjenm smatra neprekidnom sredinom.7. dobija se: a) b) 4.P2 kroz procep uspostaviti (laminarno) strujanje protokom T7p . stoIa i klipa sa klipnjacom).7. pri cemu je f koeficijent suvog i ~ koeficijent viskoznog trenja. zapoCinje kretanje uz prisustvo radne sile F. u izrazu za kretnu sHu eventualno se koriguje smerovi sila. P2 = P2 (D 2 .5. Odrediti radni pritisak koji omogucava a) dizanje i b) spustanje tereta. za primer sa s1.5. strujni prostor izmedjuklip~icilindra je koncentricni prsten visine h = R2 -R (sI. DakIe. Sila trenja pokretnih delova HC-a je FT .4.1h). kao uostalomveCinaprocepa u vp j \ I UH. S obzirom da je radni pritisak PI veCi od protivpritiska P2 (PI> P2' iii ponekad PI» P2) to ce se usled razlike pritisak I'1p = PI . Sila trcJIlIja koja trllellUlj~ Slika P. I~ = PID2TC / 4 je aktivna sila pritiska.4. dobija aktivna sila pritiska: 11 = m(al + g f) + F + Pz +FTJ +FT2+FT3 U zavisnosti od sistema u kome je ugradjen He i njegovog polaZaja.7. pak.7.4.1a).9) Ako klip. Ovaj procep. horizontalnog iIi vertikalnog.4-9 JIlI:at kHp j U He poluprecnika R2 = D2 /2 krece se klip poluprecnika RI = D /2 brzinom = x (s1.FT3 . a protiv-pritisak je P2' RESENJE: Primenjuju6i postupak dat u Odeljku 4.aktivna sila pritiska 11 =m(al +gf)+P2 +FTJ +FT2 +FT3' (4. mase pokretnih delova m i precnika klipnjace d. FTl i FT2 su sile viskoznog trenja na pokretnim delovima He. dodaje se sila tezine i sila opruge i s1. He ima funkciju dizanja i spustanja mase}vi.4. Na hidraulickoj dizalici ugradjen je vertikalni He. i sila trenja FT3 moze biti sila suvog FT3 = f mg iIi viskoznog FT3 = ~v p trenja. u kojoj je m masa pokretnih delova (radnog predmeta. koje se na klipu manifestuje sHorn .. precnika D.

Kako se strujanje odvija u procepu koji se nalazi izmedju dva koncentricna kruga.7.l3) dx "rar or Kaleo je leva stranajednaCine (4. p(O) = PI .l3) funkcija od x.10) sledi da brzina strujanja u procepu ne zavisi od podllzne koordinate x.l3) dobija se resenje za brzinsko polje . 1z jednacine kretar~ia (4.13) dobija se resenje za polje pritislea p(x)=-Kx+C => p(x)=Pj-t.5. sto predstavlja tacno reSenje Navije~Stoksovih jednacina. to ce se strujanje analizirati u polarno-cilindricnom koordinatnom sistemu r..7.12) 1z jednacine kontinuiteta (4. odnosno da je v == vCr). pa su zato komponente brzine v r =0. (4.p/l.7.11) ax ar rar O=opIBr. (4. K x l .7..7.da je p = p(x). a desna funkcija od r.7. v <p == 0 i vx =: V • Ako se uzme bilo koji presek defi- nisan sa koordinatom cp dobice se ista strujna slika.7. tj. (4. X = I . (4. (4.7.l3) reSava se uz koriscenje granicnihuslova x = 0. Iz druge od jednaCina (4.10) 2 ap a v 1 av 0= --+11(-2 +--) .14) r=R j . Na dalje ce se analizirati stacionarno strujanje.7..14) i iznose C = p. P(l)=P2 (4.7. avo znaCi da je strujanje osnosimetricno.3).7.7.1 viskoznog trenja F)J.p pri cemu su konstante C i K odredjeni iz granicnih uslova (4.7.12) sledi da pritisak ne zavisi od radijalne koordinate r. nakon cega sledi: dp ld Bv -=:TI--(r-)=-K. r~R2' v(R 2 )=O' 1z prve diferencijalne jednaCine (4. i ujedno izvrsiti razdvajanje promenljivih u jednacini kretanja (4. Diferencijalna jednacina (4. v(RI)=v p .7. odnosno da je izvod bilo koje velicine f po koordinati <p jednak nuli (af / acp == 0).1. Dakle.11).. i zanemariti zapreminske sile u fluidu.1.15) = t. p i v zavise od razliCitih koordinata to se moze sa parcijalnih preCi na obicni diferencijale. cp i x . OCigledno je da se strujanje u procepu odvija samo u pravcu ose x. to one moraju biti jednake istoj konstanti K (kao i u Odeljlru 2.326 Osnove uljne hidraulike b} Slilm 4.7.5.' U ovom paragrafu ce se pokazati da se moze naCi tacan izraz za silu trenja. Ova analiza dovodi do toga da se jednaCine kontinuiteta i Navije-Stoksa svode na oblik: av / ax == 0 .

7.17) In- R1 In- R1 Kako se ovaj protok moze odrediti i preko srednje brzine strujanja u procepu D.OS/10ve uljne hidraulike 327 .J.' I I K 2 2 l InR z K I 2 InRI z 2 l C1 =-1-lv p ..pR [ r 2 1- n r] 2 .R2 .flVp .7.7.t (4.7.98 do 0. (4.l-=-a-D.R2 .7. R2 .p-+-~-V-p--'I ' (4.21) posredstvolll koga se dobija sila viskoznog trellja klipa 2 R2 I R] -1 . 1 2.p 2 2 2 2 2 1 6.Vp = rc(R.22) . 2 1 2 rc6.Inn R1 Ovaj profil brzina daje protok ulja kroz pracep ' vp r 2 D.99. .LR1 +-1-(R2 -R1 )J 4 11 4 11 nn nn nn gde je n = R1 I R2 • Posredstvom ovih konstanti brzinsko polje se svodi na oblik 1 v(r)=--l-In---.7. .. S obzirom da se teorijska brzina kretanja klipa dobija pri protoku AVp = 0 i iznosi v P.(R 2 -R1 )J ' C2 =--1-v P + . R z IR1 -1] R 2 InR] 2 2 (4.Vp =2rc v(r)rdr=rcvp(~-R1)+811I(R2-Rd(R2+R1-~)' Rl r ( 4. (2 InR2 I R1 ·-1) .MTp RI7t 2 4 . Koriscenjem brzinskog polja (4.llnn +~(2+ 2 D.19) D7 t . -AVp =~ VI V p.-. 2 2 ~ == lllR2 IR 1 2117t1 ' sila trenja (4. to se moze definisati zapreminski stepen korisnosti HC-a llv = V..p R]2 . lI 2 ·l z Uvodjenjem koeficijellata 2 a = R1 J( R2IR]-1 .t :::: r/~ I R]27t.AVp) .(-R) -l+-?-ln.18') Protok flVp predstavlja gubitak ulaznog protoka ulja u cilindar.21) dobija oblik: )r-F-.7.R~)v m' to sledi da je ta srednja brzina strujanja u procepu 1 1 [ vm=vp---p. Prema tome protolc koji definise brzinu kretanja klipa je Vp = Vi . (4..R 2In~ R1 (~)2_1 R] 1 ApR1 [(RZ)2 +1 +-8-1 R 11 1 Z .16) odredjuje se tangencijalni napon na zidu klipa: 'C w dv 11 I v p =11(dr)r=R1 =-R.. pri cemu su konstante integracije v(r) = ...16) R R2 .r . odakle se dobija brzina klipa vp = Vi .+C Inr+C K ? 411. nn R2 411 l I n.. = -2-(~1. 2Y]7tl FTj ='C w 2R17tl == RJ 7t 21llR I R] -lflp+ InR2/ R] vp. /1 2 -1 l llm ) J' (4.20) koji u realnim konstrukcijama HC-a ima vrednost 0. 7.7.

vp . In R '" (R .1.-.24)' sledi da je izraz (4. i pri tome se zadrZavajuCi na prvom Clanu reda.7. koje jasno govore 0 pojedinim udelirna sile trenja.. DakJe.1) I R =h I R2 '" h I RI .5.24)' Do ovog izraza se dolazi i na drugaciji naCl11.7.-.7. razvijanjem funkcije InR2 I R1 u Tejlorov red.1. (4. 11 I D]n ="w 2R]n I == --h. poredeei izraz (4. U tu svrhu se posrnatra .23) moze da se napise i u nesto izmenjenom obliku.p = O. Izraz za viskoznu silu (4.._.7. FI] == ~x = ~vp = InR2 I R1 211nl vp .22) dobija se klasicno koriseeni izraz za viskoznu sHu trenja . Interesantno je razmotriti i specijalni sIucaj procepa kada je on veorna mali. Nairne. (4. Ako se koeficijent ex napise u bezdimenzijskol1l obliku ex Ri I R( -1 R2n = 21nR2 I RI I 1> 0.7. Tada koeficijenti ex i ~ irnaju vrednosti ex ~ 0 i ~ ~ co. Prirnenom ovog profila brzina dobija se tangehcijalni napon na zidu klipa "w == 11 (dv ! dy) y=o = Tt v p ! h .24)" i naem dobijanja izraza (4. .> strujanje izrnedju klipa· i cilindra s1I 4. a sto je za veliCinu procepa u UHK prihvatljivo. pak. tj.24)" pojednostavljeni izraz (4. "" InR=LCR-ltlnR" n=1 (R=R 2 IR j >1/2)._. tj. i da je merodavna razlika pritisaka zanemarljiva. odnosno viskozna sila. Rz ~ R] (Rz > RI ). sto znaCi da uticaj razlike . pritiska poveeava silu otpora trenja.1.23) koji vazi sarno pod uslovorn da je razlika pritisaka . a sto najceSee u UHK nije slucaj.7.24)" Ovaj izraz se veoma cesto koristi za proracunviskozne sile trenja u UHK. kada se .7.==.2~. iIi.p mala (slueaj veCih procepa).328 Osnove uIjne hidraulike iz koga jednoznacno sledi da je sila viskoznog trenja klipa linearno srazmerna razlici pritisaka i brzini kretanja klipa.7.7.-. zakljucuje se da je uticaj viskoznosti na silu trenja dvojak i obuhvata dejstvo razlike pritisaka i uticaj brzine kretanja klipa. to sledi da ee on za svako R2 I RI > 1 biti pozitivan.7. otpora: F I] .p moze zanemariti. Medjutim.I] Vp - _ Ttl D]n h vp' (4.22) i da yazi pod uslovima aa je u procepu linearni profil brzina.pri cemu se smatra da je strujanje izazvano sarno kretanjern klipa i da je tom prilikom profil brzina u procepu linearan v == v pY / h. Iz izraza (4. sledi da je priblizna vrednost sile viskoznog trenja F.Ieee kroz sredinu konstantnog pritiska a sto daje ._. da se klip '.

.l.4.geometrijskom obliku mogu biti koncentricni i ekscentricni kruzni prsten. 4. koje daje R2 = 50.7. na pr.>kom P2 = O.izmedju nepokretruh paraleltdh ploca (Odeljak 2.. koji imajufllukciju podmazivanja ili kroz njih imamo gllbitak-curenje ulja.00 R. gde je R = R2 / R Zadavanjem visineprocepa intervalu h = R2 -R =[O.) = 0. 4."£-+---+-1 pri cernu su: O-!~~~l--". J Problem 4-10.7.7.Osnove uljne hidraulike 329 U slucaju linearnog profiIa brzina izmedju klipa i tela cilindra srednja brzina stmjanja fluida u procepu je 1 vp ~ +2R1 (4.002rnm.20f.:. 20 +--+-+.1.4~l0 FTJ (D.7. StlrUljanje kroz kirUlzne procepe U Uffi( postoje procepi.22). 40 1S 30 10 .p FI] (v p) = InR v p ..1.. FA-IO.5.5. maze da se napise u obliku FI] = j''... prema (4.4MPa. odnosno h = 2J. Odrediti pri korn poluprecniku cilindra delovi sHe trenja kUpa koji poticu od viskoznosti i pritiska ce biti isti? RESENJE' Razlika pritiska II cilil1dru koja izaziva strujanje je /1p = lOMPa.1.lm/s.[mml. visine h =R2 . Kroz cilindar se krece. i s1. pri kame su udeli viskoznosti i razlike pritiska na silu trenja isti. Sa ove slike se uocava da je za manje procepe dorninanran uticaj viskoznosti.:'I = ( 21nR -1)R1-nD. klipa i kuCistarazvodnika.2 ? 21'ptl 50. Graficki prikazati udeo viskoznosti i razlike pritisaka na ukupnu silu trel1ja.p) = FYI (V p) dobija se jednaCina -2 211lvp R -21nR -(1+-. j IF .p iz koje se uumericki nalazi rdenje R = 1.5. lcoji se nalazeizmedju nepokretnih delova. izmedju pokretnih i nepokretnih delova. procepi izmedju klipa i cilindra He-a. a po svom.6. tj zazori.7. ili.ID. klip poluprecnika R1 =50mrn i duzine l=50mm. kao sto SU.6. U HC-u s14. i procepi izmedju cilindricnih povrsi. brzinom vp =O.m} dobija se graficki FI] (/1p) j .IQ-3 Pas pod radnim pritiskom P1 = 1O.00004. pale. .3b).Rp je ustvari detaljno analiziran kroz Odeljak 4.7. jedna ploca pokretna. U UHK najcesce se susrecu zazori koji omogucavaju funkcionisanje komponente. uuzni pr®ceI) \ \ I' Koncentricni kruzni procep izmedju klipa poluprecnika Rj i cilindra poluprecnika R 2 .."'+---4 -+\--1. iIi je pak. Koncenil:ricni. 2 Rj D. a to su procepi izmedju cilindricnih povrSi.Premageometriji koJase formira procepi mogu biti ravanski . u prikaz funkcija Slilm P.MPa i protiv-priti. Sila trenja koja deluje na klip.'(~p)+FTJ(vp) .l.p) "~(Vp)' sl.t nalazi se ulje viskoznosti 11=5.25) "m = A AV(y)dA =3 Rz +R1 . dok je za vece procepe dominantan uticaj razlike pritisk9-' 1z uslova FTJ (D.

330 Osnove uljne hidraulike Tom prilikom je analizirano strujanje u procepu izmedju tela cilindra i pokretnog klipa.7.P. (4.999] funcija J(n) ima vrednosi J(n)=[l.7. Problem 4. eR eh pn cemu je Rejnaldsov broj definisan Re R =vmRH Iv definisan u odnosu na hidraulicki radijus (R H ::: DH / 4 = h 12) i Re h = Vmh / v u odnosu na visimi procepa.7.4-lIb). u literaturi se najcesce koristi obliIc Ie =24/ Re R' U slucaju kada vazi izraz (4.7. tlpdrr.31) pri cemu je precnik d =(D 2 + D] ) / 2 '=: Rz + RI .1 • 2 2 vm =--~ (1+n tlpR. U literaturi iz UR kruzni koncentricni procep. ali ipak manji ad jedan (0<n<1). 2 811l 1-n 2 +--) Inn (4.1) koji se ima izmedju nepokretnih cilindricnih povrsi (v p == 0).P. Resenje za brzinsko polje (4.7.samo razlikom pritisaka. 3 (4. fen) ~:d.5 == 3/2.17) se svocle na oblike: Slika 4. Za procepe koji se susreeu u UH parametar n je reela veliCine jedinice. Relacija (4. srednja brzina i protok kroz koncentricni prstenasti pracep odredjeni su izrazima: Ie= R 64 2 2 Vm == tlp 12Tj1 h 2 .9. za n uzmu vreclnosti 11=[0.26) daje razlilru pritisaka u procepu iz koje.28) e 1+ n + (1. Jasno je da se tom aproksimaCijOlll u proracunu pravi odgovarajuca greska. 0.7. V=1211th.4997. b) Slika PA-ll . slucaj kada je strujanje izazvano. dakJe.4~ lla).7.7. /2.7.n 2 pri cemu je n = R] / Rz karakteristicni geometrijski odnos procepa.5]. == 2Q.n ) lInn e u kame je Re =vmDH / v Rejnoldsov broj.15) i dalje vaze.::: R24 ::: R . tj. 1.16) ipolje pritiska (4.1\2 _D4 2 Z + Inn)' 1.7.29) Re . Ipak.U. KoristeCi upravo ta resenja ovde ce se analizirati specijalni slucaj koncentricnog krucnog prstena (s1.7.26) (4.6. . ponekad se tretira koriscenjern resenja za strujanje izmedju paralelnih ploca (s1..7.30.7. DH =2(R2 -RI ) = 211 hiclraulicki precnik procepa i fen) :::(1-n)2/[1+l1z +(1-n 2 )llnn] funkcija od geometrijskog parametra procepa.18) i protok (4. Sasvim je svejedno koji od oblika izraza (4.6.4. sled! izraz za koeficijent trenja v. Sa ovom vrednoscu funkcije fin) izraz za koeficijent trenja (4. (4. 64 (l-n) z = R fen) .7.29) koristimo za odredjivanje koeficijenta trenja.28) se svodi na oblik 48 A.7.29). JiJco s~. posle poredjenja sa opstom Darsijevom formulom tlp = pie ·11 DH . U ovom slucaju srednja brzina strujanja (4. dirnenzija RI ' R2 i h (s1.27) tlVp = V m (R2 -RI )n = tlp 811' (1-n )(l+n ·11.

uz zanemarivanje sile trenja.Pp + p(Su +2Sk +A. .Rl)::: 2h.28) za stvarni koeficijent trenja u kruznom prstenastorn procepu dobija se odnos koeficijenata trenja (1-n)2 -±f() ( RIR) 2 2 . i iznosi . sa klipnjacom precnika do brzinom v p i pri tome savladava radnu sili F. U HC precnika d 2 dotice ulje. te se zato on ne preporucuje za odredjivanje koeficijenta trenja u kruinom koncentricnom procepu. II.. Dakle..7. moze se zaklj!lCiti da se primenomizraza za koeficijent trenja Aa pravi gruba proracuns.ka greska.) . Sil spojeni preko koncentricnog prstena izmedju klipa i cilindra i sa obilaznorn cevi precnika d i duzine L u kojoj se nalaze otpori: S". Slika P. 12 ravnoteze sila koje optereeuju ldip sa klipnjacom..1. konstantnim protokorn V.. Za proracun koeficijenta trenja kod koncentricnog kruinog prstana merodavan je hidraulicki precnik D H ::: 2(R 2 .1.42) Aa :::24/Re h ' pri cemu je Re" :::vhlv Rejnoldsov broj. visk6znosti Yj.Kada se vrSi aproksimacija stmjanja u kruznom koncentricnom procepu strujanjem izmedju paralelnih ploca. Ova razlika pritisaka ostvamje strujanje u procepuprotokom VI i u obilaznoj cevi protokom )/2' Protok kroz procep odredjuje· se it Darsijeve formule ·(2. :::t:...P128YjI(l-n ..7. Uz pomoe ove veliCine dobija se aproksimativna vrednost koeficijenta trenja Aa = 48/Re. RESENJE: Kao prvo iz jednacine .Pn + t:..p p i t:.3 n. Sk' t:. n=dl ld2 • Protok kroz zaobilazllu cev odredjuje se iz Bernulijeve jednacine 2 I v2 t:. Silu trenja koja deluje na klip sa kIipnjacom zanemariti.p = t:. nd 4 2 )(1+11 +~) 2 1-n 2 .28).P= 4F In(d( -d.· . pri cemu je Re = VDH Iv. A A 4 a 3 ProD/em 4~12. n= 1 2 ' 1+n +(l-n )Ilnn Za male vrednosti parametra n vrednostfunkcije f (~ 1) ::: 3 12 daje odnos koeficijenata trenja AI Aa ::: 2.Osn6ve uljne hidraulike 331 Odrediti koliki je odnos koeficijenata trenja tacnog i aproksimativnog postupka? Dobijeni odnos komentarisati.7.Pn' Strujanje u procepu i cevi je larninamo. Primenom izraza (4. Kroz HC kreee se klip precnika d l duzine I.6 ion daje protok . odredjujeserazlika pritisaka t:. Odrediti brzinu klipa. RESENJE. koeficijent trenja je odredjen izrazom (2.28) u kojoj je koeficijent trenja odredjen izrazom (4. Ovaj postuimk je vee sproveden u Odeljku 4..d'+l)T ' u kojoj je koeficijent trenja A2 ::: 641 Re 2 .4. Radni i protiv-pritisni prostor HC-a .

lmm. 1=100mm.4-13 u kome su OJ = 2mc (n[o/s]) ugaona brzina i y koordinata koja se meri od zida ldaja. +ri 2 + vp odredjuje se brzina = 4(V . odredjenim uglom cp.. lznosi h(cp) = Rz .lPas ..6. • '" 2 2 b=y . Odrediti moment trenja kojim ulje deluje na osovinu i snagu trenja.Pn-App' Konacno iz jednacine kontinuiteta za khpa v p He V = V.. izmedju linija koje prolaze kroz teiista klipa i cilindra.7.RESENJE: Linearni p ofiI brzina u procepu v = Rwf" Slika P. obrtni moment i snaga trenja iznose: M<= Rdi'w J . u tacki A.32) pri cemu je a = R2 -1~1 -= R2 (l. 1':'1. Visina procepa na proizvoljnom ugaonom polozaju. (4. Posmatra se nepokretni klip. Osovina precnika D=2R okrece se brojem obrta n u kliznom lezaju u kome se nalazi ulje viskoznosti ~. to sledi da je sina. n )karakteristicna g. .~metri­ jska velicina i 11 = Rl / Rz. Prema tome visina procepa je odredjena relacijom h«p) = R2 -R1 -escos<p= a-ecos<p . ~ 0. precnika D1 = 2R1 i duiine t.7W. e Pod dejstvom razlike pritisalca /). h h=O.R1 cosa-ecoscp .p-I::.P=lv1w= h Za zadate brojne vrednosti ove velicine iznose:M=1.028Nm i P=107.332 Osnove uUne hidraulike pri cemu su konstante: p a="2(C.Vj -V2 ) / (d 1 -do )71:. koja se nalazi u cilindru precnika D2 = 2R 2 • U slucajukada se ose simetrije klipa i osovine nalaze na medjusobom ekscentricnom rastojanju e tada strujni prostor izmedju njih predstavlja ekscentricni kruini prsten(s1.:.7.2). Elementarna sila trenja je dFw = 1:) R dcp u kojoj je cp ugao. koji kroz elementarnu ------ . 321~ c=l::. odnosno osovina. S obzirom da je maksinialna yrednosttrigonometrijske funkcije (sina. odnosno eosa.~ = 7T2~lnD3 TC3~l112 D3 2h .2 procep ostvaruje se· protok fluid a.u+2C.4. gde je a ugau. ~=O. u kome rotacija osovine stvara linearni profiI brzina. daje viskozni napon na zidu osovina 1: w = T\(dv / dy)y=".. Strujni prostor kliznog leZaja predstavlja koncentricni kruzni prsten visine h i duzine I. .k+1) .)max = e / Rl' ikako je e« RI'.7. Dati.6. podaci su: D=50mm. Problem 4-13. n=10000/s.p kroz eIcscentricni Stika 4. Konacno.

33) Da bi se primenom izraza (4. Za odredjivanje ove f~nkcije koristi se pretpostavka da se protok kroz elementarnu povrsinu dll moze odrediti kao protok kroz odgovarajucu elementarnu povrSinu koncentricnog prstena visine h. iz izraza (4. u fuukciji fCe) . .35) ima vrednost f(O) = (1 +11) 12.7. Dinamika hidrocmndra \ I Pod dinamikom HC-a podrazumeva se kretanjeklipa i klipnjace HC pod dejstvom stvarnih .7.36) o posledicama pomenutog zanemarivauja bice vise reCi na krajl! ovog paragrafa."'·f / Df[ . e e 2 U (4.= Re fee) . v.R1 ) = 2R2 (1.·izraz(4. dalje.. vrednost funkcije 1(0)= 1 ne dozvoljava da se iz (4. . opstom Darsijevom formulom I1p = p.34) odredjuje srednja brziria strujanja kroz ekscentripni procep 11 R2 (1 3 vm = :11/ l=:~ 48 1+11 f(e).. I1pDzna 12111 3 (l+2"e): 3_ 2 (4. Ovde treba napomenuti da ako se u funkciju f (e) vrsi izosta'lljahje clana liZ a / 2R2 . 12.(0) = 96/ Re koji vaZi za koncentricni kruzni procep.pD2na 2)d<p12111 fCe) . dobija se izraz za koeficijent trenja . Veoma cesto se u literaturi iz UH.7.f. sto znaCi da je srednja brzina strujanja kroz ovu elementarnu povrsinu odredjena izrazom (4.7.33) mogao odrediti protok potrebno je poznavati funkciju v = v(<p). a sto je prakticno slucaj u literaturi iz UH.7.729).. (4.7. zanemarivanje ovog CIana nije opravdano.Osnove uljl1ehidraulike 333 povdinu dA= h(R z -h 12)d<p iznosi: (4. sto znaCi da se u ovom pojednostavljenom slucaju protok odredjuje kao: v= . (4.7.7.. stoclaje koeficijent trenja 1.38) dobije resenje za koeficijent trenja koncentricnog kruznogprocepa. pa se primeuom izraza (4. iz izraza (4.7. Protok kroz procep odredjen preko srednje brziue iznosi rj = v m (R. _ f.2R (1 + 3.. U specijalnom slucaju kada nema . .7. pri cemu je funkcija 3_ a 3_ 4 f( -) = 1+2"e 2 .37) pada pritiska i poredeCi ga sa. 4.7.38) 1 u kome je Re = v mDH / v Rejnoldsov broj i DH = 2(R2 ..7.33) dobija se protok kroz koncenrticni prstenasti procep: dV =vdA =vh(Rz -h 12)d<p .z +ge ) .prornenljivih sila. Clan uz a 12Rz izostavlja.30).ekscentriciteta (e = 0) funkcija (4. koje su prisutne u mehanickorn sistemu koji polcrece . Sa ovom pretpostavkom.. Prema tome. U tu svrhu se posmatra He kod koga je dejstvo svih spoljnih sila.11) hidraulicki precnik procepa.R12 )n..7.34) .37) Odredjivanjem.7.7. 3 (4.p V- zr 12 11/ h (R 3 0 11 2 - _.35) kojoj je e = e 1a relativni ekscentricitet protepa.

2 (pz ..move uljne hidraulike HC. Zamenom ovih sila u (4.' u kome je 13 = 131 + 132 ukupni koeficijent viskoznog trenja i pet) = ~ (t).334 G. Ova sila moze imati konstantnu vrednost. medjutim.39) diferencijalna jednacina kretanja se svodi na oblik: m m.40) svodi na oblik m a njeno rdenje moze da se napise leao x+28 x+oo 2 x == P(t)-F(t) ' ajt (28 =oI m' 00 2 =. Ovi leorelli mogudabudu realm. a F112 sila viskoznog trenja izmecljll kliplljace i kuCista cilindra.4. l (PI .'· Kod stacionarnog strujnog rezima sledi da je P = const.7.1(PI..f3t1m + xp(t) .41). (4.J82 -oo 2 . F112 =a 2 (pz .P2(t) -ct. tj.7. ukome su konstantni pritisci PI i P2 ' klip poCinje da se kreCi iz stanja mirovanja: Odrediti zakon promene brzine i zakon kretanja klipa ako se u tokukretanja savladava a) konsta- .-2 _ r [31 m := 0. Ova sila predstavlja radlttt Slltt He-a. pa opste resenje diferencijaIne jednaCine moze da se napiSe u oblik:u: x(t) =C1 +C2e. tada se diferencijalna jednacina kretanja (4.~l sila viskoznog trenja izmedju klipa i cilindra. zamenjeno dejstvom jedne spoljnje sile F(t) ~g=~-'-1I>- X F(t). veoma cesto ona je promenljiva.7. odnosno da obile partikularnog resenja zavisi od oblika funkcije F(t). Prema drugom Njutnovom zakonu jednaCina kretanja pokretnih delova HC glasi: mx = ~ (t). sledi da je resenje homogenog dela diferencijalne jednacine (4. dok se partikularno reSenje xp(t) tek moze naCi na osnovu poznavanja funlecija pet) i F(t). a12 =-8±.7. leao s~o je to slucaj kod rudarskih i !.41) =0 Konstante integracije C1 i C2 odredjuju se iz pocetnih uslova. +Cz exp( -f3t / m).) III x(t) = xh(t)+Xp(t)== C1 e + Cze azt +xp(t) . ili.. .. imaginarni iIi dvostruki. na pr. u sklopu mehanickog sistema postoji opruga cije dejstvo se izraiava silom Fc "" ex.7. Na osnovu izgleda learakteristicne jednacine . Koeficijenti .rradjevinskih masina kada je njena promena izazvana.7.P2) '-ct. Ukoliko u skolpu HC-a.7. leoja daje korene Ij 0 i 1'2 == -[31 In.40) x"U) == C.P2 (t)-Flll-~2 -F(t) izraza (4. Za partikularno rdenje vaH vee receno u sklopu analize jednaCine (4.22). . a sto direktno utice na oblik homogenog resenja.40) je sila koja potice od polja pritiska. pri cemu je }.Pa)+~2x.P2)+~IX.Pa) x+~ x= P(t)-F(t) (4. i iznose: (4.eksponenti aJ i a2 predstavljaju korene karaleteristicne jednaCine r 2 '1-28r+oo 2 =O. U horizontalnom HC-u prikazanom na s1.!2. ".7.7. pak.39) Sile trenja u HC-u odredjuju se primenom F.ll =ct. promenom sastava isleopavanog tla. Pro~ltI!m 4-14.7.

p p + P I+K(l+ inb)_ mP. RESENJE ZaddavajuCi iste oznake kao i u Odeljku 4. t Cije je opste resenje: (/() ==. Konacno.f3t1m -K it . za ovaj oblik partikularnog resenja.7. P p2 . C2 ==p'(j-'-bK) . Primenom pocetnih uslova x(O) = x(O) = 0 iz (b) se dobijaju konstante: C2 == -CI == m( P .F) / m == const. ) P F(t) t x(t) = C. dobijase diferencijalna jednacina kretanja klipa: . Konacno.--. -B==K= b(p+mb)' Zadovoljavanjem pocetnih uslova x(O) = x(O) == 0 odtedjuju se konstante: mP mb . D. savladavajuCi radnu silu F = const.F) / p.bK) e -f3tlm_bKebt . P .Osnove zilj'ne hidraulike 335 ntna radna sila (F=const. p. p2 (e-~tlm_l+~t)..7. d.ProDlem 4-15. m b) Kada se radna sila menja po zakonu F(t)== aexp(bt) funkcija l(t) ima oblik I(t) = P / m+aexp(bt) / In. iz (b) slede trazeni zakoni xU) == ~ .F) / p2. -!l>- x O PI' P2' ' (X.(~ .... P=const. p. Zadovoljavanjem.. (a) (b) a) Za slucaj konstantne radne sile. U protivpritisnom prostoru HC-aprecnika D nalazi se opruga krutosti c koja je u pocetnom stanju mirovanjasabijena zarastojanje xo' Ukljucivalljem razvodllika u komorama HC-a vladajukonstantniprIHsciPI i P2 (PI> P2) klip poCinje da se krece pri tome .) i b) ako je raqna sila opisana zakonom F(t) == a exp(bt). PI' (XI' (X2' ~1' ~. x(t) == m (p -bK) e.. m' P CI =-7+(T. + C2e-~tlm + xp (t) . p. pa se partikularno rdenje diferencijalne jednaCine (a) trcdi u obliku x p (t) == Ct. C. x + m x == I() .1)K . . In. Trazenjem partikularnog resenja diferencijalne jednacine (a) u obliku x(t) = At + Bexp(bt) dobijaju se konstante P A=j a' . sledi da je l(t) == (P . a. m. zamenom nadjenih konstanti u (b) i potom njegovim diferenciranjem dobijaju se zakon promene brzine i zakon kretanja klipa XU)== P-F (l_e-~t!m) p x(t)== m(P-F) . NaCi X zakon kretanja klipa ako je sila opruge veca od sile viskozllOg trenja..-. Poznate velicine su: D. RESENJE Diferencijalna jednacina kretanja pokretnih delova cilindra glasi: SlikaPA-15 .. b.diferencijalne jednaCine (a) dobija se konstanta C == (P ... Poznate velicine su d.

1 (Odeljak 4.7.1). a sto moze da se ostvari tzv. (q=Je co2 .Px-c(x-xo ). UHS-u.-4-.F Ona moze da se napise u obliku: .2c). [1 -01 ( -smqt+cosqt.8.7.(P1 . Na kraju radnog hocla kretanje klipa prestaje (tree a faza kretanjaklipa) aktiviranjem razvoclnika. vrsi udarom klipa 0 tela cilindra tada maze doCi do osteeenja cilindra. iIiudarom klipa 0 tela cilindra (kriva a sa s1. . D 2n 2 271: -. Cime se postiZe deIirrricno ublaZavanje udara (kriva b)ilinjegovo potpuno izbegavanje (kriva c). sto je.Bt eCl sinqt+C2 cosqt) . To je razlog da se u zavrSnoj fazi kretanja klipa njegaY9kretanje llSp()raVa. co" q 4. 'Ako se iz bilo kojih razloga zaustavljanje klipa.4.. na pro mikroprekidaCima za ogranieavanje hoda.2b) i poddiljivim prigusenjem(slA.2)..336 Osnove uljne hidraulike .8.. kao na pro kod rueno upravljanih URS-a.7. l Sa ovim korenima resenje homogenog dela diferencijaJne jednacine kretanja je: xh(t) =: Cte'it +C..7. mx = P1 -. tj.7.7.Pz CD -d )4-cx.pz).8. Veoma je eest sIucaj u UHS-u da nema uredjaja za ogranieenje kretanja.8.z=-8±iq. Ovaj tip kocenja zasnovan je na porastu vislcozne sile trenje il trec()j fazi kretanja.8.4. nepozeljno 11. Kalea je partilcularno reSenje xp (t) == Co I co 2 . HidrallllIicko itocenje kril!taJrnja Osnovni zadatak HC-a je da dejstvom aktivne' sile pritiska ~ u toku radnog hada savlada neku radnu silu F brzinom v p' Tom prilikom dijagram promene brzine klipa ima izgled prikazan na s1.eC1 sinqt+Cz COSljt)+Co /co . NajeesCi tip prigusnica jesa konstantnim (sIA.2a).1 fazi zaustavljanja Idipa. iIi C 1 i Czodgovarajuce konstante integracije. hidraulickimkoeenjem.dgusnice koja stupa u funk6j" '. pri cemu su ct i C. pokretnih delova mase In. tako da je udar klipa 0 tela cilindra veorna moguca pojava. to opste rese'lje diferencijalne jednaCine kretanja glasi: z Bt xp(t) = e.82 »).e r2t =e. promenljivim (s1.4. tako da se trazeni zalcon lcretanja svodi na oblilc 8 .8. Co .. dilkie. Hidraulieko kocenje se postize ugradnjom :.7. . ux+co zx= C0' x+ 2'" pri cemu su konstante: 28= Jl m ' co 2 =:- c m' UzimajuCi u obzir uslov zadatka da je sila otpora veca ad sile viskoznog trenja (co > 8) dobijaju se koreni karakteristicne jednacine r2+28r+co 2 =0 =>r .-e )] xU ) =. Za pouzdan rad HC-a treba teiiti zaustavljanju ldipa bez udara na kraju trece faze kretanja. Koriscenjem pocetnih uslova kretanja xeO) == x(O) == 0 odredjuju se konstante C1 == -8 Co / qco 2 i Cz == -Co / co 2 .

2 X . koja se odredjuje izrazorn (4.7.7. dok je pritisak Pn = canst.24). Karakteristicne dimenzije klipa. u posmatranom slucaju merodavna razlika pritisaka /:. Idipnjace i prigusnice defenisane su precnicima D.. ova razlika pritiska je fuJikcija od kordinate x.F'l (x) u sebi vee sadrZipretpostavku 0 linearnom profilu brzina u procepu v(y) =x y ! h. .4.fazi kocenja klip prigusnice precnika d l ulazi 11 cilindar precnika d2 .7.42) gde je F~ (0) sila trenja na pokretnim povrSinama.2a).P = P2l . Za dalji proracun potrebno je. h 2Tj (4. tako da jednaCina ravnoteze sila koje deluju na pokretne mase glasi: 2 2 n D n PleD -do)4"=F-~(0)+P2-4-' 2 (4. dVTjX -Tj(-) y=O.2 Na dalje ee se detaljno analizirati sarno slucaj hidraulickog kocenja primenom prignsnice konstantnog preseka (s1.y=h . keji se svodi na oblik tiFf] (x) ~ l = -h-x x . dopunska sila trenja je odredjena izrazom (4.Osnove uljne hidraulike 337 a) b) Slika 4. vp =const.·U treeoj fazi .. sto znaCi da su naponi na zidovima kontrolne zapremine 1: wI - -1: w2 - . gde se koorciinata y meri od zida cilindra. U ovom proizvoljnom polozaju. Tjd 7t.P22 nije toliko znacajna.22).43) Kretanje klipa u fazi koeenja opisallo je diferencijalnom jednacinom . .dl )! 2 i trenutne duzine x.. jer je njegova vrednosfdiktirana padom pritiska u povratnoj grani UHS-a. poznavati rrierodavnu razliku pritisaka. takodje.8.p(x)(d2 -dl )4"=1: wAnx+1: W2 d 21CX . sto znaci da se uticaj razlike pritiska na dopunsku silu trenja moze zane mariti.doA id2 • U drugoj fazi kretanja klipa radi se 0 stacionarnom rezimu rada sa Pl = canst. eime se fonnira koncentricni kruzrti procep visine h = (el 2 . Medjutim. Dakle.7. Ova razlika pritiska se odredjuje iz ravnoteze sila koje deluju na kontrolnu zapreminu procepa . 2 2 n i3.8.. dy It Zamenom ovih napona u prethodnu jednaCinu nivn. Izraz za dopunsku silu trenja i3.7. pri cemu su tangencijalni napon 1: wl na klipu pri~lsnice i 1: w2 na zidu cilindra.. Zbog promenljivosti pritiska P2l (x). P2 = const. na prigusnicu deluje dopunska sjla trenja M (x).otde dobija se merodavna razlika pritisaka I1p(x) =.7.

..45) napise u obliku dX= -Kxdx. Smatrati da je srednja brzina strujanja u procepu jednaka .8.7.2 0.4 0.8 0.l (0).46).8.7. Sa ove slike se jasno vidi da je ugradnjom prigusnice odgovarajuCih dimenzija moguce potpuno izbeCi pojavu udara klipa na kraju njegovogkretanja.. njenim se reSavanjem dobija promena brzine klipa v(x)=v p -Kx 2 /2.. a 1 2 3 4 5 6 I (2 KV/'2 Slika 4...3.44) i (4.7. dobija se duzina prigusnice I = ~2v p / K pri kojoj se to ostvaruje.7. .P2t<D _d j 2 2 2 )*_ P22+' d 2 1C (4.8.-=-~c------.0 0. (4.7.7.4 0.0 ~"0. to se posle integraljenja izraza (4. (4. dobija konacan oblik x = -K xx. dijagrama sa s1.48) i (4.7.7.Ap(D _dj2)~ koja koriscenjem pretpostavke daje P~/x) slabopromenljivo u odnosu na F. a ne po realnom modelu sa pokretnim !clipom. (4.6 .47) S obzirom da je brzina klipa vex) = dx / dt . tj. 1.8 - 'fi ~ 0..47) dat je na s1.7.]. Analiza jednacine (4.111. m h 2h2 2mh2 Kada se diferencijalna jednacina (4. tako da se u ovom slucaju brzina klipa.0 = 5. vee pri t~2Kv p 1. tj. Medjutim.4.0 .. odrediti kolika se greska pravi u proracunu.42) dobija se diferencijalna jednaCina mx = F'1 (0) -F~ (x) . 0. izraz (4.6 0.--"! 0.338 Osnove uljne hidraulike mx = Pj (D 2 -dg)*-F-~(x)-M~(x). i izraza za AF'1 ex) i Ap(x). da vazi F" (x) "" F" (0).7.6 0.44) Iz jednaCina (4.0 0.30 postize se vrednost x = 0.1).~(x).2 0. (4.45) u kome je konstanta 2 ll 1C dj D2 .47) dobija zakon kretanja klipa u toku hidraulickog kocenja x/l=(e/~2KVp _1)/(/~2Kvp +1).3.48) Graficki prikaz dobijenih rezultata (4. Ako se kod hidraulickog kocenja kretanja klipa sa prigusnicom konstantnog poprecnog preseka (Odeljak 4.8) pad pritiska u procepu racuna po laminarnom modelu strujanja koji vaii za koncentricni prstenasti procep (Odeljak 4. pokazuje da x -»/ za t~2Kvp -» 00.4 0.7.7.7..6.8 1.7.7.7.svodi na v(x)/vp=1"7(x/t)2.0 -t-r-r--r-'-r-r:-rc.2 0.99/.46) Postavljanjem uslova da brzina klipa na kraju hoda prigusenja bude jednaka nuli.4. brzini klipa..48).d j ll 1C 2 K=-(-+ )=--(D +d j d 2 ) .7.-.3 PrOblem 4-16.

Poredjenjem ovog pada pritiska sa feSenjem (4. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova." +C. Efekte razlike pritiska lla silu trenja klipa zanemariti. U ovom kanalu nalazi se dOPUllSki prigusni ventiI.47) i (4.7.+C. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. 12. Primenom modela strujanja sa l1epokretnim cilindricnim zidovima.43) I1p(x) = 2r]:i" 1112 u kojem je h == (el 2 .-d12)*=x~(d2+2dl)(d2-dl)' Razlika pritisaka je odredjena izrazoIll (4. daje konstantu Ko =: m 311h~ (D 2 +d.d 1 ) 12 i x = v p brzina klipa.v+1)v7 +-0 v 2 -?xx=O.2d j2 ). (C.7.48)vaZe.C.v' RESENJE.8. .43) dobija se I1po = 611p. dok kroz dopunski kanal precllika el i duzine ! struji laminarno.25) i ona daje protok ~ =v1(d. :~ prigusllice. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom lezi u pretpostavci da je brzilla strujanja u procepu jednaka brzini klipa.u'C.Yj.d" h- . Razlika pritisaka I1p o primenjella u postupku datom u Odeljku 4.d2 .4.OSl1ove uij"ne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja klipa (4. Poredjenjem ove sa konstalltom K iz Odeljka 4.d. dobija se kvadratna jednacina 2 64v 4v. u kojoj je A=:64/Re. a V protok kroz dopunskikanal.7..v.25). sarno je pitanje kolika je konstanta K u njima. poznavalljem 2 protoka ~ i V bice poznat i ukupni protok. Ukupni protok na izIazu iz HC-a je If =V.7.l. Poznate veliCine su.7. .7.2c) klip prigusllice precnika d l ulazi U cililldar precnika d 2 • Tom prilikom kroz koncelltriclli prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.sledi relacija K d+d 2 -2d 2 _ 0 =6 2 1 K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscelljem modela koji ima kOllstalltu Ko' Problem 4-17. Za.2 xx DH . h u kojoj je A=96/Re koeficijent trel1ja (izraz (4.-2 = .29). d 1. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz .7..strujanjekrozkoncentricni 2 procep linearnim profilom brzina srednja brzina stnijanja je odredjena izrazom (4. DakIe.8.v +'AJ I d +l)v.7.+V2' pri cemu je r~ protok kroz koncentriclli pracep. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v2 12Yj ./ "~. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1.8. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C. Iz Bernulijeve jedllaCine za strujanje kroz kanall1p(x) == p(c.HC-a u funkciji trenutriog pol~'zaja. I1Po(x)=:P21(X)-P22=PA.p. 7.7.".

7 . . Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljestena konzala F (a1.J. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi. ali ida je veoma slozena funkcija od ove koordinate. 4. na osu .91).4.dz.fila i oznacava se sa FK • Pri I 2e> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i 10Illova.1. Po resenjima za pro toke Til.9.7.4.9.49) Slika 4.'-//. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaci.t.7.1.7. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina HC-a maksimalna (s1. odnosu . Ova sila zavisi od konstrukcije HC i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema . uvelib) canog elementa konzole visine dz.7. Zato je pri proracunu HC-a obavezIlo izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.9.9.dz. Izmedju vlitkana promenljive duzine nalazi se i jedna linija cija se duzina ne SEka 4.7.340 Osn01'e u/jne hidraulike cije pozitivna rei3enje . i 1/2 vidi se da je ukupni kvazistacionarni pratok jednoznacno odredjen sa trenutnim polozajem prigusnice x. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R. 4.liniju e-e spoljasnja vlaknil (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz + t.4. Posmatranjem.Zbog. kliznim Idajem iIi ukljdtenjem.7.h:b~w4kriticne a) b) (4. pri cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se hiti61a .vaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje. Nairne./.9a). to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaJ najnepovoljniji.1a). Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. daIje. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu U~ . El:asticlIU3 RilIRija i biticlIUOlll siila izvijanja a) Posmatra se slucaj kada je doslo do izvijanja He sL4. odnosno izvijanja HC-a (s1. Pror:!llclIlll!ll He lIRa izvijallJj!!'! Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog deJa klipnjace se menja. U.7.y+l 1 [ daje protok ]/2 = v2 d 2 rc /4. aka je sila F dovoijno velika JoCi ce do savijanja. i to i tako da je maksimalna sila sa kojom radi He manja od i .J.zglobom.1.9b. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. v2 :::: S" +<.9.

Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1. 2 2 n.7.7.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz He-a u funkciji trenutnbg pol~zaj't/=­ prigusnice.l. u kojoj je A. Razlika pritisaka /':. a clrugim ivaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.'1.n : • Razlika pritisaka je odredjel1a izrazom (4. i )/2 bice poznat i ukupni pratok.7E: Ukupni protok na izlazu iz HC-a je fi"='V1 +fi"2' pd cemu je ~~ protok kroz koncentricni procep...7.29). Ova veoma velika razlika u paclu pritiska clelom lezi u pretpostavci cia je brzilla strujallja u procepu jednaka brzini klipa.p. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima. .2 xx DH h u kojoj je A:::: 96/Re koeficijent trenja (izraz (4.Zastrujanjekrazkoncentricni pracep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odrecljena izrazom (4.7.2c) klip prigusnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d2 • Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.-2 = .Po(x)==P21(X)-P22=pA.v + All d + 1) vi 12.7. poznavanjem 2 protoka V.47) i (4.8.25) X d 2 +2d1 v 1 ::: 3 d +d] . Dalcie..7.7.2d.Osnove uljne hidraulike 339 RESENJE: Zakoni kretanja klipa (4. dok kroz clopunski kanal precnika d i duzine I struji laminarno. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil. . /':. dobija se kvadratna jednacina .p(x) :::: pC C.7. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti."" 6---:---"-----'K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem moclela koji ima konstantu Ko' Problem 4-17. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.p.). RESEN.25). Poznate velicine su: d p d2 . a V protok kroz dopunski kanaI. 7. Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4.v. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /':. sarno je pitanjekolika je konstanta K u njima.vaze.jJ(x)::: 211:( 1/t 2 u kojem je h ::: (d 2 .. daje konstantu Ko:::: 3Tj~ (D 2 + d.u'c.8.P o primenjena u postupku datom u Odeljku 4. 2 i ona daje protok V! :::: v1 (d 2 -d1 )"4:::: X3(d z +2d1)(dz -dj ) ." + C.48).43)f:. .4.P 0 :::: 6/':.7.v' ..8.C. . mh Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.d 1) 12 i :i:::::: v p brzil1a klipa.:::: 641 Re. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka 2 x v 12'1.·sledi relacija Ko D2 +di-2d.43) clobija se /':.d.

sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.7.9b.49) pn cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent Slika 4. iklritiClll3 sUa ib/:vijallllja a) Posmatra se slucaj kadaje doslo do izvijanja He sl. uvelib) canog elementa kOIlZole visinedz.Zbogvaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje. SUa F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se h:iticFltl stla i oznacava se sa FK.+C.dz .7. aIm je sila F dovoljno velika loci ce do savijanja.9. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija r3ija se duzina ne Slika 4.4. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi HC manja od kriticne a) b) I Fmax = FKlv I. . to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polazaj najnepovoljniji.9.9.7. 4. Po resenjima za pro toke )11 i r/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjel1 sa trenutnim polozajem prigusnice x.1. Nairne.4.u+C. Zato je pri proracunu He-a obavezno izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.91).i. Pri -t> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i lomova.9. odnosno izvijanja He-a (s1.340 Osno·ve uljne hidraulike cije pozitivno resenje v2 := 1 r 32v ~ 4v . PrOll'3Cllllll He na izv~jaJ!ijje Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja.1.y+l).9a).7.1. Posmatnmjem..y+llv( d 2 )-+f1 xx (C. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i irnaju duzinu dz +t:.7. . (4. Ehllstliclln:!ll lillnija .9. dok su unutnlsnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (Ai.dz.4. Ova sila zavisi od konstrukcije He i nacina njegovog povezivanja samehanickim delom sistema . Uodnosu na osu . uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.7. Jasno je da je ta dliZina miniinalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.d 2 2 r J daje protok V = v 2 d 7( /4.1a).1. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljeiltena konzola F (a1. 32v 1 C. 4. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.7. dalje.zglobom.. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. kliznim leZajem iii uldjestenjem.4.t:.

"'-' . poznavanjem protoka V..d2)~.7.8. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.l. prigusnice.. u kojoj je'A = 64.y 4.Y.d.7.29). .2c) klip prigllsnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d z . jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.v' Odrediti ukupan plotok ulja na izlazu iz HC-a u funkciji trenutriog polozaja __ . . Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. -2d1 ).7.'~(el + ?d···(l2 ~ 1) c d) 1 • Razlika pritisaka je odredjena izrazom (4.43) /:"p(x) = 211x/ h 2 u kojem je h := (d 2 -el1 ) /2 i x = v p brzina klipa. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v 2 1211. samo je pitanje kolika je konstanta K u njima. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom leZi u pretpostavci da je brzina strujanja u procepu jednaka brzini klipa.. daje konstantu Ko = 3'l~ (D 2 +d.8. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /:"p(x) = p(Su +Sv + 'AI / d + l)v~ /2. dobija se kvadratna jednacina z 64. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse- njem (s1.48) vaze.P o = 6/:"p. koji ima koeficijent lokalnog otpor"!. Razlika pritisaka /:.sledi relacija K _0 -6 K - DZ+d 2 _2d 2 2 1 D2 +d d 1 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem modela koji ima konstantu Ko' Pro/JIcm 4-17.'" C.7. Poznate velicine su: d p d z . a Vz protok kroz dopunskikanal.7. Re = vDf{ I v Rejnoldsov broj i Df{ hidraulicki precnik Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4.4. Dakle. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima. x el z +2d1 v1 = 3 d 2 +d 1 ' i ona daje protok · V1 VI z (d 2 .7. C. protok kroz koncentricni procep. (r +r +1)1' Z +-v 2 --xx=O '?u '?v d2 h2 · ..x 3 2 1 4. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti.8.47) i (4. ~~ . /:"Po(X)=PZ1(X)-P22=P'A 2= h2 xx DH II kojoj je 'A = 96/ Rc koeficijent trenja (izraz (4. Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.25). p. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil.P o primenjena u mh 2 postupku datom u Odeljku 4. C. i V2 bice poznat i ukupni protok.OSl1ove u!jne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja kEpa (4..43) dobija se /:. Y. Za strujanje krozkoncentricni procep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odredjena izrazom rj =V1 + Tt2 .7. dok kroz dopunski kanal precnika d i duzine I struji Iaminarno.7..v' RESENfE Ukupni protok na izlazu iz HC-a je pri cerim je V.7. IRe. 11.

7.1. kliznim leiajem ili ukljeStenjem~ Zbog vaznosti kriticne sile na rad He-a nacinu njenog odredjivanja posvetice se vise paZnje.4.7.1.ije pozitivno reSenje v? . Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija Cija se duzina ne Slika 4. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi.4.7.9.Elasticna Hl!Ilija i klriticllll11 siRa inijanja a) Posmatra I>e slucaj kada je doslo do izvijanja He s1... ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.9. Posmatranjem.4.y + ll. Ova sila zavisi od konstrukcije He i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema . i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi He manja ad hiticne a) b) (4. U odnosu na OSU .9. 4. 1 I r 32v? 4\1 . krivine R. dalje. 32v 1 = c.? .9b.1 .. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se kriti6ztl . ." + C. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaj najnepovoljniji.l(-·)r +-2 xx(~u +~y + 1) .49) Slika 4. pri cemu je faktar umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkeiji uloge He u sistemu. Tada se He staticki moze prikazati kao ukljestena· konzola F (a1. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus . Po feSenjima za pro toke r~ i f/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjell sa trenutnim polozajem prigusnice x.4.340 G. odno8no izvijanja He-a (81.. . Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.7.7. Nairne.move uljne hidraulike c.7. aIm je sila F dovoljna velika!oCi ce do savijanja. Zato je pri proracullu He-a obavezno izvditi njegovlI proveru na izvijanje. Pri kretanju kUpa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi. uvelib) canog elementa kOllZole visine dz. DakIe pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.91).7.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz+lldz. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (It -Ildz.ftia i oznacava se sa FIc' Pri radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dovede do deformacija i lomova.9.1a).90). '" V d'" h d'" J daje protok V = v2 d 2 n 14.zglobom.

50) R A· R' u kome su E-modul elasticnosti i Ix-moment inercije povrsine poprecnog preseka.Osnove uljne hidraulike menja. To je linija e-e i ona se naziva e/asticna lini. Zanemarivanjem ovog Clana diferencijalna jednaeina elasticne linije ima obHk: IY"=MIElxl.7.53) U ovom slucaju jednacina elasticne linije glasi: . izazvan silom F. llizeg reda U odnosu na ostale clanove diferencijalne jednaCine (4.y 2 dA=-_· J 0. dok granieni uslov y(l) :::: Yo daje resenje za koeficijent k:.dA. (4.7.7.> F=E1:~(2n-l) (21)' .51) Elx U tehnickoj praksi se ne dozvoljavaju ugibi koji su 'veCi od 2% od ukupne duzine. a) Klipnjaca slobodna .7.50) dobija jednaCina elasticne linije y"_ M (1+ y'2 )3/2 =: E E Ix M=. s1.a. ) :::.y).7. dobija se kriticna sila izvijanja se F _ K - 1(2E Imin 4[2 (4. a sto za posledicu ima da je clan y'2 mala velicimi. A 341 primenom Hukovog zakona dobija se izraz za moment: 0' z = £ E.ciftizdar tiki/estell U ovom slucaju (v. to se iz jednaCine (4.::(2n-l)2i' n (n=1.7.2.4.7. Postavljanjem momentne jednaCine za osux . i slicnosti trouglova f>dz I dz =y I R =£. . Kako je radijus krivine odredjen diferencijalnom jednacinom: R:::: (1 +y'2 )3/2 I y". 2 n 2 Za n=l i za minimalni presek koji ima po visi:iliHC~a. (4. a to je poprecni presek 2 kHpnjace A =: d n 14 koji daje vrednost momenta illercije Ix:::: Jmin:::: d 4 n I 64. . (4. je JvJ=F(yo ... M=h·O'. Sa ovim momentom jednacina elasticne linije dobija obHk: y"+k Y-= k yo 2 2 k 2 = F I Elx ' y koji ima opste resenje y(z) -= Cl cos(kz) + C2 sin(kz) + Yo 1z granienih uslova yeO) = 0 i y'(O) = 0 dobijaju se konstante C1 :::: Yo i C2 -= 0.52) Rdenje ove diferencijalne jednaCine zavisi od nacma pncvrscavanja krajeva cilindra i Idipnjace za mehanieki sistem. '.9:2) moment na proizvoljnom rastojanju z. odnosno od tipa osionca koji mogu da budu kIizni iii zglobni i ukljestenja.51).

dobijaju oblike: 2 . .2. medjutim.54) b) K/ipnjac0 i cilindar zglobno OSIOllj(!ili Kada su cilindar i klipnjaca zglobno vezani sa mehanickim sistemom (sI.F y. koja zadovoljavanjem granicnih uslova y' (0) = 0 i yeO) F 2 Fa 2 = 0 ima resenje: FoZ z 1 y(z)=F(T-l+coskz.7.9. dobijaju se konstante C1 = 0.. Ova resenje maze da·· se napise U obliku k 2 = 2. prouzrokovan silom F. U ovom slucaju moment.4b. C2 = Y max' Konacno. C2 0 i k = nn / I .342 Osnove uljne hidraulike (4. Konstanta C2 nije odredjena. Cije je opste resenje: yet) = C1 cos(kz) +C2 sin(kz) Koriscenjem granicnih uslova yeO) =y(l) =0.046rc 2 / [2 .7. ima vrednost kl=4. Uvtstavanjem ovog momenta u (4.4934097.W//'-- Preostali granicni us16v y(l) =0 daje transcedentnu jednaCinu kl = tgkl.3.7..9.7.9.7.3b).?. (n =1.3a).klsinkz). Kaleo je u ovom slucaju ldizni oslonac opterecen i horizontalnom silom Fo to je moment koji deluje na Y rastojanju M=-Fy-Fo(l-z). ciji prvi koren.7. numerickinadjen.9.. koji opterecuje bilo koji presek je M = .7.52) na oblik: y"=+k 2 y=O .4a) tada HC predstavija gredu sa slike 4.4..7.7. .56) z4 . (4. dakIe.52) dobija se diferencijalna jednaCina elasticne linije y"+k Y=-Jik (l-z). FK = Z2 * c) Klipnjaca zglobno vezana . ~~'-::"'////(.7. (4.4. svodi diferencijalnu jednaCinu elastiF cne linije (4.55) y(Z)=YmaxSlfl(n.:::J 2 (n / /)2 1 ono omogucava izracunavanje kriticne sile leao: y .57) a) b) Slika 4.. '~?.4.7. tada se HC staticki predstavlja kao greda (sl. Z rc E I min (4. za n == 1 i z=li2 dobija se da ona ima vrednost maksimalnog ugiba..9.7.4.9.cilindar ukl/dten Kada je cilindar vezan prednjom iIi zadnjom prirubnicolll a ldipnjaca zglobno oslonjena (s1. b) a) jednacina elasticne Iinije i izraz za kriticnu silu Slika 4. ).) .

.9.5a) tada He predstavlja gredu obostrano ukljestenu (slA7.izrazi (4.7.7. osim sile F.55).60) Sematski prikaz oslanjanja u kome je HC~a.7.57) i (4. minimalnog poprecnog preseka.59) Slika 4.7..5b).eJtelli U slucaju da su cilindar i klipnjaea za ostale elemente veza:rii prirubnicama (s1.9.. izbor koeficijentasigurnosti u funkciji karakteristicnog geometrijskog odnosa 4lr / d .59) vidi se da se kriticna sila moze napisati u jedinstvenom obliku: FK 2 7t E 1min =--2- (4. (4. Ovde ce se navesti jedna preporuka za. AF t '.. (4.7.W dobija se jednacina elasticne linije A10 y(z) = F(l-coskz).7. Redukovane duzine HC Fmax = 7t 2 E I min vIr 2 (4.Fy.OsnG've uljne hidraulike 343 d) KltjJl?!aca i a!indaruk!..53). Ako je ldipnjaca napravljena od cevi tada se za d uzima spoljasnji precnik Cd = d 2 )· . .7.cija Ir Ir redukovana duzina 21 1/2 je vrednost data u tabell 4.9.7.49) je Tabela 4. deluje i moment M o ' ~F F tako da je karakteristicni moment koji opterecuje. Ovom prilikon na HC. 2) 4Irld<50=:.v=3+4 .9.61) I min je moment inercije povrSine klipnjace.2. Koriseenjem granicnih uslova: I yeO) = y(l) = y'(O) = y'U) = 0 .. proizvoljni presek grede M = Mo .7. 'W~~. () 4.7.5.dt)71: / 64ako je klipnjaca napravljena od cevi spoljasnjeg precnika d2 i unutrasnjeg precnika d1 " Vee je receno da je v koeficijent sigurnosti Cija usvojena vrednost zavisi ododgovorncisti zadatka kojeg obavlja He.6. koji se odredjuje kao 1min = d 4 "n 164 kada je ceo poprecni presek ispunjen materijalom..4..v=5 . tj..7.2..58 /1= 1 i koeficijent k kri ticna sila = 2nn / l F K iz koga se za dobija a) b) y 4n2Elmin = ---::--"-"".61) U izrazu (4. iIi 1min == (d. RezimirajuCi izlozeno 12 prethodnog Odeljka moze se konstatovati da poredjenjem dobijenih resenja za kriticne sile izvijanja .9.y. prema (4..7. ito: 1) 41 r ld>50=:..7.2 (4. Sa ovako odredjenom kriticnom silom maksimalna sila koja sme opterertiti ldipnjacu.

To kretanje izaziva HC (D=40mm. Ukupnu silu trenja racunati kao 10% od sile tezine.. Naizmellicno kretanje radnog stoIa obezbedjuje razvodnik cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu sa sl. zanemariti. Cije je resenje d 2 =93.7.91 i u slucaju kada se vratilo pumpe okrece konstanUllID brojem obrta n=1450° Inl~. moment inereije preseka je 1m in == (d~ -d:)re/64.3mm. pre b) S abzirom da je eilindar ukljesten a klipnjaca slobadna to je redukovana duzina HC-a Ir = 2/. Do =20mm) (1"""/0 h. = 0.D = 4/ g(m+mo) U slucaju da je klipnjaca napravljena od punog poprecnog preseka njen precni.61) za maksimalno opterecenje klipnjace FmB]{ == / g(m+nU dobija se moment inereije povrsine 4/ 2v rg(m+mo) I .7mm.l( iznosi d = 'V641 min!"J( = 69. Odrediti: a) precnik eilindra ako je radni pritisak p=5bar.1. Masa platforme i klipa sa klipnjacom je /no == 1000leg. Radni sto se kre.4-19b. d) Kolika je brzina povratnog hoda ldipa? . spoljasnjeg precnika d 2 i unutrasnjeg Slika PA-iS precnika d] =d2 -28. Problem 4-19. kao i kineticku energiju fluidne struje. mase In =600 kg.-'''-'----''mm Ere2 .1. RESENJE: a) 1z jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip i uvodjenjem faktora f= 1. U jednom servisu HCse koristi kao auto-dizaliea koja treba da podigne do visine/=2m automobil mase m=1600kg. b) precnik klipnjace ako je ona napravljena od punog preseka celika (E == 2· 1011 Pa) i ako je napravljena od cevi deljine zida 8 = 4mm. tako da se za odredjivanje spoljasnjeg precnika dobija jednacina d~ -(d2 -28)4 -641 min In =0.~ Odrediti snagu pumpe potrebnu za pogon UHS-a.8. zanemariti. b) Koliki je stepen korisnosti sistema? c) Kolika je radna zapremilla pumpe po jednom obrtu?."J dvosmernog dejstva sa jednostrukom klipnjacom. takodje.ce preko podloge 1 koja ima koeficijent trellja J. koji se obradjuje.4l1lIl} . tom prilikom uzeti vrednost stepena sigurnosti v= 5. Primenom izraza (4.344 Osnove uljne hidraulike Problem 4-Jl. ako je llvp:::: 0. Na radnom stolu rendisaljke mase 1110 = 419. == . Sve lokalne otpore osim razvodnika i filtera.4 kg nalazi se predmet. Za klipnjacu napravljenu od eevi debljine 8.P. Promenu mase radnog pJ:"edmeta u toku obrade. ~. a) U toku radnog hoda savladava se sila rezanja R =3kN brzillom vp = IOem! s.i.1 koji uzima u obzir i sile trenja dabija se precnik Idipa = 267.

= pv. ".5.1Q.dnjoj prirubnici a klipnjaca je zglobno vezana. Ostale poznate velicirie. kao drugo.d <2320 -+ !C1 64 ~('-12) A1=0. m Tj=46..j) Pogonslci HC je ukljeilten na-p'.. Prime nom Bernulijeve jednaCil1e za preseke 0-0 i 1-1 dobija se porast pritiska u pumpi: . '=Re 1'] . tj.15bar. za preseke 2-2 i 0-0. 1=2m. D 1C 2 1C F -R +~lg (l7l0 +l7l) = PI-4-. Nacrtati clijagram promene brzil1e klipa u toku jeclnog cildl)~.-D )=V . kao sto je i dato u ovom primeru..4-19b RE1ENfE: a) U slucajevima bda je poznato kretanje i opterecel1je izvrsnog organa. PolazeCi. H=lm.~yt-D.PZ (D' 2 -Do )-4' 1 Z IV? '>".4-19a . od jednaCine ravnotde sila koje delujuna Idip . E=HOllpa).65 I! min pomocu kOj1h se 1Z dijagrama hiclraulicke karakteristike razvodnika dobijaju paclovi pritisaka 6.45 bar i /}P2 =0. . dok je maksimalni hod !cEpa.2127.. odredjuju brzine strujanja v1=1. Na osnovu brzil1e kretanja klipa postavljaju se jednaCine kontinuiteta: Slika P. odredjuju se zapreminski protoci v\ =.2836. Izvrsiti proracun HC-a na izvijanje (v=3. 7. Zane mariti sileviskoznog trenja i smatrati da su vremena ubrzanja i kocenja klipa ista. OSl1ove ulj'ne hidraulike 345 e) Odreditivremena radnog i povratnog hocla. 5. dalje. i a potom. o 1 234567 'VJ(l/min) Slika P. L=1. A.8.Pf =51842Pa .:. p=865kg/m3 .l0 mm. su: d'.220bar. kao prvo.6m/s u vodu pod visokim pritiskom i V 2 =1." odredjuje se racini pritisak Pl = 33.2 m/ s u povratnom vodu.54l / min i)/2 =.' i . Sada septimenom Bermilijeve jednacine za povratni vod.=0.3 Pas.1!.lbar. odredjlljeprotiv-pritisaku HC-u P2 =-pgH+PA2cr2-"*6.Pf=O.J ("'.2m. IIp=0..P1 = 0.0.'. koje dajukoeficijente trenja: Re. V 1 =V P --=V 1 D 2 1C 4 d 2 1C 4 V • 2 =V 1C 2 2 d 1C -(D . p4 0 2 4 2 iz kojih se. koji odgovara duzini preclmeta. tada se proracun URS-a upravo pocinje od izvrsnog organa.

~ 25. 12 Radni hod Povratni hod (m+l7lo )vp .lg(mo. '21 p: 135.9ms. uz koriscenje uslova zadatka tll =t13 i t21 =t23 .33cm/s .lg(mo+m) ~=J.27mm 9.PI +PA I "dT==33.D. .145 . to u toku rada HC-a ne dolazi do izvijanja. koriscenjem uslovax(tll) ==11) x(tll) =v p' x(t21 )==12 i X(t 21 ) == dobijaju se vremena ubrzanja pri radnom'ipovratnom hodu tIl v v.226bar v? ..E Fmax 2 2 2 6277. ukupna vremena radnog i povratnog hod a. Kako je shematski i prikazano na sLP.346 Osnove uljne hidraulike .03s Konacno. u kojima su radne sHe: F" ==R+J. su: t2 ::::t21 H22+123 =2/ 21 +(L-2/2)lv. 3 c) Radna zapremina pumpe je q == r~ / nllvp == 5.)=13.714 cm /° . d) Kako se kolo pumpe okrece konstantnim brojem obrta to je protok kroz pumpu i dalje r/I .P.4-19c.=9.+m) . (m+mo)v p 1'. uz zanemarivanje sila viskoznog trenja. h p == 521.2). vaii jednaCina kretanja (m+mo)x== pocetnim uslovima xeD) == x(O) = daje zakone kretanja ° F.9W. Graficki prikaz kretaI~a klipa u radnom i povratnbm h6du dat je na sl.I) Za ukljesteni cilindar i zglobno vezanu klipnjacu redukovana duzina je Ir =0. e) U toku ubrzanja (kocenja) kretanja klipa uradnom i povratnom hodu.06mm .7 Lv S obzirom da je zadovoljen uslov Fmax > F=4kN . 2 v· leao i duzine na kojima se obavljaju ova kretanja: (m+mo)v~ '] 21'.5ms (m+mo)v. koja sa F x(t) == (m+'m ) o /2 F x(t):= Cm+'ino) t 2 (i=1. I !J.p= PI +pg Ii +!J. tako da se za brzinu povratnog hoda dobija v. 1z zakona kretanja. vir 64·0.4-19a promena kretanja klipa ostvaruje se elektromagnetnim aktiviranjem razvodnika primenommikro-prekidaca.6N. . ] 1. a on je u povratnom hodu jednak r/I == v.2 2F I Slika P.48<%.7 L tako da je maksimaIno dozvoljena sila n2 EImin n 3D. (D 2 . koji daje snagu pumpe p== !J.4-19c tl =tll +t12 H)3=2tll +(L-211)/vp =12.pr~ b) I1s =57.)n 14. =V pD2 I(D 2 -D.

C. UHSse sastoji od: HC-a dvosmernog dejstva sadvostrukom klipnjacom (D=60nun. v=0.Pj2 =O. p=900kg!m3.uo == 1.v p2 i F2 " One ee.5m.47·10-4 m2 !s.= D k k Ie 1-. !Y. V= 104 2 1 =4m. p=905kg!m3. ~ftN.5bar. potrebno je joil pozllavati i velicine v].12 ·10-4 bar I (11 min)2). upravo.28ml s llHs :::: 80. I] =1. <.0. Do:::: 80mm).' m ! s.P.p == a )/2 (a == 8.a+2)T vp { 41 .tim iedomibitiod~edjelle" . RE'SENJE" Za UHS prikazan na sl. C.Pj] = O.55 bar) filtera (I':"Pj = 0.k+A.Osnove uljne hidraulike 347 Problem 4~20. 4 l5 ==1. U UHS-u llalaze se dva vertikaiIJa redno povezana HC-a istih dimenzija (D=160mm.U+8C. Odrediti stepen korisllosti UHS-a. ostale lokahle otpore i sUu trellja HC-a zallemariti. Kineticku energiju struje i silu viskozllOg trellja HC-a zallemariti.PBR+I':"Pj+P(C. spojnog cevoyoda (d=10 nun.4bar) i razvodllik Cija je hldraulicka karakteristika data izrazom f':. 12 == 4 m. filteri (!Y.Qstali poznati podaci su: d=25mm.d Odrediti sllagu pumpe i stepell kOriSllOsti UHS-a.uo+C.u == 0. 2 2 1 t J ' p=~ F+(D -DO)41I':"PPA+f':.4-20 . Na HC-ima se savladavaju sile F. Do == 20mm).5.85).:-"'--'1 ~p v' F I.5 m. u odnosu:riazadate velicine. Ostale poznate veliCine su: H=lm. l=2m) uljno-hldraulickog razvodllika (I':"PP-A =f':. == 100kN i F2 brzinama vp1 == Semi s i v p2 ' Osim HC-a u UHS-u su ugradjelli: pumpa koja ima porast pritiska 6p == lO.5.m· H Slika P.2. . v2]} =596W. koji imaju zapreminski stepell kOriSllosti l1v = 98 % i masa pokretnih delova m1 = 150 kg i' m2 == 200 kg. 13 =3m. -E-':::-'-:::'-~-~'-~'-'€~~~~S:::f:::I+'<. Na klipnjaci HC-a pri radllom. pumpe (l1 p = 0.k =0.pV]-4-)· (a) SlikaP.4-21 IIp Da bi llfIS bilo odredjeno izrazom (a). i povratnom hodu savladava se radlla sila F=12kN brzinom v p =4cm/s.1 bar ).MPa i l1p == 85%.53%~ Problem 4-21.PB-R = 0. v = 1.4-21 stepen korisllosti je definisan izrazom d 2n l1fIS = (FlV p1 +F2v p2 )/(6. Kineticku i potencijalnu ellergiju fluidne struje.

t. i protok V3 = 35. Karakteristieni pritisci u HC-ima odredjuju se iz.235 bar .2) gde su vrednosti indeksa i i j prikazane na sl. Definitivno.701 bar . iz jednacine V3 =V. v 3 =v z [I-11 v(n) =1.191m/s => Rc 3 =297.9995 bar.?:z se do. kada je ree 0 jedn<.578 m/ s => Re z = 394.2 = L\p /2 + ~P2 + PA.55/ / min koji posredstvom hidraulicke karakteristike razvodnika daje pad pritiska u vodu P"A ~P1 = a· VIZ = 3.3) protoci izazvani kretanjem klipa . .8 -+ 11. I iz jednaCine ravtoze sila Hel PZl 4 z '3 V2 PI.)4' (j=1. = 61.2.75cm/s.~Vl =Vpl I llv .P.2149. kao prvo.1 .3 -d-T = 1.bija .2 + L\f. 1z jednaCine kontinuiteta VI =Vp1 . Do 2 .1 = ~P .PA.) =209m/s => ReI =522. Bernulijevih jednacina za preseke O-a i d-O .t. . z \ \ . (i=1.017 bar ..L\p/1 . D 2n [4+/5 v.? .tCinama kontinuiteta. 3 =0.P1 .5 -+ A =-=01225 ' .Vp j . 1 llv d ' 1 Re 1 a potom i zapreminski protok V.1 -d-T = 91.2 =PZ. duzine [3' izmedju HC-a V2 = V.94 bar P2.2 dT= 55.V p] Cd) = 1.0811 min koji daje u grani B-R razvodnika ~P2 '" a . (j=1. 11 +/2 v? PJ.45 -+ A] = 0. odredjuje se brzina strujanja i koeficijent trenja v pl D 2 64 v = . Konacno. d 2n VI = Vi -4.4-21.2) i (zapreminski) gubici protoka u HC-ima ~Vj = Vj . treca nepoznata velicina. D2 n .1 +L\V1 =Vp2 /11v ' dobija se brzina u spojnoj cevi D z' Vz = v 1 .348 Osnove ulj'ne hidraulike U UHS-u se definisu protoci u spojnim cevima .( .076 bar.PA. VPj=vpj-4-' ?? n Vpj =v p /D--D.16225 i brzina kretanja klipa He 2 vpz =V 2 11 v (dl D)2 =37. . i iz Bernulijeve jednaCineza preseke b-c = (D z -Do)n (P11-4--~ -m1g) = 55.vl '" 0. odre9juje se iz jednaeine ravnoteie sila koje deluju na klip He:.p P . 1z jednaCine kontinuiteta za spojnu cev. sila F2 .

Ostale poznate velicine su: d=16mm.d=16mm.5 1. koja se krece brzinom vp = 4. dimenzija D=100mm i Do = 50mm.0 0. duzina klipova Ip = 100 mm i d~ina procepa izmedju klipnjace i cilindra 1=50mm. odreditLsilu viskoznog trenja u HC~ima: Dobijeni rezultat komentarisati.0 V lL 10 ~ 1~ V (llmin) 20 25 30 • Slik~.'~p =5cmJs. lljIs == 70. Da bi se obezbedila sinhronizacija kretanja platforme u UHS-u su ugradjena cetiri redno povezana HC-a. .ne hidraulike 349 D 2n 2 2 n . a) ZanemarujuCi sileviskoznogtrenja na HCima odrediti snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti sistema..83 %. filtera (t. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. Tom prilikom zanemariti sve lokalne otpore osim razvodnika i Jiltera.4~19ai P. Ukupna tezina platforme.Pf =O.25 em/ s. I) = 2 m. paralelno povezana.-Do )4. Poznate velicine su: d o =20 mm. P.5 /. v p L":. V = 60 mm / s.4-22a Problem 4-23. D .3W . b) Ako je veliCina zazora izmedju klipa i cilindra. izrazenog silom F = 50 kN. HC-a (D= 1OOmm iDa = 56 mm) koji sluze za sinfu6:cizaciju podizanja platforme na kojoj se savladava sila F = 7 kN brzino:ril.] = lkN . klipova i klipnjaca je G = 10 kN. ' q e 2. i klipnjace i cilindra h = 2 !-lm. Za podizanje kontinualnog tereta.091kN . 10 =2 in. koristi se hidraulicka platforma. ""--11 Slika P. Ukupna sila viskoznog trenja u HC-ima je F.4-22b RESENJE: PonavljajuCipostUpke opisane primerima P. tezine G = 9 kN.62 %.m2g = 106.5 "'.Osnove ui. i gubitke 11 spojnim cevima. p = 800kg / m 3. Problem 4-22. 2 '2 -. F2 =P].4~21 dobijase P = 3000. Kineticku i F .. zanemafiti. .0 /1 '\:~ ~ 1. Osim HC-a u UHS-u su ugradjeni: pumpa (T]p = 89%). a . iz izraza (a) dobija llHs = 74. ( ' '5/3 = 2 m.0 3 .lbar) i venti! sigurnosti (kojije u toku normalnog rada platforme zatvoren).~ 2. (/ poteneijalnu energiju stmje. 1] == 3 m. Odreditisnagu pumpe i stepen korisnosti UHS-a. Hidraulicka J. razvodnik cija je karakteristika -data na dijagramu.4-23b. U UHS-u nalaze se dva jednaka vertikalna.carakteristika razvodnika data je na dijagramu sa s1.2 -4--P2. Sada se. sve lokalne otpore osim "zadatih.>* 0. veoma jedn6stavno. =3 m.: . U.2 CD .

" 85 %.5 .3 + t'lPt.#~ <l 1. G/I l3=3m. l4=2m.. sa kojom se dobija l1fIS = Fv p / P =72.3bar.0 f 0.3.350 Osnove ul.34m/s.5 . odnosno padovi pritiska usled trenja: "'i "'2 "'3= "'4 t'lPti=p·'A.4-23b daju pacJove pritisaka L\PP_A = 3 bar t'lPb_R = 1. v4=2v3(~)2=1.jne hidraulike Iz=2. Re z .4 . 2 n.0 o 10 20 30 40 50 p2 V (Umin) . 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 2-0 dobija se protiv-pritisak P2 = L\p B-R + t'lp j + t'lPt.--=-2-o:<.17 bar .6 m2 /s REfENJE: a) Postupak rdavanja ovog zadatka je slican sa postupkom izlozenim u primeru PA19a. Slika PA-23b sto hiraulicki paralelna veza izmedju cilindara cini da se ovde radi 0 slozenom cevovodu.(i=1.&~ ~ 2.P. D'2_D2 v3 =v P .5 ~ "'" V.lildi·v7"12 . 11 p ·'.2. / 4 = 47.0678 . posredstvolll kojih se dobijaju koeficijenti trenja (izraz(2. Sada se iz Bemulijeve jedl1aCine za preseke 01 odredjuje potrebni porast pritiska u pumpi t'lp= Pi +t'lPP_A +t'lPt.5m/s o v2 =vpC~)2 =1.n..=589. 1.139»: = 0.5 ~ 0. p=900kg/m .1l1 min i V4 = v"d. a iz jednaCine ravnoteze sila koje deluju na platformu D2n. 2 . s tom razlikom 3.2 =55.4 = 2.35[1 min posrecJstvoll1 cJijagrama sa sl. Slika PA-23a DalcIe. Karakteristicni protoci kroz razvodnik v't = vid.90 bar . v=53·10.0 // '2 2. iIi onog iz primera PA-21.4) . = 0.=1.42 bar.5 // 3.88 %.1085 0.6 Re 3 =404. odnosl1o snaga pumpe P=5488 W.n. 3 L\pj=0. d l =d4 ==do ' d 2 =d3 =d.0988 . / 4 = 32.l +t'lPt. (a) F+G=2[Pi-4--P2 CD -Dohf] odredjuje se pritisak Pl = 51.7 Re 4 =647. .953m/s .716m/S d koje daju Rejnoldsove brojeve: Rei =943.5m. ponavljajuCi i ovde pomenute posmpke iz odgovarajuCih jednaCil1a kontinuiteta se dobijaju brzine strujanja: Vi =2V2C%)2 =2.1581 == 0.0 V 0.5 bar.

2 izrnedju klipnjace i tela 'cilindra. He l i HC2 su vertikalni.1 b) KoristeCi izraz (4~7.4-24 a) Da bi se u radnorn hodll obavilo zeljeno ktetanje poitebno je podesiti prigusnice Pl i P2 na odgovarajuce padove pritisaka. f:. QR . F2 pI ~ 6. rnasa pokretnih delova m1 =. 'i2 II'} -1 (2 in' I -1) '2 1'0 P2 ::: 1nrz I 1'0 F~.Pl = PJ .p=-aV 2 (a::: 9. R.J =:.i koriste se hidro- cilindri He. 2 a2 =:. dok je He 3 horizontalan. 10.1 + FT].~~ Stika P. PI .5bar.14 N.P2 ' R = 2 D . 99. 3).22) F~.04 N i Fll .Osnove uljne hidraulike 351 1\1. b) Odrediti hidraulicke karakteristike pumpnog agregata.1Q.4bar). 2pv'lf. (i=l.lp InR I R 2 . 2. brzinarna v p.53 N i one daju ukupnu sHu viskoznog trer~a u HC-irna Fll =:. u ovorn slucaju.F.4 bar/(l/rnin)2). filteri (f:. i ! P2 ~~~~~. njeno zanemarivanje opravdano.500 kg i m2 ::: 400 kg. 2(FT]. =:. Ovi. U odnosu na ostale sHe iz jednaCine (a) ova sila je nizeg reda veliCine te je zato. PrODlem 4-24. ajA]Ji + f\vp (i=l. dimenzija Di I Do.2) =:.2. HC-i se nalaze u slozenorn UHS-u u korne su ugradjeni: razvodnici hidraulicke karakteristike f:. prigusnice i purnpni agregat (l1 p Fl 11 ::: 85%).P fl =O.. I R2 -1 (2 InR I R 2 1).R2 =:.j =:.f:. 2) odredjuju se sile trenja izmedju klipa i cilindra i ~. R 'If. Za istovrerneno savladavanje sila . 1'0 'If. Odrediti vrednosti tih prigusenja. R + h .J =:. 2 pvn I Brojne vrednosti ovih sila su: 39. pri cemu su: 2 a 1 =:.Pj2 =0.

U hidraulickoj presi. 2 . Zanemariti: trenje u cevima i HC-ima.7 Q = 5477 W.65bar .P P1 =21. odredjuje se ukupna snaga gubitaka UHS-a koja se pretvara u toplohl Q=M=(l-TlffS)P=7825W.p = 114.6bar .S· 10-3 bar / (II min)2) i filteri (t:. v p2 = lOcml s. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. S obzirom da je zadato da se 70% ove toplote uljem dovodi u rezervoar to ce kolicina toplote koju treba odvesti rashladnim sistemom biti Q = 0.p/J = O. t:. b) V == 121.352 Osnove uljne hidraulike c) Ako se pri prolaskl. t:.l ulja kroz UHS 30% snage gubitaka. P = 27. dok se iz jednacine kontinuiteta za radni prostor HC-a .9.Sbar). Poznavanjem ovog protoka dobija se Slika P. kao i 1cineticlm i potencijahm energiju strllje.225kW .409bar. v p3 =8cml s.97 i TIp = 0. D3 = 125mm. RES.p /2 = O. D02 == 50mm. t:. F3 = 130kN . b) stepen korisnosti URS-a. odrediti koliCinu toplote koju treba odvesti ulju sa rashladnim sistemom koji se nalazi u sklopu rezervoara. osim na UHK. D2 = 130mm.11 I min. Zanema- riti gubitke na lokalnim otporima. i c)brzinu povratnog hoda. q = 150m 3/°. razvodnik sa kvadratnom hidrauliCkom karakteristikorn (a = 8. sve Iokalne otpore osim na UHK. Poznate veliCine su: D1 = 80mm. D3 = 250mm). c) Na osnovu vrednosti stepena korisnosti UHS-a TIffs =(F. preda okolini a 70% akumulise u rezervoaru. 2 2 . v p1 =5cml s.ElVJE: a) t:. Tlvp = 0. n == 1450 o /min. F1 == 50kN. 2 Ukupna sila viskoznog trenja HC-a je FTJ = 2 kN. i usled trenja zbog kratkih duzina cevnih deonica. V.P P2 ==5. U UHS-u prese nalazi se pumpa karakteristika 6p= 160bar. =vp(D3 -D J )nI4+vpD]nI4==vpD 3 nI4 .Vp1 +F2vP2 +F.26 % .1111 min . kroz razmenu toplote. U1cupna maim klipa i alata za presovanje je m=200kg.783bar. Odrediti: a) radne karakteristi1ce prese (silu i brzinu presovanja). nalazi se HC koji radi boljeg vodjenja ima dva radna prostora CD1 = 100mm.Pl == a r J2 == 3.vp3)1 P ==71. 2 . D2 == 100mm. RESENJE: I \ 1 a) Prema zadatim karakteristikama zUpCaste pumpe odredjuje se protok ~ = q /1 Tlvp = 21. R ProD/em 4-25.4-25 i pad pritiska u razvodnilm t:.16bar . DO} == 70mm. F2 == 65kN. DOl = 50mm. leao izvrshi organ.

tj.Masa kHpova i pokretnog dela alata za presovanje je m =: 650 kg. je v p =: 5 mm! s. P3 =I:1pz +I:1PIZ =:: 2.86).2.05 % • . nepovratni ventil (6Pnv = 2 bar).im3 .Osnove uljne hidraulike 353 odredjuje brzina klipa. di. Na hidraulickoj presi brzina kretanja alata. Da hi bio zadovoljen uslov za brzinu stnrjanja cevima v:::. U cevnim deonicama 0. d) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? Sve lokalne otpore.28.pr < di' Brojne vredn()sti· k6je se dobijaju ovim postupkom su: .~6 mml s. prigusni ventil i ventil sigurnosti.2.10:-:. tj. 2 vp=::4V..10-3 bar / (l / min)2). Kretanje klipova izaziva ulmpnusilu trenja FT] = 3 kN.391/ mm. i kineticku i potencijalnu energiju struje zanemariti. i iznose: PI =: P2 =:: I:1P-I:1PI -l:1p113 = 155. D3 D F=::PI-4-+ P2 C 3 -D j )/f-P3 C -D2)/f-mg-~ =7.D ol =: 180 rom. pogonjenog HC-ima.22.8 bar.0.4). q n =: 1800 °/min. lY)p) Din 22n 22n _ = 86. Radi dobrog vodjenja alata pri presovanju koriste se tri HC-a. a) Dimenzionisati precnike di spojnih cevi (i=I. Ostale poznate velicine su: 'I = 5 m. 0-2 i 3-0. Pri dimenzionisqnjucevi voditiracuna da su standardne dimenzije unutrasnjih precnika cevi: 7.pr II =: ~4r~ I vn . 4 i 5 zanemariti i glibitke usled . D2 =: 200 mm. llv = 20 cm 3 /°. Konacno. p =: 900 kg. mm.95. Za odredjivanje radne sile HC-a potrebno je poznavati i pritiske u radnom i protivpritisDom prostoru HC-a.trenja. 3. Problem 4-26./(D32 -D2 )n=9. razvodnik sa kvadratnom hidraulickom karakteristikom (a =: 3. 2 m/ s. IIp = 0.. b) c) llfIs = Fv pi Cl:1pV. v p :::: 7. 2.12. b) Orediti hidraulicke karakteristike koje treba da ima prigusnica da bi se sa ugradjenom pumpom realizovalo zeljeno kretanje piese. a zatim se dobijaju proracu- nski precnici cevi di. osim u UHK. brzina presovanja. 2m! s potrebno je da se u odnosll na protacul1skiprecnik llsvoji prva veca standardna vrednost.514 bar. RESENJE a) Na osnovu zadatog kretanja izvdnog()tgana veoma jednostavno se odredjuju protoci T~ u cevnim deonicama i==l. iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju naldip dobija se sila presovanja 2 .16.62 bar . U UHS-u se koriste sIedece UHK: pump a (l:1p = 160 bar . '2 ::::: 1 m. dimenzija DI =: 250 mm. tako da maksimalna brzina strujanja u njima bude v:::. Koliki je gubitak snage u prigusnom vodu? c) Odrediti silu presovanja.014bar. V2 =:: vpCD3 -D2 )n/4:::: 15.3.915kN. a oni se dobijaju iz Bernulijevih jednacina za preseke 01. 6pf2 0. 2 2 .4. filteri (l:1pII = 0. =: =0. 1z jednacine konti- Duiteta za povratni vod odredjuje se protok . '3 == 6 m. v =t2 .82mm/s.4 blar).3 1112 1 s.34. a zatim i pad pritiska u odgovarajucoj grani razvodnika I:1P2 =:: aT/22 =: 2. .

354 Osnove u!jne hidraulike Slika P.pr =8.734 bar .4311mm =: =: 2 ' ~ dl =: 12mm ./:... U stopu DHS-a koji pogoni kruznu testeru ugradjen je venti} V cija je prevashodna namena za start HM-a:. Prolilem 4-27.P ·qnTlv ITjp) = 81. d 2 .mg -F.'P p )Vs=166.n ~ dJ.581/ mi. c) Ponavljanjem slicnog postupka kao i u primerimaP.1. Kruznu testeru precnika Dr == 2.1 d) Tjl!S == 2 2 =: 1.6942bar. Ovde treba napomenuti da je proracunorn.P3(D j -DO!)4. Fv pi (/:.Tjv = 0. . .p . koji zadovoljava radnihod.067bar . /:. V3 =vp (Dj-D o1 )1r.4-19a i P.92). V4 2 7.87 mm => d l == 22mm . Hidraulicka testera sluzi za secenje kamena. TIl! = 0.67rnrn => d 3*= 12I1LTJl => d 3 =: 22mm =: == V pD j 1C/4 2 14.'Pnv+/:. /:.P nv = 158bar.pr == 18.pr d4 =: 16mm.'p=(/:.5mm => V2 . Kameni biok koji se obradjuje.P3=: 0.6241 I min . lednacina ravnoteze sila za pokretne de love izvrsnih organa daje sHu presovanja D I 1C D2 'It 2 2 1t F=: Pl-4-+ 2pz -4-. a avo kretanje omogucava HC dimenzija D =: 80 mm i Do == 40 mm. kada je potpuno otvoren.5 m pokrece HM (q '" 0.731 I mm ~ d 4 .09 l/min 0 ~ d 3. te pre rna tome i ovaj precnik treba da bude d 3 =: d l • b) )/5 == q nTjv - forI =: 0.pr == lOmm => 12.2 % .2l1° . =: V p D2 1CI 4 =: 9./4 . Medjutirn. ali moze da se koristi i za regulisanje broja obitaja HM-a. mase m1 =: 5000 kg. Tom prilikom testera ostvaruje silu rezanja R=120Npostavljenu pod uglom a == 20° U odnosu na vertikalu.Pp = /:. nalazi se na radnom stolu mase ln2 =: 1000 kg koji klizi preko podloge sa koeficijentom trenja !l = 0.5W.95. ovo nije merodavna vrednost jer u povratnom hodu kroz OVil cev protice koliCina Ii.jednog koji pokrece kruznu testeru i drugog koji pokrece radni sto. DRS testere se sastoji od dva dela .4-26 VI == vpCDI +2Di)1C / 4 == 33. P2 =: 154.722MN ... ? .4-21 dobijaju se karakteristicni pritisci u HC-irna PI=: 155. dobijen precnik cevi d 3 * =: 12 mm.

ilpr = 0.:: 1. Zanemariti sve Ioka1ne otpore osim na UHK. 10 = 2 m.-~) ilPt :.489 ml S ostvaruje se laminarni rdim srujanja sa kojim je pad pritiska llsled trenja 2 I+L v A. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe (Tip2 = 0. i silu viskoznog trenja He-a. d]:. Brzinom strujanja·· kroz cevovod 4V / d 1t:.66 bar . b) Zbog promena parametara rezanja (dubina i posmak.:: 200 a/min. d L/ Slika P. oni sumedusobno povezani preko opterecenja izvrsnih organa koji sen~lazellnjill1a. v=6·1O.22 bar I (l / min)2. '] = 2 m. i tom prilikom se dobija sn~ga PH = MilTCI30=4712. .Osnove uljne hidraulike 355 a) U slucaju kada se na testeri ostvaruje maksimalni broj obrtaja 11 = 300 °/min (a ventil V je zatvoren) odrediti snagu zupeaste pumpe (TiP] :.savladava seobrtnimoment M== RDT 12:. Koliki pad pritiska i protok treba da se ostvate na ventilu da bi se ovaj rdim rada realizovao? c) Deo UHS-a koji sluzi za pogon tadnog stoIa tteba da obezbedi brzinu radnog hoda vp :. Hidromotorom kroz koji protice V:.81) potrebne za pogon radnog stoIa i pad pritiska na· prigusnici kojom se regulise brzina radnog hoda.:: 0.:: qnlTiv:':: 63.83) koja je potrebna za pogon ovog dela UHS-a. d = 30 mm.4 Wi pad pritiska ilPHM = P IVTiH :. a sto se postiZe otvatanjem ventila V. . 3 p=900kg/m . 14 = 1 m.5m. Ostale poinate veliCine su: 1=9m.161 imin. dok sila rezanja i dalje ostaje ista) potrebno je promeniti broj obrtaja na 11] :.:: pA. '3 I. 2 . = 3 m. U ovom delu UHS-a ugradjen je razvodnik Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a = 0.:: 2 mml s i da u povratnom hodll duzinu h=2m predje za t=30s.:: 48.5 bar.vd Iv ' V == . L=lm.4-27 RESENJE: a) Dva dela UHS-a su naizgled nezavisni.----. kiheticku i potencijalnu energijll struje. 15 = 1.s m2 Is.:: 150Nm.:: 12 mm.JT= 28592 Pa ( . medutim.

ll/o. 2 I .Vs = 21. i razvodnik Cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu.. i pad pritiska na prigusnici /lp p = PI + AP12 ..: r)4 = vP (D 2 . Ii v i 2 .'s = 111 q ! YIv = 42.80 bar. v = 0.446 bar.452 f! min. AP3 = ar:.5) koje imaju brojne vrednosti V 1 :=: 2.158 bar .j d2 (1=1.111 ! min. dok kroz povratnli grann UHS-a tada protice V3 :.67 em/ s koja daje protok ulja (D Dg) 1t 14= 15.356 Osnove uljne hidraulike Porast pritiska u pumpi je /lp= IlPHM +Ilp[ +t.Pl =49.05l! min ulja..T/2 :. iz Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola. YIn = 0.. '. 1d i2 n ( i=1. radnog 2 - stoIa v. dole zbog konstantnosti sile rezanja pad pritiska IlPHM i dalje ostaje isti.< 2320 vid -+ A. Vs := 2. U toku radnog hoda radnom prostoru HC-a je potreban protok nlja 1/2 = v p D 2 n. = T/. b) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? \ 1 . Vi i koje daju koeficijente trenja. U UHS-u se nalaze clva redno povezana izvrsna organa HM i HC. Problem 4-28. Karakteristicni pritisei HC-a su Sada se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednacina dobija porast pritiska u pumpi IIp= P1 + API +APn +AP12:= 16. S obzirom da je T/..357 bar -+ p=..+J. Kroz grimu za regulisanje protoka protice Ti"v = Ti" '. i := 64 Re. a) Odrediti radne parametre pumpe.95. dobija se pad pritislea na ventilu /lpv Lv 0 Vv . HM (q = O. = v. sto za posledicu ima ugradnju regulacione grane 5 u kojoj je protok Vs = Vj .. .5W . . v 2 =8. Konacno. i b'~zine merodavan protok strujanja = 4V.dT+p)cVdT) =48.L[Cn. odnosilo padove pritisaka usled trenja Rei =-.APtS = 11. 11v ~ 1) koji se okrece sa 11 == 400 °1 min ima zadatak savladavanja obrtnog momenta M = 75 Nm..89 eml s. = h! t =6.548 bar.9 W.2579. Prj povratnom hodu zahteva se brzina kretanja V.495 m! s sa kojom se dobije koefieijent trenja laminamog strujanja A. ApT~ IYI p 2 =507. . +mz)g+Rsinaj = 5777 N. tako da ce potrebna snaga pumpe biti P = t.22 ml s . = Ap-(Ilp[ + pA. Na osnovu protoka ulja odreduju se padovi pritiska u razvodniku API:= aT~2 = 4.48 II min. . V3 = V 4 = 6. Do = 50mm) ima zadatak savladavanja sile F = 10 kN.2 = 409 Pa. > V to je za izbor pumpe 2 Ii. brzinom Vv = 0.603/1 min.. b) U novom rezimu rada HM-a zbog promene broja obrtaja menja se protek i iznosi v.' 4 = 0.2 e) Na HC-u se savladava radna sila F = -Reos<X.67 em! s .: 14.13 ml s .. dok HC CD = lOOmm.pV hl p1 = 6270.08l 1 min.5).iPi:= pA. I -+ !.D~) n 14 =0.

_. i~p == 70.~ 10 20 30 40 50 V (//min) Slilca P. f). 101lpa) su za preostaIe delove sistema zglobno vezani. U UHS-u nalaze se u paralelnojsprezi HM (q == 48 em 1°...1 Fk / F:= 15.0 0. DQ == 50 mm). a) U slucaju kada rade oba izvrsna organa a HM.85% . 3 • / b) c) llHs==(Fvp+Mm)/p:=67. 11 =5m.5 -- ! 3. p=900kg/m3.98. sa kojima radi HM. a maksimalna duzina izmedu oslonaca je I == 2m.Ostale poznate veliCine su: d = 20mm (za sve eevi).IO-3 bar / (ll min22.58 bar .1.Pf = 0. Zanemariti sve lokalne otpore. Fk == 158. Is ==lOm. Radni parametri purnpe su u novorn rezimu isti sa parametrima iz prethodnog dela problema. ~'p ..0 c . Kineticku i potencijalnu energiju struje. odrediti moment i broj obrtaja.0 3.0 2.5 1.Osnove uljne hidraulike 357 e) Cilindar i klipnjaca HC-a (E=2.5 bar. v p =85mm/s. l1v =0.5 W.<-y /-<f~ V / / / / . llH =: 0. Odrediti kriticnu silu izvijanja i stepen sigurnosti HC-a na izvijanje. (0=41.9) i HC (D == 100 mm.5 m2 Is.97 kN . kao i silu viskoznog trenja HC-a. v=5·1O. 13 = 10m.4-28a SIika P.9 .0 1. Za upravJjanje nidom izvrsnim organima koriste se dva ista razvodnika Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a:= 1. 14 =15m.5 .2.seokrece sa n = 1000 °1 min i savIadava obrtni moment M == 100 Nm./' . Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe i silu koja moze da se savladava na klipnjaci HC-a koja se krecebrzinom vp = lOem/s... sa b) Kada Se razvodnik koji upravija radom HC-a stavi u neutralni poloZaj i time zaustavi protok ulja kroz granu 2.96. IIp =0.r 2. ~~-j .:r::i~~b<}= _ 4. Y HS =: Prop/em 4-29. F n:. . 12 =15m. sve lokalne otpore osim mi UHK i sHu viskoznog trenja HC-a zanemariti. kineticku i poteneijalnu energiju struje.8. P = 5881.4-28b RESENJE' a) Ii' == 40 II min .5 0.

DOl::::: 50 mm.83. Da bi se ostvarilo zeljeno . p==900kg/m.4°/min . 19=='lm. 'lo==3m.8lkN. ostvaruje se slozeno kretanje alatakoje sesastojiodobrtnog i translatornog kretanja. 14=lOm. Preko jednog krutog nosaca vrsi se prenos translatornog kretanja sa HC-a na HM i na alat za poliranje. 'llHS = 65.bi· se zadovoljila sinhronizacija kretanja. /:!"Pf2 ==0. 1112 =60kg. SpecifiCni protok HMl je ql :::: 44. dok se direktna veza radnog i protiv-pritisnog prostora HC-a koristi za povecanje brzine translatornog kretanja alata.0042 bar / (l / min)2. 11v == 0. n::::: 1942. amasa ovih pokretnih delova je m=lOOkg. '0:::: 1m. Do2 ::::: 40 mm) koji savladavajti sHe . n =522. l1 ""'5m. Koliki je broj obrtaja HM-a. /:!"Pt = 0. P = 9707 W. snaga pumpe i stepen korisnosti UHS-a? Koeficijent hidraulicke karakteristike razvodnika je a == 0. 11 == 4m. -4 m 2 I s. IZ == 1m. .} ---' m -s- 2 RESENJE. v=5·10 . l8=12m.· q2 = 28. Na masini za poliranje. Do = 40 rum).4-30 ProDlem 4-31. Pri poliranju alat se okrece sa brojemobrta n i translira brzinom v p savladavajuCi obrtni moment M i aksijahlU silu F. F::::: 1I2.5 °/min. 13 == 10m. == 80 kN i Fz =48 kN istom brzinom v p == 51iliil/4. Ostale poznate velicine su: d = 20 mln(za sve cevi). Slika P. 12=5m.995 bar . Zanemariti sve lokame otpore osim na UHK.2 em3. koja sluzi zafinu obradu unutrasnjeg zida cilindricnih cevi. trenja na HC-ima.93 %. b) M =92. 1 =10m. /:!"Ptl = Ibar. Obrtno kretanje se realii~je . 3 -5 .9. 1 =2m. Direktna veza HC-a se koristi zbog dobrog vodjenja illata. 4 5 m1 =80kg.HM-om (q= 60 em3/0 .946 kW.29 Nm .85.. == 97 . U UHS-u se nalaze dva vertikalna hidrocilindra (Dl == 100 mm.98. 10 \1= 4 '.5bar.5 bar.95) a translatorno sa dva direktno spojena HC~a (D = 60 mID. D2 :::: 80 mm. kineticku i potencijalnu energiju struje i sHe viskoznog . Da bi se izvdila sinhronizacija kretanja izvrSuih organa koriste se 'dva direktno spregnuta hidromotora ('llvl = 11v2 == 0. P = 28. 'llp =0. ProDlem 4·30.F. /:!"P = 151.95).o.I2l! min .358 Osnove uljne hidraulike Ostale poznate veliCine su: d == 30 mm(za sve cevi). .17'=12m. 16=lm. '5=lm. 'llp =0. 13=2m..2911 min. RESENJE: a) V. 'llH ::: 0. p==900kg/m 3 . Odrediti specificni protok HM2 da . Fl F2 11Hl ='llH2 =0.

b. redosledno: . prigusni ventili PI i P2 i ventil sigurnosti Vs.Osnove uljne hidraulike . P2 i vs.81). RESENJE: Protoci radnog fluida kroz HC-e i HM su: V2 ==V p .Pf{ ="Mro 1VH'ilH' pri cemu je ro = 111C 130 ugaona brzina. v p' M i F) potrebno je izvrsiti reglilisanje 'fada n[o/ min] M[Nm] F[N] Rezim vp[cm/s] UHS-a na ventilima PI. Sa protokom ulja VI pad pritiska na razvodniku je 6pR =aVj2. P2 i a 12.5 bar). dok je pad pritiska na HM-u 8..10-3 bar / (l/ min)2 .4-31. D 2 1C • 2 2 1C • q 11 VI == V2 -V3 ' L\V == VI -VH ' ilVvs == Vp -Vj .4 .p/2 == 0.~V/''l'/kY/% 359 PI. Odrediti hidraulicke 900 b 15 170 65 parametre prigusnih ventic 20 70 1000 200 la i ventila sigurnosti i 1200 I' stepen korisnostiUHS-a za d 200 80 20 parametrepoliranja date u e 20 220 1200 80 tabeli PA-3tL Bve lokalne Tabela P . fi3 VH~ P 2 Y yV2 t-V ~ t-Vvs ~ Slika P.1 otpore osim na UHK zanemariti. U funkciji od izbora parametara poliranja (veliCine: 11. Karakteristicni .4-31 kretanje u UHS-u su ugradjeni: pumpa (Ilp =120 bat. PI YV2 <l=Vi Y~ VI =C> Vpt m DO . Takodje zane mariti kineticku i potencijalnu energiju struje i trenje u UHS-u. V3==v p CD -Do)"4 'VH=='ilv· Iz jednacina kontinuiteta za odgovarajuce racve u UHS-u dobijaju Se protoc! kroz ventile PI. filteri (Ilp /1 == 0. Vp == 251/ min.3 bar. II p == 0.5 140 60 800 vs. razvodnik ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a == 5.

575 13.579 2.PyS TlHs bar 15.7 b c d e Tabela P.7 119.p .93 26.103 23.31 15. a sto je posledica velikih prigusenja na regulacionim ventilima. /':"pP2 = /':"pH + Pj2 .azene proracunske vrednosti za zadatih pet rezima poliranja date suu tabeli P. Tr.448 1 185 C. Sada se iz odgovarajucih Bemulijevih jednacina dobijaju padovi pritisaka na prigusnim ventilima i ventilu sigumosti: /':"pPI = C.pvs = 6.876 88.6Pfl ' S obzirom da je snaga pumpe data (P = 6pVp / Tl p ) to sledi da je stepen korisnosti UHS-a TlHS = (Fv p + Mill) / P. odnosno iz jednacine ravnoteze sila zapokretni sklop.425 11.448 2.583 0.99 31.930 119.140 66.pj2' p\=P2+(mg+F)4/Dgn.7 119.220 9220 9220 37.7 119.03 33.930 88.7 119. 9.Vvs tlPPI 6P P2 /:.V lImin 0.87 20. 6.816 31.360 Osnove uy'ne hidraulike pritisci u HC-ima odredjuju se iz Bernulijeve jednaCine za povratni vod.P-(Pl + /':"pR + /':"pjl) .08 15.140 11. VI Rezim a c.4-31.75 \ \ I .823 72.785 11.2.08 15. i iznose:' P2=/':"pR+/':"pH+6.349 77.690 9.08 % 15.2 Na osnovu dobijenih rezultata proracuna sledi da je stepen korisnosti UHS-a mali.4-31.

1987. PmK. n..Ci"l1ojevic c. aapOOW-laMllKa. E.c.. A...Felt/la. Pavlovic M.. Crnojevic. ma.Elektrohidraulika". Math.razl'odmci . .AWUlUHOaupouiTieJl. / . 6.. 1990. 5IHbllnH.. 11. 1982.ergy loss in the T-bran. 3.A.BH. Beograd.(UIKe. C. 3. Petkovic Z. 11 gp. 17.aT. )KHBOTOBCKHH.rn.entale des flu ides. 1987.!J. Crnojevic c. 1978. 12. K..Gradjevinska klljiga.Kavitacija . Ap3YMaRoB. ]J. OS/lOl'ihidraulike ipnel/Illtltike. OMO. Toulouse. Mecanique experim.. MocKBa. Meclr:69(1988) 6. 13-19.. OMO.. ASkovic R. jJlVb!em~ zadaci Gradjevi)'l~ka knjiga 1990. Beograd. MaIIIllHocTpoeHne. 2.3. Re. Bnru.chs. Crnojevic C. BORDAS.x. 1987. Beograd. Kompreson. teoriia. L 1984.H.!J.e des flu ides... Aerodinamiqlle. ABepllH. 3. ASkovic.. Knen.0:. Statique et dyn.. Ka8uiTtaLl/. Bellisek M.eT aJI.. Masinski fakultet.. C60PHUK 3aOa<(. B..H. A.r. MarjanovitP. Hacocbl MocKBa. Ciipa60 /. Beograd. 9. MASSON.amlque desfluides non visqueu. T 564"T 567. MexaHlllfll JICllc)KociTtli U za3a. Kavitacija. Turbulence et couchelimite.. 'tle6aeBcKH. n. Hidrattlika .C. ilOP. B. Dyn.f"emjJIVNemi iz mehamke jllada sa iZ)lodlil1aiz teor[ie.C. C. pp. C.. MeTaJIJlypnm.A. iio .. 1989. Crnojevic. 4..fintlma~ stl'. MnHaeB.A.uu.H.amique desfluides reels. 1989.CEPAD. Comolet R.!J.H. ZAMM Z. 1981. A. 7.bHOII ZUOpaBJlllKe.. 1984. EOJIbllaKOE.... lliB:qrgIGIM. 14. 1986. Mecaniqu. 3Hepnm. turbomachines. 16..liUlf ilo zuopa6. C. HBaROB.ecTBeHcKI.R.. Paris. ArporrpoMI13. Cantrak. 8. FUOpaBJllllW U CTPO:HH3. Cal1trak S..meumatilct! Ila ala/mill 54-85. Fluidl1a tehnika N°l. AJIhTllYJIb. ''Hldl'vcilimln'''u knjici "Hidraulilro t]. Candel S. Hidl'tltllilro.<I>. 15.361 LITERATURA 1.5ipomeHKo. u lmjizi "Ridraulika .a llKOJIa. 5.H. KaJIMhIKOBa. OMO. Paris. Theoretical and experimental determinationcoefficients of en. vlocKBa. U lWCOCHble ciJlaHu. S. 13.. TIOIIOB... B. Tome U. Cmojevic. i dr. angew.U'-IeClfUX coiipoiThuMeHllJ7. lOT. Caktrak S. 1986.. Tome J.C. 10. 1990.II.aT" MocKEa. Crnojevic c.X:. EYTaeB.!J.lJ/ 8 MeciJiHblx zUOpaSJl. Beograd 1986. Cousteix J.

1986. A. Beograd. T. " 28. Dillamiku... Bordas.eJlbqIIK. P. . 1986. r. Schaums outline series. KpHB'IemW. TUOpaB. 32. Mehanikafluida..O:e:i1~I. Cy. Bm:o. Lumbroso H.lUlKa.O.M.L. 39. Laboratories Miami.P. MexaflllK~ .M. v. EM:o. 1-10 (1992).Editionde l'Ecole polythnique de Montreal. MocKBa.ocTpoeHIIe.. .MocKBa. <pag.B..el-lWl YeJleMemTt(L"'(. 1975. 1968. Gradjevinska knjiga... qyraeB. 23.. Krsmanovie..o. 20. MIIHaeB.Duric. TUopOOUllaMU1(a u {ueUJl006MeH i7pu fiapooopaaoBaHuu. 1983.. 36.C60PflUK 3aOa t t. Labonville R. 1970.E. TeXI-lLllleCKaR 'iuopoMeXaI-lLlKa.F. V. ¢liJIillllIOB..aT.dwater wave~·.eeB.H. weil/l0::mep'ieiflU'teCK02o 06pooY6oBaHLIJl. 33.Hill. IT. 21. 38. Modern Developments in Gas Dynami~s.aIIIKona. I1BaHoB.'fpbill1:3p.n.. 1980.F. KneB.TuOpa6JlwCa. r. Beograd.. Ji:6yxqJa3l-lble LTteT. .Paris. 24. MocKBa. Paris. KOHCTaHTHHOB. Fukui K.3HeproaToMH3p. JIeHHHrpag.T... Problemes resolus de mecaniquedesjZuides. 27..51.. CI>eg5IeBCKIf0:. MallHHocTpoeHIIe. 1983.A. New York. IA.. 3HeproaToMII3p. JIeHIIHrpag.HH. 1991. 1986.. 1983.. M. Kapemru. K. 1989. CTpollH3p.IiI.a llKona. MaIIlIIHoCTpoeHIIe. MOClma..r.. Florida. Hajdin G.362 Literatura 18. and Pelieira IC. Fluid dynamically caused cycle-to-cycle variations in piston-draven pipe expansion flows. MocKBa. to hydrodynaniicsan. CTpeMaH.afluKil Jlcuc)Kociflu.c. W.. MocKBa.M. 1982. lO. 1962.lVL. fl.r.JICUOKocLuutliaaa.PlenurriPress. ro.. New York.aT.. M. TUOpa6.E.o. MocKBa.. Durst F. 1987. Hughes. TuopoMexaHuKa. B. 35. Faisandier I. 31. l1p. BOWrKYHcKHH" 51.. L L 30.1lU'teCKue . Bm:o.i l .1tU leCKU.O:YHqeBcKnll. Bordas. 1969. Mehaute. McGraw . An introduction. Saljnikov. B. Experimentsin Fluids 13.DOrdevic.11. nlOpa6JlllKa. .ASkovie. HacocbI HHaCOCHble CTaHIJ.MbcKBa. r. CnollIIH. 26.. Cupa6o 1HllK ilo xuCJpa6.M coilpoiuU6....C.f.HaYKu.1987. A. Brighton.. HaCOCbl Ll HaCOCflble CtUllfl~lILli. Lj. B.P. 3HeproH3gaT.M. 1987.r. 25. A. TUopoMcxaHL1Ka u ia306aR owwMLlKa .eB.K."Gradjevinska knjiga. 197L 34. Djordjevie V. Theory and problems offluid dynamics. Sasie. 1988.aT.. OCflOBbl Mex.aT. JIoOaqeB. Zbliica zadataka iz mehamkefluida. 40.Beograd. 22.MocKBa" 1987.MaUluHbl. rpaOOBCKnH. H.<P. 1969. Mecanismes oleo-hydrauliques. 3HeprH5I. Loh. NaucIia knjiga.. BbICma5I IIlKonu.1teflURM. R. I(rreB. '. K. Circuits hydrauliques-une approcMinergetique. 19. jed/'tominerlz[iJ'hh J'tlUjtllijO Jllllda. B. KHCeJIeB n. 37.. KYTenoB. 29.. ITOlulu:jaHCKnll JI.

..ecTBeHcKHH.f. Gand. 1978. Z. Ward .literatura 41. JIeHImrpaA. TaJIHeB.. Clarendon Press.occTpoeHHe... 1979. l.5IeBC:rrn:H.f!. Ct5opHUlC3aOa'-l Lio 2uopoaapoMexaHuKe MaliIHHocTpoeHlIe. RB. Schlichting H.. Cy. 1982.epa. K. Edition Vyncke. Rouse H.temal Fluid Flow. 1976. HHTYCOB.. CTpoHH3. ¢e..uida. Z. Pa6I1HOBII'I E. Tuopoa3poMe---cm-lUKa. 1989. 50.B. 1980.o. 1O... AM¢HJIOX:Ii~Il. MaSinski fakultet. 199146.movi tllrbol1laSlila. 1980.R cyooczTipOlnTieJle~l. 58. r. 1988. ... 54... McGraw-Hill.Smith. 51. B. In. Voronjec K..c. 43.o. 1979.K. Crnojevic. MocKBa. PelTier J.c. O. PUl1lpe i Fentilatod .ProblemZ. 47. 48. Cy. MOCKBa.es desjlll.. 53. MocKBa. 1977.ides. 3aoawluK UO 2LlopoMexaHuKe OJ1. 1986. MocKBa. CYAocTpoemre.M. Boundery layer theory. M&anique des fluides appliquee.ocTpbelille. He. MamI1HOCTpOeHHe.. 57. CaMOIrJIOBR'l.B. A. 363 Obradovic... 56.o. ee. 44. 5LM.. B-42.M. Saljnikov V.. Cyp. 1973..o. 49. Gradevinska knjiga.o. TUOpaBJ1. C. JIeHHHrpa. Beograd. Oxford... BOHTKYHCKHH.MUKa 6eHL71wlJltJ. 1980. Mecaniqll. BORDAS. <DaAAeeB. JIeHIDITpap. 52. Pro tic. IIaBJIeHKo. 1986. Nedeljkovic M. r.uLl. OOLOBbl Mexm-lUKU JlCllOKOcUiu. Elcspertirlel'!tablo odredivallje ko¢cijenata lokalmlz otpom h'iwita Ilapmv(jemlz od cevmlz segmenata. Gradevinska knjiga. Zadar. 1O.: P/ehanika/lttida. reJ'feI1J"t4 teorija.o.aT.o.J.eeB...H. Patemoster C.. Gradjevinska knjiga. TuopoMexaHUlca. Paris. 42. 1980.oc'TpoeHHe. Statika i kinematika. New York. 1969. B.. Obradovic N. Fluid mechanicsfor hydraulic engineers. B. 1979. JIerurnrpap. Beograd. 55. Protic. AapOOUHa.. Sasic. 30noToB. Ka6wTimiUJl. Beograd. Ouziaux R. CaMo:i!llloBwI.. POlI<):J.N.. . Beograd. XVII JKTPM. Dover publications.PaA.B. 45. M.UKa. M.

lTafija: str. .IX. . [361-363].(Edicija Mehanika fluida i hidraulicne masine) I Tiraz 500."odna biblioteka Sribije. izd. ISBN 86-7083-317-4 621.[1. 1998 (Beograd: Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurskog fakulteta). : graf.8) CRNOJEVIC.elF' .] . 24 cm.Beograd: Masinski fakultet Univerziteta. prikazi .Biblioi. Cvetlw Klasicna i uljna hidraulika / Cvetko Crnojevic.8) a) Hidraulika ID =: 65041932 \ \ .6(075. . Beograd 532/533 (075.Kategorizadja [J puiMRkadji Nal. . 363 str.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->