Univerziteta u Beogradu Masinski fakultet

Edicija:

Mehanika fluid a i· Hidraulicne masine

Masil!1sid fakuilet Univerziteta UI Beogratch.n

Edicija:

Mehanika fluids i hidraulicne masine
@

Klasicna i uljna hidraulika. I izdanje, 1998. - ova Imjiga

Crnojevic C.
€&

Izabrcma poglavlja iz hidrodinamike. I izdanje, 1998.

Cantrak S.
~

Statika i kinematika fluida. II izdanje, 1998.

Saljnikov V.
®

Mehanika fluida = Teorrija i praksa. VI izdanje, 1998.

Cantrak S., Marjanovic P., Benisek M., Pavlovic M., CmojeviC C.
@I

Prirucnik za proracl.ln strujanja siisljivog flu ida. V izdanje, 1997.

Pavlovic D. M, Stefanovic Z.
<II

Tehnika merenja. I izdanje, 1996.

Benisek M., Nedeljkovic M., Kilibarda R., GerasimoviC D.
III

Dinamika jednodimenzijskih strujanja flu ida.

n izdanje, 1995.

Djordjevic V.
Iill

Pumpe i ventilaiori· problem!, resenja, teorija. I izdanje, 1992.

Protic Z. Nedeljkovic M.
Oktobarska Imgrada grada Beograda za najvrednije dostignuce 11 oblasti tehnickih nanka za 1992. godinu

Urednici edicije:
III !lI
flI

iD

Prof. Prof. Prof. Prof.

dr Zoran Protic dr VIadan Djordjevic, akademik SAND dr Miroslav Benisek dr Svetislav Cantrak

Kljucne reci:

mirovanje fluida,hidraulika, Uljlla hidraulika, jednodimenzijsko strujanje flnida, kolicina kretaoja, kavitacija

Sadri't{j Hidraulicki potpU110 hrapave cevi Hidraulicki hrapave cevi
2.1.5.1.5. 2.1.5.1.6.

III

135

136
136
139

Odredivanje koeficijenta trenja - Moody-ev dijabrram Odredivanje koeficijenta trenja iterativnim plltem Odredivanje koeficijenta trellja primenom racullara Koeficijellt trenja prj dozvucnom strujallju stisljivog fluida ..... . Odredivanje koeficijenta trenja pri neizotermskom strujanju Gubici na lokalnim otporima .................................................................. . ......................................... . Struktura strujanja u lokalnim otporima Gubitak energije na lokalnim otporima Uopstena Bordina formula Odredivanje koeficijellta Iokalnog otpora Mec111sobni uticaj lokalllih otpora Podela cevovoda ...... ;............................................... .. ............................................................................................ . ....................................................................... .

2.1.5.1.7.
2.1.5.1.8.

140

2.1.5.1.9.
2.1.5.2 2.1.5.2.l.
2.1.5.2.2.

141 142

2.1.5.2.3. 2.1.5.2.4. 2.1.5.2.5. 2.1.6.

142 142 145 146 148
152

2.1.7 ..
2.1.8. 2.1.9.

Ekvivalentni koeficijellti 9tpora cevne Jeonice Strujna mailiiw u cevovodu Sprezanje pumpi Hidraulicki proracun pros tog cevovoda povezivanjem grana .......................................... .. Karakteristike pumpe i ccvovocla, i sprega pump a - cevovod

153 153 154
155 156

2.1.10. 2.2.
2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.3.

158
158 Hidraulicka karakteristika prostog cevovoda sa rednim ....................................................................................... . ............................... ..

158
169 176
176
177

Merenje brzine primenom Prandtlove sonde Hidraulicki proracun sIozenih cevovoda

2.3.1.

......................................... ..

2.3.2.
2.4.

Hidraulicka karakteristika slozenog cevovoda sa hiclraulicki parale lnim granama ...................................................................................... .
K:avliiacnja ......................................................................................................... .

205
205

2.4.1. 2.4.2.
2.4.3.

Opste

0

kavitaciji

Hidrodinamicka kavitacija Kavitacijska erozija Kavitacija II pmnpama ................................................................................. .
otV@I."1e

206 209
213
i lIlagl.avlke .......... ..

2.4.4.
2.5.

Staciolllall"llll:lll isticalllja IkJl"O:Z male

2.5.1.
2.5.2.

Stacionarna isticallja kroz male Isticanje kroz naglavke

G"

Jre

............................................ ..

.............................................................................. .

218 ':18 220
226

2.6.

IV

Sam:ia/
Protok tecnosti kroz veliki otvor. Zapremina tecl10sti koja i~tekne kroz veliki otvor za VTeme l1jegovog otvarallja
KV3ziist:acioIDlllllrIDl3 isticauja IDlcsiisljivog fllunda

2.6.1. 2.7. 2.7.1. 2.7.2. 2.7.3.
3.

226 235 235 257 264

K.vazistaciollama isticallja teCl10sti pri punjel1ju iIi praZlljenju rezervoara razlicitih oblika ....................................................................... . K.vazistacionarno preticanje tecnosti u spojel1im sudovima Kvazistaciollarno isticanje pri tOlljellju iIi izranjanju sudova

lP'RlMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICINE KRETANJA
Zakon 0 promel1i koIiCine kretanja za geometrijski slozene strujlle prostore ................................................................................................. . Moment sila nastao promel1om kolicine kretanja Udarac mlaza u cvrstu pregradu ................... ..
271

3.1. 3.2. 3.3.
4.
4.1.

273 288

OSNOVE DUNE HI1IlRAUUKE
OSOmlID!3 razmatranja

nprimena lIJijne hidranllike

4.2. 4.3.
4.3.l.
4.3.1.1. 4.3.1.2.

Hidraulicki sistemi preo@sa 1mage OSI1@ve pll"OraCUln3 VRS

lednacine koje se koriste za stacionarni proracun rada UHS Bernulijeva jednaCina JednaCina kontinuiteta

4.3.1.3. 4.3.2. 4.3.2.1.
4.3.2.2.

J ednaCina kretanja
Opsta razmatranja

......................................................................................... . ................................................................................ . ........................................................................ .

Energetski bilans UHS

Promena temperature ulja Stepen lcorisllosti UHS
Razvodnid

4.3.2.3.
4.4.

............................................................................... .

Graficko prikaziv3Jrnjc uljno-l!1idll"anIicld.b komponcnata

4.5. 4.5.l.

Sila aktiviranja razvodnika Hidraulicke karakteristike razvodnika Preracunavanje hidraulicke karakteristike

4.5.2. 4.5.3.
4.6. 4.6.l.
4.6.2. 4.7. 4.7.1.

Pumpe i hiidromotolr'i
Pumpe Hidromotori

.............................................................................. ..

.................................................................................................................. ..

HiidJr'ocilindtJr'i ................................................................................................... ..

Brzinsko polje

11

hidrocilindru

4.7.2.

Polje pritiska 11 hidrocilindru

301 302 303 303 304 305 306 306 306 307 308 310 311 312 313 314 315 315 316 320 320 322
:.;,

Saddaj

V

4.7.3. 4.2.4. 4.7.5. 4.7.6. 4.7.6.l. 4.7.6.2. 4.7.7. 4.7.8.
4.7.9. 4.7.9.l. 4.7.9.2.

Faze kretanja Idipa Promeun hetne sHe hidrocilindra Siia trenja koja deluje na klip Strujanje kroz kruzne pro cepe Koncentrieni lcruzni procep Ekscel1tricni kruzni procep Dinamika hidrocilindra Hidraulicko kocenje kretanja Promeun He na izvijal1je ElasticuCl linija i kritieua sila izvijanja ................................................ . ................................ . Praktieni proraeuI1 hidrocilindra 11a izvijanje Literatura

323 324 325 329 329 332 333 336 340 340 343 361

VI

PREDGOVOR Polazni materijal-osnovu ove knjige cini dec koji je autor pisao u sklopu knjige Hidraulika-teonja, problemi, zadaci, autma S. Cantraka i C. Crnojevica, koja je bila u izdanju Gradjevinske knjige iz 1990. godine. Taj postojeCi telcst je preslldno uticao da koncepcija ove knjige uglavllom ostane ista kao i koncepcija kl1jige pretece, a to znaci da je posIe teorijskog uvoda neke oblasti dat odgovarajuCi broj primera. Prema tome, ova lmjiga istovremello predstavlja i lldzbenik iz dela teorije i zbirku resenih primera iz hidraulike i uljne hidraulike. VeCi deo rukopisa ove knjige bio je spreman za stampu jos 1993. godine, medjutim, sticajem razliCitih okolnosti stampanje ove kr~jige je odlozeno za neku drugu priliku. Ovo odlaganje mi je dalo dovoljno vremena, nadam se na racun poboljsanja kvaliteta, da se rukopis nakl1ad110 ddradi i dopuni sa novim poglavljima. U odnosu na pomenuto "prethodno" izdanje postojeCi teorijski delovi su uglavnom doradjeni, dok su neki potpuno preradjeni, a takodje su dodati i novi teorijski prilozi, a sa ciljem kompletiranja teorijskih znanja iz oblasti primenjene hidralllike. Odeljak 3. koji se odnosi na primenu zakona 0 promeni kolicine kretanja je pot-puno preradjen. Dodato je i novo poglavlje 4. Osnove uljne hidraulike, a sa namefOm da se OVOl11 knjigom, bar sto se primera tice, u potpunosti pokrije precJmet Hidraulika i pneumatika koji se slusa na trecoj godini studija Masinskog fakulteta u Beogradu. U sklopu lleke izlozene teorijske jedillice pojedine jednaCine i izrazi su zaokru.zeni a sa ciljem da se citoacu i vizueinim putel11 skrene pazllja 11a ono sto je vazno za pril11enu. " Treba napomenuti da je, izmecJju ostalog, autorov cilj bio da se da sto veCi broj primera, odnosllo problema, koji Sll u telcstu oznacelli sa problem iii P., a koji su dati posle oclgovarajuCih teorijskih osnova. Odabirdatih primera vrsen je taka da saddi spektar klasicnih primera iz oblasti mehanike fluicla, veti cleo originalnih zadataka koje je autor davao duzi niz godina 11a pismenim ispitima iz preeJmeta Hiclraulika i pneumatika i Mehanika fluida, kao ideo primera koji preclstavljaju stvarne illzcnjerske potrebe i problell1e. Pri izboru primera autor je nastojao da oni sto vernije odslikavaju realnu inzilljersku hidraulicku praksu. I pored toga, dat je i izvestau braj primera (zadaci radi zadataka) kojiill1aju veoma retku prill1enu, kao st-o su, 11a PI., slucajevi prisustva veceg broja medjusobno ne mesajuCih tecnosti u rezervoarima, iii neki primeri relativnog l11irovanja tecnosti, a Cija je svrha u korektnoj primeni teorijskih znanja na slozenim sillcajevima. Dati primeri II knjizi, a na osnovu dugogodisnjeg nastavl1o-pedagoskog iskustva, izlozeni Sll tako sto je jeclan broj primera i problema reSen detaljno, drugi je sa delil11icnim postupkom rd3vanja, dok je treCi clat samo sa zavrsnim fei3tnjem kako bi zainteresovani citaoci, kroz samostalan rad, l110gli da provere svoja stecena ZIlallJa. Ova knjiga je prvenstveno namenjena studentim<t masinskih fakulteta koji slusaju predmete: Hidraulika i pneul1latika, Hidromehanika i Mehanika fluida, iIi neki drugi precJll1et koji koristi znanja iz mehanike fluida, ali i inzinjerima i

Predgovor

VII

strucnjacima koji u svojoj praksi imaju potrebe za primenama mehanike fluida. S obzirom cia se teorijski cielovi, iii, pak,izvestan broj primera teorijskog karaktera, koji su dati u lrnjizi ugIavnom ocinose na iminjerski najceSee k6riseene oblasti mehanike fluida to znaci da se tim delovill1a sarno cielimicno pokrivaju potrebe predav<inja osnovnih Imrseva Mehanike fluid a, Hidromehanike i Hidraulike i pneumatike. Na kraju zelim c1a se zahvaiim sVcijoj supruzi Lji\jani koja je strp~jivo kompjuterski obradila i sioziia komplikovani tekst ove knjige i uradila veCinu slika. Zahvaljujem se dip. mas. inz. Nenadu Ivanovieu koji je uradio radnu verziju stika za odeljke 2.4-2.7. Zahvaljujem se kolegama i studentima koji su mi ukazali na stamparske greilke i nec1orecenosti u vee pomenutoj knjizi Hidral/lik:a koja mi je posluzila kao polazni materijal za nastajanje ove knjige. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima akademiku prof. dr. Vladanu Djordjevieu i prof. elf. Svetislavu Cantralru na datim sugestijama i savetima. Autom je potpuno jasno da su i pored ulozenog tnlda u toku pripreme, telmicke obrade i pregleda rukopisa lledorecenosti i stamparske greSke sastavni deo knjige. U tom smislu sve dobrOllamerne eita' ice ove knjige autor moli da ukazu na takva mesta. Svim korisnicima, a naroCito stlwentima, zelim uspdno elruzenje sa ovom knjigom, i nadam se ela ee njima za razumevanje llapisanog biti potrebllo mnogo manje vremena nego 8to je to meni bilo potrebno za pl'ipremu istog.
U Beogradu, 18. februara 1998.

Antol'

zaprelIlll1a . temperatura . Z y .duZina . polama koordinata .duzina .duzina. koeficijent korekcije koliCine kretanja F g G h.koeficijent hidralllicke lcarakteristike cevovoda .koeficijent krlltosti opruge ..81 m / s 2 ) .modul elasticnosti .sila .koordinata te:tista povrSine u odnosu na nivo slobodne povrsi tecnosti .poluprecnik.L m In n.ugao. p p q r R Re T v v v w x. apsolutna temperatura . broj obrtaja .teZina .brzina strujanja .zaprel11inski protok .specificni zapreminski protok .ik . ubrzanje . koeficijent korekcije kineticke energije .poluprecnik.VIII SPISAK VAZNIjIH OZNAKA a A b c .visina .precnik .moment inercije povrsine .vremenski period.Rejnoldsov broj .ubrzanje sile Zemljine tde (g = 9.pritisak .sila pritiska. snaga .maseni protok fluida .masa .hidraulicki precn. gasna konstanta.ekvivalelltl1i koeficijent otpora cevne deonice .Dekartove koordinate . strujna energija po jedinici mase .ugao.vreme.nap or.H 1 K I. sila reakcije .normala na povrsinu. y.rad .povrSina poprecnog preseka .

..Spiftlk I'tlzlli.. K ...zid .pumpa.srednja vrednost ..koeficijent lokalnog otpora - koeficijent adijabate A.ugaona koordinata.koeficijcnt trenja .. .pocetno stanJe .. 363 38...gustina .tangencijalni-viskozni napon ... y.racva .manometar. klip .debljina zida. !J p cr 1. sredllja vrednost .. knjige: Stranica UCeSce teorije Primera Slika Tabela .koeficijent protoka ............stallje atmosfere c k m o P R S T u v w x... apsolutna visilla hrapavosti .usis .... q> CO .ih oZltaica IX o LlP .ugaona brzina Indeksi a .venti! ..pad/porast pritiska t. kriticno stanje .. z. koeficijent brzine .trenje ....5% 300 404 17 .teziste povrsine .krivina.koordillatni pravac Statisticki prika'l.normalni napon .

.

Odnos ovih L.1. Tlatpritisak i apso/utnipritisak.1a.1. a ako stmji tada se osim statickog mogu definisati totalni i dinamicki pritisak.1. pocevsi od jednog granicnog odnosa M = Mg fluid postaje neprekidna sredina a odnos f:. ! usled promene koliCine kretanja. kao uostalom i na celokupnoj povrsini A.t) koja predstavlja normalni napon u fluidu.1.z..fak i Tlatpritifak Stt re/ativllipritisci imere J'e U odTloslt lla stallje atlllOJfore. Pri proucavunju lnirovanja f1uida od posebnog illtLt'~sa su sledeCi pritisci: atmoJfor:J'k~ potpritiJ'aA. Sa ove Slika 1.p'/ M I_l_· postaje konstantan i naziva se pritiskom.1. i koja je jednaka odnosu normalne sHe liP i povrsine M na koju deluje ta sila: ~P--=--h-·m--(-M-/-M--)-=-dP-/-~.1.16. Ako fluid miruje. Ti !J. Ta lleravnomernost je vezana za nedovoljni broj molekula koji udaraju u povrsinu M. v-brzina translatornog kretanja i Ek = I11V 2 /2 -ldneticka ellergija translatornog kretanja mole kula. Medjutim. pritisak se moze defillisati kao skalarna prostorno-vremellska veliCina p == p(x. . Kako pritisak predstavlja veoma znacajnu veliCinu stallja to ce se II ovom Odeljkll njegovom proucavanju posvetiti vise paznje. MANOMETlU }L:Jl. odllosno tada se f1uid ne moze smatrati neprekidnom sredinom.1. Prema tome. 1z ovog rezultata lcoji daje kineticlca teorija gas ova sledi da je pritisak veliCina koja je posledica promene kolicine kretanja i proporcionalna je broju mole kula i njihovoj kinetickoj energiji tanslatornog lu-etanja.A udari mole kula na povrsinu ~A.l.. a njen deo M je dovoljno mali i moze se smatrati ravnom povrSi. tada se pritisak II njemu naziva staticki pritisak. pritisak je odredjen izrazom: n 2 2 P =-mv =-nEk ' 3 3 pri cemu je n-broj molekula po jedillici Zapremllle. I M~Mg .1. Da bi se definisao pritisak posmatrace se povrS A koja je u kontaktll sa f111idom. PIf'R1l:isak Pritisak je jedTla od oSTlovmh ve/iana staTlja. Pritisak fluida definise se i u kinetickoj teoriji gasova. bilo da se f1uid nalazi u star~ll mirovanja ili kretanja. m-masa molekula. s1. . Prema ovoj teoriji. Na povrsinu M.y.-I~1 .Potpriti. ___ _~ veliCina M / M graficki je b) a) prikazan na s1.1 slike se uocava da pri malim povrsinama M OdllOS M / M ima neravnomerni karakter. POLJE PRITISKA. udaraju fl. I p deluju silom M. Ova povrs je u opstem slucaju zakrivljena.1. za jednoatomne gasove.1. Merna jedinica za pritisak je Paskal [Pa].p i odbijaju se molekuli fluida.

1.z nske sile po jedinici mase F. za bilo koje stanje fluida.2. tako da se za odgovarajuce geografsko podrucje moze smatrati konstantnom veliCinom. 1. ostvaruju se natpritisci do 15000 bar. Slika 1.1. za specijalne namene. dok za specijalne potrebe natpritisak u vazduhu moze da dostize vrednosti od par stotina bar-a. Njegova vredllost je promenljiva i zavisi od atmosferskih prilika. Kod nestisljivog fluida. mase dm =: pdV.vakummetra. Pri tomese postavlja pitanje: koje sile deluju na fluid u stanju mirovanja i kakav zakon promene pritiska one izazivaju? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se fluidni delic zapremine dV. kao stisljivog fluida.1.max =: Pa' mada se ovo stanje u realnim tehnickim uslovima tesko moze ostvariti.2) tada se razlika izmedju apsolutnog i atmosferskog pritiska naziva notpntiso/c. primenjenog u pneumatici.manometra. Tako na pr.2 Ako je apsolutni pritisak u fluidu veti od atmosferskog (tacka B sa s1. Kod vazduha. prikazan na sl. Atmosferski pritisak je obicno reda velicine oko 1000 mbar.1. Iz te fluidne mase izdvojice se proizvoljna kontrolna zapremina V.1. u uljnoj hidraulici natpritisci za industrijske potrebe su do 700 bar.1.z) koji se nalazi u stanju mirovanja (s1.2 Folje pritiska. 1. industrijski natpritisci su 6-8 bar.2b. Ako je apsolutni pritisak u fluidu manji od atmosferskog (tach A sa s1. Ostvareni natpritisci u stisljivom i nestisljivol11 fluidu su razlicitog reda velicine.1.2) tad a se razlika izmedju atmosferskog i apsolutnog pritiska naziva potpritirok. j analizirace se njena ravnoteZa. x te zato na njega deluje aj .1. Ovaj pritisak oznacava se sa PC! iIi Pb' a meri se u odnosti na apsolutnu nulu pritiska. OSI!Jl(DVIIll3 jedm!cin3 hidrostatike . natpritisci su mnogo veci. Potpritisak se oznacava sa PV' gde indeks /l potice od mernog instrument a .. dok u laboratorijskim uslovima. " Apsolutni pritisak.1.Ojierov3 jiedllllacBlIllaJI Posmatrace se fluid gustine p = p(x. i menja se u veoma uskim grallicama.2a).PV ' dok se za fluid u stanju natpritiska (tacka B) apsolutni pritisak odredjuje kao PB = Pa + Pm' 1. lvIanometri Atmosforskipritiso/c je pritisak okolnog vazduha.1. meri se u odnosu na apsolutnu nulu pritiska. Ovaj fluidni delic izlozen je dejstvu zapremi. Ako je fluid u stanju potpritiska (tacka A)apsolutni pritisak je PA =: Pa . to vazi Pv ~ Pa' Ova relacija istovremeno govori o maksimalnom potpritisku. Kako se potpritisak meriod stanja atmosfere. ogranicena povrsinom A. iz koje sledi da je: PV.y.1. Natpritisak se oznacava sa Pm' gde indeks m potice od naziva mernog instrumenta .

2) I lednaGina (1. U ovim sHama (-pdA! =-pdA! iiI) zn. 1. Kada se ponovo spoje preseceni delovi f1uidnog delica sHe pritiska se uravnotezuju.1.1.1) koja predstavlja osnovllil jednacinll mirovanja f1uida.1. komponente rezultujuce . koja u razvijenom obliku glasi: Idp=p(Fxdx+Fydy+Fzdz)l. lvlanometri 3 elementarna zapreminskasila Fdm-= pFdV. odnosno sila pritiska. Kada se u vektorskoj jednaCini (1.p dA .1. y i z.1. S obzirom da je elementarna sila pritiska ip -= . dobija se skalarna jednaCina dp = (Vp. Osim zapreminske sile na f1uidni delic deluje i povrsinska sila.1. u koordinatnom x. zapremine dV. sl. 1. iz koje se dalje dobija vektorska jednacina p-=F~=--gr--ad--p---I. sto znaGi da u unutrasnjosti zaprernine fluidnog delica dV nema povrsinskih sila. Hid1l"osi:mticki z:mk@lIi rasp@dele pritisb. vrednost gradijenta pritiska (grad p == Vp) i kada se ona skalarno pomnozi sa elementom duzine vektora polozaja dl -= dx T +dy J +dz k.2b). Ova jednacina se jos naziva i Ojlerovom jednacinom hidrostatike. ali suprotnog smera.1. veze izmedll povrsinskog integrala dobija novi oblik: zapreminskog iv (pF . sledi da mora biti zadovoljena jednakost pl. Identican zakljucak vazl i za celokupnu ullutraslljost kontrolne zapremine V.2c). t Iz jedllaCine ravnoteie sila koje delujulla kontrolnll zapreminu f111ida sledi jednakost: i v pFdV- f pdA=O. dobra poznate.dl) = (pF. a s obzirom da je V proizvoljno izabrana zaprernina.1. s1. Na osnovu ove sHe nalazi se rezultujuca zapreminska sila koja de1uje na celokufmu zapreminu fluid a V. sist~mu Pri mirovanju fluid a u poIju sHe Zernljine teze(sl.grad p = 0. tada na povrsima preseka povrsine dA l deluju sile: -pdA] ipctA 1 koje su istog pravca i intenziteta.1. Da bi ova jednacina bila zadovoljena. Fy i Fz komponente sile. to ce lljella rezultujuca vredllost biti pdA.3.grad p )dV r-I =0.dl) . i ona fizicki izrazava ravnoteiu zapreminskih i povrsinskih sila koje deluju na fluid u stanju rnirovanja.2) predstavlja skalarni oblik osnovne jednacine mirovanja fluid a koji se najceSce koristi za feSavanje prakticnih problema. kao: Iv pFdV.!-k minus potice od suprotnih smerova vektora sHe pritiska i orta spoljasnje llormale povrsine. (1.Polje pritiska. presece nekom ravni na dva dela (v. pri cemu su· Fx. Ako se f1uidni delic.1. gde je z vertikalna koordinata. Odavde sledi da povrSinske sile deluju sarno na kOlltrolnoj povrsini A (v. A koja posredstvom. I I \ (1.3).1) zamene vrednosti rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F = F/ + FyJ + ~l~.

4

Polje pritiska. Manometri

zapreminske sile po. jedinici mase imaju vrednosti:
.
"

F." == 0, J<-; == 0

i

~ =

-g. Sa

ovim vrednostima sile Ojlerova jednaCina se znacajno pojednostavljuje i glasi : dp=--pgdz. (1.1.3) Ova jednaCina predstavlja diferencijalni obIik osnovnog zakona hidrostatike, primenjenog na polje zapreminske sile Zernljine tde i vaii kako za nestisljiv (p = const) tako i za stisljiv fluid (p:;c const). Ako se dalje posmatra rnirovanje nestisljivog £luida iz jednaCine (1.1.3) se dobija Slika 1.1.3
P + pgz == const ,

(1.1.4)

a sto predstavlja hldrostatickizakon raspodele pritiska. Iz ovog zakona sledi da se pritisak u nestisljivom £luidu, koji rniruje, lineamo menja sa dubinorn tecnosti. Pri mirovanju tecnosti nije prakticno da je koordinata z usmerena vertikaIno na vise (kao u izrazu (1.1.4», vee vertikaIno na niZe. DakIe, prakticno je uzeti da se rast koordinate z pokIapa sa porastom dubine tecnosti . Ako se jos koordinata z veze za nivo tecnosti u rezervoaru, hidrostaticki zakon raspodele pritiska dobija oblik

1P = Po +pgz I·
Konstanta integracije Po ima vrednost: Po = Pa ako je nivo tecnosti otvoren prerna atniosferi, Po = Pa - Pv ako iznad nivoa tecnosti vlada potpritisak Pv ' ili Po = Pa + Pm ako iznad nivoa tecnosti vlada natpritisak Pm'
1.1.4. bobaliske
~

(1.1.5)

eJk:viplilitiisne pmnrsJi.

Izobarske (ekvipritisne) povrsi su one povrsi na kojima je pritisak konstantan (p = const.). Ove povrsi su rayne ili krive, sto zavisi od polja zapreminskih sila. Ako se posrnatra mirovanje tecnosti tada Vail osnovna jednaCina hidrostatike (1.1.1) iz koje se zakljucuje da je rezultl1jl1Civektor zapreminskih sila F uvek norrnalan na izobarske povrsi (pF == grad p), a. sto je graficki prikazano na sL1. 1.4a. Prerna tome zapreminska sila F diktira oblik izobarske povrsi. Ako

~"'~-VV"'lc...,.1'

(It?

-..- ..... .... ---------.~~-

--

/?

CJ

b)

c)

e)

Slilm 1.1.4
tecnost miruje u polju sile Zemljine teze tad a na svaki £luidni delie deluje konstantna zapreminska sila if, odakle sledi da izobarske povrsi moraju biti rayne horizontalne povrsi. Ovaj zakljucak sledi i iz hid~ostatickogzakona raspodele pritiska (1.1.5). Nairne, ako se posmatra ravan na dubini z = canst., tada iz (1.1.5) sledi i da je p = const", odnosno da je izobarska povrs myna horizontalna povr!; (v.

Palje pritiska. 1vIanometri

5

s1. 1.1.4b). Ukoliko je zapreminska sila F i dalje konstantna, ali nagnuta pod llekim uglom Uodnosu na horizontahi, sto predstavlja slucaj relativnog mirovanja tecllosti pri translatornom kretanjll, izobarske povrsi i dalje ostajll raYne, ali nagnllte pod izvesnim uglom u odnosu na horizontaiu (v. sLl.1.4c). Ako zapreminska sila nije vise konstantna vee promellijiva, na pro neka je linearna funkcija od radijus vektora polozaja fluidnog deliea a sto odgovara relativnom rnirovanju tecnosti pri rotaciji (v. s1.1.1.4d), tada izobarske povrsi dobijaju zakrivljeni oblik (obrtnog paraboloida). Detaljnije 0 slucajevima re1ativllog mirovanja tecnosti pri translaciji i rotaciji biee reCi u poglavljima 1.7 i 1.8. U slucaju da se ne radi 0 mirovanju vee 0 kretallju tecnosti, na fluid deluju i dinarnicke sile, sto dovodi do znatnog uslozavanja polja pritiska. Tako na pI. aka se posmatra nivo povrsine vade reke iii mora sa sLl.l.4e, tad a je sasvim jasno da· je oblik povrsine vode, a samim time i polje pritiska, veoma slozello. Konstantnost pritiska na izobarskoj povrsi moze da se iskoristi i za prakticnu primenu. Tako na pI. ako se na izobarskoj povrsi uoce dye tacke A i B (v. sLl.1.4a) tada vaii p A = PB' Ova jednakost pritisaka se naziva jednaCina hidrostaticke ravlloteze koristi se za prakticllu primenu u mnogim oblastima hidrostatike. 1.:LS. Nivo slobodnc povdB. tecnosti Ako se posmatra polje pritiska u fluidu koji miruje u polju sHe Zemljine teze i u sklopu njega specijalna izobarska povrS na kojoj je pritisak jednak atmosferskom (p = Pa = canst.) tad a se ta izobara nazlj1a mvo slobodlle povr,fi tecnosti Ova izobarska povrs pri resavanju prakticnih primera moze da ima znacajnu ulogu, zato joj treba posvetiti posebnu painju. Na hidraulickim senlama ovaj nivo se oznacava sa trouglom (\7). Postoje tri karakteristicna slucaja poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti, ito: jedan kada je rezervoar otvoren prema atmosferi i dva slucaja zatvorenih rezervoara. Ako je sud (A) o/voren prema atmo.sftn; tada je nlvo tecnosti istovremeno i slobodna povrJ: Ako je sud (B)

Slika 1.1.5.1 zatvoren,i aka iznad nivoa tecnosti u sudu vlada potpritisak PV ' tad a se moze zarnisliti da se iz suda B izvuce pijezomctarska cevCica i tame gde se nivo tecnosti u njoj zaustavi taj nivo predstavlja nivo slobodne pnv:si. Knko II SUdli vlada potpritiJ'tlk; to ce nivo slobodne povrfi biti i.rpod nivoa tecnosti II J'lIdu na rastojanju x. Ovo rastajanje odreduje se iz jednacine hidrostaticke ravnoteie postavljene za

6

Polj"e pritiska. Manometri

izobarsku ravan I-I: P a = Pa - P v +pgx, i iznosi x = Pv/pg .Ako u sudu (C) iznad mvoa tecnosti vlada ndtpnlisal<; to ce Jzivo slobodne jJovr.fi tealOsti bitiiznad 1l.ivoa tealOstl It Sltdtt i t6 na rastojanju y = Pm / pg. Ovo rastojanje. odredeno je iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze postavljene za izobarsim ravan II-II, a koja glasi: Pa + Pm = Pa + pgy. Polje pritiska na proizvoljnoj dubini Z odredeno je izrazom (1.1.5) koji se svodi na oblik P = Pi + pgz, gde Pi predstavlja apsolutni pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru (i==A, B, C). Prema tome, pritisci Pi imaju vrednosti: P A = Pa ' PB == Pa - Pv i Pc = Pa + Pm' Graficki prikaz polja pritiska (p == Pi + pgz) dat je na 81.1.1.4 i naziva se dijagram hidrostatickih pritisaka. U praksi je veoma cest slucaj da se u rezervoaru nalaze dye iii vise tecnosti koje se ne meilaju. Tada je veoma vazno uoCiti da J'Vak:oj tealOstipripada njm 71lVO slobodne povr.fi tecnosti Da bi se pokazalo kako se dolazi do polja pritiska po visini u slucaju da u rezervoaru postoje dye tecnosti, gustina PI i Pz koje se ne mesaju, posmatrace se rezervoar sa sl.1.1.5.2.Postavljanjem jednaCina hidrostatickih ravnoteza za ravni I-I iII-II, koje glase:
Pd + Pm = Pa + PIgx

Pa + Pm + P!ghl == Pa + P2g)l,

dobijaju se rastojanja; X == Pm/ PIg i y = Pm/ P2g+hIPJ / P2' koja definisu polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti gustina PI i P2 (tacke N1 i N z na dijagramu sa s1. 1.1.5.2). U rezervoaru postoje sledeCi karakteristicni pritisci, ito: PA = Pa + Pm pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru; PB == Pa + Pm + P!gh1 - pritisak na povrsi razdvajanja tecnosti, i Pc == Pa + Pm + P1gh1 + pzghz - pritisak na dno rezervoara. NanoseCi pritiske u tackama A, i C dobija se dijagrall1 pritisaka prikazan na s1.1.1.5.2. Na ovom dijagramu prava AB, koja predstavlja polje hidrostatickih pritisaka u tecnosti gustine PI' sece izobaru P = Pa u tacki Nl koja se nalazi na nivou s16b6dhe pbvrsi tecnosti gustine Pl' Na istinacin dobija se tacka N 2 na nivou slobodne povrsitecnosti gustine P2' U tacki B koja leZi na povrsi pJ)'gh z .._Slika 1.1.5.2 . razdvajanja tecnosti prave AB i Be se seku, jer imaju razlicite nagibe. U ovoj tacici promena nagiba pravih izazvana je promenom gustine tecnosti, odnosno promenom polja pritiska. Primenom opisanog postupka lako se moze nacrtati dijagram hidrostatickih pritisaka za proizvoljan broj tecnosti, u rezelvoaru, po visini rezervoara, koje se ne meilaju.

B:

~

i

_

11..1.6. Pasolov zak@IDl

U rezervoaru miruje nestisljiv fluid gustine p. Upocetnom stanju mirovanja u kontrolnoj zapremini rezervoara V polje pritiska je odredjeno poznavanjem

Polje pritiska. Manometri

7

pritiska PA U nekoj tacki rezervoara. Neka se tacka A nalazi na istoj izobarskoj povrSi kao i klip precnika d. Na osnoVll ovog pritiska i hidrostatickog zakona raspodele pritiska moze se odrediti pritisak u nekoj drugoj proizVoljno izabranoj tacki B, ion iznosi: PB = PA +pgz. Ova funkcija je na dijagramu pritisaka (s1.1.1.6) prikazana pravom linijoID. Dejstvom sHe F na klip Stvara se poremecaj pritiska t,p A := 4F / d 2rr. koji narusava pocetno polje pritis1ca u rezervoaru. U novom stanju mirovanja pritisci u posmatranim tackama ce biti: P~ :::: PA +/)"PA P; :::: PE +/)"PB = P~ +pgz+ /)"PA' 1z ovih jednaCina se dobija jednakost: Slika 1.1.6 /)"p:::: APA :::: APE == const. koja predstavlja Paskalov zakon koji glasi: porenlecaj pritiska izazvan u jednoj tacki nestisljivog fluid a podjednako se prenosi na sve tacke kontrohle zapremine u kojoj se fluid nalazi. Graficka interpretacija ovog zakona prikazana je na s1.1.1.6. sa linijom koja je paralelna pocetnom rasporedu pritisaka po VISllll kontrolne zapremine. Paskalov zakon ima veliku primenu kod static.kih hidraulickih masina (presa, dizalica i td.).
1.1.7. PJrOIl":B1CllJl.IDI c!e'vn JPlod jJlHt'iitildwm

Kada se u cevi iIi sudu precnika d nalazi fluid pod konstantnim pritiskam P (sl.1.1.7a) tada usled povecanog pritiska moze doCi do pucanja cevi. Dakle, kada je sud izlozen povecanim pritiscima namece se osnovno pitanje kolika je debljina zida cevi pri kojoj ce biti bezbedan rad. U odredjivanju ove debljine ogleda se i proracun cevi pod pritiskom. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje posmatrace se preseci cevi sa poprecnim (sl.1.1.7b) i uzduznim opterecenjem (sl.1.1.7c). U aba slucaja merodavni proracunski presek je izlozensilamapritiska 1;. i istezanja F; :::: cr~, pri cemu je cr dozvoljeni napon istezanja cevi, dok indeks i oznacava poprecno (i=l) iii poduzno (i=2) opterecenje. Kako su ove dye sile u ravnotezi to se 1Z jednaCine ravnoteZc 1; :::: crAi dobijaju proracunske debljine zida cevi za poprecno (s1. 1. 1. 7b)

°

I

\

P4--::::crdniS1

d~

~

6)

=1f0'

pd

L

I

8
~I

i POdUZIlO opterecenje (81. 1.1. 7c)

cr

2cr 12razi za odredjivanje debljina

~

°
2

=-'.

pd

a)

b)

c)

Slika 1.1.7

8

Palje pritiska. lvfanametri

0 1 i O nazivaju se Mariotovirn forrnulama, i iz njih je oCigledno da vail relacija 2 2 :::: 201' odnosno da je 2 > OJ.Prema tome, za pr6racundebljine zida cevi pod pritisk0111 merodavn~l je debljina 02 :::: pd 120. Konacno, kao rezultat proracuna treba usvojiti debljinu zida cevi 0> 8 2 ,

°

°

.Problem 1.1-1. MeJr<ellRje priUska U-cevima

Na mernim rnestirna Ai B za pritisak prikljucen je diferencijalni manometar u B b) B obliku U-cevi u kome je nasuta a) rnanometarska tecnost gustine Pm (s1. A A tH P.Ll-l.a) iIi Pmj (s1. P.l.l-1b). Na ~ p p p p osnovu pokazivanja manometra h odrediti razliku pritisaka izmedu x tacaka A i B u sledeCim slucajevima: h a) ako je radni fluid voda gustine I p:::: 1000 kg / m 3 , b) ako je radni fluid vazduh gustine Slilm P.l.l-1 P :::: 1,2 kg 1m3 . Poznati podaci su: Pm:::: 13600kg 1 m3 ,h=lOQmm, H:::: 2m. c) Odrediti razliku pritisaka izmedu tacaka A i B ako se umesto klasicne U-cevi (s1. P.l.l-la) kao rnanometar koristi obrnuta U-cev (sl. P.1.1-1b).
RESENJE' XOda su u pilallju d/fereJ'lcflalni maJtometri sa tec77ostima, tada je llajboIje jednacinu hldrostaticKe ravnoteze pOJ'taviliza ekvipJitisnu ravall u mallometarsKoj tecllost! Koja se pOKlapa sa don;iin lllvoom razdva;all;a radl10g i mal1ometarJ'Kog jltttda. U razmatranom primem, to je ravan I-I. lednacina hidrostaticke ravnoteie, koja kaie da je PI :::: canst. bez obzira sa koje strane ravnoteZIlog Ilivoa se ovaj pritisak racuna, glasi
PA +pgx= PE + pg(H +x-h)+Pmgh.

Iz ove jednaCine dobija se trazena razlika pritisaka

I

/),p::::

PA

-

PB

::::

(Pm - p) gh+ pgH

I

(1.1.5)

Dobijeni izraz predstavlja opsti izraz za odredivanje razlike pritisaka, pomocu diferencijalnog rnanometra napunjenog tecnoscu. Za slucaj da SU prikljucci A i B na iSto01 nivou (H:::: 0), razlika pritisaka na manometru bi bila:

I/),P :::: (Pm - p)gh I
a) Za slucaj da je racIni fluid voda, a manometarski ziva, razlika pritisaka ce biti: /),p:::: 31980,6Pa. b) Za slucaj da je radni fluid vazduh, tad a ce razlika pritisaka biti /),p:::: 13364Pa. Medutirn, ako se proanalizira odnos gustina radnog i manornetarskogfluida, sledi da je Pm » p. Ovo vazi za slucajeve kadaje manometar:iJ'jlul1jm te('11OSCU (zivom, vodom, uljem, alkoholom itd.), a radllljlwdje f!azduhzliileKi mugigas; pa ,re gu.i'ti/la radnogjlutda ;/loze zal1emrmii u odnosu na gustinu manometarske tecnosti.

PoUe pritiska. Manometri

9

Ako se u navedenom primeru zanemari gustina vazduha, samo u clanu sa pokazivanjem manometra, tada se dobija: l'.J.p = 13365Pa.Ako bi, pak s druge strane, prikljucci manometra bili nu manjim visinskim razlikama. (do desetak metara), tada bi se Clan pgH mogao zanemariti. U tom slucaju razlika pritisaka bi mogla, krajnje pojednostavljeno, da se sracuna kao: b.p"" Pmgh = 13342Pa. 1z dobijenih brojnih vrednosti za razliku pritisaka vidi se opravdanost zanemarivanja gustine vazduha (gas a) u odnosu na gl.lstinu manometarske tecnosti. Kada se radi 0 veCim visinskim razlikama izmedu mernih prikljucaka tada se Clan pgH ne sme zane mariti. c) 1denticnim postnpkom kao u delovima zadatka pod a) i b) dobija se izmerena razlika pritiska:
b.p= PA
~

Ps = (p-Pm])gh+pgH .

Ovo resenje ukazuje da kod manometra sa okrenutom U-cevi gustina manometarske tecnosti mora biti manja od gustine radne tecnosti (Pm] < p).
Problem 1.1-2. Odrediti pokazivanje manometra spojenog sa rezervoarima A i B

sa s1. P.1.1-2. Dati su podaci: p] = lOOOkgl m3 , P2 =1200kg I m 3 , h] = 1m, h2 = 4m, h3 = 2m, h4 = 2m, Pm = 1000Pa, Pv = 2000Pa.

P3

= 800kg/ m ,

3

l?ESENJE' Pokazivanje manometra se nalazi iz jednaCine hidrostaticke ravnoteie postavljene za donji nivo razdvajanja fluida u manometru. Pri postavljanju jednacine hidrostaticke ravnoteze vazi da je na ekvipritisnoj A povdi manometra I-I, PI = canst, bez h2 obzira da Ii se pritisak racuna sa leve iii desne strane ravni I-I u manometru. Do yiltiska PJ do/azi se na taj naCiiz., J-ro se "h-ene" od najvifeg nivoa tecnosti i sabiraJi.t se svi hldrostatickipritircipo visini na /coje se "nazlazi': PrimenjujuCi opisano pravilo SIiIca P.1.1-2 za ravan I-I, jednaCina hidrostaticke ravnoteie glasi P a +Pm + Plgh 1 + P2gh2 = Pa - Pv + P3gh3 + P4gh4 + Pmgh . 1z ove jednaCine sledi
v p] P2 h = Pm + P +- h] +- I12 -P3 f13 Pmg Pm Pm Pm'
3

B

h

-

P4

Pm

!14

= 199 mm

Problem 1.1-3. U sistemu spojenih sudova nalaze se tri tecnosti gustina:

p] = 800 kg 1m , Pz = 900 kg I m 3 , P3 =1000Icg 1m3 • Odrediti: a) visinu pokazivanja manometra, i b) poloZaj nivoa slobodne povdi tecnosti gustine P2' mereno od

10

PoUe pritiska. Manometri

b

mvoa razdvajanja tecnosti gustina PI i P2' Poznate veliCine su: Pv = SOOPu, h = 1m, hl = 2m, li2 1m, h3 = 3m, Pm = 13600 kg/m 3 .
.R.eSENJE:

a)
H

Sli1<a P.1.l-3

b)

Problem 1.1-4. MikromaUllometJri sa l!Il:!llgl!lll!lltim piijezomd;allI"slldm cevckama U slucajevima kada je razlika pritiska koju treba meriti mala primenom klasicne U-cevi dobijarno veoma main merenu visinu h, potrebnu za primenu izraza (1.1.5), a sto direktno utice na tacnost me: enja. Naginjanjem manometara ovog tipa dobijaju se tzv. mikromanometri. Sa lljima se povecava tacnost merenja a sto omogucava merenje i malih razlika pritiska. Po pravilu ovi mikromanornetri se koriste za gas kao radni fluid i vodu iIi alkohol kao manometarski fluid. Primena ovih rnikrornanornetara data je kroz dva sledeca primera. a) NaCi veZll izmedju pokazivanja h i razlike pritisaka koju meri mikrornanornetar sa s1. P.1.1-4. Merni prildjucci mikromanometra A i B se naIaze na istoj visiri'i. b) Pijezometarska cevCica mikromanornetra savijena je u obliku kruznog isecka, poluprecnika R (s1. P.1.1-4b). U polozaju prikazanom na siici mikromanometar je neopterecen. Povrsina poprecnog preseka suda je A o ' a cevCice a. Kada se na mestirna A i B prikljuce pritisci A PA i PB (PA>PB)' tada ce B mikromanometar imati pokazivanje l. NaCi zavisnost raziike /1 .......--=--=-...,.... --"---_._--"" pritisaka od pokazivanja p rnikromanometra. Poznate b) a) velicine su: A o ' n, fa ,R, Pm' Slika P.I.l-4
-~--,--

L--'-~";"'-

RESE.NIE:

a) lednaCina hidrostaticke ravnoteZe manometra daje:
6.p= PA - PB = (Pm - p)ghsina .

b) Prime nom jednacina hidrostaticke ravnoteze i jednakosti zapremina, dobija se
,l R a 6.p:= P1 - P2:= pg ( lc ~vso+TI .
a

J

sa Pvo na Pv' tada ce donji nivoi razdvajanja flllida u manometrima biti: 1-1.Pvo Problem 1. Za nalazenje dopunske veze izmedu nepoznatih velicina x i y. P. Pm' p. 2-2 i 3-3 (vo sl. P2 I OOOkg I m3.6 t I m3 ) i . Tom prilikom.1-5. Druga dva manometra (2) i (3) medusobno su jednaka i imaju unutrasnji precnik cevi d. U rezervoaru se meri pritisak pomocu tri redno povezal1a manometra. dobija se pokazivanje prvog manometra.Pva + Pagho' 1 lznOSl: Ho = Pvo / pog· Kada se II vazdusnom prostoru rezervoara potpritisak poveca. pri c.U-5 visinu Ho' Ova visina dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze.l. Po' RESEN. jednim svojim krajem otvoren je prema atmosferi i ima unutrasnji precnik D.172 ix.1-6.o mvoi manometarskih tecnosti u sva tfi manometra su isti.1-5h). Za odredivanje pokazivanja prvog manometra. Kada se potpritisak u rezervoaru (I) (2) m (3) m poveca na Pv ' odrediti koliko je pokazivanje Pa manometra (1). potrebno je ove manometre postaviti na Slika P. bio isti. pokazivanje prvog manometra je y. Prvimanometar (1). koristi se jednaCina jednakosti zaprerrrina nestisljivih fluida: YD n/4 = xd n/4 iz koje sledi x = y(D I d)2. iobicno predstavlja dopunsku jednacinu iz koje se dobijaju veze izmedu nekih duzina. JednaCina jednakosti zapremina nestisIjivog flliida (jednaCina zapreminskog bilans a) veoma cesta se koristi u hidrostatici. a drug a dva je isto i iznosi x. Iz sistema hidrostatickih jednaCina ravnoteze.fE: Da bi niva tecnosti u sva tri 0'" b) manometfa. Poznate velicine su: Pvo' o"IW"ot U In '~p Pv ' d. potrebno je postaviti jednaCine hidrostaticke ravnoteze za sledece ekvipritisne povrsi: 1-11 Pa=Pl+pmgy.Polje pritiska. Pl+pg(yI2+xI2)==P2+Pmgx. koje iznosi: 2 2 Pv . Izmedu rezervoara A i B nalaze se dva redno povezana manometra koji su postavljeni 11a razliCitim visinama. eliminacijom nepoznatih PI. Na osnovu poznavallja vrednosti svih gustina tecnosti (Pl = 800kg 1m3 . u pocetnom trenlltkll. 2-21 3-31 P2+pgx==P a -P v +pog(Ho -xI2)+P nr gx.emu su pritisci PI i P2 na gornjim povrsinama razdvajanja fluida fiktivno uvedem zbog lakseg pisanja jednacina hidrostaticke ravnoteie. postavljene za nivo 0-0 Po = Po . Pm = 13. D. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstaa) pp ntan. lvianometri 11 Problem 1. Manometri su postavljem tako da kada je potpritisak u rezervoaru P'.

l-7 Problem 1. h) == O.1-7. Rezervoar R. Poznatipodaci su: D=100mm d == 2Smm.1.12 Polje pritiska.gm. h2 == O.1-8. Kada fluid gustine 3 P == 1000 kg / m miruje u cevi tada je ravnoteZui nivo manometra 0-0. Pm == 13600kg/ m 3 .l-6 ShIm P.1. Odrediti razliku pritiska koju meri diferencijailli manometaL. _RESENfE- Pm "" pga . U pocetnom stanju mirovanja manometra klipovi u pOJacavaclma pritiska se nalaze na istom nivou. d. Manometri merodavnih visina (11 == 1m. D p H Slika P. do"" lOmm. Usled dejstva natpritiska Pm nivoi tecnosti u rezervoaru i u manometrima zauzimaju polozaje prikazane na s1.1.PJH] + P2 H 2jg == 162650Pa. D. te se zato u prikljucnimvodovimaugraduju pojacavaCi pritiska. RESENfE- PA . H) "" 2m. Manometar tada imapokazivanje h=100mm. spojen je sa dva redno povezana diferencijalna manometra razliCitih precnika d i D.1-8 . Ovaj pad pritiska je mali. u kome se nalaze dye tecnosti koje se ne mesaju.Pigh + P2gh2 + Pmg( 1+ (~) l 2] Ii.1. PI' P2' Pm' hI' h2' a. Kada u rezervoaru nema natpritiska vazduha iznad tecnosti gustine PI (Pm == 0) tada su u oba diferencijalna manometra nivol tecnosti na ravnoteznoj visinj 0-0. P. Za ovaj polozaj odrediti korelacioni izraz Pm"" Pm (H).Sm.1-7. Poznate veliCine su : P.PB == Pm + PI' == [Pm (h) +h2)-p(h+h)). Uspostavljanjem strujanja kroz cev izmedu prikljucaka A iB ostvarice se pad pritiska f¥J. H2 == 2m) odrediti razliku apsolutnih pritisaka izmedju prostora rezervoara A i B koji su ispunjeni vazduhom. z o :~]h Problem 1. SIika P.

--D - .p J} pgh=625. Kako je povri3ina klipa ravna i poklapa se sa izobarskom povrsi. Pm' ho' d. Postavljanjem jednacine hidrostaticke ravnoteie za ekvipritisnu povrsinu I-I .p)gh. Jednacina hidrostaticke ravnoteie manometra za ekvipritislll1 povrsinu I-I. . Manometri 13 RESENJE: Da bi se mogla postaviti jednuCina hidrostaticke ravnoteZe rnanometra.P2' ix. Kada je manometar prikazan na sl.Polje pritiska.P==(D) {Pm I . D. Iz jednacina nivnotde sHa koje deluju na klipove pojacavaca D2T[ d 2 T[ (PI + pgy) -4.4Pa .1. d 2 re 1d n 2 " • I do 2 PI '+pgz == P2'+pg(z+2x-h)+ Pmgh .l-I. a dobija se iz o Jednakosh zapremma: -4-X=2-4h.--.1. potrebno je odrediti pritiske PI' i P2 'iza pojacavaca pritiska. Odrediti pokazivanje manometra sa ugradenim pretvaracima pritiska.1-9 Problem 1.) 6. tada treba mnogo vise paznje posvetiti korektnoll1 pisanju ove jednacine.l-9. h Pm Stika P. Poznate veliCine sa: p. moze se i direktno pisati.+ G == p'j 42 dobijaju se pritisci P'I = (PI + pgy)(D / d)2 +4G / d T[ Pomeranje klipa x je u direktnoj vezi sa pokazivanjem manometra 11.l. PretvanlCi pritiska koriste se kada treba povecati iIi smanjiti ulazni pritisak. Ali. dobijeni izraz za razliku pritisaka se svodi na poznati izraz (p'rell1a P. bez uvodenja medupritiska PI' i P2'. dobija se: h =ho(d/D). te se iz tih razloga ovaj naGin pisanja jednaCine ne preporucuje. dobija se razEka pritisaka d 2 -do LCd) /:o. a nivo povecanja ili umanjenja pritiska zavisi od odnosa precnika pretvaraca Did. Pr(lblem 1. 1 lznosl: X==2(d) h. koji odgovara razlici pritisaka na diferencijalnom manometm bez pretvaraca pritisaka. te uvrStavanjem nadenih velicil1a: PI' . G. P. U slucaju da je pretvarac istih c1ill1enzija (D / d 1).. c1irektno spojen na merna mesta OIl ima pokazivanje ho ' Kako je ovo pokazivanje veliko to se a prikljucllim vodovima Ulanometra ugraduju pretvaraCi pritiska.1-'9. . to ce sila pritiska bid jednaka proizvodu pritiska i povrsine Idipa.p = (Pm .l. .( d ) 2f D2 -1 .1-Ut Kada se na prikljuccima zvonastog mikroll1anometra A i B spoje pritisci napajanja Pi i P2' tad a mikromanometar ima pokazivanje . RESENJE' KoristeCi metodologiju proracuna kao i u primeru P.l-S.

Na osnoVll ovog pokazivanja odrediti razlikupritisaka kojil meri mikromanometar. dobija se razlika pritisaka flp= Pl . B ---- RE'SENJE' Primenom jednaCina: ravnoteie sila. p D3 = 200111m. P. .I-11b.1. Ova promena poloiaja manometra omogucava merenje razlike pritisaka flp = P2 .5Pa. _.l. p =1000kg/ m3 . manometarska tecnost ima sarno ulogu razdvajanja prostora koji su pod pritiskomgasa.-:U.Pl :=: 8R Dd 2rc mgsina': Slika P. . D2 = 160111111. Prema tome. -- hidrostaticke ravnoteZe i jednakosti zapremina. Na torusu. L A D[ D2 flp(c/-) = P2 .P2 G Problem lL. Ovaj sistem je obrtan oko horizonta1ne ose O.1-11a). pricvrscen je protiv-teg mase m (s1. U torusnom manometru precnika D i unutrasnjeg precnika cevi d na1azi se tecnost gustine p.0 -v- H=50mm.I.l. Prikljucenjem Slika P. P = [(D2 / Dl)2 -l]pgH = 12. P.l-lO manometra mi ptitiske gasa Pl i P2 (P2 > Pl) torusna cev sa protiv-tegom zauzima novi ravnoteZri polozaj koji je prikazan na sl.Jl.Pl' Odtediti zavisnost razlike )ritisaka flp od ugla a koji definise poloiaj protiv-tega. na rastojanju R.14 Polje pritiska. Manometri jI>:. Poznati podaci su: Dl = 158mm. Komentarisati ulogl1 manometarske tecnosti na tad manometra.I-ll Dobijeno resenje pokazuje da merena razlika pritiska ne zavisi od gustine manomefarske tecnosti.

R .2. Kako se neki stvarni gasovi..1 2.2):..specificna zapremina. aodreduju se eksperimentalnim putem za svald gas.8~ ~ 1.2. koja glasi: 1 2· 3 P = I-bp (pRT-ap +abp-) . pod kojom se grubo receno podrazumeva primena vazduhapod pritiskom.2. i naziva se .--.1) pri cemu su: V . ito: p-apsolutni pritisak.2. Faktor realnog gasa .3 0.2 0. pri cemu su a i b koeficijenti koji uzimaju u obzirrealnostgasa.j "'L1 .2. p . 1. pa i idealnog..5 TfT -O.1.1)=0. p -gustina i T-apsolutna temperatura.4 0. Izrazi (1.1 ).30_5 2 3 5 10 2030 50 p/PK Slika 1.0 2 ~ . odnosno Z = Z(p.1) predstavljaju jednu jednaCinll samo napisanu u razlicitim oblicima.20 MIROVANJE STISLJIVOG FLUIDA 1._. Jednostavniji ._.masa gasa. -·---~k¢r 4 _ 11 proracuni izvode se pomocu 3 jednaCine stanja realnog gasa ~ 2 pV= ZmRT -+ u kojoj je koeficijent Z funkcija od pritiska i temperature. najceSce se koriste prvi i treCioblik jednacine stanja idealnog gasa (1. na pI. iii koeficijent kompresibilnosti.zapremina koju ispunjava gas. naziva se jednacinom . izmedu ove tri veliCine stanja.2. Svako stanje gas a. U pnellmatici. Ovaj dijagram je dat za I p= ZpRT I ~ ~d 8:§ 0. Za realne gasove postoji citav niz poluempirijskih jednaCina stanja. I-c-'. v = 1/ p . Uticaj realnosti gasa posebno treba ~eti u obzir pri uslovima povecanog pritiska i snizene temperature./alctor reablOg gasa.15 :1. vazdllh. u uslovima veCih temperatura i nizih pritisaka mogu smatrati idealnim to se za njih jednacina stanja idealnog gas a moze pisati u jednom od sledeCih oblika: I pV = mRT -+ pv = RT -+ P = pRT I (1. U praksi se jednaCine tipa Van-der Waalsove rede koriste.2. Faktor realnog gasa se odreduje iz dijagrama sa s1.- 0. m = pV . ~ I 1..= \ 1 /' / ·--1.1.2.gasna konstanta (koja za vazduh ima vrednost R=287 J/lcgK). Jledmllcina sbll11lja ideain(]lg galla Pod idealim gasom podrazumeva se onaj gas kod koga se medjumolekularne sile mogll zanemariti.2.2. Svaka funkcionalna veza flp. Jedna od njih je i Van-der Waals-ova jednacina.1 0.20. Jellin3cina stanja reaiulIJ)g gasa Svi gasovi su u sustini realni gasovi.T). odreduju tri tennicke veliCine stanja.rtanja.

pri sledecim usiovima: a) pi Pie =2.l (1.4 57. Ove promene opisuju se jednacinom koja se zovejednaCina pTomene stanja..2.2. u odnosu na kriticno termodinamicko stanje (odredeno velicinama Pk i Tk)' pod kojim se podrazumevaono stanje kod koga nastaje direktni prelaz iz gasovite u tecnu fazu bez prethodne pojave magle. IC pri cemu je 1C stepen izentrope (za vazduh je K =1.65 Tabela 1.16 Mirovanje stisljivogjluida redukovane uslove.8 D C.50 0. politropskom promenom stanja koja se opisuje jednaCinom: l pV n ::= canst.2) gde je n stepen politrope. se apsolutne vrednosti pritiska p == ~ Pie i temperature T == ~ ~C" Koriscenjem jednaCine stanja vazduha p p= ZRT = p::= ZpRT. i odnosa redukovanih veliCina. . date iii formirane. TITle =2 ..2-1.b) pi Pie =30.c) P =100 bar. Ukoliko se iz nekog razloga promeni neka od ovih velicina ana za sobom povlaci promenui ostalih veliCina stanja. t=57.fENJE· Za redukovane usiove stanja vazduha.2-1. K ill razmene topJote sa P / P == const.95 bar 75.75D C. RE.74bar i tk ==-140. U opstem slucaju ove promene su veoma slozene i pri inZenjerskoj primeni aproksimiraju se tzv.3.e gustina vazduha: Cp. .2. ZR Z P p TkPk 1 Ovako odredene veIiCine stanja date su u tabeli 1. odredene odnosima pip kiT I TIC' sa dijagrama s1. Jedllll3CillJl3l pl"omellJle shmja Ako se u nekoj zapremini nalazi gas tada je njegovo termodinamicko stanje odredeno velicinama: p. oCitavaju se koeficijenti kompresibilnosti Z::= Z(p.2-1. ito: a) pri izotermskoj promeni stanja (T = const). Iz istih odnosa dobijaju. Sa aspekta pneumatike interesantno je kriticno stanje· vazduha.8 1. kadaje 11==1 pV=const. Problem 1. Ova jednaCina ima i dva specijalna oblika.2.4). 254. b) pri izentropskoj promeni stanja (n=K). V (iIi p) i T.15 0.2 2 2. -0- pi pn = const. lcadanema olcoliriom ni rada sile trenja pV == const.2 . dobija s. koje je odredenovelicinama: Pk = 37.2 100 DC -114.65 2. Zadatak pod pi Pk TITle t - 1.7 693 110. Odrediti stanje vazduha kao realnog gasa.KY)T.3 -8. U uslovima mirovanja iii kvazistacionarnog kretanja gasa nema sile trenja pa se izentropa svodi na . p/P=COl1st.5 1132. T!7k =1.T).8 P kg/m 3 a 2 b 30 c 2.1.

jednacinu politropske promene stanja za dva stanja gasa oznacena sa "I" i "2" dobija se operativno upotrebljivi oblik ove jednaCine : P1 / P111 Problem JL2-2. RESENJE' U proizvoljnom polozaju na klip deluje sila pritiska P = pA. Pm. ako je promena stanja: a) izotermska. Problem 1. ako vazduh menja stanje: a) izoterrru. klip teZine G= WON.ki.Pv u slucaju potpritiska u zapremini gasa. D 2rr: .5mm. koji se odreduje kao P = P a + Pm u slucaju natpritiska.1.Mirovanje stisljivog fiuida 17 adijabatu. Kako je .Pmo Pa + Pm! a=144mm. na pr. U jednaCinama promene stanja sa P je oznacen opJ'o/utnipniisoic. bez trenja.2-2 RESENJE: Za pocetno i krajnje stanje ravnoteze vaie jednakosti sila: G= Po"" Pmo -4-' iz kojih se dobijaju natpritisci : 4G F+G = Pm !-44(F+G) D'71 . Nakon dejstva sile F=500N. dobija se pomeranje klipa [ x= 1-( P + Pm a 11] 0) t( Pa + Pm! a=109. PrimenjujuCi. Odrediti za koliko ce se spustiti klip. a) Iz jednaCine izotermske promene st.ja gasa U pneumatskom cilindru se nalazi vazduh pod pritiskom PI' koji ispunjava zapreminu VI' Usled dejstva sile na ldip vazduh upneumatskom cilindru menja stanje i u novom ravnoteznom polozaju je podpritiskom P2' Odrediti rad sabijanja vazduha.. a=400mm. Pa =IOOOmbar. napisane u obliku (Pa + Pmo)(D4 rr: a)lC 2 = (Pa + Pm1t D4 rr:(a-x) J 2 ]K . koja pri elementarnom pomeranju za rastojanje dx daje rad BW =: Pdx= =: pAdx. U pneumatskom cilindru moze da se krece. Dati podaci su: D=IOOmm. Rad 5:lllbijal!l. napisane u oblilru (Pa + Pmo) dobija se pomeranje Idipa x= 2 D rr: _ 4 a- (Pa + Pm1) ~ 4 (a-x). b) adijabatski.2-3."nja pV = const. i c) nacrtati proces up-Vi T-S dijagramu . lC b) Izjednacine adijabatske promene stanja pV =const. = P2 / P2' n Stika P. . klip ce zauzeti novi ravnotezni polozaj. Pmo = D2rr:' Pm] = D2rr: . b) politropska. iIi P = Pa .

vazi pV == P1VI .. 2 1 Izraz (1. 4-------------~----~ +-------------------~ VI S Slika P..( ..5) I PI I v.) promena pritiska je odredena izrazom p::= PI (VI I V)11 ..... odnosno p:= Plfli IV.2.1I1 .:-jvanje stisljivog fluida jeste taj sto se osnovne veliCinestanja i rad kompresora dosta tacno mogu odrediti na asnovu kvazistacionamagproraeuna.1 V - ? \ . c) Procesi sabijanja u p-V i T-S dijagramu prikazani su na s1.PI~lr(1l)~~!-lJl. pa se integraljenjem izraza (1. n -1 V n-1 p t ..".3) dobija (1.2'~ n<lC '-.... n=1 dV w==-f PI vn Vn =_1_. a vrednost n ::= k adijabati. gde je radni fluid vazduh..2.2. rv ::= - V.2 . KOMJ!l']['cslJiJri. p .v' pdV f 1 pri eemu je male minus posledica usvojene konvencije po kojoj je rad sabijanja kompresije negativan jer se u toku prQcesa troili.. S obzirom da su klipru kompresori interesantni za primenu u pneumatici toce u ovom Odeljku 0 njima biti vise reCi...~1C .2~3~1211}. jer se u toku procesa dobija. rotacioni i centrifugalni kompresori. '). najceSce se koriste ldipru kompresori koji po pravilu za industrijske potrebe obezbedjuju pritiske od 6 do 8 bar. U zavisnosti od naCina pretvaranja dovedene' energije u strujnu energiju razlikuju se klipru. J dV PIVI .. ..4) b) Za politropsku promenu stanja (pV I1 = canst. . P. Ako se u njega uvrsti n =: K dobiee se adijabatski rad sabijanja..3) rad sabijanja biti v...2-3..< 1C ~"" ~</ / P rconst.5) definise opsti (politropski) rad sabi: anja gasa... Vrednost eksponenta n=l odgovara izotermi.. te ce prime nom izraza (1. r-.2. Kompresori su strujne masine koje sluze za poveeanje pritisne energije gasova.~/ n=(l) j ~ \=K n>1C n=ro P2 =cC:. pri cemu eksponent politrope uzima vrednosti l:s: n :S:oc.. 1 ) ~ n:~-=-------....2. Osnovni razlog da se kompresori proub··~ju u sklopu ovog Odeljka. Za primenu u pneumatici. 2' /~..2. r'I 71~~/JO.. Iz ovog izraza se dobija rad sabijanja vazduha: v (1..3) W::= . eime se obezbedjuje njihov transport iii spremnost da gas obavi neki koristan mehanicki rad. a) Za izotermsku promenu stanja T::= canst... fA' n>lC / ' " .1.nst. dok je radsirenja· ekspaIJzije pozitivan.2.L2-3 1.18 Mirovanje stisljivog jluida element zapremine dV == Adx to ce obavljeni rad biti oW:= pdV ...= P1VI In--V p' 2 1 VI P2 (1.4. VLr(~)n-I_1Jl.V ::= PIVI In -...

4.2 ==mcvO.2-3 sledi da ce tehnicki rad sabijanja gasa biti: v Slika 1..Miravanje stisljivogfluida 1. . gde su S . Kretanjem klipa od UMT ka SMT zapaCinje proces smanjenja zapremine i porasta pritiska.1. U.2.2. == mcJ'i . adnosno proces kompresije koji traje sve do otvaranja IV kada zapoclllJe izduvavanje leomprimovanog gasa.. i koja se naziva "stetna" zapremina.1..2.4. poIitropi 1-21 sa n <K iIi 1-2111 sa n > K. Nastavljanjem leretanja od SMT lea UMT zapoCinje isti kruzrp proces koji se sastoji od cetiri faze ito: 1) .' ekspanzija. Izmedjll cela klipa u spoljasnjoj mrtvoj tacki SMT i ventila postoji jedna mala zapremina Vc ' koja je iz konstruktivnih razloga llvek prisutna.1. JPz Vdp . Ovaj rad maze da se odredi primenam zakona 0 adrZanju energije . po kame se razmenjena kaIiCina toplote trasi na promenll unutrasnje energije i obavljanje rada: Q12 ==U2 -U j +Yr.4.211 sa n = le.. PI 1. 12 == .prvag zakona termadinamike.:.4.'/... usisnog i izduvnog ventila (UV i IV) i krivajnog mehanizma (KM) preko koga se kIipu saopstava dovedeni rad proizeden elektromotorom iIi motorom sa unutrasnjim sagorevanjem. odnosno ekspanzija gasa.. Hi == mc p7J (i == 1. S = canst i ql_2 11 == 0. .. . Pll"iindip ll"21da 19 N a s1.1.. iIi po izentropi 1.)-f ~ 2 p2 . 2) usisavanje. U jednom trenutku sila potpritiska savladava silu opruge UV i on se otvara Cime zapoCinje proces usisavanja gasa.. Pri radll kampresora veama je vaZno odrediti rad Slika 1. 3) kampresija i 4) patisldvanje.obavljeni tehnicki rad.. Kruzni proces idealnog kompresora II p-V dijagramu prikazan je na s1. Pri kretanju klipa od SMT ka unutrasnjoj mrtvoj tacld UMT nastaje porast zapremine i smanjenje h pritiska..4. Na osnovu izlozenog u P.1.2) entalpije i JiP. Rad idealnog Jkompll"esora Pod idealnim kompresoram podrazumeva se onaj kompresor kad koga nema stetne zapremine (Ve == 0).2.unlltrasnja energija.2. koji traje sve do UMT' . -7])+f pdV==H2 -HI +JiP.entropija i qI_2 11 .2. UMT.4..razmenjena koliCina toplote..1.2.2. potreban za sabijanje vazduha..2. ~ Vdp pri cemu su: m-masa gasa. piikazan je jedan jecinostepeni klipni kompresor koji se sastoji od Idipa koji moze da se krece u cilindru. Klllzni proces idealnog kompresora.I2 ==mc p (T2 -T. Kompresija gasa koja se odvija izmedju pritisaka PI i P2 moze da bude po: izotermi 1-2. 1.

4.SPz V dp PI predsta- vljen srafiranom povrsinom to jednoznacno sledi da je tehnicki rad izotermske kompresije najmanji.:.. a sto moze dase ostvari uzastopnim sabijanjem gasa u vise cilindara..3. gde su A i h povrsina cilindra i hod klipa redosledno.lC-) -1 =---1 pF1 C-. = Ah . tj.2.2.-. Za razliku od idealnog p. 1. Da bi se ostvario sto manji rad kompresora treba teziti i da je proces kompresije izotermski (kriva 1-2) a ne izentropski (kriva 1-2') Cime se u radu vrsi uSteda kojaje na p-V dijagramu predstavlja povrSinu 12'2.1.Q34 = 0.12 = . kao i relativna steina zapremina I> = Vc /Vh . ~."ai!ll stvarn@g komp1l"esoJt"3 Kod stvarnih kompresora prisutna je stetna zapremina VC' Njeno prisustvo znacajno menja izgled kruznog procesa u p-V i T-S dijagramu (s1. Kod realnih kompresora definise se mdna zapremina Vi..4. fP2 .:.2.JJ=---lP1r~ (-::.20 1v1irovanje stWjivogfluida a) pri izotermskom procesu f/ . rad sabijanja gasa H~ .4. naroCito za potrebe transporta gas a gasovodima. 1. /1P1 n1] r Kako je u p-V dijagramu na s1. Visestepenii k@mpnsoJri Ponekad postoji potreba za obezvedjivanje vecih pri::lsaka gasa.'1.--l) .4. 12 = -mcp(T~ -~) =- f h PI Vdp =---l P1V1 l(-) KP1 .min' a to je ujedno i teorijski najmanji rad sabijanja . tj.1. =n'PI P1 b) pri adijabatskom procesu (ql_2 I1 = 0) F~ . Slika 1. K. "1 l K T2 c) pri po Ii tropsko m procesu n P2 (n-l)ln] n T2 1'~12 =--lP1V.3). Da hi rad sabijanja kompresora s v bio sto manji pozeljno je da se ekspanzija b) a) gasa odvija bez razmene koliCine toplote sa okoliIiom. Wt12 .:.2. TeOJrijski lI.2. d·P=-P1 v:1 1 P2 . Kruzni proces klipnog kompresora.--1) .4.K r P2 (K-1)/K .4. .//(: postepenu promenu preonst zapremine. Ovakvi kompresori nazivaju se /llJb'/epem: .12 = WT=consl = H~.>-" va 3-4) odvija uz . koja zavisi od konstruktivnih karakteristika kompresora. =eonst/ T 2 I) kompresora ovde se 2 / proces ekspanzije (kri.2.

2. Ocigledno je iz ovih relacija da ce zbog porasta pritiska pri kompresiji gasn porasti temperatura.'Y4~I~ /1.na izlazu iz stupnja..I)=---lPliVl' ( .2 =.:.1 0) P =p.i K [ pz I (lC-l)h: -l=---lPli~I[TC ./t'i:.Mirovcmje siiSljivogjluida 21 Na sl. To medjuhladjenje je najbolje obaviti tako da temperatura gasa na ulazu u sledeCi srupanj bude 7.ie til s> 1 1. ~/~~:~nst . z / ~~::-'< .z ) I pri cemu prvi indeks oznacava stanje: 1 . .i i izentropska promena temperature gasa: T.2. = -~~~ '=1 t.=-mcp(T2i-7.i ( P2. .4.'-/'. 2.../ 2. ..[C Pl. prikazan i u T-S dijagramu sa sL1.i / Pl.1 K-l'=l I. " K" Pl..2. prikazano na p-V dijagramu sa sl. == canst..' ) .. .. )(K-l)IK - T.1 / p/=const / p =const / s ----------~----~ b) V c) Slika 1.4c.1.na ulazu i 2 .4a sematski je prikazan jedan visestepeni kompresor sa z cilindara.4.1 = 7. cime se namece potreba za hladjenjem gas a izmedjn susednih stupnjeva. a njegovim posredstvom se nalazi ukupan tehnicki rad visestepenog kompresora W t = ±'W.z == 1. Kako se sabijanje u pojedinim stupnjevima vrsi bez razmene toplote (Ql. == 7. a drugi indeks oznacava posmatrani stnpanj kompresora.stepen kompresije TC i = " 2 '.l. Kruzni proces visestepenog kompresora je..J.... Kruzni proces visestepenog klipnog kompresora. na pr.4 ~/ ~~:.l.. Ako se posmatra bilo koji stepen kOInpresora.i =. = 7..') (K-l)/K 1. p =const 7' T l ..J- ~/ / ! / // 2..=1 -1] ' .l P2 .1 1.i TC (lC-l)llC .4b.4.Y. u radu dobija usteda u odnosu na jednostepeni kompresor koja je na p-V dijagramu prikazana srafiranom povrsinom. a sto .2.. Hi stepen.l.1// 2 .4. i(= 1. K" J K (K-l)IK -1]. tada moze da se definise stepen porasta pritiska .. Cime se prakticno priblizavamo izotermskoj kompresiji jednog jednostepenog kompresora koji bi imao isti stepen kompresije kao i visestepeni..2.2)1 = 0 to se. . .4. .pv .i / PI'.:. takodje.1 -IJ= -~ ](-1 P V t[TC (K-l)/K 11. 'T' - P2. Tehnicki rad bilo kog stepena kompresora je: ~.

RESENJE Q == 12 Wr. Soliter je visole 100m..'It "'11: I.2-4.' == TI'It • i=1 I (1. . tj.1. Odrediti stanje vazduha na vrhu I solitera.2-4 odrediti rad sabijanja i temperatum na kraju procesa izentropske kompresije. NaCi korelacionu vezu izmedusile F i pomeranja klipa x.i ov~ / OP2. Tz == ~ (P2 / PI )(K-])/K = 489K.22 Mirovanje stisljivogjluida pri cemu jei zbog konstantnosti usisne.2-7. koje je izazvano njenim dejstvom. dobija pri jednakim stepenima kompresije svih stnpnjeva.1.. D.2.. U podnozju jednog solitera izmerene su sledece velicine: Pa = lOOOmbar i '\ == 20 o e. . nalazi se u pocetnom stal1ju ravnoteze. Poznavanjem stepena sabijanja pojedinacnih stupnjeva dobija se i ukupan stepen sabijanja kompresora 'It ==. Problem 1. tj. sa stepenol1l politrope 11=1.2-5.2. Silu trenja zanemariti.Di RESENJE Slika P.2-6 F(x) ==lc+(PQ r + Pmo ) D 2h-d 2 x JX d4 l Problem 1. P... Za podatke iz zadatka P.2-6. temperature i konstantnosti mase koja prolazi kroz sve stuplljeve (iii = canst ).7) dobija se veoma jednostavna veza izmedju pojedinacnog i ukupnog stepena sabijanja J ompresora 'It j == V.7) UzimajuCi u obzir relacije (1. ako je promena stanja: a) izotermska. da vazi relacija == == PU+P J PI.6) Na osnovu ovog rezultata zakljucuje se da se kod visestepenih kompresora optimalan rad..' PostavljajuCi uslov minimuma tehnickog rada dobija se veza izmedju pritisaka: PZ. r ·.i P2.J == 0.i padovi pritisaka u hladnjacima mogu zanemariti.2kJ.2. =ifP:/p: Problem 1.SENJE. minimalan utrosak energije.koriscena veul pJ--. precnika d. b) politropska.J~ 12 == -278. tada klip ulazi u vazdusni prostor amortizera precnika D.1. a vazduh menja stanje izotermski. Problem 1. Odrediti rad sabijanja vazduha i razmenjenu koliCinu toplote.Pin": .]2 == -213kJ.6) i (1. == pl.2-6.5 i c) adijabatska. h. Jednostepeni klipni kompresor izotermski sabija m=lkg vazduha ad pocetnog stanja opisanog sa PI == Ibar i II = 20 0 C na P2 == 6bar. == 11: z • (1. = 'It! == .i+1 ' koja daje optimalne vrednosti stepena kompresije 11:] == 11:2 == . RE. . Poznate veliCine su: d.ir--. pod dejstvom opruge krutosti c i natpritiska vazduha Pmo' Kada na klip deluje 8ila F. c.2. prikazanom na s1. P Q' P mo hi . U pocetnom stanju ravnoteze klip pneumatskog amortizera. i koristeci pretpostavku da se PZ..-L = p Z p]' 7tl11:2 .

33 mbar. Pa2 Pal odakle sledi Pa == Pa exp(--R"') =988. I n .az.02°e.0065°C/m. t2 = 988. dobija se: P - Pal PI P Jdp P al == R7. odnosno p = PIP/Pal' Uvrstavanjem gustine vazduha u jednacinu (1). = b) Politropska promena stanja odredena je odnosom P / pI! dobija promena gustine P == PI (p / P 1 ) 1/ Q canst.2. b) U troposferi (0 s z S 11 Ian) temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to .385 mbar i = I8. c) Kod adijabatske promene stanjaje n=](=1. ~ 1.1).2.2.1) odreduje se temperatura '£ == T.. sledi Pa J dp == -gH. . . pri cemu konstanta ima vrednost a=O. Pal odakle se dobija promena pritiska sa visillom n -1 gH)n/Cn-ll Pa2 == Pa .4. n-ll(Pa 1 r ] n -1 ==-gH. odakle se 1 11 • Sada.Mirovai7je stisljivog jluida 23 RESEN. p (1) Pal a) Za slucaj izotermske promene stanja (T == canst).388 mbar i to = 19. (-~::L/n-I)/n 2 I Pal (3) Uvrstavanjem brojnih vrednosti u izraze (2) i (3) dobija se: Pa . vaZi pip == canst. n (2) Iz jednaCine politropske promene stanja i jednaCine stanja (1.l£ Koriscenjem OJ Ie rove jednacine za fluid u polju sile Zemljine tde (1.5. 2 I 'I gH Temperatura na vrhu solitera je tl == t2 == 2oDe.86 D e.== -gH .R 7. Standardna atmosfera Stanje standardne atmosfere opisujese na sledeCinaCin: a) Na Divou mora (z=O) temperatura i pritisak imaju vrednosti: fo:= 15°C i Po = 1013. ( l .1.4 mbar. ponavljajuCi postupak kao n-I ) u zadatku pod a) sledi P r-p= dp 1 ""n Pa2 R7. te integraljenjcm u granicamaza z koordinatu od 0 do H.-. pa se iz izraza (2) i (3) dobija: Pa2 == 988. i koriscenjem jednaCine stanja (1.3).

koje predstavljaju pocetne vrednosti standarc1ne atmosfere za stratosferu. a) Na nivott mora (z=0) usvojeno je da vladaju standardni uslovi za temperaturu to == 15°C i za pritisak h=760rnmHg.Z::ff--+------i---""----iPI».24 Mirovanje stisljivogjluida c) U delu stratosfere 11 ~ z ~ 20.8) i (1. Zamenom ovako odredenog zakona promene gustine statike (1..-. pri cemu je brojna vrednost konstante a=0.-L_l .2_9) Po 0 KoristeCi izraze (1. narocito u avijaciji.0065°Clm.226 kg! m3 • b) U troposferi temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to . jer svakom kilometru porasta visine odgovara pad temperature za M == -6. piT su promen~jive i funkcije od vremena. koji primenom jednacine stanja idealnog gas a daju gustinu vazduha Po == Pol R'Fa = 1.S0C Primenom ovog zakona jednaCine stanja dohija se zakon promene gustine 15°C .=(l--. ----. stratosfera (11 ~ z < 60 km). --. U realnoj atmosferi zbog strujanja vazduha i klimatskih prolnena velicine stanja P.------. (1.5°C.5°C.:. ( 1.1...-----.. p = Po) do proizvoljnog stanja (z=z.J------------ r koja nakon integraljenja u granicama od stanja na nivon mora (z=O. definisani su standardni uslovi atmosfere (1919 god.az) .2.-z)aR 1 p a .. jer se do tih visina obavljaju putnicki i vojni letovi aviona.:. Pll == 22614 Pa i PIl == 0..-7-':.2.-------=".az . p=p) daje zakon promene pritiska P a -=(l-y.5 .) koji u potpunosti odreduju stall/e slandardne atmosjere.5°C_ Po jednaCini stanja ovoj promeni temperature odgovara promena gustine p P p(z) = RT == R(To .. Iz tog razloga ovom delu standardne atmosfere treba posvetiti vise painje.9) za granicu troposfere <z~~H=11km) dobijaju se veliCine stanja: t\ I = -56. U Zemljinoj atmosferi postoje slojevi vazduha koji imaju razliCite karakteristike. zbog potreba izvesnih proracuna..8) Po 0 F---------·-i---·---'.3 .-z) glaR .2.:::.1 km temperatura vazduha je konstantna i ima vrednost ts = -56.3636 kg! m3 .3) dobija se diferencijalnajednaCina dp==-pgdz 47. Medutim..2·-. Ovi slojevi se nazivaju: troposfera (O:S: z:S: 11 km).-----32. odnosno Po = PHggh == 1013. i zato sto se do ove visine ima oko 90% celokupne vazdusne mase Zemljine atmosfere. ------Z U osnovnu jednaCinu hi2l1'o- => dp == p g dz aR l~/a-z ' [kmJ -2. sliIca 1.SoC Z 20.. jonosfera (60<z<750km) i egzosfera (z >750km)_ Za tehnicku primenu najinterasantnije su visine do 20km. _ -56.2.-------.33 mbar.

20 kll1 redosledno. z ~ 20.1 km) temperatura vazduha Je konstantna i ima vrednost ts = tll = -56. dat je graficki prikaz promene temperature i pritiska u troposferi i stratosferi. Sa ove slilee se vidi da u sttatosferi postoje jos tti oblasti.5 0.2-10. Ove velicine date su u sledecoj tabeli. (1.51°C.5329 0.2. p = 0.0539 Problem 1.752 kg I m 3 • b) Mont-Everest: t=-42.26 rnbar. z [km] t [0C] pi Po pi Po 0 15 1 1 1 8. . Odrediti.0539 0.5. 5.0740 0.2.2.0740 20 -56.3511 0.6007 8 -37 0. s tom razlikom sto se izvesne konstante u njima menjaju. p=314. 18. dye sa linearnom i jedna sa konstantnom raspodeloll1 temperature.5 0.25°C.5 0.4285 10 -50 0.2-9. 8. PonavljajuCi slican postupak kao i u dell! pod b) dobijajli se zakoni promene pritiska i gustine L=.SOC. Odrediti velicine stanja standardne atll10sfere na vrhovima planina Mon-Blan (4807m) i Mont-Everest (8848111).1187 18 -56.8-10) dobijaju se veliCine koje definisu stal1je standardne atll1osfere.8-10). RESENfE: Fonnalnim uvrstavanjell1 zadatih visina 11 izraze (1.3366 15 -56. velicine stanja vazduha 11 standardnoj atmosferi na visinama z = 1.13 ll1bar. Problem 1. 10. 15.8869 0.Mirovanje stisljivogfluida 25 c) U lllZlm slojevima stratosfere (11 S. RESENfE: a) Mon-Blan: t=-16. I u ovim oblastima zaleoni promene pritislea i gustine imaju oblile izraza (1.L= ex Pll Ptt 1It Rgrs cz-m] .1187 0.2. p=554.5 0.9074 5 -17.475 kg / m 3 .5 0. p= 0.10) Na sl.1.2607 0.

3. iz koje se dobija: l' = (Pa .. D..a = (Pa . Cija je duzina u neopterecenom stanju b=250rnm. h. d 0 2 24017Pa.3-2.. . Hidraulicno-pneumatski sistem prikazan na s1. HIDRO-PNEUMO-STATU<A Pod hidro-pneumo-statikom podrazumevaju se spregnuti problemi istovremenog mirovallja stisljivog i nestisljivog fluida. odredeno je jos i sa natpritiskom ispod klipa Poi visinskom razlikom izmedu nivoa ho ' Iz jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip d n 2 2 'It po--=G+e(b-a)+PmJd -do )4 4 odreduje se natpritisak 2 4 d 2 _d0 PO =-2-[G+c(b-a)]+Pm 2 d 1T.3-1 potpritisak vazduha ddi ldip u ravnotezi. a ldip . RESENJE: Iz jednaCine ravnoteze sila koje ::PVQ . Problem 1.. koji se krece u cilindru bez trenja.3-1 Nakon dejstva sile F. Usled dejstva sile F klip se spusta a pri tome vazduh menja stanje izotermski.:::: 900 kg/m3 i Pa == Ibar.1.l. U des nom dlindru nalazi se klip teiine G=15N.3-1. a 2a t opterecuju klip: (-Pvo + pgh)D n/4+G = 2 ° . . Odrediti silu kojom treba vuCi klip da bi se vazdusni prostor duplo povecao. mogu se postaviti jednaCine: izoL::rmske promene stanja i ravnoteZe sila koje deluju na klip 2 J) n (-Pvi +pgh)-4-+ G + F ::::: O.. odrediti silu koja moze da se savlada na klipnjaCi.PV1)-4. RESENfE: Pocetno stanje ravnoteie. D 2n D:n (Pa . PrOblem 1. Ako se natpritisak u levom dlindru poveca na Pmi == 0. P.1. a.Pvo)-4....2a Slilca P. u vazdusnom prostoru levog cilindra vlada natpritisak Pmo = lbai . sastoji se ad dva cilindra Ciji su teeni i vazdusni prostori spojeni... U polozaju prikazanom na s1. Poznate velieine su: G.pvo)dn / 8. P.26 Jl. Na pocetku.3-2. osim zadatih velicina. i opruge krutosti c=20N/cm. P a' p.-lL111111111111111111111111 'h ~G +' odreduje se pocetna vrednost potpritiska..5 bar. Dati su podaci: D=200mm: d=lOOmm: do = 25 mm: a=200mm: h=lOOmm: p.u hidraulicko-pneumatskom cilindru pomeri za z=50mm. koji ddi ldip u ravnotezi Pvu = 4G I D 2n+ pgh. Vazduh u deSllom hidrauIicko-pneumatskom cilindru menja stanje izotennski.

8 N 22 re] .3-2b. iz jednacine ravnoteze sila koje deluju na klip. Po=Pm +pgho ' odreduje visinska razlika o . Za ovaj polozaj sistema mogu se postaviti sledece jednaCine: hidrostaticke ravnotde za izobarslru ravan II-II Pml +pg(ho-x-Y)==PI' izoterrnske promene stanja i jednakosti zapremina D rr.a +z) + P 2 ml (d . . postavljene za izobarsku ravan I-I: ho =(p o -P mo )/pg==1587.2 = -63200 Pa.Pm! -pgho + pg(h+z)(l+l)2) Cija Sil resenja PI.d o )7i == 228.6mm. Eliminacijom iz ovih jednaCina. a drugim delom il tecnosti gustine P2' Kada se nivo tecnosti gustine PI dopunsld poveca za x=200mm.3-3. dobija se trazena sila F == PI r d2 l d re 4-[ G+c(b . Klip se jednim delom nalazi u tecnosti gustinep]. Hidropneumostatika 27 b) Slika P.d - 2 4 rr.1.3-2 dole se iz jednacine hidrostaticlee ravnoteze. 4 2 x. Na haju. nepoznatih rastojanja x i y.l. y.. Vazduh u cilindru menja stanje izotermski. Problem 1. P. dobija se kvadratna jednacina JPl~[P"l + pgho ~ pgz(l + ~:) Jr. U tecnosti gustine PI nalazi se cilindar u kame moie da se krece ldip. hidraulicko-pneumatski sistem zauo ! zimace polozaj prikazan na s1.I == +100839 Pa i P]. + pgh(l +~: )Po} ~ 0 Pi" +lpa . odrediti za koliko ce se klip pomeriti. OCigledno je da je reSenje kvadratne jednacine p] == 100839 Pa. Nakon povecanja natpritiska sa Pm na Pm .

9 mm. Za ovaj polozaj klipa postavljaju se jednacine ravnoteze sila Pm.3-3 iz koje se dobija natpritisak u vazdusnom prostoru. G=30N. H.y)(A.28 Hidropneumostatika In. 1J==lm. Pmo ' Pa' p. Kada na manji klip deluje sila F.5m. a vazdiih u komori· menjace stanje izotennski. Cija BU fdenja Y1 == 131 m i Y2 = 5. h=O. c. Podad: G. 1.a)j(A .Ao) = Plg(x+h1 .v. d=50mm. Ispod veceg klipa je komora u kojoj se nalazi vazduh pod natpritisicom Pmo i opruga krutosti c i zapremine 6.5m.3-4. b=0.1. Dati podaci su: D=200mm.y)j(A . F. Prema tome. Usled dejstva sile Fmanji klip se spusti za Y a veCi za x rastojanje. LIT!. PI == 800 kg / m Pa = 1000 mbar.9 mm. uvode se povrsine klipova Ao=d n/4 i A=D n:!4. a=O.l h1 == 0. Proolem 1. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip naIcon zavrsetka dejstva sile F.4m. MSENl£: Zbog kraceg pisanja uvode se oznake za povrSine poprecnih preseka 2 2 A == D n / 4 i Ao == d n /4. iz kojih ce se elimillacijom natpritiska Pm! dobiti k.vadratna jednaCina po Y.precnika diD. Pri tome se pritisak u v~dusnom prostoru promeni na Pm' Za odredivanje pomerimja manjeg klipa koriste se: jednacina ravnoteze sila koje deluju navecildip 2 2 Pm a) b) Slika P. Posle povecanja mvoa tecnosti za visinu x klip ce zauzeti polozaj prikazan na sl. tada ce se klip kretati na dole. Hidraulicko-pneumatski cilindar prikazan na slid sastoji se iz dva dela . Za pocetno stanje mirovanja. D. Cija je brojna vrednost Pmo = 4441 Pa. moze se postaviti jednaCina ravnoteZe sila koje opterecuju klip b) PmoA +G+[p]gH + pzg(h . a. Trenje zanemariti. RESENJE.Zbog jednostavnosti pisanja . A +G+[Plg(H +x)+ P2g(h-a. trazeno pomeranje klipa iznosi y= 5. Go' d.Ao) == == P1gh] (A -Ao)+(p]gH + pzgh)A Slika P.3-3b.3-4 . h.Ao)+[Plg(H +x)+P2g(h-y)jA i jednaCina izotermske promene stanja (Pa + Pmo)Ab = (Pa + Pm1 )A(b - y).1. P2 == 1000 kg / m 3 . 3 .

RESEN]D~' rrimenom: jednaCina hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje se poklapaju sa nivoima tecnosti u akurnulatoru. Problcm 1. : . b) adijabatska (K = 1..1. to ce kvauratna jednacina imati resenje Y = (-a 2 +Ja~ +4a1a3 ) (2a 1 koje pretstavlja porneranje manjeg klipa. G=200N.:. iIidropnewnostatika P+G ] Ao a +pg(h+H+x~y) A+G=:e(xo 29 [ +x)+PmA u kojoj je Xo staticka deformacija opruge kaja se adreduje iz ravnateie sila u pocetnom stanju mirovanja [Go I AD + pg(h+H)]A +G = exo + Pm A .699 bar.3-5. a z > 0 i a 3 > 0 . a kaje je nadeno rnetodom proste iteracije.111 = D 2n! 4. a3 =~ . U vazdusnam prostoru hidraulicko-pneumatskog amartizera vlada natpritisak POlO = 0. U prethadnim jedl1aCinama konstante predstavljaju A = d 2n / 4 i .4). " d D Slilca P. jednaCina jednakosti zapremina AoY = Ax. d=150rnrn.pgA(Ao -. p=900kg/m. Nakon dejstva. (%JP mo 3 Pa =lOOOmbar.V.POlO + pga(l+A) JPm -lpa(-:4+ Pmo)+(l+A) pgaPmoJ = 0 F A1 l I F .Ax) u kojoj je zaprernma Vo =aA-. na klip. PI/!' = pglf(Ao -A Va Ao c Ao pg If) . jednaCine promene stanja i jednaCine zapreminskog bilansa. FVo dobija se kvadratna jednacina a1y +a 2y-a 3 =0. .+Pmo-pga(l+A 1-( _ ) Pa P mo Cije je resenje Pm = 5.. -11K] Pm= A.15 bar. Fl· . Kako su konstante a] <0 . dabija se: a) za slucaj izoterrnske prornene stanja kvadratna jednacina za natpritisak 2 . i jednaCina izotermske promene stanja . (Pa + Pmo)Vo :::: (Pa + pm)Cv'o . sile F=lOkN.620 bar. a=300rnm. klip ce se spustiti. Odrediti natpritisak u vazdusnom prostoru .0. Dati podaci su: D=300mm. Nakon eliminacije velicina x o ' x uvodenjem konstantI: al .3-5 Pm +lpa I --:4.111 l Cije je pozitivno resenje Pm = 5.112 If). i b) za slucaj adijabatske promene stallja jednaCina za pritisak F . c Ao pg a2 = F +(Pa + Pm)Ao .111)[ . aka je promena stanja: a) izotermska.pa-p". a natpritisak vazduha ce se poveeati.

spojen je sa hidraulickopneumatskim pojacavacem pritiska. Rezervoar sa konstantnim nivoom ulja. Vazduh menja stanje izotermski.3-7 \ \ \ . -~+ pg(2H -h-ho)]}Pl . 3 ho =lOOmm. D.3-7. Dati podaci: D=lOOmm. H=lm.12 bar. Iznad ulja vlrida natpritisak Pmo == 0. H p Pa RESENJE: Pomeranje klipa je X = P +p I Pj-Po " ho = 29. 2 2 RESENJE: Uvodjenjem pritisaka Pmo == G / A 2 A = D n / 4 pomeranje klipa ce biti: a) pri izotermskoj promeni stanja F X=--+ P".2 bar. U hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. h=120mm. G=50N. H.30 Hidropneumostatika Problem 1. n. Odrediti za koliko se klip podigne. p=900kg/m.1. F. Kada na lclip deluje sila F lclip se spusta.3-6.+Pmo H pgA Pa + Pm ' b) pri politropskoj promeni stanja X= Pm == (F+G)/ A. p.4 bar. ako natpritisak u rezervoaru iznad ulja naraste na Pm] = 0.7mm. Pa. l p Slika P. sa stepenom politrope n.89 bar A r Gl Slika P. -~+ pg(2H -h)] + pghoPo} = 0 Cije je resenje Pj == 3.3-6 o i levadratnom jednaCinom P~ +{Pa .1. pri cemu je ~+lr l_(P +P nr mo pgA Pa + Pm )lfnJ H . b) politropska. H pri cemu su pritisci odredeni: izrazom Po == TLpmo +pg(2H -h)-/iJ= 1. Uvedene konstante su: A == D n /4 i Ao = d n / 4. Poznate velicine su: G. d=40mm. Pa = 1020 mbar.~[Pm.~ {Pa[P~. Odrediti pomeranje klipa ako je promeua stanja a) izotermska. Problem 1.

ako iz bilo kog razloga dode do prekomernog porasta pritiska venti! sigurnosti se otvara.4··3. a Slika P. ako je otvor za ispustanje vazduha na rastojanju a=4mm.4-2 Problem 1. h=O. D 2 rc (Pm + pgH)-4-= c(a-b)+pgh-. .5rn. D=20mm. Odrediti: a) Staticku deformaciju opruge xo' b) Na koliki se pritisak ventil otvara. Dati poclaci su: Pa=lbar. p ::::0. U ventilu sigurnosti nalazi se opruga krutosti c=10N/mm koja je dugacka u neopterecenorn staI1~u a=50rnrn i pri statickom opterecenju b = 40rnrn.1. Oclrediti na korn se pritisku ventil sigurnosti otvara.SKA RADNOG FLUmA NA IDJJRAULICKE I ll"NlEUMATSKlE KOMIPONlENTlE Problem 1.4-2. Debljina manietne je 5=5mm.7E: F = J.6N. c=lON/mm. U normalnim uslovima rada ventil sigurnosti nije u funkciji. montiran je diferencijalni ventil za ogranicenje pritiska. ventil sigurnosti. 4 h dobija se pritisak otvaranja ventila Pm C:. Na pneumatskoj instalaciji koja je pod apsolutnim pritiskom od p=llbar.4~1. .82 bar I D ? ] Slika P. D 2 =20mm. H=lm.1. sluzi za zastitu pneumatske (ili hidraulicke) instalacije od prekornernog porasta pritiska..41. 4c(a-b) d 2n + P!5l (dY h . Medutim. D 1=21mm. Dati su podaci: d=10rnm. Slika P.4-3 RESENJE: Venti! za ogranicenje pritiska.. D 3 =15mm.1.006.H ::: 12.4-1 Problem 1.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic1ce i pneumatske komponente 31 ].Lp(D+28)n h::: 395. Odrediti sHu trenja izmedu manietne i ldipa ako je koeficijent trenja Ill. a proracunska duzina hidraulickog pritiskivanja manzetne na klip h=lOmm. tj. Zaptivanje klipa precnika D=200mm u vertikainom hidraulickom cilindru ostvaruje delovanje pritiska p=lOJ'vlPa na elasticnu manZetnu. RESEN. Silu trenja zanemariti. p= 890kgl m 3 • RESEJ\1]E: 1z jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na kuglicu u ventilu sigurnosti d 2n . SIlLlE PRITlI.

P(D2 -D3 )-Pa CD I -D3) 4==13. Amortizacija kretanja klipa u HPC vdi se pomocu vazdusnih prostora oba HPC i opruge u desnam HPC.tada je opruga sabijena za vrednost Xo == lOmm. 2 2 re Dire D?re 2 2 re 1z ave jednaCine dabija se pritisak na kame ventil ispuSta vazduh iz sistema: PI == Pa + 4c(a+xo) CD] -D3 )11 2 2 = 11.4-4. tad a jednacina ravnotde sila glasi: CD! -d )4 PI +-4-Pa == c(a+xo)+-4-Pa +(D3 -d )4 PI.11 2 2 11 D]211 JZnosi xo==C.4-4 sastoji se od dva hidraulicnopneumatska cilindra (HPC). sl.P. Kada na klip levog HPC deluje sila F. a=200mm. Kada se dostigne granicna vrednost pritiska (v. pri cemu su . G 2 == ION. P. P a = lOOOmbar. a) Staticka deformacija opruge dobija se iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na klip promenljivog preseka: CD2 -d )4 P +-4.l.1.4-4a) odredeno je: natpritiscima Pmo i Pm]' koji se dobivaju iz jednaCinaravnotde sila koje deluju na klipove u HPC-ima. tada se klip spustj za H==lQOmm. Odrediti kolika tada sila moze da se savlada na klipnjaci desnog HPC.Pa ' 1 2 2 11 D. Dati su podaci: d=80mm.4-4 RESENfE: Pocetno ravnotezno stanje sistema (v. i iZllose: P mo == GIl A] i Pm] == (G 2 +cxo ) I A 2 . Kada je klip levog HPC neapterecen (pocetno stanje mirovanja).1. . c"" IN /cm.Pa ==cxo +(D3 -d )4 P +-4.4-3b). p= 900kg/m 3 • a) b) Slika P.27 bar . D=lOOmm. ProD/em 1. Vazduh u HPC-ima menja stanje izotermski? Trenje u HPC-ima zanemariti. i na taj nacin stiti instalaciju od eventualnih ostecenja.32 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicke i pneumatske komponente ispusta vazduh u atmosferu.1. Sistem prikazan na sl.P.42mm I[ 2 2 2 2]11 b) Usled porasta radnog pritiska narusava se ravnotda sila koje deluju na klip. Gl = 200N. == 500N. b=50mm. s1..

IO' a nivo tecnosti se spusti za rastojanje X. dobija se trazena sila ProDlem 1.Pmo ) I CPa + P:o) Iz jednaCine zapreminskog bilansa tecnosti dobija se y == X All A 2 • Na osnovu ovih velicina. Odrediti koliko ce se tom prilikom pomeriti klip precnika Dl? Slika P.a (P:o . sLP. iz jednacine ravnoteZe sila.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic7a! i pnewiwtske komponente 33 2 2 povrsine klipova Al ==D n/4 i A2 =d n/4. tad a se klipovi u cilindrima pomeraju.2. Primenom jednacine izotermske promene stanja vazduha u desnom HPC dobija se pomeranje Idipa * • I.1. P.1.4-5) sastoji se ad dva hidrocilindra i hidro-pneumatskog akumulatora.P. Klip precnika D2 ima teZinu G. Pri svemu ovome. konacno. RESEN. Rastojanje x je jedno ad dvaresenja: . Ove veliCine bice odredene redom. koji iznosi: Pm1 =Pmo-pg(x+h+y). pri cemn su povrsine = Di2n I 4 (i=1. staticke deformacije Xo 1 zapremine fl.V. 1z jednacine ravl10teze sila koje deluju na ldip levog HPC dobija se natpritisak P:1O == (F. Hidraulicko-pneumatski sistem (sl. a vazduh u akumulatoru menja stanje izotermski.1.3). U akumulatoru se nalazi opruga krutosti c. li desnorn HPC nivo ulja poraste za visinu y. Nakon dejstva sile Fl (v.Hod klipa precnika Dl je: h:= (A2x+ Ai ~31 pg F) I AI. natpritisak se poveca i irna vrednost P. koji imaju precnike Di (i == 1.2. Polozaj dat na s1. duzine a. prethodno treba naCi sve veliCine koje definisu novo stanje ravnoteze.4a5. i visinska h==(Pmo-Pml)/pg. koje deluju na ldip desnog HPC. i jednaCine hidrostaticke ravnoteze tecnosti za ravan I-I./E. na klipnjaci desnog HPC savladava se sila F 2 • Da bi se mogla odrediti ova sila.3). U sistemu se nalazi ulje gustine p. + G) I A1 .4-5 oddava dejstvo sile Fl' Kada na klip precnika D} dopunski deluje sila F.4-5 Trenje u cilindrima zanemariti. tada. odreduje se natpritisak u desnom HPC. natpritisak se poveca na P:J!' dok se klip podigne za vrednost z.1. lednaCina izotermske promene stanja vazduha u levom HPC daje: X == H .4-4b) klip levog HPC se spusH za H.

Nai:ine. korne Je ."(A2a-AV) by]2 F } a sto zavisi od zadatih brojnih vrednosti. lSpUD[ .2-2 _. P. Ako se ova pomeranja oznace sa x tada se iz zapremirtskog bilansa D2 = (2 -D:. JednaCilla ravnoteZe sila. ~ Pj ~ Fz ocirediti racini natpritisak Pl' u slede<Sim sluCcljevima: a) F[ = F2 =100kN.34 Sile pritiska radn. .i{ (p. .4-6 sastoji se od dva hidrocilindra i hidraulicko-plleumatskog akurnulatora povrslna poprecl1ih preseka Ai (i = 1. bY I[ F+F.P2 (AI . c -:xo+a--x.. A.TII~G2 ~.~4A:. . U sistemu se nalazi ulje gustine p.3).4-7.A) X= A3 x d0 bIJa preCl11 2 RESENJE: Zbog jednostavnijeg zapisa uvode se povrsine poprecnih preseka Ai = Di /4..2. U kojimasekrecu klipovi teZina G=800N. koje deluju na klipove.4-6 gde Stl konstante : b=Pa+pg(a-A) Pm =t(-b+~b2 +4c) Al +A2 +A3 A +A [ 2 A_ F[ +F2 + Pmo A[ + A2 .l. I 2n \ \ njell uslov sinhronizaCije.. Problem lA-6.+ F+F. AI) . odrediti natpritisak u vaZdUSllOm a V \7 prostoru akumulatora.a hidraulic'ke i pneumatske komponente X1.1. Sil1lii:onizacija kretal1ja je kada klipovi imaju ista p[ pomenirtja. p Slilca P.i. ?)1I2 =.A2 ) + P3 A3 .4-7 ·· v'k (A 1. Ovaj sistem ima dva jednaka hidrocililldra precnika D[ = 200mm D3 = 120mm.±"\J (P a + .P.4-7 sluzi za sinnrollizaciju kretanja klipova u hidrocilindrima. b) Fl == lOOkN.A3 ). Atmosfersld pritisak je i!li.Fi -G = 0. Kada Aa •klipove deluju sile Fl i F2 . Hidraulicki sistem prikazan na s1.pg(A[+A2+A3) pg A[+Az+A3 ProDlem 1.og fluida l1. ({= 1. TeZine klipova u hidrocililldrima su G1 i G2 • U vazdUSllom prostoru akumulatora visille fl.1. pn. F2 =O.3). 160m·m.___ stallje izoterrnski. vlada natpritisak Pmo ' Nakoll dejstva sila Fl i ~ F2 ~ F1 F2 . Hidraulicko-pneumatsld sistem prikazan na sl. glase: p) (AI .1. G1 Pa • RESENJE: Trazeni natpritisak je Slika P. )c -xo+a-:--X.2. Vazduh mellja .i.za koliko se jedan klip spusti diugi se za toliko podigne.

. a) Ako na haju poluge deluje sila F=250N. Slika P. a pri istim hodovima klipova? Smatrati da vazduh u pneumatskom cilindru menja stanje izotermski. Da bi se predmet stegao potrebno je klipove pomeriti za po hod h=40mm. a=500mm. klipovi u hidrocilindrima se pomere za po hod h.4-8 opruga krutosti c=50N/cm je neopterecena.H = CPa + Pm)-.G = O.moze se postaviti jednaCina zapreminskog bilansa 2 d h = D/ y. klip u glavnom cilindru se pomeri za hody. 35 Sabiranjem ovih jednaCina. 41t daje pomeranje klipa u pneumatskom cilindru: x=.. na osnovu hodova klipova u hidrocilindrima.13 bar . koja uz pomocjednaCine slicnosti xli =ylb.Sile pritiska radnog fiuida na hidraulic'lce i pneutnatske komponente pi(A1 -A3 )+ P2 A3 -P3(A 1 -A2 ) -F2 . tom prilikom pritisak u hidrauliclcom delu sistema je P a u pneumatskom cilindru Pm' Sve novouvedene velicim: treba odrediti.1. Problem 1. na osnovu ovog pomeranja i jednaCine izotermske promene stanja Don . Prvo.4-8.27 bar . pri cemu je koeficijent trenja izmedu klipa i predmeta ~l=O.-(P -x).. b) PI = 25. a vazduh u pneumatskom cilindm je d pod atmosferskim pritiskom. P.Z!Cfs)2 h. +F2 p]=T+2T' 2 2 Uvriltavanjem zadatih brojnih vrednosti u izraz za natpritisak PI' dobivaju se resenja: a) Pj ~ 50. odrediti dokoje tdine predmeta hidraulicka klesta mogu da stew. Sile viskoznog trenja zanemariti. P a =lbar. D=80 mm.a) Usled dejstva sile F. U polozaju kao na s1. da bi se mogao stezati duplo tez} predmet. Dati su podaci: d=50mm.2 RESENJE. H=150mm. 2 2 2 .4-8 b=100 mm.l. Zatim. b) Kolikom silom treba delovati n~ haju poluge. L_H__.l. Hidraulicka kleSta steiu predmet tdine G. dobija se izraz za radni n'atpritisak G F. dok seklip u pneumatskom cilindru pomeri za hod x. Do=50 mm.-"'. don Pa -4. Porast pritiska u sistemu omogllcava sila F koja delllje na haju krute poluge. l=200mm.

1.4-9.t d G == 2Y. a=500mm.) L dl 2 X . iz momentne jednacine (postavljene za obrtnu tacku poluge) [ Fa . .pD--b 1 =0. Pa=lOOOmbar.6'1'l! ~recu horizontalno. a vazduh u pneumatskom amortizeru menja stanje .9N.. Pm == (Pa +Pmo ) 11C 3 a a-Ted. Konacno. 4 2 2 i jednaCine ravnoteZe sila koje deluju ria predmet G= 2FJ. P. dobija se: Gb D 2 Don .. gde su: 4G I d2 2 Pmo = (T+ pgh)Y.n J== 2 b) KoristeCi nadjeno resenje iz dela zadatka pod a). i=200mm. L=400mm. Pci • Problem 1.. dobija se teZina predmeta f. If.4-9 pcidaci: d1=lOOmm.(D) llFa -(cx+ Pm-4-)11 26. U pocetnom stanju mirovanja opruga krutosti c je neopterecena.1. d 3 =50mm. Sve sHe ttenja zane mariti.4-9) se sastoji od dva hidrocilindra i pneumatskog amortizera. Dati su Slika P. Za savladavanje sile zavarivanja F na elektrodama (ldestima) pritisak ..dz =50mm. i u njemu uvrstavajuCi umesto G novu teZinu 2G i umesto sile Fnovu silu Fl . Hidraulicko-pneumatski sistem (s1. Usled dejstva sile F klipovi se pomeraju. 3 G=50N. 4)1.. Odrediti silu F koja izaziva spustanje " klipa precnika d l zahodx =50mm. D. h=500mm.(ex + Pm D2n n .x).36 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicKe i pneumatske komponente dobija senatpritisak u pneumatskom cilindru: Pm == PaX / (H . Smatrati da se pri pomeranju l):lipova drugog hidrocilindra i pneumatskog cilindra klipnjace W.. . Na slici su prikazana klesta na aparatu za tackasto zavarivanje. Jcoscx. .4-10.l == 2JlP d 41t . c=lN/cm./ F ==-(-) +(cx+p -)-== 318 9N.tGd m4a' Problem 1. izotermski.(T) . p =900kg 1m.

Slilca P. =0.1.J. p. Za zakivanje na klipu precnika D=100mm. d nIp . Slika P. S druge strane ovaj cilindar je povezan sa pneumatsko-hidraulickim pojacavacem pritiska. Odrediti do kog ce natpritiska Pm konusni ventil zaptivati cevovod. a Problem l. U uredaju za zakivanje nalazi se hidraulicki pretvarac pritiska. h. Trenje zanemariti. Poznate velicine su: d. L. Zanemariti teZinu kldta.· Al 4 [_ .96 i ukupni stepen korisnog dejstva hidropretvaraca ). Sile trenja i tezine zanemariti.4-H. Do. d 1 . Za slucaj da je ukupni stepen korisnog dejstva hidraulickog cilindra zakivackog uredaja ). koji sa strane niskog pritiska Po =6bar ima pretnik Idipa Do =200mm.SiZe pritiska radnog jluida na hidraulicke i pneuinatske komponente 37 komprimovanog vazduha iz mreze Pl se pojacava pneumatsko-hidraulickom pojacavacu pritiska: Hod elektroda pri tackastom zavarivanju je h~ Ocirediti odnos povrsina pneumatsko-hidraulickog pojacavaca pritiska da bi se na elektrodama ostvarila sila zavarivanja F. tezillu hidrocilindra i sile trenja. kao i protivpritisak u hidrocilindru zakivackog uredaja.4-11 Problem 1.d == D0 D 1Jpollolln 4F = 38mm. D 1.0=0. p. FeD' a. potrebnoje ostvariti silu F==106.J. Sila staticke deformacije opruge je FeD' Poznate velicine SU: Pl' F. h.4-12. c.85. D.1 kN.4-10 RESENJE. odrediti precnik II komore visokog pritiska hidropretvaraca. b. RESENJE. d. do.1. . Za otvaranje i zatvaranje izlazne cevi izrezervoara koristi se konmmi zatvarac koji je povezan sa hidraulicko-pneumatskim cilindrom.b ] A=-2-.Fa + (Fco +2c-h)b .

a sto se postiZe dejstvom sile F.41-13.38 Sile pritiska radnog Jluida na hidraulicke i pneumatsk.l. u kome se nalazi opruga lautosti C i staticke deformacije Yo' a u pneumatskom delu cilindra vazduh pod natpritiskom Pmo. sIuzi hidraulicka kocnica. potrebno je kocione obloge pomeriti za po hod 8. tj.J. Hidranlicka kocnica se sastoji od: dva jednaka hidrocilindra precnika d k .Pa' a-y . x = Y -L ' dk 2 10 PIn -. precnika klipa d i precnika klipnjace do.4-12 Problem 11.1. glavnog hidraulickopneumatskog cilindra. SHe Slika P.. Vazduh (pocetne debljine sloja a) menja stanje izotermski.1. obrtnog momenta M.e komponente RESENJE: TraZeni natpritisak iznad .a + pmo ) .nivoa tecnosti n rezervoaru je pg(Hd 2 -hD. za kojn je vezana opruga krutosti Co i staticke deformacije x o' Da bi se kretanje dobosa zaustavilo. p.) p Slika P. Odrediti sHu kojom treba delovati na krajn poluge da bi se kretanje dobosa zaustavilo. 1 \ \ pri cemu su: Y = 28(-d) . Gustina ulja je p.. i poluga dimenzija L i I + 10 .4-13 tdine i viskoznog trenja zanemariti. Za zaustavljanje obrtnog kretanja dobosa precnika D. koja je obrtna oko tacke 0.L (. na cijim krajevima se nalaze kocione obloge koje u kontaktu sa dobosem imaju koeficijent trenja ).

5.2) bez obzira koji je fluid (stisljiv iii nestiSljiv) u kontaktu sa ravnom povrSinom. Talco na pI'.5. (15. medusobnog polozaja izobarskih i rayne povrSi.1. Prema tome elementarna sila pritiska koja deluje na ovu povrsinu ce biti dP ='-pdAn.ove elementame sile pritiska po povrSini dcbija se rezultujuca sila pritiska kojll. kao i od toga koji je fluid (stisljiv iIi nestisljiv) u kontaktu sa ravnom pavrsi. DalcIe. ave izobarske povrsi pro laze kroz povrSinu A koja lezi 1. Zbog veliCine ove povrsine moze se smatrati da na njoj vlada konstantan pritisak'fluida p. te se rezultujuca sila pritiska moze odtediti kao P =PA (1. P= tpdA .3) Slilca 1. sl. veliCine povtsine koja je u kontaktu sa fluidoID.5.u sa stiUjivim. Ovde se postavlja osnovno pitanje Icolika je sila pritiska koja deluje na ravnu povrs povrsine A? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se elementarna povrsina dA. uvek poklapa sa izobarskom povrsi bez obzira na mesto i polozaj tavne .2) moze se svesti na veoma jednostavan oblik. Integraljenjem .5. fluid om.39 1.1. tadase zbog male gustine gasa moze smatrati da je u celoj zapremini popun]enojfluidom pritisak konstantan.5.5.1a koje je predstavljeno familijom izobarskih povrSi.1) dobija intenzitet sile pritiska U nekim slucajevima izraz za silu pritiska (1. SiIa pritiska na ravnu pons koja je u Jlmntadd. 1.5.1b). ako izobarska i ravna povrs Ide u istoj ravni tad a je na celoj povrsiili A pritisak konstantan (v.2b).2. Na osnovu iztaza (1.1.2a) iii potpritiskom Pv (sL1.1 ravni R.5.5.1 ) Vektori ii i P su kolinearni pa se iz izraza (1.1) i sprovedene analize zakljucuje Se da si1a ptitiska na ravnu povrs zavisi od: funkcije promene polja pritiska. AVO zapravo znaCi da se ravna povrs povrsine A. Aka se stisljiv fluid nalazi u nekoj konacnoj zapremini. SJ[lLE PllllITISKA NA RAVNE POVRSI Posmatra se promenljivo polje pritiska sa 51. Zato ce se naCini odredivanja sile ptitiska koja deluje na ravan kada je ona u kontaktu sa stisljivim iii nestisljivim fluidom analizitati posebno.5. pri cemu znak minus potice od toga sto su vektori sile pritiska i orta spoljasnje normale povrsine ii uvek suprotnog smera.na koju se zeli odtediti sila ptitiska.5. deluje naravnu povrs p=-fpdA=-fit pd4n. A b) (1. koja je izlozena natpritisku Pm (s1.5. sila pritiska dP je usmerena 1<a povrsi a ort normale i1 od povrsi ka fluidu.1.

PrimenjuJuCi ovaj izraz za obe strane rayne povrSi A.4) (1.2a) i ad rayne povrsi u sJucaju potpritiska gasa (sl. Poznato je iz zakona hidrostaticke raspodele pritislea u nestisljivom mirnom fluidu da se pritisak linearno menja sa dubinom tecnosti.40 Site pritiska na ravne povrsi Stika 1. Integraljenjem ove sHe po pOVrS1l11 . 1.5. leii u" ravni nagnutoj pod uglom a u odnosu na horizontalu (sl.Zato sepostavlja pitanje kolika je rezua) ltujuca sila pritiska i gde je njena napadna tacka. zakljucuje se da se sile pritiska stisljivog fluida odreduju preko relativnih pritisaka ida deluju lea ravnoj povrSi u slucaju natpritiska: gasa (sl. Dakle.2. tada se moze kOllstatovati da se u slucaju stisljivog fluida centar pritiska poklapa sa tezistem povrsine.5. Ovo za posledicu ima da se za odredivanje sile pritiska moze· koristiti izraz (1. sila pritiska stisljivog fluid a deluje u teiistu ravne povrSi.5. te ce zato na posmatranoj ravnoj pOVrSi polje pritiska biti neravnomeruo. U· cilju odredivanja sile pritislca posmatrace se elementarna povrsina dA.1. P=(Pa+Pm)A-paA povrsi u stisijivom fluidu. dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na ravnu povrs .3.5. dobijaju se izrazi za odredivanje sila pritiska u slucaju natpritiska gasa u rezervoaru -f (1.3).Pv)A -f AllalizirajuCi izraze za sile pritiska (1. koju kvasi tecnost gustine p.5. na koju deluje hidrostatickipritisak p:::: pgz.4-5) i dijagrame pritiska sa slike 1.1.5) i u slucaju potpritiska gasa u rezervoaru P= PaA-(Pa . jer su obe u kontakm sa stisljivim fiuidom.5. Ako se uvede pojam em/aT pri/islca za tacku u kojoj deluje rezultujuca sila pritiska na raVnu povrs.5. te ce tada elementarna sila pritiskabiti dP:::: pgzdA.5.3a). Sila pritiska lila ravlIlu pons koja je u kOJmiaktu sa Jmestisljivim fluid om Neka ravna povrs povrsine A.5.5.1. Zbog ove neravnomernosti pojedini delovi raYne povrsi koji imaju ism povrSinu bice izlozeni dejstvima razlicitih elementarnih sila pritiska.2b).2.

Ve => fl.Site pritiska na ravne povrsi 41 pri cemu su: t I p =t pdA = zdA pgt zdA = pgze A = p'0] .5.3a). .re odreduje preko vredl'loJ'ti hldroJ'tatickogpritiska u teiistllpowii i da de!tije It tacki centrapritiJ'ka (D).6) =zeA ..c).3b) u odnosu na osu koja prolazi laoz teiistetada je sa rastojanjem ~vc tacka centra pritiska jednoznacno odredena. Medutim. Da bi se odredio polozaj tacke centra pritiska koristi se Varinjonova teorema koja glasi: moment rezultujuce sile u odnosu na proizvoljnu osu jednak je sumi momenata njenih komponenata u odnosu na istu osu.5. tako da se dobija relacija PV D = t vdP -+ pgzeAvv = pgt zvdA . dobija se polozaj dejstva sile pritiska u odnosu na teziste 1 2 _ Ie Vv =-A (veA+1e)=vc+t. dobija se rastojanje horizontalne pomerenosti tacke centra pritiska u odnosu na teiiste fl. Stajnerove teoreme: da je aksijalni moment inercije za proizvoljnu osu jednak zbiru sopstvenog momenta inercije za paralelnu tezisnu osu i polozajnog momenta inercije (iu = Ie +v.vertikalno rastojanje od nivoa slobodne povrsi tecnosti do tezista okvasene povrsi i Pc = pgzehidrostaticki pritisak u teZistu povrsine. sl. to isti predznak maze iroati i rastojanje 6u c ~ O.5.u e ako je povrs nesimetricna (sl. iIi rastojanja 6ve i t. osa o-u koja leZi u preseku rayne i slobodne povrSi.staticki moment povrsine. Zaldjucujemo da je rezultujuca . Kako centrifugalni moment inercije moze imati vrednost I~T] ~ 0. Koriscenjem..7) V ~' pn cemu su: Ie moment inercije povri3ine A u odnosu na teiisnu osu (~) i vc najkrace rastojanje od mvoa slobodne povrsi tecnosti do tezista povrsi mereno po ravni u kojoj lezi ravna povrS (sLL5. Na osnovu izlozenog zakljucuje se da leod ravnih povrsi tacku centra pritiska u odnosu na teiiste C odreduje rastojanje 6v c ako je povrs simetricna (sU. ali za proizvoljnu osu o-v. je izbor ose proizvoljan to se za merodavnu moze uzeti.5.1.8) pn cemu je 1ST) centrifugalni moment inercije uodnosu na teiisne ose..3c) tada postoji i horizontalna pomerenost tacke centra pritiska u odnosu na tdiste povrsine. sl.5. na pr. Aka je okvasena ravna povrssimetricna (v. Zc . Kako.3b).1. (1.11 (1.vc =-. a sto zavisi od oblika povrsine A. PonavljajuCi identican postupak kao i u prethodnom slucaju.1. Z iz koje posretstvom veze izmedu koordinata Vv A = v sincx (ze = ve sincx) sledi izraz =_l-S v2dA=~ VeA veA u kome je Iu moment inercije povrsineAu odnosu na osu "u".u e := 1 -A Ve f ~YjdA A => ~uc := 1S T) -A Ve (1. dalje.rila pntirka norma!na na ravllt/ povrS na koju de!It!~ da .3.5. ako okvasena povrsina nema osu simetrije (v.A).5.

1.l. U traZenim slucajevima graficki prikaz ovih rastojanja je dat na slici P. Problem 105-1.1.S-I.1.5-1 P. I \ I Slib P.7) merodavno rastojanje za proracun centra pritiska rastojanje Vc = Zc \ sina. b) iznad tecnosti u rezervoaru vlada natpritisak gasa.5. Nju levasi sarno sa jedne strane tecnost gustine po Graficki prikazati nivoe slobodnih povrsi tecnosti i rastojanja koja sumerodavna za proracun sile pritiska i tacke centra pritiska u sledeCim slucajevima: a) rezervoar je otvoren prema atmosferi.ESENJE Prema izrazu (1.5. .42 Sile pritiska na ravne povrsi Za odredivanje polozaja dejstva sile pritiska potrebno je poznavati moment inercije povrsine u cidnosu na tezisneose. i c) iznad tecnosti u rezervoaru vlada potpritisak gasa.6) merodavna visina za odredivanje sHe pritiska je Z c' dok je prema izrazu (1. Za neke karakteristicne oblike povrsi momenti inercije dati su u tabeli T.5.1. Ravna povrs povrsine A nagnuta je pod uglom a u odnosn na horizontalu. Oblik povrsi A ah Oblik povrsi A 12 -ah 1 2 1 -ah 2 ab7t Tabela 1.5.

P1 =lOOOleg/m.+ Azcr ) .2 +Azc.Aze2 =C2 D z =~=-12· 1Zc1 Zc] ""2Zc2 Zc2 Konacno. . P. L=2m. =2m.5-2 RESENJE" Na osnovu recenog u Odeljkli 1.h1 h1 .. odreduje se sila kojom treba vuCi uze F 1 r H .(H -h2 )L . koja glasi: _ h2 1 1 hI FcosaH +P2 (I1. H=3m.5..) J= 24)2N .h 1) + p" (H . "2 F Slikil. P" == p. koji je cibrtan aka tacke 0.SiZe pritiska na ravne povrsi 43 ProNe"1f 105-20 Odtediti sHu F kojom treba vuCi uze dabi poceo cia se otvara pravougaoni vertikalni poklopac sirine L. h2 l _ = HcoscxLP. na s1. p" =lkPa.-z-+PM--2-+ ~ (H -Z+Azcr )-P2 (H -2+ Aze.5.7) dobivaju rastojanja dejstva 8ila pritisaka p" i P2 u odnosu na pripadajuca teZista.+ h1 P1g 2' Z e2 Pv h2 = ---+P2g 2' Sada se.4-6) za posmatrane rayne povrsine definisu se sledece sile: P" h1 ==(Pm+P1gz)h]L 117 'P2 =(-Pv+P2 g -Z)h2 L .112 H . PrimenjujuCi izraze (1.1.2-3.. a zatim. PM == Pm(H -h1 )L . Pm =SlcPa. PostavljajuCi jednaCine hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C1 i Cz ' odreduju se koordinate tih teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti gustina Pj i Pz' koje su dateizrazima: Z c1 Pm =. cx=20°.1. nacrtati dijagram pritisaka hidrostatickog po visini poldopaca. postavljanjem momentne jednaCine za obrtnu tacku 0. i iznose: Azel leI h~ Ie2 . Dati su podaci: 3 ' h] =lm. prime nom izraza (1.5-2 su ucrtane sile pritiska i polozaji njihovog delovanja u odnosu na povrsine na koje se odnose. P2 =800kg/m'.2..) = P" I(H -h2 ) + PM I(H-. hi =Cj D1 =-A =-12 ..5.

&e = ED = Ie lAze' to ce moment neophodan za odriavanje ventila zatvorenim biti Slika P.1. Proplem 1.5-4 I x:y a h sina 6. Teska ravanska betonska brana dimenzija a. sl.Vc = AVe = 6(3H +2hsinCt) = 37.31mm . sa jedne i druge strane brane na visinama hI i h 2 • Sa donje strane brana je zasticena tako da se sila koja potice od podzerrmih voda moze zanemariti.5-5. obrtni moment zatvaranja ventila zavisi od faktora pg i ad geometrijskog oblika ventila. Odrediti obrtni moment po jedinici duzine brane l(=lm) oko kriticne tacke O. Ix . p = lOOOkg I m 3 • RESENJE. Odrediti silu pritiska i polozaj njenog dejstva u odnosu na teziste rayne povrsi. u odnosu na teziste p6vrsine. koji kvasi tecnost gustine p. Slika P. b i H. gustine Pb' u kontaktu je sa vodom. ah S obzirom da ttetirana ravna pOvTsina nema osu simetrije to ce polozaj tacke centra pritiska. Pokazati da je moment za odriavanje ventila u zatvorenom polaiaju nezavisan ad visine vode od gornje ivice ventila do nivoa slobodne povrsine vode. U kosom zidu nagnutom pod uglom a nalazi se poklopac oblika pravougaonog trougla.5-4. H=4m.1. h sina 2 / Slika P.Primenom izraza (1.5-3 Ovaj moment je ocigledno nezavisan od Z c' odnosno od poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti u odriosu ria teiiste.5-3).5-3.5-5 . gustine p. Ulaz u kana! je zatvoren ventilom obrtanim oko horizontalne ose koja prolazi kroz njegovo teiiste C (v. RESENJE: Kako su hidraulicka sila koja deluje na ventil i polozaj njenog dejstva odredeni izrazima P = pgzeA. visiile h i sirine I. koji predstavlja ulaz u horizontalni ispusni kanal.U c = AVe = 12(3H +2hsina) Problem 1.5.6) dobija se sila pritiska koja deluje na trouglasti poklopac P = pgzeA = pg(H +'3hsma)Z-= 50567N. bid odreden sa dva rastojanja I 6. U vertikalnom zidu hidraulicke brane nalazi se pravougaoni otvor. Ovaj zakljucak ne vaii ako se nivo tecnosti spusH ispod gornje ivice ventila. 9. h=2m.P. DakIe. a= 1m.1.1. 2 . Dati podaci su: a=60°.44 Sile pritiska na ravne povrsi Proplem 1.3mm.

-. Posle koje visine h poklopac ce da se otvori? Poznate veliCine su: G. b i a napravljena je ad betona gustine Pb' Kosi zid brane samo sa jedne strane kvasi voda. Pv d 2 sina (2+00 . koje iznosi: h= " . Homogeni cilindricni poklopac teZine G.d. Homogeni cilindricni poklopac tdine G koji moze da se okrece oko tacke 0 povezan je sa pneumatskim cilindrom. moment sHe pritiska moze da ima pozitivnu ili negativnu vrednost. koja glasi: d 2n D 1 Don pgzc -4-(2+ ilVe ) = G (Dcosa+ a sina) + (Go .Sile pritiska na ravne povrsi 45 J?ESENfE' Problem 1. Kada se rezelvoar dopunski napuni do visine h poklopac se otvara. koji se nalazi na strmoj ravni. u odnosu na nivo slobodne povrsi. to ce rastojanje. moze da se okrece oko tacke O. na rastojanju zc=-~.Go. pak.1. Teska brana dimenzija: a.p" -4-)(Dcosa + a sina) 2 2 dobija se trazeno rastojanje. Iznad tecnosti u rezervoaru nalazi se vazduh pod pritiskom Pv' U rezelvoar se povremeno doyodi tecnost.. pa tada nivo tecnosti u rezervoaru raste.p" J?ESENJE: Kako je teziste poklopca. a koji se ima aka kriticne obrtne tacke O. ili. a.5-7 1z momentne jednacine postavljene za obrtnu tacku 0. . Odrediti ukupni obrtni moment po jedinici !lirine brane (1= 1m) koji potice od sile pritiska i sile teZine. Slilca P. gustine p.D.-= 1vJ Problem 1.1. na kome deluje sila pritiska biti: J d2 .. u odnosu na teZiste. Poldopac zatvara kruzru otvor precnika d. ilV = CD = _c_ = sma cAVe 16ze p L. SIika P. U toku povecanja nivoa tecnosti u rezervoaru potpritisak ostaje !constantan.PV-4-)(Dcosa+asma)++--H -(D+ 4D)-2pgDd n pg 8 G.Do.. da bude jednak nuli.S-6 pg-2-·--(bcosa---·-)+ Pbgb-g-tga sma 3 sma U zavisnosti od odnosa visine kvasenja h i geometrijske karakteristike brane 3b sinacosa. H. koji se nalazi na zidu nagnutom pod ug10m a u odnosu na horizontalu. Don 2 . do visine h.5-8.+h+H+fsina. . / 2 Problem 1._ _ _----">. koja sledi iz datog reSenja.5-6.p.a.5-7. J?ESENJE: h2 h b 2 _a 2 . Poklopac zatvara kruzni otvor precnika d.

L PM = Pm-4Konacno.(D 2 +-~) ]} -2 1 Pm pg pgd n 2 za koju sila F ima ekstremne vrednosti. +-'-+-2-'-..L .5.LWcz)+F] (h3 sma. A VcJ .. sma 1 .za koji ce sila u uzehl imati ekstre:inne vrednosti.zc3 = A3z03 = 12z03 . postavljenih za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C].lR PonavljajuCi u potpunosti posrupak dat u primeru P. Pro/.A 2Vc2 .P3'a. Poznate veliCine su: ho' h1' 112 ./em 105-90 Pregrada OA sirine L obrtna je oko tacke O. PV' P].5) i (1.5.P2.6) definisu se sledece sile: hI 112 ~ :::: P]gzcl-·. koji su odredeni izrazima: Py hI Zol =.· RESEN. postavljene za obrtnu tacku 0 h3 . Odrediti natpritisak u pneumatskom cilindru koji drZi pregradu u ravnoteii i nacrtati dijagram pritisaka po visini pregrade. P· == P3gz03h3L . iz momentne jednaCine. h2 · hI P.5-9.PIg +T ' Z02 :::: - Pv PI 112 P2g +-.12zcl sina. Prema s1.-L. Poznate veliCine su: a.D. (-2 -b.1.. d. SIna .H. .. D. Cz i C 3' dobijaju se polozaji teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti. P?:::: PZgzc2 -. sma. Teiinu pregrade zanemariti..1. 3 sma.. Pm' RESEN.8Ga .12z02 sin a.. p. ho DZn P" = Pv sina..§i Pil:l F Odrediti ugao a. d a.L.. +-2-'-. G.z03 ) +P2 (113 Sill a..5-7 i koristeCi uslov zadatka of! ro == 0 dobija se vrednost ugla . P. h.. 2 21 I h2 I 03 h3 f"V __0_2__ 02 .1 ana osnovu izraza (1.. I1 z .lE· Koriscenjem jednacina hidrostatickih ravnotd<:1..46 Sile pritiska na ravne pov('.LWeI) = . ' b.-111 +2 ' Py PI Pz 113 P g +-hl +-112 +-2 3 P3 P3 Polozaji dejstva sila pritisaka u odnosu na pripadajuce povrsine odredeni su izrazima: Z03 =- I f"V __0_1__ cl - h2 I I \. h3. = arcsm{ 2D(f + 1 ! ) [ .. SIna.

ljene za obrtnu tacku 0.cl PIg 2 ' c2 .. Pv I. Pz i P3' Slika P.'-[P3 (-2 -/:.1. 3 P2 == lOOOkg / m 3 .z m D-nH c· 2 sma h h h +11 h D(h' 2 I A V) P (h' I 2 0)] + 'I 3 sma + sina + 2 sina .? .I +-sma. Dati su podaci: l=2m. prema izrazima (1.Pv pz I . =---+.3).Sile pritiska na ravne povrsi . pzg 2 'c3 P3g P3 2 SHe pritiska koje opterecuju zatvarac.Ll . N2 i N3 oznaceni mvol slobodnih povrSi tecnosti gU8tina: PI.7) dobivaju se rastojanjau odnosu na t6Zista PM = Pm 12 . a=45°.PFublem l.2 prikazan je dijagram rasporeda pritisaka koji deluju na pregradu.~Vc2)+ P3C-t+~VC3) = 148kNm.. dobija se traienimoment lvf = PM 2 f- PI (t+Ml'cI). z =--+-sma z =---+-sma z.L + 1 sina := 47 Na slici P.2.2 Stika P. Pv=O. Dva zai:'.P2(t.lbar.l.sma dobija se trazeni natpritisak koji je odreden izrazom: 4 h3 h P : = . koje levase tecnosti gustina Pi ' vertikalne koordinate teZista Ci U odnosu na nivoe slobodnih povrsi odredene 8U izrazima: Pm I.4) i (1.S-9.bYc2)+ .z 3)+P)(h 3 sina+.6) su: ~ == p.forena rezervoara medusobno 8U odvojena pregradnim zidom u kome se nalazi zatvarac sirine /.S-lO.V 3 sma + sinc.5.3).5. Pm =O.S-9. Izracunati potreban momenat M koji obezbedjuje dati polozaj zatvaraca. . Ci : ~Vci = I~Z'I)sina na kojima deluju sire pritiska ~.1. hI +112 ho Pv(h3 sma+-··--+--·-)+PM H sma 2.gzc. (i = 1.2. Na ovom dijagramu Stl sa Nl.A. koji je obrtan oko tacke O. KoristeCi izraz (1. Konacno. cl . . iz momentne jednaCine posf.5. PI == 1OOOleg / m .' P3 :::: 3000kg / m 3 .5-1O . RESENJE: Za povrsine Ai = [2 (i == 1. .2bar.

SvaIea poluvrata prevodnice spojen<i su sa hidrociliildrom.5-12.6m i pod uglom 0:=40°.48 Site pritiska na ravne povr§i Pro/. a) Odrediti zakon promel1e obrtnog momenta sile Slika P. Pz .. b) Odrediti silu koja deluje 11a zaptivace.5-11.lem 11. cije su dimenzije kEpa i klipnjace D=250mm i d==15Omm.lE: a) Trazeni obrtni momenti su: Ml (z) == pg a [h~ -(~ + Z)2] 2 4 . Poznate veliCine su: d. . precnika el. Svaka poluvrata. Slika P. i koji su za poluvrata zglobno spojenCt na rastojanju b==2. RESENJE: 46 H Pro/. poklopca. koju zatvara hOlnogeni poklopac teZine G. Aka bi neko nestnicnim radom pokusao otvoriti vrata prevodnice u najnepovoljnijem polozajll da li bi to magao? Uzeti da je protivpritisak u cilindru PD == 2bar .S-lI pritiska koji deluje na svaka poluvrata gornjih i donjih vrata prevodnice u funkciji ad trenutne visinske razlike spoljasnje (gornje ili donje) i unutrasnje vode. Visina gornje vade je hi == 8m. obrtna su oko vertikalnih osa 0-0.5-12 RESEN. tecnosti gustine P2' pri kojoj ce zapoceti otvaranje . nalaze se dvapara vrata. Pl . U vertikalnom ziehl nalazi se horizontalna spojna cev.2m. c) Radni pritisak hidraulickog sistema koji sluzi za otvaranje i zatvaranje vrata je p=160bar. Odrediti visinu fl. H. sirine a=5.1. Na kanalskoj prevoduici sirine l:::10m. dok je visina donje vode h2 == 4m. koji je nagnut pod uglom 0: i obrtan je oko ose O. 0:. po sredini vrata. G. za proizvoljni polozaj llivoa vode utiprevodnici.l./em 1.

Kada na mali klippocne delovati sila F. l.:. P. 2clMi (z) b) F. G.:. M j (0).l.j~ Poznati su sledeCi podaci: Go' G.4bar. pri tome uvrstavajuCi Pm" =0 i Pm =0. Odrediti visinu tecnosti u rezervoaru. a i=2 na donja vrata prevodnice.. D-d Kako je ovaj pritisalcmnogo veci od instalisanog (p=609.:. UopstavajuCi ovaj zaldjucak moze se kazati da kad god postoji visinska razlika nivoa spoljasnje i unutrasnje vode da ce postojati si1a pritiska koja deluje na vrata prevodnice tako da se uvek obezbeduje neophodno zaptivanje.4>160bar) to u ovom slucaju nije moguce otvoriti vrata prevodnice. RESENJE: PonavljajuCi postupak izlozen u prime- ru P-1. u odnosu na obrtnu osu 0. Hidraulicki sklop prikazan na 31..re [1-( ~)21r Problem 1... h 2a _p c) Najnepovoyniji slucaj je kada je voda u prevodnici ili na nivou gornje ili na nivou donje vfde.:..:.Sile pritiska na ravne povrSi 49 pri cemu se indeks i= 1 odnosi na gornja.3-4. Poznate velicine su: h.5-13 Problem :1. d. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip nakon delovanja H sile F. breeD -d-)sina. b. (z) = I 2 ' (i=1. Ispod velikog klipa nalazi se opruga krutosti c.S-14 sastoji se od dva cilindra precnika diD. H.. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicko-pneumatski cilindar (HPC) dvosmernog dejstva.2). 2? 2 2 Problem 1.:. sila pritiska vode koja deluje na vrata prevodnice ddi ih u zatvorenom polozaju. teZine G. D. ima.. F. Za saviadavanje ovog obrtnog momenta potrebno je da u cilindru vlada pritisak 4Mj (0) D2 p= +PD =609. c. posle koje ce doCi do prelivanja vode preko pre grade.:. p.:. a.. sil-ine I.5-13. Zatvarac sluZi za regulisanje nivoa tecnosti u rezervoaru.5-14.:. h. ~ y= F( ~r {c( ~)2 + pg D. ~~~~. RESENJE: H = hL/l l pglh(h 2 - ~R2)+6aG lJ2)-1I2 p 2(pglR . U HPC-u ugradena je opruga krutosti c i .. Dalde.. Trenje klipova 0 zidove cilindra zane mariti.5-14.l...:. R.5-15. tada se klipovi spustaju sve do h zauzimanja novog ravnotetnog poloZaja.6bG) Stika P..l. p. teZiste odredeno rastojanjima a i b u odnosu na obrtnu horizontalnu osu O. dobice se izraz za pomeranje manjeg klipa: SlikaP. Tada obrtni momenat ima maksimalnu vrednost. Pravougaoni poklopac dimenzija h i R.

. dobijaju se sledeca resenja za pomeranje klipa: 1 XI2 (P m])=-2 (al±~Q~:":4a~a2)' . jednaCina ravnoteie sila koje opterecuju klip u pocetnom stanju mirovanja glasi: (Pm + PIgH)A1 == eXa + PmoAO + (-py +P2gh )Az ' (1) Stika P.A 2 . Poklopac Au kosom zidu zatvara kruzni otvol' precnika d. h.e. i jednaCine izotermske promene stanja . Iznad rezervoal'a nalazi se cilindar precnika D u kame moze da se krece klip teZine G. a.a2 > 0). te uvodenjem koeficijenata Al ca .Uvodenjem povrsma poprecnih D'n d'n A preseka: A]:=:: -4-' A2 =4"". a sto iavisi od konkretnih brojnih podataka..1. o 1 . d.. a2 == -A' . Za taj • (Pm] .x). a j > 0 . a) Odrediti siIu kojom treba delovati na Idip da bi sHa pritiska na poklopac Abila dvostruko veca od sile pritiska koja deluje 11a ovajpoklopac kada nema dejstva .5-15 1z jednaCine (1) dobija se natpritisak vazduha u pneumatskom delu cilindra: Pma== 1 [(Pm+PIgH)AI-CXO-(P2gh-py)A2]' o Nakon povecanja natpritiska u rezervoaru A sa Pm na Pml klip ce se pomeriti za rastojanje X a natpritisak u vazdusnom prostoru cilindra naraste na novi ravnotdni poloiaj klipa jednaCina ravrioteie sila (Pml + PIgH)A1 = c(xa +x)+ PmAO+(-Pv +pzgh)Az ' zajedno sa jednacinom (1) daje vezu izmedju pritisaka: Pmo)Ao' Koriscenjem ove veze. H. a2 dobija se kvadratna jednacina: a 2 x 2 Oba naelena resenja mogu biti pozitivna. a l =-A + Pa + Pm +(Pml-Pm)T. 0 0 . B staticke deformacije xo' Kada se u rezervoaru A promeni natpritisak na Pm] tada se klip u HPC pomed. NaCi vezu izmedu pomeranja klipa i 'natpritiska Pm] ako vazduh u pneumatskom delu cilindra menja stanje izotermski.50 Sile pritiska na ravne povrsi H II d --. Ao == A] . Silu trenja zanemariti.RESENJE. Poznate velicine su: Pa' Pm' P". Problem 1. > 4a Oa 2 koji daje realna resenja kvadratne jednaCine.a j x+ a :=:: 0 . D. P:.5-16." A C a o == (Pml . . . xO' PI' P2 · . Kako su svi uvedeni o koeficijenti pozitivni (a o > 0.Pm)Aj • = cX+(Pm - (Pa + Pma)AOa:=:: (Pa + Pm)Ao(a. uz dopunski uslov a.Pm)jf.

3 . sl. b=0. h=O.f!). c) Slika P.6m.2m.5-17 RE'SENJE' Zbog jednostavnijeg pisanja uvodi se povrsil1a bocne strane piramide a a 2 + H2 .5·. ObilazeCi ombtac piramide sa spoljasnje i unutrasnje strane zakljucuje se da tecnosti gustina Pl' P2i P3 kvase sedam karakteristicnih ravnih povrsina oblika trougla (v. Pl =: lOOOlegl m p" =24525 Pa.2m. nakon dejstva sile.11.P. pre rna tome. h1. Pz = 800kg/m\ P3::=: 1200kgl m 3 . 1m.5-16 Problem 1. spustiti lelip aka vazduh menja stanje izotermski? Paznate velicine su. u kome iznad nivoa tecnosti gustine Pl vlada potpritisak Pv' Ocrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac c. A =: J mogu se definisati sledece sile pritiska: ~ =: -[-Pv + Plg(l+t)jA.2m.1. do' D. Pz =: {PI". H=2.Poznate veliCine su: a=1.~+-[p2gta+ P3g(a+b)]}A . P.a. ispunjen je tecnostima gustina Pz i P3 koje se ne mesaju. Pm::=: 13600 kg 1m 3 . h2' el.5-17a i b).1.Sile pritiika na ravne povr§i 51 sile na Idip. a. i ugao a=arctg(a/. = [Pmgh -P3gCt+ b )jA . 1=0.1. b) Za leolileo ce se. zatvoren je zatvaracem C oblika omotaca kvadratne piramide visine H i postavlje~l u rezervoar E. J RESEP/7E: L-J Slika P. P4 =-[-Pv+Plg(l+ta)jA . G Pl' PZJ Pa . Sud A kvadratnog poprecnog preseka stranice 2a.

+pgH(As -A. visine H.6.52 Sile pritiska na ravne povrsi Ps = {Pmg h -'-[Pzg1+P3g(a+b)1} 1 ' P =[Pmgh-P3g(~a+b)11 ' 6 P7 =-[-PV+P1g(l+a)jA.S-lS pri cemu su natpritisci: pg8)2 +4[Pa (a +8) + Pmolpg .1. .flo su pOJIT. = O. Pm =t{~(Pa - Pmo = A . Rezultujuce komponente sila pritiska su: Px = [.7) na rastojanjima. dok su sHe: P5 . Problem. F2 .z:.5-17a i b. pri cemu posebno treba naglasiti da sile pritislca . H RESElVJE: TraZenasila je: p F = PmA. tako da rad koji je potrebno izvrsiti zaotvararijepoklopca ima ekstremne vrednosti.. Kada na dno suda deluje sila F tada sud tone u tecnost gustine p a vazduh u njemu menja '~tanje izotermski.74kN. odredena izrazom (1. a silu pritiska koja deluje na poklopac odrediti na osnovu hidrostatickog zakona raspodele pritiska. i. u odnosu na horizontalni pravac y. i P4 deluju izTtad tdiSta zato .pg(Ha -8)(1-A)' s . Pz = (-. drugo. Treba napomenuti.(Pa . te zato sile pritiska .5-18.z:. u odnosu na vertikalni zpravac. P4 i P7 deluju od raYne povrsi.)-G. + P2 + P3 + P4 + 2(Ps + P6 + Pi)j sina. u odnosu na tezista Cj . Odrediti. P3 i P4 nagnute su pod uglom a. Zanemariti efekte izazvane isticanjem tecnosti. prvo. trece. sve sHe pritiska deluju u odgovarajuCim centrima pritiska D j (i = 1. .=O.74kN Py = 0. Poklopac tezine G=2000N. P..z:. h=3m.iiTte A1 i A4 u poijupotprilljfca. P6 i P7 nagnute poduglom a.pg8)} . . p= lOOOkg 1m • . kolikom silom treba delovati na dna suda da bi onpotonuo. Odrediti ugao a. b=lm. a=2m.5. Slika P..z:. 3 2 Ukupna sila pritiska je P = ~ Px + P: + p} = 440.5-19. na s1.P2 + P + P4 ) casa.1. s G Au Problem.. 1. da se celokupna povrsina zatvaraca C okvasena tecnoscu gustine P1 nalazi u potpritisku sto se da zakljuCiti prema polozaju slobodne povrsi. debljine dna 0. Dati su podaci: 3 Pm =2kPa. ima povrsinu dna spolja As i unutra Au' Ispod sud a nalazi se stub vazduha visine a. sile pritiska: . Cilindricni sud tezine G. moze da se krece po vodicama sa koeficijentom trenja iJ. koji na kosom zidu zatvara pravougaoni otvor. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstantan.7). Ovaj zadatak moze i jednostavnije da se reM a a cemu ce biti vise reci u Odeljku 1..t.z:. 1. = 440.

] (a . aka se poklopac krece po vodicallla sa koeficijentom trenja fl. I' .Lba +('6pgba +Ga) Sllla. Za odredivanje ekstrellla.l.x)b . Nivo tecnosti u rezervaaru .) = -85.flGcosa + G siri'a. Naci rad otvaranja pravougaonog poklopca mase In. s1.+ . --2 = iw -('6 flpgba 3 + Ga) sma + flGa cosa. Sila pritiska koja opterecuje trenutno okvasenu povdinu poklopca iznosi: P(x) = pgzc (x)A(x) = [Pm 1..( . Za vrednost ugla ~=180-a=94.x)b . a polozaj njenog tezista u odnosu na nivo sIobodne povrsi odreden je izrazom zc(x) = Pm I pg+h+k(a-x)Sina.Sile pritiska na ravne povrsi 53 b) Geosa.. t~O sma. fad je maksimalan i iznosi W == 11609 J I kg..S-19b)..31°.S-19 RESENlE.l(x) = fl[P(x)-Hcosa]. max Problem 1.~.J" .pgh +k pg(a . [I .5-20. Sila trenja iZllledu poklopca i yodice je: F).flGa cosa. Rad otvaranja poklopca iznosi: fa 1 2 1 3".. W == JOF(x)dx == 2(P m + pgh)f. potrebno je nati prvi i dtugi izvod funkcije rada pO uglu a. Ovi izvodi su: oW 1 . = {Pm + pgh + P2 (a . = 0.. Stika P.x) Sina. P(x) G ' ' v .l (x) m~etu: + Gsina. == arct . ' 1 • oa 1 pgba 1 a. P. fu == ('6 flpgba 3 + Ga) cosa + flGa Sllla.· Trenutno okvasena povrsina je A (x) = (a-x)b (v. 67° Iz jednaCine koju daje prvi izvod dobija se: { 6 G 2] ~L ?' a iz jednaCina drugog izvoda sledi da je za ovu vrednost ugla rad minimalan i on iznosi Wmin == 963J Ikg.x) sina g ]ca . dok je vucna sila u F(x) = F).1.

definisanom uglom 0.1. 1 .U}o. Pri tome u protivpritisnom prostoru hidrocilindra vlada pritisak Pc =2bar.5-21. d=100mm. U pocetnom polozaju ravnoteZe pre grade. SmatrajuCi da po visini vode u kanalu vlada hidrostaticki zakon raspodele pritiska. Na kanalu se nalazi brana cija pokretna homogena pregrada.) +Gcosa] pri cemu su: a-ugao koji definise trenutni polozaj pregrade i ~ == arctg[ coso.22153J. 1 ) + 2.cosal)j =. t (D _d )n 4F(a 1 ) 2 2 +Pc D2 2 2 = D-d 34.1. .1.l. b) Pritisak u radnom prostoru hidrocilindra koji obezbeduje ravnoteZu pre grade u polozaju definisanom sa uglom 0. I Slika P. D=200mm. dobija se rad otvaranja poklopca: W:::: I-I-g{m+t pab(h+ ~. ProJJlem 1. b=5m. b t :J"'u'. (cosa 2 . 2 :::: pgl17 [H(a 2 - 2 0.)]= 18. 1 =60°.90m. Pm=lkPa. c) Rad sile pritiska koji je potrebno uloziti da bi prelivanje vode preko brane prestalo. Dati podaci su: h=2m.54 Sile pritiska na raYne povrSi je konstantan. Efekte isticanja tecnosti zanemariti.5-19. p:::: lOOOkg 1m 3 .Ponavljajuci postupak proracuna izlozen u primeru P. te:line G.4J. RRfENJE.5-20 RESENJE. 17= 1m. /=8m.5-21 b) c) W = p= (i. voda se preliva preko brane. Stika P. Dati podaci su: a=500mm. G=2P kN.Sina)].229bar. b= 100m.a) F(a) = 4b~~n~ [pglh(H -ih sino. Odrediti: a) Silu koja deluje na kIipnjacu svakog od hiclrocilindara. H=1. 0. sluzi za regulisanje nivoa. m=lOkg. 1-1-=0. arcsin(H / h). Pokretnu pregradu brane u proizvoljnom polozaju ravnoteZe drZe dva simetricno postavljena hidrocilindra.

6. neld poklopac.6.2) Projektovanjem u vertikalnom pravcu elementarne sHe pritiska d~" koja deluje na elementarnu povrSinu ciA (s1.! na rastojanjima merenim od teZista povrilina .1).cj-A-:""j'.-=-pg-=-=Vz-'I (1. ~.1.6)): !rp-j-::::-pg-z-c-jA-j-=----P-m-.6. / AiZc. na nivo slobodne pO)lr§z: . 6. i Pz njene komponente. (i=x.iIi.pclA .3).1. u odgovarajuCim koordinatnim ravnima dobijaju se rayne povrsi povrsina Ax iA y na koje deluju sile pritiska (odredene izrazom (1.6.lljlllllll3 lkJrivlllI p'lHl'rS Ako se posmatra kriva povrS A proizvoljnog oblika (81.1. Vz je zapremina dobfjena projektovanjem hive povrJ? It vertikablOm pmvcu.6./ + pJ + pi.zci :::: lc.55 1. pri <semu su Slika 1.6. koji je veoma jednostavall za prakticnu primenu. Px . S obzirom da je silu P U opstem slucaju teSKo t odrediti resavanjem integrala. tada na nju deluje sila pritiska p:::: .y) (1.y) (i=x... i koja predstavlja.1.3) U izrazu (1.6.RIVE POVRSI I TELA KOlA SlE NALAZE U TECNOSTI 1. SHe pll"itiska koje deil.1) koju kvasi sarno sa jedne strane tecnost gustine p. Projektovanjem krive povrSi u horizontalnim pravcima Ox i Oy. odredjivanjem njenih komponenata. SILE PRITJISKA NA K.::zdA z elementarna zapremina koja ispunjava prostor od elementarne povrsi dA do nivoa slobodne povrsi tecnosti to ce rezultujuca sila pritiska u vertilcalnom pravcn biti: Pz :::: t pelA z z ::: pgt zelA z :::: pgt dV=:> z z r. na pr.1) (1. to ce se njenom odredjivanju pristupiti na jednostavniji naCin. Ova sila pritiska se moze napisati leao P=:: p. dobija se komponenta element arne sile pritiska dPz :::: pdAz :::: pgzelA z • S obzirom da je dV::. 6.5. tj.

zapremifla dobijena projektovanjem hive povr.+P}.3).1).1.2m. (1. 2 P =[Pm + pg(h.ira/iranjem prostora od olcva.6. na kojima deluju horizontalne sile pritiska.6-1b).s) = pgcos(k. 3 Pm=O.s) . sl. (1. s) to ce sila pritiska u proizvoljnom pravcu bid: p. P =[Pm +pg(h+1 ~)]± R n .lbar. h=2m.fi na nlvo slobodlle povr.. (v. p=lOOOkg/m • c) p A Slika P.6. 1=2m. =J pgzdAcos(ii.4) U odnosu na horizontalne pravce (i=x. s => Ips:::: pFFs I (1.y) uglovi pod kojima je nagnuta rezultujuca sila pritiska su: (Xi = arctg(P 11. sledi da je dPs =dPn cos(H. horizontalnom pravcu dobice se rayne povrsi oblika pravougaonika povrsine A"I= Rl i polukruga povrsine Ax2 = R rc/2. Trebanapomenuti cia se pri projektovanju odgovarajuce povr8ine preklapaju. Dati su podaci: R=O.6.6~1 RESENJK Prj projektovanju poklopaca A i B u.6. Odrediti sile pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A sirine I.5) z U opstem slucaju napadne linije sila P ' P i P se ne seku u istoj x y z tacki sto za posledicu ima stvaranje momenta u odnosu na neku proizvoljno izabranu osu. Vertikalne sile pritiska odreduju se primenom izraza (1.s)J A As z_ _ dA cos(k.komponertta jedinicne stle koja deluje na btlo kLJii fluitlni debe i Vs .~) JRl.1. Na osnovu napred recenog moze se odrediti sila pritiska koja deluje u proizvoljnoID pravcu odredenom jedinicnim vektorom s. 1.Ii u vertzKalnom praVClt do .P.1.6-1. 2 x1 x2 a koje su odredene primenom izraza (1.lel1e hive pow.ve se ne uzimaju u obzir. s) . s Hm 8to se merodavl1e zapremzi'le odredtqu .ile zapremine Vs' Problem 1.fi teCitosti u pmizvo!inom pravcu So Napadna linfia ow Slfe pmlazi kroz tezi. i sferni poklopac B poluprecnika R.6.6.:+~. Kako sa sl. pa se zato sHe pritiska na takvim povrsinama uravnotezav<lju i kao tak.56 SiZe pritiska na krive povrsi Vertilcalnastla pnliska P prolazi hvz tdiNe zttpremine Vz • Na osnovu poznavanja z komponenata moze se odrediti i intenzitet rezultujuce sile pritiska P=~P.6) pri cemu su: Fs = gcos(k.) .

6-2 kvasi tecnost gustine PI' pa ce prema sl.. moze da Se resi primenorn metode potiska (vidi Odeljak 1. FA = ~21 + Pz2 == 17. 2 Iz uslova zadatka p] I = 3 4 P2 dobija se izraz za sHu 2 F == (Pm +p1gh/~n + P2g(~ )2{H + ~ ell. Konusno-polusferni poklopac sa gomje strane Slika P. do. P2 :::: lOOOkg / m 3 • . I ovaj zadatak veoma elegantno moze da se rdi primenom metoda ravnoteze tecnosti i potiska. h]=2m. R=lm. Nivo slobodne povrsi tecnosti gustine PJ na1azi sena rastojanju Pn/PJg u odnosu na nivo tecnosti u sudu. Dati podaci su: ho=lm.3) za poklopac B-B.P. P1 == 800kg / m 3 . l J dok sa donje strane povr!. jer definisusile koje se uravnotezuju. koje opterecujupoklopce A i B su: .=4m.Sile pritiska na krive povrsi 57 rtivoa s!obodrte povrsi Tom prilikom dvostruko srafirane zapremine (sl. PjI Pz' RESENJE. Problem 1. 1 4 d 2 l ~ :::: PIg (h+ P1g)-4-+12(D +dD+d )fJ +"23("2) n .6-1c) ne uzimaju se u obzir.2) za poklopac A-A i metode ravnotde tecnosti (vidi Odeljak 1. H. P2 )fJ +d3l}. l=lm.. 23 z. takode.Da bi se odredile sHe pritiska koje deluju na vezu A-A.2 .P. 2 pg 43 -. dok se po1ozaj nivoa slobodne povrsi tecnosti gustine P2 odreduje iz jednaCine hidrostaticke ravnoteZe P2gx = 4F / d. D.0-2. vertikalne sile pritiska su: Pm] . lJ :::: P2g 12(D +dD+d )H+ ("2) n+--(x-H) .n i iznosi X= 4F / pzgd. h2 =2m.6. T.(h+-)---R 31C 'P =pg--R 31C. Tezinu konusno-sfernog poklopca zanemariti. 1)[(D2 +dD+d . Prema tome. d. 14 3 P =pg[ -R 21C+(h+-)R I.6-2b vertikalna si1a pritiska na taj deo hive povrsi biti: f D2 Pm· n n 2. kvasi tecnost gustine Pz a vertikalna si1a pritiska na taj deo povrsi je: P2 fn 2 z 2 d 3 D rr. pv=3kPa. potrebno je naCi polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti... ==pg [1 2 rr.1. P. a =45°.86kN.6. Ps == Px I R +(P P x2 z2 - Pz) . Problem 1.n.6·3. 4 pg . ) 2 = 2504N. J 7 Rezultujuce si1e pritiska.l. Ovaj zadatak.1. Poznate veliCine sU:P m ' h. -R Pm 14 . Odrediti ukupnu silu prifiska koja opterecuje pregradni zid A-A sirine L. Odrediti silu F kojom treba delovati na ldip da bi veza A-A u pregradi P bila neopterecena.

smcx. + Pz = 3 U.6-4 Prof.. Pz = p] ( . dobijase traiena visina nasipanja .. Pz = """k' m 3 . pa ce rezultujuca sila pritiska biti: ?:::~ P.4N. koHlea je tad a rezultujuca vertilealna sila pritiska_ Dati podaci su.6-4. +(Pm + P]gh1 + P2gh2 + P3gT)h-jL = 278kN .leFIZ 1. ~g '~cx.6..r • v ~ ·5· noo "7VV gl h=1m. 3 Pm 1 2 .6-3 Slika P.6. . b) do koje visine treba nasuti sa spoljasnje strane zidaA-B tecnost gustine P3 da bi zid u horizontalnom pravcu bio neopterecen. k g I rn 3 .-Lcosa =139.3) dobivaju se horizontalna hI . 1z uslova neopterecenosti zida u horizontalnom pravcu (Px ::: ?. P3 ::: 1000 kg 1m. h3 h3 .2kN.-Lcoscx. koje iznose: R h2 P" ::: PmhL + (Pm + P1gZ)RL + (Pm + Plghl+ PzgT)h2L + h3 . PI' P1 1 2 . /1 3 =lm.7kN. h? Px ::: .1. Ukupna sUa pritiska koja deluje na zid A-A je PA :::"Ii Px + Pz / 2 2 ::: 317.R +-4 R n)Lg+(P m + Plghl + P2gh2 + P3g-2 )-. Odrediti: a) re:zultu- jucu silu pritiska koja opterecuje zid A-B. I. .PI' + P1g2)h1 L+(-p" +P1gh l + P2g-Z)h2L == 206. h 2 =2fll.1) i (1. b) Kada se sa spoljasnje strane zida A-B naspe tecnost gustine P3 do visine x tada 2 je horizontalna komponenta sile pritiska P.').1.+P1gh1)IL=240. L=jm. i vertikalna haL hI h1 P =-Pv-+(-Pv +P1g-Z )-.6_3) odreduju se horizontalna i vertikalna komponenta sHe pritisica.6. Pm =5JrJ'a_ REj"ENJE: a) Primenom izraza (1.+ Z tgcx. a=4 0 .11 ::: R = 1m.' == P3gx2 L 12. +P2 [ (--+-h])2RL+.8kN 2 P2g P2 komponenta sHe pritiska.R-rcL ~ a+(-p.8kN. .p"hoL+ (. Zid A -B sirine L po visini kvase tri tecnosti. A Slika P.58 Sile pritiska na krive povrsi RESENJE: Primenom izraza (1. PI::: {\.1) i (1.

i iznosi: Px == Px + Px = 14S..Pz == 6819N.l.6-6 pravcu do kojih tecnosti kvase zid.78kN.18kN.6~5. 0::. odreduju se granicne !coordinate u horizontainoll C=-~ll~ Slika P..4kN.. ........ koja je usmerena vertikalno na gore. H h a) b) Slika P. . Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu pritiska tecnosti koje deluju na zid.. VVVJ.. Odrediti: a) Natpritisak koji treba da deluje iznad tecnosti gustine P3 da bi rezultujuca horizontalna sila pritiska na zid A-A bila jednaka nuli.." -lnn01ra/1TI".Jh'.1). I1 h3 1 2 lJ Pz = P3l2" tgeL +(x-h3 ) tgeL +"4R n+(x-h1 -:-h2 -h3) Lg...6-S Problem 1. Konacno. Sa jedne strane zid kvase tecnosti gustina P1 == 1000kg/m i P? == 1200 kg / m 3 ... Vertikalna sila pritiska (iIi sila potiska) koja deluje sa spoljasnje strane zida A-B. U zidu A-A... sirine B=4m.6 ...6~6. a one iznosel1 == Jh1 +h2 i 1 2 =. h=2m. dobija se rezultujuca vertikalna sila pritiska P. kvase ~=xn~~j.6.. H=O... dok ga sa druge strane kvasi 3 tecnost gustine P3 == 800kg / m .1. • . RESENJE... 3 .. .n~ J-Il .... 3.Sm..Horizontalne sile pritiska koje deluju na zid.La... 2 Lv'-" AV~L...Sile pritiska na krive povrSi 59 x == ~2Px/(P3gL) = 4347mm.l LA.. PX2 = (P1g h1+ P2gT)h 2 B = 82.~ _Q(l(l1rlT/. '''b' ... Parabolicki zid definisan jednaCinom y = x .. h -1m 1-'2 .L. hi Problem Jl. nalaze se dye cilindricne povrsi polu3 precnika R=lm..1..3) iznosi: ." == Pz' . 'V AY I h2 dok je ukupna horizontalna sila jednaka njihovom zbiru.. prema (1. .. A .. '''1navisin"1T1a h -2m.L '" V''JV ..6. su: 1 2 PX1 ==2"P1gBh1 =62. sirine 1=4m. prema izrazu (1.. i b) Kolika je tad a rezultujuca vertikalna sila pritiska koja opterecuje ovaj pregradni zid? Dati podaci su: a=lm. 0'-"' O1... 1 2 x P y2 \ Iz jednaCine parabole y = x 2 ... '~2 -~~ ~..1.sj.

60

Sile pritiska na krive povrsi

Za odredivanje vertikalnih komponenata sila pritiska posmatraju se dikrencijalno mali elementi povrsina dA] idA 2 koji su okvaseni tecnqstima gustina PI i P2 na kojima vladaju hidrostaticki natpritisci: PI ::= Plg(h l + 112 - y) i P2::= P]ghl + P2g(h 2 - y). Primenom izraza (1.6.1) sile pritiska na krive povrsi su dP; = PidAi (v. sl.P.1.6-6), pri cemu indeks i ima vrednost 1 iii 2. Konacno, vertikalne komponente sile pritiska su:

~'I ==:J:~PIBdX==: Pl{Ch +h2)(lI- 12)-jU:- li)]B=25,03kN,
j

~'2 t P2 Bdx
::=

== [(PIghj

+ P2gh2)12 - P2g Ii ]B ::= 88,94kN,
::=

odnosno ukupna vertikalna sila pritiska je Py

PYI + ~'1 = 114kN.
2

PruD/enD 1.6-7. Zid definisan jednacinom y = ax 3 +bx +cx ima sirinu B=2m. Izuad vade vlada konstantan natpritisak P m =O,2bar. Odrediti rezultujucu silu pritiska koja deluje fla zid. Dati su podaci: l=lm, L=l,Sm, 0=1, b=2, c=3, 3 p= lOOOkg/ m .
2 RESENJE' UvodeCi visine: H::= a[3 +b1 +cl, i
3
'J

h==aL +bL-+cL-H, kaje se odreduju iz jednacine zida, i koristeCi postupak dat u primeru 1.6-6, dobivaju se komponente sile pritiska:

Px Py
SlikaP.1.6-7

=Pm(h+H)B+1pgH 2 B,

= Pm BL + pg[H - (4 13 +3[ 2 +2 /) Bl,
b

. a

c]

na osnovu kojih je rezultujuca sila pritiska

H

x

ProDlem 1.6-8. Na kanalu se nalazi homo gena obrtna pregrada .. brana, mase m=5t, sirine 1=10m, koja sluZi za regulisanje nivoa vode u kanalu. U poloZaju prikazanomna sl.P.1.6-8, u kanalu je maksimalna visina vode. U ovom polozaju pregradni zid ima oblik opisan jednaCinorn x = ky2. Pregradu drie u ravnoteii dva identicna, paralelno spojena, hidrocilindra. Odrediti: a) Horizontalnu i verfikalnu sHu pritiska koja opterecuje pregradu .

Stika P.1.6-8

Sile pritiska na krive povr,~i

61

b) Obrini moment u odnosu na horizontalnu obrtnu OSll x, a koji potice od dejstva . sile pritiska tecnosti. c) Polozaj dejstva vertikalne sile pritiska u odnosu na vertikalnu osuOy. d) Pritisak (PI) u radnom prostoru hidrocilindra koji branu drZi u ravnotezi, pri tome je vrednost protivpritiska P2 ==2bar. Silu trenja zane mariti. Dati podaci su: h=2m, H=4,2m, d=80mm, D=150mm, k=O,2.
RESENJE1 2 k

Py ="3 pglh' b) Obrtni moment vertikalne sile pritiska je
0

a)

P< =="2 pglh = 196,2kN; My ==
Xh

=52,32kN.

I xpg(h - y)ldx
0

==

1 10k 2 pglh 5 ,

tako da ukupni obrtni moment sila pritiska iznosi: h 1 3 22· Mp=Px.-:;+MY=30Pglh (5+3k 11 )=143,357kNm. c)
Xc

= My / Py =lokh =O,24rn
2

3

2

D2 d)
PI = Pz
D" -d
0

2

+.

n(D~

?

-d )Hcosa

2

kh 2 (kip +-2- mg ) = 19,12bar,

a 1.6.2. Sila potiska

= arctg[kl1 2 / (H -h)] = 19,98°.

Ako neko telo pliva u tecnosti gustine p tad a se vertikalna sila pritiska moze primenom izraza 1.6.3 odrediti u obliku:

P = pVg

(1.6.7)

pri cemu je V-zapremina potoplienog dela tela ako tela pliva na tecnosti (s1. 1.6.2.1a); Iii p zapreml;za tela, aka je tela zaronjeno u tecnosti (sI.1.6.2.1b). Sila pritiska (1.6.7) koja It vertikablOm praVClt delttje na telo, naziva se sila potiJi<a, iliArhimedova slla potiska. Ova slla ne zavisi od polia pritiska koje dada oko tell4 tj. ne zavisi od dubine na kojoj se tela nalazi. Na telo teiine G koje se nalazi u tecnosti deluje sila potiska P. Poredenjem ove dye sHe, zakljucuje se: da ako je G=P felo pliva I na tecnosti, iii u njoj 1ebdi; aka je G>P telo tone kroz tecnost; ili ako je G<P tela izranja iz tecnasti sve dok se ne postigne ravnoteza sila G=P. KoristeCi silu patiska citav niz problema znatno jednostavnije moze da se resi. Nairne, ako je kriva povrs (s1.1.6.2.2)

p

a)
Slil<a 1.6.2.1

b)

r-\7Q----.--..-z
."

\.

\J~

.,'

R

Slika 1.6.2.2

62

Sile pritiska na krive povrsi

okvasena sa tecnoscu gustine p, tada ,j'e moze ':zdvojiti karakterirtiCiza zapremina i nezavi,f/lo posmatratl l1.jena TllWloteza. Tom pnlikom izdvojena zupremina V ponaJa se lao da je telo te zapremlize zaronjeno It teCi-lOst. Tada na tela delujn: sila potiska

Po = pV g, normalna sila pritiska P na granicnu povrs A-A i sila reakcije veze N Prema tome, za izdvojenu zaprerninu vaz} ravnoteza sila:
IR=P/V+PVg!
Zbog uvodenja sile jJotiska, izlozeni postupak se moze nazvati metoda potiska.

R.

(1.6.8)

Pr.olllem il..6-9. Sud tdine G=lkN, oblika paralelopipeda stranica a=lm, b=2m i H=lm, pliva na vodi. Koliki (kvazistacionarni) Iad treba utrositi da bi se sud potopio?
l?Efhw7E: U pocetnoID stanju ravnoteze na sud deluje sila potiska Po = pgabho' pa se iz jednaCine ravnoteie sila Po = G do b~ia gaz suda ho = G! pgab. Kada na F(x), sud delui/;: promenljiva sila F(x) tad a sud v G tone. Pri tome, u proizvoljnom po.loZaju 5..1J.·_fr.;;fi~'.:"iM~,;-=-~x suda (v. sl.P.1.6-9b), na sud deluJe slla - =.t=- /""";{~~ po"':slra'~ "'~:t.';-;";,:'1?"'f'·):(Y; l.l ,,., ho I ;;%?,VA1".,.,;2',·'. v 0-l'i~JP:!;t:;2 P(x) = pV(x)g = pab(ho +x)g. ( P(x) Zataj proizvoljni polozaj vazi ravnotda !:I) sila P(x)=G+F(x), iz koje se dobija a) F(x)::: pgabx. Na kraju, na osnovu ove sile Slika P.1.6 ..9 dobija se rad potapanja: H-1'o I 2 W=0 F(x)dx ="2 pgab(H - ho) ::: 8835 J.
/i'/;%,."/' --

f

Pyo/PleJ'R 1.6~lO. Odrediti silu kOjOID treba delovati na konusno tela tezine G=400N da bi se ono potopilo. Dati su podaci:h]=200mm, h2 =300mm, h=lm,
d=500mm, PI = 800kg / m , P2 d
14----1 3
=:

900kg! m , P3 ::: lOOOkg / m . RESENJE: Qa, bi konusno telo potonulo potrebno je da sila F obezbedi polozaj tela prikazan na sl.P.1.6-10b. Tada je s geometrijske tacke gledista polozaj konusa odreden precnicima d] i. d 2 koji se nalaze it slicnosti trouglova d Cf2 d 1 · •• h Hc.:.(h +h2) H -hI' llznose:
1

3

.

3

a)

b)
Slilca P.1.6-10

dl

=~(H-hl), d2 =~[H-(hl+h2)1.

U tom nOVOID nivnotdnom polozaju na pojedine delove tela, a prema sl.P.1.6-10
2

deluju sledece sile potiska:
~ ::: PJV;g
=:

PJ U(d +ddJ+d] )hJg

11:

2

SiZe pritiska na krive povdi

63

P3 = P3V3g= P3 U(H -hI ·-h2 )g·

din

.

1z jednaCine ravnoteze sila za polozaj konusnog tela dat na sl.P.1.6-10b odreduje se sila kojom treba delovati da bi konusno tela potonulo, a ona iznosi: F", Pr +P2 + p., -G = 154,6N.
ProD/em 1.6-11. Cilindricni sud precnika Do napunjen je tecnoscu gustine p. Na tecnosti pliva plovak tezine G, koji se sastoji od dva cilindra precnika Did, i visina Hi h; i polusfere poluprecnika R. Kada na plovak deluje sila F plovak tone. Odrediti za koliko ce se klip spustiti nakon dejstva sile F. RESEN.!E: U pocetnom polozaju ravnoteie plovka (sl.P.1.6-11a) deluje sila potiska Po = pVog l;l kojoj je Vo potopljeni dec zapremine plovka, a pri tome vazi jednakost sila G = Po- Nakon ..... x F dejstva sile F plovak se spusti za tastojanje x (v. sl.P.1.6-11b). U tom novom ravnoteznom polo-h zaju na plovak deluje sila potiska:

P = P(Vo + f,V)g = Po + pg-4-(x+ y) Veza izmedu pomeranja x i y nalazi se iz jednacine zapreminskog bilansa xD 2n 14 = y(Dg - D2)1T./4,

D 2 7t

a)

b)

Slika p, 1.6-11

i glasi: y = xD2 1 (D; - D2). Kaleo za novo ravnoteZno stanje vaii jednakost sila F+G =P, to ce se iz ove jednacine dobiti pomeranje plovka: 4F D; _D2 x=-pgn D2 D2 .
o

PrOD/em 1.6-12. Sud S, tezine GI , ima povrsine poprecilih preseka unutra Au i spolja As' Sud je napunjen tecnoscu gustine Po, do visine H, il kojoj pliva cilindricni plovak povrsine preseka Ao i teiine Go' Sud S pliva u tecnosti gustine p. Kada se cilindricni plovak dodatno optereti tezinom G, odrediti za koliko se poveca nivo tecnosti u sudu i . H koliko sud utone u tecnost gustine p. RESENJE- Posle dodatnog opterecenja plovka sa teiinom G, nivo tecnosti u sudu se poveca za x = G/ PogAu' a sud S pri tome utone u tecnost gustine p za y = G/ pgAs .
p

I

\
\

As

G1

Slilm P.l.6.12

Problem 1l.6-13. Plovak konusno-cilindricno-sfemog oblika pliva na vodi. Nakon dejstva sile F plovak dodatno uroni u vodu, a pri tome ne potone. Odrediti za

64

Sile pritiska na krive povrsi

koliko se spustio plovak nakon dejstva sHe F. Poznate veliCine su: d, R, D, h, H, F, G, p. .
RESENJE- Nakon primene jednaCina ravnoteZe sila za

pocetni i krajnji polozaj mirovanja plovka, dobice se spustanje plovka:
x::=-- 312(-.---R --)+d -

H

D-d

I l

F +G

pgn

4 3

3

d h 4

2

3

p
_3

Slika P.1.6-13 Problem 1.6-14. Plovni objekat tezine G pliva na vodi. Dno plovnog objekta ima pravougaoni poprecni presek povrsine As' Na vrhu plovnog objekta nalazi se kruzni otvor precnika D i visine a. Da bi plovni objekat zaronio potrebno je povecati teZinu, a to se postiZe ubacivanjem vode u komo·ru K, koja ima povrsinu dna Au i visinu b. Pri punjenju komore vodom vazduh u komori menja stanje izotermski. Ako je natpritisak vazduha u komori na pocetku Pmo' odrediti koliki ce natpritisak vladati u komori kada plovni objekat zaroni.
D RESENJE- Kako je visina punjenja vodom

12(---R 3 _-)+d 3 pgn 3 4

G

4

d 2h

l J.

komoreK
1 D n G x=-( 4 H+--a--) Au "s 4 pg ,
2

to ce natpritisak u komori biti Pa x + Pmo b Pm= b-x As Treba napomenuti da je razmatrani problenl Stika P. i,6-14 sa krajnje pojednostavljenim modelom plovnog objekta, tj. podmornice. I pored toga opisani postupakzaronjavanja vaii i za realne modele podmornica. Pri izranjanju plovnogobjekta sila potiska treba da bude veca od sile tezine, sto se postize prainjenjem komore K.
Problem 1.6-l5. Predmet tezine G sastavljen je odcilindra precnika d i polusfere poluprecnika R. Predmet se jednim svojim delom nalazi u cilindricnom sudu precnika D, a drugim van suda u prostoru okolnogcatmosferskogpritiska Pa' U sudu, iznad tecnosti nalazi se stub vazduha visine apodnatpritiskom Pmo ' Kada na predmet deluje sila F tada predmet tone, a vatduh u cilindricnom sudu menja stanje adijabatski. Kolikom silom treba delovati napredmet da bi seon spustio za rastojanje x?
RESENJE' Pocetno stanje mirovanja predmeta moze da se, prema izlozenom u

Odeljku 1.6.2., razmatra uz pomoc sl.P.1.6-15b. Tada, na predmet tezine G deluje sila potiska Po = pVog i normalna sila pritiska PNo = Prnod2n / 4, i tada vaii jednacina ravl10tde sila:

Sile pritiska l1a krive povr§i

65

a)

b)

c)

Slika P.1.6·15 Po =: G+PNo . (1) Usled dejstva sile F, sistem ce zauzeti novi ravnoteini polozaj prikazan na s1. P.1.6-15c. Posle dejstva sile F, u odnosu na prvobitno ravnotezno stanje, nivo tecnosti u sudu ce se povecati za visinu y, a sto ce izazvati povecanje natpritiska na vrednost Pm' Primenom jednacina: zapreminskog bilansa adijabatske promene stanja
2 21t
IC

2 d rc 2 2 rc -4- x =(D -d )"4Y '

(Pa + Pmo )[(D -d )4'a] =: (Pa + Pm)[(D -d )4'(a- y)] , odreduju se visina porasta nivoa i novi natpritisak
d
2

2

21t

IC

Pm == (Pa + Pmo)(-y) - Pa • a2

a

1C

U razmatranom - novom ravnoteznom polozaju, prema Odeljku 1.6.2., na predmet deluju sila potiska P PN
d
2
=:

pVg =: pg[Vo + d
y.

4

1t

(x+y)], i normalna sila pritiska

=:

Pm -4-' pa tada vazl Jednacma ravnoteze sIla P =: F + G + PN , iz koje se uz
D2 d 21t
2)--'

1t

y.

y.

pomoe jednaCine (1) dobija sila
F==(Pm-Pmo+pgx
D -d
2

4

2r

Problem l.6-16. Gustinomer se sastoji ad sfere poluprecnika R i cilindricne cevcice poluprecnika r .. Pri baZdarenju gustinomer se prvo stavi u vodu, gustine Po' i tada ima pokazivanje 110 = 0, pri cemu je 110 brojpodeoka merrie skale (sl.P.1.6-16); a zatim se stavi u drugu baZdarnu tecnost, gustine P1' kada ima pokazivanje 111, Kada se gustinomer stavi u tecnost nepoznate gustine na skali se ocitava 11 podeoka. Kolika je merena gustina tecnosti?

Po

RESENJE' U toku baZdarenja i merenja sila potiska je:

Slika P.1.6-16

66

Sile pritiska na krive povrsi

Po == Po gVo == PI g(Vo + 171 LlV) == pg(Vo +11i1V)
gcle su Vo zapremina istisnute tecnosti kacla je gusti~omer u vodi i LlV zapremina koja odgovara jednom podeoku. Eliminisanjem iz prethodnih izraza zapremina Vo i L::.V dobija se merena gustina:

P POl fll +~( E.9.. -1)]. PI
==
/1 1

Problem 1.6-17. LeteCi balon mase In nalazi se na visini z gde je gustina vazduha r. U balonu nalazi se gas gustine Pg (p > Pg)' Kolika zapremina balona mora biti ispunjena gasom da bi se on nalazio u stanju ravnoteZe? RESENJE: Princip leta balona zasnivan je na ravnotezi sile teZine i sile potiska mg == (p- Pg )gV iz koje se dobija potrebna zapremina balona
V=inl(p-P g )·

Slika P.l.6-l7 ProDlem 1.6-1S. Konusni zatvarac je povezan pomocu krute poluge, obrtne oko tacke 0, sa pneumatskim cilindrom, a cilindar, pale, sa vazdusnim prostorom iznad ulja. Zatvarac je napravljen od materijala gustine natpritiska u sudu konusni zatvarae zaptivati. Masu poluge i klipa zanemariti. Dati su podaci: D=lOOmm, D]=100mm, a=200mm,
Pm
1,\

= 7800kg 1m3 • Do kog ce

b=150mm, H=O,5m, h=O,lm, P== 880kg/m . RESEN1E: Preenik zatvaraca na mestu zaptivanja je d=D/2. Sile koje opterecuju pOlUgll (v. sl.Pl.6-18b) su: teZina zaptivaca : 2 I D 1l '1 .. G ==P Vmg=Pm3-4- 2hg, Sla pntlsk a
m

3

a)

pneumo-cilindra PM == PmD;n I 4, sila potiska i normalna sHa pritiska koje deluju na zambljeni konus: 2 2 n Po == pVg== p(D +dD+d )12hg ,

b)

PN ==[Pm+pg(h+H) ]4'
1z momentne jednacine za taeku 0: PMb==(PN +G-·Po)a, dobija se:

d2n

SIiIca P,1.6-18

Pm

S;

pga 2 [ -+Hd 2 --:s(D 2 -2d+dD) == 11769Pa. 4G h 2 . 2 bD1 -ad npg

J'

.

Sile pritiska na krive povrsi PruDlem 1.6-19. U hidraulicnom-pneumatskom uredaju nalazi se klip koji sluzi za pokretanje ventila, i opruga krutosti c=lON/cm koja ima staticku deformaciju a=20mm. Odrediti: a) natpritisak Pmo' koji ddi ventil u polotajl1 prikazanom na slici P.1.6-19, i b) natpritisak vazduha neposredno pre otvaranja ventila. Nivo ulja u uredajl1 je konstantan. Sile viskoznog trenja na pokretnim povrsinama klipa i ventila zanemariti. Dati podaci su: H=O,lm, h=20mm, b=5mm, D j =40mm,
D=30mm, d=lOmm, d j =5mm, G=lON, p= 900kg/m .
3

67

RESEN.fE

Slika P.1.6-19 a) P rno == TC(D/-d 2 )
b) Pm=
n(Di -d ) \
24 2

{G+ca+pg~[ (d 2 -dJz)H -1CD2 +Dd -2d 2 ) J} =2S470Pa,

iG+c(a+b)+pg%[(d2-dt)(H-b)-fCD2+dD-2dzll=29712Pa.

PmD/em 1.6-20. ZatvaraCi ohlib konusa i polusfere nalaze se na poluzi,. koja je obrtna oko tacke O. ZatvaraCi su napravljeni od celika gustine Pm == 7800kg / m3 • Odrediti posle kog natpritiska Pm zatvaraci nece zaptivati. Masu po luge zanemariti. Dati su podaci: d=SOrrun, R=SOmm, D=2d,
h=SOmm, H=O,Sm, c=R/3, Ro=3/2R, H o=1,2m, a=300mm, b=lOOmm, P v =500Pa,

P == lOOOkg / m3 .
RESEN.fE
1 Pm ;::: R2'TC

Slika P.1.6-20
2 2 d 'TC D nh 'TC 2 . 2 1 (-P v + pgHo )-4-+ Pmg-6-- pg i2(D +dD+d )h

{ar bl

J+

2 3 2 3 2 } +"3 pgR 'TC- Pmg("3 R +Roc)'TC - pgH== 5249 Pa.

PruD/em 1.6-21. Konusni zatvarac, koji je napravljen od materijala gustine 3 Pj = 7800kg / m , ima zadatak da propusti ulje u cevovod pri porastunatpritiska iznad ulja. Pokretanje zatvaraca bmogucava pnel1matski cilindar precnika Dj = 50mm. U pneumatskom cilindru nalazi se opruga krutosti c=lON/mm, koja je prethodno sabijena za vrednost a=lOmm. Posle kog natpritiska zatvarac l1ece zaptivati cevovod? Konusni zatvarac i pneumatski cilindar povezaru su krutom polugom, koja je obrtna oko tacke O. Trenje u pneumatskom cilil1dru zanemariti. Dati su podaci: D=lOOrrun, d=SOmm, hj =120mm, 1i=60mm, H=O,Sm, L=O,2m,

\
\

I=O,3m, p == 900kg / m3 •

68

SiZe pritiska na krive povrsi RESENJE- Horizontalni konusni . zatvarac koji je jednim svojim delom u tecnosti gustine p. a dnigim u cevi pIecnika d,· moze da se izdvojeno posmatra (v. sl.P.1.6-21b), tada se prema 1.6.2. formira zapremina zarubljenog konusa na koju deluju sila potiska

D

~ifll··········-·-·-·a)
b)

Pz := pVg:= p~ (D 2 +dD+d 2 )hg;

i normalna sila pritiska PN := pgzcd2rc 14, Slika P.1.6-21 pri cemu je zc:= H +Pm 1 pg. Osim ovih sila pritiska na polugu deluju i sledece
sile: teZina konusnog zatvaraca G:= p,Fmg:= P;"g~21l hj' sila pritiska pl1eumatskog cilindra PM
".

2

:=

PmDj2rc 14, i sila u opruzi Fo := ca. Uvodenjem rastojanja:
Xc

polozaJ3 tezlsta zarublJenog konusa sile pritiska
flzc

y . y .

:= 4"

h D2+2dD+3d 2 D +dD+d-

2

1 , 1 polozaJa

v'

deJstva normalne

:= A~

I

c

=

j~Z , momentna jednaCina za tacku 0 glasi:
c

2

(PM - Fo)/ + Pzx c - G

4 - P" (L -I:!.zc) o.
:=

hI

.

Konacno, iz ove momentne jednaCine, dobija se traieni natpritisak:

Pm 2

4

(Djl-d L)n

2

2

hj . dl l . lFol+GT-PzXc+pg(HL-·16)J= 1,66bar.

r

Problem 1.6-22. U kosom pregradnom ziduizmedu dva rezervoara nalazi se zatvarac oblika polulopte. ledna pJegova stralla okyasella je tecnOsCll gustine PZ' a druga izlozena polju konstantl1og pritiska. Od:rediti pokazival1je h manometra, za slucaj da.sila istezanja veze A-A iZIlosi R j :=20kN. NaCi silu koja u tom sIucaju vezu A-A opterecuje na smicanje. Dati su podaci: hj=1,2m, lii=2,2m, R=0,4m, pv=8kPa, ((.=30°, Pj

= 900kg/m 3 ,

P2:= lOOOkg/m 3 , Pm =13600kg/m

3

.

b)

h
a)

Slika P.1.6-22

RESEN./E: Na OSIlOVU pokazivanja maIlometra, zakljucuje se da sa unutrasDje strane poklopca A-A vlada potpritisak, koji prema 1.1.5. iznosi PVG =Pmgh. Ovaj problem je n,!.jlakse reSiti primenom metode potiska, izlozene u Odeljku i.6.2.Prema ovoj metodi treba zapremil1u . poluiopte izdvojiti (v. sl.P.l.6-22b). Tada na izdvojel1u zapremil1u deluju:

Sile pritiska na krive povrsi

69

- sila potiska Po::: Pz Vog == 3" P2 gR n, . - nonnalna sila pritiska PN == (-P v + P1gh1 + P2gh2 )R n, - sila potpritiska Pv == PvoR2n , - i sila reakcije veze R== R; + Rs' Na vezu A -A deluje sila istezanja R; == PN + Pv - Po coscx, iz koje se dobija pokazi1 vanje manometra h::: 2 (R; + Po coscx- P )::: 134mm. N PmgR n Takode, na vezu A -A deluje i sila smicanja, koja izn08i Rs == Po sincx == 657 ,5N.
Problem 1.6-23. U rezervoaru se nalazi voda, a iznad nje vlada natpritisak Pm= 1,23bar. Na rezervoaru je montiran ventil 8igurnosti. Sediste ventila kruZnog oblika, poluprecnika r-=15mm, zatvara metalna kugla poluprecnika R=20mm. Sa gornje strane kugle nalazi se opruga krutosti c=lOON!cm, koja je staticki deformisana za rastojanje t1 x=lcm. Odrediti visinu vode u rezervoaru posle koje ce se ventil sigurnosti otvoriti. Gustina materijala od koga je kugla napravljena je Pm == 7800kg / m3 •
2

2

3

h

p
Slilca P.l.6-23

RESENJEh'2

pgr n

c~ +~Pmr_E.[3+(~)2J_Pm
-' P
6
I

pg

=2,035m, gdeje b=R-JR 2 -r 2 "

Problem 1.6-24. Konusni zatvarac u kosom zidu nagnutom pod uglom cx=4S0 u odnosu na horizontalu zaptiva otvor precnika d=lOOmm. Zatvarac se, s druge strane, naslanja na oprugu krutosti c=50N/cm, koja ima staticku deformaciju Xo =2cm. Odrediti posle kog natpritiska zatvarac nece zaptivati otvor. Dati podaci su: D==200mm, H=200mm, h=100mm, h1=lm,
h2 =2m,P1 =lOOOkglm
3 ,

Pz :::1200kglm3,

Pm ===7800kgl nz 3, pv=lkPa. RESENJE- Uvodenjem ~ila: D 2 nH d 2n G=Pmg12' R,= P1 U(H-h)g,
P2

nh = P212(D Z +dD+d 2 )g,

PN

===

(-Pv +P2ghZ)4--' Fe == CXo;

d 2n

.

dobija se:

Slika P.l.6-24

70

Sile pritiska na krive povrsi

1.6.3. Metoda Jr3VIII.oteze tec[U<[J)sti

U nekim slucajeyima, kada je kriva povrs slozenog oblika (v. sU.6.3a), rezultujuca sila pritiska na krivu povrs moze da se odredi primenom relativno jednostavnog postupka. Naime, ako tecnost gustine p kvasi krivu povrs A sa "unutrasnje" strane tada se uvodenjem jedne iii vise zamisljenih presecnih povrsi formira zapremina V ispunjena tecnoscu (s1.1. 6.3b) koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Av ' Cija ce se ravnoteza posmatrati (sl.1.6.3c). Uvedene presecne povrSl mogu biti proizvoljnog r__ _-'.-_:/ oblika. Medutim, kako je na ovim povrSlma, prema datom polju A ,p i· ./ pritiska, potrebno nati sile pritiska '\Si to je najpogodnije da su one oblika i'b \ ravnih. povrsi, jer se na takvim povrsima primenom izraza (1.5.6) sile pritiska jednostavno odreduju. b) a) Pri izdvajanju zapremine V (sl. Slika 1.6.3. 1.6.3t) na presecnoj povrsi (iIi presecnim povrsinama) uvode se dye normame sil" pritiska P (ili odgovarajuCi N braj parova sila pritiska) istog intenziteta ali suprotnog smera. Koriscenjem ovih sila i Ojlerove jednaCine (1.1.1) dobija se sila pritiska koja deluje na krivu povrs:

·' 10 iJi
~.=._.

P=-tpdA =PN +fAv pdA::: P + tgradpdV:= P + pgdV:= P + pV g:= P +6 N N N N
Na osnovu sprovedene analize zakljucuje se d~ je sila pritiska na kriVll povEs P jednaka vektorskom zbiru sile tezine fluic1a G u izdvojenoj zaprenuni V i sile pritiska na presecenoj povrMni PN' S obzirom da je sila pritiska na krivu povrs u izlozenom postupku dobijena iz ravnoteze sila koje deluju na izdvojenu zaprerrJnu tecnosti ova metoda se maze nazvati llteioda rav.1tote:fe~ tec.nosti Pri koriscenju.ove metode veoma je vazan izbor presecnih ravnih povrSi. Nairne, njih treba birati tako cia je zaprerninu V sto jednostavnije oc1rediti, bez obzira na broj presecnih povrsi. Treba napornenuti c1a se, ponekad, problemi ovogtipa uspesno mogu resiti i primenom pravila za odredivanje sila pritiska za proizvoljni pravac, a o cemu je bilo govora u Odeljku 1.6.1. Ako se pri formiranju zapremine V uvede veCi broj ravnih povrsi Ai' i neka je njihov broj i=m, tada P prec1stavlja rezultujucu silu pritiska sa svih uvedenih N preseka, taka da se sila pritiska na laivoj povrsi moze oc1rediti kao:
til

t

P=G+PN=pVg+LPmcA;iij.
1'=1
t

(1.6.9)

Ukoliko se u fonniranoj zapremini V, sa istim brojem presecnih povrsi A;, nalazi veCi braj tecl10sti razliCitih gustina Pi V=1,2, ... ,n) tacJa se sila pritiska na krivu povrs (1.6.9) svodi na oblik:
. n m

P=G+ P = CLpFJ)g+ ; = 1 ' LfimcAJi; , N )=1

(1.6.10)

Sile pritiska na krive povrsi

71

u kome su zapremine ~. delovi zapremine V ispunjeni tecnostima gustina Pi' Problem 1.2-25. Izmedu vertikaJnog i kosog zida rezervoara nalazi se cilindricni poklopac, poluprecnika R i sirine I. ~=v,*====l Odrediti intenzitet sile pritiska koja opterecuje poklopac, ako je on oblika: a) poklopca A (isprekidana linija sa sl.P.1.6-25a), b) poklopca B (puna linija). a) b) c) Dati podaci su: H=2m, 1=2m, 3 Slika P.1.6-25 R=lm, ex.=45°, P = lOOOkg / m .
RESENJE- RastavljajuCi veze pokolopaca A i B po vertikalnoj i kosoj ravni, nagnutoj pod uglom ex., formiraju se dye zapremine: V; = (n / 2 +a)lR 2 12 i
V2 = (3n 12 -a)IR 2 12. Zapremina VI je zapremina tela, te se zato na nju maze

primeniti metoda potiska, Odeljak 1.6.2., primenom koje na potopljeno telo deluje sila potiska Po = pf;;g. Zapremina V2 je ispunjena tecnoscu, teZine G = pV2 g, i na nju se primenjuje metoda ravnoteZe tecnosti, Odeljak 1.6.3. Na ravnim povrSinama po kojimje izvrseno rastavljanje veze deluju dye normalne sile pritiska:
PN ]

= pg(H - ~)Rl

;

PN2

= pg(H + ~ sina)RI.

KoristeCi izraze za rezultujuce sile pritiska dobijaju se resenja: a) b)

PA Ps

= J(PNI + PN2 sina)2 +(Po - PN2 cosa)2 = 62810N , = J(PNI + PN2 sina)2 +(G+ PN2 cosa)2 = 94446N.

Problem 1.6-26. ReSiti primer 1.6-1. primenom metoda potiska i ravnoteze tecnosti. RESENJEa) Za poklopac A-A primenjuje se metoda potiska. Uvodenjem dye rayne presecne povrsine, na kojima deluju normalne sile pritiska

p,,.
a)
b)

PNl=[Pm+pg(h-~)JRl;

PN2 =(Pm+pgh)RI,
VA
:=

formira se zapremina cilindricnog tela

i

Slika P.l.6-26

R 2nl, na kojn deluje sila potiska

Po == pVAg· Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopacA-A iznosi:

PA == ~ +(Po + PN2 )2 = 17,86kN. b) Pri rastavljanju veze B-B, formira se zapremina tecnosti VB G = pVBg, na koju deluju i dye normalne sile pritiska
PN3 . [ 4R = Pm + pg(h+3';)

\
I

= R 3 n,

teZine

J1

-zR n;

2

PN4

tako da ce sila pritiska na sferni poklopac biti:

=(Pm + pgh)-ZR 2n; PE =JP~3 + (G-· PN4 )2 = 2504N.

1

72

Sile pritiska na krive povrsi JProiJlem 1.6-27 •. Rditi primer 1.5-17. primenom metoda ravnotde tecnosti i

potiska.
RES.6NJE: Zbog jednostavnijeg pisanja

uvode se zapremine piramide
a)
b)

Vp =t(2a)2 H,VI =Vp

'

V2 =V3 =Vp 12.

Slika P.1.6-27 IZQvajanjem zapremine piramide sa strane tecnosti gustine PI dobija se iapremina VI (v. sl.P.1.6-27b) na koju deluju silekoje se odredjuju primenom metode ravnoteze 'tecnosti, i glase:

P.<I

==[-Pv+Plg(l+a)j(2a)2, PYI =PIVIg·

Izdvajanjem zapremine pir<).mide sa strail(~ okvasenih povrsi tecnostima gustina P2 i P3' dobivaju se zapremine V2 i V3 (sl.P.1.6-27a), na koje prema metodi potiska deluju sile: 2 P.<2 =[Pmgh -'P2gi-P3g(a+b)]2a , PY2 == P2 V2g,

L~<3 ==[Pmgh - (P3gi+ b)] 2a 2,

PV3

== P}"3g·

Dakle, ukupna horizontalna sila pritiska je Px == Px2 + P.d - P."l. = 440,74kN , dole je ukupna vertikalna si1a pritiska
. P,

= PYI -

PV2

-

PV3

=[PI -

~ (P2 + i?3) ] Vpg = O.
== 440,74kN.
.

Prema tome, ukupna sila pritisica je !'=

Problem 1.6-28. Rezervoar oblika zarubljenog konusa, .nalazi se na kosom zidu

.

Jp} + P.}.

nagnutom pod uglom ex,=45° prema horizontali., Pritisak u rezervoaru meri se zivinim manometrom, cije je pokazivanje a=300mm. Odrediti sHe. koje opterecuju zavrtnjeve A-A na istezanje i smicanje. Tezinu rezervoara' zanemariti. Dati su 3 . po daCl: d=O,5m, D=lm, h=lm, b=O;5m, P = lOOOkg 1 ro-', Pm = 13600kg/ ill . Napomena: Zadatak resiti projektovanjem hive povrsi u proizvoljnom pravcu i metodom ravnoteze tecnosti.
?

a)

b)

c)

Stika P.1.6-28 1?ESENJE- Postavljanjem jednaCine hidrostaticke ravnoteZe za manometat dobija se natpritisak u tacki M koji iznosi: Pm == Pmga:'" pgb. Zadatak ce se resavati

Site pritiska na krive povrSi

73

projektovanjem krive povrSi zarubljenog konusa u pravcima: i- istezanja i ssmicanja. U ovim pravcima komponente rezultujuce sile po jedinici mase koje deluju na fluidne delice (vo sI.Po1.6-28d) su: F; = gcosex. i Fs = g since Zapremine koje su merodavne za odredivanje sila pritiska, prema Odeljku 1.6.1. prikazane su srafurama na sl.P.1.6-28b i c. Medutim, odbacivanjem dvostruko srafiranih delova, jer se sile pritiska na njima uravnotezavaju, dobivaju se nove merodavne Vs' Dakle, prema izrazu (1.6.6) definisu se sledece sile zapremine: V;', V/, pritiska:
Pi
I

2 2 f/'F d I d n = P i i =... = Prn-4-' P; = pV;F; = ti2(D 2 +dD+d 2 )h---h lJgcosex., 4
1[
II ,

1[

p,. = pVsF;. == P~ (D 2 +dD+d 2 )hgsinex..
Prema tome, traZene sile istezanja i smicanja veze A -A su: Ri == P;'- P;"= 5079,7N, Rs = Ps =3178N. Ovaj primer, takode, veoma lako, moze da se resi metodom ravnotde tecnosti datom u Odeljku 1.6.3. Prema ovoj metodi, potrebno je posmatrati ravnoteZu tecnosti koja se nalazi u zarubljenom konusu. Tada se definisu sila te:line tecnosti G=

P;2 (D

2

+dD+d 2 )hg, i normalna sila pritiska PN := (Pm + pghcosex.) d:n koja

deluje na rastavljenu vezu A-A. Na osnovu ovih sila odreduju se reakcije veze: Ri := PN -Gcosex., Rs =Gsinex..
Problem 1.6-29. Sferno-konusni zatvarac obrtan oko horizontalne ose 0 zaptiva otvor u pregradnom zidu. Odrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac. Dati su podaci: R=500mm, r=300mm, h=lm, H=2m, ex.=45 0, Pm=2kPa, pv=2kPa,
p]

= lOOOkg / m3 ,

P2

= 800kg / m3 .

RESENJE: Zbog jednostavnijeg pisanja uvode se duzine a = ~ R2 - r2 i b=R-a. Da bi se problem resia izdvojice se zapremina zatvaraca (v. sl.P.1.6-29b) i analizirace se sile pritiska koje opterecuju H tu zapreminu. Sa strane tecnosti gustine p]' formira se zapremina leonusa, koju primenom metode ravnoteze tecnosti opteb) a) recuju sile Slika P.1.6-29
G:= p]V]g:= p] -3-ag , PNl
r n
2
:=

(Pm + p]gh)r n.

2

Sa strane tecnosti gustine P2 formira se zapremina zarubljene sfere, na koju se primenjuje metoda potiska. Prema tome na oyu zapreminu deluju sile:

1 REJENJE' Pri rdavanju sva cedri postavljena problema.6-30 2 b) c) d) Slika P. koja se odreduje izrazom Vk -= (3r2+b 2 )nb 16.V4='4Rcxl. PN2 = P2gh2 A .2kN.J~vl)cosctl = 12643N .A=2RI.v3=-4-1.1. Tom prilikom na izdvojene cilindricnezapremine deluju povrsinske i zaprerninske sile.6-30.POI +(PN3 +PNZ . Radi kraceg zapisa ovih sila uvode se oznake za merodavne proracunske povdine i zaprernine 1 2 1 2 • R 2n 1 2 a=RI. N1 odnosno rezultuJ'uca sila pritiska P -= (p2 + p2)112 x y = 40l9N. lllOgU tako da se resenja a) napisati kao: 2 P= {[CPN2-PN1)sincx] +[G2-POI+(PN2-PNI)COSCX] 2}1/2 =13. Pm=O. cx=45°. Vj=2Rnl. Odrediti intenzitet rezultuju6e sile pritiska na cilindricni pregradni poklopac.1.6-30.6-30.P ) eosex. a sa druge strane jedna iii dye tecnosti raz!icitih gustina. gde je Vk -zapremina kalote. PI =800kg/m . U pregradnom kosom. P2 =900kg/m .V2=2R (n-cx)l. Cilindricni pregradni zid kvase sa jedne strane jedna tecnost. G2 = P2Vjg· .1. poluprecIuka R=O. P3 =lOOOkg/m . = 377N. Slika P. 2' 2)112 . treba koristiti metode ravnoteZe tecnosti i potiska.1. zidu nalazi se cilindricni poklopac. Giji je polozaj prikazan na sl.74 Sile pritiska na krive povrsi 2 PN2 =(-Pv+P2gH )r n.5m i sirine 1= 2m. Dati podaci su: 3 3 3 h 1=2m. Prublem 1.G = 4001N. I b) P = \[(PHi PNl = Plghl A . iIi kosom i vertikalnom.P N2 . POI = PIVjg.PN1 )SillCX + PZ2 . Pz = (?'V2 . Na OSllOVU ovih sila pritiska odreduju se komponente rezultujuce sile pritiska: Px -= (PN2 . 4 3 Pz2 =P2V2g=P2(3R n-Vk)g.6-30a-d. prikazane na sLP. h2 =lm.1.2bar.PN3 ) Sin aj +[G3 +G2 .P.

Usled dejstva sile F.P03 + (PN22 . na klip teiine G.gustine PZ' U polozaju prikazanoID na sLP.PN22 ) smaJ2 + [G2 - 2 Pm =Plg(hl . G3 == P3 V2g· POI . G2 = P2 (V2 +V3 )g.6-31 1 \ I . P02 = P2 VZg. PN2 POI = pzg(h2 . r. G] = pJ/3g . G2 = P2 V4g.1.1.6N c) P".Site pritiska na krive povrsi 75 PNI = PlghlA. a poldopac A-A ce biti opterecen.631 zatvarac je neopterecen.PN21 + (PN3 . Odrediti silu koja OVOID prilikom deluje na zatvarac A-A. N2 PN3 =(P2gh2 + P3g"2)a R . PN21 =[ Pm + pzg(h 2 - ~) Ja .R A = F (2r I d) 2. F. G3 = pFzg· 2 d) P == {rPNI . PN3 =:= (P2gh2 +P3g~ sina)a. .SN PM = Pma. PN22 ==[ Pm + pzg(h 2 + ~ sina) Ja. {[ Pm . PN3 == (Plgh l + P3g~ sina)a .~ sina)a. = Plr~g. G.(PM-PN 2 )COsaft = 24731.PN3 ) cosaJ }112 '" 23806.PN3 + (PM -PN2 )sina]z +[Gl -P02 -P03 .6-31. REfENJE. if. R.~)a . P03 == P3 V3g· Problem 1. d. POI = Pl V3g . Konusno-polusferni zatvarac A-Asa spoljne strane kvasi tecnost gustine PI a sa unutrasnje tecnost. Poznate veliCine su: h. R 2 2 sllla)a. P == P2g( h-R . Slilm P. PNl == (Pm + p]g"2)a . polje pritiska 11 tecnosti gustine Pz ce se promeniti.

Nairne.1. ako· se u jednaCinu (1.7.7. .7. na koji deluje sila teiine po jedinici mase g.7. nivo tecnosti u rezervoam iii neku drugu karakteristicnu izobarsku POVIS. u principu. koje su u odnosu na horizontalu nagnute pod uglovima . tada se 0 relativnom mirovanju.1.4) sledi da su izobare ravne povr. rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je: F =if + ( -5) = FJ + FyJ + F'J = const. a koriseeni fizicko-matematicki model strujanja je sasvim drugaCiji nego onaj koji vazi za mirovanje fluida. RELA'fIVNO MIROVANJE 'fECNOS'fll PRI TRANSlLACUI 1.7.76 1.1) dobija se polje apsolutnog pritiska p= p(Fxx+Fyy+Fzz)+C . Integraljenjem jednacine (1. pri relativnom mirovanju izazvanom konstantnim ubrzanjem ii deluje inercijalna sila po jedinici mase -a. ali u slucajevima kada se veze za: nivo slobodne povrsi.3) stavi p=K=const. s1. Posle dobijanja konstante integracije C polje pritislca je potpuno odredeno.x-F.1 pravcima.1). izobarske povdi Ako se u rezervoaru (v.4) Iz (1.1) Na fiuidni de lie. (1.7. izuzev u pravcu koji je normalan na sHu F (povrs p=const. ne moze ni govoriti jer u tom slucaju fluid struji.7. Osrmo'lfIDI.1) nalazi fluid gustine p i aka se rezervoar kreee konstantnim translatornim ubrzanjem = tada fluid u odnasu na a a/ +ayJ +aJ rezervoar relativno miruje.7. Nadjeno polje pritiska.1.3) u kome se konstanta integracije C odreduje iz granicnog uslova poznavanja pritiska u nekoj tacki fluidnog prostora u usvojenom koordinatnom sistemu OXYz. Dakle.Y K-C Fx Fy (1. Osnovna jednaCina mirovanja fluida Ojlerova jednaCina (1.1xll jedIrnaciJllal rciaUvIDI. sa s1.@g milrmr21Irnja flhlllida. iz . se moze iskoristiti za definisanje izobarskih povrsi. vee promenljivo. i ono je linea17lo promenljivo sa koordinatama x .1). S druge strane. Ukoliko ubrzanje a nije konstantno. vezati bilo gde.7. konstantu C je najlakse odrediti.2) sledi da je polje pritiska promenljivo n svim Slika 1.-F. y i z. vazi i za relativno mirovanje fluida i ona u skalarnom obliku glasi: (1. jednostavno. 1.fi.7.1) napisane u vektorskom obliku: pF = grad p (1.7.< Ovaj koordinatni sistem moze se. Ojlerove jednaCine (1. dobice se jednacine izobarskih povrSi: z=PF.7. pri cemu su F". Fy i F z komponente sileo Kaleo je rezultujuca zapreminska sila konstantna to je po(ie sila koje c1eluje na fluid hornogeno. P®lje pdtiska i .7.

2.z). predstavljeno izrazom (1. a) U sIucaju kada je okJlasena ra/lna POJlr. y.y. u koordinatnim pravcima.4) za K = Pa' 1. (i=x.l.2b) tad a se kompbnente sile pritiska odreduju kao lj=tpdA.!im~ a njena jednaCina se dobija iz (1. Sila pritiska koja deluje na bilo kakvu ravnu iii krivu povrS A maze se odrediti.ll! lraVlIllC i krive povdi. a 0 cemu ce biti vise reci kroz primenu u slucajevima ravnih i krivih povrsi.7. z Fx Prema tome. SHe pritiisl!!:. para/e/na sa osta/im izobarskim povr. Od obIika za silu pritiska (1. sila pritiska se odreduje prime nom jednog ad izraza P = JA pdA == p~zcA = PeA (' .6).7.7.2.=PF. y.7) gde se zapremine V. primenom opsteg izraza (1.7~3). na nivo slobodne powsi.5.7.7. !coji glasi: (1. moguce je preCi sarno zato sto je polje pritiska p=p(x.2a). i s/obodna povr.Relativno mirovanje teenosti pri traJ7siaciji 77 a == arctg(p) .7.5) Kao sto je ovaj izraz za silu pritiska bilo moguce pojednostaviti za primenu u Odeljcima 1. + p) + Pz2 odnosu na horizontalu odredeni uglovima (Xi .7. i 1. (i=x.! tecnosti je rtn'na pow§. koji su u == arctg(p. b) U slucaju kada tecnost basi hivlt povrs (s1. (1.7.6) pn cemu su: z c . / P). i pravci njenog dejstva. i z.1).=pV.a I!!:. z): Prime nom . b) c) Slika 1.oje deJluju lIll.6.z) (1. dobivajll projektova~em krive povrsi.y. Na osnovu komponenata P. 7.verti!caIno rastojanje ad tezistaokvasene povrSl do nivoa slobodne povrsi tecnosti.5) na oblik (1.1.fAidA.hidrostaticki pritisak u tezistu okvasene povrsi.7.P. i za slucaj relativnog mirovanja tecnosti pri translaciji. linearno promenljivo sa koordinatama x. to ce i ovde biti moguce.5. odreduje se I rezultujuca sila pritiska P == ~ P.. i P e .! (sl.

a) b) Slika 1.7.f odredenom ortom normale S (v.7.ilOm. tada sila pritiska moze da se odredi primenom izraza (1. Z. a kao drugo..2).zapremina dobijena projektovanjem krive povdi.3) iii metodu potiska (Odeljak 1. u s-pravcu. Odredivalllje sna ]!llJriUska teclllostii )lUll kri:wce JllovrlH meto«iama ravllllo1i:eze teCllll(])sti i poUska Ponekad sile pritiska na krive povrsi. prolazi kroz teZista zapremina Vi (i=x. Sada se formirana zapremina V. koriscenjem Ojlerove jednaCine (1. jer kriva povrs maze bitiproizvoljnog oblika.6.7.7) sile pritiska je moguce odrediti za bilo kakav oblik krive povrsi: Ali. Naime. kao Ps = pVsFs (1. s). kriva povrs zatvara ravnom povrsi i na taj nacin se dobija zatvorena kontura koja ogranicava zapreminu V. y.prtlVCt~ 1.3a).koju ispunjava tecnost.7.3. Ravne povrsi se uvode zato §to se na takvoj povrsi najlakse odreduje sila P .1. dok je komponenta rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F~ = F cos(F.7. ~ razloga jednostavnosti zapisa uvodi se komponenta . Medutim.7. u cilju odredivanja sile pritiska.1.1.6.6).7.9) Izraz (1. Tom prilikom. ttproizvo(. postupkom izlozenim u Odeljku 1. koriscenjem izraza (1.7. Napadna linija sila p.7.7.7. kao sto je prikazano na sl. u nekim slucajevima odredivanje merodavne zapremine Vi i nije tako lak posao.3.2) i veze izmedu povrilinskog i zapreminskog integrala. a) Metoda ravnote:fe tecnostt: Kada neku krivu povrs kvasi tecnost. s).5). sl. dobija se sila pritiska P"" - f pdA f piii + P I grad pdV + P JpFdV + P A = N A = V N = N V ( 1.7. prime nom izraza N (1. nije jednostavno odrediti. za takav proizvoljan oblik tesko je naCi polje pritiska na povrsi.7.7) moze se odrediti komponenta stle pritis!ca !coja dehije Ita hivlt povr.9) u potpunosti definise silu pritiska koja deluje na krivu povrs (sl. Medutim.2c).2. moze izdvojiti i II njoj posmatrati ravnoteZa tecnosti. integral u tom izrazu ponekad nije lako reSiti.7. Zato se. na pI. U tim slucajevima moguce je primeniti ili metodu ravnoteZe tecnosti (Odeljak 1.3a. na nivo slobodne povrsi tesnosti.78 Relativl10 mirovanje tecnosti pri translaciji izraza (1.8) gde je Vs .

1l' F F gde je G:::: pflg tezina tecnosti i F.5.1. normalna na izobare. i F predstavlja opftu (Arhiinedo/Ju) stlu potiska za slucaj jednoliko ubrzallog . /=lm. je F = g.fr:::: -pV(g -5). Ona je. Pm=1480Pa. jednacilla (1.Problem 1.7. tj. koja deluje na bilo koji fluidni delle.5m/ S2 Odrediti sile pritiska koje optereeuju poklopce A.10) se svodi na izraz (1.10) Ova jednaCina izraiava ravnoteiu sila koje deluju na izdvojenu fluidnu zaprerninu V Treba naglasiti da je rezultujuca sila pritiska P jedllaka sili reakcije veze R=. b) hfetoda potiska. sl. h=lOOmrn. Ova sila potiska definisanaje izrazom -PF =: -pr. glasi: . tada se postupak opisan u Odeljku 1. koja je sada usmerena lea nivo~ slobodne povrsi tecnosti. H=lm. Dati podaci su: d=SOOrnm.P. b=O. a=45°. Na kraju treba napomenuti da napadna linija sila pritiska PF prolazi ktoz teiiste zapremille Vi ona je normalna na izobarske povrsi.7-1a) kreee se translatorno konstantnim ubrzanjem a:::: 4.6. jednacina (1. pa ce u usvojenom koordinatnom sistemu vezanom za F'~" F A Zc.1l =: -pV5 . koja se razlaze na komponente: P :::: G+ F.B P A B Slika P.n :::: 0. a njen pravac napadne linije prolazi kroz teziste zapremine V.9) moze da se napise u sledecem 0 b liku P::::G+F.:: -P.sila inercije. B i C.1.translatornog kretanja. jednacina ravnoteie sila.7-1 .7). F. Tom prilikom. Sud cilindricnog oblika (sl.n+PN=-R (1. U koliko je lleka kriva povrs okvasena taka da se pri rastavljanju veze dobija zapremina Vkoja nije ispunjena tecnoscu (v.3a u potpunosti moze ponoviti. i za slucaj mirovanja (5 =0) svodi se na silu potiska (1.7. koje deluju na izdvojenu zapreminu (sl. Prema tome. Dakle. takode.9).7.1. Za slucaj mirovanja fluida ii:::: 0.7.7.1. jed ina razlika biee u smeru sile P .Sm.6.7.Relativno mirovanje teci10sti pri translaciji 79 rezultujuce sile pritiska P :::: pVF. 13=60°.3b).l.3b). D=lOOmm. P = lOOOkg/ m 3 • RESENJE Rezultujuea zapreminska sila po jedinici rnase. 7.

)zl· (1) S obzirom da su povrsille poklopca A.razom (1).. sile pritiska: P i Pc mogu se A odrediti primenom izraza (1. Prema tome.6).P. odredenog jednacinom (1).7. u koordillatnom pocetku (x=z=O. uodnosu na nivo tecnosti u sudu. Iz uslova poznavanja pritiska na nivon tecnosti u sudu. tj. tada se nivoi slobodnih povrsi nalaze na rastojanjima Pm / pg iIi Pv / pg.7.)z] +C. Ovaj zadatak moze se resiti drugaCije .+(g-asina.)H]} d 4TC == 2217N. P = Pa + Pm)' dobija se konstanta illtegracije C = Pa + Pm' pa ce polje pritiska biti P.)(H +f+h) ] D..p[acosa. primenjene za teZiste poklopca B. Fy = 0.1).7). odrediti jednaCina slobodne povrsi tecnosti.Pa ) x_ -b AE b-Ji ={pm - x=O z=(H+d/2+h) AC =[Pm + p(g-asina.80 Relativno mirovanje tea10sti pri Irans!acUi nivo tecnosti u sudu projekcije sile biti: Fx =-acosa.iznosi Fx y == arctg. ugao nagiba izmadu horizontale i izobarskih povrsi. Prvo. kao prvo.== arctg acosa == 25 6°. Ova jednacina sledi iz polja pritiska. podignut za rastojanje zm == Pm / plFJ Ako bi usudu iznad nivoa teiSnosti vladao potpritisak P v' tada bi Divo slobodne povrsi tecnosti bio ispod nivoa tecnosti u sudu na rastojanju Zv == Pv / ~FJ U slucaju da je IFzl == g. iz jednaCine za polje pritiska (1). B i C rayne povrsi..5a i b.) g-a sma.)H]}-2 2 Slnl-' TC =1478N. odreduje se vertikalno rastojanje I I . liZ pOlloe (1. ~ p(g -a sina. Zato ce se. Pre nego se pre de na odredivanje sila pritiska. sile pritiska su: 2 PA == (p. . dobija se p = -p[acosa. ~A . 1z ovog obIika jednaCine slobodne povrsi tecnosti dolazi se do veoma vaznog zakljuiSka: da je nivo slobodne povrsi tecnosti.7.-(g-dsina. d p[abcosa. Ova jedn3cin3.asina. Fz g-asma.8).)x=-I AA z=-Ji = {Pm + p[alcosa.treba odrediti odgovarajuee geometrijske parametre. Za primenu ovih izraza potrebno je poznavati polozaj nivoa sIobodne povrSi tecnosti. u kojima su natpritisci u teiistima povrsina odredeni if. koja su detaljno opisana u Odeljcima 1. dok se 8ila P moze odrediti prim~nom izraza B (1. koji glasi: Pm Fx x (2) z == plFzl + IFil .1. Nairne. kada se ~uvrsti P = P a ' i glasi: Pm a cosa. PE == (p. maze da se napi~e u kracem obliku.7.9N. Uvrstavanjem ovih komponeilti sile F u Ojlerovu jednaCinu (1.7.. .n == 81. to se sile pritiska na njima mogu odrediti primenom izraza (1. Fz = -g+asina. Z= .4). .P" = Pm .x+(g.' Drugo.x+(g-asina. koji se odreduje iz jednacine (2).

odreduje rastojanje 11c =Zc [cos ~ + sin ~tg(~ . na osnovu kojeg se.7. Odrediti ugao u odnosu na horizontalu pod kojim je nagnuta tecnost pri translaciji. zato sto su sile pritiska ucrtane na sl. Nivo slobodne povrsi tecnosti prikazan nasl. Pm = 800Pa.7) odreduju se sile pritislea PA Pc = PV:4 IFxl= P-4-(l+b+ t~)aCoscx=2217N.a sin ()(. p =7S0kgl m 3 • .Relativl10 mirovanje te. a ona iznosi B Zc = p(g-asinti) . i prime nom jednacine (1. kao trece.e je R=600m.lm.7.) H]BL == 16220N. RESENJE: Rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je jektovanjem ove sile na horizontalni i na vertikalni pravac. kao i silu koja opterecuje dno suda.1.ii.9N PH .7. a) ugao u odnosu na horizontalu pod kojimje nagnut benzin. Radijus krivip. dole se sa izrazom (1. h=O. Odrediti. Autocisterna se krece konstantnom brzinom v==70km!h u krivini ciji je nagib definisan uglom cx=2°.7-1 suprotnog smera od pozitivno orijentisanih OSa x i z.1. Problem 1. Problem 1.7-3. Pro- P = [Pm + p(g. D2rr. Z = pVc I~ I= P-4-(zm +H +2+ h)(g-asmcx) =81. Dati su podaci: a=lm. primenom izraza (1. koji iznosi acoscx .8) odreduje sila = pVBIFBI = P llcl sI= 4~. Na kraju. Prizmaticni sud sirine B=lm.y)].6) dobija se sila pritiska na dno suda F == g .7-2. Iznad benzina vlada atmosferski pritisak. Dati su podaci: 3 L=2m. Konacno. napunjen do visine h.Cnosti pri translaciji 81 acoscx b H' g-asincx + . b=1. IFBI =gcos~+asin(~-cx) = IFxlsin~+IFzlcos~. ~ = arctg(----·-:--) == 30 60 • Pnmenom izraza g-aSl11cx ' (1. krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a == Sml S2.7.P.4) dobija se ugao pod kojim je nagnuta tecnost u odnosu na horizontalu. cx=30°.:~ F 1478N U prethodnim izrazima za sile pritiska koriscene Su apsolutne vrednosti za komponente rezultujuce zapreminslee sile. d2rr. potrebno je odrediti komponentu rezultujuce zapreminslee sile po jedinici mase u pravcu dejstva sHe P . H=lm.2m. U autocisterni koja ima povrsinu poprecnog preseka oblika elipse: nitlazise benZin. b) silu pritiska koja opterecuje dno autocisterne.7-3 odnosi se na stanje mirovanja na horizontalnom delu puta. d .P. Pm . p= 1000kg/m .

.7-4. na kome se na rastojanju 112 na). to ce se smatrati da je an = const . I.. == g.azi otvor. koje se nemesaju.Traieno ubrzanje je p H a=TI" .. i krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a pod uglom cx. da je slohodna povrs normalna na poklopac AB .=45° prema horizontali.7.:::ina.82 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji RESENJE: Kako se autocisterna nalazi u krivini to ce na fluidne delice delovati inercijalna sila po jedinici mase an = v 2 / R. Slika P. stranica 21=4m..1. podeljen je pregradom P na dye jednake komore. tako da pritisci u vazdusnim prostorima obe komore h budu isti. LP a gI . pri dnu.. b) Primenom izraza (1.:.a ima komponente Fx == ~c()scx..6) dobija se sila pritiska na dna auto-cisterne P = pg(h + a)abn coscx.4) sledi cosa B= arctg 2 3.( g b) -a. 1z uslova zadatka. L.horizontalnim R ubrzanjem a.b 2h(Pm + Pv ) 1 pd cemu je b == (P m+ Pv ) / pg. Iznad nivoa vade desne komore je vazduh pod natpritiskom Pm' a iznad nivoa leve komore vlada potpritisak Pv ' U pregra Ji P. . Odrediti ubrzanje tako da slobodna povrs bude upravna na poklopac suda AB. . nska sila po jedinici mase F=:: g.. Vazduh u komorama menja stanje izotermski... tako da voda moze da pretice iz komore u leomom. +b J Pv +(Pa + Pm) h'. 21 aJ Slika P. . Sud oblika kocke. Poznate veliCine su: h.7-5. a) Iz jednacine tipa (1. sirine L.7-3 Nadena resenja vaze i za vagon-cisterne koje imaju poprecni presek ablika elipse. napunjen jedvema tecnostima gustina PI =::800kg/m3 i P2 =lOOOkgim 3 . a ' % i '.. Odrediti ubrzanje a..7. = 30492N. a x o A B potom odrediti sHu pritiska koja ~ ga opt~recuje. gRlv -sincx.Fy = 0 i F. Pro/. .7-5 RESENJE: Rezultujuca zapremi-. 1 RESENJE. Rezervoar se krece konstantnim translatornim ../em 1.1." . Problem 1..68°. H. ).. Rezervoar R. S obzirom da je radijus krivine mnogo veti od poprecnih dimenzija autocisterne. nalazi se procep.

7.L7-6 RESENJE: Analiza sila koje deluju na poklopceA-A i B-B prikazana jena s1. a... Pozllate veliCine su: h.::. P1. (p_ P /2) gl+p g(X_l)J_l.7-7.Relativno mirovanje teenosti pri transIaciji 83 (Fz ::: 0) dobija se a::: g / sina.6).PI)(g-asina)(h +d +b)}2bB . _~·:>//'li11---~- ~i'~ 1 ~-p. PI' P2' +z v -I h d -_-___p~~~-~~~~~~~~~A "~F. p::: Pa) i na razdelnoj poyrsi tecnosti (x=II2.7-5. p::: p a + PIgI12tga). .' IE a) " - ~ <10_---3- VIe x b) :}>::. odreduju se sile pritiska: (p_ p )(1)::: a :::[p .A oft-A Slika P. d...1. I 2 2 2 tga KoristeCi ova polja pritiska i izraze (1. vezanom za mali otvor.3) ima oblik: p(i) ::: Pigx I tga+Ci .P2 )g/ I 2tga.3N .. 2 ProD/em 1..(P2 -... b. Odrediti sile pfitiska koje opterecuju poklopce A-A i B-B kada poyrs razdvajanja tecnosti prolazi kroz tacku D.. a. rezultujuca sila pritiska na poklopacAB je P AB P2 .. Zatvoreni ciJindrielli sud (s1.Lx. U sudu se nalaze dye tecnosti gustilla PI i P2' koje se ne mesaju.::.-----. jednaCina za apsolutni pritisak (1. I tga a .trallsJatornim ubrzanjem a::: 2ml S2. horizontalna komponenta sile je Fx = g / tga. Prema tome.Pa)~~IA2::: (PI +P2) t:a /3 = 141. P2 ::: (p.-)(d+b)B .7. dobijaju se izrazi za sile: PA = PAl +PA2 . KoristeCi sHean postupak resavanja kao u primeru 1...\ ~~ ..=-:::---- g -. ::: Dakle. B... Sud se krece kOllstantllim horizontalllim ... PI (g-asina)(h+./ D -"""-". Prizmaticni sud..Problem 1. gde i=l oznacava tecnost gustine PI' a i=2 tecnost gustine P2' Koristeci uslove za pritisak u koordinatnom pocetku (x=O. U usvojenom koordinatnom sistemu.. Odrediti sile .7"7a) precnika D=200rnrn i visille H=300mm na poklopcu A ima pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=80mm od ose i u kojoj je voda napulljella do visille h=lOOmm..konstante integracije CI ::: p a i C2 = Pa + (PI ..· PE . sirine B..76b. dobivaju se· .7-6. PA2 ::: {P2 [/acosa+(g -asina)(h +d)]. ' b ".- PAl~A ' . d+b.. ::: (p- Pa)~~oAI =0. I. PAl::: PI[ alcosa+(g-aSilla)(h+f-b)]cd -b)B . krece se konstantnim translatornirn ubrzanjem a koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. . P. Polja pritisaka u posrnatranim tecnostima odredena su izrazima: P -.

. sl. iz koga se dobija identican izraz za silu .D.8N . ako poklopae Bpredstavlja donji dec sfere i ako predstavlja gornji dec sfere. II PBx == pVBx Fx 14 D2 I I= P23(T) n:a . pre rna kojem ce kornponente sHe pritiska na poldopac B biti 11 4 D 3 D21[ l PBz == PVBz Fz = plZ3(T) rt+T(H+h+zo) Jg.1. mogu biti odredene na razlicite nacine.7-7b). pritiska i jednaCina slobodne povrsi tecnosti u koordinatnom sistemu vezanom za nivo slobodne povrsi i za osu simetrije suda.1.77b. =-g. jer Se na tim .P. Ovde treba napomenuti da je zaprernina polusfere VBx dobijenaposle odbaeivanja dvostruko srafiranih zapremina u horizontalnorn praveu. odnosno iz nje rastojanje . izraza (1.7. iz kojeg se (za P=P a ) dobija jednacina slobodne povrsi tecnosti z == . PA • Sila pritiska na poldopae B.1). Zato ce se odrediti polje. u jednacinu (1. potrebno je odrediti zapremine nastale projektovanjem hive povrsi poklopca E na nivo slobodne p0\rrsi tecnosti u vertikalnom i horizontalnom praveu. odredice se zapreminskom (opstom) metodom i metodom ravnoteZe tecnosti.7.1. Za primenu zapreminske metode.7).7. 2 / AA == pg(zo +h). . z x a) b) G c) Slika P. i koristeCi u koordinatnom pocetku (x=z=O) gramem uslov P = Pa' dOblJa se polje pritiska P-Pa=-p(ax+gz).84 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji pritiska koje deluju na poklopce A iE. u ovom slucaju. P. z=-(zo+h) iIi primenom izraza (1. UvdtavajuCi komponente rezultujuce zapreminske sile Fx = -a. To projektovcmje je prikazano na s1. n: 4 = 35.6) i iznosi: .7. u slucaju da on predstavlja donji deo sfere(v. Sila pritiska na poklopae A moze biti odredjena primenom izraza (1.7).X a / g. integraleCi je. tj.z 0 =: aR / g koje definise polozaj usvojenog koordinatnog sistema u odnosu na pijezometarsku eevCieu. Fy ==0 i F.7-7 RESENJE: SHe pritiska na poklopee A i E.

Relativno mirovanje te. U slucaju da poklopac B predstavlja gornji deo sfere (v. jednaCinom ravnoteie sila (1. Dakle. Sud napunjen vodom krece se konsta- ntnim translatornim ubrzanjem a = 3.7).11). RE:SENJE' a) Slika P.) = 2. P. moze da se odredi. na polusferu deluje normalna sila Pzv i sila potiska P =-pVF=-pV(g-a)=-pVgk+pVaf.' +(g + a sina)h +j R[ acos(~ -a) + gSin~l}:= 1858.1lleTCIJe Fin = pya7 .7. ~=45°.7N . tj.c71Osti pri translaciji 85 delovima sile pritiska uravnoteiavaju. sila pritiska na poklopac B iznosi p.7. Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poldopac 15 je P~ = + = 148. h=lm. pritiska PN = P D41t (H +h +zo)g. norma In·l a e lillSU 1 a S1 !Pix pi. Fs := := pR 2 n { P.7-9 . a) Odrediti sile istezanJa i smicanja zavrtanjske veze A-A.9N. 2 P~ =J +(PN +G)2 =148.izraz (1.=J(pVa)2+(PN -pVg)2 =107. primenom ravnoteze tecnosti.7-7c) izdvaja se zapremina polusfere V na !coju se primenjuje metoda potiska. F Prema tome.l. Rezervoar prizmaticno cilindricnog oblika.9N .7-8. Ova sila moze da 8e odredi i primenom ravnoteie tecnosti.10).9N F.1. Pri tome tezinu polusfernog dna zanemariti. oblika eliptickog cilindra. b) Koliko treba da bude ubrzanje a da bi sila smicanja zavrtnjeva A -A bila jednaka nuli? Dati podaci su: Pm := 2kPa. kao i P~. odnosno jednacina ravnoteie sila (1.7-8 F. ProDlem 1. ali ovde taj izraz vise nema svrhe primenjivati. Prema ovoj metodi. sila pritiska na poklopac B iznosi: .7.27m / S2 koje je postavljeno pod uglom a=30° U odnosu na horizontalu. Primenom ravnoteie tecnosti.73g b) Problem 1. s1. zatvara polusferno dno poluprecnika R=200mm. ~pR3n[geos~-aSin(~-a)l = l02N.7·9.1. Odrediti sHe pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A-A i ravni a. krece se konstantnim translatornim ubizanjem nagnutim pod uglom a u odnosu na horizontalu. izdvaja se zapremina 14(D)3 ~.~ I sila P. T/ ••• T V = 23 T TC. Ovaj sud. uopstenom zaprerninskom metodom . Slika P. koji je napunjen vodom. df··~ se 81·1e: tezme G=pv g . a = geos ~ / sin(~-cx.

6N. p= lOOOkgim3 • RESENJE: PA := J(~v + pVacoscxi +CpV)2 (g+a sinal ::=: 156.7-10 VA . v:= (71:. PH = p[-abcosex. Problem 1. Ako se na cilindricnom rezervoaru..c == {[ Pc + pVc(g. PVB(gcos~ +a sin(13. ravni poklopci A.)] + (pVcacosex)Z }:= 83. iz primera 1.~ + sin~cos~)R2l . gde su: PN = p[adcosex+(g +a sinex)(h +Rsin~)12RI sin~ .• Sud napunjen tecnoscu gustine p. Primenom opisanog postupka dobijaju se resenja: 2 ___ I.79N . Problem 1. ex.~' :::'--~. b=lOOmm.1. d=200mm. c) poluelipsoidnim poklopcem B. a = 3m/::P.: . RESENJE: Pri resavanju zadatka treba koristiti metode ravnotde tecnosti i potiska (Odeljak 1.7-10. Dati podaci su: h=200mm. ~=45°.()(.86 Relativno mirovanje teCnosti pri translacij'i poklopac B-B.15N .B = {[PH - Pc . U kOSOill zidu snda.7-1.__ --__Fj~" : 'll)g a . b) polusfernim poklopcem A2._ _ _ _ 71:_ d3 / D3 11: ___ a) b) PAl = {CPA + pVAacosex)2 +[PVA (g-asinex)1 PA2 f/2 := 2331N. Odrediti intenzitete sila pritiska koje deluju na nove poklopce.12 ' na Cijim ravnim presecnim povrsinama deluju normalne sile pritiska PA .1-U. p PVg Odrediti sile istezanja i b) a) smicanja zavrtanjske Slika P.+(g+asinex)(h +Rsin~)12Rlsin~::: 89. Tom priikom izdvajaju se zapremine: Stika P. = {CPA -pvAacosex)2+[pVAcg-asinex)j2r/2 =2124N.1. c .7.12' VB .a cos(~ _a»)]2f/Z ::: 1258N 2 c) d) PR. sirine B.3).a sin()(.»)]Z + [pVB(gsin~. 1=250mm.7-1.=30°. nalazi se pravougaoni : "-----'<c-------'* otvor koji je zatvoren I I"""f----'-_ poklopcem dvostrukog polucilindricnog oblika.12 sin~' f. kreee se kOl1stantl1im translatornim ubrzanjem nagnutim u odnosu na horizontalu pod uglom ex. d 3. i A -nagnutoill pod uglom ~ I I u odnosu na horizontaI I In.7-11 . i d) polusfernim poklopcem C. PB iIi Pc' koje su vee odredene n primeru 1. B i C zamene sa: a) polusfernim poklopcem AI. R=lOOmm.

1. R. koji je zutvoren (po celoj Slflm suda) polucilindricnim poklopcem A -A.Relativno mirovanje tecnosti prj translaciji 87 veze A-A. R. r. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a=2g . Za vreme kretanja sud a tecnosti gustina PI i P2 ne kvase go rnj i poklopac suda. (I=h). koje su napunjene tecnostima gustina Pl i P2' U kosom delu pregradnog zida. h.acos(a+ ~)l ' koje opterecuju zavrtanjsku vezu A-A. Na zapreminu tecnosti V == R 2 nB / 2 primenjuje se metoda ravnoteze tecnosti.Vo)[gsin~ . B. koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a.+~)]. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a. d.~ Slika P. Na oyu zapreminu tecnosti deluju sile: tdine pVg.-. a. H.7-13 Pp P2' a.r cos~) +(g+asina)(h -rsin~)l2rB. koji je nagnut pod uglom ~. projektovanjem navedenih sila u merodavnim pravcima dobijajll se: sila istezanja F. c. G. == PN1 +PN2 . I.. :::t=. sirine B. ~. R. Na zapreminu Vo == r 2 nB / 2 primenjuje se metoda potiska.7-12 RESENJE: Problem 1. po kojoj na OVil zapreminu deluju dye komponente sile potiska pVog i pVoa.7-12. TeZinu poklopca zanemariti. nalazi se pregrada B-C koja sud deli na dye komore. koje je nagnuto pod uglom a u odnosu nu horizontalu. I. b. Poznate velicine su: a. Odrediti ugao a taka da rezultujuca sila pritiska koja deluje na cilindricni poklopac A-A. Problem 1. U sudu oblika kvadra.1.7-13. sirine I.. a.p(V -Vo)[gcos~+asin«x. RESENJE: TraZene sile istezanja i smicanja zavrtnjevaA-A su: . i normalna sila pritiska PN1 == p[-acosa(l. Poznate velicine su: h. bude jednaka nulL Poznate veliCine su: I. h. i sila smicanja Fs == p(V . RESENJE: RastavljajuCi vezu A-A po ravnoj povrsi A-A formiraju se dye zapremine polusfernog oblika Vo i V. B) p. -T1 1 1 1 h 1 1 1 I I I I" . Pri ovakvom kretanju suda odrediti sile istezanja i smicanja zavrtanjske veze A-A. nalazi se pravougaoni otvor. -. Pm) Pm' 1 2 Slika P. inercije pVa i normalna sila pritiska PN2 == p[-acosa(l+Rcos~)+(g+asina)(h+Rsin~)l2RB. ~) p.

2 pri cemu su sile: PNl PN2 .:= P N1 -PN2 +(PI-P2)[gcos~+asin(~-a)1±R2nl+GCOS~ .p2)[gsin~ -acos(~-a)l ± R2nl. = {Pm +P2[-acosa(c/2+d)+(g-asina)HJ}2RI.88 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji F. Ps ~ (PI .G sin~ . +Pl[acosa(bI2-d)+(g-asina)hl}2RI. = {Pm.

.2) vise n(je lineamoJ vee je nelinearno. 1z polja pritiska (1.8. Slika 1..8.YO)2]q.1. dobija se jednaCina izobarskih povrsi C . Fz = -(g+a z ) • Njihovim uvrstavanjern u jednaCinu relativnog rnirovanja (1.1) Komponente ove sile su: Fx ==ro 2 x-ax' Fy =ro 2 y-a y . polje pritiska je linearno. sl. neka se rezervoar istovrerneno kreee translatorno konstantnirn ubrzanjern 5 == a)" +a) +aJ i neka seokreee oko vertikalne ose konstantnom ugaonorn brzinom ill.. r (1.K ro 2 ? 2· l 1 z=--l--+-2 (x-+y )-(a x+ayY)J r g+~ P .8. koji se nalazi na rastojadeluju zaprerninske site po nju odredenom radijus vektororn polozaja r == xi + jedinici mase: tdine g.S. za p=K=const.1). Temena obrtnih paraboloida Ide u tackama T(xo. Nairne. pa ee rezultujuca zaprerninska sila po jedinici mase biti: . opisanog jednaCinorn (1.8. . imaju vrednosti: .1..4).3).1. Medutirn. dobija se polje apsolutnog pritiska P=P [ --:r(x +y )-(axx+ayy)-(g+az)zj+C ro2 2 2 l (1.1).3) i ona predstavljafomtlijl( obrfluh paraboloida.7. pa za takvo polje pritiska vazi sve onosto je vee receno za slucaj mirovanja.2).2) u kome se konstanta integracije C odredjuje iz uslova poznavanja pritiska u nekoj taCld fluidnog prostora. koja i za slucaj rotacije vazl. Tada.F == g-a+ro 2.Yo. (j/F. Pofije pdti51ka n b. na fluidni delle (v. RELATIVNO MlROVANJE TECNOSTI FR! ROTACIJI IJtl.8.zo)' a njihove koordinate se odredjuju iz jednaCine (1.89 1. i za slucaj relativnog mirovanja pri translaciji.8. opisanog jednaCinom (1.8.7.:o1l»ar51ke povdi Razrnatraee se opsti slucaj relativnog mirovanja tecnosti u odnosu na rezervoar. inercije prenosnog translatornog kretanja -5 i obrtanja yJ.3) opste jednacine familije obrtnih paraboloida: z-zo == [(x-x o)2 -(y. x (1. aIm se posmatra polje pritiska na cilindricnim povrsima koje su opisane sa r=const.8.Ki:lko rezultl(juC-a zapreminska sda F n(je /Cons/aI/flIt? to polje pritislca (1.

8. NajeesCi slueajevi. 1. Kada se ovaj rezervoar okreee konstantnom ugaonom brzinom co tecnost zauzima polozaj prikazan na s1. koji glase: a z:=--+-(x-+y)..4) imaju najprostije moguce oblike.7.8..8.2. lednacina (1. razmotdti za koliko se.2a. Medutim. tada se primenoID granicnog uslova 1"=0. 1z jednaeine (1.8.8. Interesantno je.2a) .1.5) 2 pg 2g Dobijena jednaeina je.2) i izobarskih povrsi (1.8. (1. ito: co 2r2 C-K co 2 r2 p= p(---gz)+C. FO. ujedno..8. dalje.7) ujedno ce biti i jednacina bilo kog obrtnog paraboloida (izobarske povrsi) kod koga je koordinatni sistem vezan u njegovom temenu.6) 1z ove jednaCine. ali sada imaju temena na osi rotacije. ona je detaljno proueavana u Odeljku 1. R@tadja oko vertiblne ®se dHni!lJricl!lIog rezervoara l!lIall.1. Ako se polamo .8. obrtni paraboloidi.gzY· (1.8.8. pri \ \ . takode.7) a) p b) c) Slika 1.. i jednaCina bilo koje izobarske povdi kod koje je koordinatni sistem z-r vezan za teme obrtnog paiaboloida.1. relativnog mirovanja fluid a su iIi eista translacija iIi Cista rotacija. za p:: P a' dobija se jednaCina slobodne povdi co 2r2 z:= 2"g" (1.2. odnosno zbogpromen(iivDstirezultujuce zapreminske sile F.8. U nekim specijalnim slueajevima. tada je := 0.)'IJlI!lIjenog tecl!lIoscu P:=pl-2 (x 2 +/)-gzJ+ C ' Ico 2 l C-K co 2 ? 2 Posmatra se cilindricni rezervoar polupreenika R (sl. jednaCine polja pritiska (1._ 'P-P a == p ( T .cilindricni koordinatni sistem r-z vde za osu rotacije na nivou slobodne povdi teenosti. Kada je ree 0 translaciji.8. jednaCine (1.3) imaju jednostavnije oblike. ako je ree 0 relativnom mirovanju fluid a sarno pri rotaciji. Ovde se postavlja pitanje kako se menja potje pritiska i kakav je izgled izobarskih povrsi? Odgovor na ova pitanje ce se naCi koriseenjem vee date analize iz Odeljka 1.7) zakljueuje se da je 'slobodna povrS tecnosti oblika obrtnog paraboloida. koji je u stanju nrirovanja napunjen teenoscu gustine p do visine H.8.8. interesantni za telmicku primenu.4) pg 2g Izobarske povrsi su. p:= Pa' iz jednacine (1. koji tretiraju osnosimetriene probleme u odnosu na osu rotacije.+ .5) odreduje konstanta integracije C:= p a' te se polje Az piitiska svodi na oblik CO 2r2 . Z : = .8. (1.90 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji Treba napomenuti da je do zakriv(ienja izobarshlz povrJi doJlo zbognehomogenog po(/a pritiska.

8) Dobijeno reSenje je interesantno jer kaZe da za koliko se podigne nivo tecnosti na zidu. (1. Koristeci jednacine slobodne povdi. pri rotaciji tecnasti.9) KoristeCijednacinu obrtnogparaboloida (b) zazid rezervoara 171 +/:12 =(j)2R2 12g i uvodeCi vertikalnu koordinatu z * = h) + h2 .8.Pa = p((j)2R2 /2'. SUe p1l"itJiska na 1l"2Vnle li kJrive povrsi Sila pritiska.. sl. traze vertikalne sile pritiska.3.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 91 rotaciji sud a.10) Iz jednaCine (1. Ako se posmatra zid rezervoara. i on izrazava uticaj rotacije tecnosti.2c).8. pritisak linearno menja sa visinom tecnasti.9) daje zakon promene pritiska P-Pa=pg(h1+h2-Z)=pgz*. to ce avaj izraz biti napisan u jednostavnijem obliku R x z v b) c) Slika 1.8.8. podigne nivo tecnosti (visina h2 ) i za koliko se spusH teme obrtnog paraboloida (visina h).1.10) sledi da je na cilindricnoj ravni zida pritisak Iinearno promenljiv sa dubinom tecnosti (v.8.8.@. Ovaj pritisak se sastoji ad dva dela. sl. dak je drugi deo promenljiv Clan p(j) 2r 2 12..3.z.8. Kako se. kao p.- 1. R nh1 =2R n(h1 +h2) ~ h) =h2 =~ (1. Na dnu rezervoara kao ravm normainoj na osu rotacije hldrostaticki pdtisak je promenljiV (v.1. sto za posledicu ima da polje pritiska zavisi sarno od koordinate z. . koordinata r je r=R=eonst. pri rotaciji u cilindricnom sudu.7.gz) .5). . Na dalje ce se razmatriti palje pritiska na nekim karakteristicnim vertikalnim i horizontalnirn pavrsima.2b).4). k~ja se meri od nivoa slobodne povrsi tecnosti po visini zida rezervoara. na pro na zidu i dnu rezervoara.8. Jedan deo hidrostatickog pritiska predstavlja konstantnu velicinu kaja se ima na osi rotacije P = pg(H -h1 ). za toliko se na osi rotacije spusti nivo tecnosti. sta je identican zakljucak sa omm koji daje hidrostaticki zakon raspodele pritiska u mirnom fluidu (1. najceSce. (1. Ovdese maze izvesti opsti zakljucak da se na svim cilindricnim pavrsima (r=eonst. i zapreminskog bilansa tecnosti pre i u toku rotacije sledi (j)2R2 2 1 2 (j)2R2 h1 +h2 =~. jednacirta (1.8.). maze biti odredena primenom izraza (1. kaja deluje na bila kakvu ravnu iii krivu povrs.1.

pa obrtanjem nastala zapremina iznosi Va = 2nrcAo' NajcesCi sastavni deo zapremine VOl koja definise silu pritiska jeste cilindricna zapremina ispod obrtnog paraboloida (v. Ova zapremina se odreduje kao 4 (02 fRoZ (0 21CR 1 2 V= zdA==.8. i ako predstavlja deo rayne povrsi.1.1.2).1.12) A 2g a ·4g 2 Iz dobijenog rezultata se zakljucuje da su zapremine ispod i iznad obrtnog paraboloida jednake i da imaju vrednost polovine zapremine odgovarajuceg cilindra.-=-R TIff. B-B i C-C. (1.8.liA.r2rndr=-. Sf ProDlem 1.8.8-1 RESENJE.5) tada je potrebno raspolagati sa poljem pritiska opisanim izrazom (1. sl.8-1ct) na poklopcu A-A ima na rastojanju R=lOOmm ekscentricno postavljenu pijezometarsku cevCicu. potrebno je poznavati zapreminu nastalu obrtanjem povrsine Aa oko vertikalne ose (sl.11) potrebno raspolagati sa nivoom slobodne povrsi i sa svim onim sto ga odreduje.Pri obrtanju suda. U takvim slucajevima nalazi se rastojanje re . It vertikaillom proVelt. Ako se sila pritiska trazi primenom izraza (1. presek D-D j) Poklopac c-c g) Slika P. H=300mm. d= 100mm. 1=500mm. radi lakSeg odredivanja zapremine VOl ili nekih njenih delova. U nekim slucajevima.94s. b=50mm. ako poklopac C-C predstavlja deo cilindricne povrsi. na nivo slobodl1e povrSi tec'lzost/ (sl.3c).1.8.8.1. Fy =(02 y i Fz =::-g u jednaCinu . u kojoj se nalazi tecnost do visine h=200mm.8. Sud se okrece konstantnim brojem obrta n=200o/min.8.92 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji (1. dok je za primenu izraza (1.S-1. Odrediti sile pritiska koje deluju na poklopce: A-A.3b).3a).7.-. od tdista povrsine do ose rotacije. Cilindricni sud (sLP. Dati pedaci su: D=400mm.1• UvrstavajuCi projekcije zapreminske sHe: Fx =::ro 2 x.11) u kome je VOl zapremina nas/ala projek/ovalljern krive pOVl". ugaona brzina iznosi (0 =mc/30= 20. p == lOOOkg / m 3 • • Vy c) presek D·D e) p.

kod kojih je polama koordinata 1'2 == X2 + y2.P./ S druge strane.P. i ona iznosi C =p a' Dakle.itiJ*a na njemu ?leli?leamo (i nehomogeno).8.~ .8-1j).1).8-1e) tada je poJama koordinata ovog poklopca rc = D 12 +b = const. dobija se sila pritiska D/2 CO2 co 2 D2 D 2 rc PA == 0 p[T r2 +g(h-a)]2rndr==p[ 16g: +g(h-a)]-4-=522. 2 ld rc Pc = (p.7.gz] .1.1.Prema tome. y=O) dobija rastojanje a == co 2 R2 12g. prema kojima je d rc [co D. polje apsolutnog pritiska odredeno je jednaCinom p. ova sila pritiska moze biti odfedel1a i primenom izraza (1. (1) 1z jednaCine (1).7.Relativno mirovanje' tec710sti pri rotacifi 93 (1. (2) a iz koje se za uslov poznavanja koordinata na nivou slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevcici (x=R. razliCit slucaj od predhodnog karla je poklopac bic cleo cilindricne povrsi.8-1c). sl.5).4rog == p[~(h-a) +2~zoJg .8-1b. tada je polie p.2N .7.4 = PV. i element povrsine dA = 2rndr koji vazi sarno za osnosimetricne povrsi (v.1.Pa )z=-Ch-a+!1) -4-= P T(T+ b ) + g(h-a+H) I 2 2 J4= 128. polje pritiska odredeno jednaCinom (1). sila pritiska odredena .11). za P = P a' dobija se jednaCina slobodne povrsi tecnosti. sustinski.. P. koja glasi Z 2 2 = 2g (X + y co 2 2 2 ) .8-Ib). sLP.5.7.8-1d) bice. i to za z = -(h . Kako je u t odnosu na osu rotacije poklopac A-A osnosimetrican to ce se podil1tegralne veliCine napisati u polamo-cilindricnim koordinatama. dobija se polje pritiska p = p[CX2 + i)co 2 12.a). Sila pritiska koja deluje na poklopac B-B (sLP.. za ovaj sJucaj. Si1a pritiska na .9N. takode. prema kome je PA = (p.8. koje u potpu110sti definise polozaj koordinatnog sistema.5) raspored pritiska (1). Kada poklopac C-C predstavlja dec cilindricne povrsi (v. Uvrstavajuci u izraz (1. Pry! l1aCin je primenom izraza (1.6). odredena primenom izraza (1.2) iii (1. lcoje se odreduje iz jednacine (2) i iznosi ovom drugom metodom iznosi: Zo 2 =co 2 D2 18g. sto predstavlja.P.. 2 Ako poldopac C-C predstavlja deo rayne povrSi (v. f . sl.8N. 1 D 2 rc [2 2 1 J2 Zo g-1302.gz] +C Konstallta illtegracije C odreduje se iz uslova poznavanja pritiska (p =Pa) U koordinatnom pocetlru (x=y=z=O) .1.je lineamo i homogeno na cilindricnoj povrsi sa rc = canst. Dakle.1. prema kome sledi: :J _ _ D lB-pVBrog-p 3(2) 3 rc+ D4 rc (l+h-a)+2 D4 rc D rc .1. .Pa)dA. Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati rastojanje Zo (vo sLP. te se za odredivanje sile pritiska mogu primeniti izrazi (1.Pa == p[(x + i)co 12.1':.11). i to na dva nacina. gde je VAro zaprernina prikazana srafurom na sl. Najpre ce se odrediti sila pritiska na poldopac A-A.

koje je . U novouvedenim polarno-cilindricnim koordinatama element povrSine je dA = «yj dz) == a:i1"&P dYldcp =Y1drjdcp .7. Centrifugalni kalup za livenje ali.11) potrebno je poznavati slobodnu pOVrs tecnosti.1.P. polje pritiska odredeno jednaCil10m (1) nijena. i u njemu polje pritiska (3) za Xl == 0. . koja je odredena jednacinom Z =0)21'2 12g . Da bi se odredila ova sila vI'si se transformacija koordinatnog sistema. Odrediti silu pritiska koja deluje na: a) poklopac sa s1. h=50mm.l. p= 2700kgl m 3 • \ \ c) \ RESEfilfE: a) Sud se okreeSe konstantnom ugaonorn brzinorn co = me 130 = 1O.5).lminijurna na sredini poldopca ima mali otvO! za sipanje tecnog rnetala (veza sa atinosferom).' (j}d 2 d 2 1[ postO]l dopunskl clan P-U-4-' koji je posledica razliCitih polja pritiska u . za I' = d3 12. az. sl.. to se i. dobija se sila pritiska " 'dl2 Pc = J 0 I 2n co 2 [ 0 (p-Pa )". u ovom slucaju. bice odredjel1a primenom izraza (1. d 3 =400mm.z jednacine (1) dobija. Iz jednaCine slobodne povrsi.8-2a.8-1b i f).jpogodnije za primenu. Kalup se okrece konstantnim brojem obrta n=100o/min.P.ie a= Q) 2 d.l.+TTj COS-cP. Yj ==TjCOSCP. i b) poklopac sa sl. za primenu. a zatim i iz novouvedenih ortogonalnih koordinata prelazi se na polarno-cilindricne (X 1.g11 S111CP+ g(h-a+H)l. PoredeCi izraze za sile Po: i p~' sledi da u sili P. v razrnatranim slucajevima.8-2c.7. najpogodniji oblik polja pritiska co 2 D ? co 2 2 7 " p. dobija serastojan.8.CP)' Kako izmedu ovih koordinata postoje veze X==Xj +~ +b" Y==YI' Z==Zj"-(h-a+H). uostalom. dobijenoll1 iz (1.47s-1 • Za odredivanje sile pritiska primenom izraza (1. Y1. 2 Ovde treba napornenuti da je za resavanje integrala koriscena trigol1ometrijska relacija COs 2 cp== (1 + cos2cp) 12.8. aZI &r)"&P .Zl)' vezane za teziste poJrJopca C-C (v. d 2 =300mrn. Problem 1. 2 .Pa = p[T(X1 +T+ b). P.8-2.94 Relativl10 mirovmz/e teCiwsti pri rotaci/i poklopac C-C. ISg.8-lf Konacno. koristeCi izraz (l.l. Zl =Tjsincp. UYI 0'1 (3) a sto.=odTjdcp=g"2 { D d l (T+ b ) +16J+g(h-a+H) } =130N. i sledi sa sl.3).5). Za primenu ovog izraza. prvou Dekartove koordinate (xl 'YI .P. Dati podaci su: d l = lOOmm.

stranice b. tako da sile pritiska koje deluju na kruzni i kvadratni poklopac budu iste.8-3.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 95 potrebno za odredivanje merodavne.5N.z 2 2 )-U(D +dD+d )H+~ g:=447N.P.d1 ) 14 . istovremeno se krece konstantnim ubrzanjem a:= 3ml S2 i okrece se konstantnom ugaonom brzinom ro. h=lOOtnm. p=lOOOkg/m3 • Slika P. Odrediti: a) stranicu kvadrata b.apunjen tecnoscu gustine p. I" 2 b) Sila pritiska na poklopac kalupa je Jrld3ro n 2 2 p:= pg4 16g +16(d2 -d1 ) 2 (d z +d1 )-(d3 -d2 )h I" it 2 . Cilindricni sud precnika D=200mm i sud kvadratnog poprecnog preseka. pri ro =lOs· 1 .8-3 .8-5. sl. sila pritiska iznosi dJ 1 2 (d.8-4 RESEN. -d1 )n 1 din l P::=pVOl g=pl2n(T+ R )"2 R n+ 4 h+"2-4.6N. R=50mm. bila duplo veca od sile pritiska na isH poklopac u stanju mirovanja. Dati podaci su: D=400mm. koje treba postaviti pijezometarsku cevCicu da sila pritiska na kvadratni pciklopac bude jednaka nuli. na rastojanju R=75mrll. nalaze se dye pijezometarske cevcice unutrasnjih precnika d 1=4mm i d z=6mm. 1=150mm. P=pl-4-CH+h. d=200mm.1.' Problem 1. Uvodenjem poluprecnika torusa R := (d 2 .8-4. . pritiska na poklopac u stanju obrtanja konstantnom ugaonom brzinom.u kojoj je Vcida do visine h=lOOmm.1.p.8-2b). Problem 1. odrediti silu pritiska koja deluje na poklopac suda.IE: 2 I" Dn 2 d2 2 4 roR 2 n 22 Dnro 2] . Na poklopcu suda nalazi se pijezometarska cevCica. H=200mm. oblika zarubljenog konusa visine H=200mm. a=lOOmm. koje su na medusoh bnom rastojanju R=80mm.1E· ro =JL Ig(D2 H _IR3 -ahl) D2'1i 4 3 =12 6s· 1 ' Slika P. b) onu ugaonu brzinu pri kojoj ce sila pritiska na .1. d] +d2 g g Problem 1.a Jg::=593. Na poklopcu suda. ! ' . Dati podaci su: D=400mm. Odrediti onu ugac)llu brzinu kojom ciliridricni sud. RESEN.kruzni poklopac biti jednaka nuli. h=200mm. c) one rastojanje R o' pri roo == 50s· 1 i b=177mm na. treba da se okrece da bi sila " .srafirane zapremine VOl (v. ] := 364. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ro = lOs· J .

pokiopac. da je nova sila pritiska jednaka nuli. rastojanje H =0)2 R2 /2(a+ g) koje definise polozaj koordinatnog sistema u odnosu. Kada se cilindricnisudoktecenovom ugaonom brzinom O)j tada je sila pritiska na kruz. 0)2 PO) 2 Cije je realno i pozitivno resenje b=l77mm. primenom izraza (1. Fy = yO) 2 iF. prirotaciji suda. je D 2n 1 Po = pVro(a+g):=: P-4-(h-H +2 zo )(a+g). Iz uslova zadatka.1.ni poklopac.Pa)z=_(h_Hldxdy= pb Pk . To ce prouzrokovati dejstvo potpritislca na sredisnjem inatpritiska na udaljenijem delu poklopca (v. za x=R i y=O.5). i koriscenjem uslova p = p a za x=y=z=O. (3) Sila pritisica lcoja deluje na kvadratni poklopac. bila jednaka nuli potrebno je da obrtni paraboloid slobodne povrsi sece polclopac.P. 7. Po = b4+Lr12hca+g)_6R2]b2_12Po =0.1). za P = P a' sledi jednaCina slobodne povrsi.sl. odredena izrazom (3). i rastojanje Zo = 0)2 D2 /8(a+g)koje je potrebno zaodredivanje sile pritiska (v~ sLP ~1.7. takode.8-5b)~ Sila pritiska na kruzpJ.:=: -( a + g).96 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji RESEN. dobija se . koja glasi: 0)2(X2+y2) . (2) z= 2(g+a) 1z jednacine (2) dobija se.7E: a) Pri zadatom kretanju suda.8-5c). prema (1~8. Njihovim uvrstavanjein u jednaCinu (1.11). na zadati nivo tecnosti u pijezometarskoj cevCici. dobija se polje pritiska a) c) 2 P-Pa=PT(X +y)-p(a+g)z 0) 2 2 (1) iz koga. l J (4) Uslov zadatka. daje jednacinu ibl2 2[0)2 neb -6R )+(a+g)h 2 2 . b) Da bi sila pritiska na nelci poklopac. iznosi Pk = 4Jo f'b/2 Jo(p. komponente rezultujuce zapremiIliike sHe su: F: = xO) 2. u lcoji se zamenjuje polje pritiska (1) za z=-(h-H).

Cilindricni sud precnika D=400rnm. ima otvorenu pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=lm od ose rotacije. novozadatom.8. 1z stanja mirovanja sud poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom 00 .Sm napunjena tecnost gustine p. visine H=400mm. Odrediti sile pritiska koje pri rotacijideluju na poklopceA i B.Relativno mirovanje lecnosti pri rotaciji 97 (i)] =4 ~ (g+a)h . 11. Iznad vode se nalazi vazduh koji je pod natpritiskom Pm == SOOPa. (i).8-7. od ose rotacije. RESENJE: 1 PA =: 2 2 2 24 pco ab(a +b ) .h neopterecen. precnika D=lm i visine H=O.91s . b2 ProD/em 1. pri rotaciji. PB = P~-4-( fD 2TCco 2D2 16g +h)-abh l J. b.oJa za so b0 d nu povrs Ima 0 b]'l ~. 11.8-6.. P. v' v • a .1. p. i uslova zadatka P=O. Konusni sud istovremeno se okrece konstantnom ugaonom brzinom co i krece vertikalno nagore ubrzanjem a = Sm/ S2. Odrediti ugaonu brzinu (j) tako da sila pritiska fluida na poklopac. Slika P. Konusni sud. D. Odrediti ugaonu brzinu pri kojoj ce konusni poklopac biti :___L . u kojoj je do visine h=O.Sm.S-8. 8W-D C) 1zraz (4) za silu pritiska vazi i kada se sud okrece.l. Poznate velicine su: a. ugaonom brzinom 00 0. napunjen je vodom do visine h=300mm. kada se h pijezometarska cevCica.l. .11) za sracunavanje sile pritiska P na konusni ornotac. RESENJE: Koriscenjern jednacine izobarskih Ir .S-6 ProD/em 1. izraza (1.. dobija se Ro = 2(g+a)h 2 (Do +6 :::::79mm. RESENJE: Sila pritiska na poklopac suda u stanju mirovanja (s1. bude duplo veca od sile pritiska vazduha iz stanja mirovanja.. dobija se ugaona brzina (g+a)r:!}H/3+ h ) _ -I co=4 2 ! 2 -S. I povrsl (1 S 3) ...C 2 z=:co r2 12(g+a). 1:1 8R -D Slika P. nalazi na rastojanju Ro' KoristeCi uslov PI< = 0.S-7 PF'fIDlem 1.8-Sa) iznosi p a) b) Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom CO tada je polozaj Po = Pm D 2TC I 4..l. _] '? 2 == 64s . Slika P.8-8 .

U stanju mirovanja (sl.Pa)z=b2rndr::: [Pm . I-I p 1 D RESENJE: Uvodenjem veliCina d = D~r--l-_-J-:-l--=_'-~=~g==. na sredini.1.7.P.7. koristeci uslov zadatka: P + PM ::: 2Po. osim sile pritiska P. Na osnovu izraza (1. Nairne. slede geometrijske i b= Doo JH-h . dakle. Pri rotaciji suda natpritisak vazduha ostaje konstantan. i koriscenjem uslova za pritisak P = Pa + Pm' za r==z==O. U hidraulicko .98 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji tecnosti u sudu prikazan na s1.omugaonom brzinom 00 = 15s. Sud se okrece konstanhi.pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. Iznad ulja se luilazi klip tezine G=20N u kome se. napunjen je uljem gustine 3 p == 900kg / m do visine H=300mm.- Problem 1.8-8b.1.pgb+ j DI2 16 (D poo2 2 +d. Fz ::: -g) u jednacinu (1.' Uvrstavanjem komponenata rezultujuce zapreminske sile (Fr =roo 2 . .1).8-10) klip uravnotezi ddi potpritisak koji vlada u vazdusnom prostoru iznad klipa.1 . Kolikom sHorn pri rotaciji treba delovati na Idip da bi slobodna povrs ulja dodirivala dno suda. D pD cIJa su resenja: 00] == 17s-] i 00 2 ::: 2. i jednacine zapreminskog bilansa vazduha velicine D:7t (H -h)::: t~b. pa ce pre rna politropskoj promeni stanja (p V n == const.1.8-9. Kada se cilindar okrece konstantnom • .8-9 Problem 1. )](D -d 2 2 2 )4' 1t Pri rotaciji. za P == Pa + Pm' dobija se jednacina izobarske POvrSl nivoa tecnosti u sudu z == oo 2 r2 / 2g .2 g koje definisu polozaj nivoa tecnosti u sudu. te je. \ I Slika P.Jg(H-h) 00 P == dl2 (p. Cilindricni sud. Na kraju. P. dobija se polje pritiska (1) 1z jednacine (1).8-10.Jg(H-h)oo+4[pg(H-h)-Pm ] =0 . Kakoje d 2 >D.1• Ovim resenjima odgovaraju vrednosti precnika d j =306mm i d 2 =748mm. dobija se sila pritiska tecnosti na poklopac suda d2 ::: 4D .5).) biti Pm == const.PrimenomjednaiSine izobarske povrsi za l'=d/2 i z=b. zapremina vazduha ostaje konstantna. trazeno resenje za ugaonu brzinu 00::: 17s-1 . to se ovo resenje odbacuje. precnika D==600mm.=.83s. u kojem se koristi jednaCina polja pritiska (1) za z=b. na poklopac deluje i sila pritiska PM == Pmd2n /4. dobija se kvadratna jednaCina oo 2 _ 8 . nalazi maliotvor za vezu sa atmosferom.

8-12.8. RESENJE: Kada se sud okrece konstantnom ugaoncim brzinom.S-II Prublem 1. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj ce u vazdusnom prostoru cilindra vladati atmosferski pritisak. /8g i ~ I a) b) 112 == 0/ d. a glasi H z == co 2 r2 / 2g. Hidraulicko-pneumatski cilindar. U toku rotacije ne dolazi do prosipanja tecnosti iz suda. D D pn ' f! Slika P..1. Pa RESENJE Rezultujuca sila pritiska je p =lP16(D r (02 2 2 1 2 2 1t d21C +d ) + Pm . G=lOON.P. Odrediti sHu pritiska koja deluje na Idip.13. h=lOOmm. / 8g.5).d )'4+ Pm-4-= G.pgHJD . nalazi se tecnostgustine p == lOOOkg/ m3 nasuta do visine H=184mm. ali tako da vazduh dodiruje dno ciEndra.l. d=50mm. i visine b == h PI' / Pa ' te resavanjem kvadratne jednacine: co 2 -~fibb 01+ 16gb _ 64G =0 D D2 pnD4 ' h Pa H dobija se ugaona brzina 4 CL 2 co==-(vgb+.~6 l--g-) 2D2 h 8g CO 2 D2 4G ) (2aD2)11 Pm == (Pa + D2 1t 11 ud2 .8-l2 . izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg cilindra precnika d 2 =200mm i d j =lOOmm.· Promena staDja vazduha je izotermska. tada je polozaj tecnosti u sudu prikazan na Bl. 1znad vazduha nalazi se klip teiine G. 1z jednaCine slobodne povrsi tecnosti.'~~~~~ I pri cemn sn h H=_co-(l. napunjen je uljem gustine p do visine h i slojem vazduha debljine a (h>a).8-12b. ~<te- risticna rastojanja: h1 == co 2 d.8-10 1.. Zapremine tecno- Stika P. koji zatvara cilindar.. Odtediti ugaonu brzinu.1.8. a -t--f':.-)=393s-I . p" == Ibar . p == 1000kg / m3 RESENJE Uvodenjem potpritiska PI' =40 I (D 2 . Dati su podaci: D=200mm. u cilindar ustrujava okolni vazduh. tada kroz otvor u klipu. dobivaju se L~ .d 2 )1t. Sud poCinje da se ohece hmstantnom ugaonom brzinom co. tako da slobodna povrsdodiruje dno sud a.1. ptecnika D.Re/ativ170 miroval1jetecnosti pri rotaciji 99 ugaonom brzinom. pri kojojce slobodna povrS tecnosti dodirivati dna sud a i silu pritiska koja deluje na dno suda. Pri rotaciji vazduh tnenja stanje politropski sa stepenom politrope n. Slika P. U cilindricnom sudu.Pa . koja sledi iz (1.

u slucaju da je tecnost izmedu ciIindara: AZ ! a) otvorena prema at.''-'j" Go (cU• 1 •8 1~ ~ \ ".L8~13b). U cilindru manjeg precnika.1. tankih zidova. jednaCina nivoa slobodne povrSi je z =:: co 2r2 I 2g. na tecnosti gustine p. Ona daje visine hI =:: co 2d 2 /8g i h2 =:: co 2 D2 18g.1. to sledi da je i Po =:: Pro' i to bez obzira na vrednost ugaone brzine co. Ciji je pocetak u odnosu na pocetni polozaj klipa odreden visinom b. koje deluju na klip u pocetnom polozaju mirovanja (sl.(H + 11) .100 Relativl10 mirovanje teenosti pri rotaciji sti u pocetnom stanju mirovanja (Va) i u toku rotacije (V". pdkazanih na sLP. V usvojenom koordinatnom sistemu.15.H. nalazi se klip tezine G. dobija se hod spustanja klipa . '10 r mosferi (s1.8. moze se koristiti uslov jednakosti zapremina Va =VO) iz kojeg sledi 24s. +d1 ) =:: ProDlem 1. za koliko se spusti klip u manjem cilindru u odnosu na pocetno stanje nlvnotde klipa.L • "'.. pocinju okretati konstantnim ugaonim brzinama co =:: lOS-I. I d I' I a) b) c) ml~ ?~ RESENJE: a) Iz jednacine ravnotde sila. Slika P. Cilindri se iz pocetnih stanja mirovanja. prema (1. VO) =2(4 h2 --4.5).l. a u toku rotacije P =:: pVrog.8~13. Da bi se zadatak rdio uvodi se polarno-cilindricni koordinatni sistem.n dt rc Va = (d 2 -d] )-.1. Tom prilikom klip u manjem cilindru se spusta. pri tome eliminisuCi veliCinu b.SN.P.11) dobija se sila pritiska koja deluje na klip ..8. 2 · 2 rc 1 d.. jer tecnost prostrujava kroz otvore u medjuzidu iz manjeg cilindra u veei.h =:: -4.4 (a + b) + 2 (-4-h2. Odrediti. (f) 2 = 4 JgH led. i . d 2 rc P =:: pVrog =:: p-4-(a+b+h r 12)g.a).8-13a) odreduje se velicina 2 h == 4G I (pgd rc). U cilindru precnika D==200mm nalazi se manji cilindar.8-13a i c. Iz izraza (1.4 h1 ). precnika d=100mm.(H + b) . pri rotaciji cilindra. Kada se cilindri okreeu konstantriom ugaonom brzinom tada se klip u unutrasnjem cilindru spusti za hod a (sl.8-13 KoristeCi jednakost zapremina tecnosti pre i u toku rotacije D 2 rc d 2 rc D 2 rc d 2n · 1 D 2 rc d 2 rc -4.h1 )' Zato sto tecnost ne istice iz suda.) su .1 • Sila pritiska koja deluje na dno suda u pocetnom stanju mirovanja je Po =:: pVog =:: 42.h b) ako se na njoj nalazi prstenasti klip tdine H "1 . i uslov ravnotde sila P=G. Kako je Vo = Vffi .-4.8. na kojima obrtni paraboloid sIobodne povrSi sece cilindre. r-z.

1. to ce se dobiti dva razliCita polja pritiska: Pi = Pi (oo 2r2 12 -gz)+Ci (i=1. gde indeks i==l predstavlja tecnost gustine PI' a i==2 tecnost gustine P2' Za odredivanje konstante integracije C2 . 2 lla pro za tecnost gustine PI' koja glasi povrsi z = nJ2 . u kojoj se uVrStavaju koordinate tacke z == (hI + h2 ) .d )(f} /16g == 2 2 2 a == ~g (D _d 2 2 ) == 19mm. posle cega sledi doTe pa ce polje pritiska u fluidu gustine P2 biti odredeno jednaCillom C2 == Pa 4F +-2-- P2 (-8-. KaIco je nn razdelnoj povrsi polje pritiska u potpunosti odredeno jednacinom (1). do.P. tacla obe tecnosti kvase poklopac Ger je h2 > hI)' a) b) Polozaj tecnosti prikazan na s1. Poznate veliCine su: D. koristi se uslov poznavanja pritiska u tacki B (r=DI2. Mali oivor na omotacu zatvara se klipom precnika do. Zatvoreni cilindricni sud precnika D. P. F.1. takvom da razdelna povrs h D tecnosti dodiruje dno suda h2 r (sl.Refativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 10 1 19rnrn.Pa == -2-+ P2[T(r -4). oo 2D2 P2 . don 4F 00 2 2 D2 (1) Za odredivanje konstnnte illtegracije C1 koristi se usIov jednakosti pritisaka u tecnostima gustina PI i P2 11a njihovoj razdelnoj povrSi.2).8-14. Pl' P2' 111 <h 2 • RESENJE. r==dl2. napunjen dvema tecnostirna gustina PI i P2' okrece se oko svoje vertikaine ose konstantnom ugaonorn brzinom oo.8-14b). na koji za vreme obrtanja deluje siia F. Kako su u sudu prisutne dye razliCite tecnosti. z=O) dobija najjednostavlliji oblik konstante C! = Cz. odreden je ugaonom brzinom 00 i precnikom d na kome povrs razdvajanja fluida sece poldopac suda. pa ce polje pritiska u fluidu gustine PI biti odredello jedllaCinom . Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ill. Problem 1.g(z-h)] . dobija se hoel klipa a = (D . z=h) klipa P = P a +4F 1 dgn. to se zn koordinate tacke O(r=O. Odrediti sHu pritiska na poklopac suda u slucaju da granicna povrs tecnosti koje se ne mesaju dodiruje dno suda.8. b) Ponavijanjem postupka iz dela zaelatka pod a).5). Ove velicine odreduju se iz jedllakosti zapremina tecnosti pre i u toku obrtallja. i iznose: 00== ~(h1+h2)~glhl ' d==D~2hl/(hl+h2) Polje pritiska u fluidu koji relativno miruje pri rotaciji odredeno je jednaCinom (1.hl' h 2 . 2 2 D4 1t h1 == t 2· d 41l (h1 + 112 ) i jednaCine razdeine .8-14b.gh). /z.

co 2 2 Z (1) Za odredivanje sile pritiska" koja deluJe na omotac piramide.-8.IN. i H= ~a 2 + h 2 • U novousvojenom koordinatnom sistemu za laake trougla.gh) doTe Na kraju.8. pri rotaciji suda sa konstantnom ugaonom brzinom CD = 1O~-1. y. UvrstavajuCi vezu izmedu koordinata (2). na cetiri trougaone povrsine.-zl sin a . 4 2 co 2 a 2 +a +-2JSlllcx.102 Relativno mirovanje te610sti pri rotacij'i 2 2 2 4F co CO D2 PI .7. (2) Slika P. z) i novih koordinata (Xl 'YI . i =-h+ 11 sincx. opterecuje omotac pitamide. za Yl = 0. =a I H. 22ghl. 2nr.4).7. vaZl funkcionalna zavisnost: I(x]) = H(l. tj. osnove oblika kvadrata 2a . =h I H.+z] coscx.. vezanog za vrh piramide (sl. coscx. dobija se polje pritiska P.8-15 pri cemu su: sincx. .dr= d.+ PI (2 r . u kome je polje pritiska odredeno jednacinom (1) i/ili jednacinom (2). Na vrhu piramide nalazi se mali otvor za vezu sa atmosferom.2 .l.8-15b).H (a 2 +~)Zl +(H) 2z]2 + A 00 \ I g Treba napomenuti da se sila pritiska P maze odtediti i na nesto jednostavniji naCin.5).n +PIl16-gChl +h Z )j+P2(gh---)J-4-' 8 { 2 2 2 2 P2= .Zl) glasi X =xl.5).P.P. Y = a+ Yl COScx.-) = 144. polje pritiska odredeno jednacinom (1) nije najpogodnije.P2 (-. to primenom izraza (1. dobija se sila pritiska P= I co2[ 2 gh a ff (p. Zato se uvodi novi koordinatni sis tern koji je vezan za jednu od osnovica bocnih trouglastih povrsina (sl. 2a (a= lOOmm).8-15. Nairne.1.8.Pa)Yr=odA =8 lal/Cx) PT Xl2 . primenom izraza (1. ProIJlem 1. Odrediti silu pritiska koja.. (x2+l).Pa = p[T(X + y ). u polje pritiska (1). kako se iz jednaCine (1) dobija jednacina slobodne povrsi z = ~. dobivaju se sHe pritiska koje deluju na poldopac sud a ~ = (2) J d/2 0 {4F r(j}d l CD D 1d n (PI-Pa)z=ht +I'J. fDI2 dlZ (PZ-Pa)z=h t +hz 2nr. i uslova poznavanja pritiska (p = P a ) u pocetku koordinatnog sistema. a zatim primenjujuci izraz (1.8-15b).Pa =.xI/a). RESENJE: Koriscenjem jednaCine (1.dr= dg1C -p(uj(D +d )+g(hl+hz-h)J CD -d )"4' 4F r (02 2 2 l} 2 2 1C Sabiranjem ovih sila dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopac suda P = PI + P2 . Veza izmedu starih (x. Sud oblika piramide visine h=500rnn1.gz) . odnosno linije koje ogranicavaju povrSinu. dxldz] = -3 pga (2h +-.1. napunjen je vodom.gz].11) sledi CD .

h.8. p. Ro. 2 2 (2h+--) (Da 2 g .J l 2·1"i zdxdyJg= -3 pga 4 a .4).Relativno mirovanje tec710sti pri rotaciji 103 P =: pV(Og =0 p(2a) 2 1 h--. Odrediti sHu pritiska koja c1eluje na ekscentricno postavljenu (u odnosu na osu rotacije) povrsinu oblika: a) elipse (sl.8.(2a) h+4 . P.1.l. 00 .) J. R. dobija se polje pritiska (1) . Ct.l. 18b).' . D). Odrediti silu pritiska koja deluje n3 poklopac A-A. napunjen je vodom i okrece se oko vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom (D =: lOS-I.8-18c). 2 2 Problem 1. Horizontalni cilindricni sud.8~18a) i koriscenjem jednaCine (1.P.1. p. b) pravougaonilea (sl. b. c.1E: Ponavljanjem postupka datog u primeru 1. Poznate veliCine su: G.S-IS . 2 2 2 l FA == pabTL (D2 +R -1' + 12 (a +b cos Ct. c) trougla (sl... 17.P.slobodne povrSi(sl. Na osi suda nalazi se mali otvorza vezu sa atmosferom. pcluprecnika R=lOOmm i duiine 2a=400mm. .. RESENJE: KoristeCi potpuno identican postupale opisan u zadatleu 1. dobija se trazena sila pritiska 2 P=P[o. Odrediti silu pritiska koja pri rotaciji suda deluje na pravougaoni poldopacA-A.8-16 Slika lP. R.P.8.8-16 1Z stanja mirovanja pocinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom (D. Stika P. b. Poznate veliCine su: G.1. i d) kruga (sl.8-17 Problem 1. (~ 2 +a )+gR]R n=:97. RESEN. pn odredivanju sile P.8-15 dobija se si1a pritiska D)212gh 2 2 J.. Sud sa 81. PF'rubiem U~·16. Cilindricni sud (sl.. (D.RESENIE: a) Usvajanjem pravouglog koordinatnogsistema (Xl' Yl' Zl) u ternenu obrtnog paraboloida .p.8-17.. .P.1.S-lSd).6N. r.-- ~ co a) c) d) e) Stika P.1.1.S-1Se).P.1.8-18a) olcrece se konstantnom ugaonoill brzinom co.P.8-18.1.

2 d) ReSenje sledi iz izraza (5). prikaian je na sl. p. + y. (x.). sila pritiska na ekscentricno postavljenu povrsinu. (4) Konacno. YI =y. Poznate velicine S11: d. 1z jednaCine slobodne povrsi tecno- sti.' 2 b 2 2} ab b ro J1 [ 4 j a 2 7. u stanju rnirovanja. dobija se rastojanje d=ro 2Rgl2g koje odreduje ' poloiaj koordinatnog sistema u odnosu na nivo tecnosti u pijezometarskoj cevcici. mog'll se dobiti i izrazi za sile pritiska za nelee jednostavnije slucajeve. Odrediti za koliko se podigne klipu desnomhidrocllindru.104 Relativno mirovanje tec110Sti pri rotaciji i jednaCina slobodne povrsi Zl = ~.P.d) . G. Poloiaj tecnosti u cilindrima.P.5) i polja pritiska (4) (za =0). Kako oblik polja pritiska (1) nije pogodan za direktno integraljenje to ce se izvrsiti dvostruka transformacija koordinata.cilindricne koordinate. y=brsin(p (3) prelazi 1). Hidraulicki sistem se sastoji od-2l'vahidrocilindra precnika diD. Kada se sistem okrece konstantnom ugaonom brzinom ro. a.8-19.: ako sud miruje (ro=O) sila pritiska koja deluje na povrilinu elipse iznosi P = pghabn. tada ce klip zauzimati novi ravnoteini poloiaj. za: Xl =-R O YI =0 i Zl =d.gz}.. ro 2 2 . dok se udesnom na tecnostinalazi klip tezine G. R=O) sila pritiska je P b) c) . posredstvom relacija Xl =R+x. pri rotaciji.7.8Ro )] . Hidrocilindri su postavljeni na medllsobnom rastojanju a. (2) a zatim se posredstvom parametarskih jednacina elipse x=arcoscp. ro P=PT (c+a) -c 3'+ab 12-Ro 2{[ = P-4-[gh + 16 (D D27i. u odnosu na pocetno stanje rnirovanja. kao na pr.8-18b). Za odredivanje sHe pritiska polje pritiska (1) treba integraliti po povrsini oblika elipse. u odnosu na osu rotacije. P = P~4l3' (c+a)3(3a-c)+c +-S--a Ro + pghT' P == pa n [(R -Rg +a 12) ro 12+ghj . Zl =z-(h-d). iIi ako je u pitanju knizna povrs poklopca precnika D (a=b=DI2. ro.Pa)z=odxdy= flaf(p-7 1 : ~~I drdcp= 0 ar lf271 f00 (p-A Pa)z=oabrdrd<p= pabn {ro2 [2 T 1 a. Iz jednacine (1).1. dobija se polje pritiska 2 P. za a=b. prime nom izraza (1. 2 3 3] b (b 2 2)} +pghab. posredstvom veza izmedu koordinata (2) i (3). i glasi 2 2 2 Problem 1. Levi cilindar otvoren je prema atmoSferi. Prvo. D.S-19. iznosi p= = 2 Pa)z=O ay ay If (p.p 2 2 ] } R -Ro +'4(a +b ) + gh 2 (5) Na osnOVLl izraza (5).Pa = P { 0)2 [R2 +2aRcoscp+ a 2r2 cos 2 cp+b 2r2 sin 2 <pj + g(h . prelazi se u novi ortogonalni koordinatni sistem vezan u preseku osa simetrije elipse (sl.l. . polamo .

konstantnom ugaonom brzinom co.Relativno mirovanje .a. zauzimati polozaj definisan visinskom razlikom h.. ostaje u rezervoaru. Sistem prikazan na sl. tada deo tecnosti istekne iz njega. Hidraulicki sistem se okrece.8-21. poluprecnika R i visine H.2)0)2/ 2g = 12 (r).8-20 RESENJE H= d co 2 2 2 2 2 16 (8a + D . D +d g 2 2 Problem 1.(r) dz)r 3dr =-PO) 2 nR 4H -0)2R2) (. Dakle. 1 = PO) 2 'IT). D.1. Rezervoar poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom co.2 m)+h] 8a +D -d pD'IT d 16g 2 2 2 Problem 1. ito: konusa 2 z = H(l-r / R) =..P.tecl1osti pri rotaciji 105 D p co~ ~ '/"'·"1"% ~------~~ a ( Slika P. h. M. R RESENfE Kada se rezervoar okrece konstantnom ugaonom brzinom. p. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj tecnost u rezervoaru ima maksimalnu kineticku energiju. Pri tome deo tecnosti iz rezervoara istekne prospe se. Kineticka energija elementarno male mase fluida je Stika P. kineticka energija preostale koliCine tecnosti iznosi E K dE K 1 ="2 (rm) 2 pdV = PC!) 2 'ITr 3drdz . gde je co 2 R2 12g = h.8-21. Otvoreni konusni rezervoar.d ). RESENJE: m= { 4 D2 }1/2 [--2-(M . od prvobitne koliCine. pri cemu ce. Odrediti omi ugaonu brzinu m pri kojoj ce klipovi u cilindrima. cije je osno rastojanje a. oko vertikalne ose cilindra precnika d..P. U opstem slucaju.8-21 U usvojenom koordinatnom sistemu mogu se definisati jednaCine povrsi koje ogranicavaju fluiclnu zapreminu. i napunjen je tecnoscu gustine p iznad koje se nalaze klipovi masa m i lv!. u stanju mirovanja ceo je napunjen tecnoscu gustine p. Izracunati koji deo tecnosti.1.-0 I.1.l.[R ( Jf. II (r).8-20 sastoji se od dva hidraulicka cilindra precnika diD.8-20. Poznate velicine su: d. obrtni paraboloid slobodne povrsi da sece povrs konusa. (r) 4 5 6g I . a preostala tecnost u rezervoaru zauzima polozaj prikazan na sl. i obrtnog paraboloida z =(R . m. .

.1. s' 0) ose za jedan dan to je njena ugaona brzina 0) = 2re 184600.:.bran fluidni..! p(g-a+0)2. Iz l1slova poznavanja ubrzanja g(R) odredjuje se konstanta a = g(R) R2 = go R2 .p. pri cemu je radi jednostavnosti zapisa uvedena oznaka go =: g(R).:)dV.4a). Slika P.2(R +h)3 cas <p =0 . na proizvoljnoiza. A v V v .+ ..108 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji g(R) = 9. i neka se tom prilikom u tecnosti nalazi tela zapremi'ne V i gustine Pm (sl.deluje sila pritiska na okvasenu povrsinu A (s1.dV=:-! pFdV=:. SHe koje delnjn os telo koje tile mdazi u fiuidn koji lrellativno milt'nje Razmatrace se slucaj kada se neld sud istovremeno lade konstantnim ubrzanjem i okrece aka vertikalne ose konstantnom ugaonam brzinom CD. p 0 0 r 2 =R.1). b) jednaCinu slobodne povrsi okeana i c) dubinu vode na ekvatoru.8.g R+g . Odrediti: a) polje hidrostatickog pritiska u okeanu.1. koje se nalazi u tecnosti. i koriseenjem veza izmedju Dekartovih i polarnih koordinata x = r cosq> i y = r sinq> .4.r cos q>. Za opisani naCin kretanja suda. (a) b) Na praizvaljnaj geografskoj sirini nivo slobodne povrsi (p = p a) definisan je radijusom r(<p)=R+h(q». p = Pa' dobija se hidrostaticko polje pritiska u okeanu P-Pa R2 0)2' 2 2 .8. prema (1. 2go 1.. Na tela zapremine V..8. J?ESENJE: S obzirom da se Zemlja okrece oko svoje cl.. dobija se diferencijalna jednaCina dp p =: [-g(r) +0)2r cos 2 <p] dr . r(n / 2) ReSavanjem ave diferencijalne jednacine i primenom granicnog uslova h(re / 2) =0.. delie.= .-a+0)2. a p=-f pdA=-! grad. taka da zakon promene ubrzanja glasi: g(r) = go (R 1r)2.. u kojoj su Fx=x0)2_g(r)cosq> i Fy = -gsincp .81ml S2. 8 Aa) koj a a granicava zapremimi V iiznosi '. 2 Kako je R »h to jednacina slabodne povrsi maze da se napise u obliku: 0)2 R2 2 h(q» = --cos cp. Prime nom ovog uslova iz jednacine (a) se ~obija jednacina slobadne povrsi 0)2 goRh .1. deluje rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase F=:g.8-24 a) Iz Ojlerove jednaCine dplp=:Fxdx+Fydy.

Najpre ce se odrediti ubrzanje a koje dovodi kuglicu u posmatrani polozaj sa sl. 1. za slucaj da je p ::::60°. U tom cilju analiziraju se siie koje deluju b) na zapreminu sfere V == R3n.4b. Prublem 1. kod problema separacije.~ .4b).1.8. Pm == 7800kg/m\ b=lm. tada jednaCina (1.q. gde su: p == .8. Sve sile kojedeluju na telo prikazane su na sl."? (j) . .P. /" -.. Dati su podaci: p=1000kg/m3 .14) .8-2S prikazano na sl.a) sila pritiska. Dalde.gsiu()(. leao na pI.PV (g . na tela gustine Pm deluje "::::::~~'i.P.}== (Pm .8-25a. rc .4. Konacna.. a sto je Slika P. U tecnosti gustine p.). 1=300mm. Ceo sistem se krece niz strmu ravan konstantnim ubrzanjem. UIcoliko je posmatrana tela slobodno.Relativno mirovanje teihosti pri rotaciji 109 Kaleo je ~ == t trdV vektor polozaja tezista C zapremine V usmeren po uop. Odrediti silu pritisIca koja deluje na z zadnju sU'anu suda AB..8. R=50mm.I----"--. koja ispunjava prizmaticni sud sa sl.8.1.=45°.8.25a. s tim sto je R== O. nalazi se homogena sfera poluprecnika R igustine Pm koja je priCvrScena uzetom za sud.~.1.13) definise !z potopljenu zapreminu tela V.8-25. i inercijske sHe prenosnog translatornog kretanja -PmVa i obrtnog kretanja Pm Vro2 r::. Za dva ortogonalna pravca SiT) mogu se postaviti jednaCine ravnoteze sila t F" COs(P-()(.p)V(a .:~~~::::::::!f. ()(.25b.ftenu Arhimedovu siill potiJ'Ka koja deluje na najkracem rastojanjll od ose rotacije do tdista C (sl.).8. (1. masena sila Fm == PmV(g-a+ro2r.8.J b) p m Va 0 a) Siika 1.8. iz jednacine ravnoteie sila koje cleluju na telo. RE'SENJE:.1. h=lOOmm. G=: PmVg sila teiine.:/ .14) vaZi. Na potopljeno tela deluju jos i sile: tezine PmVg. -PmVa sila inercije i FlI sila u uzetu. dobija se reakcija veze (1..1.8. toee sila pritiska koja deluje na telo biti p = -pVeg -a +ro2r::).13) Izraz (1.

110 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji koje. inace.P.:r. translatorno ubrzanje ~~. D. h H Slika P. .8-25a) za nivo slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevCici. koja je uzetom dmine 1=60mm pricvrscena za osovinu suda.=60° odrediti minimalnu visinu suda H pri kojoj ne dolazi do prosipanja tecnosti.) .+(g-asina.. VezujuCi koordinatni sistem z -x (sl. Poznate velicine su: a. U tecnosti se nalazi . vuee sHorn F ali taka da kocka zauzima horizontalni polozaj. tgj-' cosa.. P. :D .-~::.1. Konacno. i primenom jednacine (1.)z]. PrOb. precnika D. LS-27 . -<I homo gena sfera poluprecnika R=30mm i . H.-:..20m. i Fz == a sinex.x-(g-asina. D2 RESENJE: H =h + 16(l +R) sin a.g.80m! s fl. I.6/. dobija Se polje pritiska p. 1z ovih jednaCina dobija se 2 a = (1 + tga. = 1..1). Cilindricni sud precnika D=500mm napunjen je vodom do visine h=1m. napravljena od mat~rijala gustine Pm koja visi 0 tanko uze zanemarljive mase vezano za obrtnu tacku O.8-26 . Za slucaj da je a. primenom izraza (1. Ceo sistem se okrece konstantnom ugaonom brzinom Q) oka vertikalne ase. Karla se sud okrece konstantnim brojem obrtaja Q) tada se me. U cilindricnom sudu. Pm' Q).7. 'C7 -~ . Problem 1. vezano u taeki A. stranice a. 2 = 6508 N.14)..{em 1. napunjenom tecnoscu gustine p nalazi se kocka.:. direktno stede iz jednaCine (1.7. u kojoj se uvrstavaju komponente rezultujuce zapreminske sile Fx == a cosa.::~-~. Sustine 3 Pm == 7800kg! m .Pa == p[acosa.8-27. dobija se trazena sila pritiska PAB == (p. Odrediti sHu koja opterecuje oslonac 0 u ovom polozaju kocke. pomocu koga je moguce vuei kocku.8-26...)(h+%) Jb . g:::: 8...=-::--.Pa)z=-(h+b/2) ·b x=b-/ 2 :::: pl a(b -l)cosa.1.8.. RESENJE- H p D Slika P.. U tacki A kocke vezano je drugo me.

.

.

stu se podrazumeva pod pOJinom strujatlje i podele strtijal'~ja. peCima. kretanju vazdusnih masa u atmosferi). ledno posmatrano strujanje . ventilatorom. strujanja vode oko plovnih objekata (camaca. automobila i s1. Pod stisljivim strujanjima se podrazumevaju ona strujanja kod kojih je gustina fluida promenljiva. pak. raketa i s1.1. vazduha i drugih tecTIosti i gasova nazivaju se strujanje jlmda. podmomica i s1. Strujanja se dele i na nestdfjivtl i J'/tfl.III 2. kompresorom i s1. strujanja vazduha oko letilica itd~ .kao na pI. vozova i sl. Spoljasnja strujanja su ona koja se imaju kada fluid struji oko nekog tela. Pod prinudnim strujanjima podrazumevaju se ona strujanja koja su izazvana nekom prinudom . Ovoj grupi strujanja pripadaju: strujanja vazduha oko letilica (aviona. strujanja vazduha u prostorijama koje se ventilira:ju iii klimatizuju. U zavisnosti od karaktera izvora strujne. dovodjenjem energije fluidu sa nekom strujnom masinom (pumpom. strujanja vazduha u ventilacionim sistemima itd. Da bi fluid mogao da struji mora da postoji izvor energije koji proizvodi strujanje. strujanja vazduha u atmosferi itd. itd.). Unutrasnjastrujanja SU ona koja se odvijaju u prostorima ogranicenim cvrstim povrsinama. vazduhovodima. gasovodima itd.). iIi smo izlozeni vetru (tj. parovodima. morima i okeanima.St31 joe stJrllJ!janje? P~ll\rlleie stJrllljanja. za jltttdkoji se nalazi u staT/ju betanja kaze se da stnij~ a tajproces se naziva strtija17/e. toplovodima.). iIi kretanjem tela kroz fluid (let aviona. Nestisljfva strujanja su ona strujanja kod kojih gustina fluida ostaje konstantna. Tako na pro svakodilevno koristimo vodu sa cesme vodovodne mreZe.1. Nestisljiva strujanja su na pro strujanja vode u vodovodima.ilisu. strujanja gasova u strujnim aparatima: raketnim motorima. mozda. DalcIe. iii. kao na pro strujanja u vodovodima. brodova. 0 ovim strujnim reZimima bice vise ieCiu narednill1 poglavljima. Navedene podele su osnovne podeJe strujanja.ii1a. ali bez velikog zalazenja u detalje. Tipicni predstavnici prirodnih strujanja su: strujanja vode u rekama. Prirodna strujanja su ona strujanja koja su izazvana dejstvom prirodnih sila koje su posledica razlike temperatura. njene promene zanemarljive. Svakodnevno smo svedoci nekog procesa strujanja a da toga nismo ni svesni. strujanja gasa u gasovodima.tj.ailija ittlZutrtlsnja. naftovodima.). Ova podela je izvrsena prema raz}icitojfiiickojsustini kojom se ovi rezimi tumace. naftovodima itd. kamiona.. a sio je u direktnoj vezi sa vrstom strujanja. kretanje broda.1. itd. cildonima itd. Sva ta kretanja: vode. Prema prostoru u kame ge obavlja strujanja se dele na spol. Nauka koja se bavi proucavanjem mirovanja i kretanja fluida naziva se mehal7lka jltttda. prirodna strujanja vazduha oko gradevinskih i fabrickih objekata. Prema rezimu sa kojim fluid struji strujanja se dele na: !tlmlizam~ prelazna i turbttlelZlna. Zato ce ovde biti nabrojane osnovne podele strujanja. . Mehanika fluid a se deli na vise oblasti. gasovodima.energije strujanja se dele na prirodna iprtizttdna. helikoptera. TEORIJSKE OSNOVlE JEDNODIMENZIJSKIH NESTISLJMH STRUJANJA 2.) i vozila (autoIDobila. Karakteristicna prinudna strujanja su strujanja u cevovodnim sistemima: vodovodima. posmatramo kretanje vode u reci. U ovom poglavlju bice objasnjeno. pritisaka ili potencijalnih energija.

Svako od navedenih osnovnihtipova strujanja moze se dalje razvrstati u podgrupe. Kako SU u opstem slucaju ove jednacine veoma kompIikovane to ih je u punom obliku veoma tesko i nezahvalno resavati. Svaka od osnovnih grupa strujanja moze se dalje delhi prema izvesnim kriterijumima koji preciznije odreduju tip strujanja. Nairne. izentropska i realna. I pored svih slicnosti i razlika sva ova strujanja se opisuju istim jednaCinama: kretanja (Navije-Stoksa).2. . ada se u njemu fluid nekoristi zaobavljanje nekog radnog zadatka. podmazivanje i s1. unutrasnje. leao na pro transport fluid a iii transport energije fluidom. Jedn3ciine koje oplisujllJ stJr'ujanje lIllestRSljivog fl!lIJida U opStem slucaju strujanje je trodimenzijsko. 2. hladenje. U cevovodimapostoji jedan dominant an pravac strujanja. okolozvucna (transonicna. a to je pravac koji se poklapa sa osom svalee pojedinacne cevi.y.z. Tako na pro u zavisnosti od vrednos#Mahovog broja stisljiva strujac nja se dele na: dozvucna (subsonicna. Za ID strujanja osnovni . ali veoma korisne.opsti sistem parcijalnih diferencijalnih jednaCina koje opisuJu strujanje i>vodi se na jednostavne diferencijalne iii algebarske forme koje su lako primeuljive u svakodnevnoj inZenjerskoj praksi. tako na pr.112 Teorijske OS/1ove ID strujonja istovremeno pripada svakoj od navedenih grupa. M < 1). dvodimenzijsko (2D) iii trodimenzijsko (3D) strujanje. a sto zavisi od karaktera proucavanog problema. Zato se problemi strujanja u cevima svrstavaju u grupu jednodimenzijskih strujanja. .stacionarno iIi nestacionarno strujanje.cevovodi kroz koje fluid struji.1. Ovde se moze postaviti pitanje: koja od oblasti mehanike fluida. te ce se zato u ovom Poglavlju posebna painja posvetiti lD modelu strujanja. predstavlja jedan od osnovnih interesa i potreba u inzenjerskoj primeni i praksi? Odgovor na ovo pitanje je . strujanje gasa u gasovodima je prihudno. OCigledllo je da postoji dosta razlicitih vrsta strujanja. itd. stisljivo turbulentno strujanje. zavisno od razmatranog problema. grejanje. . leako analiticki tako i numericki. odnosno prilagodavanjem.viskozno i neviskozno strujanje. aosnovne strujne velicme brzina i pritisak su funkcije od koordinata i vremena. Osim ove podele moguce je stiSljiva strujanja razvrstati na: izoterrnska.t) i . U svim ovim slucajevima koriste se cevni sistemi . svode na razliCite fizickomatematicke modele. jer grupisu probleme strujanja na grupe slicnih fizicko-matematickih modela. ito: . postrojenje iii masinu. . Zbog toga postoji potreba za njihovim pojednostavljivanjem. M> 1). za dalji matematicki tretman. odnosno 11 =v(x.relativno jednostavan jer su to jednodimenzijska staciollama sITujall/a.strujanje Njutnovskih i nenjutnovskih fluid a. M ~ 1) i nadzvucna (supersoniCna. kontinuiteta i energije. Zbog slozenosti realnih strujno-tehnickih problema svaka od osnovnih grupa strujanja je predmet posebnih naucnih iii inZenjerskih istrazivanja. Odavde sledi da su podele strujanja na razliCite grupe "veStacke".izotermsko i neizotermsko strujanje. Ovo za posledicu ima da se opste jednacine koje opisuju strujanje. teSkpje zamisliti neki energetski sistem.jednodimenzijsko (lD). iii koja grupa strujnih problema.· adijabatska..

Kod laminarnog strujanja dominantne su viskozne sile u fluidu.z. j 0\ Oxi P (2.. Ako se posmaira laminarno strujanje u kanalima iii cevima sa paralelnim ziddvima.1. tada strujnice u njima zbog relativno male brzine strujanja ostaju paralelne. 1. t). gllJ1ina.2) bice napisan u tenzorskom obliku . Jedna ad moguCih definiCija turbulentnog strujanja jeste: turbulentno stmjoi(je je haoticno.1) DIDt je materijalni izvod. koja se naziva preloznrt oblost strujanja. jer to zahteva primenu slozenih matematickih metoda.rtic'ke /rednosti J'/ll/z stnij-n. u kome su Vi i 11 j komponente brzine.4) OV. Ovaj sistem od cetiri nelinearne parcijalne diferencijalne jednacine resava se uz pomoc pacetnih i granicnih uslova. Jos uvek u literaturi ne postoji tacna .1. 2 i 3. A-Laplasov operator i w=Irotv ugaona brzina fluidnog delica. 'Xi Ov j Ov j 1 oj. Postoje dva re.bolje receno oblast izmedju njih.zima strujanja: larninomi i tllrbulentm: Granica .Y. y i z. Zbog kraceg zapisa sistem diferencijalnih'jednacina (2. sto. / OXi = 0 . Konkretna resenja ovog sistema diferencijalnih jednaCina za neke iole slozenije slucajeve je tdko nati. Na osnovu ove kratke analize maze se zakljuciti da je laminarno strujanje slojevito strujanje kod koga se fluidni deliti ne mesaju sa okolnim fluidnim deliCima. i jednaCinom kontinuiteta (2. U sistemu diferencijalnih jednaCina (2.1b) (2. strujanje se opisuje jednaCinama kretanja. Posledica ovoga je slab prenos toplote i mase pri laminarnom strujanju. tj. trodimeTlzijJ'ko stntjonje kod kogo J've J'trlljne velicine (brzina.1.. Za strujanje stisljivog fluida ove jednaCine imaju slozeniji oblik.1. at+via=~-.h veliCillO.. a pri koriscenju ovih indeksa za jednu vrednost indeksaj indeks i ima vrednosti 1. lzesktcirmomo. tempemturo i pnliJ'ok) imo}u slucojnikaro/cter It proJ'toru i V!tIJienUj . V)v = ar+grad(T)+ 2co xv:= F -pgradp+ v Av . Navije-Stoksovim 'ednacinama J5i= F -pgradp+ vAv Dv ~ 1 _ (2.Ox +v-2 .opste prihvacena definicija turbulentnog strujanja. Razlog tome je nepoznavanje svih reJevclntnih falctora koji uticu na karakteristike i strukturu ovog strujanja.<osu se m{{f{lt dejiniJ'oti sremzje . sto za posledicu ima da se strujanje odvija u slojevima. neuredjenr:. Primena stati- stike nad strujnim velicinama omogucava da se kod turbulentnog strujanja haos .1.2) nepoznate su tri komponente brzine v x' Vy i V z i pritisak p.1 a) koje je korisno napisati i U obliku ail _ _ ail v2 '_ 1 _ ar+(v.Teorijske osnove ID strujanja p 113 = p(x.1) i (2. utvrdjuje se na osnovu Rejnoldsovog broja koji predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila. ili po koordinatnim pravcima x.2) U jednacini (2.1)-(2.1.. 2 i 3. pri cen1U indeksi i i j imaju vrednosti 1.1.ali istowemellO II tom . Aka je fluid nestisljiv (p =const).rtotl.znaCi da se ano odvija pri manjim vrednostima Rejnoldsovog broja.1..1.3) (2.

1. pa su samim tim i problemi turbulentnog strujanja mnogo slozeniji za resavanje. a dobijeni rezultati biee veoma lako primenljivi i za laminarna strujanja.1. 1z dijagrama brzina. prosecna brzina a v~ je fluktuaciona komponenta brzine."-.T) glase: .1. da se nad njim moze primeniti odgovarajuCi matematicki aparat. 8al8xi =8al8xi ' dobijaju se: Rejnoldsove jednaCine. a sto zavisi od karakteristika koriseene merne opreme. Kod turbulentnog strujanja do trenutne brzine strujanja u nekoj tacki sfrujnog prostora moze se doCi eksperimentalnim putem.5) vi = vi +V~.114 Teori. da je turbulentno strujanje sa mnogo slozenijom strukturom odlaminarnog. tj. koja za neke veliCine a=a+a' i b=b +b' (a. S druge strane. jasno je vidljivo VZ I).p. U jednacinama (2. S druge strane.fske osnove 1.2a. Ova dugotrajnost merenja je reda veliCine sekunde iIi nekoliko sekundi.5) pri cemu je Vj . Moze se kazati. -8 +Vi "-. -.D strujanja moze smatra·ti "uredjenim".2. -viv. vidi se da brzina pulzira oko t=O b) t=T neke srednje vrednosti. merenjem brzine pomocu anemometra sa usija~ mm vlaknom s1. ab=ab+a'b'.1. Osrednjavanjem svih strujmh veliciIla. a) Slika 2.1. +v.. I) v(t) da je brzina u posmatraVx )0 ~ ~ noj . =F.-.srednja blzina po wemenu tj.1.2b. Zato se.4). +~(y "-. to ce se u ovom Odeljku analizirati turbulentna strujanja. pri cemu zapis brzine izgleda kao na s1.6) te njihovim uvrstavanjem u Navije-Stoksove jednacine (2. kod turbulentnog strujanja.1.rtrlijtll?ja.b=v..3) vi je trenutna brzina .dakle.2. turbulentno strujanje se moze posmatiati i kao strujimje kod koga postoji jasna struktuma hfjerarhfja vrtloga. + I J: (2.1. Za korektno odredivanje vrednosti srednje brzine po vremenu u posmatranoj tacki strujnog prostora potrebno je da jevreme merenja T sto "duze".3) i jednaCinu kontinuiteta (2. polje srednjih i polje pulzacionih-fluktuacionih brzina (veliCina) posredstvom relacije P j I )) (2. Zbog haoticnosti kretanja kod turbulentnog strujanja izmedju susednih fluidnih delica dolazi do razmene mase sto za posledicu ima bolju sveukupmi razmenu mase i energije.a=a . a+b=a+b .1. polje stvarnih brzina (velicina) razlaze (po Rejnoldsu) nq. vee broj mernih tacaka koji omogueava dobru statistiku.1. J P U-'-j U-'-i u-'-i J (2. napisane u tenzorskom obliku OV j _ OV i 1 op aov] -. 2.7) . u duhu relacije (2. na pr. Vi = V.p. U svakom sfucaju vreme merenja ne igra presudnu ulogu. Kako je turbulentno strujanje mnogo cesce od laminarnog.) t W". p = p+p'.proizvoljnoj tacki Vy J ~ strujnog polja sa izrazito nestacionarnim karaktev v(t) rom. pri tome koristeCi pravila osrednjavarija. Fj =~.

Ovi "naponi" se fizicki turn ace kao prenos kolicine kretanja na nivou fluktuacionog kretanja. Sa ovom pretpostavkom Rejl1oldsove jednaCine za l1estisljivo strujanje fluid a glase: 2 J aVj _ m j _ 1 a]5 . a 0 cemu ovde neee bid reCi. po visini preseka. vee je to veliCina koja je povezana sa karakteristikama strujanja.---+v-·.1. koji se nalazi u turbulentnoj fluidnoj struji. jer i za ovu velicinu treba koristiti odgovarajuce pretpostavke.Teorijske osnove ID strujanja 115 i jednaCina kontinuiteta divf.3a.1.7) v. 8= Fj --a. ) P Oxf e Ox. 2. tj.. == av. Na kraju treba napomenuti da se za nestisljivo laminarna strujanja koristi sistem Navije-Stoksovih jednaCina (2. neravnomeran.1. P j Ox. jer su turbulentni naponi v. pomenute sisteme.• (2.9b) o at 1 Ox.1. 1) Ox Ox. Sis tern Rejnoldsovih jednacina nije zatvoren sistem jednaCina. Znacima navoda za Rejnoldsove napone zeli da se skrene paZnja na to da oni ne poticu oel clana Navije-Stoksovih jednaCina sa naponima vee od inercijalnih clanova. Zato se u cilju zatvaranja sistema Rejnolelsovih jednaCina uvoele pretpostavke za turbulentne napone. izmerile brzine strujanja tada bi raspored brzina izgledao leao lla s1. ali.1. 2. j pri cemu je koeficijent proporcionalnosti VI " koeficijent turbulentne viskoznosti i on nije karakteristika fluida. 2:1. Ako se u bilo kom narednom trenutku izmeri profil brzilla po . Dopunski clan u jednacinama (2. Jedan od najpoznatijih ll10dela za turbulentne napone jeste algebarski model Boussinesq-a koji je zasnovan na analogiji sa viskoznim naponima.' + . ua su naponi Iinearno srazmerni sa brzinom deformisanja &V &Vi -v'v' == VI ( . povrSine A.. . U tu svrhu postoje mnogi modeli za odredjivanje ovih clanova.v~ nepoznati.-+(1'+ VI ) .. kao sto je to rnolekularna viskoznost. Jeon3cina imntlimlitda.1. posebno kod dvodirrienzijsldh i trodiinenzijskih strujnih problema.v} predstavlja tenzor Rejnoldsovih ili turbulentnih "napona".2 .3).-=F. ." Uvodjenjem turbulentne viskoznosti VI problem nije resen.9a) 'X. == 0 . a za nestisljivo turbulentna strujanja sistem Rejnoldsovih jednaCina (2. 'i ax. Kada bi se u jednom trenutku.) .8) Rejnoldsove jednaCilie fizicki ne predstavljaju "nove" jednaCine vee sarno oblik Navije-Stoksovih jednacina prilagoden turbulentnorn strujanju.1. SrreoJ!llja brzinl:1 Posmatraee se presek 1-1 sa s1.3.1. a Vj 8[+v. (2.3a. parcijalnih diferencijalnih jednacina je tesko resavati. odnosno uvodjenjem ekvivalel1tnog koeficijenta kinematske viskoznosti Vo == v + VI' one se svode na oblik 2 &Vj _ &Vj 1 8j5. aVj -+v. ocigledno. i on je. (2. Bez obzira 0 kom se strujallju radilo laminarnom iii turbulentnom. ipak. definitivni odgovor na ovo pitanje se jos uvek ne nazire.7).

pa se zato sa polja vremenski osrednjenih brzina (kod laminarnog strujanja sa polja stvarnih brzina) s1.2. za operativnu imenjersku primenu. tada jednacina kontinuiteta glasi: II._=[> oscilatorni karakter =V sr "'f> profila brzina.. zbog pros tome i vremenske slozenosti.1. ~ pVsrA =const.3b. Ako je fluid stiff/iv.8) turbulentno strujanje. ovakav postupak odredivanja protoka je dugotrajan.10) se svodi na V == vsrA.7) i (2.11) sr A A A A A A To' . tad a jednacina kontinuiteta glasi V:= vsr.11) moze se definisati srednja blZlna po preseku ito kao: zamisljena konstanta brzina po preseku koja pomnozena sa povrsinom poprecnog preseka A daje isti protok kao i stvarno polje brzina~ Uvodenjem srednje brzine strujanja izraz za protok (2. .3c) posredstvom izraza t- If V dA := .If [ .1. srednje brzine strujanja posmatranih preseka. 2.1. Ukoliko je profil brzina v poznat. Sada se za jednu strujnu cev moze napisati.3b).J [kgf s] (2.BeJ!"lullRiijev:!ll.2. zbog njihove slozenosti... a on je odredjen izrazom Ir--r. jednaciinll! Sistem parcijalnih diferencijalnih jednacina (2.13) pd eemu je liz maseni protok fluida.3.1.zA2 .:= vsrA == const. tada bi svakom merenju v v odgovarao drugaciji .' [m3 Is]. 2. Obieno se zeli znati koliki je zapreminski protok fluidne struje kroz neki strujni presek. Medutim. pri cemu su vsr. Kod laminamog strujanja ne postoji polje vremenski osrednjenih brzina.1.ednaCina kontlnuiteta nesti.1. Elllergijska jedoaciJll3 . ovi sistemi jednacina .4. vee sarno polje stvarnih brzina..3b prelazi napofje srednje blzlne (s1.f!jivog sirujanja jlttlda.jA 1 := vsr .1.1.1.--:-:= v dA--'j.dA := . Jasno je da se u nekom b) c) a) bilo kom strujnom Stika 2.12) Ako se u nekoj strujnoj cevi ID toka posmatraju dva preseka povrsina Aj i A 2 .116 Teorijske OSl1ove ID strujanja visini preseka.. a p srednja gustiria fluid a upreseku. koje je dato na s1. Zato se posredstvom izraza (2. osim u nekim jednostavnijim slucajevima.1.1.1. prelazi na pofie vremenslci osrednjemh brzina (s1.vet) dt] dA := V }(2. 2.If. tada se analiticki iii numericki moze nae! zapreminski protok fluida. ne moze raditi sa takvim poljem brzina. Na osnovu izraza (2.4) u potpunosti opisuje laminarno a sistem (2.5). preseku.1. Medutim. koja glasi V ~ liT (2. a na osnovu "dugotrajnih" merenja brzina u karakteristicnim tackama po visini preseka.1.:B. Na kraju treba naglasiti da jednaCina kontinuiteta po svojoj fizickoj sustini predstavlja zakon 0 odrZanju mase.l i vsrX .1:3) i (2.

if +2wx v·dl == v /':.1.1.4.Bernulijeva jednaciha za strujnicu e l -e2:=~ v/':.11 ·dl. na pI.1.15a) moze se analizirati jedan specijalni slucaj. dl == de.fluld llevir!cozal1.1) izmec1ju proizvoljno izabranih preseka 1-1 i 2-2 sledi energijska .14) \ . to se iz (2.1..1.14) dabij a c1iferencijalna jednacina de:= v t:.2. (2. dakIe.1. kada postoji jedan dominantan pravac .1. To je moguee uraditi.4.---::.2. Radi kraeeg zapisa uvodi se veliCina w v if njihov skalarui proizvod v v e=--U+ -:=-+gz+ ..1b) u kojaj svaki Clan predstavlja neku jedinicnu silu.. 3) Fluid se smart a barotropnim. Tada se uajvaznije promene strujnih velicina odigravaju u pravcu glavnog strujanja s.Teorijske osnove ID strujanja 117 uisu pogodui za upotrebu.15a) fdp 2 fdp \ \ Posredstvam jednaCine (2.). pri cemu je o z vertikalna koardinata uperena navise. Prema tome sledi da je -1 grad p = grad <1)= grad f~.1.17 == 0).1. MnozeCi skalarno avu jednaCinu sa elementom dliZine strujnice Jf (s1.1 Na dalje se polazi od Navije-Stoksove.v ·Jf . jednaCine kretanja (2. koji se poklapa sa osom cevi. iz koje posle integraljenja duz strujnice (s1. Kako je skalarni proizvoc1 grad e . (2. 2 p 2 kaja predstavlja strtijnu .4./ z Zl Zemljine teze potencijal je U = -gz. dl . Ovakvo strujanje se naziva jednotizine11zjil'!co J'lmjatlje. U tehnickoj praksi Za ovu klasu strujanja postoji veoma veliki interes. Iz tog razloga u ovom Odeljku jednodimenzijskim strujanjima biee posveeena znacajna paznja. Zato ih je potrebuo svesti ua jeduostavuije oblike iIi uprostiti da bi se mogli resavati "jeduostavniji" strujno-tehuicki problemi. i tada se clan u NavijeStoksovim jednacinama <1). 2) nestisljivo strujanje (p = const.:= potencijal F = grad [J. i. Za strujanje u polju sile .' ~2 sila. sto znaCi da je p = pCp).dl = O. UCiuimo nekoliko pretpostavki 0 strujanju koje se analizira: 1) posmatra se stacionaruo (a / at = 0 ). U avom slucaju iz (2.grad p moze napisati u obliku gradijenta neke funkcije <1)= a sto je zadovoljeno za Jdp / p. s~caj kada zapreminska sila ima 8~. SHka 2.7 r . tj. aka je . Ovaj pravac je oznacen sa s na s1.p .mehtlntc!cu e!lergjju. tj.t-f 2 U ovoj jednacini zbog artoganalnosti vektara x i je ill x v. Nairne. u Navije-Stoksovim jednacinama nema Clanova koji potieu od tangencijalnih napona (v /':.:-~ ~~ p p ~v s 4) Posmatra se strujanje u polju konzervativnih/~> .glawli jJravac J'trujanja.1.1.ii . kod cevi. cime se one svode na Ojlerove jednaCine.1) i primenjujuCi prethadne pretpostavke dabija se jednaCina za rad sila grad(v2/2-U dp/ p).15a) se dobija Bernulijev integral OjIerove jednacine .2. pa se promene u druga dva pravca mogu zanemariti. Strujanja u cevima su najcesea unutrasnja strujanja i mogu se tretirati kao jednodimenzijska.4. . .

ana njoj je jednodimenzijsld karakter strujanja..1.16) Integrali u prvim clanovirna sa leve i desne strane jednaCine (2.1. proizvoljno izabranog. prvo. .15) nije prihvatljiva za primenu u cevirria gde je jednodimenzijski karakter strujanja. P . fd koji vaii za nestisljivo i stisljivo strujanje fluida.4.2 tome vaznest jednaCine (2.= const. Prema tome i primena Bernulijeve jedlla.4. pri cemu s l e d i : ' .1./// //. a zatim se integrali po popreenom preseku eime se vaznost jednaeine energetskog bilansa prosiruje na strujnu cev. 15c) pn cemu su vI' v2. i to na sledeCi nacin .15b) Na dalje ce se analizirati 'slucaj viskoznog. pri neviskoznom strujanju fluida konstantna. i leoji hze da jestrujna energija dui .118 Teorijske oSl1ove ID strujanja 2 p v -. realne strujne cevi (s1. Ako se podje ad Rejnoldsove jednaeine (2. S obzirom da Bernulijeva jednaCina vaii za strujnicu to ona u obliku (2. t (v21 +PI+gzI)pV.1. Nairne.2) ogranio mz.// z/ . Za nestisljivo strujanje se zbog konstantnosti gustine dobija vredriost integrala d P/ p = P/ p. / / /.dAI=t (V22 +P2+gZ2)pv2ciAz+t(~veL1~dl)d}h. . Cime se njena vainost prosiruje na strujno vlakno. U tu svrhu jednaCina (2. pa Se jednaeina (2.dl I (2. Strogo uzevsi bilo koji od oblika jednaeine (2.15) vaii za strujnicu. a Zl iZ2 visinske razlike ad referentnog nivoa 0-0.PI i P2 vremenski osrednjene vrednosti brzina i pritisaka u taekama Ai B preseka 1-1 i 2-2.1..15) treba. e =2 U + .16) resavaju se taka da se sa stvarne kiileticke energije prelazi mi kineticku energiju odredjenu preko srednjih vrednosti. nestisljivog strujanja.9) i sprovedu iste matematieke operacije dobija se energijska jednaCina za strujnicu sa vremenski osrednjenim velieinama .1.1.1.1. Cine je ogranieena na jednodimenzijska strujanja.zz /z / /. ~ -e2 = Ive L1~ . do tezista taeakaA i B. a i u celom strujnom prostoru (ako je co = 0). mnozi sa elementom masenog protoka dm = pdV := PVI dA 1 = PV2 dA 2 .1. dt predstavlja jednacinu bilansa energije za strujno vlakno. . 0 cavaju fluidni prostor.strujnice.15b) svodi na oblik: J V P V P 2 v L1v·dl _I_+-L+gz =_2_+_+ gz +' J .e2 d~ =dm ~ VeS~~.1. prosiriti sa strujnice na strujnu cev.2 P 12 P 2 Ie -2- -2- (2. te prema Slika 2. P P I 2 -2 - -2 - (2.2. a dobijena jednaeina u// Z. upravo.15) se.1. e1 dn.

sr.vkefA Ie )'-2-mk =:a lc .3 .k . iz ove jednacine izostavljajuCi indeks "sr" u Clanovima sa srednjimbrzillama i pritiseima.S.s!1 maseni protok fottda. Ova jednacina je u literaturi poznatakao uopstena Bemt/li/eva jedllaezna. Dalje. odeljke 2. Ovde se. Prema . za proizvoljno izabralli strujlli presek llepozllat. 2-m 119 f f (k .L16).k .). Ovaj koefieijent se. a Zc je vertikafuorastojanje . dobija se jedilaCina a12+p+gzl =a22+p+gZ2 + I veL'.sto istovremeno zllaci da tako dobfjena jednaeziza vaz! za i. a po svojoj fizickoj sllstilli predstavlja zakon 0. odrZanju energije svedell na jedinicu mase fluida. koeficijenti a k mogu teorijski tacno da se odrede.1. i to izraZene prekostruJne energije po jediniei mase.vdZ . zbog ne poznavanja profila brzina. (k== 1... . f (-+gzk ) Pd'/'k P ~ =: (Psr.5. i vazi da je 8v I ax = 0 gde je x poduzna koordillata.4a i 2. A Vsr. v '( -3 sr. tj. 2 VI PI 2 V2 P2 " 'f' =-- (2. treba potsetiti. U dobijenom resenju Psr. Na osnovu resenja integrala iz (2.L3a). --+gzc ) mk P k. dakle. da se skalarnim mnozenjem sae16mentnom strujnice dobio Tad.18) koja predstavlja energijslcu jedllaCinu.energija.1. -+--' pIp 2 I 2 2 Izmedju preseka 1-1 i 2-2 vazi jednaCina kontilluiteta /il == rill == Jil 2 =: COl1st~ pa se iz ( 2 2 prethodlle jednaCine eIiminise maseni protok.da se krellulo od jednaCine kretanja.. a takvi profili brzilla se nazivaju razvij{mim. PSI' 2 • A =-dl.058 (a~l) za razvijeni turbulentni i a=2 za razvijeni Iaminarni profil brzilla u eevima kruznog poprecnog preseka (v. k . kratko.1.= 12) . i indekse "e" u clanovima sa visinskim razlikama. Medutim. a njihovo resenje glasi Pk ). Integrali drugog i treceg clana sa obe strane znalm jednakosti jednacine (2. P -2'dA k =--A.A k Ak Koefieijent neravnomernosti kineticke energije iskljucivo zavisi od rasporeda brzina u posmatranom preseku i on je. Ti razvijeni profili brzina su logaritamski kod turbulentnog i paraboIicki kod laminarnog strujanjai koeficijenti neravnomernosti kineticke energije imaju vrednosti: a=1.vkeMk' f vsr. odredjuje izrazom: 1 -3 (2../c je srednji>S'tnijm~statlckipritisak u preseku k. dobija se jednaCina .1.1.1.k k Ak Tom prilikom pravi se grdka koja se obuhvata koeficijentom akkoji se naziva kocjicijent nel'ClVllomemosti iii popl'Clvni koeficijrmt kineticke enelgije (Koriolisov koeficijent). i da se IIInozelljern sa masenim protokorn dobila snaga. u nekim slucajevima kada se u nizstrujnim preseeima profili brzina ne menjaju.Teorijske osnove 1D strujanja 2 2 vie3 1 v .17) a" = . za bilo koji presek strujne eevi k.k.geodezijska visik lla od referelltnog llivoa do tezista povrsine preseka k.2) i nadeno je na osnovu vaznosti hidrostatic1cog zakolla raspodele pritislcce u strujnom preseku (p I p+ gZI == const. a l -Vsr.16) odredice se zbirno.l PSI' I +gzc )Inl =: ( a 2 -Vsr '2 +-'-+gzc )" n~+ (f Ve LlV )/11.

1.20c) primenjena na krivolinijskoj strujnoj ceviprbmenljivdg pteseka sa sl.1. ttlcttpna strttjna energija nekog strujllOg preseka je jednaka zbiru kineticke. U ovom primeru zbbg nizstrujnog povecanja poprecnog preseka kineticka energija. jet prema .4. Pojam gu~itka ellergije mora se shvatiti USIOVllO.1. 2. .potencijalna energija strujnog preseka (k=1. Radi kraceg zapisa ovaj clan se oZllacava sa (2.2). struje se smalljuje. Ovaj clan se. Oblik Bernulijeve jednacille (2. /2 -. Nairne. svaki Clan jednaCine (2.4.1.1.1. . Sa sliIce 2.18) ima svoj fizicki smisao energije. u opstemslucaju.1. a zbog povecanja koordinate z potencijama energija strujeraste. pritisne i potencijaille energije 2 e k =-p-=CLkT+p+gZk' Pt..1. u opstem slucaju.1.3 je jasno da jeu svakom nizstrujl10m preseku strujna energija manja za "gubitak" energije kojise ima izllledu dva posmatralla strujna pteseka. dobija se energijska jednacina u obliku (2.1. ) (2. Pk / p -pritisna i gz k . Konacllo. ObIik Bernulijeve jed~aCine (2.20a) (2.1. z3visi od geometrije strujlle cevi u kojoj se odvija strujallje.1. Osim Qvog oblika u primeni su jos dva potpuno ravnopravna oblika. oCigledno je da se u nizstrujnim ptesecima odigrava ttansformacijajedllog u drugi oblik ellergije.20) je najceSce u upotrebi. dok clan sa integralom ptedstavlja gubitke strujne energije na putu od preseka 1-1 do preseka 2-2. lla pro u uljlloj hidraulicL BernuIijeva jednacina moze da se napise i u jedllom skracenom obliku.20c) tako da jedllaCina (2. ito: CL k v.20b) je veoma prakticall za primenu.20b) pri cemu gubitak strujne energije Yg ima oblik: hg = Yg / g i naziva se izgubljena visilla.19) i on po svojoj fizickoj sustini predstavlja tad sila izazvanih viskoznim i turbulelltnim llaponima na putn izmedu posmatranih preseka. iIi flp = pYg = pghg i naziva se pad pritiska. (2. kineticica.. koji glase: 2 VI PI 2 V2 CL l2g +-pgH] =CL 2 "2g+r.20) /coja vaZi za stTlijnu cev i operativna je za prakticnu primenu. Dahle.2.20) postaje: e] = ez + Yg Za objaslljenje nizstrujlle promene strujlle ellergije kotistice se jednacina (2. Koji je medusoblli odnos pojedinih energetskih udela u· strujnoj ellergiji svakog nizstrujnog preseka. eksplicitno ne moze odrediti jet se ne poznaje raspored brzina u poduznom pravcu.g+Z2 +hg P2 [m].3 kod koje presek nizstrujno raste.k Vk Pk (k=1.120 Teorijske osnove 1D strujanja tome.

Ovde je razlika strujnih energija izmedu dva strujna preseka (L'.1. Gubid strujue cnergije \ \ U Odeljku 2. .20d) je veoma retIeo primenljiva. Pri izboru preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina treba bitiobazriv. Bernulijeva jednacina. Odeljak 2. energija se ne moze "izgubiti" vec sarno moze preCi u drugi oblik.e = el .e2 = Yg) nazvana gubit/com stlUjne enellJije i ona posredstvom e ----c"""'-UJ.1. . jos jednom.0-dl . pak. pa je kineticka energija tih preseka jednaka null.19) za gubitke energije na putu izmedu dva stmjna preseka.1._ _ C1 ___---r-.2) glasi: ~ = fzYe L'. Zato korektno odredivanje strujnih gubitaka zasluzuje posebnu painju.cdx+L'.1. moze da se postavi za bilo koja dva strujna preseka nekog jednodimenzijskog strujanja. Ako se pri nekom procesu strujanja gubici strujne energije mogu zanemariti (Yg "" 0). ako se ne znaju koeficijenti neravnomemosti.U. pri izvodenju Bernulijeve jednacine dobijen je izraz (2.1 : : " . koji posredstvom izraza za turbulentne napone (v. i uglavnom se koristi kod problema spoljasnjih strujanja.:::flYe(~V'.4.-_+_ Yg . tada treba upravo takve preseke birati za referentne i za njih postavljati Bernulijevu jednaCinu." .4.. otezan naGin odredivanja strujnih gubitaka. jer izabrani stmjni preseci treba da imaju poznate koeficijente neravnomernosti.1. . ili preseci koji se nalaze na konstantnoj geodezijskoj visini i u kojima nivoi tecnosti mimju. PosmatrajuCi bilo koji od oblika Bernulijeve jednaCine (2.5. u principu. U suprotnom. ~ a]T+r.ze da J'e pn"meni Bemuliieva jednacina. Dak1e. tada se fluid koji struji smatra neviskoznim.j.20d) a sto nije nista drugo do Bernulijev integral Ojlerove jednaCine za nestisljivo strujanje t1uida. iIi je. sarna po sebi jedl.ll!f-. --1--1' pzlp a2 vil2 x procesa disipacije prelazi u toplotu.WJ. vaii za strujnu cev kod koje postoji jedan glavni pravac stnijanja.ll. 2. t.1.1. tada je primena Bemulijeve jednaCine jedino mOgUca ako se oni eksperimentalllim putem odrede. U realnim uslovima strujanja jednaCina (2.l. p] e]=e2 = canst.. a Bernulijeva jednaCina se svodi na oblik Slika 2.Teorijske qsnave IDstrujanja 121 zakonu 0 oddanju energije.i7ydY+L'.1. ukazati za sta vtdi i /cada mo. a 0 cemu ce vise reCi biti u narednom Odeljku.1.-+gz] =a 2 T+ 2 VI v2 2 p +gz P2 2' (2.I.20) moze Se zaldjuCiti da je ona "relativno" jednostavna za primenu. (2. a to su samo preseci sa razvijenim profilima brzina.lU.---. Tu jednostavnost primene narusava Clan Yg .1.3.I.. Na kraju treba. U slucajevima kada se kineticka energija nekog strujnog preseka moze zane mariti.viz)=~ Ve&~ dx.aka Huli.21) . Ox.

f r . = pVe elcvivalentni koeficijent dinamicke viskoznosti. / ax. dobija se Yg ::::. I (i=1. odnosno tenzor.1.1. preselea A i tangencijalni na povrsini omotaca dA =Odl.. tj zida cevi ('t. ::: 'leOUj /OXp gde jeT].1.22) .1.j --)0 't w)' gde je 0 obim preseka povrSine A. komponenata napona 't j = 'txxnx +'t Jy l1y + 1: zz n z = 'tjjnj gde je nj (i=I. pri cemu su illtegrali po povrsinama Al i A2 . povrSinom poprecnog preseka A i zapreminam dV=Adl.1. Element strujne cevi definisan je duiinom dl.1. Sada se izraz (2. v. U cilju dalje analize izraz (2.21a) 1 Izraz za gubitak energije (2. A'tjn Ac J pA ciAe .= vp . jednaki nuli i ostajesamo integral po omotacu-ziciu strujne cevi Ao ' tj. za simetricllo razvijeno stmjanje.3).f. a zatim povdillSkog integrala.5..21a) pri tome ga transformisuci na obHk zapreminskog. (2.21a) ce se pomnozitisa elementom mase pdf. (2.2. VracajuCi se sada izrazu (2. 1 KoristeCi tom prilikom vezu izmedu povrsinskogi zapreminskog integrala.5.21) svodi na Y:::: --"dx. kao i Cinjenicu da je pri nepromenjenom protoku Yg = canst" dobija se gubitak energije po jedinici mase (2.v dt I fl.1. a zatim integraliti po zapremini V.2. gde je i1 vektor spoljasllje normale na povrsinu Ac' Integral po kontrolnoj povrsini Ae rastavlja se na tri integrala. pri cemu sledi tl~ pdV = ~ (t ~: dV)dl.122 Tearijske asnove ID strujanja 1z razloga jednostavnosti pisanja uvodi se oznaka za viskozne i turbulentne napone 't jj _:::: PVeau. posrnatrajmo jednu strujnu cev sa s1. Za daljirad prakticno je uvesti vektor.1.21a) maze se napisati u neSto jednostavnijern obliku pogodnom za prirnenu.3) jedinicni vektar pravca xj .2.21b) Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati geometriju strujne cevi i tangencijalne napone na zidu cevi.:: . Nairne. • r 't.dV = A PI --dA e = Ad1V't.1. duzine I koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Ae = AI + A2 + Ao' gde su Al i A2 povdine protocnih poprecnih preseka 1-1 i 2-2 i An s --C> povrsina omotaca. g 1m f pox. Na njegovu kontrolnu povrsinu deluju normalni naponi na povrsinama protocnog Slika 2.

postoje dye gl1lpe gubitaka. objasnjavaju prisustvorn napona u fluidu. Tako stvoreni makrovrtlog putujuCi niz struju raspada se sve do najsitnijih vrtloga .oznaka 11.1. i\ko nizstrujno vise nerna geornetrijskih prepreka na koje nailazi fluidna struja. Dakle.oznaka· fA' IrnajuCi u vidu da poduzni profili brzina nisupoznati.21) i (2.22) dolazi se do sustinskog objasnjenja 0 poreklu strujnih gubitaka.rnikrovrtloga. rnedudejstva fluida i cvrste granice zida. Nairne.22) '(ijclA predstavlja ukupnu silu "trenja" izazva- t nu viskoznim i turbulentnirn naponirna.1.22) za odredivanje strujnih gubitaka irnaju sallIo teorijski znacaj. Zakljucuje se da su gubici direktna posledica gradijenta brzine.23) . Prerna tome. Strujanje na nivou makrovrtloga odvija se na onirn rnestirna u cevovodu gde postoje usiovi za njihovo stvaranje. Da bi se. strujanje na nivou milaovrtloga se kao takvo odrZava.). odnosno da kada god dode. zbog gradijenta brzine. tj. Na nekirn lokalnim otporirna rnakrovrtlozi se i ne stvaraju a gubitak energije je izazvan promenom poprecnog preseka iii prornenorn pravca strujanja. do prornene u profilu brzina stvaraju se uslovi za nastajanje strujnih gubitaka.1. u izrazu (2. i.amlz vis. Torn prilikorn obe grupe gubitaka sracunavaju se kao velicine koje su proporcionalnc kinetickoj energiji odredenoj sa srednjom brzinorn strujanja. i gubici usled trenja .rnikrovrtloga. upravo. Strujanje na nivou rnikrovrtloga se odriava u svirn nizstrujnirn presecima sa razvijenirn profilirna brzina. Strujni gubici se. Naponi llov! ax. zakljucuje se da kod turbulentnog strujanja postoje i vrtlozi razliCitih veliCina. Prema tome. Takode je jasno da.rnakrovrtloga do najrnanjih . iz bilo kog razloga. koristeCi izraze: Vajsbaha IYi. zato se gubici na takvim delovima nazivaju gubicirna na pravolinijskirn deonicarna. a to su mesta sa slozenorn geornetrijom strujne cevi. I := (2.1.?()zmin i turbuientllim llaponima na putn izrnedu dva strujna preseka sveden na jedinicu rnase.srvaraju. Na nekorn rnestu gde je slozen geornetrijski oblik strujne cevi (na pro krivina).. pa ceo izraz predstavlja rad sda prottzrokol. stvara se rnakrovrtlog koji oduzirna energiju od prosecnog strujanja. ito: gubici na lokalnirn otporirna . v. ad najveCih . pa se gubici energije na takvirn mestima llazivaju iokail1i gubici energije. usled cega u fluidnoj struji postoji gradijent brzine prosecnog strujanja av I ax.. su posledica viskoznosti fluida. odnosno kada su vece neravnornernosti u profilirna brzina. pa se zbog toga kaze da je turbulentno strujanje sa jasno utvrdenom hijerarhijskorn strukturom vrtIoga.Teorijske oSl1ove ID strujanja 123 Na osnovu izraza (2. se generisu . rnogli odrediti strujni gubici koriste se eksperirnentalne ili poluempirijske rnetode. turbulentni naponi pv/8iJ ! ax. ukoliko su gradijenti brzina veCi. kod turbulentnog strujanja moze se govoriti 0 strujanju na llivou rnakrovrtloga i strujanju na nivou rnikrovrtloga. ventili i s1. ipak. ili krace gttbici uJ'ied tnm/a. tada su i intenzivniji gubici energije.1. Ova rnesta se u cevovodu nalaze na poznatirn lokacijama (krivine. to izrazi (2. zbog prisustva gradijenta brzine prosecnog strujanja. a to su preseci strujne cevi koji se nalaze u pravolinijskirn delovima cevovoda. S druge strane. dakIe.

dobija se pad pritiska izmedu strujnih preseka 1-1 i2-2 Ol· Ap == PI ..1 Za odredivanje tangencijalnog napona na zidu cevi koristi se pretposta'vka.2 se nalaze na meduL3- 9--' ~_Pl_. I . u kome je S .' A.28) . Kako u cevovodu ima vise i lokalnih otpora i pravolinijskih deonica. J=1 } == '" D~j Vi 1=1 2+ '" L. .1.1. pri cemu su: A . Posmatrace se samo jedan deo strujne cevi izmedu preseka F 1 i 2-2 koji 1 _ Lb.~.".-"". tada u presecima 1-1 i 2-2 deluju sile pritiska r.1.l:nom strujanja .. povrsine preseka A i obima preseka 0.C"'-".. v2 J "2' == '" L. -~-"".5.-_."".duzina cevi.5. RfI . ~ ~w "".1.' -_. U tu svrhu .= A .srednja brzina prvog nizstrujnog preseka._- .P2 == 'tw A .. da je to velicina proporcionaIna kinetickoj energiji strujnog preseka odredeno' sa sredn'ombrz. Darsijeva formula U ovom Odeljku bite izlozen nacin odredivanja pada pritiska u pravolinijskim delovima cevovoda..... -"".. -C"'..1.1)....-"'C.26) Slika 2.posmatrace se jedna pravolinijska deonica cevovoda konstantnog i proizvoljnog oblika poprecnog preseka (v. ". 4RH 2 DH 2 (2... .""'. ..s1. i Darsija 1 v2 I v2 y: = = A .== pA.27) 'tw = Cf '2 pv pri cemu je Cf faktor proporcionalnosti. == PIA i P2 = P2A. (2.v .1.koeficijent trenja.YA.' .26) dobija se pad pritiska I v2 I v2 Ap == p A .\ ~~~: o~:r~~. a na zidu cevi sila otpora trenja Fw == 't waf...2. odnosno gubitka usled trenja.1.koeficijent lokalnog otpora.1. ..1.. Zamenom izraza (2. - '''''~'t''---. ". koja se potvrdjuje dimenzijskom analizom.. (2...J Dh J=1 j (2.-. 1 i (2.P2 A -'twOl= 0.'-.:js~n:~ jne cevi izdvoji i posmatra njegova ravnoteza.._".1..1.1.1.fi'F·!I_. izmedu dva strujna preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina."....hidraulicki radijus i DfI-hidraulicki precnik. pri potpuno razvijenom laminarnom iii turbulentnom strujanju.. 2. to ce se ukupni strujni otpor.-.124 Teorijske osnove ID stnljanja za odredivanje strujnog gubitka na lokalnom otporu.5.-..-_.27) u (2..1..25) gde je N .1.5.1.i 1=1 + '" L. Glllbici lllslcd trcnja 2.24) za odredivanje gubitka usled trerija.YI. odrediti kao N Yg M N 2 M /.9.. 1z jednacine ravnoteze ovih sil~ PIA . 4RH 2 Dw 2 ' ~ ~ ~I~ ~ faktor trenja.broj pravolinijskih deonica. ' -.. a..A j .~-....broj lokalnih otpora i Ai .''.' """. kroz koju fluid struji srednjom brzinom v.

dimenzijskblllanaJizoID. pv 8 av -.-.1.>i turbulentnih napona na zidu i od geometrijskih '. na pravilno odredivanje koeficijenta trenja A.. u kame je t. Zato ce se ovom koeficijentu.30). kao sto su: fizicke karakteristike Huida (viskoznost).> caj nije oCigledan iz izraza (2. Izraz (2. cia je koeficijel1t trenja veliCina koja zavisi od Rejnoldsovog broja (Re) i relativne hrapavosti zida cevi (BId).1. RH == 2.p I v2 I v2 Y =:-==A-/j.) hidraulicki precnik ima vrednost DH == d = 4Rfj. gradijenta brzine prosecnog strujunja. vee same kroz deo preseka povrSineA tada velicina 0 predstavlja obim okvasenog dela cevi (ili kanala). (v. srednje brzine po preseku.:sijeFlt . (01-::--1. 81 d) (2. koji je inace najcesce u primeni. ventila.T .to/mulu koja SlllZi za odredivanje pada pritiska II pravolinijskim delovima cevovoda. 1 !. 2. a to je kruzni oblik cevi unutrasnjeg precnika d (A == d 2 rr.5. te se tada opsta formula Darsija svodi na obHk IJ.1. pri tome imajuCi u vidu da se naponi na zidu sastoje ad viskozne i turbulentne komponente.--pvxVy)y=O 81:". / 4.2 delovima cevovoda ono je jedini gubitak strujne energije. Zato se strujanjeu pravolinijskim delovilIl~ cevovoda izdvaja u posebnu grupu problema.sI.1.27). u narednim Odeljcima. Aka se posmatra specijalni slucaj oblika poprecnog preseka. d '" ! karakteristika strujnog prostora (precnik cevi. .28) predstavlja uop. pv 6* r I \ \ .2.jnoldsov broj Re = vd I v je bezdimenzijska velicina koja predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila u fluidu i sluzi za odredivanje reZima strujanja. Kod lokalnih otpora trenje na zidovima predstavlja sarno deo UkUpllOg gubitka energije.1. na pr.6enje koe[idjenta trenja.2 = . U sillcaju da fluid ne struji kroz ceo presek cevi (iIi kanala).29) g P d 2 d 2 Primena ovog izraza svodi se.p= PA-::::? (2.l..1. -13 hrapavosti zidova i s1. prakticno. i leao takav on ima znacajan uticaj l1a koeficijent trenja. S obzirom 'V f da Sil tangencijalni naponi na zidu prisutni na svim zidovima koji ogranicavaju strujni prostor dl2 to za posledicu ima da je trenje prisutno na svim cvrstim granicarna strujnog prostora.1. Pokazuje se. racvi. pravolinijskih deonica itd.ftelZu Da. A=4 Cf = . dobija se relacija za koeficijent trenja (2130) .= 4Cf koeficijent trenja. posvetiti vise painje. one je prisutno i kod: krivina.151. odnosno: A=: ACRe.Tearijske asnove ID strujanja 125 hidraulicki radijus i DH =4RH = ~ hidraulicki (ekvivalentni) precnik cevi.2 (J-l-.31) Re.··-'·-m.1. Dahle. dok u pravolinijskim Slilca 2.2) a ciji uti~ A V r--'.0 == drr.5.1.. uy iz koje sledi da je koeficijent trenja bezdimenzijska veliCina koja zavisi od rnnogih veliiSinu. lFizicb tuma. ~ KoristeCi izraz (2..

U opstem slucaju strujanja fluida kroz cevi tangencijalni naponi na zidu nisu poznati.3.33) sledi da pritisak nije funkcija od poprecnekoordinate r. Konacno. cevi se dele na: a) A:= ACRe) . trecu grupu reSenja Cine rezultati dobijeni primenom raznih eksperimentalnih metoda.1. Ovu grupu Cine resenja za koeficijent trenja laminarnih strujanja u cevima kruznog. Prime nom ovlh pretpostavki iz sistema Navije-Stoksovih jednacina Slika 2. poluempirijska i eksperimentalna. Ako se ovi preseci nalaze dovoljno daleko od lokalnih otpora I strujanje ee biti razvijeno I~--------------~------~----~ jednodimenzijsko (v = v x' vr := v<p = 0) i osnosimetriCllO (8/ 8<p = 0). eliptickog i nekih drugih oblika poprecnog preseka. Ovo za posledicu ima da se parcijalni izvodi iz jednacine (2. sto znaci da se u svakom nizstrujnom preseku ima isH prom brzina.5. 1. napisanih u polarno-cilindricnim koordinatama. dobijaju se jednacine: 1 8p 8 2 v 18v 0:= ---+ vC-+--) (2. kao i da se promenljive p i v mogu razdvojiti.34) Iz jednaCine (2. S druge stTane strujartje je razvijeno. te se zato izraz (2.32) mogu zameriiti obicnim. b) A:= A(Re.hidraulicki potpuno hrapave cevi.1.fnog poprecnogpreSI!KO Posmatraee se nestisljivo (p=const.8 f d) .34).1. sto se zakljucuje iz jednacine kontinuiteta (2. te sledi . te zato brzina nije funkcija poduzne koordinate x. U egzaktna reSenja za koeficijenat trenja svrstavajuse sve one formule koje su dobijene iz tacnih reSenja Navije-Stoksovih jednacina. odnosno da je p=p(x).2. vee je samo funkcija od poprecne koordinater (v=v(r)). 1. U zavisnosti od nacina odredivanja tangencijalnih napona na zidu strujnog prostora. koje se ima izmedu preseka 1-1 i 2-2 sa s1.5.hidraulicki hrapave cevi. 1.hidraulicke glatke cevi. a sto zavisi od rdima strujanja u njoj.1.) stacionarno (of ot = 0) laminarno strujanje u cevi kruznog poprecnog preseka.1.1.3 a (2.30) uvek ne moze direktno primeniti. 1. KoefidjclIllt trellja mmtraSnjih iaminarnih str1lJ!janja 0) Lominorno strojonjc 0 cevimo Kro. U poluempirijske izraze za koeficijent trenja svrstavaju se svi oni izrazi koji su dobijeni koriseenjem poluempirijskih modela turbulencije.1.3a. 2.126 Teorijske osnove ID strujanja U zavisnosti od medusobnog odnosa uticaja Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti.32) pax or2 r or O=oplor ovlox=O (2. resenja za koeficijent trenja mogu biti: egzaktna.1.33. i c) A:= A(8 f d) . Treba napomenuti da jedna te ista cev moze da pripada svakoj od ovih grupa.3) i jednaCine kontinuiteta.5.1.

v=O odreduju konstante integracije CI = i C2 == L'R2 1411.CIlnr + Cz (2.. tada se Opsti sistem diferencijalnih jednaCina (2.1.1. dr (I' dr):= -C .p:= PI .1. vidi se da koeficijent trenja zavisi sarno od RejnoldsovOgbioja.l. 1 v(r)2rndr =-v 2 max' 1 fll3 a.pR2 /4111 maksimalna brzina u preseku.P2 ova konstanta se odreduje iz dela diferencijalne jednaGine (2.Teorijslce oshove 1D strujanja dp d 2v dx == 11( dr2 127 +.36) iz koga se primenom granicnih uslova: 1) 1"=0. 1 dv 1d dv (2. koje se nalaze na medusobnorn rastojanju 2b.39) u kome je Re == vs2R / V= vsD Iv . Iz dobijenog resenja za A.35) moraju biti jednake istoj konstanti.1.1. VY = v z == 0) laminarno strujanje izmedu dugackih paralelnih ploca (s1. '=-11-=--1' dr R2 (2. Oni imaju rninimalnu vrednost u osi kanala '0:::: 0.3-4) svodi na oblik . Ako je problem odredjen razlikom pritisaka I:!. 3' ' i zakon raspodele viskoZllih napona u preseku dv 411 v . 2.1.1.Rejnoldsov broj.1.1.- I R2rc fR 0 .1. 1z druge od diferencijalnih jednacina (2.1. dole se maksimalna vrednost nalazi na zidu cevi = 411V8 IR. == vs2Rlv 64 r:--64l => ~.38) Izraz (2. koja se ima na osi cevi (r=O)..ptlrtlboliCki zakon promene brzine u poprecnom preseku ° v(r)::::~(R -r I:!.3b). (2.p I I. dvldr=O i 2) r=R.35) Kako je p=p(x) a v=v(r) to leva i desna strana jednaCine (2.30) dobija se izraz za koeficijent trenja larninarnogstrujanja-u cevima knrlDOg poprecnog preseka: . .37) u kome je vmax = I:!.1.) Loul-inorno slrnjonje izmed'n porolelnih ploeu Ako se posmatra nestisljivo (p=const. sto znaCi da se pri larrunarnorn strujanju u cevima sve kruzne cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.1.::::-v·(r)2rndr=2 3 R 2rcv s 0 korekcioni koeficijenti koliCine kretanja i kineticke energije [ 3 =1 2 -2 R rcv s fv R 0 2 4 (r)2rrcdr=. P == PI i x=l.35) dpldt=-C i granicnih uslova za pritisak: x=0.) stacionarno (3/ at =0) jednodimenzijsko (v x = V.37) odreduju se: srednja brzina strujanja u preseku V s :::: . dr) == 11.38) pokazuje da se viskozni naponi linearno rnenJaJu sa prornenorn koordinate r.p 2 2 )==vmax[l-(:R) I" 2 1 (2.36) dobija se . P == P2' i ima vrednost C == I:!. /.1.35) dobija se opste resenje za brzinsko polje C v(r) =.S.411 1"2 -I. 'w 81: w A. Zamenom ovih konstanti u jednaGinu (2. Zamenom napona 1: w u relaciju (2.= pv. Na osnovu zakona promene brzine (2.

p' x / I (C:::!J.l2.P=Pj-Pz=p}"Jf2b.1.41) pokazllje da i za laminarno strujanje izmedu paralelnih plota vazi parabolicki zakon raspodele brzina. v = V max ' dv/dy=O. Izraz (2.41) dobijaju se: srednja brzina u preseku "s = 2b 1 fb 6 -b v(y)dy::: 3' vmax ' 35 ' 2 koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja 1 /3=--.42) pd istoj karakteristicnoj dimenziji strujnog prostora (D:.1.2 =: Re ' (2.128 Teorijske osnove ID strujanja lop 0 " O=---+Vp OX c3y2 ' 2 (2. PoredeCi izraze (2.5 .40) o= Op / oy.1. !J. dobija se izraz za koeficijent trenja laminarnog strujanja izmedu paralelnih ploca 4'tw 24 '). 2) y=±b .p I I) i brzinsko polje u obliku V(Y)=-2y]y +C1y+C2 2 C 2 • Koriscenjem navedenih granicnih uslova odrvdjujll se konstante C2 ::: C1 = 0 (2. cijim se resavanjem dobija linearno polje pritiska p(x) =PI -!J.1. Konacno.fb z 2bvs v (y)dy=- 2 -b 5 dv 1 ·fb 3 u = _ · v (y)dy 3 2bvs -b 3Y] v s i viskozni napon na zidu rayne ploce 'tw = -Y](dy)y=±b :::: -b.::: . prelazi se sa parcijalnih na obicne izvode.1. OV / ox = 0 koji se rdava koriscenjem granicnih uslova 1) y=O.. posle cega se dobija resenje za brzillsko polje tlp 2 Y V(Y)=2y]I( b 2 -y)=v max [1 -(-.Rejnoldsov broj.: 2b) zakljucuje se da je koeficijent trenja kod krliZnih cevi za 8/3 putaveci od koeficijenta trenja laminamog strujanja izmedu paralelnih ploca .1.41 ) Cb /2y]. v=O.. Cime se iz (2. II 2 kome je vmax = tlpb 12Y]1 brzina u osi kanala..3b I u ovom slucaju.1. iz istih razloga kao i kod kruznog preseka..) 2] .42) pv" u kome je Re = 2bvs Iv . Slika 2. koje glase (pj-P2)2b·l='t w 21·1 .40) dobija obicna diferencijalna jednaCina dp dZv dx "" Y] dr 2 = -c ..39) i (2.1.1. Primenom izraza (2.v. primenjujuCi jednaCinll ravnoteZe sila koje deluju izmedu preseka 1-1 i 2-2 i Darsijevu formulu.1.

a '~ ..667 1. .3. .1. n =bl a .333 96 85 76 73 69 62 \ Tabela 2. tada se...39» i izmedu paralelnih ploca (izraz (2. dolazi do izraza za koeficijent trenja. . .-' (j) 2(a-b) Elipsa fJ2P: i:s '0' aL""J a a' ~ alf \.".5.10 0.r 8ab 3(a+b). de =4RH Ek.-vivalentni i precnik Oblik preseka cevi Paralelne ploce Geometrijski prikaz Izraz za koeficijent trenja (Re = V de I v) A=Re ' 24 :::I[~:'::::: 4b 2vb Re=-V Krug ® .~ .... I NII// N . pri cemu je koeficijent A funkcija od oblika povrsine poprecnog preseka. Koeficijent trenja okruglih i neokruglih cevi..1. }\leo cev nije kruznog vee nekog drugacijeg oblika poprecilOg preseka..'! d A=~ Re A= 64 (1-n)2 Re 1+n2 +(1-n 2 )/lnn .20 0.1.25 0.3.'I:.1..1.2".-1: a. Re=v Re 3a 2 _b 2 Krnzni procep a.5..504 1. tacnim resavanjem Navije-Stoksovih jednaCina.818 1.. A alb A de / a Pravougaonik D ~ {.r//. Ravnostrani trollgao Kvadrat 3 J3 a a . pri laminarnom strujanju. == 160 3Re I A=J2 Re . Re=vDH I v 2 2 vb A = 64 a +b .42». 'c II..Teorijske asnove ID strujanja 129 c) Laminarno strojanje 0 ccpima razliififog o/Jlil:n U paragrafima a) i b)ovog Odeljka dobijenisu teorijskitacni izrazi za koeficijent trenja laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog preseka (izraz (2... takode. u nekim slucajevima.33 0.. Tom prilikom dobija se struktura izraza za koeficijent trenja A= A IRe. za cevi najcesce neokruglih geometrijskih oblika dati su u tabeli 2.600 1.1.. Izraz za koeficijente trenja..50 2 1. ~ 2a l+alb A=:Re b 0 0.

44) av / ax = 0 (2.1. Za ovako I X -Il> Slika 2.4 definisani problem sis tern diferencijalnih jednaCina kontinuiteta (2. Nakan transforrnacije jednaCine (2.45) U Rejnoldsovim jednacinama (2.z fR (--.5.PVr + P -.1.47) dobija se zakon raspodele ukupnog napona u poprecnom preseku .viskozna komponenta napona.turbulentna komponenta napona i 't == 'tv +'tt-ukupni tangencijalni napon u nekojposmatranoj tacki preseka.1.1. da je v =vCr). 1 -r .1.41.2 1-.2 -v'I' .-[ r('l1--pv v ) ] = -d [('t +'t )l I d (n). stacionarno (a/at = 0).j.2. Iz ovog izraza sledi daje na zidu cevi (r=R) pritisak funkcija samo od poduzne koordinate pex) = Pw(x).= .).1. Odredlv311Rje IlmeficijclIRta tJrcmIja tllllll"lh>ulclllltllRog strmjamja m cevima Posmatrace se razvijeno.1.-.130 Teorijske osnove ID strujanja 2.r) == Pw .1.46) pokazuje da u poprecnom preseku pritisak zavisi od fluktuacionih karakteristika brzinskog polja.-.5.44)." (2.2 0=---8 ---8 (rv )+-V.1. =-dx rdr "dr rx rdr v t rdr (2.1.1. 'tt == -pv~v~ . 0= ---+--(r-)--___:(rv v) pax rarBr rar rx (2. v~2 i v~v~ odgovarajuCi turbulentni naponi.8) i Rejnoldsa (2.1. te zato vati dpw / dx = ap / ax. t.5. nestisijivo (p=const.1. Zarnenarn ove diferencijalne veze u jednacinu (2. Iz jednaCine (2.. napisan u polarno-cilindricnomkoordinatnom sisternu.9). osnosimetricno (a / acp = 0).46) r Izraz (2. dok su V~2 .43-44) v je srednja brzina po vremenu.1.1.43) dobija se novi oblik -(p+pv' )=-(v' -v') ar a- 2" r 12" 2" 'P r r iz koga se integraljenjem u granicama od r do R (p = Pw' v~2 promene pritiska u poprecnom preseku = 0) dobija zakon (2. (t) dr vr dpw 1 d cfV -. . pritome imajuCi u vidu da je v =vCr) dobija se novi oblik ove jednacine r p (x.47) u kome su 'tv == l1av / dy .1. svodi se na oblik: lap 18 -. Integraljenjem jednacine (2. vr == v'I' == 0) turbulentno strujanje u kruznoj cevi precnika D=2R. jednodimenzijsko (vx = V.1.1. koje je prikazano na s1.4.1.43) prrr r r" 1 ap v a av 1 a -.45) slegi da brzina v ne zavisi od koardinate x.

28.5. a samirn tbn i koeficijent trenja.1.. Na ovorn dijagramu u zavisnosti od medusobnog odnosa viskozne i turbulentne komponente napona razlikuju se tri oblasti.1.1.1. Ucesca viskozne i turbulentne kornponente napona u ukupnorn tangenc~ialnorn naponu prikaiana su na dijagramu sa s1. ili (2. r x 2dx· iz koga.4.1.48 i 51).. pod kojom se podrazurneva upotreba pojednostavljenog modeia turbulentnog strujanja u kome se neki koeficijenti odreduju na osnovu eksperirnentalnih rezultata.38) koji vaZi za laminarno strujanje i (2.. kod turbulentnog strujanja ukupni napon se sastoji od viskozne i turbulentne komponente. sto strukturu turbulentnog strujanja 6ni znatno slozenijom od laminarne.52) sa VB oznacena je srednjabrzina strujanja u preseku.\. sledi i vrednost napona na zidu cevi 1 dpw' "w =.1.30).51) Koriscenjem izraza (2.1.1.1.. na osnovu koje se odreduje tangencijalni napon kao 1: = pv*2 .48) dy . 2.v!skoznipodsloju korne su dominantni viskozni naponi (1:" »o[) .1.1.50) koji vazi za turbulentno strujanje zakljucuje se da se tallgencijalni naponi u preseku kruzne cevi menjaju po linearnom zakonu. i da napon ima minim aInu vrednost na osi cevi .r ~= Izraz (2.49) 2 x tako da se konacno dobija zakon raspodele napona u poprecnom preseku 1:=rr.1.50) Md:rsulliclld gIatkim cevima Za odredivanje odnosa brzina v *Iv s u hidraulicki glatkirn cevima maze se koristiti a) uruverzalni turbulentni profil brzina .2.turbu!entno jezgro u kome su dominantlli turbulentni naponi (Ot »1:"). ito: 1) 1:"'1:..(0) = 0. Ova pote§koca prernoscava se po!uempti-tj:rkom teorijomturbulentnog strujanja..Teorijske osnove ID strujanja 131 dV 1 dpw (2.1. TuuriHlllleJ!lltlmO 5ltrujaJ!llje 1m "y +"[ "w "w =~ R' (2.1.4U. (2. Za turbulentno strujanje u cevima ne postoji tacna teorijslco rdenje 113 osnovu kojega bi se odredili naponi u preselru. Medutim. dobija se relacija . Na dalje ce se razmatrati dva posebna slucaja turbulentnog strujanja u cevima i to kada se one h-etiraju leao hidraulicki·glatke i hidraulicki hrapave. (2.50) pokazuje da se tangenCijalni napon u preselm linearno menja sa koordinatom r.S.pv'v' = . i 3) 0'" 0t . za r=R. (2.52) koja moze da posluzi za odredivanje koeficijenta trenja turbulentnog strujanja u cevima.1. ledna od osnovnih veliCina poluempirijske teorije turbulentnog strujanja je brzina trenja v*. 2) 1: t ~ 1:" .prelama ob!aJ'i u kojoj su viskozni i turbulentni naponi istog reda veliCine. dok je njegova maksimalna vrednost na zidu cevi o(R) = ow' Na osnovu izraza (2. U izrazu (2.d R .=8(v*lvB )2.

1. 1.2. odredene su na osnovu eksperimel1talnih rezultata brojnih istrazivaca. y + == v * y I v .1.56) lS..1.+5. Univerzalni turbulentni profil poprecnom preseku. koji zavise od izbora merodavnog razvijenog profila brzina.2.2.53) (2.3.57) koji se nakon primene za osu cevi .1. y-koordinata koja se meri od zida cevi (s1. 0) Blozijusopo formulo Razvijel1i turbulentni profil brzina u hidraulicki glatkim cevima opisuje se stepenim zakonom (2.5.4.1. 5<y+ <30 30<y+ (2.1. Granice brzina.53-55) veoma dobro moze da se aproksimira stepenim zakonom (2.53-56). Za dobijanje ovihforrnula koriste se stepeni zakon (Blazijusova formula) i logaritamski zakon (Pral1dtlova formula) za razvijel1e turbulentne profile brzina.5. Uticaj Rejnoldsovog 10 broja na eksponent stepenogzakcina~ 11.132 Teorijske osnove ID strujanja 0<y+<5 v+ == J 11.2.51ny+ + 5. n-eksponent stepenog zakona i C(n). U slucaju turbulentnog strujanja u hidraulicki glatkim cevima univerzalni turbulel1tl1i profil brzina opisal1 fUl1kcijama (2.55) (2.10 6 Tabela 2.bezdimenzijska brzina.74 5 5. 5.1.5356) dat je na s1.56) :*==c(n)(V:Y )l/n. logaritarnslea oblast (y + > 30). Kod 25 univerzalnog turbulentnog profila 20 brzina postoje tri zone ito: + V 15 viskozni podsloj (0 < y + < 5) . 30 Graficki prikaz funkcija (2.1. Kao rezultat odgovarajuCih proracuna dobijaju se formule Blazijusa i Prandtla za odredivanje koeficijenta trenja. 5 o Ie Re n C(n) 10 7 8.1. L4. leao i konstante u funkcijama (2.S.bezdimenzijska koordinata. (2.6 3. Ova zavisnost utvrdena je eksperimel1talno i data je u tabeli T. izmedu ovih zona. 10 prelazna oblast (5 <y+ < 30) i .5 == 2.7510gy'.+ -3.5 Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki glatkih cevi mogu se koristiti dva razlicita pristupa.105 8 9. 1.1.54) (2.4).510.l. Ekspol1ent stepenog zakol1a n i koeficijent C(n) zavise od Rejnoldsovog broja.71 1. zone su u direktnoj vezi sa vee datim· odnosima izmedu 10 100 1000 l.1.5.10000 viskoznih i turbulentnih napona u Slika 2.1.56).1.koeficijent stepenog zakona koji zavisi od eksponenta n.1.1.1.10 6 9 10.5 .5 b) stepeni profil brzina pri cemu su: v+ == v I v * .

(2.1.3164/Rell41 (2.02 .74.- n+5 [ (n + 1)(2n + 1) J "/(n+l) 2 C(n)n 2 --"'-Re 2/ (n+l) .1.3a) i razvijenom turbulelltnomstrujanju (~::d i ex::::. 0 4n4(n+3)(2n+3) PrimenjujuCi odnos brzina Vs en Re dobijen iz relacije (2. Poredjenjem vrednosti koeficijenata ~ i a za stmjanje u cevima pri razvijenom laminarnom ( B= 4/3 i ex.1.5).62) u kojoj je Re == 2Rv s I v Rejnoldsov broj.58).62) se svodi na Blazijusovu formulu IIe=0.1.1. \ \ ..2. = 2.. 1) zakljucuje se da je razvijeni turbulentni profil brzine ravnomerniji od laminarnog.30521 Re l/4 • Dobijeni izraz za koeficijent trenja nesto malo odstupa od eksperimentalnih rezultata Blazijusa.56.R) rdr =V11l 2n2 (n+l)(2n+l) . respektivno. ex =:: 40817 == 1.63) koja vazi za turbulentllo strujanje u hidraulicki glatkim cevima u intervalu Rejnoldsovih brojeva 4000 <Re< 10 5 • Za posmatranu vrednost eksponenta stepenog zakona 11=7. tada iz (2. dobijaju se karakteristike razvijenog turbulelltnog profila brzina Vs 49 50 43200_ =:: 60 .60) sledi formula za koeficijent trenja _=:: V . i v m brzina u osi cevi.1. na 11=10 a sto vaZi za visoke vrednosti Rejnoldsovog broja (v.5.1.60-61).Teorijske o.1.1. 2vm v·2rndr =:: R2 fR 0 r lin (1.1.01 i ex =:: 1. Ako se za vrednost eksponenta stepenog zakolla uzme vrednost iz tabele T. Primenom profila brzina (2.03 cime turbulentni profil brzina postaje ravnomemiji.lL 2 -L (. ~ =:: 49 =:: 1. (2.62) sledi izraz za koeficijellt trenja Ie =:: 0. na pI.61) R 2 7CV.. a=-1-1v32rndr= (n+l)\2n+l)3 .52) i (2.1. (2. Dobijene vrednosti za koeficijente ~ i ex upucuju na zakljucak da se kod razvijenog turbulentnog strujanja u cevima moze smatrati da je ~::::.1.5 n=7 i C(7)=8.1.. (2. Sa ovom vrednoscu izraz (2. 1 i ex::::.)n+l ( _ _ )n+l Ie -? n+ 1 . odeljak 21. V==Vm => V': v = CC n )(7)1/n *R .59) odreduju se: srednja brzinastrujanja u preseku Vs =:: R 2n 1 fR 0 . T. Zato je izvrsena korekcija koeficijenta C(n) na vrednost C(7)=8.1..2:1.60) i koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja ~=-/-1v22rndr= (n+I)(2n+l)2 R 'ltV.1.058 (2.. iz izraza (2. dobijajuse vrednosti ~ = 1.59) u kome su: y i r koordinate merene od zida i ose cevi.64) vm Povecavanjem vrednosti eksponenta 11.1. 0 4n2(n+2) V* Vs .1.snove ID strujanja 133 y=R.58) svodi na oblik: (2.!1!. i izraze (2.

ProyultlolJ'n/ormllllo Za opisivanje razvijenogturbulentnog profila brzina koristi se logaritamski zakon (2.5.70) Na osnovu eksperimentalnih rezultata Prandtl je izvrsio korekciju brojnih konstanti u formuli (2.03291og(Re-li:) -0. Zamenom brojnih vrednosti univerzalnih konstanti sledi formula za koeficijent tienja l =. . cevi se dele na hidraulicki hrapave (A = A(Re.. dolazi posrupkom iteracije.1.1. v* y y koji se naziva zakon de/ieila brzine.!ton henjn u liJidroulicld gIn/kim cepimn.1.1. (2.. Al =5.5. Primenom zakona (2.10 6 .66) dobija se oblik logaritamskog zakona + vm-v R R (1 67 ) vm-v + =--=A·ln-=A1log2. (2. cevlima U zavisnosti od uticaja Rejl1oldsovog broja i hrapavosti cevi na koeficijel1t trenja. Tmllm.sova formula iina prakticnu prednost u odnosu na Prandtlovu formulu. =vrn-IAv*=vm-3.2. primenom Prandtlove formule (2.2.65) za osu cevi y=R.1 c 3 -Ii: = . v=v m => v:=Aln(Rv*/v)+B.1. kaleo je vee receno u Odeljku 2. koji se naziva univerza!ni zakon trenja u hidrau!icki g!atkim eel/inla.9112 .134 Teorijske osnove ID strujanja 11) lIniDlerzolni zo.67) sledi zakon promene brzine u poprecnom preseku +Av*ln-=vrn +Av*lnz·.11.j81og(Re-vA. (2.n Iv2r7tdr=2tCvm +Av*lnz)(l-z)dz= 2{Vm(Z. 2..1.1. 2.52. Cija je vainost do vrednosti RejnoIdsovog broja Re < 3.4. dole se do koeficijenta trenja. R primenom kojeg se dobija srednja brzina u preselru V=V rn y Vs = R. nakon koje se dobija izraz "* = 21og(Re~) -0.65) pri cemu sU A=2. Iz (2.(8/ D) )..1.4.75v* 3 (2.55) v+=Aln/+B=A1log/+B.71).66 i 68) dobija se izraz za koeficijent trenja 1 Al r. primenjujuCi izraze (2. Za jednu datu' vredllost Rejnoldsovog broja Blazijusova formula (2.1..70).1.5.1.hmtno stD.1."Uljanje Ul hidr8Uliickiibl1"apavJim.8 I D» i hidraulicki potpuno hrapave (Ie::: ).)+ jg [ B-A 1 log(4v2)-I A ] .75 i B=5.1.z. z=ylR .68) Konacno.5 univerzalne konstante. )+Av*[z(lnz-l).z. Zato. to se izraz za srednju brzinu strujanja svodi na oblik: z~o .1. (lnz-i)]}[ Vs Kako je limzi lnz = 0 (j=1. (2.1.71) za koeficijent trenja hidraulicki glatkih cevi.8 . u domenu svoje vainosti Blaziju.63) direktno daje vrednostkoeficijentatrenja.2).

v=v m A) =5.74) 3.8+ > 70 hidraulicki potpuno hrapave c e v i . .-~-f----+-f---f-+-1 (2.75) R --+ vm=v*(A)log''5+C). -~- C=8.1.1.. Zavisnost leoeficijenta koeficijenta C(o+ ) ad veJicine C(8+ )prema eksperimentima Nikuradzea 8+ prileazana je na s1.1.1.8+ <5 hidraulicki glatke cevi.~ld (2. Uvodenjem koeficijenta zavisnog ad hrapavosti cevi 11rr C(o+) = B-Ajlog8+ = B-Aln8+ 10 --f-.2 log ~ )-2 =2Iog 3.=[islOg~+ Jg(c-f A )T Ie = (2Iog ~ (2.5.CW) 8 ~ l c~ I ]6°'.2.5.5.6 2.II---i-I u hidraulicki hrapavim cevima v+ = A]logt +C(8+) = Alnt+C(8+) 6 5 ~~~T:rr'ir=~~~C.1.1.52) i (2.75) za osu cevi y=R.50 F' "~f"\" 'P'>""'T"" garitamskog zakana za strujal1je 7.5<0+ <70 hidrauliCld hrapave cevi.65)moze cla se napiSe i u obliku v+ = Ajlog)/ +B = Ajlogt+B-AjlOg(/ . taka da se logaritamsld za1con (2. taka da se dobija Karman-Nikuradzeova formula za koeficijent trenja . 2 a zatim karisteCi izraze (2.!!8liFrCEpJ GEVI I HRAPAVE CEVI : (2.8 Prema eksperimentalnim rezuJog 8'· ltatima Nikuradzea zavisnost Slil<a 2. PrimenjujuCi izraz (2.4 0.68) dobija se formula za koeficijent trenja ~." ---If-+.4 2.2.----Ie = (2Iog ~ + 1. (2.st2%~ '.74.1.8 1.1.1.2. i to kao: ..I~~~~~~~ ~urm. (2.1._'f--.77) . 4.1.1..74) svodi na konacan oblik v+ =Ajlog(y/8)+C.0 2. Za turbulentno strujanje u hldraulicki potpuno hrapavim cevima vrednost koeficijenta C(8+) je 8.679 je korigovana na 1.679)-2...74)""2 = (1.73) 9 _ _ _ ~.5.1.f'l . .2 1. Na osnovu eksperimentalnih rezultata Nikuraclzea vrednost konstante 1.Tearijske asnove ID strujanja 0) Hirtlroltliifldpotpltf8o Imopove cep! 135 Logaritamski zakon brzine (2.1.1. i .<\'.76) koja predstavlja univerza/ni zalcon Irenja II hidrau/iclcipolpuno /zrapaVlin cevinza.1.°k~ -f--f--I---il---il---i clobija se oblik univerzalnog 10.2 0.--.72) u kame je 0+ '" 8v * !)I karakteristika hrapavosti.4.75.~l{R/). UvrstavajuCi U ovaj zakon brojne vrednosti univerzalnih konstanti dobija se Karmanova formula + 1.1.138. Sa ove slike se uocava da veliCina 8+ moze da se iskoristi leao kriterijum za odredivanje vrste cevi.

1.78).80). Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki potpuno hrapavih cevi moze se koristiti i izraz Sifrinsona A= 0.1.1.8/d). On je vrsio eksperimente Sa razlicitim .1. zato ovaj izraz nije operativan za primenu.5.1.63) za hidraulicki glatke cevi.51 (2.2. koji vazi za hidraulicki glatke cevi.Hidraolicki krapape' elf/pi Kod cevi kod kojih je hrapavost cevi veoma izraZena logaritamski zakon raspodele brzina (2. Ali. (2. do koeficijenta trenja primenom izraza Kolbruka dolazi se iterativnim putem.::=-= -21og(3 71d +~) VA . IzrazColbrook-a glasi 1 8 2. i zbog toga mu pri upotrebi treba dati prednost. Gime uticaj hrapavosti na koeficijent trenja postaje veoma izraZen.4. izraz Altsula je veoma jednostavan za primenu.65).vestackim hrapavostima cevi.2. .1. Za razliku od izraza (2. najvaznije serije eksperimenata izvrSio Nikuradze.Moody-ev dijagram U cilju odredivanja koeficijenta trenja. Sa ovom korekcijom dobija se opsti oblik y+ 5 70 univerzalnog logaritarnskog profila brzina Stika 2.81) Izrazi Kolbruka i AliSula daju dobre rezultate.0 .) veoma slozeni dijagram zavisnosti A:':=A(Re. koji imaju medusobno slaganje u granicama 2+3%.2. .1.v+ (2. Sa live slike se uocava da porastom uticaja hrapavosti (L\vt < L\v. v+ = A Iny+ + B .4.1. 2.1.1. Izraz Altsula se. Nakon sistematizacije eksperimentalnih rezultata Nikuradze je dobio (1933.2.) profil brzina postaje neravnomerniji. Ali. U opstem slucaju turbulentnog strujanja tl cevima u obzir treba uzeti uticaje promene Rejnoldsovog broja i hrapavosti. a zatim i Altsul su dosli do izraza za koeficijent trenja hidraulicki hra avih cevi.78) Medusobno slaganje formula Karman-Nikuradzea i Sifrinsona je veoma dobro i za uobicajene relativne hrapavosti cevi krece se u granicama od nekoliko procenata. ipak.79) Profil brzina kod hrapavih cevi U ticaj fur iCcije hrapavosti L\v+ na izglt:d profila brzina prikazan ja na s1.5. II) .5. za slucaj da se relativna hrapavost cevi moze zanemariti (6/ d ~ 0) svodi na Blazijusov izraz (2. jer vaii za vestacke hrapavosti cevi.1. dok se u slucaju potpuno hrapaVih cevi (11 Re ~ 0) svodi na Sifrinsonov izraz (2.11(5/ d) 114 • (2. koje je ostvarivao nan-.> d +Re 11(~ ~)1I4 /\. Re~A a izraz AltSula ima oblik .1. . Odredivanje koefidjenta trenja . pri tome obuhvatajuci oba relevantna uticaja Colbrook. treba korigovati sa jednom funkcijom od hrapavosti L1v+ = L1V + (0+).80) r.1.136 TeoriJske osnove ID strujanja koja vazi za hidraulicki potpuno hrapave cevi. Koristeci razvijeni turbulentni profil brzina.2. god.5.L\v+ . prvi je.?~njem na cev zrnaca pesk? T~zliCite veliCine. taka dobijeni dijagram nije operativan za primenu.1.

.0001 0.:...... Iz tih razlogaMoody je..:.51 ) tl2_ -. koristeCi Nikuradzeovu ideju.. Gl-hidraulicki glatke cevi. ® .01 0.009 0.04 .""...".00001 10 4 Re 106 10 7 108 Slika 2.(Re) .......1. Oblasti CD-Iaminarna...~.'7r-. a) Ob/as! lami?lamog sITu/an/a Oblast laminamog strujanja na dijagramu prikazana je pravom linijom CD.....1.oblast laminarnog strujanja.09 0.002 0.05 3..(o / d)..l.F-'...04 6/d=0.005 0..l... Prandtla (2."".! 6/d=O.05 0.2....'. ®-hidraulicki hrapave cevi i ~-oblast potpuno hrapavih cevi...001 0.~~ 6/d=O..l.. ~. Detaljnom analizom dijagrama pokazalo se da na njemu ima pet karakteristicnih oblasti.06 0..1 0..'''4' 0.-~eF+..' _1_ =-21og( ....63)...77) i Kolbruka (2...02 -"'-."'..71d + 2. <Il . U tehnickoj praksi laminamo strujanje ostvaruje se pri strujanju veoma viskoznih tecnosti: naite......-Re.. Blazijusa (2... =64 / Re.-i.80) konstruisao dijagram .39)....1.i'". .*.....""..0002 0.-'-"..1......4. Karman-Nikuradzea (2..''~~~~~~~.'.0005 0..'.39) je u podrucju Rejnoldsovih brojeva Re:o..\.. a na osnovu formula Puazeja (2. koeficijent trenja pri laminarnom strujanju kroz cevi kruznog poprecnog preseka moze odrediti izrazom Poazeja A. I ' ' .(Re.".. ulja i s1..i.o / d) ..008 0.."-'+'....5. i ~ .~~ 6/d=O..07 0..1."...j~"...zavisnosti ko~fiGijenta t~enja od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti.'4..02 ~~~+i...""".<Il-prelazna. ..oblast hidraulicki glatkih cevi ..~~..~~~:. = . b) Frelazna oblast ...01 0.. Moody-ev dijagram .Teorijske osnove ID strujanja 137 te bi vrednosti iz njega trebalo preracunavati za hrapavosti industrijskih cevi.1.. 0.~+--..03 ~"''!-~~~_''''''~-i+-i.08 0. koja se jos naziva i kvadratna oblast. leao i da ova oblast predstavlja oblast hidraulicki glatkih cevi..5... ito: CD ..".....1."'...015 -----.:...1....~". gde je Re k ....oblast hidraulicki potpuno hrapavih cevi Ie = A. Zato ce se objasnjenju ovog dijagrama posvetiti vise paZnje.. kerozina...i. koji ima veoma siroku primenu za odredivanje koeficijenta trenja.'. = ... Vaznost izraza (2.1.5.'..""~ o/d=0.~:....112 _L :: :::+:::::Ii:::....5..e==E~====m:=::±±m 6/d=O.prelazna oblast.1........ iIi obrnuto.kriticna vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj laminarno strujanje prelazi u turbulentno..'..03 0.. Re k = 2320.l. Gl . Vee je receno da se.l.71). s1..oblast hidraulicki hrapavih cevi .".

Kvadratnoj oblasti odgovaraju uslovi strujanja sa visokim vrednostima Rejnoldsovih brojeva kodkojih lcoeficijent trenja zavisi samo od relativne hrapavosti old. e) Potpuno ItTl2pave cevi U oblasti ® sa dijagrama uocava se da je A= A(O I d). te su i eksperimentalna merenja u njoj nepouzdana. Altsula (2.1.1. Ta zavisnost je data Blazijusovim izrazom (2. da koeficijent trenja ne zavisi od Rejnoldsovog broja. odnosno zavisi sarno od hrapavosti cevi. koji vazi u celokupnoj prelaznoj oblasti. takoae.o I d). Tako na pro koristi se A = O. naCinaobradei stanja zidova cevi u eksploatacijskim uslovima. d) Htdrauhcki hmpave cevi Hidraulicki hrapave cevi 8U one kod kojih viskozni podsloj ne pokriva neravnine na zidu.5.81) ili Sifrinsona (2. iIi obrnuto.1.7/ JRe .81).1.138 Teorijske osnove ID str:ujanja Prelazna oblast predstavlja oblast prelaska laminarnog u turbulentno strujanje. U oblasti hidraulicki hrapavih cevi.1.1I3 .).za gasovode izraz Weymouth-a: .1.0941d.71). date su u tabeli T.5. dakle. U nekim specijalnim slucajevima.0025 VRe" .1. Za korektno odredivanje koeficijenta trenja trebaznati koja je hrapavost cevi o kroz koju se odvija strujanje. pase zato za ovu oblast kaie da je kvadratna oblast.hidraulicki glatkih cevi do krive a-a ena dijagramu aproksimativno povucena) koja predstavlja granicu dvostruke zavisnosti A= A(Re. koristiti izraze za koeficijente trenja koji su dobijeni eksperimentalnim ispitivanjem takvih cevovoda. Ova oblast se prostire od krive Ql . zona @) sa dijagrama. Zato se cevikojeradeu ovimrezimima nazivaju potpuno hrapave cevi. iIi izrazom Altsula (2. Ipak. u podrucju vredIiosti Rejnoldsovih brojeva od 2320 < Re < 4000.78).80). Ova oblast (zona CD· sa dijagrama) je nestabilna.o/ d).1. kada se radio dugackim cevovodima. () Hidrauliclciglatke cevi U oblasti hidraulicki glatkih cevi (kriva C) sa dijagrama) viskozni podsloj pokriva sve neravnine na zidu cevi.28» kvadratna funkcija od srednje brzine strujanja. jer je pad pritiska u njoj (vidi izraz (2. da ne bi doslo do greske u proracunu treba. ipalc. za odredivanje koeficijenta trenja postoji izraz Zajcenka A = 0.63) iii izrazom Prandtla (2.1. A= A(Re. Njene vrednosti.. Koeficijent trenja hidraulicki hrapavih cevi odreduje se izrazom Kolbruka (2. i u njoj koeficijent trenja zavisi same od Rejnoldsovog broja A= A(Re). tj.za strujanje nafte izraz Lange-a: A == 0.2. koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja i od relativne hrapavosti.1.02 +1. S ~druge strane. U tu svrhu se definise srednja apsolutna hrapavost cevi lcoja zavisi od: materijala cevi. tj.77). se uocava da je za jednu vrednost relativne hrapavosti old koeficijent trenja nepromenljiv (A=const. Za koeficijent trenjaukVadratnoj oblasti vaZe izrazi Karman-Nikuradzea (2. za najcesce primenjeIie cevi. Iz tih razloga rdim rada u ovoj oblasti se izbegava.

1+0.= f(A) iIi za brzinu v=j{v).8 3+9 1+3 0.03 0.1. 2.5.4 do 3 0. Najjednostavnija metoda koja Se za ave potrebe koristi je metoda proste iteracije. vee se do njihdolazi primenom numerickih metoda.1.Teorijske osnove ID strujanja 139 VRSTA CEVI -MATERIJAL vucene (bakar.6.60 celicne varene upotrebljavane . izmedu ovih veliCina postoji funkcionalna zavisnost.5 1.05+1 0.mestimicno zardale .jednoliko lako zardale posle dugogodisnje upotrebe Ijace z.0015 0.15 1+1.1 0.05+0.25+1 0.1-5.1 0.3+1 1+2.15+0. nije poznata. u opstem slucaju.2 0. mesing.21.5 0.15 0.1. tako da Se mogu sastaviti funkcij<e za koeficijent trenja 11.ardale j 31m zardale i korodirane pocinkovane (gasovodi.6. Prema tome. Odredivanje koeficijenta trenja iteraiivnim putem Pri proracunll cevovoda potrebno je poznavti vrednost koeficijenta trenja. ciji je algoritam proracuna dat na s1. 0 [nun] 0. jer on zavisi od brzine strujanja koja. Medutim.5. Sdruge --~ strane i brzina strujallja zavisi od gubitka usled trenja.5 1+1.Apsolutna hrapavostcevi.3+0.15 0. Kako su u opstem slucaju ove funkcije slazene. to njihova eksplicitlla reilenja ne postoje. Ovaj postupalc iteracije uzastopnih priblizenja za odredivanje . vodovodi) nove (1/2 " do 41 nove nove bitumenizirane livene upotrebljavane-mestimicno zardale sa korodirani~nezdima ociscene posle duge upotrebe fino obradene drvene obicne neobradene izglacane betonskc od azbestnog cementa grubo obradene u drvenoj 2£lati neobradene nove upotrebljavane - Tabela 2.3+1.05 0.5+4 0.1. takode.5 2+4 0.5 0.5. do koeficijenta trenja nije laka dati. st31do) celicne vllcene STANJE zrDA CEVI glatke nove ciscene posle duze upotrebe zardale sa jakom korozijom i rdom nove bitumenizirane upotrebljavane .

71d )r 2 Rezultati proracuna sa uzastopnim iterativnim vrednostima dati su u tabeIi.1.Sr2 .02.Smm. vee se do njega dolazi prirnenorn numericke analize.D3058 0.03054 0.71) i Kolbruka (2.80) odrediti koeficijent trenja za cev precnika d=lOOmm i apsolutne hrapavosti o=O.01705 0.Ako se iteracija obavlja po koefieijentima trenja korisno je za pocetnu vrednost uzeti Ao= 0. Medutim.02.01315 0. postaviti n Bernulijevih jedriaCina i m jednaCina kontinuiteta. odnosno v=f(vJ. Re=500000 Re=120 000 Re=500 A ="4 1 [I (2.ta trenja pl"im. Ovaj nelinearni sistem jednacina treba reSiti.S.01733 A=O.1.51 8 og Re.01321 0. RESENJE: Formule Prandtla i Kolbruka napisane u obliku pogodnom za iteraeiju glase: Colbrook ---Prandtl 2. kod slozenog cevovoda sa ustaljenirn strujanjem moguee je. Odrediv31llje k@eficijelll.'u 2.5.71) 000 Re=120 000 (2. Clanovi uz kineticku energiju u Bernulijevim jednacinarna su kvadratne funkcije a koefieijenti trenja nelinearne funkeije ad brzina.01736 0. t.O. njegovo odredjivanje tretirati racunskom masinolIl.02 0. Zato je po~eljno.5. po brzinama strujanja.l. geometrija eevovoda i .140 Teorijske osnove ID strujanja koeficijenta trenja vazi sarno bela se irna jedna funkcionalna zavisnost A=j(A). izlozenog u Odeljh.01316 0.d.7.2.1. KoristeCi formule Prandtla (2.1.01263 0. pojedinacnog sracunavanja koefieijenta trenja. Iteraciju zapoceti sa vrednoscu Ao = 0.02 0.02 0.. sa tacnoScu [> ::no-5 .1.03113 0. U postupku iterativnog res:. A=0. a i potrebno. rezim strujanja (laminarni iIi turbulentni).02 0. U opstern slucaju.1. pri cemu se za resavanje moze korisl:iti· i iterativni postupak. Hi neka druga numericka metoda. za vrednosti Rejnoldsovog broja Re=120000 i Re=500000.1. Za brzo utvrdivanje cIa Ii je cev hidraulicki glatka ili .03113 A=0. U tu svrhu sastavice se algoritam (81. odnosno formirati sistem od k=m+n jednaCina u kojima je Ie nepoznatih brzina (iIi protoka).03054 2.01733 0.1. Koji postupak reSavanja treba koristiti zavisi od mnago faktora kaji uticu na slozenost sistema nelinearnih jednacina. na pr. Pomenuti nelinearni sistem jednaCina nerna eksplicitno resenje.3-6.1.1.01732 0.vanja sistema jednacina po brzinama stmjanja za pocetne vrednosti brzina tr"ba zadati vrednost iz intervala v=1-3rnJs. Ovo s toga sto su to uobicajene vrednosti brzine strujanja tecnosti u dobro projektovanim hidraulickim sistemima.elllom racIlmar3 U uslovima proracuna slozenih cevovoda koeficijente trenja veoma cesto treba sracunavati sto znatno poveeava obim pesia.1.4..7) koji je baziran na teo:rijskom izlaga~ju saddanom u Odeljcima 2. Kada se problem opisuje veCim brojem jednaCina tada je pozeljno izvrsiti linearizaciju sistema jednaCina elme se· njegovo resavanje znaeaJno pojednostavljuje.Ji: + 3.80) A = [21og(Re·J?:) .5. so. Kako su jednacine kontinuiteta linearne funkcije od brzina. leao sto su: broj jednaCina. to ee u opStem slucaju dobijeni sistern jednacina biti nelinearan i nehomogen.1.1. Pmblem 2.03132 0.01316 A=0.

Ovako izraien kriterijum utvrdivanja hidrau!ickog kvaliteta zidacevi jednostavan je za primenu i kao takav koristi se u algoritmu za odredivanje koeficijenta trel1ja. 40d /0 < Re < 500d /0 .5.5. u sldopu dinamike gasova. S. I I '-------r------' ~~ I ( k+ ~J 1141 r-:~.1. _ 1'~e<500/k.-. " L. KoristeCi ovaj algodtam veoma je jednostavno napisati program u nekom raspolozivom programskom jeziku..1.:i=--:-_< r----------~:Re>4000\ 83 ::=::=E:Re>2320> 1 .--'--------'-----=::-.----. + / _ L '_ _.hidraulicki glatke cevi.~Il ~ . potpuno rHidra~~cki I . )-----~=:>-----.-+--'_.--<?--. iIi deo programa za odredivanje strujnih gubitaka hidraulickih sistema._-<'iA-Aol<-...7. adijabatsko. metode koje tretiraju: izotermsko. . Za odredivanje koeficijenta trenja stisljivih strujal1ja gasapostoje. A 0 r---------~.hidraulicki potpuno hrapave cevi.Teorijske osnove ID strujanja 141 hrapava.-.1A2.-. Algoritam za izratunavanje koeficijenta t~enja..~---~AI. Detaljna analiz~ovih metoda sprovodi se u sklopu dela mehanike fluida koji se naziva clinamiKa gaJ'ova..---. Treba napomenuti da ovaj algoritam moze da predstavlja zasebnu celinu.~l [Hidr~l hrapaye I c~ I. 8..<.. d.transfomrise se na'l1ovi oblik koji glasi: Re < 40d ! 8 .-\ llt~ld cD . kriterijum hidraulicke hrapavosti zida cevi dat u Odeljku 2. 'I hrapave ceVI I' "11. Umesto analize rezultata dobijerrih navedenim metodama ovdece sed~ti nesto pojednostavljena metoda proracuna zasnovana na formuli Voronina kod koje se odredivanje koeficijenta stisljivog strujanja bazira na pozhavanju koeficijenta trenja .hidraulicki hrapave cevi. i Re > 500d 18 . (' v.1. izrazen visinom 8+ . v. strujanje sa razmenom topiote i realno strujanje. r:=~--.-'-~______J Slilca 2..

2.1.82) sledi da za vrednosti Mahovog broja do 0. Promena profila brzina ulokalnom otporu nastaje zbog promene brzine iii po pravcu iIi po intenzitetu.47 . Za odredivanje koeficijenta trenja pri neizoterrnskom turbulentnom strujanju tecnosti u hidralllicki glatlcim cevima moze se upbtrebitiizraz AltSula A:= [1.2%.1.6 greska koja se pravi ako se stisljivost fluid a zanemari ne prelazi 3. U krivinu (presek 1-1) ulazi fluidna struja koja je karakterisana razvijellim profilom brzina. Pri neizotermskom strujanju gasova koeficijent trenja SI:.krivina.5.1.14 . racve i s1.1.1.1. Kada razvijena ±1uidna stmja.VIcoliko se radi 0 stisljivim strujanjima sa veCim vrednostima Mahovog broja. leao na pr. l@kalirnnllllll otpoll"ima Na onim mestima u cevovodu gde dolazi. koja se ima u pravolinijskoj deonici cevovoda. 2. asamim tim nastaje promena kolicine kretanja.2.5.1.82) pri cemu je M=v/c . Pri nailasku ovalcvog strujnog polja na krivillU doCi ce do znatnih . (2. (2. (2.84) koji vati u domenu 2. za uticaj trenja na strujanje treba konsultovati literaturu iz dinarnike jednodimenzijsih strujanja gasova. prosirenja. lz izraza (2. bilo da su dozvucna iii nadzVllcna. V opstem slucaju ti novonastaIi profili brzina su neravnomerni i OStlO nesimetricni. i koeficijenti dinamicke viskoznosti llz za temperaturu zida i 111 za srednju temperaturu tecnosti. V uslovima stmjanja tecnosti sa promenljivom temperaturom postoji vise metoda Zel odredjivanje koeficijenta trenja.821og(ReJllJrll ) -1. sto je propraceno znacajnim promenama u profilirnabrzina.10 4 < Rc < 4.V nekim slucajevima zbog te neravnomernosti stvaraju se makrovrtlozi koji mogu imati.85) temperatura zida.9.. Ta mesta u cevovodu su sa slozenom geometrijom. slavine.: krivine.64r 2 .1. Odreiltiv3nje llmdidjenlta trlE!nja pri lIlleizotermskom stll"l!lI.5. ventili.1 M 2 )-0. Ova formula glasi A::: An(l+ K.1. dimenzije strujnog prostora. Struktulra strujanja I!lI.brzina zvuka.jall!jl!ll. iz bilo kog razloga.Mahov broj. Za objasnjenje strukture strujanja u lokalnim otponma posmatrace se jedan od oSllovnih lokalnih otpora .1. do nizstrujnih promena u profilima brzina nastaju lokalni gubici energije.5 gde je T·· temperatura fluida i Tz - (2. usisi. koja jeprikazana na s1:2.5·] 05 i 0.83 < 11z /111 < 2. Po jednoj od tih metoda koeficijent tienja moze da se odredi leao A = Ao (l1 z /11 1 )°.. Gubki llia lokah:URIllIll otJ!lloJr'Rma 2.5.1.1.8.2. suzenja. sto je osnovni razlog nastanka gubitka energije.)o. cak. OVde ce biti reci sarno 0 nekim ad tih mogucnosti. odreduje pribliZnim izrazom Kutateladz.83) pri cemu su: Ao . 2.5.142 Teorijske osnove ID strufanfa nestisljivog strujanja (An) pd istim vrednostima Rejnoldsovog broja i mapavosti cevi.koeficijent trenja izotermskog strujanja. naide na ovakva mesta u cevovodtl ana se poremeti-deformise. v-brzina strujanja i c:= .1./KRT .~a A:=A o(TJ'F.

koja utiee na kretanje fluidnih delica u pravcu normale ii. pa se u njoj mogu definisati dye oblasti. ' Posmatrajmo zapreminu 6V ispunjenu fluid om koja je ogranicena kontrolnom povrsinom M i koja se krece brzinom v po zakrivljenoj strujnici eiji je radijus krivine R (s1.1.5.Teorijske osnove ID strujanja 143 poremecaja u profilima brzina koji su prikazani u presecima 2-4.Prisustvo razdelne povrsi D znatno remeti strujni prostor zdrave struje.1. profil brzina u preseku 4-4).1. Medjutim. Iz jednaCine ravnoteze sila. 2.divergentna oblast u kojoj se fluidna struja siri. promene brzine su dominantnije sto ukupno dovodi do porasta pritiska. Povrs D koja deli ove dye zone maze da se nazove razdelna povrs. a sto je graficki prikazano na s1.1. Ovu i onako slozenn . Na posmatranu zapreminufluida deluje i sila pritiska M==tpctA==f"vgradpdV=f"v ~~iiAdV. zato na nekom mestu (tacka A) nastati tzv.2. i to: KG -konvergentna oblast u kojoj dolazi do suzenja fluidne struje i DO . 8p v2 6F:" == M sledi relacija &=PR' koja upucuJe na zakljueak da se pri kretanju fluidnog delica po zakrivljenoj strujnici efekat sile inercije uravnotezava sa efektOln gradijertta pritiska u pravcu normale.2. Vrtlozna zona C je zona u kojoj postoji povratno strujanje (v. pri nailaskll na krivinu fluidna struja nece moei da prati geometriju strujnog prostora. s 4 vlpl ~ Pre~k2-2 a) -~~~. Kroz OVil povrs dolazi do razmene energije i mase izrnedu zdrave i vrtlozne zone.5.1. ali zbog ubrzanja .~ Trenje! Krivina i J _ _ _~~L~ok=·a=ln~io~tp~or~~ Trenje __ ~ S b) Slika 2.2. UopstavajuCi ovaj zakljucak za spoljasnji i unutrasnji zid krivine sledi da na spoljasnjem zidu pritisak raste a naunutrasnjem opada. Ova zona ima veoma veIila uticaj na vrednost lokalnog otpora. ka spoljasnjem zidu krivine.5.5.1 Struktura strujanja II krivini. ito: B-zona zdrave struje i C-vrtlozna zona.1. tj.1b. oCigledno je da je struktura strujanja slozena. Posmatraj:nci poduzne profile brzina sa 81. inercijsko odlepljivanje struje.1. pa ce 4 p -. Samim tim stvorice se dye zone. taka da ona predstavlja jednu nestabilnu povrs. KoristeCi ovaj izraz sledi da u krivini ublizini spoljasnjeg zida rast radijusa R utiee na smanjenje pritiska. uz zanemarivanje viskoznosti.2..1. Na oVil zapreminu deluje inercijalna-centrifugalna sila ~" = tv P ~ dV. s tim sto je dominantniji uticaj intenziteta vrtlozenja.1a).. Osnovni razlog poremecaja profilabrzina jeste geometrija strujnog prostora. kako veliCinom tako i intenzitetom vrtlozenja.2.f1uida porast brzine utiee na poraste pritiska. Nairne.2.1.

i u jednostavnoj geometriji krivine. Kroz ovu povrs dolazi do razmene energije izmedu dela ±1uidne strujekoji nastavlja kretanje lea grani 1 i dela koji skreee lea grani 2.5. Prema tome.5. Pri tome treba imati u vidu da je sekundarno strujanje upareno. upueuje na izuzetno. eirne se i ~ strujanje u racvi znatno usloV 2 z~l. Sa uslozaval1jem geometrije lokall1og otpora uslozava se i struktura strujanja. u kame se po novo formira polje sa razvijenirn profilom brzina. ako je izbor mernih· preseka drugaciji. Podela ulazne fluidne stmje na dva deia odvija se po razdelnoj povrsi A-B.glavnog i popreenog . Pri m . popreeni presek 2-2) koja nastaju zbog dejstva centrifugalnih sila koje utieu na pokretljivost fluid nih deliea u popreenom pravcu. Za ovako definisanu Stika 2.1.2. Razdelna povrs se zavrsava zaustavnom tackom B. cak. Sve ovo. pa ee i vihorno stmjanje da se javi u paru.2) u koju. racvu vati jednaeina kontinuiteta Vo = Ii. jer se u njima znaju koeficijenti neravnomernosti kineticke energije (CXJ::il za turbulentno i 0. Ako se zaustavna taclea nalazi u tacki B' iIi E" tada se U okolini taeke B formira jedan vrtlog. B' iIi B'''zavisi ad odnosa protoka V. a to je jedino moguee na osnovu eksperimentalnih rezultata merenj 1 profila brzina u mernim presecima. kod jedne racve (s1.==2 za larninarno strujanje). 1-1 i 2-2 izazvane su geometrijom racve. i ri"2 i od geometrije racve. Zavisno od intenziteta razmene energije ova povrs moze da ima veoma slozen nestacionarni learakter. +V2 • Koji je medusohni odnos protolea Vj i V2 ne zavisi same od geometrUe racve. radi se 0 izbom mernih preseka. svi poremecaji stmjllog pol/a izmedu ulaznog (presek 1-1) i izlaznog (preseka 5-5) razvijellog profi/a brzina pnpisl~jtt J-e pnsttstvtt lokalnog otpora. vee i od geometrije cevovoda koji se nastavljaju na grane 1 i 2. sekundal7llh stmjanja (v. Ove defcirmacije strujnog polja izraZene fiU kroz transformacije profila brzina svedo postizanja razvijeilih profila brzina u nizstrujnim presecima 1-1 i 2-2. 1. PoIozajzaustavne tacke B. Slaganjem uzdtiznog . Sve promene strujnog polja nastale izmedu razvijenih profila brzina 0-0. Ta slozena strukhlfa stmjanja odrZava se nizstmjno sve do preseka 5-5. nairne.2. sa protocima r~ i r72 . slozenu stmktum stmjanja.144 Teorijske osnove ID strujanja stmktum stmjanja jos vise uslozava prisustvo tzv. ulazi fluidna struja sa razvijenim profilom brzina.2.sekundarnog strujanja dobija se rezultujuee vihorno strujanje. Stmktura stmjanja u racvi. Za analizu struleture strujanja u racvi posmatraee se razvijeno ulazno strujanje u preseku 0-0 leoje se nailaskom na raevu deformise u pravcima 1 i2. Tako na pr. protokom Vo' u racvi se ona deli na dYe. U protivnom.2.1. merenja se komplikuju jer treba odrediti koeficijente neravnonernosti. 1.Va. Ti merni preseci moraju biti sa razvijenirn profilima brzina (kod krivine preseci 1-1 i 5-5). Ova cinjenica ima veoma veliki prakticni znacaj pri eksperimentalnom odredivanju gubitka energije u lokalnorn otporu.

2.2.. krivil1a. kod manjih vrednosti ovog odriosa doCi ce do stvaranja vrtlozne zone V1..2. a sto zavisi od odnosa protoka VI IV2 • Nairne. 2.1. na 10k alnom otporu kO]1 se 0 re· uJe pnmenom formule Vajsbaha (2. na pr.1.p. PoredeCi strukture strujanja u krivini i racvi zakljucuje se da je zbog slozenosti strujne geornetrije racve struktura strujanja u njoj slozenija.87) .5./ . 11 mnogim slucajevima zbog raspolozivog strujnog prostora kroz koji treba provuCi cevovod nije mogtlce ostvariti povoljnu geometriju lokalnog otpora. h{a _. I presecima 1-1 i 2-2.. Izmedu ovih ---~F preseka vaze Jednacme BernuliJa ~ -' . dalje. zakljucuje cia geometrija lokalnog otpora ima presudnu ulogu na izgled strukture stmjanja.p je gl. Od tih razliCitih mogucnosti treba izabrati ono tehnicko resenje koje daje manji gubitak strujne energije.~P /2""'-7-. GlIl!bitak elll!ergije na iollmJl1im otpol"imlll Za definisanjegubitka energije na lokalnom otporu posrnatracese jedan lokalni otpor promenljivog preseka sa sL2.' -I V =vIAr =v2 A2 .23). a D. moze cia iroa vise razliCitih tehnickih resenja.1. Kada je ree 0 geometriji lokalnog otpora treba napomenuti da jedan lokalni otpor. (2..1. sto dovodi do· toga da .-=~ PI + pal vl 12 = 2 P2 i kontinuiteta + pa 2 v~ 12+ D.86) se dobija izraz za pad pritiska na lokalnom otporu 2 (2.2 zbira statickog (Pi) i dinamickog pritiska (pa j v j2 /2) POi = Pi + pa j vj /2 .1.:.VI I..2. a samirn tim i manji gubitak strujne energije.1. cime se formira vrtlofna zona V2. (i=:T. d d' . Uvodenjem totalnih pritisaka strujnih preseka kao -(> f - '11.2 koji se nalazi izmedu preseka II i 2-2 i kod koga je visinska razlika izmedju preseka mala tako da se potencijalna energija s~ru~e ll1~~e zanem~riti.lbitak (pad) pritiska I AI Sl'1 2 5 .---. odnosno sto manju vrednost koeficijenta lokalnog otpora. Fluidna sttuja koja skrece u granu 2 u tacki C se inercijski odvaja od zida. U presecirna (a-a i b-b) nizstmjno od raeve zbog zakrivljenosti strujnica javljaju se inercijske sile koje dovode do pojave sekundarnih strujanja. a samim tim i na vrednost gubitka energije. Medutim. dok kod veCih odnosa ptotoka ova vttlozna zona se ne fotmira. Kada je god moguce ovaj zahtev treba realizovati. Zato treba teziti aerodinamickirn oblicima povrSina lokalnog otpora koje daju rnanje deformacije strujnog polja.i .1.brzina strujanja opada a pritisak raste.2) iz Bernulijeve jednaCine (2. Odavde se. 1 u kojima su VI i 1'2 srednje brzine strujanja u _ ' I . Ova smanjenje brzine na ulasku u granu 1 maze dovesti do stvaranja jednog makrovrtloga (VI). .2. VeliCina i intenzitet ove vrtlozne zone zavise od odnosa protoka r~ IV2 i od ugla ~.5.Teorijske osnove ID strujmy'a 145 prolasku iz grane 0 u granu 1 stmjni presek (kroz koji protice f)-I) se povecava.86) .

definisu se dva pada pritisica /:"POl=PSOlV(/2. Ponekad nije rnoguce pravilno odrediti rastojanje od lokalnog otpora do prvog nizstrujnog razvijenog profila brzina (presek 2-2). za jedan te isti lokalni otpor. /:"P02=PS02 V .5.89) sledi i vrednost koeficijenta lO~.3.146 Teorijske osnove ID strujanja u korne je S2 koeficijent lokalnog otpora. a v 2 srednja brzma prvog nizJ'trtqizog. sa 2. da ne bi doNo do zabune.P2' protok V i koeficijent korekcije cx. Iz ovog izraza sledi opsta relacija za odredjivanje koeficijenta lokalnog otpora 2 2A22 A22 S2=-2(POI-P02)=-p(PI-P2)(V) +cx. dobija (2. 2. dva koeficijenta lokalnog otpora S1 i S2 koji su sa merodavnirn brzinama vI i v2' Medutirn. Da bi se poznavali koeficijenti korekcije za merodavne strujne preseke II i 2-2 treba izabrati preseke u kojima se irnaju razvijeni profili brzina. rnoze da se definise sa srednjorn brzinorn VI iii srednjorn izlaznom-nizstrujnom brzinorn v 2 • Samirn tim rndgu se definisati. Pod naglim .1.5. tad a iz izraza (2.1.1. Karla je ree 0 gubitlcu energije na lokalnorh otporu tada je veorna bitno znati koja je brzina rnerodavna za proracungubitka. preseka.1.88) A2 ·2 Koristeci izraz (2. alise tada.89) I Alco se poznaju: razlika statiekih pritisaka PI ./2. pn"primen~ kod fokafmh otpora dejiizife J'e samo ko¢'ciient 1. Nairne.2. S obzirorn da je razliku statiekih pritisaka i protokrelativno jednostavno meriti to se koeficijent lokalnog otpora uglavnorn odreduje primenom eksperimentalnih metoda.1.I(T) -cx. PV2 (2.2.5.2 .alnog otpora. Ako je geometrija lokalnog otpora sIo:.1.2. tada se liZ koriscenje uslova jednakosti gubitka energije na lokalnom otporu SIV~ 12 = (2 veza izrnedu razliCito definisanih koeficijenata lokalnih otpora S2 =1.87) rnoze se definisati pad pritiska na lokalnorn otporu l e a o . za raevu s1.1 i 0.1. ako· kod nekog lokalnog otpora postoji potreba za definisanjem koeficijenta S1' a sto posebno treba naglasiti. 2 kod koga je merodavna nizstrUjiza brzina v 2 • Ali ipak. respektivno.od razlike totalnih pritisaka oduzirna ueesce trenja koje se irna izmedu posmatranih strujnih preseka.1(~) =Sl(Y) 2 1 VI 2 vi 12. U tim slueajevima presek 2-2 se postavlja dovoljno daleko od lokalnog otpora. pri cemu su SOl i S02 koeficijenti 10Icainih otpora pri prolaslcu i skretanju fluidne struje.1. UIIJlPStellllllll BOll"lIiillllllll fOll"IDlIdllll Jedan od lokalnih otpora kod kojeg se koeficijent lokalnog otpora moze odrediti teorijskom analizom jeste slueaj nagIog prosirenja. gubitak energije na lokalnorn otporu s1. Tako na pr.~ena i u njoj dolazi do mesanja iIi razdvajanja fluidne struje tada se za svaki moguCi strujni tok definise odgovarajuCi gubitak strujne energije. razlika totalnih pritisaka izrnedu dva strujna preseka.2.2.2.2.

92) pri cemu su ~j i ~2 korekcioni koeficijenti kolicine kretanja. a) Laminamo snujanje . Ve1icina vrtlozne zone zavisi od stepena sirenja poprecnog preseka A2! AI' kao i od reZima strujanja.P1 CA2 .) Ii" == v1 A1 == v 2 A2 .1.1. Naglo prosirenje karakteristike razvijenog strujanja.1. (2. Brojne vrednosti ovih koeficijenata zavise od rezima strujanja. U kontrolnoj zapremini izmedu preseka 1-1 i 2-2 nalazi se masa fluid a m == pV == pA 2 1.2. Sada se 1Z sistema jednaCina (2.1.90) kontinuiteta (2.5.93) izabrace se kruzni poprecni preseci cevi precnika DI i D 2 .2 VI A2 2 . sledi da rezultujuca sila reakcije deluje na povrsinu naglog prosirenja u preseku 1'·1' i iznosi R== .1. v2 2 v2 2 (2. a sto je prikazano na sl.5.P2 A 2 + p~r(~1V1 - ~2 v 2 ) + mgsin y. R == PIAl .3. Posle izvesnog rastojanja l od u1aznog preseka 1-1 fluidna struja se stabilizuje (presek 2-2) i po novo ima Slika 2.1.90-92) dobija izraz C.i i ~i (i=1.1. zato je potrebno posebno razmatrati slucajeve laminamog 1 turbulentnog strujanja.T' vj 2 .) V1 2 v2 -2B1-+2~2 -()(.1 (-A) -2B 1-A +2~2 -cx.93) koji predstavija opstu Bordinu formulu za odredivanje koeficijenta Iokalnog otpora naglog prosirenja.2. kod kojih je stepen prosirenja preseka A2 ! A1 == (D 2 ! Dj)2. U ovim presecima su razvijelli profili brzina u kojima su korekcioni koeficijenti cx.1 ( .3. Pri ulasku fluidne struje u naglo prosirenje razvijeni profil brzina (presek 1-1) dolazi do inercijskog odvajanja i formiranja vrtlozne zone VZ.Teorijske osnove ID strujanja 147 prosnenjem se podrazumeva cev kad koje se naglo sa povrsine Al pre1azi na vecu povrsinu poprecnog preseka A 2 . ==()(. gde je ii jedinicni vektor poduzne ose. i dmgo da formula vazi za proizvoljne oblike povrSinapoprecnih preseka A1 i A 2 • Za konkretnu primenu opste formule (2. A2 v2 1 1 (2. KoristeCi pretpostavku da se deo sile reakcije koji potice od trenja zbog malog rastojanja izmedju preseka II i 2-2 moze zanemariti. a C.1.A1) ii. koefi~ijent lokalnog otpora (za referentnu brzinu v 2 ). Ova formula pokazuje da' koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja ne~avisi od ugla nagiba y pod kojim se nalazi naglo prosirenje.2.91) i promene koliCine kretanja primenjene za pravac strujanja fluida (detaljl1ija analiza promene kolicine kretanja data je u Odeljku 3.2) poznati.2 == cx. Izmedu strujnih preseka 1-1 i 2-2 vaie jednacine Bernulija PI+pa 1 T+pglsmY=P2+pa 2 T+pC.

a i ". Ocigiedl1o je da kod laminarnog strujanja koeficijent lokalnog btpora zavisi i od geometrije i . . U ovom slucaju.64»). vrednosti f3 i =4/3 i CJ. OdrlE«iiv3llllje befkijellllti::a loJkalnog @tPOIra U opstem slucaju kaeficijent lakalnog otpara zavisi ad geometrije i Rejnoldsovog broja. Prime110m izraza (2.95a) v2 A) U ovom slucaju gubitak strujne energije se svodi na 1 . (2.95b) U praksi se veoma cesto l1ailazina specijalni slucaj naglog prosirenja kada cev ulazi u rezervoar. sledi izraz za koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja pri laminarnom strujanju 2 VI vI 2 A2 A2 ~=-(3--1)(--1)=-3(3-4 -l)(-A -1). (2.96) pri cemu indeks i oZl1acava broj uticajnih geometrijskih veliCi11a. koeficijent lokalnog otpora defiruse sa prvom uzvod11om brzi110m (iJ. gde su./e Korekcioni koeficijenti razvijenog turbulentnog strujanja u cevima kruznog preseka imaju vrednosti P. tada se iz izraza (2.za laminarno strujanje sa malim Re brojem.)2 =(1 _ _ 2)2.1.93) dobija koeficijent lokalnog otpora l1aglog prosirenja pri turbulentnom strujanju v A S=Cl-.93).2).laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog presekaodredeni su u Odeljku 2.i =2 U""1.1. tj.1. A.93) odreduje se vred110st ovog koeficijenta lokalnog atpora. iz opste Bordine for-mule (2.1.1. Sa ovim vrednostima. Zata se u avom specijalnom slucaju.5...za laminarno strujanje.2.=1. Y =S v 22 /2 ="2 (v) -v2)2.02 i a i =1. AVO za pasledicu ima da je brzina u poprecnom preseku rezervaara nmogo manja ad brzine u preseku cevi (V2 «vI)' ili je pak v2 '" o. Cis 0 veliCine koje zavise ad geometrije lokalnog otpora. So + C / Re .1.p == PSI V [ /2 ). c) Nagloprofire7tJ'e pn' ulas/at cevi u rezervoar (2.3. 2. i imaju.4.1. vazi da je povrsina poprecnog preseka rezervoara mnogo veea od povrsine paprecnog preseka cevi (A2 > > A 1 ).5.opsta zavisnost .2) (prema izrazu (2.i. Altsul je funkcionalnu zavis110st (2.96) prikazao 11a sledeCi naCin A / Re \ \ \ .148 Teorijske osnove 1D strujanja Korekcioni koeficijenti razvijenog . izuzetno. ako se sa A] i A z oznace poprecru preseci cevi i rezervoara.94) 3 v2 v2 -'·1 1 b) TurbuleTttllo strujtHl.1.1. B. - S= 1 B / Re n za Iaminarno stmjanje sa veCim Re brojem.1.88) i (2.1.1.1. Ako se usvoje vrednosti ovih koeficijenata Pi ". (2. koja iznasi .l.058 (i=1..za turbulentno strujanje.

-1 coso:.. vati puna zavisnost (2.~ .-1)2 1 A Borda Teorijsko resenje . = (.707 _11)2 n" resetkorn " vaZi za male debljijne! Blenda na 1--- @jEj --~~-. prakticno.- ~A. \ > I(~- ~~.505+ O. U tabeli T.-: -~ J . =0.87) zavisi samo od kvadrata brzine. == (Sino:.163(R)' ]90 ~ Ao d 2 C.0. kod naglog prosirenja).2. = 0.1. n =(d / D)2 C. + coso:. =(.(li)' Kako je kod razvijenog turbulentnog strujanja C. Odrediti gubitak strujne energije na lokalnom otporu.226sin' ct °0°0°0°0°0%° 000000 00000 000000 oooo~o~ 0 ooog. =0. a do kojih se doslo primenom: teorijskih. . == 0.)O. .6 5-6 segmenata I Vr ~ -'j='C> . tj.. tako dakoeficijent lokalnog otpora zavisi samo od geometrije.Teorijske osi1ove ID strujanja 149 od Re-broja. poluempirijskih iIi eksperimentalnih metoda..~... [46] arO] S=0. tj.2.=cj -.. zato se ovo podmcje naziva kvadra/na ob/as! zavis/1(wikoeji'cijetzta loka!nog otpora. Krivina ttt.~-- R-radijus krivine d-precnik cevi a-ugao n=A=(15) ... to stmjni gubitak prema izrazu (2. znaci poznavati vrednosti koeficijenta lokalnog otpora.. (.. date su vrednosti koeficijenata lokalnih otpora.0: dl R= 1..()08a O•75 c..P" A.5. -=r c.131+0.1. 1.. d 35 a s=[O.. (Matthew) 24scgmcnta Krivina od cevnih segmenata Naglo prosirenje .003360:.0 "'" const.5 C.96). r Spajanje pod uglom . == (1. dok je kod turbulentnih strujanja uticaj Re broja zanemarljiv.1. ~ V2. iIi u redim slucajevima primenom teorijskih metoda (kao na pr. ~ ! .61111) 1 2 uSlsnom olvoru Krivina u obIiku luka ".vrednost C.a[O] i. a \ Usis ~1J7 \~ '-"i~' .08 Napomena Autor Usis sa ostrom ivicom Usis sa oblom ivicom Usis nagnut pod uglom a "3 (.4.:" +(1. za neke karakteristicne slucajeve geometrije lokalnog otpora koje su najcesce kod cevnih vodova. Naziv Skica Karakteristiena velicina Izraz .303sina+ O.- 13 ". do kojeg se dolazi primenom eksperimentalnih metoda.1 ~ "" ". Ao -pOI'rSina olvora A-povrsina preseka USls sa ~.

.. ···t.= lJ Zatvarac ~-. 1 (1_-) n2 20n°.57+ ° 043 -1) .75 Re A. C.povrsina preseka aooao 1 . : s==(l+ 0..0323'0. I: ~ C. d s==a+-+-+-D DJD D<400mm JD Venti! sa kosim sedistem & D [mm] D<400mm b ..::. ~ A.2 c==-14.-11). == (O.28 d = 103.i"j ...3 c == 813. ~!-- ~ 1..707.72 b==-136.33 Laminarno strujanje -.<x_ A2 Al n = A2 S- -Ssin(<x/2) S== (1-1 I n)2 sin <x Naglo suzenje <X < 30° -i---·_·_·¥ I .=-'-a-'-2-+(--) sma 8sm"2 n n Napomena Autor Difuzor 1 EJ3J:~ -v n=Al A2 Al A21 <x..---:> 1 I :S:>i I n = (D) d ." n Re = vodo > 10' o v (n=AoIA) 120 1+I(1+sina) 50 ( 1. ~ S== 2'(1... 40° s= 1 (tg<x)0.LIdeJiCiI1 Konfuzor 1--.150 Teorijske osnove ID strujanja Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz ..33 Zasun ~ .. 1 ~h--D7e 1 Ii ) H=hID d Re> 10 4 Venti! 6 .7 a == 0.45 b == 106.-~~L I : a S '" 0.vrednost 'A 112 -1 11-1 2 ' t.n)2 ~ otvoru .10°.45 a = 10..ukupna povrsina otvora A. : Al 1 .Jl-n + ~~'b°o~o. c S=a+-+-lnD D JD . D ::> D[mm] !J c .0368 b == 28..1 d=-1l55.. 1:I-n AltSul D2 > DI 12 Ideljeik uslov na Blenda I 1 D 1"1 1 -...{ .22 c == -133.56 2 2 +(1--) 2 Re (1.35.=a+bHlnH+cln H+H 2 Re> 10 4 a == -103. A2 n=T I 1 Ideljeik D2 < DI 12 2 S== ( 2 1 0.n sinal Re 1-11 sina I I ~d~Y~ f I I D 17=d 1:.707 )2(1_1)2 "h-17 n Resetka za umirenje struje Klapna I-~~ °ooooo~ooooo 0000 000000 Ao ..

~.. a[O} a < 65 0 I. = PC:. A.-'~...10-8 c = 2.'::~ I 0.p.An AI ?L~_I:! -'I -J = 0.Il. ~z=l+l(.14 (71) . .2 .00 A2 -~" A.Teorijske Qsnove lD strujanja 151 Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz ..] RiO.2) 1.10-6 g = 5.40 0.25 h . Racve (razdelne) Ao VO~~ "'1" v'l'\j A2 r \ .1 2 q-- d d 2 s= 2.iT (i=1.14 0.17 0.:'-..~\~~ .1 <d<0. A.64 90 1. m. Az I I Tallcv 0..25 0 C2 0 0 0 0. .6 Kuglasta slavina e ! ..1.20 ° 0 0.05 0 0 0 0 0 0 ° 0 0 0..- I '15 I 30 I 45 I 0.10 0.14 0 C2 0 0 0 0 C] 0.0.1 < ? . VO~ .15 (IY d ~ %..r/o C. ~~~~~.30 0.iT (/=1.-.10.1)+0.. Vl~ V Sl =_1-2 (O.958 2' q q2 = (Crnojevic) -" "10 AI _ A] 1 2 1.045.10 0.3::J(Aol_q -1) vI Levin I':.I AI " '\ <..~~}" . 0..4 I.:.79.. Racve (sabirne) A2/ A3 a[O] 15 30 45 B C] 1. F /'".10-8 Ventil r .78.. 7.dJ 60 0.55+4(%..04 I 0.41 1.74 1.. "1. .~_ V. q +C. . A .~~ . 0.. 2 I A2 =(7) 2.~ -J < 0.~:t ~ di '~p . 'ft..z.10 b" 1.452q+O.25 60 90 0 0. t. f. 7q 2_ 0.10 .00 0 .812 + 0./. 1 A] + Levin = A3 q=V2 1V3 r A..~. Al A .20.~..'. 0.10-7 d=6.. 0995. = 0.'-2)(1-q) -B A.0..6+0.vrednost Napomena Autor a" 3." .Pi = PC:.46.7 -0.125 < d < 0. . I..02.50 .' a.16 I 0.i-2T(I-q)-+C...8!.25 0.33 C2 0 C1 0 0 0.'(A.10 0 C2 0 C] 0.155(*)2 peeurka i sediste ventila ravni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) Ao ~''l:/r~ d.135) (I-q) = AI = A2 .~. h 0.10-4 f = -4.49·10.2TqcoS<x+I-C o q 0 a[C] C v' VJr-%~~ a./. a 1.11 A. = a+ba+ca 2 +da 3 + +ea 4 + laS +ga 6 e" 1.35 0. -if. =1+A.25 h ~ = 0.-+0.047... .2) S... V3'~> I':.:.14 0. ~r1L-liIh Ii! '--t--/ 8'1 d.)z-B.-~~~:.94 1..36 It..1<d<0.

-:-::. odnosno metodom superpozicije. sledeCi lokalni otpor. Mledusobruli utic:mj !okaRnih ot~fi)ra Koeficijenti lokalnih otpora odreduju se.:LS. /-. Ova pojava I meousobni uticaj lokalnih otpora naziva se lilteljerenc!/a lokalnihotpora.}. 2. \ ..1.82 ex.S.6+ 500 d 50::.d ~500 d[mml Tabela 2. a to ce biti kado.152 Teorijske oSl1ove ID strujanja Naziv Skica Karakteristicna velicina Izraz .vrednost Napomena Autor Kompenzator 1-- jfl )! ' . To su oni otpori kad kojih je ulazno i izlazno strujanje razvijeno. 0. Eksperimentalna istrazivanja Sil pokazala 1. Cime se struktura strujanja u njemu zllatno menja u odnosu na slucaj potpUDO usamijenoglakaillog otpora. a sto zavisi 3.h iz pretho. se porerneceno strujanje izazvano prisustvom prvog lokalnog otpora stabilizuje pre !lego fluidna struja naide na sledeCi lokalni otpor. Na kraju treba napomenuti da vrednosti iii izrazi za koeficijente lokalnih otpora u tabeli 2. pri veCirn Rejnoldsovim brojevima. . Ovakvo jednostavno sabiranje lokalnih otpora dopusteno je sarno onda kada predhodni lokalni otpor nema uticaja no. a to su ani lokalni otpori kod kojih je ulazna fluidna struja sa razvijenirn profilom brzina i kod kojih se izlazna fluidna struja stabilizuje do razvijenog profila brzina. Za to je potre1'ino da minimalno rastojanje izmedu lokalnih Raspored Ugao otporo.1.1.30 od kombinacije posmatranih lokalnih otpora. 90° .4. bude Lu = ~.' I~~ -. prostim sabiranjem otpora. uglavnom. dakIe.52. U tabeli sa Aje oznacen koeficijent trenja.: izmedu lokalnih otpora.'. Vrednosti koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne geometije lokalnih otpora.]=6 R "-~'>- r -='i d - S= 1. -.5. ~ 45~ \ I .. vaie samo za ltJ'am(/ene lokalne otpore.1. Ako su u cevovodu prisutne pravolinijske deomce i usamljeni lokalni otpod tada se do ukupnog otpora dolazi primenom izraza (2. za slucajeve usamljenog otpora.4. posmatraju dva lokalna otpora sa medusobllim uticajem. medusobniuticaj lokalnih otpora maze se zanemariti aka je Lu =(20-50)d.koji imaju koeficijente lokalnih otpora ~l i S2' tada Tabela 2.25). pri cemu je S krivina koeficijent posmatranog loko.00 do. d / Ie.lnog otpora.2.5.2.56 Ako se. Aka postaji medusobni uticaj .2.5. dnog lokalnog otpora ne razvijena I brzinsko palje nal1azi na sledeCi otpor. 2. t.

. dok je kod strujanja sa malim Re brojem znatno slabija. toplovodi.1.3.5. U bilo· kojoj prostoj deonici moze postojati veci broj cevi tazlicitih precnika.a) iii promenljivog (sI.I ~)T+(~+A.2. jasno je da zapis postaje duzi. Pod slozemin.)T+2 II vt 12 v.2.1.7. cevol'odom (sI. bez obzira na namenu. I. Jl. koji mogu biti sa razliCitom: geometrijom. dobija se gubitak strujne energije izrhedu presekaA-A i B-B YgA-B = (~VI +~kl +A. 6. Siozeni cevovodi mogu biti sa: hidraulicki paraleinim granama (s1.2c). Ako u slozenom cevnom sistemu postoji rnnogo prostih deonica.6. odnosno glavnih pravaca strujanja.2.2.. 2.1.2d. Treba napomenuti da se u svakom slozenom cevovodu mogu uociti deonice koje su sastavljene od jedne strujne cevi.1. FodeRa cev@voda U savremenoj strujnoj tehnici susrece se veoma veHki broj cevnih sistema razliCite namene.izrazloga jednostavnijeg zapisa llvodi ekvivalentni koeftcfient otpora cevne deonice.6.2.vivalentni llmefkijenti OtP0ll"3 cevne de@uice Posmatrace se jedna prosta deonica slozenog cevnog sistema s1.1.Teorijske osnove ID strujanja 153 zavisno od uslova strujanja u njima i medusobnog rasporeda llkllpni lokalni otpor ~ 1+2 moze biti manji iIi veti ad aritmetickog zbira ~I +~ 2' RezuItujuCi koeficijent Iokalnog otpora zavisi od: uslova strujanja (Re broja). medllsobne udaljenosti otpora i precnika cevi. Dakle. +(~k2 +Sv2 +A.2.1. U tabeIi 2.6. dva ventila.6. 13 vi gde je Vi srednja brzina strujanja deonice i=1. razgranati (s1. Prime nom izraza(2. odnosno izlozenog u Odeljleu 2.6.2..2b ) i prstenasti (s1. naftovodi.L25). date su vrednosti rezuItujuCih koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne slucajeve povezivanja krivina. Slika 2.6.2.2. duzinom. koja se nalazi izmedu preselea A-A i B-B.2. to gil oni cevovodi kod leojih postoji jedno iii vise mesta gde se cevovod grana. V3 -v2 .2) podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih postoji vise strujnih cevi.3).1b) poprecnogpreseka. kao sto su: vodovodi.)2 ·. u kojoj su lokalni otpori: lcrivina. Svi ovi cevni sistemi prema geometriji. d). konstrukcijom. Zato se.1. 1(. Pod pros'ftin cevovodom (s1. ugradenom armaturom i s1. hoz veCi broj prostih deonica. i aleo se pri pisanju energijske jednaCine prolazi sa glavnim pravcem strujanja. 2.5. a samim tim i toliko .6.1.1) podrazumeva se onaj cevovod koji ima jednu strujnu cev konstantnog (s1. leao i pravolinijslce deonice cevovoda precnika d i i duzina Ii (i=1. Prema tome. gasovodi.1.1. vazduhovodi itd.6. oj _ _ _ _"'-==1>-""- bJ r:==r-=.2.2.5.3 d )T ' 3 . odnosno ~1+2 = S]+2 (Re. ==i> .1. Ova zavisnost je u punom obliku prisutna kod strujanja sa velikim Re brojem.1. postepeno suzenja inaglog prosirenja. slozeni cevovod je sastavljen od zbira prostih deonica iIi prostih cevovoda./' c) SHb 2. mogu da se podele na proste i slozene.2a).6.1.7..1. Ek.1.

1. Za cevovod L~_-:B--<o L::. sredivanjem izraza za gubitak Yg A-B . tada Bernulijeva jednaCina postavljena za preseke 1-1 i 2-2 glasi .100) cime se zapis gubitaka znatno pojednostavio. koja tecnost obogaeuje energijom.7.99) Odredivanjem ekvivalentnog koeficijenta deonice Cr . )=1 f A ] ] gde su: n .. Ponekadje gubitakenergije bolje predstaviti kao funkciju protoka a ne brzine. Izraz za ekvivalentni koeficijent otpora moze da se napise.100) i (2.Il 2. II 12 AI 2 AI. l1a pI. (2.3 -d )(-A ) 111 22 32 233 1z dobijenog izraza za ekvivalentl1i koeficijent otpora proste deonice cevovoda sledi da ovaj koeficijel1t ne predstavlja nista sustinski novo. ==[> b) sa s1. iIi = Jeri') .1. a za gasove vel1tilatori iIi kompresori sto zavisi od nivoa pritiska koji. (2.r = Cr 2" ' 2 Vr (2.1. Tada se uvodi koeficijettt htdraulicke karaktens'Iilce cevne deoJZice Kr == Cr / 2A.1.101) bilo da su izraZene u obliku Yg I1p g = Jel).7a uvodeCi povrsine VI poprecnih preseka cevi Ai ::: d? 1t / 4 Stika 2.2.101) Zavisnosti (2..ll Za stvaranje strujne energije koriste se strujne masine: za. U takvim slucajevilna neka od tih srednjih brzina bira· se za meroa) davnu. se zeli postiei.2.~ .2.98) Cr =Ls'(A )2+L:)} C )2. u opstem slucaju.3).1.1..1. Al 2 13 Al 2 C=<-:'v +Sk +A.8.1. u obliku n Ar m I Ar (2. In .J . za brzinu v r (za primer sa s1. dobija se ekvivalel1tni koeficijent otporil __ . brzil1a vI za cevovod sa s1.rtilce cevo/loda. koji u sebi obuhvata i strujne otpore i geometriju ceVl1e deonice. Strujna masina cevovodll.1.7a.7 indeks je r=l). izraz (2. II.1.broj pravolinijskih deoruca razliCitog precnika i Ar je povrsina poprecnog preseka u kome je referentna brzina vr' Za slucaj proste deomce cevovoda duzine ! i precnika d.98) se svodi na obUk Cr ::: A. i za nju se definise ekvivalentni koeficijel1t otpora proste cevne deonice.8a).broj lokalnih otpora. +~v +A. (i=1. gubitak u deonici iznosi Yg. vee da predstavlja zbir lokalnih i usputnih otpora u posmatranoj deonici. tecnosti pumpe.154 Teorijske osnove ID strujanja razliCitih srednjih brzina strujanja.2.1.=1 .2. I -d +(S +A 2 -d )(-A) +(-A --A) +(~k.1.. 1~1 . ~ + I~i . sa kojim se strujni gubitakdeonice predstavlja leao li: == Kr V 2 !. nazivaju se hidraliliCke Karakteri. Ako se u cevovodu nalaz'i pumpa (s1.1.

).step en korisnosti strujne masine. snage iIi stepena korisnosti od protoka. +Y r PI p Pz p g pri eemu je Yr jedinicni napor turbine iIi hidrornotora. i spregapumpa . Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2 glasi -+gH=-+Y.8.2. ali sa aspekta preostalog dela sistema to je Cisti dobitak energije. hidrauIiekim testerama i 81. Graficka interpretacija hidraulickih karakteristika pumpe prikazana je na s1. i protoka kroz ovu vrstu strujnih masina dobija se snaga (2. i protoka ~/. 2.rad po jedinici mase iIi napor I ~~.Teorijskeosnove ID strujanja PI p P2 p a) 155 Yp+-=-+gH+Y. odreduje se hidrau!ic. VeliCina Yr sa aspekta strujanja predstavlja strujni gubitak.1.1. Ova veliCina nastala u turbini generatorom se pretvara u elektrienu energiju. i kod pumpi i kod ventilatora.cew-ovod Pod karakteristikom pumpe podrazumeva se funkcionalna zavisnost izmedu: napora.8b). g b) pri cemu je Yp [J I kg] - H H jedinicni rad pumpe . Na osnovu velicine Yr . kao na pro kod turbina iIi hidromotora (v.protok. Energija koju fluid "primi" od strujne masine Slika 2. ne retko. 2. Ove funkcidnalne zavisnosti glase: Yp:=: f (V).9a.1.1.104) . tj.1.1. S druge strane. moze biti izrazena i porastom pritiska fluida pri prolasku kroz strujnu masinu /:"P = pYp' Ovaj drugi nacin predstavljanja uCinka strujne masine koristi se. dok. iIi pada pritiska /:"p:=: pYr . Za primenu pumpi posebno VaZllU ulogu ima hidraulicka karakteristika napor .103) p:::: pYr T/11t :=: /:"P Vl1t I I pri cemu je 11t .'9. Na osnovu napora pumpe Yp ' iIi porasta pritiska /:"p.1. a dobivajuse na osnovu ekspetimentalnih ispitivanja pumpi. aka je nastala u hidromotoru ona sluzi za savladavanje obrtnih momenata (na pro na valjcima. ako se na osnovu raspolozive strujne energije fluida u strujnoj masini energija pretvara u koristan mehanicki rad. Ako se u obzir uzmu svi gubici energije van strujne masine i definise se ukupni stepen korisnosti l1 p' tada se dobija snaga pY/ /:"pV P=--=:-l1p l1p (2.korisna J'naga pumpe PH:::: pY/' = /:"pV. Kaliaktel'"istike pllllmpe ii cevlllvoda.'ka . koja se obieno predstavlja u obliku (2.102) koja je potrebna za pogon strujne masine. P = f (V) i '1 :=: 11(V) .s1.I-'-'­ pumpe. Yp = f (V).

Ponavljanjem ovog \ \ . KoristeCi jednoznacnu hidrauiicku vezu izmedu pumpe i cevovoda dolazi se do zakljucka da jedan ad naCina regulisanja protoka pumpe moie biti i promena hidraulicke karakteristike cevovoda. SplI.PI) / p+ gH +KV2.9d) smanjuje se protok pumpe i obnmto.1.P p2 ' Pri redno spregnutim pumpama za jednu vrednost protoka (v. a njihove vrednosti odreduju se eksperimentalnim putem.1b) napori u tackama A i B se sabiraju.1. kod redne prege pUl7'P!pr%k ostaje kOllstantan (1/ == canst.1.1.A ::: (pz . pri cemu su koeficijenti: a.1. Pri radu purnpe treba voditi racuna da radna tacka RT lezi u okolini maksimalnog stepena korisnosti pumpe.1. karakteristiku cevovoda: Z. Ako su redno spregnute dye purnpe koje irnaju karakteristike napora YpI i Yp2 ' tada ce rezultujuCinapor redno spregnutih pumpi biti ~+2 == YpI +Yp2 ' ili izrazeno preko pritisakaAp1+2 = t3p p l +!J.1O.PI + gH + KV2 P (2.s1. prakticno.1. = (pz .s1. I Pumpe mogu da se sprefu redno i paralelno.1. Prema tome.9.1.156 Teorijske osnove ID strujanja y a) b) oj '0 Slika 2. pri cemu je veliCina . Tacka na dijagramu sL2.2. dok se ukupni napor povecavasto predstavlja osnovnu svrhu redne sprege.10.2. Nairne. ispunjen uslov Yp = Ye . time se dobija rezultujuCi napor . a) Redl10 povezi. b i c zavisni od geometrijskih i kinematskih parametara pumpe.10.l ventila.105) Desna strana jednacine (2.9b. S druge strane purnpa se spreze sa cevovodorn pa ce napor purnpe prerna trasi cevovoda.1.'(mje pump! Kod redne sprege pumpi s1. 2. i kao sto 1Z jednacine sledi to je kvadratna zavisnost od protoka Yp::: A + Kr/2. to je u svakom trenutku.).Ova promena otpora u cevovodu veoma lako maze da se ostvari na pr.2. poveCavanjem otpora u cevovodu (v. pomoc1. Graficka interpretacija hidraulicke karakteristike cevovoda prikazana je na s1.101).PI) / p+ gH zavisna od pritisaka na referentnirn nivoima i od geodezijske visine izmedu nivoa. pri radu pumpe. primenom Bernulijeve jednacine za nivoe 1-1 i 2-2 uz koriscenje izraza (2."t'!z3nje p1lllmpi.1a kolicinatecnosti koja pro de kroz jednu pumpu proci ce i kroz drugu pumpu.2.9c gde se seku"krive hidraulickih karakteristika pumpe i cevovoda naziva se radna taCka (tacka RI). Kako postoji sprega izmedu pumpe i cevovoda.105) predstavlja.tacka C. biti Y P 0:: P2 .

1.10.1.2a. Ponavljanjem ovog postuplca za celo podrucje cada pumpi dobija se rezultujuca karakteristika paralalno spregnutih pumpi Yp1 +2 ' .10.2 b) PaTalellta sprega pumpi Kod paralelne sprege dye pumpe s1. dobija se rezultujuca karakteristika spregnutih purnpi Ypi + 2 • v ~--~------+--~ V=const.2b dobija se ako se pri is/om rtaporu (Yp == canst.1.2. za celo podrucje rada purnpi.) protoci iz tacaka C i D saberu (V = V +V2 ) pri cemu se dobija l tacka E hidraulicke karakteristike paralelno spregllutih pumpi.1. koje rade sa naporima Yp1 i Yp2 ' zato sto su u tackarna A i B isti pritisci vazi jednakost Ypl =Yp2 • S drugestrane ukupan protok paralelno spregnutih pumpi je V =V1 + T/2 • Ovo prakticno znaGi cia se paralelna sprega pumpi koristi za poveca:nje protoka.Teorijske osnove ID strujanja 157 postupka. RezultU:juca karakteristika paralelno spregnutih pumpi s1.2.10.1 b) b) Stika 2. Slika 2.10.

Prema tome.m prostlit cevovoda.l+.158 2.2. osim Bernulijeve jednacine. odnosno to su oni cevovodi kod kojih postoji sarno jed an glavni pravac strujanja. pilt'ost@g cevovo«li.1. za koji se postavlja.cllm.) U cilju odredivanja hidraulicke karakteristike prostog cevovoda Sa n redno povezanih grana.2. U i-toj deonici. 2.2. = V =".1 koji spaja rezervoare A i B u kojima iznad nivoa tecnosti vladaju pritisci PI i Pz..2. V == d 1f. Kod prostih cevovoda mogu se reSavati tri grupe problema.n). a suma lokalnih otpora i . iZg(H + PI .1. Koji od ovih zadataka treba reSavati zavisi od projektnih zahteva.1 .a U Odeljku 2.2. povrsine poprecnog preseka Ai' srednja brzina strujanja Vi daje protok Vi' dole ce koeficijent hidraulicke karakteristike biti Ki == pCi I (2Ai2).-+ L. ito: odredivanje protoka kroz zadatu geometriju cevovoda.2. Za strujanje u redno povezanim granama vazi zbir padova pritisaka . PROlFJIU BRZINA 2.2.P2 )/('A. ove dve jed'tacine sluze za hldrm£iich'proraCi.2.uoCi sarno jed an glavni pravac strujanja . odredivanje precnika cevovoda !coji omogucava projeletovani protok i odredivanje katakteristika strujne masine za zadati protok i geometriju cevovoda. Bernulijeva jednaCina PI P2 I ~ v2 Slika 2. Posle uspostavljanja stacionarnog strujanja sa srednjom brzinom v.+ gH == -+('A. posmatrace se prosti cevovod prikazan na 81. PRORACUN PROSTIH CEVOVODA. . Hi«li.i~i)P p d i=1 Z iz koje se adredjuje brzina strujanja . Posmatra se prosti cevovad sa s1. vaZi i jednacina kontinuiteta V == Ii. koeficijent trenja ce biti 'A.2.edna slTU/na cev /constallinog ilipromen(jivogpopreCitog prese/ca.Vm = const.odnosno protok tecnosti I:7=I S 4 4 V pg d £"'. Kod prostih cevovoda sa promenljivim povrsinama poprecnih preseka.1 i1 kojem su otpori dati sa ekvivalentnim koeficijentima otpora deonica Cj (i=1.ll"sadicka karakteristiika JPlll"ostog cevovilllda sa It'e<<li..=1"'. 2 gde je m broj nizstrujnih promena preseka. Hiidr31l1lickli prorra.2."~ r.5 receno je da se pod prostim cevovodima podrazumevaju oni cevovodi kad kojih postoji.pravac a-a (oznacen L~~12!@2iBl8 2 strelicama).IDIim JPlovezivaIDIjem grama V == 2 2 d 1f. Izmedu nivoa tecnosti H 1-1 i 2-2 u rezervoarima A i B moze da se .2. u prostom cevovodu duzine I i precnika d. .

2..1) i (2.2 Predstavljanjem ukupnog pada pritiska u jednom od oblika: i1p = pCejV j 12 = K.=1 C. eime se dobija pad pritiska i1pd = i1p a + i1Pb + i1p c u taeki d koja lezi na ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Odrediti protok vode ako su ugradeni lokalni otpori: usis sa ostrom ivicom.' u kojima su Ke -ekvivalentni koeficijellt hidraulieke karakteristike i Cel -ekvivalentni koeficijent otpora cevnog sistema odreden za j-tu deonicu.1) (2.4 za usamljene Iokalne . za jedan protok (V = canst. tj. odrediti koeficijenti lokalnih otpora prema karakteristicnim podacima iz teksta zadatka. 13=30m.. Ponavljanjem ovog postupka za celokupno podrueje protoka dobija se ekvivalentna kriva cevovoda (kriva K e) sa rednim povezivanjem deonica. Voda struji od rezervoara A ka rezervoaru B kroz prosti cevovod promenljivog poprecnog preseka.2.) sabiraju se padovi pritisaka u tackama a.=1 2 = LK// .2) dobivaju se ekvivalentne karakteristike prostog cevovoda sa rednim povezivanjem _ Ke = i=I Ki ~ Cej ~ Aj = . =const.2. U ovoj jednacini nisu poznati strujni gubici. Problem 2.2.1 n Slika 2.) 2 (2. Slilca 2. Zato ce se.2..PrO/'Clc. '2=20m.2.=30°. Profili b. b i c. 2 2 .5 Krivine Kl i K2 nalaze se na rastcijanju 9 /8· d 3' Dati podaci su: d 1=40mm. pa se zato koristi jednaCina (2. KoristeCi tabelu T. krivina sa odnosom R = 4d J . Do ekvivalentne hidraulieke karakteristike dolazi se na sledeCi naCin: prvo se u i1p .1m prOJ'llh cevovoda. suZenje pod uglom cx. d 3 =50mm.2. Opisani postupak u potpunosti vazi i za prosti cevovod sa n redno povezanihdeonica. a zatim se koriste zavisnosti(2. s tim sto se tom prilikom graficki obim posla znatno povecava.2) i jednaeina kontinuiteta v= VI = V =.2.1.02. zasun otvoren na hi d 3 = 0.. prvo.V .=10°. RESENJE.7c=0. Medutim.25).2.2.2.=1 ' (2.2.1) i (2.2.S. (:4.V dijagramu ucrtaju pojedinacne hive K. Pm=9810Pa.2. a u njoj su nepoznatevrednosti lokalnih otpora. te koriscenjem jednaCina (2.Da bi se odredio protok vode potrebno je koristiti Bernulijevll jednacinu (2.H=2m. kuglasta sIavina postavljenapoduglom cx.zliza 6p 159 V=const.20).2).3) Grafieka interpretacija hidraulicke karakteristike prostog cevovoda sa tri redno povezane deonice prikazana je na sI.2. 1)=lOm.2.2-1.1.2 n v2 i - n i1p= Li1Pi i=I = LPCj .1.2. d 2 =60mm. = V.

Pumpa transportuje vodu od rezervoaraA ka rezervoaru B. . C..~..v =2. kao i C.4831/s. '." '" " Kako su u Bernulijevoj jednacininepoznate tri brzine to dye od njih treba eliminisati.bV2.. c) U tackama C i D..• 'yg.s=0.2 =20 odrediti protok tecnosti i nacrtati nove hidraulicke kanikteristike cevovoda. Nivoi tecnosti u rezervoarima su konstantni. .su +(.k =0. dobija se brzina strujanja .rtih cellolloda. odrediti kolika je tada potrebna snaga pumpe? f) Nacrtati dijagramhidrostatickih pritisaka za prosti cevovod izmedu rezervoara A i B. +(" +A. Yi-Vj! . Slika P..._·J\··f~·:'" _~.I\:A::::::. kada su poznate vrednosti strujnih otpora pristupa se postavljanju Bernulijeve jednaCine..5). mere se pritisci pomocu instrumenata VI i MI koji se nalaze na visinamahc ==0. Vj V. Yp=a .l =10.975-.rV3:'= "\J.005 .35 .k =3. ~ 1/~iV3 P +gH (~lt+Ss+lcd/ 2 + 2 ~(Sk+~d222.5.za usis.l. .+(SS/l+Sk'+2 +Sv+lc d3 +'~~"2 koristeCi uspostavljene veze izmedu brzina i Bernulijevu jednaCinu. __d 2 7C 27C d 2 7C j ~'.. neposredno ispred i iza pumpe.2. koja glasi ( .-L . +(. C. I .10-4 m2 Is.160 ProraCtlit pro.4 •.5m i hD=0.y +A d +1)(d ) " z z 2 3 3 sa kojom protok vode iznosi V=2. Odrediti pritiske koje pokazuju vakumetar VI i manometar ML d) Ako se otpor (. . .30 .2-1 za nivoe 1-1 i 2-2. 2 lZ kOJe sledl veza lzmedu brzma: IVZi= XI-(d j I d 2 ) 1 '. \ '-'''. .5 .zasun ventila.7m od zida cevi. promeni jedanput na C. d] +[(d ) -1] +«(.e (d] 1d 3 ) • Konacno.. " . nacrtati hidraulicku karakteristiku cevovoda (bez povratnog cevovoda) i naCi radnu tacku. --_. \ I .\Su = 2g(H + Pm / pg) . a) Odrediti snagu pumpe.2.k +A. Sada. Voda se istovremeno vraca iz rezervoara B u rezervoar A kroz povratni vod duzine l.k". b) Ako ugradena pumpa ima karakteristiku.=V j .. I 2 I '<2-· >·.29 kuglastu slavinu..O'II =0. Problem 2. koja struji larninarno.2-2...' -L ~L Ii.P m c. . Kod prostih cevovoda to je lako moguce jer vazi jednacina kontinuiteta d2 . )2 '-. redosledno. Projilibrzina H otpore dobivaju se vrednosti: C. .2. d )(d ) +«(. . Koliki tada treba da budu koeficijenti otpora ventila va da bi nivoi tecnosti u rezervoarima bili konstantni? e) Aka se u sistemu nalazi tecnost kinematicke vislcoznosti v == 5.132 krivinu. ." =0.. C.. I 2: ( .za krivine Kl i K2 koje 1+2 SU u interferenci (tabela 2. Duzina usisne cevi je Le =4m... m I] d] z z 'z d] 4 13 d 1 4 =~.:::. a drugi put na C.= V 2 --==V 3 -3.suzenje i C.

YO +Al+l)::~. 1=4m. D=60mm. SYO =17.45Jlkg. koja vazi i za rezervoar A i za rezervoar B.5. (. RESEN. Pv =lKPa.u +I. L=20m.5. treba paznavati brzinu stnijal1ja.243 ~ .5. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe 1-1 i 2-2 P" Pm -p-+Yp == L v p+ gh+(Su +2(.02. da bi se on uspesno primel1io treba.2. II p =80%. (.Y =2. (. i izmedu njih .+A D +1)2 2 (2) dobija se napor pumpe Yp =86.Ic =0. S druge strane. p (3) (4) . ~ fI ~v '" v a a) 2 3 4 5 6 V[Vs] b) Slika P.k +S . H=lm.2-2 Dati podaci su: P m=lKPa.~+l) == 2. zato ce se prvo adrediti brzil1a strujanja. Profili brzina 161 k ::0. dobija se brzina st~ujanja u potisnom vodu: V == va Cd I D)2 == 1.405 lis.fE a) Za odredivanje snage pumpe korist se izraz (2. Da hi se odredio protok.2.102) odreduje se snaga pumpe p == pYj. +21. p p d 2 tada se dobija brzina strujanja u povratnom vodu Va == . b) 1z Bernulijeve jednacine (2) sledi hidraulicka karakteristika cevovoda Yc == A +BV2 u kojaj su kanstante Pm+Pv h A= +g. d=50mm. b=698308. prethodna.+(S 11 +(. shodno kojoj je protak V=4.za povratl1u cev postavi Bernulijeva jednaCina 1--211 Pm +gh==-£L.. 1-1 i 2-2.=15.V 11l p == 476 W. odrediti patok i napor pumpe.ProraCttl2 pros/fit ceJlOvoda. Ako se uoce nivoi tecnosti u reze010arima 11 iE. (1) 2g(h+ Pmp~PY )/(. a=lOO.. Konacno. shodno izrazu (2. h=5m. A=0. Ali.1.102).558ml s.vo +A. Na osnovu ove brzine i jednaCine kontinuiteta vad 2 n I 4 == VD2yC 14. Sli =0.1.

2-2h. i kada se umesto S uvrsti novi otpor ~i (B]=1511478. Profili b/zina Graficld prikaz zavisnosti (3) dat je na dijagramu sa 81.:: Pa .Sa dijagrama je oCigledno: da manjim otporima u cevovodu odgovaraju veci protoci i manji naporl. a koje su vee odredene u zadatku pod a).4b. Da bi se nivoi tecnosti u rezervoarima odrzavali konstantnil1l treba da je zadovoljen uslov r~ ::: ~rOi' pa prema tome izmedju brzina trebada postoji veza voi ::: Vi (D / d)2 . Kako su precnici usisnog i potisnog cevovoda isti (Dc'" DD = D). Na istom dijagramu je. prema jednacini (3) predstavi u obliku 1".155 lIs. sto se maze iskoristiti za regulisanje protoka iii napora u instalacijama.:: L ) V.Pvl + pghc' dobija pokazivanje vakummetra p Ie 2 Pvl = Pv +pg(he -H)+2:(S" +~v +1. i obrnuto. D +1)v ::: 9511Pa.2.162 Proraam prostlh (x/JO/loda.pc' Koristeci dalje jednaCinu hidrostaticke ravnoteZe PD::: Pa + PMI + pghD' dobija se pokazivanje manometra PM1 :::Ap-PV1 +pg(hc -hD )=74977Pa.vo mora da ima novu vrednost C. c) Primenom Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i C Pa-Pv +gH= Pc +V +1" +A. tad a graficki prikaz ove zavisnosti izgleda kao na dijagramu sa sl. B 2 =2136918). d) Kada se otpor u cevovodu ~ promeni na Si (i=1.i+l) (i:.2. 2' ' (i:. S druge strane da bi se ostvarile ove brzine strujanja u povratnoj deonici otpor ventila t. u kame je koeficijent Bi odreden izrazom. Ap = pYp =:: PD . Ako se nova karakteristika cevavada.Yo' Za odredjivanje ovog J otpora ventila koristi se Bernulijeva jednaCina za preseke 2-2 i 1-1 ." = A + BJ/2.7081/5 i 1 T)-2 =4. iznosi v ::: 1 b( D:7t) 2 a-(gh+~) ::: {1.405 lIs i Yp = 86. kojoj odgovaraju vrednosti: V=4. P.v+ 2'-:lk +'-:li +1.2) brzina strujanja ce biti Vi' Ova brzina se odreduje iz Bernulijeve jednaCine postav1jene za nivoe 1-1 i 2-2 -p+~~i =-p+g + '-:lu +2c.2.665 ll.45J/kg. takode. +l)v p p '-:lu '-:lv D 2' i jednacine hidrostaticke ravnoteZe Pc:.:: 2) Sa ovim brzinama strujanja dobivaju se novi protocivode koji imose V =4. to ce porast totalnog pritiska u pumpi biti jednak porastu statickog pritiska.2. ucrtana karakteristika pumpe 1'1" U preseku krive karakteristike pumpe 1'p i karakteristike cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. (4).470 ~ ~ +H~u +2~v +2Sk +Si +J\. D +1 i 2 PI' Pm h (r r r r :.:: 1) koja nakon uvrstavanja napora pumpe Yp. a _hri.

2.2. 2 b. ')=0 = PSi V2 /2.339m1s.-) -(C. .vo+Ad+ 1)(. ~ I Voi +". (j=1.Pj == PAX j / D ·v /2. . Sa ovom brzinom dobija se brzina strujanja i koeficijent trenja u cevi precnika D: v=0. Zamenom veliCina v i A u jednacinu (1) dobija se napor pmnpe Yp =143.Pi (Su+Svo+1)vo +64.2-2c uvode se oznake za padove pritisaka /':.-+1)d' 2 2 1 V 2 I {14.. u iz koje se posredstvom jednaCine (1) dobija -+gI7=--+(C. zamenom kojeg se iz jednaCine (1) dobija kvadratna jednaCina za brzinu d P cije je pozitivno reSenje vo=1.s.Proracun prostih cevovoda..930mls i A=64IRe=0.7).+C. +C..29).P.B) /':.52 J/kg sa kojom snaga pumpe iznosi P=472 W. (i == u.voi =(C. e) U slucaju da je strujanje u cevima laminarno koeficijent trenja se odreduje primenom izraza (2. v.vo-2(gH+ m 2 2 vI P + p.... va.u++ Ad+ 1)= 1970 (i = 2) I .k. Profili brztila 163 Pm i Pv p p .573.P3 Slika P.1.68 (i = 1) C.2-2c . f) Radi kraceg zapisa pojedinacnih lokalnih otponi sa sl.

1.1.2. Dati podaci su: D=lm. krivine. oCigledno je da se smanjivanjem visine neravnina smanjuje koeficijent trenja Cime se korisna snaga turbine povecava.1.164 Prorar:.n D 2" u kome se koeficijent trenja odreduje primenom izraza (2. redosledno.. H=lOOm. . prema izrazu (2.5mm. Odrediti snagu 1:'urbine akc je ugradeni cevovod: a) betonski neobraden i b) od novih celicnih varenih cevi.=O.7) otpora..Py + pgH.1. ventila.4 kW. Od ove vrednosti na ulazu u uSlSni cevovod pa do tacke C.06. L v2 I \ I b) Za nove celicne cevi iz T. Koristeci napred vee receno na s1. 11r = 70%.Pv . i naglog prosirenja.Ol09.81).05mm sa kojomje A. L=3km. . zbog lokalnih otpora usisa (l1p.2. .J i ventila (l1pJ i otpora trenja (!:ip] + !:iP2)' pritisak opada na vrednost pc. pri tome pretvarajuCi strujnu energiju u koristan mehanicki rad.1m prostlh cevovoda. Na nivou tecnosti u rezervoaru A vlada apsolutni pritisak Pa .Pv ' odnosno relativni pritisak .5. da bi na nivou tecnosti u rezervoaru B imao relativnu vrednost Pm' ProDlem 2.!:ipc. dok su I1p j gubici usled trenja na pravolinijskim deonicama izmedu lokalnih otpora. Za razliku od lokalnih otpora raspored pritiska kod pravolinijskih deonica je veoma jednostavno nacrtati. je :P~ pMTr 11r. Raspored pritiska po duzini bilo kog lokaInog otpora zavisi od geometrije lokalnog otpora i odreduje se eksperimentalno.=0.Xj.55). v= 1.1. j=3. a) Za betonske cevi iz tabele 2.1. otpora i. Dakle. Iz akumulacionog jezera 1200 I/s vode protice kroz turbinu. koja je na ulazu u pumpu.5 sledi visina neravnina 6=O.7 kW. Do nivoa visine usisnog otvora cevi hidrostaticki pritisak se povecava na vrednost .2-2c nacrtan je raspored relativnih (u odnosu na stanje atmosfere) hidrostatickih pritisaka po duzini cevovoda.5. sa kojom jekoeficijent trenja A. Profili brzilta pri cemu su !:iPi gubici pritiska na lokaInim otporima: usisa.2-3 Yr ::: gH -l.10-6 m 2 Is.106 • Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe tecnosti u akumulacijama dobija seizraz za napor turbine H Slilca P. Zbog dovodenja energije pumpi pritisak u njoj raste za !:ip.441. jer je promena pritiska linearna funkcija od duzine cevne deonice. RESENJR Na osnovu protoka dobija se brzina strujanja v = 4]/ / D 2 n::: 1.2-3.2. .5 se dobija srednjavisina neravnina 6=1. Snaga turbine. Na samom izlazu iz pumpe vlada pritisak PD koji predstavlja maksimalnu vrednost hidrostatickog pritiska u hidraulickoj instalaciji. P. i !:iPB) i usputnih (!:iPj.. Zbir duzina ovih deonica daje ukupnu duzinu cevovoda L::: ~~:. LahIne otpore racunati kao 10% od gubitaka usled trenja. Od ove vrednosti na dalje potisnim cevovodom pritisak opada zbog lokalnih (2!:ih.0218. pa ce snaga turbine biti P=788. sa kojom je Rejnoldsov broj Re =vD / v::: 1.flpy. Za ave cevi snaga turbine iznosi P=7S3.528m/ s.

v = 10-6 m2 Is.. V[m3 lsD.3 J/kg. b) protok kroz cevovod u slueaju llestanka elektrielle ellergije.:: a -b V2 . 12 kW. Potrebe grada su V =80 lis vode. .396/Reo.2-4.21 O. dobija se resenje za brzinu strujanja v == .TT ' (1) pri cemu su. d) ako je pumpa koja se llalazi u cevovodu (u zadatku pod a» sa karakteristikom Yp ::. .koeficijent trenja odreden datim izrazom. U istom dijagramu ucrtati i radne tacke pod b) i c). v = 4V I d 2 n ::. (a=800Jlkg. 1'lp'=70%.55ml s ..:: 2.brzina strujanja koja odgovara projektovanom protoku i 11. e) Ako cevovod ima preenik cevi iz zadatka pod c). Odrediti: a) snagu pumpe koju je potrebno ugraditi u cevovod precnika d=200mm. Sa ovom brzinom novi protok iznosi V..396/(v]d /v)O.1. l·fl.2-4 RESENJE: a) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za mvoe teenosti u akumulacijskim jezerima.1.0054+0.5. = v j d 2 n I 4 =62. Y~ Iy =552 J/kg.manjom brzinom vI koja ce.. H=lOOm . pa ce tada voda strujati sa novom .Fromcun prost!!1 eel/ol/oda. koja glasi I v2 fp =-gH + 1.zi za Re<2·10 6 • Dati podaci su: 1=6km. Ako je . dobija se napor pumpe yp =552. Grad B na nadmorskoj visini od 50m snabdeva se vodom za pice iz akumulacionog jezera A koje se nalazi na nadmorskoj visini od 150m. Sa ovim naporom snaga pumpe iznosi P=63.4.0054+0.=0. dati novi koeficijent· trenja AI' Ako se ove veliCine uvrste u jednaclllU (1).H . 1 2gHd 1 ::.2A. au njemu se nalazi pumpa karakteristika datih u zadatlru pod d) odrediti koliki ce tada biti protok vode kroz cevovod i u dijagramti f-V ucrtati novu radnu tackn.3. koji va. c) preenik cevovoda da bi se projektovalli protok ostvario bez pumpe.:: 1997m/s 1.81/ s.visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u akumulacijama.2.0131 . Koeficijent trenja odredivati primenom obrasca A=0.3 ' koje je nadeno numeriekom metodom proste iteracije opisanom u Odeljlm 2. Pro}ili brzina 165 Problem 2. I v b) Slika P. u dijagramu f_rr ucrtati radnu taeku pumpe.-. b=38703. b) Kada nestane elektricne energije napor pumpe je l~ =0. Lokalni otpori iznose 20% od gubitaka na trenje.

dobija se preenik cevovoda D = 5~~: (4.2A.vi 12 i izraz za Y. SV2 =5.02. d 4 =100mm. tada treba pristupiti restrikciji potrosnje vode.5.2-4b. Tl p =80%. Ekonomskom analizom treba utvrditi koja je varijanta. U svakom slucaju pozeljnije je resel1je bez pumpe. Kada se u isti dijagram ucrta kriva karakteristike pumpe.396 (:~ Y'3 . koja ima rdel1je V3 =97.asom dobija se cevovoda opisuje krivom radna tacka kojoj odgovara projektaval1i protok od V =80 lJs. U hidraulickoj instalaciji prikazanoj na sl.2~5. 13=5m.k =0. Za odredivanje radne tacke.P. napor pumpe Yp =61. u slucaju nestanka elektricne energije. to sledi da se radna tacka nalazi na i/' .0054+0. 14 =20m.197 kW. (4/ d 2rr.. jer tada nema mogucnosti kvarova pokretnih delova. sa iIi bez pumpe.8 1/s.2. pri cemu je konstanta K = 0. 1. Odrediti snagu ugradene pumpe. . koristi se kriva Ye • S obzirom da je y" = Yp == 0.=0. y[ 0.DO.5.3 JJkg i trosice sl1agu := a+ gH I 9.22-5 nivoi vode u rezervaarima su konstantni. niti ima eksploatacijskih troskova kroz utrosak elektricne energije.166 Proraam prostliz cevOIJoda. Svl =2. Sv3=3. Grafickiprikaz ove zavisnosti dat je na dijagramu sa sLP. a njegova brojna vrednost odredjena je primenorn metode proste iteracije.=0. dobivaju se: protok V =39 1/s. == -gH +1. SV4=4. nadeno metodom iteracije. strujanjakroz cevovod i koeflcijent trenja biti v2 == 4liT / D 2 rr.. h=2m. Prublem 2. d) 1z jednaCine (1) sledi da je karakteristika cevo~oda Yo == -gH + K A..t.3 JJkg. i 11. d 3=125mm. Na kraju. bez obzira da Ii Se radi 0 nestanku elektricne energije iIi 0 kvaru..6 I . P v =2kPa. =30m.osi na lllestu preseka sa krivOlll YO" i l1joj adgovara pratok VI =62.61/ d .b r732 dobija se jednaCina za protok 0. Dati su podaci: d 1=150mm. 1. =5kPa. tada ce gubici biti manji. Kao resenje za precnik D treba usvojiti prvi veCi standardni preenik cevi. 'I '2 RESENIE. pa se karakteristika Na mestu preseka ove hive sa V. Pri ovom protoku vode pumpa ce raditi u radl10j tacki RT3 sa l1aparom YPj ==432. 2 ' U ovom slueaju iz Bernulijeve jednaCine (1).CTi"). 11. u kojoj je Yp =0 jer nema pumpe u cevovodu. D P3 =60. d 2 =lOOmm. . r/2.)2. karakteristilm pumpe YP. aka je ugradeni cevovod veceg precnika.3] == 219mm.5. pogodnija. tada se u preseku krivih Yo i Yp dobija radna tacka RT kojoj odgovaraju parametri V =80 1/s i Yp =552. 1'2 -Lb +'2"-5 A.Postavljanjem cetiri Bernulijeve jednaCine i dye jednaCine kontinuiteta. = 10m.3 ·[1 D.45 J/kg i snaga pumpe P=2997 W.471/s. Profili baina pump a dugotrajno van pogona. := a . c) Ako ugradeni cevovod ima precnik D tada ce brzin.(V3)JV3 rr. e) KoristeCi Bernulijevu jedl1aCinu Yp .

2-6..m /S. Cirne se potvrduje da je primena izraza (2.D k 3 3 6 2 k. pa ce koeficijent trenja irnati vrednosti A.Pl_2 = I v pgJ + pA.. h=1l. i pokazivanja drugog diferencijalnog manornetra .v k 4 4 VO 10 3 3 k Slika P.1. H=2m. Sv=2.63) za odredivanje koeficijenta trenja. Sa ovom vrednoscu brzine Rejnoldsov broj iznosi Re=79884. lo=5m. ho=lOOrnm. v= 1.006·10.2-5 Problem 2. to se uvrstavanjem istog u razliku f':.O 188. D = (Pm . Strujanje je turbulentno u hidraulicld glatkirn cevima.63) opravdana jer je Re < 10 5 .=O.Pl_2 dobija brzina strujanja v= [ Q.2. i koji glasi f':. L.p J417 m =1. Dati podaci su: /=3m. D=50mrn. Na osnovu jednakosti pada pritisaka izmedu preseka 3-3 i 4~4. Na asnovu pokazivanja manometara odrediti koeficijent lokalnog otpora ventila va i snagu ugradene pumpe.ProraCltll prostlh cevO.1.3164TC--)gh p 2 D Pm .--------------------~~------------~------~ 2 2 k k 11 k V u p.607g-' . Pm = 13600kg/m .5. Na instalaciji napunjenoj vodom izvrsen je eksperiment u kome se pomocu diferencijalnih manometara sa zivom mere padovi pritisaka. p=lOOOkg/rn . "2 2 Kako za hidraulicki glatke cevi vaii Blazijusov izraz (2.vodo.p)gh + pgl.l1 p =80%.Prvo ce se odrediti brzina strujanja.8rnm. L=25m.2. Pro/iii blZino 167 Slika P. i to koristeCi uslov jednakosti razlike pritisaka dobijene iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2 i pokazivanja diferencijalnog manarnetra.2-6 RESEN/E. ~u=Sk=0.

7 J Ikg.2-7 RESENJE: Ulaskom voza u tunel stvara se poremecaj pritiska Cija je propagacija tipicno nestacionarni proces.0 Slika P. veoma dobru..2.P _ A~ = 7 69 v2 P D" Konacno.1 .u == 0.P. Za turbulentno strujanjeu tunelu.4 1. eksperimentalnim putem odredena.Ov.1).1 Av .78) koji daje koeficijent trenja Atu == 0. 10 v 2 .2-7. dobija se napor pumpe 2 L v Yp = gH +(Su +2sv +8i.145.o /'.0 = 0.24m i hrapavosti zidova 8 =5mm (podaci vaze za Patchway tunel u Engleskoj). vrednost koeficljenta lokalnog otpora ventila r '-ovo = 2gho Pm .2.14m2 . tu 4A tu Do == 0 +0 tu 4(Atu -Ay) y ==2.06. I pored efekata nestacionarnosti model stacionarnog I-D strujanja daje prvu. kroz tunel duzine L=1l40m.5.1. obinla 0tu =18.102) daje snagu pumpe P=212 W.15 ina ulazu vazduha u tunel C. Koeficijenti lokalnih otpora su: na lokomotivi SI == 0.168 .ProDlem 2. aproksimaciju za brzinu strujanja. Profili brzina . iza voza SI == 0.25 = 0. vaZi izraz (2.2-7. D + 1)2= 53.11(8/ D )O.0195. /::"P3-4 =p(Svo+A'D)2=(Pm~p)gho' dobija se. Za zadate geometrije tunela i voza definisu se hidraulicki precnici tunela i prostora izmedju voza i tunela Dtu ==O=5. tu Kretanjem ispred sebe voz potiskuje vazduh protokom vv~ (sl. SmatrajuCi da kretanje voza kroz tunel izaziva stacionarno nestisljivo strujanje odrediti srednje brzine strujanja vazduha u prostoru izmedju voza i tunela i u tunelu. koji se smatra hidraulicki potpuno hrapavom cevi.2-7.k +Svo +11.1. Daljim kretanjem voza kroz tunel potiskuje se vazduh ispred i usisava vazduh iza voza. dok se tunel sa strujnog aspekta tretira kao hidraulicki potpuno hrapava cev.2m2 i obima Oy =9. a istovremeno trenjem povlaciu prostoru izmedju sebe i Slika P. primenom BernulijevGl jednaCine za preseke 0-0 i 5-5. . povrsine poprecnog preseka A tu = 23.075m .2.?romclIn prostih cevovoda. AtuOtuL. sto s~arastrujanje vazduha kroz tunel.. Voz duzine 1=100m. koji shodno izrazu (2.13m.82m krece sebrzinom Vv =34.. povrSine poprecnog preseka Ay = 8. Koeficijent trenja u prostoru izmedju voza i tunela je 11.7m/s.

na pro primenoll1 diferencijahlog manometra kao I1p == (Pm . 7J. . 2.A)vo3 + (C. 12 trosi na savladavanje strujnih gubitaka u tunelu.1 +lc o 7J)2 mo ' (b) .v.2.2.498ml s.A)vol 3 1) o ill Avy 3 =0 . Merenje brzine Prandtlovom sondom .2. Zato se koristi jednaCina energetskog bilansa. .v).3. dole je fts pokazivanje manometra.3).2. daleko od vrha. redosledno. rupiea koja se nalazi njenom vrhu meri zaustavni (totalni) pritisak PI' dok rupice koje se nalaze na zidusonde.p)ghs' pri cemu su P!li i p gustine manometarske tecnosti i radnog fiuida. v. Ovu razliku pritisaka je veOUla jednostavno meriti. ! my 2+mo 2= (Sll +lc tu D+1)Tmtu +(S/ +C. Kada se ova sonda postavi u praveu strujanja. Jedna od metoda koja se u tu svrhu maze koristiti jeste primena Prandtlove sonde (s1. Ova sonda se sastoji od dye koneentricne eevi na kojima postoje dye grupe rupiea. po kojoj se raspoloziva (kineticka) energija stvorena kretanjem voza lizyv~ 12+li1ov. 0 · vtuA tu ='i}v~ +voAo .Prorac7lm p!Vstlh cevovocia. UzimajuCi u obzir da je A tu = Ay + A o ' i uvodeCi karakteristicni geometrijski odnos A =Ay / A tu ' jednacina kontinuiteta se svodi na oblik v tu =Avy+(l-A)vo' (a) S obzirom da kroz karakteristicne preseke tune la. tu 0 pri cemu su maseni protoCi !hj = pAivi (i=o. posredstvom koje iz relaeije (a) sledi srednja brzina strujanja u tunelu vtu = 13. voza i prostora izmedju voza i tunela ne pro laze iste kolicine vazduha.t +S1 +lc o v tu 1Z I L.1)(l.2.3. i= 1 Slika 2. dovoljno.tu. to direktna primena Bernulijeve jednacine nije moguca. Elirninisanjem brzine jednacina (a) i (b) dobija se kubna jednacina (C.. odnosno v~ L -/ v~.4) V ~> koji ustvari predstavlja kineticku energiju struje koja se u zaustavnoj tacki sonde (v=O) transforrnisala u pritisnu energiju.u +lc tu D +/ '[A Vy + (1. Merenje brzine pll"imenom PrandUove sonde Veoma cesto u inzenjerskoj i istrazivackoj praksi javlja se potreba za merenjem brzine.91m/ s. odnosno protoka fluida. mere staticki pritisak P s ' Razlika totalnog i statickog pritiska naziva se dinamicki pritisak na I1p == Pt - Ps == v PT' 2 (2. Cijimse numerickim resavanjem dobija brzina Vo = 1. Profili blzina 169 tunela kolicinu vazduha v0tako da J'ednaCina kontinuiteta gIasi: A.

. kruZnog ulaznog ONora precnika d=200nun i kvadratnog izlaznog otvora stranice a=170mm. 2n p .. iii.. d~ A 0 s (2.2. vee vise vrednosti brzina izmerenih u razlicitim tackama memog preseka.cl)L... (2.2. (f=1. ali.. time se odreduje profil brzina u preseku.5) m . / d..3).2.2. . .2. Za izbegavanje ovih poteskoca mnogi propisi za merenje protoka fluida definisu polozaj postavljanja sonde.n memi krug na kome je postavljena sonda.5) v} == ~2g(Pm / p-l) ~hs.. KoristeCi tako definisani profil brzina odreduje se protok fluid a kroz krliZni poprecni presek cevi kao V == P¥ (2. srednje brzine strujanja v s ' u opstem slucaju.. pak.a pravca koji prolaze kroz poprecni presek.2.2. Za odredivanje protoka fluida potrebno je poznavati ne sarno jednu brzinu. izvrsene su dye serije eksperimenata: a) U prvoj seriji eksperimenata izvrseno je bazdarenje ulazne mlaznice..j .2n) ./h.zina IzjednaeavajuCi izmerenu razliku pritisaka sa dinamickim pritiskom (2.2g(-1!!. Polozaj mernih tacaka odreden je normom . Broj memih krugova moze biti proizvoljno izabran. tako da je srednju brzinu moguce odrediti kao srednju aritmeticku vrednost izmerenih vrednosti brzina.2.2. Za utvrdivanje karakteristike ventilatora. kao I1P Pm v= ..170 Proraam prosllh cevovocla. merenjem brZine u deset tacaka kruznog preseka primenom Pral1dtlove sonde. Profili b. integral u izrazu (2.2. U svakoj od memih tacaka brzina strujanja se odreduje izrazom (2.2.6) Za odredivanje protoka.= ~ 2g(--1)h P . 'to je ukupan broj mernih tacaka 2n.6) treba resiti numericki. f vdA ==2n1 vrdr = v -4.2-8. }=1 .9) a protok fluid a iznosi V == v sd 2 n ! 4. .8) dok se srednja brzina strujanja odreduje kao srednja aritmeticka vrednost Vs 1 ==-Lv 2n j=1 2n } = . Ako je merni presek dovoljno daleko od lokalnih otpora i u njemu se ima razvijeni profil brzina tada je dovoljno izvrsiti merenja sarno 11 jednom pravcu provlacenjem sonde kroz poprecni presek (kao na s1. U suprotnom potrebno je meriti u dva ortogonaln. Tako na pr.. Kako na svakom krugu ima po dye meme tacke. .. za kruzne poprecne preseke cevi propis VDI 2044 precizira polozaje rnernih tacaka na koncentricnim krugovima (s1. ipak. jedna 11a rastojanju a i ! d.3) na rastojanjima merenim od zida cevi (2.. Problem 2. sto znatno uslozava proceduru odredivanja protoka. konstantne protocne karakteristilce. najcesce se bira n=5 cime se ukupno ima 10 mernih tacaka u strujnom preseku.. a druga simetricno od ose cevi na rastojanju I-a.7) pri cemu je n ukupan broj mernih krugova. a i=l.2. (2.4) odreduje se brzina strujanjau tacki u kojoj je sonda postavljena.J l~2n . P .

2.5 93.1) odreduje se gustina vazduha p:= Pa I RT.4 97.. hm Na osnovu datih rezultata merenja nacrtati karakteristiku ventilatora (dijagram r/ -l:1p). zato stase vazduh pri datim uslovima strujanja panas a kaa nestisljiv fluid.3 74 6 11.9 4 19.4 53. b) U drugoj seriji merenja izvrsena su istovremena merenja padova pritisaka na (izbazdarenoj) rnlaznici i na ventilatoru (pri konstantnom broju obrtaja) koji su dati u tabeli 2.3).2-8 RESEN.4 21.2027kg/ rn3 .2.7E KoristeCi izmerena stanje atmosfere i jednaCinu stanja (1..FromClIl't prostilt celJolloda.8 10 0.idarenje mlaznice Baidariti neki uredaj za merenje znaci vIsitiporedenje pokazivanja etalon instrument a i instrurnenta Cija se karakteristika odreduje.7 100 mm mm I:1h Tabela 2.2 81. Za merenje pritisaka korisceni su Betz-ovi mikromanometri napunjeni vodom (Pm :=: 1000kg/ m3 ).Pri tezimu strujanja u kome je izmereni pad pritiska na mlaznici hm =1l. Pod etalon instrumentorn podrazumeva se instrument vece klase od bazdarenog instrumenta.1 8 4. i - '1 44.8 9 2. Stanje atmosfere odredeno je izmerenim velicinama P a =998 mbar ita = 20°e.Ba. a) .1 2 34 40 3 26.6 88.7 66 5 15.5- 7 7.2mm izmereila su i pokazivanja manometra spojenog sa Prandtlovom sondom koja su data u tabeli 1. = 1. Pri navedenim strujnim uslovima vazduh se ponasa kao nestisljiv fluid.zln(l 171 VDI2044 (Odeljak 2. Protok vazduha moze da se odredi primenom mlaznice pod uslovam . U datam primeru etalon instrument je Prandtlova sonda a bazdareni instrument je mlaznica.2. Profili b. (---71--l \'A. Ova: gustina je ujedno i gustina vazduha u bila kom strujnam preseku. d Slika P. Na osnovu ovih merenja odrediti bazdareni koeficijent mlaznice.

p.6016 m3 / s. S obzirom da se ptf merenju sonda postavlja po propisima utvrdenim mernim tackama to se srednja brzina strujanja odreduje izrflzom (2. pod karakteristikom strujne masine.Jh.9. Primenom Bernulijeve jednacine za razvijene strujne pres eke ispred (1-1) i iza (2-2) ventilatora np+P1+pv1 /2==P2+Pv 2 /2.. A2 ·:i V. KoristeCi.15 m/ s. Na kraju treba naglasiti da kada je neki od ovih meraca izbaidaren tada se protok £Iuida odreduje samo na osnovu jednog ocitavanja (veliCina h m ).1t == v. (2.2. ili da je jednak zbiru staticke i dinamicke razlike pritisaka.POI 2 2 .2.2. 2 2 i jednacine kontinuiteta v l A 1 =v 2 A 2 . dalje izraz (2. Sa OVOID brzinom protok vazduha ee biti V = vsd 2 n / 4 == 0.. == 19.172 PromCi!?l prostih cevovoda. sto je neuporedivo bde od merenja protoka Prandtlovom sondom. tj. Da bi se na osnovu eksperimenata odredio porast pritiska u ventilatoru treba meriti staticku razlilcu pritisaka i protok.9) i iznosi Vs = 10 2g(--1) P l~m i=IO 1=1 1. ? • P 4V 2 pri cemu radna formula za odredivanje protoka glasi: IV KK I. 2 .10) sledi da treba meriti protok kroz mlaznicu i pad pritiska na njoj (veliCina h m ). podrazumeva se funkcionalna zavisnost t'lp = t'lp(V). b) Hidl'tlu/icka karakteristika venti/atom Kako je vee receno u Odeljku 2.1.2 PI+2'[l-(T) ](T) 1 2 Iz ovog izraza sledi da je porast pritiska u ventilatoru jednak razlici totalnih pritisaka iza i ispred ventilatora.10) dobija se koeficijent bazdarenja mlaznice K =V / K =5.2.1. odredenog izrazom Vajsbaha (2. =P2 - PI +2'(v 2 -VI) p 22 =P2 - . Kako je staticki porast pritiska . Prandtlovom sondom. kao lokalnog otpora. Protok vazduha se odreduje etalon IDetodom. Upravo zato mlaznica mora da se bazdari. Da bi se odredio bazdarni koeficijent mlaznice iz izraza (2. Izlozeni princip bazdarenja mlaznice vazi i za bazdarenje blende i Venturijeve cevi. dalde i ventilatora. Profi!i blz/na da se poznajenjena protocna karakteristika. K= d:n ~r-~-(-Pp-m --1-) .10) U OVOID izrazu S je koeficijent lokalnog otpora mlaznice a K je protQcna karakteristika (iIi bazdarni koeficijent) mlaznice.81) sa izmerenim padom pritiska na mlaznici APm = PST=2"S(-d ) = (Pm-p)gh m . gde su povrsine AI =d n/4 i A2 =a dobija se izraz za porast pritisne energije u ventilatoru t'lp== P02 .684 m 3 /smll2 Ako karakteristika mernog instrumenta zavisi od protoka tad a je potrebno izvrsiti odgovarajuea bazdarenja u celokupnom predvidenom mernom opsegu. Do protoka kroz mlaznicu dolazi se izjednacavanjem pada pritiska na njoj.

Av: r Y Y ]0 (1+2a)3 Pmll/em 2. a h = R .4) i iznosi ~.6 3 622.2785 0.6 2 513.p Pa Tabela 3.17) i iznosi a= -1-fR v 3 27t d = 27 (1+a)2(l+4a).2 m3 Is /j.2-9.2.3.10).1 Karakteristika ventilatora.8 ° 6 7 8 9 10 6(J16 0. srednju brzinu i korekcione koeficijente koliCine kretanja i kineticke energije .p)g6h.7979 0.1.0482 09236 0.6 4 717.1546 838. gde su Vo brzina strujanja . a njihave brojne vrednasti nalaze se u tabeli 1'.PI.0 1.-.::.2. KoristeCi parove podataka /1p V nacrtana je karakteristika ventilatora prikazana na sl. adreduju se parast pritiska u ventilatoru i pratok.::.P.Froracun proJ'tlh cevovoda.2-Ut Kroz kanal sirine I i visine h struji veda pri cemu je profil brzilla u poprecnom preseku opisan funkcijom v = Vo (y I hY. .2 966.se'lzrazom (2.Y.7032 779.2-8.2 1. Av. (Pm .2.(-2-) 1m ' 6p. (Pm .p)g6h +-2 a d 1C Na asnovu izmerenih veliCina 6h i 11m datih u tabeli T. Yj I h bezdimenzijska koordinata. zadati linearni profil brzina opislfje se funkcijom v = Vo (1. IzrazavajuCi protok kao proizvod srednje brzine v s i povrsine poprecnog preseka procepa A = (R 2 .2.1. 5 i - 1 1. a protok izrazom (2. 800 ~ <l r -4l 1 "" 600 .a)R Vo 2 11: .::.::.RESEN.)71 ).y2)rc.. r ~ J r v2rcydy =-3 (1 + 2a)(1. to ce porasf pritiska u ventilatoru biti adreden izrazom P K2 40 2 2 l 1.-1---1----1 0.2-9 3 l+a' Koeficijent korekcije koliCine kretanja odreduje se primenom izraza (3.1978 365.4956 0.6 0.1E: Uvodenjem koordinate y koja se meri od ose cevi i koordinate Yj = Y .4 V [m 3/s] Slika P. Profi!t' blzina 173 odreden izrazom P2 .r je visina procepa.0 0. Odrediti protok. a +nrrrl-rrr$rr 0. dobija se srednja brzina strujanja Va 1+2a v ---s - SlUm P.-1-fRv2211: d =1(1+a)(1+3a). pri cemu je Yl.2 0.8 1. pri cemu je a=rlR odnos poluprecnika.4 0. r YY 2 (1+a)2 Koeficijent korekcije kineticke energije odreduje.2. V 1. Ovaj prom brzina daje protok V = J A velA = .2-S. koja se meri od zida klipa. Kroz kruznu cev poluprecnika j~ krece se klip poluprecnika r brzinom vo' Kretanje klipa stvara linearni profil btzina u procepu izmedu klipa i zida cevi.9 982.3813 0.3 Prolliem 2.6 890.4 935.

174

Proracall pTOJtth ceJloJloda. Profili brzliza
na slobodnoj povrsini i n odgovarajuci eksponent. Odrediti pl'otok, srednju brzinu i korekcioni koeficijent kinetieke energije za opisano strujanje. NaCi brojne vrednosti trazenih velicina za podatke 1=3111, h=3m, 11=112. Vo = 2m! s.

RES.l;J\(/E
Slika P.2.2-10 Brojne velieine su: v~ = 16m 3 1S,

v=-11+1
Vm

.

va I h

v =~ m 11 + 1

(n

a. = 371 + 1

+ 1)3

= 1,33m! s

i CI. = 1,35.

Problem 2.2-11. U kruznoj cevi poluprecnika R fluid struji turbulentno sa potpuno razvijenim profilom brzina opisanim stepenim zakonom (2.1.59).

Odrediti srednju brzinu i koeficijente korekcije.

RESENJE Ovaj problem je vee tretiran u Odeljku 2.1.S. 1.4. la, te je zato srednja brzina odredena izrazom (2.1.60) a koeficijenti korekcije izrazima (2.1.61).
Pro/JIem 2.2-12. Odrediti hidraulieki preenik strujnog preseka oblika: a) kruzne cevi, b) cevi oblika elipse, c) kruznog prstena, d) razmenjivaea toplote sa n cevi, e) pravougaonog kanala, f) trouglastog kanala, g) pravougaonog otvorenog kanala i
h) trouglastog otvorenog kanala.

@
:
a)

0;0' a my:.~.. t=r:~J: -- ~~ "R - ·g(~O- dl--i-o-I b/:\~lh _--+--)
:
b)

a a@dDI
~ :O~Q
<I) c)

;

llil
a
Il)

!:)~~Ji
g) h)

e)

Slika P.2.2-12 RESENJE KoristeCi definiciju hidraulickog preemka datu u Odeljlru 2.1.5.1.1
d h =4AIO,

za zadate geometrije poprecnog preseka cevi i kanala sledi:
2

a)
b)

d =4 D n/4 =D h Dn '
d :4~: 4ab, h n(a+b) a+b

c) f)

d "

=4--..EL:
2(a+b)
ail

2ab , a+b

C) d)

(D -d d h =' 4 (D+d)n
2 2

2

2

H
:=

D-d,
}1(

g)

2 = 2ah a+2b a+2b' ab d h = 4 a+2b'

d =4
Ii

d
h

1Dl 712...1!. D2 = 4---L.::'__ = _4_

/2
h)

(D+nd)n

D+nd'

.~ d h =4 2b

=-;;"

ah

Prolllem

2.2~13. U zatvorenom rezervoaru nalazi se teenost viskoznosti Tj=5.1O-3 Pas. U njemu se okreee tanki klip preenika D=lOOmm, ugaonom
0):=

brzinom

Is'), preko osovine precnika d=20mm. Procepi ispod i iznad klipa,

ProraCti!1 prostllt eevoj/oda. Frofili b,zina

175

debljine 15 = 5mm, su takvi da se pri rotaciji formira linearni profil brzina. Odrediti obrtni moment kojim tecnCist II tokll rotacije deluje na klip.
RESEN.lE:

III

11111
D

corpt 4 4 iv! = 328 (2D -d )

= 1,962·10-

5

Nm.

Prikazani uredjaj je ustvari obrtni viskozimetar Slika P.2.2.l3 koji na osnovu merenja obrtnog momenta i ugaone brzine daje dinamicku viskoznost ispitivanog fluida.

176

2.3. PRORACUN SLOZENlH CEVOVODA
2.3.1. HiallJr:aIlllUckll prol!":acmll sR@zcIIlill:i. cev@vo«l!a

Pod slozenim cevovodima podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih ima bar jedno mesto gde se cevovod grana - deli iIi spaja. Prema tome, fwd siozem!z cevm'oda postOji' vde ,ftrujmiz cevi a samim tim i vise glavnih pravaca strujanja odnosno gIavnih strujl1ih tokova. Najjedl10stavniji slucaj slozenog cevovoda je cevovod sa tri deonice prikazan na s1.2.3.1, koji povezuje tri rezervoara oznacena sa A, B i C. Neka iznad nivoa tecnosti u rezervoarima vladaju kOl1stantni pritisci P1' P2 i P3' Nco gU nivoi tecnosti u rezervoarima (1-1,2-2 i 3-3) konstantni tada su kineticke energije tih pre;;eka jednake nuli. Posle uspostavljanja stacionarnog strujnog toka ad rezervoara A ka rezervoarima B i C srednje brzine strujanja u cevnim deonicama ce biti Vi' a ukupni ekvivalentni otpori cevnih deonica Ci (i=1,2,3), Postujuci izlozeno u Odeljku (2.1.4), izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima mogu da se uoce dva razliCita strujna toka, ito: strujni tok a-a (oznacen strelicama) koji SIika 2.3.1 spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i B, i strujni tok b-b (oznacen punom-tankom linijom) koji spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i 'c. Za hidraulicki proracun razmatranog slozenog cevovoda mogu se postaviti dye Bernulijeve jednaCine za preseke 1-2 i 1-3, koje glase: 2 2 p] P2 V] v (2.3.1), -+gh=-+C]-2 +C2 - 2 ' 2 P p (2.3.1 )" Ovde se za razliku od prostih cevovoda gubici za jedan strujni tok dele na dye grupe gubitaka, ili vise grupa zavisno od slozenosti posmatranog strujnog toka, koji se odreduju sa razlicitim merodavnim kinetickim energijama. Nairne, svakom ad udela kineticke energije v; 12 (i=1,2,3) u jednacinama (2.3.1) odgovaraju razliCiti maseni protoci fluid a rhi' sto zapravo slozeni cevovod Cini sustinski drugacijim od prostog cevovoda. Pri proracunu slozenih cevovoda, 11a mestima grananja cevovoda, postavljaju se jednaCine kontinuiteta. Za posmatrani cevovod sa tri deonice jednacina kontinuiteta se primenjuje za racvu R, i glasi
3

)/'1

= j=2 ) =V2 +V3 LV

.

(2.3.2)

Na osnovu izlozenog za hidraulicki proracun slozenogcevovoda sa tIi grane, zakljucuje se da se htdraulic!ci promcun VI;!i primenom Bernuiijevzh jednacina i jednaCiize !continutleta. UopstavajuCi ovaj zakljucak na slozeni cevovod sa n

ProraCUl1 slo.iemlz ceJloJloda

177

deonica, zakljucuje se da se hidraulicki proracun sloienog cevovoda vrSl primenom odgovaraju6eg broja Bermilijevih i jednaCina kontinuiteta. 1z takvog sistema jednacina odreduju se nepoznate velicine: pritisci, precnici cevi, brzine stujanja iIi protoci, a sto zavisi od razmatranog slucaja sloienog cevovoda.
2.3.2. Hid:raUlHclka Jlrnll"alklte:riistilka sI®zeJ[mg cev®'I!®da sa lIddrmdiiclkii Jll!araleiJrltim graoam;m

Posmatrace se slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih deonica, koji je prikazan na s1.2.3.2.1, i u kome u svakoj deonici, povrsine Ai' odgovaraju ekvivalentni otpori Ci (i=l"."n). U Hoj deonici srednje brzine strujanja Vi' odnosno

Ll PA-B =const

Slika 2,3,2.1

Slilm 2.3.2.2

protoka Vi' koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike je Ki = pCi I (2A;). U cevovodu prikazanom na s1.2.3.2.1 uocavajuse dye karakteristicne tacke A i B, Tacka A je zajednicka polazna tacka za sve cevi (i=l" ... ,n), te je zato pritisalc u njoj PA zajednicki za sve deonice. S druge strane u tacki B zavsavaju se sve deonice, te je zato na kraju svih deonica pritisak isti i iznosi PS' PosrnatrajuCi jednu proizvoljno izabranu deonicu pad pritiska u njoj odreden je izrazorn I1p = PA - Ps. Ovaj pad pritiska se ima i u bilo kojoj drugoj deonici bez 0 bzira na geornetriju i broj lokalnihotpora u njoj. Dakle, izrnedu tacaka A i B vaii jednakost padova pritisaka . PA - PB = I1p = I1Pl =.,,= I1Pi =,,,= A.Pn = const. (2.3.3) Deonice sloienog cevovoda koje ispunjavaju uslov (2.3.3) nazivaju se hidraulicki paralell1e grane. Iz izraza (2.3.3), za bilo koje dye grane i ij, dohija se jednakost
pCi

-t =
V,
n
j

2

2 ~

pCf 2 '

(2.3.4)

iz koje sledi veza izrnedu brzina jednaCina kontinuiteta

Vi

= V j ~ Cf

I Ci . S druge strane, za racve A i B vaii
u ..

Va =vaAa =

b V Ai =vfbAi~Cj IC 1=1 .=1
~va'

i

(2.3.5)

\
I

iz koje se, na osnovu poznatog ukupnog protoka, maze odrediti brzina u bilo kojoj hidraulickiparalelnoj grani kao
V·=

(2.3.6)

]

b7=IAj-..jC;, I Ci

Ako se pad pritiska izmedu tacakaA i B izrazi preko ekvivalentnih karakteristika

178

Fromcun slozemh cevovod{l
2
Vj

2
Va

I1p ~ pC} T= pCe 2

=K Va

.2

i ako se iskoristi izraz (2.3.6) dobice se ekvivalentne hidraulicke karakteristike slozenog cevovoda sa hidraulicki paralelno povezanim granama C
e

=

(-'--'i=l

,\,n ---L _1_ 2 Ao .[c;)

].

K

e

= ("'\'~= 1 fK:l )-2 -'--'1 K.
I

(2.3.7)

sa kojima se slozeni cevovod sa n hidraulicki paraleino spojenih grana moze tretirati kao prosti cevovod sa jednim - ekvivalentnim otporom. Graficka interpretacija ekvivalentne hidraulicke karakteristike paralelno spojenih grana prikazana je na s1.2.3.2.2, za slucaj sa tri paralelne grane. U dijagramu I1p - V , prvo se ucrtavaju pojedinacne karakteristike Ki' a zatim se za crtanje ekvivaIentne hive cevovoda koriste izrazi (2.3.3) i (2.3.5). Nairne, pri jednom padu pritiska (l1p=const.) pojedinacni protoci u tackama a, b i c se sabiraju, Gime se dobija protok Vd = Va + Vb + Vc u tacki d koja leii 11<1 ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Ponavljanjem ovog po stupka za celokupno podrucje padova pritisaka, dobija se elevivalentna kriva cevovoda Ke' Opisani postupak, u potpunosti, vail i za slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih grana, s tim sto se graficki obim posla znatno uvecava.
ProD/em 2.3-1. Data su tri rezervoara A, B i C, napunjena vodom, koji su spojeni siozenim cevovodom. a) Odrediti protok vode u svim deonicama slozenog cevovoda ako se strujanje odvija od rezervoara A ka rezervoarima B i C. b) Dati graficku interpretaciju odredivanja ukupnog protoka tecnosti aka Se strujanje u deonici "2" odvija lea i iz rezervoara B, kao i u slucaju da je V2 =0. Dati su podaci: h=lm, Jf=2m, lJ =lOm, '2 =5m, 13 =10m, d 1=lOOmm, d 2 =60mm,
d 3 =80mm,

Su =0.5, Sk =0,5,

SVI =3, Sv2=2, Sv3=3, SR2=O,5, SR3=0,1, A.=O,02.
y y

ll,dl,fi.
VI I

0,
V2

I

tii~
R3 R

I I

I
V3

k
~.;:>

R2

aj

k

.......
~

Q) /

--~,
b)

Lvl=tsJ:
c)
d)

Slika P.2.3-l

RESEN/P a) U slucaju strujanja tecnosti od rezervoara A prema rezervoarima B postavIjaju Se Bernulijeve jednaCine: za preseke 1-1 i 2-2

C,

~.'

ProraatlZ s/ozemlz eel/ol/oda

179

gh= (~II +SVI +Sk +71. ell )2+(SR2 +Sv2 +71. el +1)2

.

1.

" vC

~

" vi

z

i za preseke 1-1 i 3-3
2
'l . V l

gH=(SI/+SVl+Sk+A.-)-2 +(SR3+Sv3+Sk+A.- +1)-2' 1 l ~l G~ Zbog krateg zapisa prethodne dye jednaeine bite napisane u oblicima Z 2 gh = K1Vt + K2V} , gH = Kl';r; + Ki3 pri eemll koeficijellti hidralllieke karakteristike, shodno (2.1.101), iznose 8 I[ 8. 12 Kl = 42" (SII +SV[ +Sk +A.-) ; K2 = 42" (SR2 +SV2 +A.- +1) ; l d el l 1t G'l d 2 1t "2

l3

2
V3

(1)

d'3 d3 1t KoristeCi jednaCine (1), jedllaeinu kontinuiteta Vl = V2 + V3 i eliminacijom protoka V2 i V3 dobija se jednaGina za ukupni protok

8 ~ K3 = 42"CS R3 +S03 +Sk +A.- +1).

Kl Kl )2 4K~]. 4 [( Kl Kl It K + T+T [(l+T+K - K23 Vl -2g l+ K2K . 2 3 23 3

r
3

H)

2 Kl -KK(h+H)Vl+g
2 3

J .2 2[(y + H )2 -KK J=0, h 41tH y
2 3 2

Gije je pozitivno resellje, koje zadovoljava jednaCinu kontilluiteta, Vl =12,20 lis. Sa ovim protokom, iz jednaCina (1), preostala dva protoka imaju brojne vrednosti V2 =2,82 Us i V3=9,38 lis. b) Osim analitickog resenja, u zadatku pod a), do resenja za protok moze se doCi i grafo-analitiekom metodom koristeCi hidraulicke karakteristike cevovoda. Uvodenjem visinskih razlika lti _ R , od raeve R do nivoa teenosti u rezervoarima i-I (1=1,2,3), energija u raevi za slueaj strujanja teenosti ka rezervoaru B moze se odrediti na jedal1 od tri naGina
YR =ghl_R-KlV,: =gh2_R+K2V2=gh'3~R+K3V3'
." '? . .'

2

Kada se svaka od ovih zuvisnosti nacrta na dijagramu prikazanom na s1. P.2.3-1h dobivaju se tri krive CD, CD i @, pri eemu je ocigledno da visinske razlike h1_ R i nisu toliko bitne jer se za merodavne, na kraju, ipak, pojavljuju samo visinske razlike izmedu nivoa teenosti u rezelvoarima h iIi. Da bi se odredila radna tacica cevnog sistema hive (f) i @ treba sabrati. Sabiranje se obavlja tako cia se pri jednom naporu (Y=const) sabiraju protoci V(2+3) = V(2) +V(3)' Ponavljanjem ovog postupka za celolmpno podrucje napom dobija se rezultujuca - ekvivalentna kriva (2+3), u cijem se preseku Sa krivom CD nalazi tacka kojoj odgovara protok VI ==12,2 lis. U slucaju da se strujanje odvija od rezervoara A i B lea rezervoaru C, tada u odnosu na prethodni slueaj brzina u deonici CD menja smer, pa se energija u [(levi odreduje kao . . ., * .? . ') YR = ght- R - KJVl- = ghz_R - K2V2 = gh3_R + K3V3 -, -

180

Prolllc"im slo.femlt cevovoda

pri cemu je koeficijent hidraulicke karakteristike K; == (,,, +<;'v2 +'Alz / dz )- 8/ (di1C2). I ovde se, prvo, ucrtavaju (v. sl.P.2.3-1c) pojedinacne krive CD, Q) i Gl, a zatim se krive CD i <D sabiraju; pri cemu se za jedan napor (Y=const) sabiraju protoci [/(1+2) == [~l) +[/(2)' i na taj nacin, ponavljanjem postupka za celokupno podrucje napora, dobija se elcvivalentna kriva (1 + 2). U preseku krive Gl sa elcvivalentnom krivom (1 +2) dobija se radna tacka. Na kraju, u slucaju da je V? =0, energija u racvije
YR == gh l _ R
-KIV;~
-7

:=:

gh2_ R

:=:

gh 3_R +KF3 .

'2

Ponavljanjem, vee opisanog, grafickog postuplca u preseku krivih CD i Gl dobija se radna tacka (v. 81. P.2.3-1d).
ProD/em 2.3-2. U prikazanoj instalaciji sa sl.P.2.3-2 lokalni otpori mogu da se

odrede kao 10% od gubitaka na trenje. Odrediti ukl.lpni protok tecnosti, ako je strujanje a) turbulentno l.l hidral.llicki glatkim cevima (v= 1,06.10-6 m 2 Is), b) lal11inarno ( v = 4.10-5 m2 Is). Dati su podaci: 'a =10m, 11 = 12 =20m, d a=60mm, d l ==SOmm, d 2 ==40mm, h==l,Sm_

t
h

RESENJE- Kako su u ovom zadatku nepoznate tti brzine, to za resavanje problema treba postaviti tri jednacine. Te jednaCine su:

Vo '1 2 gh = 1,1 (/-"0 712+/"'1712)'
?

10

V1

o

(1)

I

2 I2 V 2 II v 1 2 p·l,l'A 1 712 = p-l,U 2 712 I 2

'

(2)

Va=ri;+T/2'

(3)

pri cemu su: (1)- Bernulijeva jednaCina, (2) Slika P.2.3-2 jednaCina hidraulicki paralelnih grana, koja je postavljena shodno iziazu (2.3.4), i (3) jednaCina kontinuiteta. Sistel11 jednaCina (1)-(3) resava se eliminacijom brzina VI i v 2 , i to tako sto se, prvo, iz jednaCine (2) dobije veza izmedu brzilla VI i v 2 • Zatim se koristi jednacilla (3) iz koje sled! veza izmedu Vo i v J uvrstavanjel11 koje se iz jednaCine (1) dobija brzina Voa) Za turbulentno strujanje u hidraulicki g1atkim cevima za koeficijente trenja vazi izraz (2.1.63), uvrstavanjem kojih u sistem jedna~ina (1 )-(3) se dobija brzina
S,7S g h[ 10 II ( . ]7/4 v = - - --+-o { vO,25 d~/4 d I5/4 d(+d;(*_)417(~~)517

d~

T1 )417.
J
.

m =1661,. s'

odnosno ptotok Va =4,71/s. b) Za laminarno strujanje koeficijenti trenja se odredujll izrazom (2.1.39) cijom se pril11enom II sistemu (1)-(3) dobija resenje za brzinu

d+ 1) =16. 2 .k + 7vd+ 1) = 9.. = 172 = V} = Va I 3 kontinuiteta slede brojne 3 ~~'i. i jednaCine kontinuiteta Va = 3ft] .=0. d j =80mm. ProlJlem 2..R2=0.99) uvode ekvivalentni koeficijenti otpora deonica 0 i 1 10 Co = I...5...2.. Ulje struji iz rezervoara A ka rezervoaru B kroz slozeni i prosti cevovod. V2 2 v2 2gh3 Vo 2 13 I.06. iz Bernulijevih jednaCina postavljenih za preselce 0-0 i i-i (i=2.. dobivaju se vredllosti koeficijenata lokalnih otpora ventila 2gh2 Vo 2 Iz Sv2 = . Nivoi tecnosti u rezervoarima su =2m.6...3 o a zatim se iz Bernulijeve jednacine za preseke 0-0 i 1-1 gh1 = Cov.Co(. \ =2.Proracun slozemh cevovoda 181 v - 0- odnosno za protok tecnosti 170 =2.R3 +I.=0..u=0. I. 12 =30m..2 . 3 1...3-4. h2~5m. d z =45mm..R3=1.-. 1 1/0 11 --l-+-( gh 35. "3 "0+ R3 VO RI R3 V2 k V3 ~2ghj Co +9 C l Cd) 1 1 do 4 V2~ vI VI =2. I. r s' I. l.k=0.. V3 3 3 ProlJlem 2..i vrednosti brzina: v] =1. Dati podaci su: d=50mm. Odrediti: a) visinsku razliku izmedu nivoa ulja u rezervoarima da bi protok kroz slozeni cevovod bio V=3 lis. 13=40m. /. 1. I=lm.(SR2 +/..02.. RESENJE' Najpre se shodno izrazu (2.1'1=3. Ij =/2 =5m. 1 =1.515m/s. sk. odredjuju brzina strujanja vo=~ . do=lOOmm.R2 =0.vo=2.=0. 11=20m.711 mls i V3 =2. 2 d 1 d12+di~(~~)2 ]2 J 1112 -0969m ~ J -. au kojima su C j ekvivalentni koeficijenti deonica.2. b) precllik cevi d 3 da biprotok kroz prosti cevovod..]=3. d~ .. 12+C1V~ 12. lo=4m.V3 = .5m.2v d~ ..6.5. d 1 = 40mm. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V3 tako da protoci ka rezervoarima A. I..2. Slika P.1. h 3=8m.310 mis. I.. takode.2 v. 1. koje glase gh] =Cov~ 12+Cj 12. iznosio V.1'0 +/.d= 3.329 mls. 1..21 .CO(-) .. I.Rl = I.. Konacno..=6.3-3 v 2 =1. Dati podaci su: h 1 d 2 =70mm.-) (I. konstantni.5.. 1z jednaCine V... v = 60mm Is..u +1.3).3-3.2 .. SRl=I..v3 = 2. d 3 =60mm. B i C budu isti.74 lis. 1.5.

2 I1 V1 2 I 2 V2 2 rj r d 4l r64l v 641 v d l-C1 -C2(T) JV1 +l~+-2-(d) z dt dz 1 iz koje se posredstvom jednacine kontinuiteta 7 == V + r 2 i izraza (2. ~R dl 0. 2 71)2' 1.2.528m/ s daje Re = vd /v= 1273 < 2320. 12 == 9m. I:..=64/Re=0.6. ~v2 == 3.02.1 =0.v3 = 4. = 40mm.1.-+ 1) = 38.7V2 . napisane tako da svaki Clan ima dimenziju duzine.R2 +~v2 +~k +l. prvo. Cime je potvrdena ispravnost pretpostavke laminarnosti strujan:ja i U ovim cevima. ha osnoVll kojega se zaldjucuje da je u pocetnoj deonici slozenog cevovoda strujanje laminarno. dobija se precnik d 3 = 4 --2(~" +~V3 +-V-.6.) 2g = 1." == 0. h I C2 =(. Na kraju iz Bernulijeve jednacine. dobija se trazena visina h == Co 2g +(Cj +A"l V 2/2 I VI " 71.2 =0.3. time je potvrdena opravdanost upotrebe izraza (2.7.2. daje vrednost brzine v 2 == 1. .628m_ b) Iz Bernulijeve jednacine postavljene za prosti cevovod gh == «(.d 1 1 k [2.3-4 2 1 2 2 +2C2(-2) d2 dd1 2 vJV l j d 4 2 6412v d 2 l -lC2 (z) v +-2-(T) vJ=O " d2 2 r Cije je pozitivno resenje v J =0. -- .=0. 3 71+ 1)2' 3 V3 13 2 V3 u kojoj su koeficijent trenja 71. [3 = 10m.v3 +71.39). u cilju kraceg zapisa uvode se konstante II tl I. 1=5m.182 ProraCtm slozemh cevovoda 2 RESENfE a) Prema zadatom protoku brzina strujanja v = 41/ / d rc = 1. 1 . ~Rl = 0. ~R2 = 0. d=50mm. a zatim one daju Re I =584 i Re 2 =896.. Ova brzina.39) koji daje vrednost koeficijenta trenja A. PrOD/em 2. -I:~' Dalje. pa primenom obrasca (2. postavljene za nivoe tecnosti u rezervoarima. ~k = = 0. I:. Odrediti ukupan protok tecnostikroz slozeni cevovod prikazan na sl. Dati su podaci: H=2m."1 ~t Pre nego se pristupi odredivanju visinske razlike h treba naCi jednu od brzina v 1 iIi v 2 .3. na pr.d3 V3 'I pr Co =~u +~v +A d .1.071.v1 = 2.3·5.. ~R3 = 0. 195m1s.39) slede vrednosti 11.rc.1. [1 == 10m.39) dobija kvadratna jednaCina 1 2 j SIika P. L=5m.5.9mm~ ghrc Posle provere rezima strujanja (Re 3 =1637<2320) zakljucuje se cia je i u ovoj cevi strujanje laminarno. v 1 • Za odredivanje ove brzine koristi se jednaCina hidraulicki paralelnih grana -" (C1 +A 1 71)2= (C2 +11.-S.3 == 64/ Re 3 i brzina cevi 8ri" 2 16/3 vrc = 4r/ / d.3.. +(.110 i 71. Pretpostavimo da je i u ostalim '7 deonicama slozenog cevovoda strujanje laminarno. P. te da vazi izraz (2.050. C1 =~Rl +~V1 +~k +1.875m1s. = 30mm.d v k R1 't V R2 i 3 .71.d v1 II . d2 d 3 = 25mm.1. 1:.

Zato se. C!:::: 9.3) za sprezanje hidraulicki para1edj ~ lnih i rednih grana. . a zatim u tom dijagramu ucrtati radnu tacru.: ~ gH / Ke := 3...V2 . a) Odrediti ukupni protok vode..7) i (2.3-5 K 3 = 2 {-2~n :.: K.2.dl. k 3 > =2(d 2n) (SRl+2Sk+(. 2 a zatim se za hidraulicki paralelne grane (1). Konacno. Dati su podaci: H=4m.p t. C3 =9.. ~=~===~J R2 a) b) Slika P.7). C4 =5.3. primenom izraza (2.VI+A~)~ I SlikaP. d 3 = 50mm.<' (~" +2~.2. u kome su precnici deonica d i i ekvivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. dobija se protok tecnosti fi':. b) Nacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku cevovoda.A k Rl k. K: ±( t. Cs =6.39511 s. d4 ':. d l = 50mm. A '" """ k J. C7 =4.3-6 RESENJE' a) Uvodenjem koeficijenata hidraulickih karakteristika deonica - Ki = . uvode koeficijenti hidraulickih karakteristika deonica 183 VI lJ..J'/oielllh cevoFoda RESEN.':L+~R. d z :. P 7 t i __: 1]) H . d7 = lOOmm.Proracl!il.3-6.. 12 K2 =2(-2-) (SR2 +2Sv2 +A d ~n ).1 4 2. C2 =4..3.IE' Ovaj zada:tak bice resen preko hidraulickekarakteristike cevovoda. (2)i (3). iz Bernulijeve jecinaCine gH:. nalazi ekvivalentni koeficijent K I_ 3 = ( I l l i=l Ii: )-2.2. i na laaju.. Voda struji od rezervoara Rl lea rezervoaru R2 kroz slozeni cevQvod.: 40mm.: 40mm. t. dobija se ekvivalentni koeficijenthidraulicke karakteristike . d2.R3 + ""k 2 A 13 ) r +""v3 + d. 1'.~ 1). PrOblem 2. najpre. C6 =7.. d s = 60mm. 4· r L. posredstvom izraza (2. za redno povezane grane nalazi se ekvivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike cevnog sistema: Ke = K + K I _ 3 == 1702131.7).2. . 3 1. +). (+)2. i koriscenjem izraza (2. J H j Id' ~~ )2 (- 'n 12. d6 =70mm.3).

Prvi naCin je postavljanjem Yp = gH +(C.k + A.7 ~(k+ fi. Prublem 2.5.2.6.5.3-6a oeigledno da su pojedine deonice tedno iIi paralelno spregnute.. c. SRI := 0. za cevovod sa s1.o= 2. do = 50mm. 13 = 8m. to se za crtanje ekvivalentne karakteristike koriste postupci opisani. SV2 = 9.'d+1)T o 1 10 Va 2 '1 2 VI (1) . d 1 = 32rnrn.k = 0. zamenjuju se ekvivalentnim deonicama (1 +2) odnosno (3+4). redno spregnute grane (A +B) i (7) se sabiraju time se dobija ek-vivalentna kriva hidraulicke karakteristike K •. (a.P1 + ilps + t:.)-'2+Ks 1. hidraulicki paraleIne grane (1) i (2). Kako za ostvarivanje strujanja sImi sarno potencijaIna energija (pgH) to je ilp = 0 sto znaci da se radna tach R T nalazi na V osi. = 13 .2.vi V3 = I Vc'u +1. Nakon toga paraleIne grane A i B se zamenjuju ek-vivalentnom (A +B).2.V ucrtati pojedinaene hive (i) U=1.2.3~7. H =: . Do brzine v maze se doCi na 1 2 "dva" nacina. ~(/k+ k)-2+ K6 ' sa kojim pIotok kroz cevovod iznosi V=:. ].j gH IKe = 14. + 1 3 l .3-7a sa proracunom se hece od deonice (3).V7 =: 0.2.025. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.P. Zatim se ove hive sabiraju sa svojim rednim granama (5). iz koje sledi v = v3 (d ! d )2 := 1. pri cemu se nivo tecnosti u rezervoaru B odriava konstantnim isticanjem vode kroz presti cevovod (3). Prema tome. 10 = 10m. d 3 RESENJE' a) Kada u cevnom sistemu postoje nezavisni presti delovi cevovoda tada proracun treba zapoceti.847 m/s. 'tlp =80%..7).5.. a) Odrediti snagu ugradene pumpe. odnosno (6). =25mm.5. upravo.2 2m.p . u OdeljCima 2. cime se dobivaju hive A i B.R\+(. prvo. ]-2 . iz koje se dobija brzina .l = 2.. b) Nacrtati hidraulicku karakteristiku slozenog cevovoda i radnu tacku sprege cevovod . i 2.vl +A.v3 + 'A.vo +1.!3 / d3 + 1) 12. . A.v3 + 'A.V7 iz koje se dobija jednaCina karakteristike cevovoda '2 ilp =-pgH + pK. od tih deonica.127 rnl s.2. II =5m. . u dijagrarriu t:. Kako je nivo tecnosti u rezervoaru B konstantan to vazi jednaCina kontinuiteta 7 V. d2 = 40rnrn. P.. Kako je sa sl. C.2.b>O).44 I Is.4.u +2C. Za nivoe tecnosti u rezervoarima Rl i R2 vaii Bernulijeva jednaCina pgH = t:. za koju se postavlja Bernulijeva jednaCina: gH = (~u +l.. + 1.3.P. ~v3 = 2.R2 =1. Dakle. C.3-6b. =0. I.k +(. b) Za cItanje hidraulicke karakteristike potrebno je.P7 = pK.. Dati podaci su: h =5m. a sto je prikazano na sl. 12 = 30m.pumpa ako je karakteristika pumpe data izrazom Yp =a-bV?'. kao i (3) i (4). ~u := 0. 'd) T+ «(. konacno.184 Froracun slozenih cevovoda K • =: K +( . C.j2gH 1.

k +lvd)T+(I.194 ms / '2 lSR2+ S k+ S1'2+A.R2 +I. i za koje jednaCina (2. u kojem su deoIDce (0).. a sustinski isti.13 J /kg.vl +A.866 m/ s. do napora pumpe moze se doCi i primenom Bernulijeve jednacine za za/voreno sinrjno kolo.P..8) a koja govori da je u za/vorenom sirtljnom kolu naporp"mpe jednak gubicima Ygzk ' 1 1 4 VI [IA. Do napora pumpe dolazi se iz Bernulijeve jednacine (1) iIi (2).._ _~..2. Zatim se hive (1) i (2) \ I . Nairne. +1 . energija u racvi je ista i za granu (1) i za granu (2).Kada se raspolaZe sa podacima 0 brzinama tada se pristupa odredivanju napora purnpe.A. iz koje sledi brojna vrednost· Yp = 44. 3 a) ~V2 V . +i.RI +1. k V2 gH gh L-~~_ _ _ _'~. S druge strane.2. i iz koje se dobija rnalopre nadeno reilenje za brzinu v 2 • Sa brzinama vI i v 2 .do'A.3....2 +A +1)2 d 71 'I v.RI +I..1'3 +A d +l)T d1 o 3 odakle se dobija resenje za napor pumpe Yp = 44.3-7 Za cevovod sa sl.... (2.13 J /kg.ProraClm jlozemlz cevovoda 185 ~:z Ji...3.vo +I. 1«!/---=:--I~iJ ilo I b) Slika P." +2l.:" 4 [(i. Nakon odredivanja napora i protoka.1.2. koja glasi Yp = Yg.k +1..2 visinske razlike od racve do nivoa 1-1 iIi 2-2. -<11-----"-----<..u +1. (1) i (3).h so dab.. snaga pumpe shodno izrazu (2.A.3-7a uocava se zatvoreno strujno kolo. +1)T+(l.1'1 +Sk +A )2= -ghR_2 + (I." + A d +1) 'i + 2g(h + H) ])112 = 2. 1 S druge strane do ove brzine dolazi se na nesto drugaCiji.1.. liZ pomoe jednaCine kontinuiteta Vo = Vj +V2' dobija se brzina strujanja va =VI (dl / d o )2 +V2 (d 2 / d O )2 = 1." +/.d2 .102) iznosi P=202 W. pa vazi jednakost V~ YR = gh R_I + (1..k +l. y k H V3 ===u III 0 ~V3 vo Rl R2 k i2 .9b treba ucrtati pojedinacne karakteristike (i) (i=0. nacin.2). b) Da bi se doslo do hidraulicke karakteristike najpre u dijagramu sa s1...zk . d ..8) ima oblik 2 I 2 2 Ia Va 1 VI '3 V3 Yp = (I.3._ _ _ I~ h lQ. I 2 u kojoj su hR_ 1 i hR..

u +(. taka da se pri jednom naporu sabirajll protoci. d+1)T= ((.v3 +Sk +A.1. d 1 == 4Smm. p= 1000kg / m 3 . kojima odgovara ukupni protok Ti"o' Potom se iz presecne tacke na krivoj (1 + 2) povuce horizontala (Y=const).R2 == 0.. Pm == 5kPa.RI +I. Cime se dobivaju dye presecne tacke.3.63) daje koeficijent trenja A.160m/ s koja shodno izrazu (2.. S' 3 iz kojeg se. . i posredstvom izraza za koeficijent trenja (2. +V2 dobija se brzina Vo == VI (d] /d O )2 +V2 (d2 / d O )2 == 1.1.V2 +A.. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim' proticanj. ina taj nacin se dobija ekvivalentna hidraulicka karakteristika cevovoda-kriva Yc ' U preseku karakteristika pumpe Yp i cevovoda Yc nalazi se radna tacka RT. Nivo vode u rezervoaru A je konstantan. dobija se jednacina za brzinu l1/2 2g(h + Pm / pg) m '.7.k -0..1.em vode kroz njih.V1 + A.3 d+ 1)T 2 ! l J (.] =0. Sa ovom brzinom iz jednaCine kontiuuiteta Vo =: V. 3 ' V3 ((.3-8 I V 3 == Cije je brojno resenje naaenO metodom proste iteracije. jedna na krivoj (0) a druga na krivoj (1+2). TJ p == 0. H 2 d 3 == 40mm.3164T vT. +1+0. a nakon toga struji ka potrosacu P. Slika P.. == 1469. KoristeCi..m /s. Posle toga krive (0) i (1 +2) se sabiraju po pravilima redne sprege. metodom proste iteracije dolazi do brzine v2 =2.5.v3 +(. to == 4m. Problem 2.0212. (. (. ~uo==l. h == 10m. ~u==0.6.25 .RI == 0.v3 == 4. koje sada Ide na krivima (1) i (2). == ISm.4.] d+1)T+ ((. do == 80mm. v==1.06.1O. RESENJE' 1z Bernulijeve jednacine za nivoe tecnosti u rezervoarima B i C. r.63) za koeficijente trenja. Za odreaivanje brzine strujanja V 2 koristi se uslov hidraulicke paralelnosti grane (2) i redllog zbira grana (1) i (3) 2 2 I 2 12 V2 '1 VI . time se dobija kriva (1 +2). ('k==0. Dati K su podaci: h = 1m.. Kada se raspolaze sa polozajem radne tacke tada je interesantno znati sta kojoj deonici pripada.vo == 2.R2 +(. (. Da bi se to utvrdilo prvo se iz radne tacke povuce vertikala ( V = const) . Strujanje u cevima je turbulentno u hidraulicki glatldm cevima. jednaCinu kontinuiteta VI == V3 dobija se brzina V 1 = V3 Cd3 / el])2 == 1. (. H = 10m. (. /1 == Sm.. voda se vraca iz rezervoara B u rezervoar C. Odrediti snagu pumpe.072 m/s. Istovremeno.V2 == 3. posle uvrstavanja izraza (2. +(. '2 '3 6 d 2 == SOmm.'V3 3 13 V . (.7S. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C...v] == 1.32).. za rezervoar B.5.186 Proraclin s/ozemh eevovoda sabiraju. pa se tako dobivaju dye nove presecne tacke. kojima odgovaraju protoci Ti] i V2 ..177~.2.3-8.

102).1E: 3 .3. hz = 1.g '0 '2 sa kojim se.2-d +1)-2-= 110.2. l2 =5111.ie lokall'll 01]701' ko. SJika P.2. Is..D. Sv =2.0183. c) precnik cevi d 5' da bi nivo tecnosti 11 rezervoaru bio konstantan. Pumpa transportuje vodu iz rezervoa1'a A ka 1'ezervoa1'ima B i C. Konacno. l =8m.0 =0. 1. Dati z podaci su: h.Jh I d rc = 1. Sk =0.3-9 RESENJE: P=156.7. Da bi se blenda uspeSno koristila za merenje protoka ona treba da bude izbazdarena. A.06. d3 =50mm.. Problem 2. U grani (2) slozenog cevovoda p1'otok vode se meri pomocu blende koja ima karakteristikll K = 0. 15 =3m. u 71. l3 = 1m. Sa ovako odredenim protokoll1 brzina strujanja kroz cev 12nos1 2 V3 =4K. SRz=0." = 0. d 1 =40mm. v v k SV3=4. Problem 2.02.Jh.2. d 2 =60mm.3.vz J Yp =g(H-h. da se zna koeficijent njene karakteristike K. iz Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe tecnosti 11 rezervoarima A i C dobija se napor pumpe 2 2 1 ' Vo " '0 lz .3-9."4'=4.~==MF=~. S.1. d z = 36mm. "z =2m. Pm =13600kg/m p=1000kg/m RESEN. 13 =12m. " k.. SV[=l. d4 =50mm.8. Koeficijent trenja racunati primenom formule '}. Ri R2 Vi 14 =6m. V= 1.2m.52. SR2=0. SV[ =2. 12 =10m.o-d )-2 +(SR2+~V2+A. Sk=O.5. "t'i:~·..ii sluti za menmje jJ/V/olea fluicia.3-10. Pri radll pumpe mvoi tecl10sti u rezervoarima su konstantni. SR3=O. d 4 =50mm. Slika P. 11p =0. Odrediti snagu pumpe i koeficijent h lokamog otpora ventila V2.=0.63) daje 71.3 W. dobija snaga pumpe P=874 W. SRl=1. Dati podaci su: hl =2m. SV2 =·0. a) . Tl p =O.. SV4=3. d l =80mm. i d) snagu pumpe. I.BleltdCl . d) = 25mm.015 m 3 Is m l12 i pokazivallje ma110metra h=121mm zivinog stuba."5". SV2=12. D=60mm. V4 S" =0.=0. Odrediti: a) koeficijel1t lokalnog otpo1'a blende~ b) koeficijent Jokalnog otpora velltila V3 da bi Hivo tecllosti u rezervoaru C bio kOl1stantan. iz iz1'aza (2.182. i[ =4m.1.)+(Suo+ 2 SvO+A.4m. k'.845 m/s. 1.pa ce tada na osnovu pokazivanja manometra h protok flllida biti odreden izrazom V = K. 1Q-6 m 2 3 .5.Proracu/t slozemh cevovoda 187 koja shodl1o iz1'azu (2.5.8. tj.[ = 1. 1[ =12m.160 IRe 0. l4 =2m.8.5.3-10 .

H = 4m. d 4 :::: 50mm.pm . u grani (3). SRI == 0.3.77 RESENJE KoristeCi jednacine: Bernulija. do = 300mm.P m :::: (Pm . 14 = 4m.8.3.5kPa. dobivaju se trazena resenja Sv4 = 66. = 10m. Sv3 == 4. Slika P.6. 15 == 10m.1. II = 5m.1. Kako vaii jednakost !J.. d 3 = 50mm. Cija je relativna hrapavost 10-3 (p = 1000kg / m3 . Dati su podaci: h =2m. II = 3m.01 m3 / sm l!2 i pokazivanje zivinog manometra h=40mm. Napornena: U delovima zadatka pod b) i c) koristiti numericku metodu proste iteracije. c) Resiti zadatke pod a) i b) primenom hicIraulickih karakteristika i Iiacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku zatvorenog slozenog cevovoda. Svl = 5.74 .9) b) SV3 = 1.8. S" == 0. Sk =0. kao i izraze za: koeficijent trenja (2. Pm == IkPa.188 ProraculI slozenih eel/ovoda Pad pritiska na blendi kao lokainorn otporu je !J. 2 V3 P . d l = d 2 = d 3 = 200mm. Sk == 0. Problem 2. . d 2 =40mm.3. 10 == 2m. Svo := 2.5.5.102). koeficijent lokalnog otpora blende (2.~R2 = 0. V= 10.jednacina (2. Za posmatrani cevovod postavljaju se Bernulijeve jednaCine: za nivoe 0-1 '3 . meri se protok vode pornocu blende Cija je karakteristika K == 0. c) d s =65mm. d) P=950. 2 YJ p =80%. Tecnost struji kroz zatvorena strujna kola.34 .5. S druge strane ova razlika pritisaka semed pomocu diferendjalnog manonietra i ana iznosi !J.63). Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantni. v = 10-6 m2 / s). PI' == 15. Dati su podaci: d l == 75mm. ds = 75mm. 1 "" 10m. Svl = 1.3-11 pumpe (2.3-12. 11p = 0.12a vod (1) sluzi za regulaciju protoka i naziva se optocni vod.2.3) i za zatvoreno strujno kolo .m 6 2 / s. U slozenom cevovodu. kontinuiteta hidraulicke paralelnosti grana (2. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V4 i V2 i snagu pumpe. SV3 = 3. Sv5 = 2. ako je strujanje: a) turbulentno u hidraulicki hrapavim cevima. (2.3. to se iz nje dobija koeficijent 16kalnog otpora blende ":JB r = 2gh Pm .3-U.2. Problem 2.p:::: PS B v£ /2.4 W.U cevoyodu prikazanom na s1. RESENJE. Odrediti snagu ugradene pumpe. = 5m.5.3.P == 8 79 .8). b) laminarno (p=8S0kg/m 3 .5. P. SRI =0. v=S·10-4 m2 Is). = 10m.9) snagll P=321 W. '2 '3 SR2 = 0.p) gh.p:::: !J. SV2 :::: 13.5.3. Sll = 0.

b) Kako za laminarno strujanje za odredivanje koeficijenta trenja vazi izraz (2.I 'd+ l)T ' 1 2 2 (3) V2 =V3 .d 2 [3.0.v3 +A3 T+ 1)2 (2 I 2 3 .r+l 1 1 1 cije je brojno resenje.Sa ovombrzinom iz jednacine (4) sledi V o = VI (d 1 1d O)2 +v2 (d2 1dO )2 = 2..1.v b)~ ~ c) Slilm P.k +1:.-)' -.l. Zamenom nadenih velicina u jednaCinu (2) dobija se jednacimi v 3 = r +r VI == V3 • ~R2 +2sle +su +Sv3 +11.3 ==0.. a) """ i le. Kako iz jednaCine (4) sledi v 2 =V3 to se shodno izrazu (2. Konacno.25.81) za koeficijent trenja u jednaCinu (1) dobijp.)0.0202. '"u . iz izraza (2.2 =11.(1O-3+ 68V .0 == 0. 2 2 2 i za zatvoreno kolo ° kao i dye jednaCine kontinuiteta '0 Vo II v1 Yp = (Su +2svo +11.1.stavanjem ujednaciuu (1) dobiti kvadratna jednacina \ I .81) dobija 11.-1= VO II 1"F ).81) dobivaju vrednosti A] = 0.1.do . se jednacina za brzinu .0 d)T+(SR1 +SIe +Svl +A.d 1 0 '" RJIe R2 vo . takode. Kako seprimeuom izraza (2.1.I p..fiih .. 3 (/3 +l2)1 d 2 +2 = 2716 m -3 G8v I 0'25 '1 " s' SRI +Sk +Svl +0.RI +I:. Vo =r~ +V2 (4) I" - " "I [2.." +/:.39) to ce se njegovim uvr. dobijeno prostom iteracijom." +1:.ProraCliIl dozemh cevovoda 189 za hidraulicki paralelne grane II V1 2 V2 13 V3 ) (I:. to se izjednacine (3) dobija Yp = 39.1 T+ 1)2 = (I:.11(10 +-d2 -.k +1'2 T+ 1)2+(I:.3-12 a) Uvrstavanjem izraza (2.9 J / kg.0202 i 71..102)sledi vreduost P=7960W.-1.020..259ml s. ' I = 2 ' 366 m ' s +r +1+OU.1 +11..d 3 u = V3 Ie V3 l It frv 2 Ie ~ Vl1l.2.1.R2 +I:."v3 ' " I e ' d Y3" d3 cije je brojno resenje nadeno metodom proste iteracije.

3-12b.2. turbulentno 463.39) dobiti: leo = 0. paralelne deonice K 23 i K1 se zamenjuju ekvivalentnom K 123 .7) dobija se ekvivalentni koeficijellt slozenog cevovoda (1 1 . drugo. P. Sa poznatim brzinama v] i v 2 iz jednacine kontinuiteta (4) dobija se va = 2.3-13. (i=O.3-12 ° 1 3852 4136.8 Tabela P.775 m/ s. U preseku ove dye karakteristike nalazi se radna tacka cevovoda oznacena sa R T.01242m / sm1l2 koja je povezana sa diferencijalnim manometrom u·· kome je ziva. karakteristike.1.0506. U tom cilju.3 5091. koji shodno izrazu (2. ugradena je. se redne deonice K2 i K3 zamenjuju jednom K 23 . pri cemu su koriscenapravila crtanja opisana u Odeljcima 2.2 = 0.2. +l 2 +-) sa kojim napor pumpe iznosi Yp = KeVa2.3 J /kg. P.3-13 pumpa. Cije je pozitivno resenje VI = 2.3).2. i konacno redne deoniee Ko i K123 zamenjuju se ekvivalentnom karakteristikom cevovoda Ke' Prime nom izraza (2.2.4 Ke 1546 1899.081. koja vodi ka potrosacu P.6 laminarno 488. prema potrosacll P.3 7960 6710 Graficki prikaz dobijanja ekvivalentne hidraulicke. (grana sa ventilom Odrediti snagu koju trosi Slika P.8 3065 3 3551. P. pa ce snaga pumpe biti P = pYpVo /. blend a karakteristike 3 K =O. Problem 2.VI . Prcitok kroz instalaciju regulise se pomocll optocnog voda V2). 11.1.2. Na ovom dijagramu naznacena je i karakteristika pumpe.(~R2 +2~k +~u +~v3 +A3 -1-+2)v3 = 2 .3.7 2 1524.2.1.976m/ s.:rt p' Rezultati proracuna dati su u sledecoj tabeli .9 Yp [J I kg] P [W] 39. Zato ce se sa pojedinacnih karakteristika preCi na ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku.9 42.3-12a ima elcvivalentnu hidraulicku semu prikazanu na s1.1 = 0. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A. iz jednacine (3) dobija se napor pumpe Yp = 42.3-12c. e) KoristeCi izraze (2. Dati Sll podaci: . kroz rezervoar B.)-2 K e =K0 .0577 i 11.3.112 m/ s. prvo. OCigledno je da u cevovodu postoje redne i paralelne sprege izmedu nekih deonica.101) dobivaju se koeficijenti hidraulickih karakteristika pojedinih deonica K. Sa ovim koeficijentima hidraulickih karakteristika cevovod sa sl.190 Promcun s/ozemlt cevovoda Cije je pozitivno resenje V3 = 1. U cevi precnika d=50mm. Kako iz jednaCine kontinuiteta (4) sledi 1'2 = V3 to se uvrstavanjem ove relacijeu jednaCinu (2) dobija lcvadratna jednacina 2 I] V 12 + 13 2 (~R1 +Sk +~v] + l)v] +64.1.2.2 i 2.1. pa ce se shodno izrazu (2.99) i (2.jK +K3 JK. d] "3 °.3) i (2.2.102) daje snagu pumpe P=6719 W.2. dat je na dijagramu sa sl. Konacno.

2. S2 = 9..u +2Svo +11.vj +Sl +/l-'d+ 1) .3 = 10.-.2 + K5V52.. Su =0. koja glasi gh = Kl52 .-. n~ a n~ I 8 ..-) .8.. 12 == 3m.5. It == 2m. SRO =0.-. Dati su u podaci: h==4m. SV4 == 11.3. <'.v3 +S3+A.61/ s. =0. n~ . =K2V2 =K3 V 2 2 3 VTj Zatim se· iz uslova hidraulicke paralelnosti deanica K/. to == 12m.R +Sv2 +1. SR1 == 1. SV2 == 2. == 8m. Svl == SV2 == 1. dobija protok 2 1Z =V5 (1+~K1 / K2 +~K1! K3 )-1 =8... h SkI = 0. h =100mm.3-14. i b) napor pumpe posreclstvom ekvivalentnog koeficijenta hidralllicke karakteristike slozenag cevnog sistema.. SR = 1.-+1) .5.2 +11.7. ds =lOOmm. ==6m.5.75. Kj =--.2 i jednacine kontinuiteta V5 == VI + V +V3 . to se njega dobija pratok kroz optoeni vad V4 = "K1V1 +KsV5 I.025.= 0. d 1 == 80mm.lE" Radi kraceg zapisa llvesce se koeficijenti hidraulickih karakteristika cevnih deonica 8 fa 8 /1 Ko ==~(<'. n d4 4 n d5 c5 Da bi se odrediIa snaga pumpe potrebno je poznavati protok i napar pumpe.3-14 RESEN. 3 8 14 8 Is K4 =~(<'.8. do == 120mm.. to == 4m. . pIVO. '4 'I Is == 10m.. Sk =0. dobija se snaga ugradene pumpe P==308 W. SVI = 1.v4 +11.7.T+ 1) . 13 K3 =---z4(SR +Skl +<'. A.3-14 oclrediti: a) snagu ugradene pumpe.5.. d2 == 50mm. IIp == 0. p= 1000kg/ m 3 • Slilca P. '2 Vs == Jgh / Ks = 18. Sv3 == 2.-+1).-. d3 == 80mm.R +Sk +l.- Kako vaii i drugi uslov hidraulicke paralelnosti K4V42 =K1V. Su ==0. Pv == 800Pa. Za zatvareni cevni sistem sa 81. odrediti. ProDlem 2.5. d 4 = 60rrun.v5 +A. k vs 12 =6m.-+1).. Svo . zato ce se ave veliCine. 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 1-1 i 0-0. RESENJE" Odredivanjem protoka blende. P. a zatim koristeCi Bemulijeve jednaCine za nivoe tecnosti u rezervoarima A i B i za zatvoreno strujno kola (deonice "1" i "2").351/5. H == 1m. Sv5 == 10. d 2 == 60mm..02. 13 ==8m. dobija se protok n~ 2 8 K2 ==~(<'. /"2 ·2 .z4(SR +Skl +<'.u +Sk +<'.5.28115. kao i odgovarajuce jednaCine kantinuiteta.Fromcun slozenih cev'Ovoda 191 Pm == 3kPa.. <'.= 2. SR2 = 0. TJ p == 0. upravo tim redam. K5 == -2:4(l.5.K4 =7. Sk =0. r.1 = 4..11. d l ==80nun.5. do == 65mm..2.

75 J Ikg.'fi==:!=.==tI h2 1 ::: 1O. dobija se napor pumpe: }~::: Ki'.7) za paralelno povezivanje cevnih deonica dobija se ekvivalentni koeficijent hidrauli6ke karakteristike K. shodno izrazu (2. + Kl'4 2 ::: 74J Ikg. P.02. I Is. 1.3-16 vodase llalazi na tri nlvoa.k +Sv2 +A." 1z Bernulijevih jednaCina za nivoe 1-0 i 20..CA~I=0v" 11 1 1-.3-15. hI ::: 1= 15m.=0. 2 Su = 0..2.V02 = 74 J I kg. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A i B u rezervoar C.592 m! s.5. t.. Odrediti: a)snagu ugradene pumpe. Potom se iz jednacine (1) dobija napor pumpe Yp = 119.v + A~ + 1) v I 2 1 2 2 Y = gh2 +(Su +t. iz jednaeine kantinuiteta primenjene za raeYU dobija se protak kroz pumpu f/o ::: V5 +V = 25. koje glase v~ 2 + (C.5. Sk::: 0. Na kraju.1. t.:38m.vl =4..3.54) snaga pumpe 1znosi P=2393 W. ProDlem 2. Odrediti snagu pumpe koja obezbeduje projektovani pratok.y +1. U rezervoaru sa s1.5.3) za redno i (2. +V2 .VI + A~) _ RESEN." +s/c +C."~+L~+[K'+(k+ k+ Sa kojim napor pumpe iznosi Yp klTT d10497 = K.2.3-16. kada je ree 0 protacima.88 1I s. h2 1= ::: Sm. t. Dati su f=' ~=~~r-=I"'·T~v""d. 12m. dobija se kvadratna jednacilla 1 11 -/2 2 12 (Sv1-Sv2 +/.R + 2C.4 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo.d")V 1 r -L 2 g(hz -h )+(Su +Sk +Sv2 +/cd)V lJ= 0.v = 1. Nivoi vode u svim rezervoarima su konstantni. Nivoi vode na svim etazama su konstalltni. SR:=: 1.3-15 I Yp = ghj + (C.2.Y2 =3. b) karakteristiku blende koju treba ugraditi u cevovod umesto meraca pada pritiska na duzini 10 da bi pIotok i pokazivallje bili isti. podaci: d = 40mm. U potisllom cevovodu na dmini = 5m meri se pad pritiska pomocll diferencijalnog manometra sa zivom. sa kojimje snaga pumpe P=299W..245 ml s. v k'---~--~----~----~ VI R V2 Slika P. ProDlem 2. 'a . '2 2 cije je realno resenje Vj = 1. 'Il p =80%.1E Prema projektovanom protoku brzina u cevi ka rezervoaru C iznosi v =4T/ I d 2 n ::: 1. b) Primenom izraza (2. Pumpa prebacuje vodu iz dva donja u gornji deo rezervoara..T)T+(SR +2C..-d-)V 1 +2v(Su +Sk +Sv2 +/. d + 1)2" ' p i jednacine kontinuiteta V2 2 2 2 v ' (1) (2) Vo =Ii. Potrebe u rezervoaru C su ri" = 2. 10m.192 Fromcun slozemh cevovoda Konacno. u kome sn deonice (0) i (4).

Pm == 13600lcg/m3. Pmo == lkPa. h2 == 6m.6. I \ \ odredjuje brzina isticanja mlaza v = ~2gh .v1 =4. fo == 10m. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara B i C u rezervoar A.:\~11 = 5m. Ie .7.\. Da bi svi mlazevi imali iste visine treba podesiti otpore preostalih n ventila. d. H. do == 60mm. h1 =1m.~R' Sr' ".-l. Fontana ima n+l mlazeva visine /Z. --. - - - I" a "' Ie 1 D P== lOOOkgim J . iiznosi h.5. ~u' ~k' Svo' ~v' Sin. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V4 tako da nivoi vode u rezervoarima budu konstantni. b) c) K=O."2 . RESENJE" Najpre se iz Bemulijeve jednaCine za preseke 1~ 1 i 2~2. ~v =1. 1.2. Hi (g) u IH" vo Ie (D VI V2 cD 1. ~1'3 =15.5. ukupan protok isticuCih miazeva je Ii-a = (n + l)V. Prema jednacini kontinuiteta ovajprotok claje brzinu u cevi Vi = v( do / d) 2. Prema tome.--~~~~~~-:J-h2 = O. I == 15m.02. d 3 == 40mm" d 4 == 30mm.2. Tip =80%.5. LV3 Slika P. S1'4 == 13.F-~~~~~k V1 =4. Pm I d Ie = 4kPa. Pm == 13600kg I m3 .n /4. d 2 == 45mm. Odrediti: a) koeficijente lokalnih otpota svih nventila.. Pv = SOOPa. Kako je visina svih mlazeva ista. P=450W.. 11 == 2m. d1 == 40mm. sa kojom procI. 12 = Sm. (.2 = 3.. v 2 /2"" gh . ~1'-2.. Slika P. b) snagu pumpe.. r t ~ r Jh P I' --. Poznate veliCine su: do.k.5m. to ce protoci u' n+ 1 cevi bi ti isti.3-18. ~"l =2. Dati su podaci: D=50mm.02.O . U grani precnika D meri se protok pomocn blende Cija je karakteristika K = 10-2 m3 / sm 1/2. ~______ .3-17. Dati su podaci: p =: lOOOkg / m 3 . H2 == 4m. Voda istice izcevi kroz mlaznike izlaznog precnika do.014m /sm 3 1l2 v . A=0.5.3-16 .k =0. D.Problem 2.3-17 ). ~R1 =0. I )'h ~I -SR2=0. dok je .5. 1±"'=-==-~t1 .Problem 2..2. 12 = 8m.8. d = 50mm. h = 120rnm. d == dl ==dz ==40rtun.Prora(Yun J'iozelulz eel/ovoda 193 c) protok vode od srednjeg ka donjem nivou kada pnmpa nije u pogonu. H1 == 3m.1'0. Ie C.. a potom odrediti snagu pUll1pe.5. p. ~u == 0.. L. Lo' h. hi == Sm. Tip = 0. Ll~ RESENfE: Sv2 = 58. ~R = 1. ~-----.7 .65!/s.Ventil u prvoj cevi ima koeficijent lokaJn()g otpora ~1'o. 1. Blenda je povezana sa zivinim manometrom Cije je pokazivanje h=125rnm.4 .)k tecnosti iz jednog mlaza iznosi r/ = vd. '4 = 5m. I =15m. Tip. 13 = 10m. ('. ~R =0. v RESENJEa) P=1916 W. A == 0.

194 ProraCit1Z slozenih cevovoda h .=5. b) 1z Bemulijeve jednacine za preseke 0-1.05m3 /sm1/2 i koja je pove:<. ~ V2 rd ====. 15.2 v 1 V v2 ~ L· v~ (SR +Svo +A-.ana sa manometrom koji ima pokazivanje h=lOOmm. . 100.l@""*"":im"':!?h:d·~m~""?%i!""'.d. 15. 20. Dati Sll podaci: H=)Om.n....=150. 100.9)....1)(7) 2+Sm+ 1J"2' I do v 2 koji shodno izrazu (2.J(Sr +A D)T 2 ..2" .../!-:-7=%ib94"".j)(d o I d)2V. Odrediti· smigu ugradene pumpe. 10.. +A D)(D)4 L(n + 1. p=1000kg/m 3 .""'''.====~===::::~======:.. (i=1.9).-f0.i'&""lm". d.3-19. PrOD/em 2. Sa koeficijentam C1 obuhvacenjei lokalnL otpor blende.2 d dabija se koeficijent lakalnog otpora ventila S. 70. C. 1·······1 · · ' · l · · · i ' i 1 TiTlT'rnCI 2 ·········\9):~ ~ . "~"""i'#""i<'~"". 8.::==~ '·.. 10. 2 ~ IiL-...j)V. =?M"".1. RRfENJE: Protok izmeren blendolU . 12. ."". ___ =1::=== tit if: f- VI ~ vi ~~ ..t.. J=I L d. 60.:%""!. l1p = 0..):5.2. 70. 120 mm.8. U deonici precnika d l H meri se pratak pomocu blende cija je karakteristika K = 0.--iXl-~ vt k V U :=". '% vo 7' vt tit I.~ R r Vn R Slika P.102) daje snagu pumpe.2.''''.1)2+(Sm +l)"2=(SR +SVi +A )2+(Sm +1)"2+ f. u kojima su otpod dati ekvivalentnim koeficijentima otpora C.+2Sv+2Sk+AD)(D2n) La 4Vo 2[ (SR+Svo+ A-.j). a) 1z uslova hidraulicke paralelnosti O-te i i-te deoruce I V .3-18 protok u bilo kojoj magistralnoj deonici Vf =Vo - jV = (n + 1."j)..%n".. 100.. (i=1. 5.""»fi%""'~""')lm. i on daje brzinu Vj = (11+1." = Svo .""J&"""f}"":%""<{". dobija se napor pumpe Yp=gH+(s.osti i=1.:0..{". Slozeni cevovod ima 9 deonica precnika d t ..?' Da bi se poznavali koeficijenti otpora svih ventila indeksu i treba dati vredp..!!. 100..2..(S.

3) i (2. C.2.431-10'.3-21. 10. 40.9).211/s. "K6 "Kg "K9 1z Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 dobija se napor pumpe Yp = gH + K.3) i (2.2. Odrediti ukupni protok tecnosti gustine p = 900 kg 1m 3 ako je porast pritiska u pumpi Ap =72 kPa. Uvodenjem koeficijenata hidraulicke karakteristike K j = 8Cj 1dtn2 (i==1.41 Pa/(l/s)2 i=1. RES. + JK.1. 30. 70. .6 Problem 2. 60. r)-=JApIKe =17. ." +{ k+[ K.v'. Podaci: di=lOO. 100 mm.[K.. {j-f. Ukupni zapreminskiprotok vodeu sistemu je V". 7. i b)· nacrtati· ekYivalentnu hidrauliclru karakteristiku.3.!E.2.7. hidraulickih karakteristika pojedinih deoruca su K j =20.9. 80. a) Odrediti ukupan pad pri tiska zatvorenog hidraulickog sistema.7) dobija se ekvivalentni koeficijent 2 hidraulicke karakteristike cevovoda K. 27.3-21 Slika P.2.5.43 (1/s) 2 ' . i primenom izraza (2. .[K.2.. + 3 + (1 I 1 1)_2 Pa JK: + .3=20.7) dobija se koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike Ke=Kl+{ rb-+[K2 +( rb-r'2+K7rI/2+ "l} K 3 "l/K4 "'>. .7). Strujanje 11 cevima je turbulentno u levadnitIloj oblasti atpora. + JK. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola Ap == K. 13. RESENJR a) Kako je za zatvoreni hidraullcki sistem ek:vivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike K (1 1 )-2 K e = . =2.EN.. rb-+ rb-}-2 +C rb-+ rh-. K. 20. r fT +K. 220 1/ s.3. 62.78. .6 J I kg.JK: +. i koriscenjem izraza (2.. 80.-+ k +K. . pa ce shodno izrazu (2.81/ s.3-20 Problem 2.5. .-=lO.Froraatrl slo:ienih cevovoc/a 195 iznosi r~ = K Jh = 15.. U deonicama zatvorenog hidraulickog sistema poznati su precnici cevi d j i ek:vivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. . = 13. U jednom zatvorenom hidraulickom sistemu razni potrosaCi su redno i paralelno povezani.Uvodenjem koeficijenata hidraulicke katakteristike K j = 8pCj I (d j n)2 (1=1.80..102) snaga pumpe iznositi P==2197 W.7). 10./K5 .r/2 dobija se protok b) Slika P. Koeficijenti..23.5.2 = 111..)~2=52248.

2. n dj 4 pMN . p= 985kg/m 3 . Zadate velicine su: d p Ii' Ai U=1.032 (i=1. P. iCijom se zamenOffi u jednacinu (1) dobija linearna zavisnost pada pritiska od protoka 128pv Ii .1. A=0. P. = canst. i 2.3-22.3).2.l) Kod redne sprege (s1. a. ..V L ~ . D=50mm. Ii =10. dobija se dijagram hidraulicke karakteristike dat na sL P. C'[__.035. I1p. I1Pi ==-n-d 4 ~ • (2) ! a..2.03. Ai=0. .n·lO6 nl / s. b) turbulentllo u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. p. 15m. L=95m.24a) vaZi uslov V.2.n). Frob/enD 2. 0..5 V.2) Kod paralelne sprege (s1. r'. V.. pravila crtallja opisana u Odeljcima 2.3. v.3). i n dj 2 . V= 0.26). == canst pa ce ukupni pad pritiska izmedu tacaka MiN biti 11 128pv " n Ii I1PMN == LI1Pi = .39): 'Ai = 64/Re i = 16/[f~ I (d. P.2. . Na mestima grananja i spajanja cevi kao i ostale lokalne gubitke zanemariti. 1z ovog uslova i iz jednacine (2) dobija se protok kroz i-tu deonicu . tj. (1) a) Za larninarno strujanje koeficijent trenja odredujese primenom izraza (2. c) Izracullati korisnu snagu pumpe ako je n=3 i ako su dati podaci: d i =25.2. b) KoristeCi.21/8.1. 2) paralelno.1CV)] .2.3. a) Stika P . . a koji ima jedan od oblika Ii V i 8p li'2 I1Pi = PA. 12..3-22 RE£ENJE Kako se lokalni gubici zanemaruju to u pojedinim deonicama treba uzeti samo gubitke usled trenja koji se odredjuju primenom Darsijevog izraza (2. ~ == 128pv Tt. Zapreminski protok V tecnosti gustine p i kinematske viskoznosti v isti je u oba slucaja povezivanja cevi.5 bar.2 Ai . 0. -d -2 == .04.3.2. za piikazani cevovod sa s1. U jednom zatvorellom hidraulickom sistemu n cevi precnika d i i duzine Ii povezane su: 1) redno.3-21a.'=8.3-21b. 28. Odrediti zavisnost pada pritisaka izmedu tacaka MiN od protoka ako je strujanje u svakoj cevi: a) laminarno. 30mm.196 Proracun slozemlz cevovoda to ce ukupni pad pritiska iznositi I1p == K/ 2 == 6.2. V_'_/-4"~_p_' M N __ L_'2]_'d_:--.L M ~ _l _dl_~. i~l n i=1 d.3-22b) vazi uslov (2.2.

25. 11 == 10m.v=4(V1 + Ti2 ) I D rc = 1.~1 Ii. 'sledi . a)Kada radi sarno jedna pumpa.995m/s . Vod (1) sluzi za stvaranje sekundarnog strujanja koje sprecava talozenje prljavstina na dno rezervoara R. odredjuje pad pritisaka V ".3-23. Konacno.5 kW.928 m/s.Proracun. i V • 2 b) Kada se zatvori ventil VI.27. korisna snaga pumpe P == /). i 2 ==)OOm. SkI ~ 0. I.5.PMN == L.P. U instalaciji se nalaze dye paralelno spregnute pumpe.v2 := 4V2 / D rc = 1.=1 n V n d' b) Pri turbulentnom strujanju u hidraulicki potpuno hrapavim cevi~a koeficijent trenja nije funkcija ad Re-broja. Sk =:: 0.s/ozenih /eJloJloda cijom zamenom u jednaCinu kontinuiteta V == 128pv /). S obzirom da radi sarno jedna pumpa to vaZi jednacina kontinuiteta V =:: Va iz leoje sledi v == vO' 1z Bernulijeve jednacine za preseke 0-1.2 7t V= S. za koliko se tad a poveca protole transportovane tecnosti lea deponiji.=IT J • ~ V.2) Za paralelnu spregu se iz jednacine (1) dobija protok /). REfENJE' a) Na osnovu zadatih protoka dobivaju se brzine: 2 2 z Vj =4Vj Id rc=O.n g" 2 .3-23 sluzi zatransport i r z = 200 m3 I h kondenzata. Dati su podaci: Pm::: O. samo za deo zadatka pod b). gustine p == 1000kg 1m3 . a rade obe pumpe. b.-s • . . a zatim se iz jednacine kontinuiteta 8p /). d) 2 (L. A. d== 80mm. pa zato vazi puna kvadratna zavisnost (1).4 rednu. Gubitke u raevama RO i R zanemariti.2. leoja glasi .5. Pumpa Pi je radna a P2 rezervna.=l ?ell)) c) Nakon provere reZima strujanja sledi da je Re = Dn v 4~ D == 226969 sto odgovara turbulentnom rdimu strujanja pa zadati podaci vail. SRI =1. . P. od rezervoara R do deponije D. kW za ProDlem 2.75.=1 d. D 2(D2n)~ . odrediti koeficijente lokalnih otpora ugradenih ventila VI i V tako da se ostvare zeljeni protoci V. Ukupan pad pritiska u zatvorenom hidraulickom kolu je L 1 4)/ " /).03. S" == 0.3 kW za paralelnu spregu.PMN = ./). H == 2m. D=200mm. I=:: 5m. = 0. Sekondarno strujanje se ostvaruje protokom kondenzata Vj == Sf Is. =-2 V L/A. Postrojenje prikazano sa s1.lbar. i P=5. b.15. odnosno od protoka.PMN +pA. Smatrati da snaga pumpe ostajekonstantna.l) Posredstvom jednaCine (1) dobija se ukupni pad pritiska za rednu spregu 8p '2f.pV ima brojne vrednosti: P==41. koja trosi P=7.768m/s . kroz bilo koju deonicu..=1 L.P== /). SR2 = 0.PMN::: 7t 197 LV. Sv == 1. n .

leao i zatvaranjem vel1tila VI Cime je r~ =0. su dati podaci: K] = 10 d ({)2 . Yp2 =760 J / kg.D.198 PrortlGun s/ozemh cevovoda lz -fabrikc - . .3-24. U cevrum deonicama u kojima se nalaze pumpe stujni gubici su dati izrazima 1~] =: Kl'j2 i Yg2 = K2V22 .D) V + gHV --.. pri cemu su veliCine Ki (1'=-.Ie I. DakIe.2.81/ s =: 266 m3 / h. K = 20 :g (f)2.v2 +1. H=20m. dobija se kubna jednaCina 8 [ 2/+12 1 1 ] ' 3 ' 2Pl1p D 4 rc 2 ~u +3~k +~V2 +A----. pa zato vazi jednaCina kontinuiteta r? =: 2Vo' Kada se u Bernulijevu jednacinu (1) uvrsti napor pumpe Yp = Pl1 pPIjo' Clanovi sa brzinama pretvore u Clanove sa protocima.2) koeficijenti hidraulickih karakteristika. Cije je pozitivllO reilenje V = 73. b) Povecanje protoka ostvaruje se ukljucivanjem i rezervne pumpe. i na kraju iskoristi veza f/o =: V 12.D.1. ~) l~ +(2SkJ +2sv +1... povecanje protoka u slucaju pod b) U odnosu na slucaj pod a) iZllosi [Vb + (V.roblem 2.20. Dve pumpe (s1. . a) Odrediti l~kupan protok tecnosti ako =15 ~g ({)2. g Yp ] =: 790 J (kg.Ie k frv Slika P. P. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo 2 1 2 • 31 V' I VI Ip =: posle zamene napora pump~ izrazom b) l +(SRZ +Sk +t.D..1. i r 2 instalaciju treba uregulisati tako da se na ventilima dobiju otpori Sv] odnosno ~V2 . ~ I~ fr R2 V2 Iz.3-23 Yp + P. +V2 )..65. P. ~ + 1) v~ 2 I 2 V (1) (~u +2Sk +2~kl +2~v +A D)2+(~RI +~vl +A"d+ 1 )2' dobija se koeficijent lokalnog otpora Sv] =:1.2. = gH +(s. jet su grane sa pumpama identicne. U ovom slucaju protok u raevi RO se deli na dye jednake koliCine.=: 0 .0:<\ u .zs-+ 1+4(2~k] +2~v+6. da bi se ostvarili zeljeni 1 protoci V.102) dobija se koeficijent lokalnog otpora ventiia ~v2 =: 1.-p.Ie Deponija k k I.. Yp ~ =: Pl1 p / pT/o koji sledi iz (2. Visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima je H.. Dakle. dole je u gIavnojcevnojdeonici gubitak Yc K2 = KV 2 .3-24a) su paral~IIlospregnute i transportuju tecnost iz rezervoara A u rezervaor B. +2Sk +1.]1 (T~ +V2 )a =22%.

(1) Eliminacijom protoka Ttl i V iz sistema jednaciIla (1).'. c) ako su obe pumpe istih karakteristika a moze da se zanemari sarno gubitak Yg2 .2. a gubici Ygl i Yg2 ll10gu cia se zanemare.:: Yg2 .3-24a) treba cia bude ista za obastrujna putall ko. cije reSenje y" =5 lis zaclovoljava sistem jednaCina (1).2 .2 . d) ako su pumpe razliCitih (nejednakih) karakteristika (Ypl > Yp2 ) a zanemaruju se gubici Y i Yg2 . RESENJE a) leclnaCine koje definisu problem su: dye Brenulijeve jednacine (postavljene za Ilivoe tecnosti u rezervoarima ALB) i jednajedriacina kontinuiteta.zel'tih cevOJ/oda 199 Nacrtati hidraulicku karakteristiku sprege pumpe-cevovod i ucrtati radne tacke spregnutih pumpi i svake ponaosob u sledeCim slucajevima: b) ako su obe pumpe istih karakteristika. Strujanje je turbulentno' u hiclraulicki potpuno hrapavim cevima. P.2 .. Karakteristikeparalelnospregnutih pumpi: b) Ypl == Yp2 .B= K (gH-Yp1)-(K2-Kj)(1PI-YPZ) ' 1 1 2 dobija se jednacina cetvrtog stepena CA z -4Kj K. V=V. pri tome livodeCi konstante 2 K ..2 . e) Yp1 > Ypi'Ygl .K l ) . .s!.iima se nalaze pumpe PI i P2 i ona iZllosi (2) . y y+ b) y a) A +-------'---'----4-_ d) V Slika P. . . Ypl =gH+K1Vl +KV . Yp2 =gH+K2V2 +KV . gl e) ako su pumpe razliCitih karakteristika (Ypl > Yp2 ) a gubici Yg1 i Yg2 se ne mogu zanemariti. d) Yp1 > Yp2 ' Ygl == Yg2 == 0.)V 4 +[ZAB+4Ki(Kz -K1)(Yp1 -YpZ )] V 2 +B=O.2. 2 2 (K 2 . Bez obzira kakve Sli karakteristike paralelno spregnutih pumpi i odgovatajuCih cevovoda.. energija u raevi R (v. koje glase: .:: Yg2 . Ygl == Yg2 == 0.Proracu/'l s/o.3-24 a) Dve paralelno spregnute pumpe. A="K(K2 -K 1 ) +K2 +KIKz . c) Yp1 == Yp2 ' Yg1 . +V2 .

treba koristiti energiju u racvi. Tako na pro nasI.2. koji se nalaze na medusobnoj visinskoj razlici hR _ B .3-24b protoke iz tacke Atreba sabrati. donekle. iz tacke na Y-osi.YgJ . objasnjen u Odeljku 2. koja predstav!ja merge/ski tldeo pumpe PI It ra(vi R Na ovaj nacin. dobija se energija u racvi YR =. P. b) Kada se paralelno spregnu dye pumpe jednakih karakteristika i kada se gubici u vodovima do racve mogu zanell1ariti rezultujuca hidraulicka karakteristika paralelno spregnutih pumpi se dobija sabiranjem protoka pumpi pri jednom konstantnom naporu.B +Yc • (4) Dakle. Sa s1. Pavlacenjem vertikale (V = const) iz tacke D dabija se u presek:u sa krivQmYp1 radna tacka pumpe RTl.3-24c je ocigledna da radnim tachE'·]' pmnpi odgovaraju razliciti r~ i V • .3-24c prikazaIi je sIucaj kada je: Yg1 *. prvo. linije Y'. koja leZi na rezultujucoj krivoj paralelno spregnutih pumpi Yp1 *+2' U preseku la.2.2. koja se nalazi na rastojanju gh R _ B .10b. iz radne tacke. pa se tako dobija rezultujuCi protok Vc = VA + VB u tacki C. P.i u odgovarajuCim cevnim deonicama ne mogu zanemariti. ponavijanjell1 postupka za celokupno podrucjeprotoka.1. Postavljanjem Bernulijeve jednaCine za preseke racve R i nivoa tecnosti u rezervoaru E. Konkretno. tada treba dobiti redukovalze karakterisfike pumpi. Povlacenjem. treba redukovati hidraulicku karakteristiku pUll1pe Pl. Redukcija hidraulicke karakteristike se VIS! taka da se pri jednom protoku od napora Yp1 oduzima gubitak YgP Cime se dobija veliCina Yp1 * = YpJ . dobija se redukovana hidraulicka karakteristika pumpe Pl. Ove tacke se medu sobompoklapaju (RTl=RT2) zato sto su pumpe jednakih karakteristika a u vodovima do raeve gubici se zanemaruju.isprekidana linija Yp1 ' Sada se koriscenjem izraza (2) i (3) pri jednom napom sabiraju protoci iz tacaka A i B. Prema tome.0 i Yg2 = O. 2 ?~'Jtoci . ali ovog puta za potisni deo cevovoda.'const u preseku sa krivima Yp1i 1'~2 dobijaju se radne tacke RTI i RT2 pojedinih pumpi. iz radne tacke treba povuCi horizontalu Y=const.ghR. P.. takode. Da bi se nacrtala hidraulicka karakteristika cevovoda. i u preseku sa krivom Yp1 *' tacka D. Da bi se odredile radne tacke pojedinih<pumpi.200 ProraCYll s/ozemh cevovoda S druge strane u racvi treba da je zadovoljena i jednacina kontinuiteta V=v"j+V2 • (3) lednacine (2) i (3) su osnovne jednacine koje se koriste za crtanje hidraulickih karakteristika paralelno spregnutih pumpi. c) U slucaju da su pumpe jednakih karakteristika. pa se tako dobija protok 2VA u tacki E koja lezi na rezultuj.HSoj hidraulickoj karakteristici paralelno spregnutih pUll1pi YpJ + 2 ' Kada se ova 'rriva spregne sa hidraulickom karakteristikom cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. treba ucrtati krivu Yc ' koja predstavlja hidraulicku karakteristiku cevovoda. ali da se glibi<. za slucaj sa s1.r. Ovaj postupak je. dobija se radna tacka RT. Cime se dobijaju: upreseku sa krivom Y 2 radna p tacka RT2 pumpe P2..ivih Yp1 "+2 i .

e) U opstem slucaju paralelno spregnute pumpe mogu biti sa razlicitim naporima. prvo se iz RI povlaCi horizontala (Y=COl1st). na pro Yp1 > Yp2 ' a neka postoje i gubici Yg1 i Yg2 • Ovom prilikom prvo se po postupku opisanom u zadatku pod c) dobijaju redukovane karakteristike pumpi Ypj * i Yp2 " Zatim se redukovane krive paralelno sprezu.3-2S sluzi za snabdevanje dva grad a vodom za pice. tada se koriscenjemizraza(2) i (3) dobija rezultujuca hidraulicka karakteristika spregnutih pumpi -kriva Yp1 + 2 (sl.06·1O:. ProDlem 2. bl 1= 20km. P. cime se dobija rezultujuca kriva hidraulieke karakteristike YW+2* koja se lomi utacki A. Podaci: h == SOm. Grad A ima potrebe T~ == 800 II s. neka je J~l > Yp2 ida se zanemaruju gubici Yg1 i Yg2 .3-25.1. Ovom prilikom u tacki A kriva Yp 1+2 se "lomi" . a zatim se iz presecnih tacaka B i C na redukovanim krivima povlaee vertikale do. U preseku krivih Yp1 *+2* i Ya dobija se radna taeka RI~ Za odredivanje radnih tacaka pojedinih pumpi. a1 =408.menja nagib zato sto su hidraulicke karakteristike pumpi razlieite. s tim sto je tada uputnije umesto hidraulieke karakteristike tipa Y == Jeri") koristiti njen oblik /:lp == Jeri"). a) Odrediti potrebnu snagu za pogon pumpi. REfENJE a) Za eelicne varene cevi koje se duzivremenski period nalaze u upotrebi iz tabele T. = a. na pI. d1 := 800mm.2. 2 = 3787. d) Za slucaj pod c) odrediti broj pumpi koje treba da rade da bi ka gradu A imali projektni protok.3-24d). P.. p=1000kg!m .2. 11 3 = lOIan. a 2 == 1636. b) Koliko paralelno spregnutih pumpi treba ugraditi u pumpnim stanicama PSl i PS2 umesto pumpi P1 i P2 ako se raspolaie pumpama koje imaju H karakteristike YpI. LakaIne otpore racunati kao 10% od gubitaka na trenje. -b.V2 (i=1. Opisani postupak za pumpe u potpunosti vaii i za paralelno sprezanje ventilatora. d2 == 600mm.2). krivima Yp1 i Yp2 eime se odreduju radne taekepumpi RTl i RT2. Cevni sistem prikazan na s1. a grad B V == 500 II s 2 vode. c) Ako I J J je pumpno postrojenje PS2 u kvaru a u PSi ugradene pumpe iz zadatka pod b) odrediti koliki je tada protok lea gradu A. U preseku krivih Yp1+2 i Ya dobija se radna tacka RI.Smm. a povlacenjem iz nje horizontale Y=const i u preseku sa krivima Yp1 i Yp2 dobivaju se radne taeke pojedinih pumpi RTl i RI2. Prema projektnim protocima slede vredIlostibrzina sttujanja . H == 100m.v=1.m !s.2. preseka sa .5. '2:= 6 SIan. Cevovodi su od celicnih varenih cevi sa stanjem zidova posle duzeupotrebe. d = 1m.S. b2 == 20000. hrapavosti zida cevi 1) == O.S se dobija vrednost apsolutne .d) Kada se pumpe razliCitih karakteristika paraleIno sprezu.1.

sa kojima porasti pritiska u pumpama iznose b. u slucaju pod c) nisu za protokom od V.b2_ ._ Y ..2).1 d] d1 . .Rez = 1000974.. ? I I 2 Ypl +Yp2 = gfJ +1.1. tada odredeni broj pumpi iz PSl treba isldjuciti.08 bar i· b. au razmatranom slucaju i iz razloga zato sto je snaga jedne pumpe suvise· velika.b/T2 i uvodeCi koeficijent hidra1. Za resavanje ovog zadatka koriste se dye Bernulijeve jednacine. Ako s1..11(15 / d.1 se ugradnjom vise paralelno spregnutih pumpi.7.1.1 leo 7fT + 1. .1.6kW i P2 = 898..1 u pumpnim stanicama PSi ugradene pumpe sa hidraulickim karakteristikama Ypi == a..PI = 3. v =-=1592. -bJi"2 (i=1. Sa ovim vrednostima Rebroja i sa podacima 15 i d. p2 c) Kada su pumpe iz pumpne stanke PS2. a tada za odredjivanje koeficijenata trenja vaii izraz (2. tada iz jednaCine (1) zamenorn hidrauIicke karakteristike pumpe izrazom Yp1 = a l .~ aj bl _Y pI =8 m = V2. koji PSI transportuje prema gradu A..1 J Ikg i }'~2 = 1436. sledi da je strujanje u hidraulicki potpuno hrapavim cevima.78). ? I va ? 'I v]72.1. ill 4Ti"z ill v =_..:.H o dT+ 1.P2 == 14. koje glase: Yp1 + gh = 1.o do + 1\. slede vrednosti za napore pumpi Ypl = 308. =) .:. Q 2 . d) Ako potrehe grada A. zamenom koeficijenata trenja izrazom \ = 0.5 J Ikg.7 leW. Shodno izrazu (2. =10431 I s vode. 1m pri cemu su n i m brojevi ugradenih pumpi. Ovi problemi u vodosnabdevanju resavaj1. Izjednacine (1).4 bar.1licke karakteristike eevovoda K =1! f o ~ !LCdO)4lC·_4_)2 2 Ll\. v =-=17682 o en: ] 12 2 ' s·' I c/2 n: ' S' 2 d 2n: S' ' 1 koje daju: Reo = 1561520. n a l +gh b] +Kn 2 = 10431/ s . .2) tad a svaka od pumpi u p1.102) dobivaju se snage pumpi P I =500. a shodno algoritmu 2. Jdgn:· 0 ..1mpnoj stanlei PSI treba da ostvari protok V =Va / n. b) Probleme snabdevanja vodom nije dobro resavati ugradnjom sarno jedne pumpe. )025 .4 kW. sledi pratok ri.. a u PS2 protok V =V. Zamenom ovih protaka u izraze za hidraulicke karakteristike pumpi slede brojevi ugradenih pumpi u pumpnim stanieama n = Va . sledi . _ill 4 V .1 leI I va . . (V +V )=166).5. iz bila kograzloga van pogona (V2 = 0). Prema tome ukupna instalisana snaga iznosi P =P 1+P2 = 1398. (i=0.~. nakon zamene protoka Til = 800 II s. ReI = 1201l69.1.lle2 TT 2 V 2 (1) 2 Iz ovih jednaCina. .202 Froracun s/ozemlz cevovoda 4 .

.511 s.2.102) s1edi Ib==97.3-27 Problem 2.7kW.2 "'7fT /!. dye) pumpe mogu da "izbace" vodu do mesta racvanja cevovoda. l z = 10m. C. Podaci: h] = 5m.43. p= 1000kg! m3 . Pumpe Pi i P2 transportuju vodu iz rezervoaraA u rezervoare B i C. c. Istovremeno voda se vraca iz B u C i struji iz C ka potrosacu P sa protokom V = 3. Shodno izrazu (2..R2 == 0.3-26. a koliki pri radu svih os am pumpi. moguca je znacajna usteda elektricne energije. I v "'2 d T+ 1.10.4 W.1.2. u ovom slucaju.v2 = 2.1. Ovde treba napomenuti da dobijena resenja vaze sarno ako ena pr.RI = 1.6kW.2 12 v.4.4 W pa ce ukupna snaga biti P == p] + P2 = 237. Prema tome.8. V= 1.7f2' 2 (1) u kojima se za odredivanje leoeficijenta trenja koristi izraz (2.106 cm2 ! s.0.k = 0. Pumpe Pi i P2. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim proticanjem vode kroz njih.2 A.Proracttli sfozenih cevovoda 203 nl =V] In] I(G]+gh-KV1z ) =:2. 6 2 RESENJE: Posle odredivanja pojedinacnih snaga pumpi sledi ~ == 170 W P2 = 67. Smatrati da je. Lokalne otpore racunati kao 20% odgubitaka na trenje. hz = 3m.V3 = 4.4.h2 ::: 10m. Odrediti protok vode lea rezervoaru C.8. pa je nivo vode u njemu konstantan. d 2 ::: 80mm. II ::: 150m. Interesantno bi bilo razmotriti kolild utrosak energije pri radu tri. llP] = ll p2 = 0.63).v] = 1. 10 = 4m. a povremeno tri pumpe (VI =870I/s). Rezervoar A je veliki. v = 0. 2 RESENJE Iz Bernulijevih jednacina P /!.3-27.5.3-26 Slika P. d l ::: 50mm. do = 100mm. Odrediti snagu koja je potrebna za pogon pumpi.m Is..2 "']---ct. Kako je novoodredeni broj radnih pumpi 2 < H] < 3. VI PI VI '-------~R~2~~I~~-'k RI V2 P2 V2 Slika P. 10 = 100rn. C.236 bar transportuju vodu iz rezervoara A i B pre rna rezervoaru C.P2 == 1.p] = 4. C.P2 -p-= ghz +1. (. i jednacine kontinuiteta V == VI + V2 ' sledi veza . Strujanje je turbulentno u hidraulicki glatkim cevima.06. odnosno 1(S)==447. C.. to povremerio treba da rade dye pumpe (V] ==724 lis). 13 == 10m.8. I] = 6m. IIp] = ll p2 = 0. Rezervoari imaju konstantne nivoe vode. Problem 2. 12 == 90m.T+ 1. strujanje u svim deonicama kroz hidraulickiglatkecevi.69 bar i /!. koje imaju poraste pritiska /!. Podaci: hI =40m.p] II v~ I v2 =gh] +1.

80. =100. Podaci d. h3 = 10m.50. h = 2m. CI = 5. 100mm (i=1.29.3-29 Problem 2..60. C2 = 10. Cs =8. Cs = 45. vraca u rezervoar A. A=0.7. C2 =50. i b) snagu ugi:idene ptlmpe. Pajedine deonice slozenog cevovoda i=1. . iz rezervoara C i B. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B. U pojedinim deonicama precnika d i otpori su dati sa ekvivalelltnim koeficijentima otpora ~ (i=1..--I_gh _1_.017ml s. hI :::: 30m.8 imaju precnike di iel0tivalentne koeficijente otpora Ci • Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantIli. Problem 2.5.351ml s d Jl J J cije je brojno resenje dobijeno numericld. b) P = 5877 W. d = lOUmm. Pm = 19620Pa. Pv = 981OPa. Odrediti: a) ekvivalentne koeficijente otpora deonica (4) i (5). TIp =0. d. = 200.2. C i D. Sic =0.3-28 Slika P. kaskadno vraca u rezerVaar A. b) P = 7029 W. C3 = 65. Sv =2.3. . Nivoi vode u svim rezervoarima odd:avaju se konstantnim stalnim proticalljem vode kroz rezervoare. Podaci: I:::: 5m.3 . 112 :::: 20m. C6 :::: 35. SlI =0. C6 =20. H:::: 5m. odnosno trazeni protok liro = 8.. 100.. CI =10.. .3-28. 150. C4 =10.3-29.2. RESENJE: a) C3 = 3. . Odrediti: a) ekvivalentni koeficijent otpara deonice (3). b) snagu ugradene pumpe.7 . voda se povratnim cevima.~ (-j-)5/4 (-j-)2 vI d {d + (-}-)2L l~ d II (d~ )5/4 vt4 -l 4l7P/4 }417 = 1. Slika P. Pumpa trallsportuje vodu iz rezervoara A ka rezervoarima B i C. 150.204 Proracun s/ozemh cellovoda (2) /:lp d B::::. Voda se. RESENlE: a) C4 = 42. a p I II l[ J S/4 sledi jednaCina vI ={ B . . . p = 1000 kg/ m\ TIp :::: 0. .02. Istovremeno.. i posredstvom koga se iz jednaCine (2) dobija brzina va:::: 1.0 II s. Cs :::: 9..6). 100.8).80.60... 50. 200 mm (i=1. . C7 :::: 40.8.6'. iz ovih rezervaara. .

4. kavitacija i dobiia ime. Kavitacija pocinje kada pritisak tecnosti ima kriticnu vrednost. Kada oni dodu u polje povecanog pritiska prestaju uslovi za opstanakmehurova pare. kada dostize vrednost pritiska isparavanja na datoj' temperaturi tecnosti. i to tako: sto je veei pritisak veea je i temperatura kljucanja.Mvti'acijska erozija. !cao najceSce koriscenogradnog fiuida. koja je reda . Ako se kondenzacija zavrsava blizu cvrste granice.2.4. jer je praeena: sumom. formiraee se prvi mehuriCi pare koji predstavljaju pocetak kavitacije. tj. dolazi do osteeenja materijalaatase pojava naziva. Pritisak kljucanja teenosti zavisi od temperature. i obrnuto.4. temperature teenosti. poveeanjem gubitaka energije itd. . lokalni otpod. pa zato dolazi do njihove kondenzacije. Kavitacija je u hidrosistemima nepozeljna pojava. Formiranje prvih mehurova pare predstavlja poeetni stadijum kavitacije. samo se burna isparavanje tecnosti naziva kljucanje:Sa aspekta proucavanja kavitacije interesantno je kljucanje na ruiim temp~raturaina. U tecnosti postoje nerastvoreru gasovi. U uslovima stalnog nastajanja pare proces kavitacije se intenzjfikuje a takva kavitacija naziva se razvijenom. temperature data je u tabeli 2. i on zavisi od mnogo faldora. hernijskih i elektricnih procesa koji se tom prilikom odigravaju. na predlogFruda.1.. Pri leavitaciji formira se parni mehur ili kaverna. ali i pored toga svi fenomeru vezani za ovu' pojavu nisu dovoljno razjasnjeni. Pojava kavitacije je poznata jos s Inaja XIX veka. Kada pri strujanju tecnosti. rezima strujanja. Nairne.1. polja bJ. pumpe. Opste @ k:a!vitadji U tecnosti koja struji moze da nastane pojava leoja se naziva kavitacija. ali takvog da pritisak dostigne vrednost pritiska isparavanja na odredenoj temperaturi tecnosti. te je otuda. od. KAVI'll'AC][JA 2. dode do smanjenja pritiska. koji se nalazeu obUku mehurica. eime se stvara plodno tlo za nastajanje kavitacije. Medutim. na svim temperaturama. termodinamickih. erozijom materijala. sifoni turbina. opstrujavana tela i s1. u veeoj ili manjoj meri. Najmanja dimenzija mehura. Pod kavitacijom se podrazumeva nestacionarni proces stvaranja. Razlog tome je sto kavitacija predstavlja veoma slozenu pojavu i to sa aspekta hidraulickih. vibracijama. rasta i kondenzacije parnih mehurova. povrsinskih napona. Mesta u hidrosistemima na kojima se javlja kavitacija su: usisru cevovodi. pri lokalnom ubrzanju tecnosti brzina strujanja raste sto je propraeeno smanjenjem pritiska. Zavisnost pritiska kljueanja vode. ito: polja pritiska. Stvoreni mehurovi pare bivaju nosf:ni strujom tecnosti. iIi na njoj. Smanjenje pritiska moze biti prouzrokovano prekomernim padom pritiska ili lokalnim ubrzanjem struje teenosti.zina. vrste fiuida. koje se naziva "hladno kljucanje". Isparavanje tecnosti vrsi se. sadrzaja nerastvorenih gasova i vremena prolaza tecnosti kroz zonu kavitacije. VeliCina mehurica je razliCita i zavisi od pritiska. iz bilo kojih razloga.

2.v II 1111i1 rnr I AP zano.i. To smanjenje pritiska maze biti izazvano prekomernim padom pritiska iii lokalnim ubrzanjem struje tecnosti.---. na.. Pl c pocetni pritisalc.1 ~I'-c------. ~~T! ~.2. Aka· je to smanjenje pritiska takvo da se u jednom trenutku dostigne vrednost pritiska kljucanja Pic I BiIIIIIIIIII!111111 ~ (tacka A sa dijagrama) tecnost pocil1je da isparava.~j~ja~ec~ast~eza~~! JWlillIlill.. a akc je ana nastala samo isparavanjem tecnosti tada se kavitacija naziva pama. U kajoj je 1.. Na kraju treba napomenuti da hidrauticki naCin izazivanja kavitacije nije jedini. ·1 Homogena! 2 .p pad pritiska na suzenju tecnost ' Dvofazni tok v1 turbulentnom strujanju isparavanje biti intenzivnije. Za objasnjenje pojave hidrodinamicke kavitacije koristice se struktura strujanja u zasunu prikazanom na s1. a samim tim i procesa kavitacije...4.1.::t~:n!:::~ j:~~.206 Kavitacija velicine IflID. . 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 2 2 V v2 l P1 + PT = P2 + PT + Ap ..ll-. Kolicina nerastvorenih gasova u tecnosti odreduje se kao: (2.02 Tabela 2.01 5 0.zapremina tecnosti. vee da postoji i akusticna kavitacija koja je izazvana zvucnim talasima. ~Je ..~rx ~~e.1 vanja.· diJo agr·amima· sa s1.031 0. Ako je centru kavitacije prethodio gasni mehur tada se kavitacija naziva ga.89 0..~~~~:P::. ~~~. Dakle.4.1) pri cemu su: Vt ..2 Mehur u tecnosti moze biti: gasni.4.2.4. tach A predstavlja· pocetak procesa isparaStika 2.. Hidrodinamiclk. P2 .2. 1111)1111)111.ma.2.. zavisi ad stisljivQsti gasa. L. Smatra se da ovi nerastvoreni gasovi predstavljaju zacetnike-centre kavitacije.. S obzirom da .2..4.a kaviblc~ja Pod hidrodinamickom kavitacijom podrazumeva Se kavitacija stvorena snizavanjem pritiska tecnosti.2..~r):~e:.krajnji pritisak i CLkoeficijent nerastvorljivosti gasa u tecnosti. Vrednosti koeficijenta nerastvorenih gasova koji se nalaze u vodi date Stl u tabeli 2. vazduh CL 0.. 204.1. parni iIi meSoviti.4. Zbog lokalnog ubrzanja strnje pritisak maze da opada do Pmin (koji se ima pri vmax)' a za otpocinjanje procesa kavitacije potrebno je da bude ispunjen • PK~r~.

p predstavlja karakteristicni pad pritiska u kome je Pk pritisak kljucanja tecnosti. Na dijagramu se uocavaju oblasti konstantnog koeficijenta 1=0. stvorice se parni cep . ~ jednog ventila dobijeni rezultati su 500 +---j--j--+i. Pri proll1eni vrednosti K koeficijenta lokalnog otpora za b-2% Slika 2. za P2 == Pk i glasi: (2. DakIe. iIi zbog meausobnog spajanja. postifu se pri veCim priguserijima.--L-.lokalnog otpora i do naglog povecanja pada pritiska koje je propraceno smanjenjemprotoka.do minimalne vrednosti Kk. Jifehura.Kavitacifa 207 uslov Pmin :s. Time -ce se narusiti neprekidnost tecnosti i formirace se dvofazni tok. h· U vrtloznoj zoni ~ _neposredno iza lokalnog otpora.Pk == f. Hidrodinamicka kavitacija moze biti: mehutasta.--'_.4. Ovaj broj se veoma lako dobija. kako teorijskih tako i eksperimentalnih. kavitadjski fdimi radaventila. pri elcsperimentalnoll1 ispitivanju ". pri daljem smanjenju kavitacijskog broja (K < K k ) proces kavitacije se intenzifikuje.2 smatra se da je nastupila kavitacija. prikazani na dijagramu sa s1. Kada je ventil vise otvoren koeficijent lokalnog otpora je manji pa se tada kavitacijski rdim rada teze ostvamje. a kavitacijski broj Kk pri kojem je nasrupila ova promenanaziva se kriticnim. dotle da nastaje i potpuno 600 zagusenje stmjnog toka.rta kavitacija je ona koja nastaje u oblastima snizenog pritiska a tom prilikom celokupna oblast snizenog pritiska "nijeispunjena mehurovima. Nakon toga.2) a naziva se Ojlerov broj' iIi kavltac!i:r/ci bro/ U izrazu (2.Sa ll1esta nastajimja najveCi broj nastalih parnih mehurova bice odnesen nizstrujno.min' pri kojoj dolazi do naglih promena koeficijenta. povrsinska i vrtlozna.4. Smanjenje kavitacijskog broja odvija se. iIi zbog opadanja pritiska.8 lokalnog otpora koje odgovaraju 100 -'--. bezkavitacijskom reZimu rada lokalnog noD 1500 1100 300 500 700 900 otpora. . Promene strujnih velieina idu.--_. Za analizu dobijenih rezultata.4..2. a ill karakteristicnu brzinu strujanja. pri procesill1a kavitacije koristi se bezdimenzijski braj koji predstavlja odnos sila pritiska i inercije.2.---1==::1==.2._-'--.4. kao regulacijskih organa. iz vee napisane Bernulijeve jednacine. Zbog prisustva mehurova u poprecnom preseku protoeni presek teenosti se smanjuje. . ako je kavitacija razvijena.I---'-L-.kaverna.-L-. Od broja mehurova u fluidnoj stmji zavisice koliko je smanjenje protocnog preseka i kolike ce bid promene strujnih veliCina.2 a odnose se na razliCite temperature 400 radne tecnosti i za razlieite polozaje otvorenosti ventila (bezdimenzijska 300 ve1iCina I).2) Pl . 700 cak. Mehurovi pare noseni strujoln tecnosti nizstrujno se uveeavaju. Tako na pI.

za kolikotoliko jednostavniju . isparavClllja tecnosti.2. Osim ova dva naCina formiranja cel1tara isparavanja tecnosti treba naglasiti da parDi mehur moze cia nastane i u centrima vrtIoga. se i izdufuje u -----.strujanja.2. 2..2.mehurova i nestajanje mehurova.2.208 Kavitacija Povrsins/ca kavitacija se odnosi na tacno odredenu povrsinu koja u zavisnosti od oblika opstrujavanog tela maze biti ti ablilcu: pojasa. Pr/la jaza kavitacije . prstena iIi mrlje.nastajanje melmrova i kaverDi ima meharuzam koji se zasniva na prisustvu nerastvorellih gasova u tecnosti. U trenutlrn kada Slika 2. f/rtlo. Pri detaljnijim analizama ip I \ \ . svaka povrsina je u vecoj i1i manjoj meri hrapava. a) ~ Na 81.4d). MehuriCi nerastvorenih ----------. Medutim. U tim mikrol1eravninama nalaze Se zarobljeni sicusm mehuriCi gasova koji 11 uslovima delovanja lcriticllog :==-==-==-==-==-==-==-==-==-: pritiska U okolnoj tecnosti predstavljaju centre ----------.2.4a) pritisak tR .2.4b) defotrnis(.4 prikazan je proces stvaranja mehura na cvrstoj povrsini --eoi "iivotni put" parnog mehura pri -l\\>c) opstrujavanju tela..4.2.4. U odgovarajucem preseku na te1u (s1. Zbog dejstva hidrodinamicke sile mehur koji raste (s1.rast mehura.4c). gasova noseni strujom tecnosti dolaze u zonu b) a) gde pritisak ima vrednost pritiska isparavanja....analizu procesa kavitacije mehurovi se smatraju l11alim sferama ispunjenim pat·om (iii parom i gasom).4. Na mestu sa koga se otldnuo l11ehur (s1. Postoje dva madela uz pomoc kojih se objaslljava stvaranje celltara kavitacije.4. koji se nalazi na zidu raste zapremma na racun isparavanja tecnosti... Drugi model (s1. KavitaciJski rnehur ce pnro nastati u centrima vrtloga.4.2.4.2. ali i od uslova eksploatacije.2.3 Tada se na povrsini mehura desava proces isparavanja elme paro-gasni mehur raste.. Prvi model (s1. zapoCinje novi ciIdus stvaranja mehura.2.. mm dostiZevrednost Pk" Tada mehuricu d)~ !Pmin max nerastvorenih gasova.4. Naime. a zavisno od polja pritiska moze nastati i u drugim delovima vrtloga.ina kavitacija nastaje u vrtlozrum oblastima iza opstrujavanog tela iii prolaskom struje laoz lokalne otpore. rast ..4.2. Stvoreni mehurovi u tecnosti su razlicite veliCine ioblika. smeru . jer SD u. . njima pritisci najmanji.4 hidrodinamicke sile nadvladaju povrsinske sile prianjanja mehura za cvrstu povrsi~u mellur se otkida sa povrsine (s1. Ta hrapavost potite od tehnoloskog procesa obrade povrsine.4. U proceJ'U kavitacije postoje ITt' jaze: stvaranje mehurovil.2.2.3a) odnosi se na stvaranje mehurova na povrsini tela. Taj proces stvaranja mehurova nastavlja se sve doleIe postoje uslovi oddavanja laiticnog pritiska Pk" Otkidanjem parnog mehura sa zida zapocinje clruga jaza "zivota" . u ostalom l11ehuricu pare 11a zidu.2. Slika 2.3b) takode se zasniva na prisustvu nerastvorenih gasova u tecnosti.

kada dolazi do rasta pritiska (nailaska struje dvofaznog toka na pumpu iIi aa geometriju u kojoj se presek siri) nastaje proces smanjellja parnog mehura. pri cemu su: P. brzinom w. Tom prilikom leap se deformise i ima oblik prikazall na s1. s obzirom da se pri kavitacijskoj eroziji ullistava . u parovodima u kojima para struji velikombi:zillom. 2. ili blizu nje. J aSIlO je.ftilSkog slo/a Tlla/erYLlla!cojlje izlozen kavitacyz: Preciznije.' Posle ovog stanja.brzilla zvuka.Kako je . faktor oblik mehura. Tada pritisaic raste (priblizno) do vrednosti p =: pew.lTeca /aza. Aka se kondenzacija mehura zavrsava na cvrstoj povrsini. jer je pritisak taj koji dovodi do nastanka kavitacijskih mehurova. tadace nizstrujll0 R da se menja.4. pa ce sila pritiska koja deluje na metamu p()v~~inu biti P =: pr 2 rc. Ako se sa R oZl1aci poluprecnik sfernog mehura. Rast parnog mehura odvija se do trellutka postizanja minimalnog pritiska Pmin' i tada je poluprecnik maksimalan i iznosi BOla. i tada llastaje kondenzacija mehura . upravo po uslovima koje namece pritisak (ptRt i obrnuto pt Rt).. Kod dugotrajnag procesa kondenzacije mehurova na cvrstoj povrsini ona ce biti ostecena. a u tu zapreminu velikom brzinom ustrujava tecnost. ako se u pari nalaze kapi vode. tada pri udant lcapi u cvtstu povrsinu nastctje udarna erozija. Upravo iz tog razloga proces erozije bice objasnjen uz pomoc eksperimentalnih rezultata postignutih u oblasti udarne erozije. Otkinuti mehur struja tecnosti nosi nizstrujno.Kavitacija 209 kavitacije uzima se u obzir i odstupanje stvarnog mehura od idealizovanog sfernog kroz tzv. U strujnim sistemima i masinama erozija povrsinanastaje zbog kavitacije u hidraulicnim sistemima iIi zbog udara kapi u parno-turbinskim postrojenjima. u cvrstu . Kavit21djslka ~Jrozija Pod !cavdad/skom erozijom podrazumeva se plVces rtlZa!"tlT{/a POVr. uslovi za opstallak parne faze prestaju. a taj praces se naziva kavitacijska erozija.4. vee samo oni koji iscezavaju na njoj iIi blizu nje. i pored toga. Pri kOlldenzaciji mehura zapremina parne faze se trenutno smanjuje.3.2. Posmatrace se udar kapi vode.1b.metalnu povrsillll. da je kavitacija nepozeljna pojava u hidrosistemima i da se protiv nje treba boriti svim raspolozivim sredstvima. tad a je ta povrsina izlozena dejstvu velike sile na maloj povrSini. kavitacijska erozija nastaje na OHom delu povrsine materijala koja je dugotrajno izlozena procesu kondenzacije mehurova. dahle. Usled toga na mestima kolapsa mehura naJ'Iqju lokaltzi hidro-udadpropTtlceni !taglli-n lokabui!t poras/om prdiska.odnosi povdinski sIoj materijala. Kako se kOlldenzacija mehura obavlja trellutllo to se obicno kaze da je meltar tScezao iIi da je doziveo kolaps.ako sezna da na nekim opstntjavanim povrSinama moze doCi do kavitacije tada se erozija materija ne maze spreCiti ali se moze ublaziti odgovarajuCim postupcima povrsinske zastite materijala. Od trellutka kada se u tecllosti postigne pritisak P > h. Zato je u hidrosistemima oJ'novno ne dozvoliti opadanje prdiska do !critiCize vrednosk Medutim. Naime.3. U principu glavna borba protiv kavitacije odigrava se na hidrodinamickom polju. Svi mehurovi koji se kondenzuju ne ucestvuju u razaranju povrsine. tj. proces identican kavitacijskoj eroziji. kroz uticaj na pritisak.gUstina tecnosti ie .

povdinskim razaranjem materijala. +l-'t---+---+-_. jer je u njoj veoma mali gubitak mase.3. pri cemu je gubitak mase materijala prikazan kroz visinu erozijskog sloja . koja se naziva lizlcubacioni period propracena je promenama naponskog stanja povrsinskog sloja i ona predstavlja "pripremu" za proces erozije. dovodi do razaranja povrsinskog sloja.. i kavitaciji sarno je pitallje vremena kada ce nastupiti razaranje povrsinskog sIoja. ali je i dalje proces intenzivall.3.4. katodna . 500 sa oscilograma pritiska (s1. Pri uslovima razvijene udarne erozije (kavitacije) impulsi pritiska su veoma veliki i desavaju se u vremenu t = Rw / 2c 2 .1a) jasno uocljivo da je rast pritiska veoma veliki. Mvitactj"slcoj (iii udamoJ) eroztji mjedal1 matertjill. Zato ee se udar kapi osetiti u povrsinskom sloju ZONA UI1CAJA lJTIARA materijala.4. sto dovodi do odlamanja povrsinskih delica metala. Opisani proces nastajanja udarne erozije potpuno je identic an sa procesom kavitacijske erozije.-'---r--. Za brzinu erozije nekog materijala mogu se upotrebiti vremenski periodi 12 iIi t3' Tada su visine t slojeva erozije u ovimperiodima: 1 = at+IE2 2 ~~------~--------~ i 13 = bt + IE3 .IE' sastoji se od tri faze. Zbog toga se u povrsins!<om sloju desava kontinualni proces promene naponskog stanja i slabljenja medukristalnih veza.4. Proces kavitacijske erozije propraeen je. Mehanizam erozijskog razaranja povrsinskog sloja prikazan na s1. tj. Prva faza.pri razvijenoj 400 -tt--y--f-----r---I p (bar) 300 - 2. tacnije u zapremini a 'Q---.3.2 materijala.1 Clrne medukristalne veze metala na nekim delovima slabe a na nekirn ojacavaju. dakle. b i odsecci na osi fE2 i IE3 konstante koje zavise ad vrste Slika 2. tj. u cilju zastite povrsinskog sIoja vIsi se.--='--'~. na primer' kodcelika. Ipak.3. gotovo trenutan. ta povrsina metala biva "bombardovana" impulsima sile P.u . Druga faza je propracena maksimalnombrzillom erozije.kojima sua. bez obzira ntll'ljegov leva/ltel i mehanicka svoJ"stv~ duzi wemenslci period ne moze odoletl: Dakle. U t (IlS) ovoj zapremini dolazi do a) b) promene naponskog stanja Slika 2. asamim tim i malcsimabtim ptbitkom mas-e.2.to ce cvrsta povrsina biti opterecena velikOll1 silom na izuzetno maloj 200 -11---1-"--+---1 povrsini. gotovo trenutno. Treea faza okarakterisana je' smanjenjem brzine eroziie.4.210 Kavitacija 600 "::'--. starn razlikom sto je kod kavitacijske erozije impuls sile pritiska izazvan kondenzacijom parnog mehura.2.---I a 10 20 30 ogranicenoj tackama ABD.

.

I~ p. Odrediti zapreminu gasl10g mehura ako je gustina gas a u njemu Po' Poznate velicine su: R.Pp +201 Ro' Iz uslova minimuma funkcijeJ. Kontakt mehura i povrsi ostvamje se preko kruznepovrsinepoluprecnika Ro' Pri opstrujavanju tecnoscu mehur se U poduzl1om pravcu deformise osnosimetricno. iz jednacine (2). II. Za specijalne slucajeve promene stanja: 1'1=1 .R (311 PgoRo)'.4-3. jet je tada: . upravo. Sve eve sHe su promenljive zato sto se u tolm vremena dimenzije mehura menjaju. Kad stvarnog procesa kretanja i msta paro-gasnog mehura kvazistacionarni model ravnoteze si1a nije potpun. RESENJE: VdeCi analizu sHa koje deluju na mehur (sl. smanjuje. a za f < 0 se j . Za kvazistacionarnu ravnotezu sila koje . potiska. shodno pravilima 1Z Odeljka 1. Sferni mehur.4-2 Problem 2. pritiska.2. pri stvarnom kretanju paro-gasnog mehura na njega deluju sledece sile: teZlne. Ovom prilikom u detaljniju analizu ovih sila se nece ulaziti.deluju na mehur moze se postaviti i jednaCina za vertikalni pravac a sto ovde nema potrebe raditi.Po)Vg . i iznosi Pgo == Po .1=0. Po' 0. inercije. dobija se poluprecnik R . Problem 204m2. == Ro ip == Po.sledi jednaCina ravnoteze 2 (p. Naime." K 2 0 0\. poluprecnika R. iz izraza (3) i (4) lako bi se dobila odgovarajuca resenja. pa je zato ovaj proces izrazito nestacionaran. u tecnosti gustine P koja je pod pritiskom p. dobija ° \ 1 b) Slika P. nalazi se gasni mehur sfernog oblika ciji je poluprecnik R. P. a na njoj je povrsinski napon 0. 0 \1/(311-1) (4) PK == Pp +T(3n -1) 3n-p R a gO 0 Vrednosti koje daju izrazi (3) i (4) mogu se nazvati i kriticnim.62. .2.pr n_ 2rn0sin8 = iz koje se.izotermske i n =1( adijabatske.212 Kavitacija iz jednaCine (1) sledi (2) Pritisak gasa u pocetnom stanju ravnoteZe mehura odreduje se. jer je za njihJ = O. Na ravnoj povrsini. nalazi se na idealno glatkoj povrsi.4-2b). viskoznog otpora i povrslnskih napona. Kontaktl1a povrsina izmedu mehura i rayne povrsine je krug poluprecnika r. Ovde treba napomenuti da za vrednosti funkcije f > 0 mehur raste. posredstvom veze sine = r I R. 8f loR == 0. ' (3) koji za vrednost minimuma funkcije if-=O) daje pritisak 20 1 ( 2.

Poznate velicine su: R. sile koje poticu od povrSinskih napona.(e] .8 2 )cp In. eventualno zbog prelaznih reZima rada pumpe.P. Obicno se kriticni pritisak ... osno__.2. 0'..-. su ==: -- P" r ~-~ = pC5"Rodcp = 2RoO' fn cos8 cosep dep = 2RoO' fn cas(S] ---n-cp)' coscp dcp 0 0 2 2 =2RoO' foL cose] COS(--n-cp)+sin81 sin(--n-cp) j"coscpdcp ar e] -e 8] -e 1 = 2RnO' e -8 (8] -8z ) -n 1 / 2 sin8 0 • (sin8] + sin8 z). eventualno zbog prelaznih procesa u hidrosistemu (hidroudara).. U tom polozaju ugao nagiba kontaktne Slika P. sin8dcp =2RnO' 8 ~8z sinElo(cos8z . jer je u tim presecima pritisakminimalan. pa ce povrsinski naponi u horizontalnom i vertikalnom pravcu biti: 0'" =0" cos8· coscp i O'y =0" sine.cos8]). Py = 1 2.s e cos <p Ro = Rsin8 0 • Zbog opstrujavanja gasnog mehura sferni oblik se deformise i ima. Pumpa ce raditi u kavitacijskom reZimu zbog jednog od sledecih razloga: .. <p proizvoljnom trenutku vremena.4-3. simetricni oblik prikazan· na sl. Ukupna sila koja potice od povrsinskih napona jeP~ = ~ P.mehur odreduje se kao: 8 = 8] .4-3 povrSine tecnost .2. . 213 -----. na kojoj se ostvaruje kontakt mehura i povrsi je IT c~. .4.. 8 0 .81' 8 2 .Kavitacija Proizvoljni polozaj mehura odreden je uglovima nagiba8 1 i 8 2 . + p}..na prednjoj i zadnjoj ivici mehura.4. a deluju u horizontalnom i vertikalnom pravcu..cnosti postize u presecima gde tecnost ulazi u kolo. RESENJE: Poluprecnik kruzne povrsine.. s:n O'yRodcp = 2RoO' s. Odrediti sile koje deluju na mehur u horizontaillom i vertikalnom pravcu a koje poticu od povrsinskih napona. Dakle.pritisak isparavanja te. usisna vis ina (visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoaru i usisnog otvora pumpe) je velika. otpori u usisnom cevovodu su veliki.. PovrSinski napon izmedu zida i mehura je 0'. u . Kavitacija 11 pumpama Kavitacija leao pojava prisutna je i u pumpama i ona u njima nastaje zbog smanjenja pritiska u usisnom vodu kada pritisakopadne dokriticne vrednosti. .

PI v~ I:lPg H==---a\--pg 2g pg 0 (2.4.+ . Pa PI I:lP g -=-+H+a .4.-»1 I I 11- ffi-t -----<>-j P rL_W_-! . U jednaCini (1) sa I:lp g oznacen je ukupan pad pritiska u usisnom cevovodu. 12g pg v.4.3). pri kojoj dolazi do kavitacije. koji se odrednje primenom izraza (2. Kriticna visina postavljanja pumpe. 1z jednaCine (1) dobija se visina postavljanja (u odnosu na nivo tecnosti u rezervoaru) pumpe Pa .4. Na pojavu kavitacije u pumpama presudni uticaj imausisna visina. Frvo ce se H 1p I 11 i FA !=--.2.av!tacijski reZlml racia I "-r. U tu svrhu analizirace se polozaj ugraaene pumpe prikazane na sl. a koji odgovara bezkavitacijskom rezimu pumpe.o'-:"-:--O-: I IY /1ll'~ 1 I I I ·1 I ' -J!-o-:. 11-2% '1 . pa da pumpa irna siguran bezkavitacijski fdim rada. pale. U polozaju kada je visina postavljanja pumpe Hie (polozaj K na slici) pritisak dostize vrednost pritiska isparavanja tecnosti Pic' Gime zapoCinje proces kavitacije pumpe.. sve karakteristike pumpe (s1.214 Km'itacija iii.4a. i to naglo.' oznacen sa N. Za ovaj polozaj pumpe postavlja se BernuIijeva jednacina. za nivo tecnosti u rezervoaru (0-0) i ulazni otvor pumpe (1-1). jer se pri njemu menjaju. za preseke ulaza u pumpu(1-1) i kolo (K-K). Meautim. tose pri postavljanju pumpe mora voditi racuna da bude zadovoljen uslov Hk > H.--c--<.--:~ 1"""'-/. za vrednost pritiska P1 == Pk' i iznosi: 2 I:l'Pg vI a ---o(2. pg pg . koja glasi 0 0 .4. nije dovoljno da sarno bude zadovoljen uslov Hk > H pa da pumpa pouzdano radio Zato se uvodi pojam kavitac(j:fke rezelYe pumpe (visina 1:1 h) koja predstavlja visinu na koju pumpu treba postaviti u odnosu na visirm postavljanja pumpe sa kavitacijskirn rezimom. Zato ce se OVOln llticaju posvetiti vise paznje.3) Kada raste visina postavljanja pumpe pritisak opada..4 posmatrati "normalni" polozaj ugradene pumpe. Uticaj visine postavljanja pumpe na pojedine clanove energijske jednaCine (1) prikazan je na s1. Za odredivanje ove visinske razlike postavlja se Bernulijeva jednaCina.4.25).2AAc). (1) u kojoj je svaki clan dimenzije visine. ako su neki od uticaja spregnuti.I _:~_:_:-:-:{ bez~.4) J 2g pg' S obzirom da je kavitacijski rezim rada pumpe nepozeljan..1.:) Slika 2.! li kr b) a) c.4.2. dobija se iz jednaCine (2.

Pk +a j ::i.4. radi u kavitacijskom reZimu. Glavru teren borbe protiv kavitacije . tada sesmatra da je kavitacija potpuno razvijena. Daljim povecanjem usisne visine pumpe kavitacija je tolilco intenzivna da dovodi do nagle promene hidraulickih karakteristika.kavitacijski. !J. te se zato karakter hidraulickihkarakteristika malo menja. za ostvarivanje bezkavitacijskog reZima rada pumpe potrebno je pumpu postaviti na visini H s H dop ' Ukoliko pumpa. a ne presek ulaznog otvora pumpe. Kako oscilacije pritiska zavise od vremena.Kavitacija 2 2 215 pg 12g pg Ie 2g Ovde treba napomenuti da je presek ulaza u kolo pumpe (K~K)merodavan za pojavukavitacije u pumpi.5) pg 2g Kavitacijska rezerva pumpe odreduje se eksperimentalnim putem i predstavlja veoma vaznu hidraulicku karakteristiku pumpe.ftene visine postav(janja pumpe (polozaj D na slici).--. Kada dode do promene ovih lcarakteristika za 1-2%(presek II). napor.L-i~iz_n_o_s_i_ _ _-. ali osrednjavanjem po vremenu one imaju sinusni oblik. PI . Pri bezkavitadjskom· re~i:inu rada prolIlena visine postavljanja pumpe ne utice na hidraulicke karakteristikepumpe. iz bilo kog razloga.h =.. Amplitude ovih oscilacija pritiska $uvece ako je pritisak manji i ako su kavitacijski mehurovi veci._4_.6) DakIe.4. uvodi se pojam dopu. i zato bi proizvodaci pumpi u svojim katalozima obavezno trebali da daju ovu karakteristilru..rezim rada pumpe dovodi do erozije kola i drugih delova pumpe koji su izlozeni udarnim pojavama izazvanim kolapsom mehurova.. Proces kavitacijskog i bezkavitacijskog reZima rada pumpe prikazan je na dijagramu sa sl.(protok. Zatokavitacijski reZimrada treba izbegavati i protiv kavitacije se treba boriti.5.2.zim14 J'lgurno ce doCi do razaranja materijala i do ostecenja pltmpe. to sledi izraz za kavitacijsku rezervu pumpe 2 ll+a ::i.Pk +a :!. tad a postaje znacajne oscilacije ulaznog (pJ i izlaznog (P2) pritiska pumpe~ Oscilacijeulaznog pritiska su dominantne i one se u prigusenom obiiku prenose na izlazni pritisak.3) i (2r-. snaga i stepen korisnosti).4. 1z razloga sigurnog obezbedivanja bezkavitacijskog reZilIla rada. Postojanje ovakvih oscilacijapritiska u pumpi uricu na pojavu suma i vibracija pumpe. . (2.4. koja se dobija iz izraza (2. Ova konstantnostvaz~ do preseka 1. Ako pumpa radi duffi vremenskiperiod u !cavitacijsJcom re.4c. Daljim povecanjem visine usisavanja pumpe zapocinje procesJeclvitacije koji na pocetku nije toliko intenzivan. koja se uobicajenom terminologijom koja vazi za pumpeozhacava sa NPSH (Net Positive Suction Head). (2. PI = PJ (t) i P2 =P2 (t). Oscilacije pritiska u vremenu su stohastickog karaktera.L+ M . to se potvrdujeda kavitacija predstavlja nestacionarnu pojavu.=. a s druge strane. jer jePIe <Pl' S obzirom da se kineticka energijastruje preseka K-K moze zanerrmriti (?1) u odnosu na kineticku energiju struje ulaznog otvora 1-1. tj.

5. Slika 2. ProlJ/en8 2. k -1. c) Rezervoar je otvofen prema atmosferi. d... vazi Bernulijeva jednacina Pa ..' - RESENJE Prema zadatom protoku brzina strujanja u usisnom cevovodu iznosi: v == 4V I d 2 1C == 1.Pk.A tHdoP 1==3m'~u==3.1. 0 usisnoj visini vee je dostareceno..V' ~k' A. prema tabeli 2. .216 Kavitacija pumpi je pravilni izbor visine usisavanja i smanjenje usisnih gubitaka. Borba protiv kavitaCije na terentl smanjenja pada pritiska ima oJ'novna pravila ito su u tlsisnom vodu ugradivati stc manje lokalnih otpora i potpuno izbegavati ugradnju regl.llacijone armature.2 -) (1) P P 2 uk. I v 2 {3.4.h == 6m. Problem 2.A Poznate velicine su: V..Pv Pk 1 .. protokom V. Odraditi dopustenu visinutlsisavanja pumpe ako se usisava voda temperature: a) to == 20°C i b) t == 80°C.2. v d . odnosno da za vece temperature tecnosti pumpa mora biti potopljena.13 m! s. . 1 4V 2 ..:c.70m. ' _-11-_-".9.4. /"=0. su Pk20 == 2337 Pa i Pkso == 47360 Pa.d.4-5. primenom izraza (2..:.4 . Slika P. za zadate temperature.4-4. a) Odrediti potpritisak Pv ' koji treba da vlada iznad vode u rezervoaru.4. H. za Hdap= Pig L\h-CSu+(. za preseke 0-0 i 1-1.--'-"-+gH=-+-(s +S +s +A-+l)(-. Odrediti V~ V protok kroz pllmpupii kome ce pllmpa raditi u k kavitacijskom rezimll. .5. 0 b) Rezervoar je otvor~nprenia atmosferi Pv "" 0 . Pumpa usisava vodu iz rezervoara.za t:= 20°C.k+/vd)T== ~761mm. P Odrediti pri kojoj se Vtednosti koeficijenta lokalnog u otpora ventila u pumpi javljakavitacija. Koeficijent temperaturskogsirenja vode je ~ == 4.k=0.. RESENJE: U kavitacijskom Jeiimu rada u presekll (1-1) ispred pumpe postize se vrednost pritiska kljucanja vode Pk' Za ovaj rezim rada. da bi se ostvario kavitacijski fdim rada pumpe. l. Na osnovu dobijenih rezultata sledi da temperatura tecnosti ima presudnu ulogu na visinu usisavanja pumpe.02.:.4-4 Gustina vode na temperaturi od 80°C iznosi: 3 Pso == P20 / [1 + ~(t ...10-4 °e l • Dati su podaci: d == 150mm.r.6) dobija se dopustena visina usisavanja Pa . I.. Kavitacijska rezerva pumpe jet. Su' (. P20==998kg/m\ Pa==lOOOmbar.to)] == 972 kg / m • Pritisci kljucanja vode. P a> Pk' p. Pumpa usisava V == 20 11 s vode. t==80°C. pri cemll je visina usisavanja H.d n iz koje slede rdenja: a) za potpritisak II rezervoaru \ \ \ . Konacno.

~ odnos povrsma A / Ax pn kome ce doCi do kavitacije ventila.Pk kR - pg Problem 2.%m%mdmi%i. A =d rc /4 povrsina poprecnog preseka cevi a Ax povrsina trenutnog otvora ventila.u +Slc +S" +/c"d+ 1)(d 2 ' 7/ 2 . Su' Sic' • hkr RESENJE' Protoci kroz cevovod su: a) za turbulentno strujanje ~~------------2gH .4-6 11 f 32(/ J + 12 )v d2 + Kriticna visina. C) za protok kroz pumpu .(Su +Sk+ Ad) J1I3 = 3. . Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicka natega (prosti cevovod). I~ ~ ~ V- \Ax su: P a Slika P. gde je prema tabeli 2. I =lOm.~ . Odrediti protok kroz nategu i kriticnu visinu hkr da natega radi u bezkavitacijskom rezimu.+A(/J+12)ld+l' b) za laminarno strujanje .d. u i/i I?< ~.mi%i.02. je h .4-7 = lbar. =¢o --. Svlc =p(Pa . Koeficijent lokalnog l.Pa ..032 .Kavitacija 217 PI' =Pa+ pgH -Pic -'2({. za oba rezima..5. u sledeCim slucajevima: a) strujanje je turbulentno sa konstantnim koeficijentom trenja /c. d 2rc '2------------------------1--V=T p(Pa-Pk+pgH)/(Su+s. ~ Pa' Pk' p..A.2. A. i b) strujanje je larninarno.'O. ~ . Poznate velicine su: d. gde je \ =. h=lm.4-6. ~.+A"d+ 1) Pro/Jlcm 2.2. t=20°C. Su =0'. ako je protok vode ~ "" 4 II s.. otpora ovog ventila menja se po h1---""k-~""':'-'--~<f-'-(iDH){I-zakonu sex) = A I Ax.1 za t=20°C pritisak kljucanja Pk .5.4-'1. d 2 rc 1 V = 4 Su +Sk + H Slika P.Pic +pgH)( 4V) -(Su +Slc +/c"d+ 1) . p . d 2 rc V=4 Su+S. . 1 P gh = 2337 Pa..+s. V.~:-. Odrediti . laoz koji struji tecnost gustine p i viskoznosti v. d=50mm.~ p ~ b:::/. Pumpa usisava vodu iz rezervoara kroz usism cevovod u kome se nalazi venti! v.. 4~ ~ b) za koeficijent lokalnog otpora ventila 2 d rc 2 I . 11' 12 .4. A Ax [ RESENJK = (~/ A)2 2 (Pa-Pk) . Dati podaci V· 2 =_==== =:=::= .@%%~~ A :_______ \!!/~'. Sk = 0.

) = cp. dobija se brzina strujanja u kontrahovanom preseku P1 . + 1 . odnosno nepromenljivoscu karakteristienih nivoa teenosti u rezervoarirna. takav otvor kad koga je brzina strujanja u preseku konsal1tna. . pg . . Ova suzenje .1.218 2050 STACIONAlRNA ISnCANJA KROZ MAlLE OTVORE I NAGlLAVKE U ovom Odeljku razmatrace se stacionamo isticanje. Za otvor kruznog poprecnog preseka koeficijent kontrakcijeje \1'= Ak I A = (d k I d)2 = 0. tada je ree 0 velikim otvorima.1) pn cemu je cp:::: 1/ brzinski koeficijerit.v =-1 . a to je one kod koga je protok konstantan.. Ocigledno je da se izraz za teorijsku brzinu isticanja veoma lakoInoze dobiti 1Z izraza (2.1) za slucaj da su rezervoari otvoreni (PI:::: P2 :::: Pa) i da je gubitak strujlle energije If+l - . .5. /:1P.1 p+gH=-p+Cr. bez obzira na veliCinu.'edtm Ie lsti o/vor moze biti imali i Felt/a. pg. postoji promena brzine ali takva da je mala iIi zanemarljiva. Staciionsr1ll3 istic:!ll. Ako je profil brzina po poprecnom preseku otvora uniforman. pak..5. J (2.5. a 8to zavisi od mesta gde se otvor nalazi.. 1z Bernulijeve jedhacine..P2· .1. 2.P2 karakteristiena razlika pritisaka.p:::: PI . U tu svrhu pasmatra se kruzlli otvar sa s1.+l)T' PI . ako je profil brzina po visini otvora promenljiv. presudnu ulogu ima profil brzina.5.koja glasi: Slika2. po analogiji sa brzinom slobodnog pada tela sa visine H. na dubini Hod nivoa teenosti u rezervoaru A iznad kojeg vlada pritisak P1' Nakon otvaranja malog otvora nastupice isticanje tecIlosti u prostor pod pritiskom P2' Pri isticanju kroz mali otvO! ostrih ivica. Ovde treba napomenuti da prva interesovanja za istiCanje kroz male otvore poticu od Toricelija koji je. Otvori kroz koje se vrsi isticanje dele se na male i velike. ..64.. zbog dejstva: inercijskih sila. struja nece moei da prati geometrijll otvora vee ce se protoeni presek suzavati.J2gH za teorijskubrzinu isticanja. . i suprotno.koeficijent lokalnog otpora suzenjamlaza definisan sa prvom nizstrujnom brzinom v i u kojoj je koeficijent lleravnomernosti a.2g(H + . . k == 1. P2 v 2 gde je r. iii.Jr. Nairne. Ta konstantnost protoka ostvaruje se vrernenskorn nepromenljivoscu polja pritiska.smanjenje protocnog preseka naziva se /contra/cq/a.:t{cije koji predstavlja odnos maksimalno suZene povrsine (presek K-K) i povrsine otvora kroz koju se vrsi isticanje.· ab. dalde. postavljene za presek 1-1 i A kontrahovani presek K-K. odnosno naCin odredivanja protoka.··v·2g(H +-) .1 koji se l1alazi u vertikalnom zidu.. a opisllje se koeficijentom kontrq.. takvi otvori se nazivajumalim.5.. izveo izraz v T :::: .2.. ...lIlja klioz malle o1l:vore Pod malim atvarom podrazllll1eva se. Ovu podelu treba uslovno shvatiti jer.1. Kod avihotvora osnavni problem je odrediti protok fluida.

2) u kome je !J. koji predstavlja odnos stvarne i teorijske brzine isticanja. Pri isticanju kroz male otvore ostrih ivica.1. pri velikim Re-brojevima brzins.-P-):::!J. 1.99.. Na pr. Koefieijent protolea predstavfja proizvod koefteijenata kontrakefie i brzinskog koejic!jent~ oc/nosno predstavfia odnos stvamog i teorfiskog proto/ca.5. ako je otvor blizu dna iIi bocnih zidova rezervoara. moze dosta dObroda se sracuna primenom Kirhofovog obrasca IJI =n / (n + 2) =0. ako je u pitanju kruZni otvor precnikad i aka se otvor nalazi na rastojanjima veCim od 3d i od dnai od zida tada je kontrakcija potpuna..S/aeionama is/ieanja KrOZ male oil/ore i naglavke 219 zanemarljiv (. pa je tada koeficijent protoka !J.p ) ~ pg ~ pg (2.5. tada je isticanje neometano.5.96+0. Ova promena deformacija mlaza. a obicno se uzima cp=0. odnosno da je tecnost savrSena.jC. Koeficijent kontrakcije predstavlja. zato se 'takVa kontrakcija naziva nepotpunom.::: ~ =-i-~::: IJICP I (2. Nairne. ako se radi 0 pravougaonom otvow dimenzija a x b tada potpuna kontrakcija nastaje ako se otvor nalazi na veCim rastojanjima od 3a od dnai 3b od bocnog zida. odnosno v 1 cp----(2. I!J.. Kontrakcija moze biti potpuna i nepotpun~ a 8to zavisi ad polozaja otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i u odnosu na bocne zidove i dno rezervoara. koeficijent protoka. za l-~ male kruZne otvore ostrih ivica. i s1. u odnosu na osnovni presek otvora.1) sa cP je oznacen brzinski koeficijent.1. kako je vee receno.1) nalazi sena rastojanju 1=d12 od otvora.. a najuticajniji su: oblik i veliCina otvora. iIi. polozaj otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i U odnosu na bocne zidove rezervoara.5.2 mlaza. tj. I!::.A i2g (H + tJ.97. i to veoma brzo. Za male lanzne otvore koeficijent kontrakcije ima vrednost 1JI::::0.611. naziva se inverzija mlaza. Ako se otvor nalazi dovoljno daleko i pd nivoa tecnosti i ad zidova rezerv()ara.+1 i u sebi obuhvata hidraulicke gubitke nastale pri isticanju.5.64. ako je isticanje kroz kvadratni otvor.. Medutim.=0.2.2. .v T . 2 Pri isticanju.4) . tada se mlaz deformise kao sto je prikazano ria s1. posle preseka K-K.5. Ova velicina zavisi odmnogih faktora. dolazi do znacajnih deformacija oblika protocnog preseka Slika 2. U izrazu (2.=0.1. Koeficijent kontrakcije.k:i koeficijent ima vrednost cP= 0. odnos povrsina kontrahovanog preseka i preseka otvora.62. pa se takva kontrakcija naziva potpunom. pa se isticuCi mlaz u potpunosti ne defotniise. tada do izraiaja dolaziuticajcvrstih granica.2.5.3) i po svojoj fizickoj sustini ima vrednost 0::. a presek maksimalne kontrakcije K-K (s1. viskoznost tecnosti. Mnozenjern brzine v sa povrilinom Ak dobija se izraz za pratok V::: v Ak = \jJcpA 1r-2g-C-H-+-b.

-dominantan uticaj na koeficijente: brzine.v2/2+C. jednaCina kontinuiteta vd 2n 14 =.kat viskoznosti je toliko izrazen da prakticno nema kontrakcije mlaza (\!f =1). kontrakcije i protoka ima Rebroj.1.696.=vID2n 14 i izraz za koeficijent kontrakcije \!flc == (d / D)2.5. a samim tim i protoka.l su prakticno konstantni..5. neprekidnost mlaza se narusava i nastaje kapljicasto strujanje. Analizom dijagrama dolazi se do sledeCih zakljucaka: prvo.pv. u funkeiji od Re-broja (po Altsulu) prikazan je na dijagramu sa 0. D 2n V = J-l--J2gH .2 kroz koju se vrsi isticanje. sa 81. zbog dejstva inercijskih sila.3.1.5) .5.. 12 koja izrazava jedl1akost odgovarajuCih gubitaka prosirenja koji su sa koeficijentom lokalnog otporausisa strujne energije.postepenog suzenja i Pa Pa r v~ -+gH=-h. Slika 2..220 Stacionama isticanja hvz male o/vore i nag/aI-lee Kod kruZnog otvorainverzni mlaz imaoblik elipse.5. . 12 =C.5.. za Re> lOs koeficijenti: cp. Kada se mlaz dovoljno udalji od otvora.j1 i). dIugo.2 strbje i zida cevi formira vrtlozna zona u kojoj vlada potpritisak Pv Cijim se dejstvom povecava protok.-.3 l.postepenog \ \ . pri Re :::l 300 koeficijent protoka ima 10' 10' 10' 10' maksimalnu vrednost koja iznosi ~l 10' Re 10' =0. Kad malih otvora 05trih ivica 1..-+1)p p 2 p D 2' u kojoj su koeficijenti lokalnih otpora ~ ..d Naglavci su kratke cevi koje sluie za povecanje koeficijenta protoka. 4 (~u (2. Povecanje protoka prim~nom naglavka moze se tumaciti na sledeCi nacin: pri ulasku fluidne struje u cev nastaje kontrakcija struje.:-. shodno kojima slediprotbk . Za objasnjenje rada naglavka posmatrace se cev. i tad a se u prostoru izmedu kontrahovane povrsine Slika 2.. 1 . koja u· preseku K-K ispunjava kruznu povrsmu precnika d.-+(~ ? 2 Sp ...5 -h~-+--·---!--+s1..0. za veoma male vtednosti Re-broja (Re< 25) efe. Karakter promene ovih koeficijenata. a naroCito u bocnim clelovima preseka 2-2·..5)povezani relacijom ~uv. precnika D.0. za male kruzne otvore 08trih iviea...2. 2. trece. i. Za odredivanje protoka koristice se: BemulijevajednaCiria za preseke 0-0 i f . I VI +11. :: :::==:===~f--_~-~NTmI-r~~.

2). odnosno zbog ne dovrsenog formiranja vrtlozne zone. a istovremeno je fluidna struja ispunila ceo izlazni presek cevi.: lid 1. odredi Bordinom formulom. Problem 2..zona potpritiska..857 5 8 0.l.. koeficijent protoka se odreduje primenom i:l.947 0..97 O.883 0.~8 . i ako se koeficijent lokalnog otpora I. .~ '~ . Daljim smanjenjem duzine naglavka ( 1/ D ~ 0) koeficijent protoka uzima vrednost j. Tabela 2.-.* a(O) J.743 0..809 0.. P. Tecnost istice kroz mali otvor ostrih ivica keji ima koeficijent protoka J.33 10 a(O) J-l. Vrednosu koeflCljenata protoka zanaglavke razlicltlh konstruktlvnih izvodenja.908 0.. /' ZAOBLJENI ~.450 0.7 30 36 45 0. Za koUke ce se povecati koefidjent protoka.815 0. ~~ . Za neke od njih vrednosti koeficijenata protoka date su u tabeli 2.L_....799 0.896 0.2.2. NAGLAVCI CILINDRICNI -·-·~'~D"'=::::: KONUSNI .p +"" D +1 .925 0.2.L=0. ~ .731 0. ovo s toga sto se tada u potpunosti formirala vrtloZna zona .~.06..620 10 20 30 40 50 60 0. definisano za izlazni presek.796 0.747 0.64.920 0. *J-l. ..6).799 0.938 0...782 0.:~.5.778 0. r (2. /I=:::: J-l..909 0.. '.5~1.946 0.. koeficijent protoka smanjuje.5.-.....66 8.5. kOllUSni (konvergentni iIi divergentni) i zaobljeni.-.. RESENJE: Za slucaj isticanja kroz cilindricni naglavak precnika D (v~ s1. . koja odgovara malim otvorima ostrih ivica... C ... ~.. Podaci: ~=O.I )-1/2 1-L= (-Z-+c. Ako se u OVOID ia:azu zanemari trenje.33 16.. \jfk = 0..5. Naglavci se konstruktivno izvode kao: cilindricni (spoljasnji i unutrasnji).l..idZa (2. :::::::: J-l..937 0.66 3+4 5 6.62..f'.475 0. ~ /". Ako je duzina naglavka manja od optimalne (1ID<3+4) tada se zbog potpunog ne ispunjavanja protocnog preseka fluidom.892 0.66 20 57 0.o = 0.Staciol1ama isticaJljtl !croz male olvore il1aglavke 221 U izrazu za protok koeficijent protoka predstavlja veliCinu .6) \jf" Kod cilindricnih naglavaka najvece povecanje protoka ostvaruje se naglavcima duzine lID=3+4. 0.4 16._:::::: ::::::.3 25.. <p 13. ...787 0.62...' .L. 2 3 4 5 6 10 13.. tada se dobija koeficijent protoka naglavka . \ ~. p .98 0.=:: ..725 0.··· ---.873 0. . ..947 0.5. /':C. jer je naglavak kratak.."".. a(O) J.764 0. ako se umesto malog otvora ugradi spoljasnji cilindricni naglavak optirilalne duzine (I/ D =3+4).l.97 0.719 .761 0.

to se iz izraza (1) dobija maksimalna teorijska vrednost visine nalivanja .2. postavljeneza preseke 0-0 i1-1 sa s1. do kojeg ce koeficijent protoka naglavka biti veCi od koeficijenta protoka malog otvora ostrih ivica (iJ.5.lo == 0.2. poznate velicine su: <p:.tk kljucanja Pk = 2337Pa. liD Slika P. i izraza \jIk = 2 VI == <p~2gH (d / D)2 .l==l2"+(1--.2. za vrednost 1/ D=57 koeficijenti protoka naglavka i malog otvora su isti. dobija se graficka zavisnost prikazana na dijagramu sa sl.v -+gH::::-+(s+1)-2' . Povecanje koeficijenta protoka. Do tog odnosa graficki prikazati zavisnost koeficijenta protoka naglavka u funkciji od odnosa 1/ D. dobija se odnbs 60 0.lo \V'c '11 pri kome su protoci kroz naglavak i mali otvor ostrih ivica isti.6). '+'k :::: 0. koja glasi: 2 Pa Pk .6) za razlicite odnose naglavka 1/ D.2.=-1-2 +l+(1--)"JS== 57 .70 -j'. U rezervoaru se nalazi voda temperature 20°C. jer trenje ponistava ucinak naglavka. Pri isticanju vode kroz cilinciricpj naglavak sa s1. Preko ovog .--+--+--""''<k----I----I0. A= 0. pa prema tome cilindricni naglavak ima efekta koristiti sarno do ovog odnosa.222 S/acionama is/icanja kroz male o/pore i nagla)Jke I ~ r f.02.2.o == 0.l=0.. Pa == I bar.827. \{lle == 0. a samim tim i protoka. RESENJ£: Za cilindricni naglavak sa s1.62 o 10 Mali otvOI -'-".2 koeficijent protoka odreden je izrazom (2.75 +--+-""".2. Ako se u ovaj izraz uvrsti vrednost koeficijenta protoka f. 2.64. Sa dijagrama sledi da koeficijent protoka ima maksimalnu vrednost J.5. Problem 2. i.~ ~r-. 2 '1/1e (1) Kako je minimalna vrednost pritiska Pk == 0.5. Od~editi maksimalne visine nalivanja vode u rezervoaru.5-3.5-2. Odrediti maksimalni odnos II D cilindricnog naglavka sa s1.. D A Lf. iznosi (f. koja odgovara malim otvorima. KoristeCi izraz (2.06.5.5.-~'='+:~-::"" 20 30 ---50 40 l .l-l1o) /1100= 33. RESENJE Iz Bernulijeve jednacine.5. ~:::: 0.~~-T-.60 t.62). drugo.""1-0.06. Dalcie.64.=0. koji odgovara apsolutnom vakuumu.82.62. do odnosa l/ D=57 ima smiJ¥a kOT/stiti cilindricni naglmJak.81 za optimalni odnos 1/ D = 3'.·-)2+ 1 \{lk '+'k 1 l-I/2 J ~O.5-2.65 0.Ciji je pritisi. teorijsku i realnu.P.5-2 dlls -l-z IJl Problem 2.maksimalnog odnosa nema efekta koristiti naglavak. dobija se visina nalivanja vode u rezervoaru H Pa -Pk == pg (~+1)<p2 -\l{' . p p uz koriscenje jednacine kontinuiteta vd n / 4 ==vjlin /4.4%.2.2. Podaci: ~=0. 4. u qdnosu na nivo horizontalne ose naglavka.

Odrediti za koliko ce se spustiti nivo vade u rezervoaru A u odnosu na nivo u njemu u pocetnom HI stanju mirovanja. S== 0. Yp ==175J/kg.2 v 4cp2 H ' h koja vazi u x-z koordinatnom sistemu vezanom za presek K-K.Posle otvaranja ventila VI i V2 pocetna Yp V2 ravnoteia vode u rezervoarima ce da se narusi.-":"'. respektivno.fE. iz kojih '7 se eliminacijom vremena dobija jednaCina trajektorije mlaza v x 2 g x 2 x z==-(-) = .'_-1 2 2 H2 konstantan.Stacionama iJ'tieall/il Ic7vz male otvol'e i naglavke 223 H == 13. koji se od ivice otvora nalazi na rastojanju d/2.2. h=2m. Iz rezervoara istiee voda kroz mali otvor ostrih ivica precnika d=10mm. S H j =3m.fE. koji ima brzinski koeficijent cp=O.2. A= 0. Dakle.5-5.5. L==lOm. d==40mm. dakle. Sic == 0. a pri toj vrednosti pritiska tecllost intenzivno isparava eime zapoCinje proces kavitacije.Jiih == 1945mm. Aka se otvor nalazi na rastajanjima H=lm i h=lm od nivaa slabodne povrsi teenosti i od dna rezervaara. ° .77 m. V2 RESEN.5. a u rezervoaru B da se poveca za visinu y.02.d I 2 i z = h dobija se domet mlaza D== %+2CP. vraca u rezervoar A. SVI == 2.5-5 ventili VI i V2 su zatvoreni. H 2 ==lOm. . S obzirom da se radi 0 slobodnom mlazu to se kretanje fluidnih delica maze opisati dinamickim jednaCinama koje vaze za horizontalni hitac.2..97. h D==50mm. jer pri smanjenju pritiskaprvo se postize piitisak kljucanja Pk == 2337 Pa (za t=20°C). 1==5m. Ispod ove vrednosti pritisak nece opadati.5~4. Smatrati da je napor pumpe +--1. pa ce zato nivo vode u rezervoaru A da se spusti za visinu x.SA Problem 2. odgovara visilla nalivallja tecnosti H = 13.5-S k . Dati podaci su: Al == 2 m . pOJ'/e ove /liJ'ine nema efekta poveeavati viJ'inu na!ivanj~ /erplVfok klVZ nag/a/lak neee moCi da J'e poveea.P. Su==O. Nakon otvaranja ovih ventila voda istiee iz rezervoara A u rezervoar B. SV2 11\ == 3.U preseku maksimalne kontrakcije K-K.2. A2 == 4 m .4Sm. iz jednaeina kretanja po xi z pravcu slede jednacine: x == vi i z == gt 2 12 .RESEN. brzina strujanja je v == cp~2gH. istovremena se voda. transportovana pumpom. odrediti domet mlaza . Uvrstavanjem koordinata x:= D .Problem 2. Medutim. U polozaju prikazanom na sl. vrednost pritiska Pk == ne moze da se postigne. S1il<a P. Prema tome. Iz Bernulijevih jednacina Slika P. Ovom pritisku.

.2) definisn".5.)2 -I. dobija se visina J.03. I == 1m.551 2 koeficijent protoka naglavka i a == d n 14 povrsina popreclJ.[h. Problem 2.5-6 cija su resenja h2 == . ] v 22 T dobivaju se protoci vode Vi = f-l1 ~. [ 2 Yp =g(H2 -y)+ (Su+ 2Sk+ 2C.J2g(h+H1 -x) d 2J( . \ \ h1 == 5713mm.5-6. = 11.)2 . J.-l==(Sl/+Sy-l-7v-!i+l)-1I2==0.h2 ) ..koliko tecnosti dotice u rezervoar tollko iz njega i istice U~l == ~72)' i jednacinu zapreminskog bilansa tecnosti A1x == A 2 y.224 Stacionarna iJ'll~'allja b-oz Inale o/vore i nag/avlce h V1 g(h+H1 -X) =(Su +SV1 +A"d-+ 1)T . Sy == 1. == paJ2gh1 pri cemu su: ' V2 = J-la. V2 == ~L2 . == J.1 . L d .-lo == 0.5~7. a pri tome temperatura .1(1:. 1+. U stacionarnim uslovima isticanja odrediti protoke kroz naglavke_ Dati su podaci: d == 50mm. Su =0. RES-ENJ£: Shodno izrazu (2.441/ s i V2 = 8.== V.' 2g 2 V L v~ 2 J. +V. l Problem 2. slede 2 jednaCine Slika 2. 1-'0 if 1-'0 Ove visine daju protoke: V.-l1 2 Yp ] x== [ (~L2) (H1+h)-I-Hz-g- /I Ai f-l1 /LA2 +(~) 2 J==lm.62. A== 0.og 'preseka.y) 2 u kojima su koeficijenti protoka P'l == (su +t... Ispod klipa pneumo-cilindra.471. _ d n Yp 4VI2g(-i. U rezervoar A stalno dotice V = 20 11 s vode_ Rezervoari A i B spojeni su malim otvorom ostrih ivica i prazne Se kroz identicne naglavke.-lG fii .se tri zapreminska protoka: r:.-lGfli == 3194mm .5.J2gHz Va =: J-l oaJ2g(h1 .Hz .326.2. Nakononiatanja malog otvora precnika d vazduh poCinje da istice u atmosferu.-l z =[ (Su +2SV2 +2Sk -I-A D)(D)4 +s +2Sk +A Ci+ 1 J- 1/Z == 0. ' 2 1 .11-1-(1:. KoristeCi uslov stacionarnog strujanja .V1 + A~+ If1!2 == 0. i fi"o = V . ' J. KoristeCi uslove stacionamog istiCanja: ~). I J.V2+ An)(D-) +s+2Sk+A'd+ 1 _ 1 d 4 _ . nalazi Se sabijeni vazduh temperature t_ Iznad klipa vlada atmosferski pritisak. teZineG. .56 Us.l ) Jh: +.

Stacionama ift/call/a kroz male otvore i naglavke 225 vazduha se ne menja. Do. d. Pa' REfENIE U toku isticanja vazduh je pod kanstantnim Pm == 4G I D2'IT == canst. h. J. Tada se u klipu. pa je zato vazduh nesti51jiv. fl. Odrediti vreme za koje ce se klip zaustaviti. v. Trenje klipa i klipnjace 0 zidove cilindra zanemariti.5-8.5-8 . Kako je t=const.Sk'Sv' REfEN. R. H.2) iznosi Ii" == J.2. Pratok vazduha shadno izrazu (2.)'IT. d H pri cerou su: A==Su+sk+Sv+1 . Poznate veliCine su: D. U polozaju prikazanom na slici na ldip hidrocilindra. p=4(F+G)/(D -D. t. p.fE: Trazeno vreme je T == D -zDg (H _h)A[JC32~1)2 +2ACE. S". t. Odrediti vreme za koje ce kIt) G F pod dejstvom sile F da se spusti . G. iz jednaCine stacionarnog isticanja V == VI'. Gustina vazduha je p == (p a + Pm) I R(273 + t).1.). Konacno. D. Poznate veliCine su: G. F. 2 SlikaP. otvara ventil V i ulje kroz cevi-kanaIe izbdene u Idipu i klipnjaCi pocinje strujati laminarno. to je i p=const.2. Slika P. d.zauzme no' i ravnoteini polozaj. d.5. pocinje delovati sila F konstantnog intenziteta.1.JR(273+t) (D)2~Pa+Pm d. 5to data isticanje cini stacionarnim. dobija se vreme za koje ce klip da zauzme novi ravnoteini polozaj: natpritiskam T==~ == V fl J.1d 2 'IT /4· ~2 Pm I p. teiine G.L Pm .+ gH) _ Z d d P 32~tJ-l. zbog povecanja pritiska.5-7 Problem 2.

(2~6.U tn svrhu posmatrace se poklopac u proizvoljnom polozaju otvorenosti (v. dobija se zapremina tecnosti V:= S -V(y)dy o Vo H 1 . U slucaju da je pre isticanja veHlei otvor zatvoren. opisuje se funkcianalnom zavisnoscu v:= cp.]./ii "1 Ovde treba napomenuti da je koeficijent protoka ispred znaka integrala. ima brzinu povrsinu dA:= \jlx(z)dz.6. (2. koristeCi diferencijalnu jednacinu isticanja dV = r7dt (0 kojoj ce biti vi'se govora u Odeljku 2. Ova zavisnost za konkretan veliki otvor odreduje se iz jednaCine konture leoja oivicava veliki otvor.4) .6. x(z) dz. Proizvoljno 12abrani mali otvor sirine x(z) i visine dz. dobija se ukupni protok hoz veHlei otvor (. po koordinati z. a graficka interpretacija ave zavisnosti prikazana je na sL2.1a. PlC'ot@k tecJnosti kroz vellikn otVO>ll". Promena brzine. (2. jer je promena ovog koeficijenta po visini otvora zariemarljiva.5.2). tada je interesantno znati koliCinu tecnosti koja istekne hoz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja poklopcem koji se krece . jer on vazi za male otvore. protok hoz elementarnn v=qJ·bgz povrSinu je d~' := V· dA := fJ. S obzirom da je profil brzina po visini promenljiv. x(z) dz .2) V(y) := ~L.1b) odredenom koordinatom y.6. jer je pretpostavljeno da je po visini otvora fJ. to se protok hoz otvor ne moze odrediti izrazorn (2. leoji se nalazi na dubini Vo a) b) z U odnosu na nivo slobodne SliIm 2. Zapremilllla teclIlll{])s1i:li koja iistekne kll"o:ll veRiki ohm" :Ila vreme Imjegovog otv:ar.otvara brzinom Vo.6. Ova pretpostavlea je potpuno opravdana.j2gzx(z)dz. 11 kojoj je z vertikalna koordinata od elementa povrsine do nivoa slobodne povrsi tecnosti..=const.r. ISUCANJE 1'ECNOSTli KROZ VELIKE OTVORE 2.3) Dalje.1) Nakon integraljenja.7) i diferencijalni izraz za brzinupoklopca va := dy I dt.6. s1.2) je f"2 i-. (2. Za odredivanje protoka hoz veliki otvor potrebno je poznavati funkcionalnu zavisnost x(z).226 2. prema izrazu (2.2.j2gz.6. po visini otvora.lmja Pod velildm otvorom podrazumeva se onaj otvor kroz koji tecnost istice i kod koga je profil brzina promenljiv po visini otvora.J2i fhh+Y . := fJ.1 povrSi tecnosti. Zato se veliki otvor deli na veliki broj malih pravougaonih otvora. Prema tome. Protok hoz trellutno otvorenu povrsinu velikog otvora.6.6.6.

!-:::: 1_.... zavisi od dubine na kojoj se otvor nalazi. jet je prafil brzina kod malog otvora ravnomeran po visini i ziito .l-. _ .pa sledi " . . iz kojeg se..a 12 . (he +f)3/2 = h.-)2. od odnosa he / a. a ne tacnim (1). .6-:10 Tecnost gustine p istice kroz veliki pravougaoni otvor sirine b i visine a. tj."'Jl.. Izraz za protok (1). ..E.. .visina od tetista pravougaonog otvora do mvoa slobodne povrSi tecnosti. posredstvom geomehijskih veza izmedu visina.' J = 11.lbJ2i[Che+I)3/2_Chc-I)312] . ->!II b . Za .. c pri cemu se razvoj u red ogranicio na cetiri clana. Zamenom hinomnilrtedova u izraz (3) sledi izraz za protok V = flab" 2ghe .2) sirine Slika P. ll. .:-h~ =========/~I=' tecnostL J . koji se svodi na obHk (2) u kome je he = hJ + a 12 = 112 . Greska koja se pravi kada se veliki otvOt smatra rna lim..(.1 a e . V. a sto je i normaino./2 (1 + (he _f)3/2 2~c )3/2 = h.. .jer je a/2he < 1. . (3) Izraze u malim zagradama moguce je razviti u binorn~r red. moze da se napise u nesto drugacijemobliku.3'+._-.daje veti protok. shodno izrazu (2).i to fi'={J.2). Gornja i donja ivica velikog atvora nalaze se v na visinama hj i h2 u odnosu na nivo slobodne povrsi =. . ~r 96 (/1) 2J-..:). RESENlE: a) Zamenom u izraz (2.. h ~(h3/2 3/2 (1) b) Kada se pravougaoni otvor smatra maliin tada se protok odreduje izrazom (2.1 pr'avougaonog otvora x(z)=b=const dobija se protok kroz veliki otvor Ii' -3t-"-'V.3"~'.12(1- 2~ )312=h. '1 -+_.I2[I+i(2~e )+~{2~Ql2_}8(~ic.lStical?ie tecnostikroz /leilke O/vOTe 227 koja istelme za vreme otvaranja velikog otvora poklopcem..lg 2 _ h1 ) • -2. . dobija veza izmedu protokakroz veliki i mali otvor .2.6-1.C b) Kolika se greska pravi ako se protok kraz velilei otvor odreduje leao protok kroz mali otvor. c lc ".5. 2 a) Odrediti protok kroz veliki otvor.I2[1-~(2. i kada se protok odreduje izrazom (2). C'" . Ako se protok kroz veliki otvorodreduje pribliZnim izrazom (2). Problem 2. ...u 96 he (4) Iz izraza (4) sledi da je uvek Ii' < r:'M' odnosno da jeprotok kroz otvoikada se on tretira velikim manji od protoka kada se on smatra malim. )~~(2~ )2+'48(~~. Isti postupak se koristi i za odredivanje kolicine tecnosti kojaistekne kroz vdiki otvor za vreme njegovog zatvaranja. am· .6. tada se pravi odredena greska koja ce OVOID prilikom biti odredena..

(2) c) KoristeCi vezu iZllledu promenljivih x=(h+H-z)b/H. Dalje.P.228 . fiif:+ H 2 (z-h). c) trougla sa vrhomokrenutim lea dole.l~v'2i[~(h+H)5/2 +1.6-2.2 vizuelnu interpretaciju greske posluziee dijagram sa sl. Dakle. tada je odnos he / a =1.z)2 / b2 + (x / 2)2 / a 2 = 1 sledi protok (4) V = 64 j.2%.V) IT/M = 4.021. pa je protok V = J. b.dobija se protok 3/2 V = 2j. i (1) b) 1z slicnostitrouglova (z -h). r IS f) (5) (6) . U vertikalnom zidu nalazi se veliki otvor kroz koji istice tecnost.6-1. vee pri mabin odnOSlma he / a veli/ci otvor se moze smatrati /cao ma4 a protok kroz otvor se moze odredivati izrazom (2).l"l/g e) KoristeCi jednaCinu elipse (b .6-2.6-1. Poznate veliCine su.2.I H == x / b sledi x = (z-h)b / H. . a) Za pravougaoni otvor je x(z)=b=const.0 Slika P.I:!.95 / ~--1 1. za navedene velike otvare. H 15 5 _1.0 Greska I a~~h I "} 2.Islicanje tecnosli !croz velilce oNore 1..5 2. d) kruga.lbv'2i[ (h + H)3/2 . Sa dijagrama je jasno uocljivo da je pri odnosu he / a =1/2 najveea greska i ona iznosi (VM . H. Odrediti protok kroz veliki otvor ako je on oblika:a) pravougaonika.5 0. U ovaj izraz treba.5 l~ hda 3.fT~'J~fi~·M~"~·-·~-~"~-af~~ ::~f:{~Ji(~r a) b) c) d) e) f) Slika 2.paje pIotok V == j.h 3/2 ].l ~ fii[ich+H)5/2 + 15 h 5/2 -~Ch+ H)3/2 ].)VJE: Protak kraz veliki otvor odreden je integralom (2. uvrstiti zavisnost x(z) i nakon toga pristupiti resavanju integrala.l.6. dobija se protok V == 64 C R 5/2 . h. b) trougla sa vrhom okrenutim prema gore.2). lSj. a. Problem 2.lQb3/2 "g.2. R.[. (3) d) Posredstvom jednaCine kruga CR _Z)2 +(x / 2)2 = R2. h5/2 ' 3 . koji je nacrtan uz pornoe jednacine (4). kada je greslea 1 %.96 0. j.2.(h+H)h ] .dz:= 2j.0 1. RES.l ~.99 J 1/ 0.97 0. e) elipse if) ako je protocna povrsina smestena izmedu dva kruzna luka i slobodne pavrsine.00 0.

1/2i ki [(2z-b)v'z(z-b) -b 2 InC-Jz-b +.6-3c. x Slika P. pri proizvoljnom odnosu fJ/R.~~~~.. pri cemu su protoci 2 Vi . prema izrazu (1) iz zadatka (2. ako se on sastojiod trougla i: a) pravougaonika. to ce ukupni protok kroz veliki otvor biti V = Vi + V .Jij r ~ a ·fb+H ~ . bvzCz~b)dz ==).o~£i::~~~]n~.trouglaste koja je ista za sva tri velika otvora i gornje koja je za svaki otvor razliCita. iznosi 2 Vi == 2~L fJ2g( 15 (b +h +H)5/2 +~(b + If) 5/2 - tCb+h + H)(b+ H)3/2 ]. iznosi r/2 H h X! .6-3.6. Teenost istiee kroz vertikalni veliki kruZniotvor poluprecnika R. P. b) Kolika se greska pravi.kroz donji i V2 . a) t b) Protok kroz trouglastu povrsinu.t~-:::--=:=:~~=:-~~:~:c::r kroz veliki otvor. ~fb+H b vzx(z)dz=).6-4. Problem 2.6-3 ]/2 === 2). PoZ'nate velicine su: a.£~.1. jer je Ti" == Vj +Ti"2' a) Protok kroz pravougaoni otvor. koji se nalazi na visini h ad mvoa slobodne povrsi teenosti. KoristeCi oyu jednaCinuiizraz (2.!~=~ -).. odreduje se identicnim postupkom kao i u zadatku 2.6. Protok kroz povrsinu donjeg otvora je isti za sva tri velika otvora i.. H.2) dobija se protok kroz veliki ot-vor oblika parabole V2 ==).2. b) trougla i c) parabolicke povrSine.. = ~w. ).6-2c i iznosi 2 b) c) Slilm 2.6-4.Jz)ll:+H =~ . c) JednaCina parabolickog otvora glasi: z = b + Hx 2 I a 2 .kticanje tecnosti hvz ve!ike oNore 229 U delovima zadatka d) i e) sa x je oznacena ukupna sirina odgovarajuceg malog otvora. Odrediti protok kroz veliki otvor. h.62. Problem 2.1 .-1.1 . prema izrazu (3) iz zadatka (2.2. b.1v 2g.2). RESEN1E: S obzirom da se povrsina velikog otvora sastoji od dye povrSine: donje . ·-. pri cemu su koordinate z i x oznacene na s1.6-2).l == 0. . ako se protok kroz veliki kruzni otvor odredujekao protok kroz mali kruzni otvor. [ ~(b + Hi/2 + 15 b 5/2 -%(b + If) 3/2 ].j2g[ (H +b)3/2 _b 3/2 j. a) Odrediti protok kroz veliki kruzni otvor za sledece podatke: R =1m.v'2gH[C 2H +b)v'fJ(b+H)-b21n(~1+ ~ +J¥")]. h =5m i ).1V 2g .kroz gornji deo povrsine.

koja se pravi kada se veliki otvor smatra malim.z.-:-. a samlin tim broj koraka je 2n=2R / k.1 je dr/ = fJ. iz jednacine (3) sledi veza izmeduprotoka kroz veliki i mali kruzni otvor ..1.. to ce se njegovo resenje potraiiti numericki.~2gH R 2 n[1 ~(B. sa kojima se izraz (1) svodi na oblik V=2fJ..SR[ 1..ly 1 Y 3J vR .812 k[ 1 sa kojim protok kroz veliki kruzni otvor iznosi V = 2fJ.2.. (i=0. Nalazenjem vrednosti podintegralne funkcije Y i = f(zi) = Jz.jH-yJR 2 _y 2 dy. (Zi -h)(2R +h-zi ). (2) Jasno je cla kada osnovni integral u izrazu (1) nenia eksplicitno resenje d? ga nema ni integral u izrazu (2). pa se reila~anjernilltegra. R 1 ..~2gz 2xdz.. Pre konacnog resavanje integrala zadd3ce se same tri CIana binomnog reda. moze resiti.. uVeSce se i nova smena y= Rcoscp.J2i e R .94 m3 / s.:. = 2fJ.. i primenom Simpsonove metode za numericko resavanje integral a dobija se resenje integrala 1= S h h+2R f(z)dz~3 YO+4(YI +Y3+"'+Y2n-l)+2(Y2 +Y4+··'+Y2n-Z)+Yz n =3. Prema tome.:..1.2~ coscpsin2 cp.-.Oi"e RESENfE: Protok kroz diferencijalno malu povrSinu kruznog otvora sa s1. r.)2 ] 32 H (3) Ako se protok odreduje po izrazu (2.8H2 (8.2 r. 2n). pa zato numericko reSavanje ne dolazi u obzir.v2gH R 2[ 2cp -4"sm2cp-.z) . (sin 2 cp.32 sm4cp) lin 1 1.la (2)dol::iija V"" 2fJ.fii 1= 20.' = fJ.. i smena promenljivihy = H .v2gH = .8:Z COSZ cpsin2 cp) dcp '2 r.2H 3sm cp.2) koji vazi za mali otvor tada je protok ~VJ = 1l~2gH R 2 n..h)(2R + h.5. pri tome ce se usvojiti korak integracije k=0. u kojoj je Zi = ik.Y 2dy /2 H-gCH) -R Z 2~L~2gH R2 f. i glasi x = ~(z . Kako je y / H :< 1 to se ova funkcija moze razviti u binomni red ~ Y 1/2 1Y 1 Y 2 3 y 3 ] -yH-y=vH(l-H) r..y u red. =vH l-ZH-g(H) -48(H) r. U cilju kraceg zapisa uvocli se koordinata tezista kruznog otvora H=h+R.[ +.Z)2 = R2. razvojem funkcije ~ H . J° 3R. pa ce protok kToz veliki otvor (1) biti Kako integral u izrazu (1) nema eksplicitno reilenje. <:p 1 . integral u izrazu (1) trebaelegantnije reSiti. . P.64. priblizno..230 lSlicallje lecllosli/croz wilke oiJ.:. Integral u izrazu (2) se ipak. b) Za kvalitetnu ocenu greSke. Veza izmedu koordinata x iz nalazi se iz jednaCine kruga x 2 + (R +h .

2./ . Najveca grdka se pravi kada je odnos HlRo=l i ona iznosi 3. h) .6-5. umesto nepoznatih veliCina ~ i Ao brzinski koeficijentcp = [~+ 1. preko koje se voda sliva. protok na prelivu je av / 2c cpbH J2gH = mbfrJ2gfI . Veliki pravougaoni otvor u kosom zidll.-__-H '" gresku kod pravougaonog otvora u . DalcIe.:.6-4. U ovomslucaju koeficijent protoka. a to iz razloga razlike u profilima SHka P..96 +---I---+----+------t----1 zakljucuje da je protok kroz kruzni.-4-----1 Kao i pri analizi dobijenog rezultata za ..768 greska je 1%.0' 0.2 (izraz (4». za preseke ispred vodosliva i na samom vodoslivu.. V= ProDlem 2... dobija se visina na prelivu h =2H/3. 3"\13 pri cemu je ovde In = 2cp /313 koeficijent protoka~.97 zadatku 2. ispred brane.j . sto je ranije vee objasnjeno..95 . Visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi vode.6.+ .+ ... otvara se poldopcemkoji se laece konstantnom . Problem 2.. a to iz razloga primene sto jednostavnijeg izraza za protok. i zida pre grade je H. Odredjti pri kojoj visini h vodenog toka na pregradi ce protok biti maksimalan.J(.!J2gH R 2rc.. nagnutom pod uglom ex.. RESENJE. P.. sa koje je jasno uoCljivo kolika je grdka za proizvoljni odnos HIR . PrimenjujuCi uslov ekstrema ah =0. te uvodeci Slika 2. nesto drugacije definise. 0.j . tako se iovde 0...1 %.. obuhvata u sebi i greSku koja se pravi kada se protok racuna prime nom pojednostavljenih izraza.(A lAo) 2 r 1/2. dobija se izraz za srednju brzinu strujanja na vocloslivu .2. Prema tome. Prema tome.. zaldjucuje se (sHeno kao i kod velikih pravougaonih otvora) da se cak i pri malim odnosima HIR veliki humi otvormozesmatratimalim i tad a se protok odreduje leao ri'M = J.6-4. za razliku od prethodnih zadataka.t .v == cp J2g(I{ . a potom odrediti i koeficijent H protoka ako je poznat brzinski koeficijent cp. koja se pravi kada se veliki kruzni ot\Jor smatra malim. pri kojoj protok ima maksimalnu vrednost.. = 60° prema horizontali.istjeanje tecnostih'Oz vdike otvore 231 (4) 0. osim koeficijenta brzine i kontrakcije. Izraz (4) ima graficki prikaz dat na s1..1 otvor koji se tretira kao mali veti od protoka kroz otvor koji se tretira kao HIR veliki. U vodotoku se nalazi brana .2.99 -1----.6-5."" 0.. Pri odnosu HIRo=l...1 . jednaCine Bernulija i kontinuiteta (vA == voAo).siroka vodoslivna pregrada.98 + I ' .6dpreliva koeficijentprotoka se. duzine b.606. protok preko pre grade je V = cpbh J2g(H -:--h).2 brzina.Koristeci.

7m3 • ~ (H · hvo 35 105 15 b) KoristeCi potpuno identican postupak leao i u zadatleu pod a) dobija se zapremina . h =3m.6-6 . +(a-x)sina.[. =-3 ~hI2g-.. pg sma.-. ]3/2 l J ZamenjujuCi ovaj protok u izraz (2.6. +(a-x)sino.H) aIh.!!.1.3).6-7. J-l= 0.j2g { Pm . a=im. h=i.6.. U izraz (2.l (H + h) 7/2 .[ h+ p p. u proizvoljnom trenutku vremena.Iz dZ] dy Vo 0 h fl = 4J-lfii . b'= 1m. dobija se zapreminavode koja istekne kroz veliki trougaoni otvor za vreme njegovog otvaranja V =.H). = 20cm! s.. b h+ ~~I +asi~a.r--= ::~:a~~~~ naak~ol:ei ~O!O~~~e. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz H h " Vo -:?_--=--- .62.6...2. . pg pg r l} = J 57.3). dz ! sina.b Pm . a potom sve to u izraz (2. Vex) = J-lfii-·sma.. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni otvor koji se ofvara poklopcem cija je brzina Vo = 1 em! s.. = 90°) = 58. to ce trenutni protok.232 lSticanje tec"ilosti kroz veltke otvore brzinom vo.. = 90°) dobija se zapremina V(a... RESENJE..4m 3 • Prolliem 2.) 3/2 sma. fh[J-lE.2.. fiifH+y (z.Pri otvaranju velikog pravougaonog otvora. P2. Pm =2 kPa. f . S obzirom da je element trenutno otvorene pravougaone povrSine dA = b . biti .Iz dz = r.5m..(H-+asma.6-7b). RESENJE':~)Polozaj trellUtne citvorenosti poklopea odreden je koordinatom y (s1.(-+h+asma.6. shodno iznizu (2. 5/2 V =-3 .) Vo sma. h+ p p. pg 2 {I Slika P...4).6-7 slicnosti trouglova. Dati su padaci: a =2m. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja.3111 3 1z dobijenog rdenja za isteklu zapreminu vode u slucaju da je zid vertikalan (a.4) dobija se zapremina vode 2 fl b. dobijen iz odgovarajuce Slika P.) -a+-5-·-LC-+h)-C-+h+asma.k~ea~~ su podaci: H=2m.b + h)5/2 + -±. H7!2 +~ H 5/2 ] = 170. UvrstavajuCi izraz a) ~) x = (z . poIozaj poklopca odreden je koordinatom x. 3/? 2 Pm 5/2 Pm .

za vreme njegovog otvaranja.6. b) Pri kretanju poidopca s leva na desno treIlutno otvorena povrsina velileog otvora ima oblik trapeza.4) dobija =: fii (E.. Za h ...)] i y=*i. 3 ProD/em 2.a di. i kroz njih se nadu trenutni protod primenom izraza (2. i to trougla i pravougaonika. ). Dati podaci su: a=1m..l. l = 0 . 7/2 8 7/2] 3 V=2).6-9 ..6-9. prikazan na sLP. a potom se shodno izrazu (2.4).45 m . U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni veliki otvor koji zatvara poklopac. aka se poklopac kre6e: a) s desna na leva i b) s leva na desno. H. [z.. Kada se poklopac kre6e konstantnom brzinom Vo =SOmm/ s.1m3 .2. c) troug1a i d) trapeza. Pri kretanju poklopca konstantnom brzinom Vo velilei otvor se otvara.]. vo' a H a H h h a) b) c) d) Slilw P.1 2).istieanje teellosti !croz ve/ike otllore 233 r.. hH 5/2 +~(!!-i(H +h)3/2 + ).6. Odrediti zapreminu tecnosti leoja iste1me kroz veHlei otvor. ako je velilei otvor oblika: a) pravougaonika. pri njegovom kretanju s ZI desna na levo.. 15 6 .6-8.J. H=1m. 'C7 .6. PrOD/em 2.l'l/2g !tvo 10S(8H+lSh)(H+h) --3-(H+h) -lOSH =363.7m. U vertika1nom zidu na1azi se veHki otvor koji je zatvoren poklopcem. trenutno otvorenu povrsinu otvora.l Va h 105 a IS· 6 a· . +l~S H7I2[ 1 +(%)2 ] +125 [ (~)2 -1]H(H+h)S/2 } =: 27. b) romba. h.2. Zato se ova povrSina deli na dYe.-:: a [ 1 5/2 hN .2. a tecIlost istice iz rezervoara.l H7/2]_1.3).6. .:. cobija se zapremina V = r-l{~LJ2i fh+H-t. odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja. b. b) vaie re1acije izmedu promenljivih a) Slika P.6-8 x=*[z-CH+h-i..3) i (2. -c----·----·-------f RESENJE: a) Trenutni po1ozaj H I poklopca.Jz dZ}-. ) . h=1m.6(b) Vo • 8b odreden je koordinatom y.)2lf ~[3-S('~'lJ(H +h) 7/2 +1. posredstvom slicnosti trouglova. ============= Uvrstavanjem ovih veza u izraze (2. h+H o Vo . PozIlate ve1icinesu: a.(H +h -i.)2~llOS +h) ~[(H Vo h 7/2 _ +~(H V = 2 f2i (E. 6 2 ..hCH +h)5/2 +h)3/2} =: 12..

lstieanje teCizostibvz /Je!ike o/vore RESENJE' Za odredivanje zaprernine tecnosti koja istekne kroz veliki otvOT za vreme kretanja poklopca.234 . za sva cetiri slucaja.6. b) V = ~111~ {i[CH +h)5/2 _H5/2]_hH3/2} 1 3 Vo . Ove zapremine su: v:I = ~ 1J. V2 . postupak dat u Odeljku 2.i5[CH +11)312 .[-J3/2]. 105 Vo h V2 = 2 fJ.{3(H +h)7/2 +711H 5/2 -7 H(H +11)5/2 +4H7/2} . pri cemu su istekle zapremine: VI .J2i b { 105 CH +h+b) 7/2 -15CH +h+b)(H +h) 512 a 8 2 Vo -tCH +h+b)(H +h) 3/2 b +%CH +h)5/2 + ~S CH +h)7/2}. h Vo d) Ukupna zapremina koj a istekne kroz veliki otvOt je V = VI + V2 + V3 .. preko velikog otvora. c) Ukupna zapremina koja istekne kroz veliki otvor je V = r~ +V2 +V3' pri cemn su: VI .fii !!:.zapremina koja istekne kroz gomji den trougla (visine h osnove a) za vreme otvaranja donjeg dela povrsine. 15 Vo h 2 .. i one iznose VI 1~ ~l~ Cf)2{t[C[-J+h)7/21-hH5/2-th2H3/2}.<kroz pravougaonik za vreme njegovog otvaranja i V3 . i V3 .kroz trougao za vreme otvaranja pravougaonika.fii ab {3(H +h)5/2 +2H512 -SH(H +h)3/2} . V = 3 2 15 fl. sprovodenjem kojeg se dobivaju zapremine: 2" ~g a) V = E-_rV_L.kroz trougao za vreme njegovog otvaranja. V2 .zapremina koja istekne kroz donji den trougla za vreme njegovog otvaranja.i5 V = 3 " "i:"g b [CH+h)3/2 _[-J3/2]. koristi se.zaprernina tecnosti koja istekne kroz gomji deo trougla za vreme njegovog otvaranja.. 2 V 3 =_iyfii ab[CH+h)5/2_ H 5/2_1 hH 3/2J. 2 Vo 1 r-VL.1.

jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2. Da bi se odredilo ovo vreme posmatrace se rezervoar sa s1.1 proizvoljnog oblika i promenljive povrsine A(z) po visini rezervoara. U opstem slucaju.1.7.235 2. Kod tecnosti koje se nalaze u rezervoarima kvazistacionarno isticanje nastaje zbog promenljivosti nivoa tecnosti koje je izazvano punjenjem iIi praznjenjem rezervoara. KvazistacioIDial:'na istkallllja itecJm@stft pJri pillllljeJmju iii pr3zJmjenju l'eZelt"V@dl!I'dl! radicliUh @Miks Nestacionarno isticanje nastaje ako se iJ'tictmje vr.7. u toku kvazistacionarnog isticanja pritisci iznad nivoa tecnosti II rezervoarima Pj i P2 zavise od koordinate z. Medjutim. koja glasi: .7. nakon otvaranja ventiIa VO i V. koje izaziva vremensku promenu brzine strujanja. Vu(z) je ukupni protok tecnosti kroz trenutnu povrsinu A(z). NajceSce se pri kvazistacionarnom (nestacionarnom) isticanju tecnosti zeU znati vreme punjenja ili praZnjenja rezervoara.7. V(z)je ukupni trenutni protok tecnosti kroz cevovod i Vo je dotok tecnosti. Ova koordinata moze da se bira proizvoljno.jednaCine Bernulija i kontinlliteta. stvarne " trenutne promene brzine strujanja su male sto dovodi do toga da se u laatkom vremenskom intervalu stvarno nestacionarno strujanje moze smatrati stacionarnim. medlltim.2.1) 1""""'1 u kojoj su: dV = -A(z)dz elementarna promena zapremine tecnosti u rezervoaru. za izvesnu klasu problema. A(z) je povrsina poprecnog preseka rezervoarariamonutnom. nivou tecnosti. a znak minus je zbog smanjenja koordinate z u toku praznjenja (odnosno dz<O). nastace istovremeno punjenje rezervoara protokom Jio i p_raznjenje promenljivim protokom rj(z). kao sto je to slucaj pri punjenju i prainjenju rezervoara fluidom. Ovako nastao model strujanja naziva se kvazlstaciol1amo J'trujal1je.1 (2-2) gde se vrs} isticanje. postavljeni zadatak se najlakSe resava ako z predstavlja visinskll razliku izmedu trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru (1-1) i nivoa SIika 2.fi It prislIJ'tvu promenljivog pof/a pritiska. odnosno protoka. Iz Bernulijeve.1 (V(z) >r7o) od visine h2 do visine hj' Tada za kvhzistacionarrio isticanje vazi diferencijalna jednaCina d-V-=-rj-u (-z)-dt-=-[V-·(-z)---Vo-l~dt"""" (2.2.7. U pocetnom trenutku vremena (t=O). KVAZliSTACIONARNA ISTICANJA NESTISLJIVOG FLUIDA 2. iIi se Va puni (Jio>V(z)). Od odnosa protoka Vo i V(z) zavisi da Ii se rezervoar prazni (VO <V(z»). U daljem tekstu razmatrace se sIucaj praZujenja rezervoara sa 81.7. Ovo za posledicu ima da se za opisivanje strujanja mogu lcoristiti jednacine jednodimenzijskog stacionarnog strujanja .

Pz V(z) = fJ.7. U slucaju kada istice gas gustine p. koji za posmatrani prosti cevovod iznosi fJ.7. oznacen je koeficijent protoka. prema izrazima (2. dolazi J'e uvek primenom energijskih (Bemu1ijevzlz)!ednacina l/etilZaCina kontlizuite/a...100) i (2. glasi: Z 2 g( z + PI pgP2 ) = 1.7.AJ%cPI-Pz) j..+ .1.J" 'ok d 2 ' 2? .2.1) i izraza za protok (2.Ld 2 rc.7.. dok rdim strujanja veoma malo utice . d rc PI . .-4-~2g(z+--.7. tada je svrsishodno koristiti ekvivalentlli koeficijent otpora cevovoda Ce iIi ekvivalentnu karakteristiku cevovoda Ke' U tom slucaju Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2.2) sledi veza izmedu koeficijenta protoka i ekvivalentnih veliCina koeficijenta otpora i koeficijenta karakteristike cevovoda .7.-)--p 2 P 2 '-.y2g 4 fil.1.procep povrsine poprecnog preseka A i koeficijeilta protoka fJ.7. ! v.u +Sk +Sv +A. "'v zanemarivanjem brzine VI u odnosu na brzinu V z (z). Ce.= (I.<1) zato sto su gubici u cevovodll uvek prislltni.00 koejicijenta pr%ka.+ g z + . kojiimaju veti broj cevnih deonica. Teorijski protok je protok ideaIizovanog strujanja . kroz mali otvor . iz prostora pod pritiskom PI u prosto! pod pritiskom P2 (pz < PI) protok fluida se odredllje izrazom Ir/=fJ.stujanja bez gllbitaka energije. i posle integraljenja ove diferencijalne jednacine dobija se vreme praznjenja rezervoara T = r.. u principll. i mnozenjem sa povrSinom 'd 2 rc /4. NajveCi uticaj na koeficijent protoka ima geometrija cevovoda i ugradene armature.:f. s tim sto diferencijaina jednaCina isticallja ima oblik dV = A(z)dz = [VO -V(z)] dt.2). jer je povrsina poprecnog preseka trenutnog nivoa tecnosti po pravilu mnogo veca od povrsine poprecnog preseka cevi kroz koju se vrsi praznjenje. Koejicijm/ protoka (iii koeji"cije/'Zt iJ'ticanja) govori 0 gubicima eJZergije i izrazava ko!t!co je s/Jlamiprotok man]l od teorijskog. z+ PI-Pi pg A(z) dz (2.101).V =Ke.= .236 Kvazistacionarna isticanja PI .~+1)-1/2. +(r +r +r +A. Ako se isticanje vrsi kroz slozene cevovode.2) sa fJ. h I ~..V • ·2 Poredenjem protoka koji se dobija iz ove Bernulijeve jednaCine i protoka po izrazu (2.3) Opisani postupak u potpllnosti vazi i za punjenje rezervoara sa s1. koji se smatra nestisljivim fluidom. dobija se ukupni protok tecnosti kroz cevovod .1 od visine hI do visineh 2 .2) U jednaCini (2.. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja (2.-g-) 2 I (2. VI Pz vi(z) .(z) . po svojoj fizickoj sustini koe£icijentprotoka mora da bude manji od jedan (fJ.

dobija se brzina \/7' koja pomnozena povrsinom poprecnog preseka A7 daje ukupan pratok tecnosti V :::: fl7A7~2gH. .Kvazistacionan1a/titicCmja 237 CI L~=A~' 1. . b) na s1.7-1. .7-1b.4) A je povrsina onog poprecnog preseka cevi zakoji je odredena vrednost koeficijenta Ke' Problem 2. 2 2 ~ 2 Vs C1 "2+cs"2 = C3 "2+ C6 2 V3 jednaCina kontinuiteta Til + V 2 :::: a) b) Vs .2. U cevovodima prikazanim na slici P. d 4 :::: 40mm. c 7 =4. v.7-1a..ie koeficijentprotoka fl7 =[C1 +C2 (A 2 ~jaA3)2 +C7(~:)2 T/2 =0. (2. Poznate velicine su: d j = 50mm.2. te eliminisanjem brzina VI (i=1. d 7 =lOOrnm. C3 "2 = C4 "2 . c6 =7. d s:::: 60mm.. ..7) za odgovarajuce brzine strujanja. 12 +c7v.2. SlikaP.7-1 i Bernulijeve jednaCine gH= Cj V12 12 +csv. i Bernulijeve jednaCine gH=c1v{ 12+c2vi 12+c7 v.c 2 =4. koeficijent 7 protoka odreden je izrazom 1 \ jednaCina kantinuiteta V3 :::: V6 = ri 4 + V5 i r~ = V~ == v.: : c2 "2 2 VI .6). c 4 = 5.289. V5 + f/6 :::: V7 . RESENJE: Zbog lakSeg pisanja. d 3=50mm. c 3 =9.7. d 2 = 40mm. uvode se oznake Ai = di2 rc 14 za povrsine poprecnih preseka cevi i Vi (i=1. U izrazu za pratok. .2.4) U izrazu (2. . a) Postavljanjem jednaCina za hidraulicld paralelne grane v~ V~ v. C1 2. c j = 9. 12. te odredivanjem brzine v 7 ' dobija se ukupan protok tecnosti r/7 = fl7A7 . P.. .J2gH. P. c 5 =6. pri cemu... d 6:::: 70mm. Odrediti koeficijentprotoka cevovoda prikazanog: a) na s1. . V3 + V4 :::: V6 .7.7)..7-1 poznati su precnici cevi d i i ekviva1entni koeficijenti otpora c i (i=1.. /2. +V.

238 Kvazistacionarna isticanja gde je konstanta . d . Naime. pa se mogu definisati sledeCi koeficijenti protoka z ~ 2 Z Z 1 1 d 1 +d2 iI~ 2 ..+ K 3 +(JK.:+Fs) +K6 (I ll/2 1 lI/2}-2 +K7' b) f l r lJ-1/21-Z J +K7' koeficijent protoka ce bid iJ. ~ +d dZ 2 -1 11. odnosno koeficijent protoka.7) a potom i ekvivalentne karakteristike cevnog sistema: ~ CZ / C3 +C4 ( . a= A4 + AS V C4 / C5 U oba razmatrana slucaja koeficijent protoka znatno jednostavnije moze da se odredi primenom izraza (2. 2 '2 I koje su karakteristike pojedinih deonica slozellog cevovoda.. tada je zbog kraceg pisallja pozeljllo uvesti konstallte I c=s. Cilindrieni rezervoar prazm se kraz nesimetricni slozeni cevovod.. C2 =SR2 +Sv2 +Sk +AT+ 1 . s tiin sto se za svaku referentnu 2 brzinu u slozellom cevovodu moze definisati brzinski koeficijent. b) vreme praznjenj a rezervoara.+Sv+A."d+ 1 . -1 .t:k'~v. . Do koeficijenta protoka dolazi se iz Bernulijevih jednacina V 1 gz:=c-+c . odnosno tri razliCite referentne brzine.SR1.ff) +dz 5. d II cI =SRI +Svl +Sk +A.2. z RESENJE: a) Kada su u pitanju slozeni cevovodi. J2Ke • Problem 2..7-2. 11' '2' h.2 gZ=C-+C 2 12' 2 22 i jednaCine kOlltinuiteta za raevu V = VI + V . Odrediti: a) ukupan promenljivi protok isticuce tecnosti. III =[c( Z ) +cll 2 'f-Lz =[c( ..4).o. do. . H" SIl.SR2 A.7-2 2 v2 v2 v 2 dZ 1 .7 == 1/ A. . c) vreme prainjenja rezervoara ako je on sa gornje strane zatvoren i ako na njemu ima mali otvor precllika do i koeficijenta protoka iJ. 2 C l ra: d d .o' kroz koji ustrujava vazduh gustine PO" Paznate su sledece veliCille: D. 2 ) +c 2 J 2. --'--A3----------"-2·------:::C A3 2 r-. I.-:: Z 2 -1l=[c+c1 C 1 Z . Stika P.2 (i=1. iJ. dl' d 2 .Po' p.S"J>S"2. d. U razmatrallorn primeru postoje tri razliCite deomce.-) +C6 (y) 6 J a) Ke =ll ( k + kr2 +Ks J +l Ck+ K)-2 +K6 J 1 1 1 -2 K e =K1 +lJK. .7. uvodenjem karakteristika Ki = ci /2A..

" +I.7..7-3 Iz zadatog uslova jednakosti koeficijenata protoka(fLi =fL2)' dobijaselcoe£icijent lokalnog otpora ventila I.5m. -vh).v = 1 + Ad + 1 1 +~ fL2 J "'u r +". iIi V::::: V.. Konacno. I. b) vreme prainjenja rezervoara. postavljenih za nivoe 0-1 i 0-2. +T72 := =(!-tA + fl2d. s obzirom da su zaprerninski pratoci tecnosti i vazduha jednaki (Vo : : : Vez)) dobice se promena potpritiska Pv = fez)..\= 2. h:::: 2m. Va : : : flo din J:0 P v • Istovremeno se rezervoar prazni sa protokom tecnosti V(z) = fl ~2g(Z.d~)2 .)1j.. A::::: 0..1 + AhO / d = 2.. koja kada se uvrsti u izraz za protok tecnosti daje jednoznacnu zavisnost ove velicine od koordinate z. b) Iz diferencijalne jednaCine iSticanja dV:= Vdt ::::: vremena dt ::::: D. 7~3. Odrediti: a) koeficijent lokalnog otpora ventila v2tako da koeficijenti protoka oba cevovoda budu jednaki.. d::::: 50mm...:. ..:. P flo do .(. ponavljajuCi postupak dat u zadatku pod b)..fu(J:..1.! d:1t -j2gz. ho ::::: 0. sledi diferencijal Posle integraljenja dobija se vreme prainjenja rezervoara fld v2g vz fld v2g c) Pri spustanju nivoa tecnosti u oslobodenu zapreminu rezervoara vladace potpritisak Pv' Tom prilikom vazduh ustrujava u rezervoar protokom T= D2 2 ~ h fh+H dz 1= D2 2 ~(vh+H r. oCigledno je da je zbog kraceg pisanja prakticnije raditi sa ukupnim protokom koji.-d-+ 1 -'-----'1~--_1t_---t--"-> a ~fI SHkaP..2. Cilindricni rezervoar se prazni kroz dye cevi razlicitih duzina..Jh+H-Jh).2 r h-h 0 I\.. d 2n H u kojima su koeficijenti protoka flI::::: t=T h u Vl z ~1.=_=_=_=_~_ t=t 0 dz D RESENJE: a) Iz Bernulijevih jednacina..Kvazistacionarnaisticanja 239 Ukupan 2 trenutni protok tecnosti je V::::: J. Podaci: D:= 1m. I.. VI::::: d 2n . slede izrazi za protoke ...1t dz.--..-j2gz ..456. Iz dobijenihizraza za ukupni protok. V2 1 = fL2 -4-~2g(z-ho)' h =0.)..5.=. J. se ima u cevi kroz koju protice celokupna masa tecnosti. t=O ~_=..=.v2 =: 1.! I 4-j2gz .5. H::::: 1 m. Problem 2. dobija se izraz za vreme praznjenja d:" T::::: fld 22D2 fii 1+.02.u = 0.

R3 +i.k + Iv-j-.2. + V + V3 .0 z- dz .jd2hoJ2i h z.k'v'O' p.1. odnosno ukupni protok kroz slozeni cevovod V(z) = fiAJ2gz. d..2. l-ln .fljd2J2i h = racionaljenjem podintegralne funkcije D2 fh+H(.. (i=0. i jednacine kontinuiteta V =::: Ii. RESENJE. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za z nivoe 0-1.Odrediti vre:rhe za koje se rezervoar isprazni do visine koja je za rastojanje a veca od ravnoteZnog nivoa vode u rezervoaru. 2Ai v K ] <JK .3).'~ 13 c3 =t. Iv.·=~~.U +(. Su.Jz+Jz-ho ~ 2D2f2i [(h+H)3/2 _h 3/2 -(h+H -ho )3/2 +(h-h o )3/2] fl]d ho 2g = 66.'('ri(i=1.lp('y.(. I c =(.Jz ~)d _ }J. Tt---t'-=-"t'-ot.y + Iv d c] H ----:--15--. h.=lc+c j ( Aj + Az cj I c2 ~ + A3 ~)2J' c Ic J 3 .?--". Koeficijent protoka posmatranogslozenog cevovoda moze veoma jednostavno dase odredi i preko koeficijenata hidraulickih karakteristika cevnih deonica kao 1 K =:::~. I.Y3 +(.7-4. 0 (=0" III Vo r<= V . te koriscenjem .+ 1.(z=1.. Poznate veliCine su: d.21[ .jK3 k- 2 e .k +lvd+ 1 3 2 ceVl A = 4 ' i povdina poprecnih preseka • d 21[ A d..5 s.R2 +(. z d z '2 . dobija se koeficijent protoka r }J. dobija se diferencijal vremena dt =_ ~2 fljd f2i .. jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granamapc] v. a.3). D 2 n' dV = (Vj +V2 )dt = --4-dz.y'(..-~.240 Kvazistacionarna isticanja b) Primenom diferencijalne jednacine praznjenja rezervoara . D.y2 +lv +1. a koja glasi gz = cv 2 /2 +c]v. Ke =::: Ko +( + ~ + ~ )-2 => }J. C =(. fl. Pl"o/. i =-4. dobija se vreme pratnjenja rezervoara TD2 fh+H .~ t=T - dz A ' I ] =SRJ +(.Jz +Jz-ho dz.2.. /2. Cilindricni rezervoar u koji doticekonstantan protok fio prazni se kroz nesimetrican slozeni cevovod..3) . .. /2:::: pczvi 12= pC3v~ /2.z.= AJ2K • . Integraljenjem diferencijala vremena./em 2.v] +(.Uvodenjem koeficijenata .

RESENJE.' dz Fz -. tj. Svl == 2. i integraljenjem dobija se vreme T= f-ld 2 2D2 J2i f. Ako se rezervoar prazni bez doticanja tecnosti(Vo =0).7-5.J[i.A h \ I Sllka P.d.:- Fa = ~('\IH+h-vHo+a+vHoln ~ r-r.A .==-=:. Sk = 0.:>.1 +Aer+ 1 I D H I V k L.5.. sledi resenje za sluCaj potpunog prainjenja rezervoara (a =/1) 2 2D li\.J h + H . tada T-+00.2. dobija se ravnoteina visina teenosti u rezervoaru 1 4V H =_(_0_)2 o 2g fUl 2 n Iz diferencijalne jednaCine isticanja (2. Podaci: L == 2m. L1 == 1m.r +. tadaje Ho = 0.=:. h = 2m. I Vo T == J-Ld 2 (. d = 40mm.Kvazistacionarna isticanja 241 1z uslova jednakosti protoka pri stacionarnom isticanju 170 == V(z == Ho). I r LI 4(er) (Su +Sk +Sv +Aa)+c. Odrediti vreme za koje ce v se sud isprazniti do visine a=lOmm·vece od ravl1oteznog L. pri tome uvodeci koeficijent protoka 1 J-L=~======================~== ] dl 4 .. D= 1m. odnosno kada je kolicina tecnosti kojadotice rezervoar jednaka koliCini tecilosti koja iz njega istiee. koja glasi: " D2n [V(z) -Voldt:= dV = --4-dz. H == 2m.. . Sv = 3.Ponavljajuci sliean postupak kao u zadatku P. Iz dobijenog izraza za vreme za koje se rezervoar isprazni do visine koja je"za a veca ad ravnoteZnog nivoa tecnosti u rezervoaru sledi zakljucak da: kada a-+O.k nivoa tecnosti u sudu./ii.- ~ JH+h -. u i vazi za slucaj praznJenja sa istovremenim doticanjem tecnosti...7-4.7. Cilindricni sud se prazni kroz simetricni slozeni cevovod. pa iz dobijenog izraza za vreme T.2.-)' f-ld 'l/ 2 g "Ho +a -vHo 2 2D2 r::-.==-=_~_==-=:.-.397.h-ffo (l + )dx JHo+a-ffo X rr.Jii.lh). VI Su = 0. -:. Sr =0.d.5.3.02. Za vreme prainjenja u sud dotice kOl1stantan protok 170 =6 lis.1).~ rr== -= J2i Problem 2. d] = 50mm. nivo tecnosti u rezervoaru se asimptbtski priblizava ravnoteznom nivou.7-5 0.[ii. A= 0.:.. dobija se diferencijal vremena odnosno integralni izraz T := _ Uvodenjem smene x = D2 f1d2 J2i fh+H Ho+a Fz .

2 p.aju ekvivalentne koeficijente otpora ci i povrsine poprecnih preseka cevi Ai' Odrediti vreme praznjenja rezervoara.7-6 Ho 4v'" B' = (__0. J 1Ho+li.2.5). . h.7-7. d..[if. A. Rezervoar koji je na pocetku napunjen vodom do visine H istovremeno se puni Konstantnim protokom ~ro i prazni kroz prosti cevovod.Jh+ii). Za vreme praznjenja rezervoara natpritisak p".. 21g ( f. aka a) je 11 cevovodu ugradena pumpa. Poznate velicille su: Cp Ai' (i=1.-)= 3683. v[ v~ preseke 0-2: ":+ gz = c12 +c22 .· Prime nom Bernulijeve jednacine za p . ~ Fo~ -~Ho -a+~ .2.. D.-. 2Ji"i [ Jh+H-JHo-a-. H u hi V v b) u cevovodu nema pumpe.7-7 ... 7 ~6.._)2 -:.1 4d~o ) 2. prazni se kroz nesimetricni slozeni cevovod.h+H 2D2 ProDlem 2.= (~11 +~k +2~v +)v}+1-2A)-1/2. .-JHo -a 'I .7-4. I.h+H+li 'J" 'g b) Resenje ovog dela zadatka dobija se kada se u nadeno resenje zadatka pod a). J ll trazeno vreme praznjenja rezervoara je .-. D.· a) Uvodenjem koeficijenata protoka fJ.-Vh+H+~-1jHo-a+·f-1}Ho+f·ln . H. prikazan na s1. o RESENJE. pa sledi T== . iznad nivoa teenosti ostaje konstantan. RESENJE. P.[if.. Pojedine grane slozenog cevovoda il . Cilindricno konusni rezervoar. a.~r. i ravnoteznog polozaja u rezervoaru Slilca P.ln.d nfii g te sprovodeCi postupak kao u zadatku P. konscenJem ov J' • Slika P. uvrstiA=O i B=O. .-:.2.Jh+ii -. Poznate velieine su: V ' h.242 Kvazistacionarna isticanja i ravnotdni nivo tecnosti H 0 == .5 s.2.2. !-ld 2g . eiji je napor dat izrazom Yp == Av 2 + B. dobija se trazeno vreme punjenja T= 20 l-ld -y2g . ho'p"" p.JH. fH.----:::V g 2 (l' .. l-ld1 'l/2g 'lja+Ho -"Ho Problem 2. Odrediti vreme za koje se rezervoar napuni do visine a manje ad ravnoteZnog polozaja. Ho. 2D2 '~ ~ r. . " 1 =~(-vh+H -'JHo +a +"Ho In ~ r. H..7 -7 .

H. Y ./em 2. 4WIlh2 J2i {1. o pg ..lAlJ2i Jz+Pm pg CIJlm se integraljenjem u granicama od hO+ h + H do ho + h. Poznate veliCine su:R. dobija vreme praznjenja cilindricnog dela rezervoara 7J Za drugi = D2rr.. Af lJ/2 ( A2 +A3 v~ +A4 V~ +A5 V~)2 cJ c. h. Iz slicnosti trouglova: .2 == Y~ho . 4J. .l.KvazistaciOnarna isticanja 243 jednaCine kontinuiteta ~ = V + V3 +V + ~.[Ch 5 0 +h+Pm)S/2_Ch +Pm)SI2J_1Ch +Pm)[Ch +h+ Pm )3/2_ pg 0 pg . period vazi diferencijalna jednacina isticanja 2 dV2 == V(y )dt z = . DZrr.llAlV2g _.:- r.. pri cemu je povrsina A(y) = x rr.1.ho d y.7-8. d~ = T'Idt l = --4-dz.konusnog rezervoara jeT == 7J + T2 . jednakosti padova pritisaka u 2 4 hidraulicki paralelnim granama 2/ 2/ 2 2 C V 2 2=C 3V 3 2==C4 V 4 /2=c svs /2.2). .)..'.ho) D 12h .~(Jrho-+-h-+-H-+-~-.:- r.A (y)dy.l1h. Pm p g . dz . o. 2 elirninacijom brzina v2 +V S ' dobija se ukupni protok tecnosti ~ = Il J AJ ~2g(z+ Pm I pg).JdU 'II U = D2rr. Ukupno vreme praznjenja cilindricno .d2 . Uvodenjem smene U = Y+ Pm I pg i integraljenjem dobija se vreme prafujenja konusnog dela rezervoara Tz = D2~ ho+h+fm/pg[u3/2 _ 2(h + Pm)Fu +(h + Pm)2 4 WIl V 2g h Pm 0+ pg o p g . 4f.Otpori u cevovodu dati su ekvivalentnim koeficijentima otpora cj · (i=O.._ Z - vremenski D 1C 2 4WI lh Z ( . Konusni rezervoar se istovremeno prazni kroz nesimetrican slozeni cevovod i puni konstantnim protokom Vo. )2 J2i JY+~. r. -Jho+h+~.:- J 1z diferencijalne jednaCine praznjenja cilindricnog dela rezervoara ..p. pri cemu je koeficijent protoka odreden iznizom r III == lCl + C2 . Pro/. c. 0pg -~h +PmJ}. pg -Ch +Pm)3/2 \Ch o pg J 0 +Pm)2[~h pg 0 +h+.·.cl'c2 ' Vo. J 0 pg . pa ce diferencijal vremena biti dt . d oA. Odrediti vreme za koje se konusni rezervoar isprazni do visine koja je za M veca od ravnoteine. CO. dobija se diferencijal vremena dt = _ l DZrr. dobija se poluprecnik x = (y .

..: 80nun.. k R2 b) SliIca P. 0.==1.2.. Dati su podaci: R = 1m."'.7-8 +(Ho -h)(SHo -h)(a-b)+JH.(H _h)2 u kome su koriScene konstante definisane izrazima a=.: V + V .Yl =. I.. 12 == 4m... 0.244 Kvazistacionama isticanja RESENJE' Saglasno postupcima· !eSavanja sprovedenim u zadadma P..7-9. B == 4m. SR2 =.5. zatim eliminabijom brzina v1 i v2 dabija se 1 2 kaeficijent protaka .2:7-9 su u pocetnom trenutku vremena napunjeni vadom.025.. b) cilindricnog rezervoara sirine B (s1. a) "...7-9a). ~=. SY2 =..fii:Ca 2 _b 2 )+ .. h. 3. Sk == 0.7-9a).7-4 i P. i.2. P. d. P. Sv =.k===l~V:3===t'R~2:. 0. i c) cilindricnog rezervoara sirine B (s1.2. =./'. . A.. CT+cl 2" v2 c2 T 2 gz.2. Rezervoari prikazani na s1. dobija se trazeno vreme T= ~d5J2i H 8 (Ji)2ll1. (a 4 _b4)+ 5 4 +~(SHo -h)(a 3 -b 3 )+(5Ho -3h)..7-9 koriscenjem Bernulijevih jednacina 2 2 V v1 gz =. SR1 = 0.l Slika P. Odrediti vremena prainjenja: a) sfernog rezervoara (s1.: cT+ V 2 i jednacine kontinuiteta V.lntJ ' HO=(fldt/ig)!.." Rl ll'd).Jh+H-.=D=. P.Z2.(a 5 _b 5 )+ sJH..7-7. 1.. h == 3m. . D. . Su =..:~M+Ho -.2.u ""... dz z h L r --.. P..A==~R~l--. 2..A--".2. Otvaranjem ventila voda istice.6...D.3.jV~2l-_ I.d)..4.: 100mm..: Sm.fii.C.fii. {co +(c +l{ dg/(d~ +di ~~~::) J 1 r l12 Problem 2..7-9b).. b. V VI ---:?1?'" . 11 == 1m....2.

LD\/Zi Integraljenjem ovog izraza u granicama od h+ 2R do h dobija se vreme praZnjenja sfernog rezervoara T:= J. .L = [C+C I ('~)4 /(l+.J2g h z Kako se integral ne moze resiti u zatvorenom oblikifto ee se njegovom resavanju pristupiti numerickom analizom. i iznosi r==~z(2R-z).398 .7-9a. dt := . 1 dt=2 ~. P. to iz izraza (1) sledi: 8B I 0 . dobija se diferencijal vremena 8B ~ dt == 2 r.::. dobija se izraz r:= ~2(R+h)z_Z2 -(2R+h)h (2) uz pomoe koga moze biti odredena povrsinuA(z).[h+2R)5/2 _h 5/2 ]_ 3 5 -(2R +h)h(. ~. dobija se vreme praZnjenja cilindricnog rezervoara T == 16 3 !ill 2 reJ2g B (2R)3/2 = 10895 s..2R .. a) Povrsina poprecnog preseka na trenutnom Iiivou tecnosti u rezervoaru je A(z) := r 2 re. Koordinata r dobija se iz izraza (2) za h=O. a koordinata: r odredena izrazom (2). pa seiz (1) posredstvom izraza (2)dobija 4 2(R+h)z-z2 -(2R+h)h d -. Prime nom Pitagorine teoreme.LD2J2g 8 {1(R+h)[Ch+2R)3/2 _h 3/2 ]_1.Kvazistacionarna isticanja 245 J. za srafirani trougao sa s1. ..::- A(z) r dz rev 2g "z (1) u kome je povrsina A(z) razliCita za sva tri navedena slucaja. Ovaj koeficijent protoka je isti za sva tri dela zadatka.2(R+h)z-z--(2R+h)h r dz . Uvrstavanjem povrsine A(z) u izraz (1). Uvodenjem podiiltegralne funkcije y(z) =j[2(R+h)z-Z2 -(2R+h)h] / z T- _ BB 2 ~ h+SR~2(R+h)Z_Z2 "-(2R+h)h ...LD re. J. . !ill rev 2g Integraljenjem ovog diferencijala vremena u granicama od 2R do 0.Jh +2R ..L D4 re ~2gi. dobija se diferencijal vremena dt = !ill 2 r. Iz diferencijalne jednaCine praznjenja rezervoara: dV = Vd( = -A(z)dz. b) PovrSina poprecnog preseka na trenutnom nivou tecnosti u rezervoaru je A(z)==2rB.Jh)}:= 152s.LD rev2g . .JCl / C )2 2 .lz z . d z. V proizvoljnom trenutku vremena ukupni protok odreden je izrazom 4 r /2 == 0.. . pa ee vreme praznjenja cilindricnog rezervoara biti "z \ \ f.2. Medutim.J. I c) Kako je povrsina poprecnog preseka A(z) =2rB. 2 V = J..z dz. ova povrsina u svim slucajevima zavisi od promenljive koordinate r.

A=9i'/k k 1 k v - linij~m.dz z+Yp / g '.7-10 _ _ 1 v 2 (V_V j )2 .D=.n. . 1==2m. .7806 f &=0. Cisterna koja ima povrSinu poprecnog preseka oblika elipse. L Yp+gz==Cc..7-10.. -h(2a+h) a .+Sk+(v+A. V == r 12 = 0.2. RESENJE: Primenom Bernulijeve jednacirte Slika P. Nakon otvaranja ventila V cisterna poCinje da se prazni kroz prikazani presti cevovod.y :::: 1.. Iz jednacine elipse sledi: (E )2 +[Z-(ah+aJ2 b - = 1 ::::::> ' X b I . a == m.l.=0. =R . c. b==1. pa ce diferencijal vremena biti dt = .'d)T+ 2 +(2S k +A. L==3m.d:--:)~"Xl---<=L=..3.k == 0.metode trapeza.. au njdem. napunjena je vodom za pice. d 2n Diferencijalna jednacina isticanja glasi dV = Vdt == -A(z)dz..5. ~+l) odnosno ukupni protok . duzine B=6m.l nehma pumpe.1 korak integracije.. Odrediti vreme praznjenja cisterne u sledeCim slucajevima: b a) kada se u cevovodu nalazi pump a konstantnog napora Yp = 981J / kg. .. a a b) kada u cevovodu nema pumpe. ~d2n. c. ~-4-~2g(z + Yp / g).11 +Sk +Sy +)c~+[ 1_(~)2 T +(~)4(2Sk+A.i!ik"""'·"""~z l.. Konacno.5m. 11=20 broj polja integraljenja.i T= 2 1 =451s. odreduje se koeficij~nt protoka ------------'<::==1""'".246 Kvazistacionarna isticanja i koriscenjem jedne od najjednostavnijih metoda numericke integracije . fill n-v 2g 2 8B Problem 2. trazeno vreme praznjenja cilindricne cist~rne je SlJ pn cemn Y..486. D == 50mm.. A. pri cemu je A (z)=2xB. . +l)T' D vt ~= {c. = --v2z(a+h)'-z2. = f (z.. dobija se resenje integrala h+2R Yo + Y n 1=R y(z)dz = &(--2-+ Yl + Y2 +"'+YI1 -1) = 0. (1) a) Vreme praznjenja rezervoara je . d==40mm.02.J2i 8bB 2(a+h)z-z2 -h(2a+h) ---'---"------'-'--'. &) vrednost podintegralne funkcije za i=O... S" = 0. i c) kada je isticanje kroz prost cevovod prikazan isprekidanom I h l Yp( v 21- .. 1 Dati su po aCI: == 2m. i jednaCine kontinuiteta V == V.

jednacine kontinuiteta Va == Ii.c2 =SR2 +Sv2+2Sk .RI +Svl +2t. S".7-11. 247 2(a+h)z-z -h(20+11) d -'-.k +A. cj =t.9056. z+ p g posn~dstvom b) Kada u cevovodu nema pumpe (Yp == 0)..] + 1 . g B~~ 12547s.Svl.Sr' A. pri cemu je integral numericki odreden metodom trapeza. 2g a ~bJzgf\/2(a+h)-Z dz== 332 f1d rr. 12.-.7-11 sastoje se od dye polusfere i jednog cilindra. Rezervoari prikazani na s1. i ima vrednost TSbB IIi+2a 2 r. R. lo.].d2 . . pri cemu je integral numericki resen metodom trapeza i ima vrednost 1=0..2.OVG S toga 8to je tada brzina strujanja veca.lj. tada se prainjenja cisterne T == (1) dobija vreme ~Lad ~bB n/ii fh+2 a h V /2(a+h)-z h(2a+l1) dz == 6026s. slede izrazi za koeficijent protoka . a isticanje je na nivou izlaznog otvora iz rezervoara (h=O). 1 i koriscenjem Bernulijeve jednacine za preseke O~L gz == Co v~ /2 + cj vf 12.Sv2.12=:c2 v. . Rezervoari se prazne kroz nesimetricni slozeni cevovod.d1 ..lJ29 . NaCi izraze za vremena prainjenja rezervoara.-. Poznate su sledece velicine: h. a) !• a '"I b) k VI RI R2 V2 k ff?""' Slika P. P.T+ 1 . moze se zakljuciti da je vreme isticanja manje ako je izlazni presek cevi na nizem nivou .2. z .. jedna- kostj padova pritisaka u hidrauliCld paralelnimgranama cj v.4s.. ali pri razliCitim uslovima isticanja. Problem 2. +y.u +t. z p g . G 2 a + A. kao i da ugradnja pumpe smanjuje vreme prainjenja cisterne.Sk.l2' do. / .h !-lad rt"\l2g 1 == fh+2a h 2(a+h)z-z2-h(2a+h) d Y / z = 0. c) U posmatranom cevovodu nema pumpe (Yp == 0).KvazjstaCionarna isticanja 2 . z-1017. +V2 . Poredenjem dobijenih rezultata za vremena praznjenja iste cisterne..a. tada posredstvolU (1) sledi: T== !-lad rr.SvO.vo +A.7-11 RESENJE: Uvodenjem konstanti: ~ ~ Co ==t. .

7.A(z)dz.Ch+R+a)2jCJh +2R +a .2g 3 .Jh+R). Fz Posle integraljellja u granicama ad 2R do 0.vremenski period praZl~enja cilindricno-prstenastog dela rezervoara.SRl.vl. . Primenom jednaCine kontinuiteta ri" ::: 2V. H. ~ldo . Sva tri vremenska perioda bite odredena pomenutim redom. . i Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 . p.JIHR -Jh)} 2 ~ {2:.. ~)12rI2 i protok V(z) ::: J-l d!7r ~2gz " Dobijeni iZIazi za koeficijent protoka i pIotok vaze i za zadatak pod a) i pod b). sledi: dt= ~ldoTC[ii ~4 z(2R-z)TC+2aJzC2R-z) dz. 10 + 11 v2 1 gz = (~u +~k +SRl +A-d-+l)T+(SR +2Sk +~v +A"d)T ' v. 1.R+E. + T2 + T3 • ProDlem 2. pri cemu su: :z. R. . Dl'D2 .2. u kojoj je povrsina A(z)::: r 27t + 2ar.7-12.Jh+R+a -..C. c) cilindricno-konusno-polusfernog. RESE.A.Jz(2R-z). a.do. dobija se koeficijent protoka 11=1/ Irl-(r--+-2-r--+-r--+-A-L-)+-r----~r--+-r--+--A-!Q-+~-+--1 r V4 "'R "'k ':0 v d "'u "'k ':oRJ d .. = 8R 2 -2 r.::-::C.Sk'~R. 5 TC 3 J-ldgJi b) 'heme pIainjenja sastoji se od tri vremenska perioda.Ch +R)[ (h +R)3/2 _h t-td'o . b) cilindricno-konusnog.248 KVClzistacionarna isticanja J-l=.).. a polupIecnik r (dobijen iz Pitagorine teoreme r2 = R2 _(Z-R)2) iznosi r::: . vremenski period praznjenja kOllusno-prstenastog dela rezervoara i T3 vremenski period prainjenja konusnog dela rezervoara. d. h.(h+ R+a)3121-~[Ch+2R+a)512~ -(h +R +a)5/2]_[R2 . Odrediti vremena praznjenja rezervoara prikazanih na slid: a) cilindricno-konusnog. Poznate veliCine 8U: D...10 .. P. ::: - J-l~~2g' 2 r.{t(h+R+a)[Ch+2R+a)312 .2g i perioda praznjenja donje polusfere 13 "" 1 8 3/2 ]_-5 [Ch+R)5/2 _h 5/2 ]_h(11 + 2R)( ..c.. dbbija se vreme isticanja T= 32 Ro[iC(!:. i e) cllii1dricI1o~polusfernog. ito: perioda prainjenja gornje polusfere 8 :r. S". {co +c1 [dg l(d12 +d.". a) Primenom diferencijalne jednacine isticanja dV::: v~dt ::: .Jh +R +a)} . .Ay7E: a) Ulrnpno vreme praznjenja rezervoara sa s1. perioda praznjenja cilindricl10g dela T. b. 1.:. Prema tome ukupno vreme praznjenja rezervoara je T == :r. d) cilindricno-polusferno-konusnog.12a je T = ~ + T2 + T3 .

-.:7 v l. _ U drugom vremenskom periodu trenutna povrsina poprecnog preseka u rezervoaru je promenljiva i iznosi A(y) = (r22 .. dobija se D2 _ D2 --r---- I..d. = 2 fld \ . uvrstavanjem poluprecnika r1 i .2.. ----"----.. k v v lo.A b) H H R k h I.d.---: _ Za prvi vremenski period diferencijal vremena je 2 2 dV. R ~ '~>.71 ~2gy . O+b odreduju se poluprecnici kruznih preseka rj :::: ~ [y-(h+b)] . Iz slictlOsti trouglova _rl__ y-Ch+b) D j 12 a ~_y-h \ I D2 12 --..d.j - V(z) - fld2.d...:.J1Hb+a+H -.do. V(z) = fl4v2gz.d.A a) k R RIb x !y a ={> VI V k il.. D2 -Dj _ dz dt .[iiJi· Posle integraljenja u granicama od h+b+a+H do h+b+a..... r2 .2g ~ (..Kvazistacionarna Isticanja 249 1=0 A H dy a =:C> z h l.. r2 :::: 2(~~b)(Y-h). i uvodenjem konstanti Primenom diferencijalne jednaCine isticanja: -A(y)dy:::: V(y)dt2' u kojoj je protok V(y) = fl a.A II l.1.. .. d 2rc r. 7-12 odnosno protok .d. -~ v J" c) d) e) Stika P .1.=:::. h I.Jh+b +a).A V ==C> v VI k lo. I.d. I..rj 2 )rc.

+-c. 2Di {1[(a+h)5/2 _a5I2l_~a[(a+h)3/2_a3/2J +a 2 C.R +A.. T = 2D. )2rll2 Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T = 7.Ja+h fld2 Jiih 2 5 3 .. 3 fld 2 Jii(a+b)2 5 3 b) Uknpno vreme praznjenja je T = 7. 3/2 to ce difereneijal vremena biti 2 I /1 -2/1. . dobija se koeficijent protoka fl=[C. 3 Vex) .v + ia I d + L e) Postavljanjem Bernulijevih jednacina za proizvoljni .Jh +b +a ...v+A.x+ I)dx.. "Iii 2 Cx ~ld~ 2g(a+b) ..(a+ h)312]}.Jlab)}. fl = lI..~+l) . T= 2 f"+b+aAy-By+C d = 8 {iL[Ch+b+a5/2fld 2Jii h+b Y fld 2 Jii 5 ) 4 JY -(h +b)5/2]_ ~ [Ch+b +a)3/2 .J x[ca +h + H)512 . U trecem vremenskom periodu trenutna povrSina poprecnog preseka konusnog dela rezervoara je ACx) = I{re. U lzrazima za navedene vremenslce periode koeficijel1t protolca je 12 = -Fa)}. {'!'[(h+b)5/2 _h 5/2 ]_lh[Ch+b)312 _h 3/2 ]+h2(.JC:.R +A. = f1d2 f2i ~ D. a + h) .J/1 +b -Jh)}..R+A.~: + 1 ) ( 1 2 d0 d~ +d2~(c.d~ +l)/(C. leao jednacine kontinuiteta za racVll.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i izlazne preseke eevi lcroz koje fluid istice u atmosieru.C~) 2 (a + h) 2 a + h + II .u+C. pri cemu je iz odgovarajuce slicnosti trouglova dobijen poluprecnik r3 = 2(~~b) (x-h).~+Cc..Ca +h)5/2] +t Ca +h)ci )2[ (a +h + H)3/2 . sledi dt =-~dx= A( ) D. pri cemu je vreme prainjenja cilindricno-konusnog dela rezervoara . + Tz' pri cemu je vreme praznjenja cilindricno-konusnog dela 2 D l ~ ID 1. a vreme praznjenja konusnog deja rezervoani.x Integraljenjem po x koordinati u granieama od h+b do /1. + T2 .250 Kvazistacionarna isticanja dobija Se 2 .5( Ii ) 2 X Jf JC.Ch +b)3/2] + CC.. S obzirom da je protok Vex) = fl cI:rr ~2gx...

+1:. I ]J Vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara je 7. .K vazistacionarna isticanja 251 1.. dobija se koeficijent protoka fl. koriscenjem jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granama i jednacine kontinuiteta za racVll.Ch+H)5!2]} vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara.k+C.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i jedan od izlaznih preseka cevi. koji se nalaze u simetricnim granama slozenog cevovoda se otvaraju.+ T2 • Problem 2. do R v k d d 1:.J h +R -..L+l _'l1l2 . Cilindricni sud precnika Do rtapunjen je vodom.JIHH)h . Odrediti kolika kolicina vode istekne iz suda za vreme otvatanja ventila.(1) = k I [2..(R +h)3/2]}.= 1:.R -~(h+H +R)[(h+H +R)3/2 _(h+H)3!2] T = 2 +1[ (h+ H +R)5/2 . a voda poCinje da istice u atmosferu..v+/c-}+[(f)2-1j2+C/c.Jh+R) -ic~ )2[(h+R+H)5/2 .0 +1)Cf)4. a vreme praZnjenja polusfernog dela rezervoara h +Ro)[C h +Ro)3/2 .:(~ )2(h +R)2](.. i koeficijent protoka 1l=1I C.-.JL+(1:.h5/2 ]-h(2R +h)(. = "A2 2 J-'Uo V Lg ~ {[Di . +1:. =8r.Jh+R+ H -.-: {[Rg _R2 +(h+Ro ~o<J2g +R)21(~h+Ra +R -~h+Ro F -~Ch+Ro +R)[Ch+Ro +R)3/2 -Ch+Ro)3!21+~[(h+Ro +R)5!2 ~(h+Ro)5!2]}. -(R+ h)5/2] +t(R +h)(~.R+1:. a simetricni slozeni cevovod je zatvoren.J H +h -Jh)} 3· .7-13.u+1:. 0 e) Postavljanjem Bernulijeve jednaCine zaproizvoljni . )2[ (R + h + H)3/2 . U odredenom trenutku elektromotorniventili Ell/tv. pri cemu su ~2~ [(~)2 _R2 +(h+H +R)2 }. ·Posle isteka vremena T ventili EMV su potpuno otvoreni. + T2 . Pretpostaviti da se na pocetku otvaranja ventila EMV trenutno uspostavi turbulentni rezim strujanja u svim deonicama slozenog cevovoda i da .. = d) Ukupno vreme praznjenja je T = 1.v1+Sk+A. +1:. +S +/c.t+ 1 r l" I d ( 1:. vreme praznjenja konusnog dela rezervoara. a vreme praznjenja dela rezervoara T2 = ~5 ~ {t(h+R)[(h+R)3!2 _h3/2]_~[(h+ R)5!2 . o ..Jh)} 7. U toku otvaral~a ventilakoeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu 1:. +/c.•.h3/2 1-i[ch +Ral/2 -h5/2]-hCh+2Ro)(Jh+Ro T2 = J1do~ {iC -Jh)} pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti: T == 7. 2D2 fUl2 H2 J2i {I[CH +h)5/2 _h 5 5/2 ]_lh[(H+h)3/2 _h 3/2 ]+h 2C.Jr-+-H+.)4 1+ R v k d. +/c..L+l)(-2.

t) = d 41t . I. R.252 Kvazistacionarna isticanja H EMV koeficijent trenja ima konstantnu vrednost.2.Jh+2R-t. cDo pa ce kolicina vade koja istekne 1Z rezervoara za vreme otvaranja ventila biti V = hoD. i za z. .E: Vreme otvaranja ventilaje "lie ~ { a2V2g {1. L v~ 1 v2 gz = (Su +A. Do.Jcp +k -5) = c d 2~ (. Kada je sfemi rezervoar pun tada je elektromotorni ventil (EMV') zatvoren.[Ch+2R)5J2 . a.J"r'~k' RESENJ. nakon integraljenja u granicama.Jh+2R-.E: Koriscenjem Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 0-1 .d+ l)T h i c jednaCine kontinuiteta za racvu Vo = 2Vl' i uvodenjem konstante = 4( ~) \~u + A ~) +~R +~k + Ie ~ + 1. h. za t. Odrediti koliko jevreme otvaranja ventila? Poznate velicine su: d. L. D 2 1t posle razdvajanja promenljivih dobija se diferencija'na jednacina 2 t dt Do iz '/ct 2 +k =.7-14 T= ProD/em 2.Jh+H -ho )· 2g I d Iz ovog resenja. pri cemu je konstanta c = ~u + Ich I d + 1. ~ u' A.Jk _k}1/2. od h+H do h+H-ho' glasi: lC. If./2 gz / c + ~ C .Jh+H- 2J2i u h EMV d. T. RESENJ.'Jt / 4. k. 1e. k.Jh+ H -.J dV = 2V(z. d. Poznate su sledece velicine: D. dobija se visina opadanja nivoa za vreme otvaranja ventila I ]2 /C"cT2+k-5) . h.) d r 2 J2i}2 8cg.2d 2 -. ho=h+H-l.Ch+2R-a)5/2]8~ 3 5 -h(h+2R)(. a koeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu ~(t) = k / t 2 • Nakon atvaranja ventila nivo vade u rezervoaru spustio seza .7-14.od 0 do T. D)T+(~R +Sk +~+A.~. Iz jednaCine isticanj a t) .1e /~ Slika P.t)dt = --1-dz. Pri otvaranju EMV voda istice u atmosferu. dobija se protok vode kroz jednu od sime2 tricnih grana V(z.fii-Fz cije reSenje.(1.(h+R)[ (h+ 2R)312 _ (h+2R_a)3J2] _1. .

4 2 Iz dobijenog izraza sledi da je protok linearna funkcija od koordinate z.P. kroz mali otvor na poklopcu suda. D z Ii b) Slika P. Odrediti visinu tecnosti u sudu u trenutku kada se . 7-16b). Sve lokalne ::>tpore i kineticku energiju struje zanemari ti.7-16 RESENJE: a) 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe O~l: gz == ?v~T' uVrStavanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A== 64v / vd.7-16a) i b) cilindricnokonusnog rezervoara (sLP. Poznate velicine su: R.Pri praZujenju suda okolni vazduh ustrujavau sud. d. Prime- nom diferencijalne jednaCine isticanja dV == V(z)dt== ~r2rcdz.2.7.\1. Rezervoar se prazni kroz prrlst cevovod.H.al' Pl.7-16. U nekom trenutku vremena dijafragma poCinje da se otvara tako da se povrsina otvora menja linearno sa vrernenorn. Dijafragrna se potpuno otvori. i uvrstavanjem veze r2 == 2Ch+R)z_Z2 -h(h+2R). Na dnu rezervoara povrSine A i vi sine Ii napunjenog vodom nalazi se mali otvor koeficijenta protoka Il i povrsine ao' koji je zatvoren dijafragmom.7 - h(h.A. Integraljenjem u granicarna od h+2R do h. d rcg VC z)==128vl z .2. dobija se vrerne praZnjenja sfernog rezervoara . h.KvazistaCionarna isticanja 253 Problem 2. dijafragma potpuno otvori.7-15 aO .P.2. u trenutku T. Odrediti vreme praznjenja: a) sfern)g (sl. D. H 0. dobija se diferencijal vremena dl == - l:~. dobijene iz Pitagorine teoreme za srafirani trougao. jednak zapreminskorn protoku vode. I.Pa. T RESENJE Problem 2. Poznate veliCine su: Slika P.2R) ] dz.l[ 2(/1 + R) - . u kome ulje struji laminarno.2. odreduje se protok ulja . cija je povrsina aI' i koeficijent protoka Ill' Pri tome je zaprerninski protok vazduha. cija se stiilljivost zanernaruje.15. H.

h d gHo pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti T = T1 + T2 . c) konusnim dnom. fld 2h. ' . Problem 2. R = 0. . i to: vremena praznjenja cilindricnog dela 32v/D2 h+Ho+H ~ = d 4 g In I1+ H 0 ' i vremena praznjenja konusnog dela . d 2 rc V. 32vlD 2 1 2 2 h+Ho T2 = 4 2 (-2 Ho -hIio +h 1n-. 5"+H h dz -Jz-h fJ.d2.2.62. H = 0.-Jz-h)dz== 2 D [(h+H)3/2_ h 3/2_ H 3/2] =2935s. b) cilindricnim dnom. i cl) polusfernim dnom. D21f. ito: prvog periocla koji se oclnosi na praznjenje cilindricnog dela rezervoara kroz dva otvora na razliCitim visinama sa protocima .17. .dz .7-17 RESENJE: a) Vreme prainjenja sastoji se od dva vremenska periocla.) .J2g +1. . t~O a) b) c) d) Slika P. NaCi vremena praznjenja cilindricnih rezervoara (s1.5m. Ro == 0.2..5m.7-17) sa: a) poluelipsoidnim dnom. Dati su podaci: D = 1m. dobija se T.• = D2. d 2n · · [V.fii h 3 fld2hfli . 1 7 . T= 12~vl[2R(h+R)_h(h+2R).7. d = 20mm. sledi: 2 · T:= 2 DJh+H(1. h = 1m. (z):= fl4~2g(z-h) i drugog vremenskog periocla koji se odnosi na praznjenje cilindricnopoluelipsoidnog dela rezervoara kroz jedan otvor sa protokom 4 Primenom diferellcijalne jedllaCine isticanja za prvi vremenski period V2 (y) = fl--J2gy . (z) +V2 (Z)]dt1 == --4. P.lnh+2RJ. Posle racionaljenja poclintegralne funkcije.254 Kvazistacionarna isticanja d fJ .4m.~L = 0. h b) Vreme prainjenja cilindricno-konusnog rezervoara sastoji se od dva vremena.

1z diferencijalne jednacine isticanja: -A(y)dy::: V(y)dt2' nakon integraljenja dobija se 4 T2 ::: fld 2 D . i visinskom razlilcom izmedu nivoa tecnosti h = P rnO / pg.s. Tz =15 fld 2 Tz = 2 2 /ii pa je ukupno vreme praznjenja rezervoara T =7._2 D [(H+R)3/2_ R 3/2_ H 3/2]-3555 1-3fld 2R oJii 0 0 . dobija se 2 '[. + T2 ::: 948. dok je drugi vremenski period /'Jii(D -4R )Jh =655.J2i Sh[ (4) 0 2 -R 2 R 2 2JdY +(/i) y 2 JY::: 5 (5D -16R fld2 Iii 2 2 ) r.2. Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T::: 7. Wi 2g Ukupno vreme praznjenja rezervoara T = 7. p. i menja se po zakonu 2 2 A(y):::D rc/4-r rc: 1z jednacine elipse: (rIR)2+(ylh)2::: 1. tada vazduh istice u atmosferu. Sa gornje strane klipa nalazi se opruga krutosti c.65. U ptoizvoljnom a) Slika P. +T2 ::: 1143.Pmo' RESEN1E: Pocetno stanje 0 ravnoteze odtedeno je sa dye veliCille. G. +Tz =613s . ito: staticlcom deformacijom opruge. C. promenljiva ..G) Ie. + T2 = 1182 s. "h = 888. koja se dobija iz jednacine tavnoteZe sila G + cXo = PmOA.po' fl. Odrediti vr~me spuStanja klipa do nivoa slobodlle povrsi tecnosti. a.5 s.5s. Cilindar je jednim svojim krajem potopljen u tecnost gustine p. b) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a).7-JlJt U fiksnom hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip teiine G. c) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a).4s.KvazistaCionarna isficanja 255 U drugom vremenskom periodu povrSina poprecnog presekana visini trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru je· . poluprecnik r je odreden izrazom r2:::(Rlh)2(h 2 _y2). Poznate veliCille su: D. i iznosi Xo = (PmOA . d) SprovodeCi postupalc proracuna vremena praznjenja rezervoara kao i u zadatku pod a). dok je drugi vremenski period: 14 D2 Jh =849. Problem 2.H.7-18 b) .15.5s. pri cemu je A = DZrc 14.. 2 z 16 Z In"'- - T=7. a drugim je otvoten premaatmosferi. Tz = fl d2 Jii(D -SRo )v Ro=2)7. Kada se u klipu otvoti ventil koeficijenta protoka fli povrsine pOpteCllog preseka a.

P.2.zo' Y. l./ Vz -VPmo . dobija se 7 D 2[ 2 (d d C J-417[ . 3/7 3!7] T=3 C d) 0. Hidrocilindar se prazni kroz dugacki prosti cevovod pod dejstvom sile teZine kEpa G i sile opruge."IIPmo -c(H-h0 )IAj • . Kineticku energiju struje i sve lokalne otpore zanemariti.7-20. <J- c 1=0 I=t -=::: =- G RESENJE: Postavljanjem jednacine ravnotete sila za proizvoljni polozaj klipa pA = G+c[zo -(h +H -z)].sledi izraz za trazeno vreme T-~ Vl H-I". IIII -D H Zo z t=T i Bernulijeve jednaCine za trenutni nivo ispod klipa i izlazni presek cevi l v2 p+pgz== PA <r-==9 ~ V(z) d. FP:fD - r- lin dx _ 2A2 I _ IA .32» u izraz (1). dobija se proizvod ----2 d c AV == 2gT(1+ pgA)(B+z) Stika P.1. gA .3164 V~T(l+ pgA) CB+h+H) -CB+h) .nata vrednost ekvivalentIlOg koeficijenta hidraulicke karakteristike Ke ~ .256 Kvazistacionarna isticanja trenutku vremena (s1. Zamenom novodobijenog izraza za brzinu v u izraz (2) i njegovim integraljenjem. . h. dobice se izraz za brzinu strujanja v. protok vazduha je V = J.[ c. 1 J h d2 . D. H.~ Precnik cevi kroz koju se vrsi .IInc vPmo cx r- !p. c. prazni se kroz cevovod za koji je po:z. Problem 2. G.A) B+h 2 b) Uvrstavanjem koeficijenta Blazijusovog trenja (izraz (2. dobija se brzina strujanja v. i iznosi Pm==PmO-cxIA. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja Adx == f/dt.2.7-19 pri cemu su konstante A (1) c+p Cine isticanja dV == Vdt. uVrStavanjem izraza za protok i integraljenjem dobijene diferencijalne jednaCine. 1z diferencijalne jedna- f dr:' == ( D)2 1MH dz. Promenljivi natpritisak vazduha moze Se . ProIJlem 2. Poznate veliCine su: d. Rezervoar Vlsme h i slozenog oblika povrsine poprecno g preseka.7-19. doblja se T= 32ylD In B+h+H 4 d g(1+ P. odrediti iz· jednaCine ravnoteZe sila G+c(XO-x)=PmA. V d T h (2) V a) Kada se za laminarno strujanje u izraz (1) uvrsti· koeficijent trenja A= 641 Re = My I vd .7~18b). Opruga krutosti c ima staticku deformaciju ZOo Odrediti vreme praznjenja hidrocilindra ako je trenje u cevi: a) laminarno i b) Blazijusovo. dobija se vreme praznjenja cilindra T == =-4- D2n i B= G+c(zo -h-1-l) . a zatim njegovim integraljenjem. Uvrstavanjem brzine v u izraz (2).W~2Pm 1 po.

.J2ii 0 Sef frdrdcp)~·== __1_f. Koriste6i izaz (2.znstadoIDl3Ir'IDlO pril'!ticaIDlje teclll®sii UIl spojenim sUIldovima Pod preticanjem se podrazumeva strujanje fluida izrnedjuspojenih sud ova.J2i 04(:c) .7.LaJ2i· fii 3/2 b) Iz jednaCina povrSi F j i F2 dobija se kvadratna jednaCina y2 +2y.2.2) tada je protok tecnosti na osnovu Bernulijeve jednaCine za trenutne nivoe tecnosti u rezervoarima odreden izrazom .lz fdf h .l == 1/ aJ2Ke 2 u kome je a = d n/4 .J6z(~lSZ-X2..w.la2g 1[-2 (xJlsz-X x~)dxlJd:-== ~La 2g 0 0 .-:12.z"'..J2i 0 f A~) dz= h 1 dxdy)!£.7-20 ' RESENJE..2.l[f(l+sincp)2d(p].y/ a) b) Slika P.povrsina poprecnog preseka cevi.z o..x 2 i y == xi 12.z J.Prema izrazu (2..Lafii 0 2 == 1 1 1 271: IS' nh [cp-2coscp+")(CP--2 sin2cp)] ..fzdz== 0 0 h 271 r d h 271 0 ..(l+sincp). 2 3/2 +15zarcslll r::-::..Jz to njihovom zamenom u izraz (1) sledi T== 1 ~J[2f. Odl'editi vreme praznjenja rezervoara.La.3).4) koeficijent protoka je f..a.)h • S "JlSz 6. . avo resenje daje jednaCinu x ==. 1.7. k 2 0 H + 2.Kvazistacionarnaisficanja 257 prainjenje je d.lz -15z == 0. llfu '.J2i('\I6 +lSarcslll. x x3 dz21 D ' .: se polarne koordinate r i cp (x=rcoscp i y==rsincp).. KVaJ!. ako tecnost ispunjava zapreminu: a) opisanu funkcijom: (x 2 + y2 )(x 2 + y2 _ 2Y..rJ r == 3 .z J. i imajuCi u vidu da je povrsina poprecnog preseka rezervoara na trenutnom nivou promenljiva.7. T= 1 J.lG 2g .Jz... sa kojima se dobijajednaCina kardioide r==J. 2 z .fzdz2/J.lz) _ zx 2 = 0 b) izmedu povrsi Fj : x 2 + / == 15z F2 : x == 2y-Jz.-).. Kada se vrsi kvazistacionarno preticanje tei<:')0sti uspojenirn sudbvima (.7.J.2.Jz J.['6z koja predstavlja jednacinu presecne hive izmedu povrSi F j i F2 • Kako se jednacine povrsi }<~ i F2 mogu napisati u oblicima y == ~ 15z . Zamenom ove jednaCine u izraz (1) sledi: T= 1 fla. . cije je resenje y = 3. 2g 0 0 . dobija se izraz za vreme praznjenja (1) -J z a) Zbog jednostavllosti resavanja integrala uvod\.

..... "" . H = 2m.... (2. . ~~~~do.. . Ta veza sledi sa s1. Po == 1..7..A.. (2..7.2 Konacrio. a tom prililcom U oslobodjeni prostor suda A ustrujava olcolni vazduh protokom Ti'o...... ustrujavallje je mogllee...Z2' odnosno u diferencijalnom obliku dz = dz] -dz 2 .... " .... a diferencijali zapremina od koordinata z] i zz.. Sudovi A i 13 spojeni su sa cevi precnika d.5) i njenim integraljelljem u granicama od hT do ho dobija se vreme zauzimanja llovOg ravnotdnog poIozaja . 2...5) Kako protok zavisi od koordinate z.....Po H l.'. Z rastojanje izmedu trenutnih nivoa i. ".. h T = 24 r. primenom diferencijaine jednaCine (2..... 2.. Su =0.......!-ld 7f. i glasi z == z] ...... voda pretice iz suda A u sud 13.I2g I "r A (z)+A 2 ijz+ Pl~t (z) j J Aj(z)Az(z) • dz ..... jer u vazdusnom prostoru suda A vlada potpritisakp". pri tome vazduh ustrujava u sud A kroz mali otvor precnika do koji se nalazi na poklopcu suda.~P]-P1 V(z) = W-·· 2g(z+--") ..........7-21. Nakon otvarallja ventila.5.. to ove dye koordinate treba izraziti u funkciji od z......7.2kg/ m 3 .62..d.. "". Postavljanjem ..2.7. d27f. p] i P2 apsolutni pritisci koji u opstem slucaju zavise od koordinate z.. 4 pg pn cemu su: !-l koeficijent protoka cevovoda kroz koji se obavlja preticanje.. A..7.2S8 Kvazistacionarna isticanja .. A2 == 2 m 2 .7.5) dobija dz] == A 2 dz / (A] + A 2 ). Dati su podaci: d = 50mm.7-21 RESENJE: Otvaranjem ventila V sud A se prazni. Diferencijalna jednacina isticanja (2. do = 2mm. ... avo... dz o Slika 2... == 0. 1= Sm. .. A] == 1 m .."... " V a) A AI u A2 B ....02.... te se na osnovu (2.1) primenjena za slucaj preticanja glasi V(z)dl == -A] (z)dz] == Az (z)dz z ..Odrediti vreme za koje se nivoi 2 vode izjedllace...6) ProDlem 2. Sv == 2.7. b) Siika P... !-lo = 0... " . " " .

d~rc V(z):= flo-.5. Dati su podaci: A1 = 1m2. KoristeCi geometrijsku vezu izrnedu koordinata z=z]-ZZ' i jednakost zaprernina: -Ajdz] ==A zdz 2 .4264. Sudovi A i B spojeni su cevima.-4-v2g(z. 2) ··fl d 2 . D =50mm. Da bi se ova diferencijalna jednaCina reilila. h:= 1m.Pv I pg) . V ==f. CP Po 1 l+L(ilo d. Sv] := 2. 3. L == 5m. dobija se . treba naCi vezu izmedu koordinata z].5.· a) Postavljanjem Bernulijevih jednaCina za nivoe 0-1.7.U poeetnorn trenutkll razlika izmedu nivoa vode u sudovima je h = 1m.7-22. 0. I Diferencijalna jednaeina prainjenja rezervoara A.-----.Kvazistacionarna isticanjtl Bernulijeve jednaeine za nivoe teenosti u sudovimaA i B u proizvoljnom trenutku vremena dobija se izraz za protok vode V = IJ. I:=: 2m. Sll == 0.7.Lz a2 J2gz.5).03. S druge strane protok vazduha je Va = flo (dgrc 14) J2 Pv 1 Po' S obzirom da u vodom oslobodenu zapreminu sud a A ustrujava vazduh.==fl1a]~2gz pri cemu su koeficijenti protoka . b) U slucaju da je venti! V2 zatvoren odrediti preenik cevi Do'u granisa ventilom VI. a 0 cernu je vee bilo reci u Odeljku 2. Istovrememin otvaranjem ventila VI i V2 voda pretice iz suda A u sud B. dobija se traZena veza izmedu koordinata dz] = A/Az dz. I+L(flo d2O )2 Po fld Uvrstavanjem nadene veze u izraz za protok vade.)2 2 fld 4 vZ.p iJ. Sv2 :::.d2 Problem 2.--- T AA a d ] 2 A] +A z fiV(z) J-. A:::. d rc I 2 0. glasi: -A] dZ j == A2 dz 2 =V(z) dt. d = 25mm.1J2gp. Sk := 0. slede protoci V. a) Odrediti vreme izjednacavanja nivoa. RESENJE. to zapreminski protoci vode i vazduha moraju biti isti (V = Vo)' Iz ove jednakasti sledi veza pg Pv = 2 z.cijaA lnu jednacinu praZnjenja rezervoara A i integraljenjem novodobijene diferencijalne jednacine. Zz i z. u kome je koeficijent protoka fl:: (su +sv + A:~+ 1) -]12 := . A2 :=: 2m2. odnosno punjenja rezervoara B prema (2. dobija se vreme izjednaeavanja nivoa . 2 . tako da vreme izjednaeavanja nivoa bude duplokrace sa novim precnikom spojne cevi.Jlj =7588s. Zamenom ove veze u diferen.2. ._Z-= flod~rcJ2i (A] ] 2 +A 8 AA PO+(~)2 ..

p.~ 1. rezetvaarima izjednace. Diferencijalna jednaCina preticanja prema (2. L. i geometrijske relacije Z = Zj . Odrediti: a) napor pumpe.ntila poCinje isticanje tecnosti iz rezervoara A i B. A. d.7-23 voV . "L.zz' sledi veza izmedu koordinata dz z =..Svl' /C..A vl A2 k V2 LD.tako da protok vode za vreme isticanja iz rezervoara B bude konstantan." +SVl+1)DO] = 68. I. ~ )_1 Z2 b) Slika P.5). L -1/2 =0. glasi: CV. dobija se novo vreme izjednacavanja nivoa T* = fl. +V2 )dt = -Ajdz j =A2 dz 2 • lz jednakosti zapremina-Aldz j = Azdzz .417.1) odnosno (2...fh 2) . " a) Jk L 2 =Jij /«A .Sv. i b) vreme za koje se nivai vade u \7.7. = 0. Koristeci uslov zadatka [*=TI2 dobija se novi precnik cevi Do =V4(F]d 2 +F2D2)2[/cl+«(. A\ koeficijenta protoka .7.2. \1 d. = D5n 12. P B It A2 Ho RESENJE Nakon uvodenja: povdina:p()precnih preseka ___ Slika 2.do.d+ 1)- =0. Na osnovu'izr~a (1).: I ] =_ ___ - j dZ2 A 11 AI . I. (1) Brojna vrednost iznosi: T = 342. novi koeficijenti protoka iznose fl. H A II A lU ""'~ ~v~ V / tC\ L:7"'LA'/..7-22 b) Nakon zatvaranja ventila V2. 11 -r'~:-~~~I: '1:1'__ '''-----------B Zj ::. dok su povrsine poprecnih preseka a j = d 2 rc / 4 i a 2 == D 2 rc /4.4mm gde je brojna vrednost nadena metodom numerickeiteracije. Poznate veliCine su: A]> A2 ' Eo.(Al~~12) dz.~ =(Su +S1'] +/c ~o +1)-1/2 i fl. Kada se ova veza uvrsti u diferencijalnu jednaCinu preticanja vode posle integraljenja sledi T= A]A2 J~= ~ +V2 Aj +A2 h v 2 AjA2 (illaj +il2a2)1ii (A 1 +A2 ) fh.a.. H.8 s. i povecanjem precnika cevi sa d na Do./.J>.d j . . Istovremenim otvaranjem svih ve..260 Kvazistacionarna isticanja I j/2 il2 =(Su +2~k +S1'2 +/c D+1) FI =(Su +SVI +/c..-.::.7-23. Iii (AI +A A1A2. Problem 2./.343.. h I". pri cemu je a.d..s1'o.. s". _ -_ _ _ w _ _ _ _ ..

. ·-D o '-'-'. Do. Ova pomeranje Slika P. ulja kroz spojnu cev i punjenje akumulatora uljem.R2..A2 . v.Ij.7-25.-1-+1 ' i konstante k = ~o :0 Fa. c. Poznate velicine su: F. A j . Odrediti vremeza koje ce klip da se pomeri za hod h. Diferencijalna jednaCina punjenja akumulatora glasi.2. \ I . Poznate veliGine su: dA.· Usled dejstva sile F na ::==-=~==== klip hidrocilindra. Nakon otvaranja ventila V naCi vreme zauzimanja novog ravnoteil1og polozaja. Hidraulicni cilindar i hidniulicni akuinulator spojeni su sa cevi precnika d i duzine l. dobija se protok ulja . A A pri cemu su konstante A :::: D 2 n /4. b) T==~_l-(JH -/ii. Problem 2. 1 floa o 2 gde je z trenutna visinska razlika izmedu nivoa vade u rezervoarima i .sane trenutnim polozajima klipova F c(xo +x) --"'D-r~· ===-==i=+==== I v2 +PA d2 o zamenjivanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A=64/Re. Gl'Gz' l./2' H. U hidraulickom akumulatoru nalazi se opruga krutosti c.7-24 opisuje x koordinata. fl .Kvazis(acioncwlw lsticanja .RPC.::: ~C..[if. h.u+2tv +)'. Ao:::: D~1f. nastace strujanje . d 41f.. postavljene za preseke opi. Hidro-cilindri u kojima mogu dase.d 2.. i Illi1. fl= ~(.ln .vo +A:~+l.dinamicka viskoznost. / 4 i 11= pv . C FAo ' .[jj +k).v. -k. Integraljenjem po x u granicama od 0 do H:::: hA I Ao' gde je H hodklipa hidro-akumulatora koji sledi iz jednakosti zapremina h A = H Ao' dobija se trazeno vreme I 128A~ 111 (FAo /cA)":"'xo T= d4nc In(FAolcA)-Xo":"h{AIAo ). To punjenje akumulatora uljem prouzrokuje pomeranje klipa. Aodx = Vex) dt. = Ih I=T 1=0 RESENJE.vl'C.krecu klipovi tetine G1 i Gz spojeni su slozenim cevovodom prikazanim na sLP2. koja je prethodno sabijena za xo' Kada na ldip hidro-cilindra deluje sila F=const tada ulje kroz cev struji laminarno.U+C. 261 flo == ~c. Iz Bernulijeve jednaCine. resenja se mogu napisati u sledeCimoblicima: '-) ) a) Yp==(flja )Ho-z]'g. xo' p.vZ.7-241.0Zenjem sa d 2 n 14.(. D.Vl +A*+l.7-25. fll a 1J2i .c.A. d. + k Problem 2. Zanemariti kineticku energiju struje i sve lokalne otpore. V(z) = 128 11 1 Ao (cA -xo-x).u 1 1 1 1 +c.Sk'(.c. I.

2.A.7-27 Problem 2. P. u cilindrima precnika D.+Sk +A.l2' F.2.Ho. Sa donje strane veceg cilindra nalazi se opruga krutosti c.a. P. da se beeu bez trenja.~: +1)(~~)2 .[ii Al + A2 ] 2 H+-(-I __ 2) pg Al A2 SHka P. ~u . i Do.2. REfENJE' TraZeno vreme je . Po prestanku dejstva sile F l1astaje preticanje iz HC] u HC]. Poznate veliCine su: GI'G2 .Go.d]..l].sv.7-26 Slika P. p. Hidraulicki amortizer prikazan na sl.fJ.. U tom polozpju je klip HC2 iznad klipa HC]. Klipovi mogu.2. Kada na gornji klip deluje sila F.7-27.F.Dl'D2 .D. Odrediti vreme za koje ce klipovi pod dejstvom sile F zauzeti novi ravnoteZni polozaj. tad a ce nastati preticanje ulja iz manjeg u veti cilindar.262 Kvazistacionarna isticanja RESENJE' Vreme zauzimanja novog ravnoteZnog poloZaja je 8 AA l'G G ~ld gde je koeficijent protoka T= 2 TC.7-25 Slika P. Odrediti vreme zauzimanja novog ravnoteznog polozaja.2.7-26 klipovi u hldrocilindrima pod dejstvom sile F miruju. p.S' R. U polozaju prikazanom na s1.7-26.E:SENfE· ~= 1 S" +Sk +sv +A~~+(I.7-27nalazi se u stanju mirovanja.G.ho. Poznate velicine su: Do. C.Sk .d2 . Problem 2. Cilindri su medusobno razdvojeni pregradom u kojojse nalazi mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka fl.

A A a povrsine klipova su Ao = D.pgA· ' pri cemu hod manjeg klipa iznosi A 1 h= A A ·F.o (x+hr ). hI = 0.zi' (i=I. PmO' Su .:. Tada ce u proizvoljnom trenutku vremeria polozaj sistema biti kao na s1. natpritisak iznad tecnosti menja se linearno sa visinom tecnosti u njemu.7-28b. Kada je rezervoar A prazan.KvazistaCionarna isticanja 263. PosIe otvaranja ventila V poCinje preticanje tecnosti lz otvorenog rezervoara B u zatvoreni rezervoar A. Odrediti vreme uspostavljanja novog ravnoteznog stanja u sistemu.2.7-28. tada je natpritisak u njemu PmO =0. Dva velika rezervoara A i B (s1. sa konstantnim povrsinama poprecnih preseka Al i A z ' spojena su sa cevi promenljivog poprecnog preseka i napunjena su tecnostima gustiUa PI i P2 do visina hI i h2 .1E: Stika P. Zapremine tecnosti u cevi.7-28 Otvaranjem ventiIa V nastace pretisanje tecnostigustine P2 iz rezervoara B ka rezervoaru A. natpritisak biti odreden izrazom Pm = P. x= A 2A (h 2 -z). pgA A . . I (1) Iz jednacine zaprerninskog biIansa A2h2 = Ajx+AZ(x+z) dobija se veza izmedu koordinata A . tj.hi' dp \. 2 a) k v RESEN. Problem 2. Pm = Pmo) dobija se konstanta k = Pmo / hI' pa ce. Poznate veliCine su: Ai . definitivno. T= 1-W. Napomena: Tecnosti se ne mesaju.~O) 2Ao 1 [JL-(l+_C_.s".2. P. P.A -. pri koriscenju zaprerninskog bilansa.2). u kome natpritisak u prostoru iznad tecnosti raste linearno sa trenutnom visinom nivoa tecnosti. mogu da se zanemare. 1+ Z (2) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 2.Sk .2 i 1-1 (koji se nalaze u tecnosti gustine P2)' koja glasi . Ao pgA(l-----'L)+c----'L .7-28a). U toku punjenja rezervoara A. odnosno Pm =k(x+hl)' Koristeci pocetne uslove (x=O.J2i (1 + P.rc / 4 i A = D 2rc /4.AO)h _) F ] pgA .2.

uvodenjem kanstanti 2 A a == 1+ PmO 2 b =llhl + Pmo (h1 + . i koeficijenta protoka 12 d2 2 2 11 d2 4}-]/2 f.2.2) vazi izraz za protok ~/(z):::.31a). uz koris6enje diferencijahlOg oblika veze (2). A2 ho ). Kvazistac[(J>narlfRO isticanje prn tOllljenju iii iZlI":ll1njsnjn s1lI.ja(H-h)-bl 2g L. . dobija se vreme zauzimanja novog ravl1otdl1og polozaja T=dz Iii Hf-h <Jaz-b (AA]A2 r---.u+S.-b-.\:+A2d2)T+ (v 2 - VI )2 2· +(Sv+S!c+AI~+1)2J 'I v{ l uz koris6enje: veze izmedu brzina v]:::: (d 2 I d l )2V2 dobijene iz odgovarajuce jednaCine kontinuiteta (~ :::: V ) i izraza (2) i (3).k +A1 Ci+1)(d) 2] ] 1 dobi6e se izraz za pratok tecnosti V(z):::: f.2.l7vaz-b .7. iIi visinska razlika izmedu nivoa slobodnih povrsi tecnosti u sudu ivan njega za slucaj podvodnog preticanja (s1. . Za razmatrani slucaj diferencijalna jednaCina (2.264 Kvazistacionarna isticanja .la~2gz.1) ima oblik A(y)dy == V(z)dt. to izmedu ovih koordinata treba naCi vezu. P2gZ=:Pm+PIghl+P2l(l.. jednaCine zapreminskog bilansa A2h2 == Alh + A2H .PIgh] . d.7.l== { Su +Sk +AT+[l. P2g(A1 + A2 ) P2 P2gh1 A1 + A2 .2. za kraj~ie ravnotezno stanje.7.-= (Aj+A2)lld21t 2g +A A] A? - 4 8 2 )llad 2 1t 2 2 h2 fii[~ah.7.1t . iz diferencijalne jednacine preticanja A 1dx:::: V(z)dt. gde je z visinska razlika izmedu nivoa slobodne povrsi okolne tecnosti i mvoa otvera kroz koji se vrili punjenje suda (s1. Kako protok zavisi od koordinate z.--.Pmo H-h==h2 .3) tone puneCi se kroz mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka 1-1-.«li@va Kada atvoreni sud tdine G (s1.3b). i izraza (1) u kome se uvrstava x:::: h + h]> dobice se visinska razlika A] +A2 P2gh2 ..3.7.: f.(d) ] +(sv +l.7. a diferencijal zapremine od koordinate y koja govori 0 trenutnoj napunjenosti sucla.- Primenom. tada na osnovu (2. A2 PmO lh1 +P2g(1+il] IA 2 ) Konacna. I _ '2 V. 1 2.

U trenutku kada je sud potonuo nivo vode u sudu je ispod nivoa otvora A.2. 1C D 2 ~ 2 4 2 dZ=lOafLJ2i(r.z) (2.z) .) "h-ho (4ho +Ihho +h ) * U slucajevima izranjanja i/ili tonjenja sudova veoma cesto je potrebno nacrtati sud u viSe uzastopnih polozaja.V(z)dt. x=Zh Y · Iz diferencijalne jednaCine punjenja suda A(x)dy '. Radi jednostavnosti crtanja to se moze uraditii tako lito se na slici sud fiksira a menjaju se polozaji nivoa tecnosti.dY ::: 2a fJ. Problem 2. Ta veza sledi iz uslova kvazistacionarne hidrodinarnicke ravnoteze sila 1 2 1 d 2n . Poznate velicine su: D. B. dobija se izraz T= JV(z) dy . (3) Sada se lako iz izraza (2) i diferencijalnog oblika izraza (3) dobija vreme tonjenja konusnog suda x2 rc 1C D T= Y)Jfl. slede veze D D ID (1) do =hho .Kvazistacionarna isticanja 265 Ta jednoznacna veza se dobija iz jedl1ac'il1e kvazistaticke ramotde sIf4 koja za proizvoljni vremenski trenutak glasi G+pgV(y)::: pgV(y.---h = 3 12G (!!. . a) Gaz suda u pocetnom D trenutku ravnoteZe adreduje se iz llslova jednakosti sila: G = pg3"-4-hO' 1 posredstvom h veze (1) iznosi . Kada se na mestu A koje se nalazi na nivou slobodne povrsi probusi otvor povrsine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fL sud tone. l?ESENJE: Iz slicnosti trouglova D I h ::: do I ho = d / (z + ho ) ::: 2x / y. Sud tankih zidova. tdine G. Odrediti vreme tanjenja.-)2 . a.fii.29* treba naCi dopunsku vezu izmedu koordinata....) \ \ f z"}"" (h o +z)2 () .7) gde su: V(y) . ako je sud ablika: a) konusa.7.. fL.J2gz.J2".trenutna zapremina tecnosti u sudu i V lY. o pgr:: D a) 1 d5 n . p. b) Za reSavanje integrala (2) Slika P./r. G. ~(x) y (2) u kome je pratok V(z) = lla. G+pg"3 x n y = pg"3-4-(z+ho). pri cemu je koordinata z trenutna visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi tecnosti i nivoa otvoraA. Sve napred receno vaZi i za sudove kaji izranjaju iz tecnosti.zapremina koja odreduje silu potiska. d=h(z+h o ). b) prizme sirine B. (stabilno) pliva na vodi.7-29.7. i korscenjem veza (1) dobija oblik /::: CZ+ho)3 -h. J. h.

a~2gz2 dtz . T2 . Diferencijalne jednaCine punjenjiisudau pojedinim vremenskim periodima glase A 1 1 ::: fl. dobija se gaz suda ho::: ~P~C.B' Dopunska veza izmedu koordinata dobija se iz uslova kvazistacionarne hidrodinamicke ravnoteze sila 1 1 G+pg2"2xBy= pg2"dB(z+ho ) i posredstvom izraza (1) ima obhk (4) Vreme tonjenja suda prizmaticnog oblika dobija se iz izraza (2) u kome treba uvrstiti diferencijalni obHk izraza (4). i iznosi ho ::: G /pgAo' Vreme tonjenja suda sastoji se od tri vremenska perioda. i T3 . fl. D1 ' D2 ' D3.a~2gz1 dt 1 ' A1 2 ::: fl. G+pgA 1x 2 = pgAOhJ +pgA3(5+x2 +Z2 -hI) . do potpunog potapanja suda. i glase: .7-30 RESENJE: Radi kraceg pisanja u toku izrade zadatka uvesce se oznake za povrsine poprecnih preseka Ai ::: Di21( / 4 (i=O. Poznate veliCine su: Do.3).2. P. Ove veze sledeiz jednaCina levazistacionarnih hidrodinamickih ravnoteza sila G+pgA1 x1 ::: pgAo(5+X1 +Z1) .2.vremena tOIljenja do spoljne ivice dela suda precnika Do. sud tone. i iznosi / ::: (z+h O )2 -h~ T= y 2xBdy DB ho + r.vremena punjenja preostalog dela cilindra precnika D1 napuni.25) + pgA2 (5 + x3 ..av 2 gh Problem 2.7~30b-d.Azdx 3 == fl. a) fl·a b) c) d) Slika P.1. potrebno je naci ~eze izmedu koordinata xii Z i' (j=1.2. dx dx Za resavanje ovih diferencijalnih jednaCina. Otvaranjem malog otvora na dnu suda povdine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fl. a.h1 ) koje su postavljene za polozaje sa s1. p. Odrediti vreme za koje ce sud potonuti. G. 8.vremena punjenja dela cilindra precnika D2 . ito: ~ . za koje se sarno dec unutrasnjeg prostora cilindra precnika D].2. Cilindricni sud tezine G promenljivog popl'ecnog preseka po visini pliva na vodi.3). a.av2gz p.hJ + 5) == pgAOhl + pgA3 (8 + x 3+ Z3 .7-30. Gaz suda u pocetnom stanju ravnotde dobija se iz jednakosti sila G::: pgAoho.trenutku vremena G::: pgtdoBho.ah"\l2g II-rho -----y=-dz Z 2 3 0 'liZ DB r. h1 ' h2.266 Kvazistacionarna isticanja b) 1z uslova hidrostaticke ravnoteie sila u pocetnom .a~2gz3 dt3 .redosledno.:-z~(2ho+h)vh-ho' p.. G + pgA1 (h1 . i koriscenjemveze (1).::-::: r:::-f p.

1-.As . koja radi sa konstantnim naporom Yp' Smatrati da je.7..p.:. koristeCi granicne uslove na krajevima pojedinih vremenskih period a Zj = HI' Xj =h j -H j -5. Poznate su L d h sledece veliCine: G. Date Sil sledece veliCine: G. H.1)5. pliva na vodi..~ ) ('\IH2 ~'.°A I hl -(2-:i-. ~~.7.o.28.Ul./ ho .r. Unutrasnja povrSina dna suda je All a ' spoljasnja As' Kada se na dnu suda probusi otvor G..-:-2 (A ..:::: r. X 3 • 3 3 3 3 267 ZI :::: -l 3 3 Iz ovih veza.A ) (""Ii H2 -" H1 ).2. H z = AOho.A. Yp.1)8.ld nJ2i (As .. A Ii A.?H.31 Pro/Hem 2.~·--=.d. napunjenje vodom do visine Hi pliva na vodi.H..g 0 I }.::.podmornica oblika prizme. H 3 ::::T ho..:. Z3:::: H3 . 8 A A ~ A G As d. Prizmaticni sud teZine G.Au) As pgAs SlikaP. dobivaju se granice integraCije A A A A -A A H I = AOho-(Ao-l)hj-8. naCi vreme zauzimanja novog 13 ~ H ravnoteznog polozaja.5.h 2 Al A3 r.\u. ~ Au ~p RESENJE: x "" x . te njihovim integraljenjem sledi: 2 AoA1 r.w 8 T= 2 II S (1-_u)H+8---. Naci vreme za koje ce podmornica zaroniti.Au. r~1f'Zl'Z<'2iz=Z<'2iz===z:m vazduh u rezervoaru A.}. sto se postize ubacivanjem vode u rezervoar A. §~ ~~ Au .A hj -(T. G RESENJE: Traieno vreme iznosi SlikaP.la'li Lg j 3 ~:::: J..A1 A3 Aj . d.xI -0 Z2 =Tho A. o 3 3 3 Ao Al A2 Ao· f2(A I -A2 ) l A3 -A2 z3 =Tho +(T-T-T+ 1)h l A +lJo.----·~ ~ ~ precnika d. hI -0+ A x2 . L.Ulfii (A -A 3 2 A2 A3 2 .-:-2 (A. A./ h1) .l.Kvazistqcionarnaisticanja Ao -A Ao Ao -A3 Al -A3 ho --A-. Plovni objekat . dliZine B. tezine G. I I 3 3 3 Ao . B. Da bi podmornica zaronila potrel:?noje povecati tezinu.1-32.7-32 ./H3)' Ukupno vreme tonjenja suda je T:::: 1\ +T2 +T3 • Problem 2. Z2 :::: H2 ' x 2 = hj .'.A ) (. k pod konstantnim . X3 =hl +h2 -H3 -8.atmosferskim pritiskom. Voda se ubacuje pomocu pumpe.Su. J.1)h2 -(2T. 2 2 2 2 Ao Uvrstavanjem diferencijalnih veza izmedu koordinata Xii z j u diferencijalne jednaCine punjenja suda.2.~= r.:Z--=--... h. pri punjenju rezervoara.A s' p. }.Sk' sv.

'/ . o P 0 A G ProD/em 2.J2i . NaCi vreme za kojece plovni objekat da potone. sirine B=4m i visine H=4m) pliva na vodi. d. ://.. xI cemu su konstante A=ab Stika P. _.k.7-34. Prazan plovni objekat tezine G=500kN (duzine L=10m.av2g g --+--11-8) pgAs g . T= Q.Gaz plovnog objekta. p... Odrediti: a) vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozaja plovnog objekta. na dubini h=O. . U jednom trenutku projektil probija sarno dno plovnog objekta. ProDlem 2. II pocetnom trenutku. b) do koje visine komora treba da se napuni vodom da bi plovni objekat potonuo? Poznate velicine su: a..7-33 b) =-A H--gA . Debljina svih zidova je ista i iznosi 0= lOOmm. Nakon toga plovni objekat tone. 8.... G Yp pri cemu je koeficijent protoka ~l= (Sli +2sv +2Sk +lvfi-+l)-1/2.+lpg AAo JpgA -8 . . dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze G = pgBLho' i iznosi: 110 = pg~L = 1274mm.vremena isticanja vode u atmosferu i T. H.5m od nivoa vode..P a • RESENJEa) Vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozajaje !~ .I. RESENJE. Plovni objekat tezine G. k. Ovim redom odrediCe se pomenuta vremena.d 2 n. pri tome pravi otvore precnika d=lOOmm i koeficijenta protoka Il""O.vremena podvodnog preticfmja. '/h . G lid ~ . G. dimenzija a x b x H pliva na vodi.51__ Ii H B Slika P.~ =(a -28)(b -20). a natpritisak u komori menja se linearno sa visinom vode u komori (Pm = k· x).I. projektil po gada plovni objekat probijajuCi ga sa obe strarte. U jednom trenutku.Ipri Ao Ao 8 j.--(H +-'-h-8 j. ito: r.62. jer u komoru ustrujava voda.7-34 ...2. Vreme potapanja plovnog objekta sastoji se od dva vremena. pri tome na dnu pravi otvor precnika d i koeficijenta protoka Il.268 Kvazistacionarna isticanja T= 2As ~ Yp ..'I///.7-33. b.I. U unutrasnjosti plovnog objekta nalazi se komora napunjena vazduhom koji je pod atmosferskim pritiskom Pa' Debljina svih zidova je o. j. r:.2. ..

fl4~2gz .. d 2n r. Uvrstavanjem izraza (5) i diferencijalnog oblika.28)(L .25) .25)(L . Diferencijalna jednaCina tonjenja glasi dV = 2Vdt j = (B-20)(L-25)dy.-r. Veza izmedu koordinata x i y. = 1604. Prvi vremenski period dobija se uvrstavanjem izraza (1)..-V2 = 1-l--'\I2gx . sledi veza izmedu koordinata: (B .5 s == 26min4Ss.. i diferencijalnog oblika izraza (3) u diferencijalnu jednacinu (2).:. \ \ . nakon cijeg integraljenja sledi Ii = fld n 2g . d 2n (1) pri cemu je koordinata z visinska razlika vode van plovnog objekta i nivoa otvora.. (6") I Gornja granica integracije h2 sledi iz jednacine (6). T2 = f1.28)dy (4) pri cemu je protok .28)(L .28)y x -ho _ _s:_ U = pgBL(x + y +5) i glasi BL-(B-25)(L--'25) BL y.(B-25)(L-25) (H -ho ) == 972mm. J n 2g h '" pri cemu je gornja granica integracije h1 dobijena iz jedllacine(3) kada se uvrsti z=h 1 i y = ho -h-5.z. odnosno CB .26) (3) Z"" BL y+h. jzraza (6) u diferencijalnu jednacinu (4).Kvazis(acionarna isticanja Protok vode kroz jedan otvor je V= 269 .15 Ukupno vreme tonjenja plovnog objekta je T = r. fld :Bfi-gCfh: -Jh) =657. (2) Iz jednaCine hidrodinamicke ravnoteze sila u toku tonjenja G+pgCB-28)CL-25)y= pgBL(z+ho -h). h2 ::: If -5. dobija se iz jednacine hidrodinamicke ravnoteze sila .Bfi-g " d. hl= BL (ho-h-5)+h=1l27mm. Diferencijalna jednacina podvodnog preticanja glasi dV = 2f/2 dt 2 ::: (B .d 2nfii 5(B+L-25) ("hI --V h2) =947.28)(L . (5) 4 U izrazu (5) koordinata x predstavlja visinsku razliku izmedu nivoa slobodnih povdina van i unutar plovnog objekta. i njenim integraljenjem u granicama ad h1 do h2' dabija sci BL (B-28)(L-20) r. + 7. G:: pg(B .48. kada se u nju uvrsti da je x=h 2 i y = If -0-h 2 i ima vrednost BL .

7-35 prave otvore sarno u jednom bocnom zidu plovnog objekta.-~-.a. 3 J. ~ ------~~J h H ~ Au ~ 7/. p.270 Kvazistacionarna isticanja Problem 2. NaCi vreme za koje ce voda da se.G i H. U jednom trenutku plovni objekat pogadaju dva projektila na dubinama h t--.l. 8. %~ "~ t fl.!..2.. Poznate veliCine su: G. H.GJ2iCH -h) pri cernu je konstanta All G · b = .l.= 8 t Slika P. pri tome praveCi dye rupe povrSine .. Plovni objekat pliva na vodi. As pgAs . a..A s ' j.7-35. fl. Au.a .( . a i koeficijenta protoka j. napuni u unutrasnjosti plovnog objekta do nivoa prvog otvora.H -8)+h . Projektili RErENJE' Vreme punjenja plovnog objekta do nivoa prvog otvora je T=2 As [(b+H_h)312_H312_b312+h312j. h.l.

.

.

271 30 PlIUMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICJ!NE KRETANJA 3.=n R '0 i-I j-j Slika 3.1 koji predstavlja. == dAi vidt.1 Za analizu treba tloeit! !contro!nu zapremintt V ispttnjenu . ogranicavaju sve cvrste povrsi slozenog strujnog prostora. U ovom Odeljku bice izvedena jednaCina koliCine kretanja za slozene strujne prostore i za stacionarno strujanje fluida. Zalkon 0 pll"omeni k®HCilDle Ikll"le1!:alllja stll"ujllle ]!»Jl"Ost<!H'e Za! geometll"ijslki.f/tttdom u kojoj se odigrava promena !coliCine kretanja. Za nalazenje sile reakcije na raspolaganju stoji poznati zakonmehanike 0 promeni koliCine kretanja.=pdV. posmatrace se bilo koji ulazni presek i-i (s1. to ce .j" ('1\.1b). u ovom slucaju. Kako je koliCina kretanja vektor koji je jednak proizvodu mase (dm. kontrolnu zapreminu.] = pv j tn Ovde treba napomenuti da se smerovi ortova normala iii i. na pr. siozelllie Jedan od najvaznijih tehnickih problema u primenjenoj mehanici fluid a je odredivanje sile reakcije koja je nastalausled proticanja fluida kroz neki strujni prostor.izlaznih preseka. a) \:=1 K t Vj =1 b) c) 1'v1.1)dobija se i element kolicine kretanja ~V 2dA· i d·. Za slozenusttujnu geometriju sa s1. Ovaj presek se nakon promene vremena za dt pomeri u poloiaj i'-i ' koji se u odhosll na prethodni nalazi na rastojanju vidt i tom prilikom opise zapreminu dV. ii] poklapaju sa smerovima brzina Vi i Vi' S obzirom da ima n ulazrrihi promena koliCine kretanja stacionamog strujanja biti In I \ I izlaznih preseka. U tu svrhu posmatra se slozeni stmjni prostor s1. Da bi se definisala koliCina kretanj~. a sa j bilo !coji izlazni prese!c. . dKi = dmi~ =pvidt dAivi = PVi2~lA. _I> I>~\ v.]1. racvu sa n ulaznih i In izlaznih strujnih preseka.3.ka. pri cemu je sa indd.1a uocava se zatvorena kontura K koja obuhvata siozeni strujni prostor. u trenutku t.)i veictorabrzine to ce element kolicine kretanja biti: .3..oi svepovrsine Ai e ulaznih i A] .dt iii (3. odnosno kontrolnu zapreminu Ii: Dakle.som i oznacen bilo koji ulazni.3..1) pri cemu je iii art normale povrsi Ai' Na osnovu izr~a (3.

n 1=1 ..rezultujuca sila pritiska ulaznih preseka. tada se do koeficijenta neravnomernosti moze doCi. R .za turbulentno strujanje (Odeljak 2.2)Ai iii /=1.1.=1 .·:::.k k f Ak Vk 2 dA . n·-Lv.\iAi ii.4) predstavlja koeficijent neravnomernosti kolicine lc.k srednja brzina po preseku (shodno izrazu (2. i iznosi: ~ = 1. U mehanici fluid a taj tip integrala seresava na sledeCi naCin: t v~dA=v. Dakle. Prime nom ovog zakona lZ jednaCine (3.5.02 . kbefiCijent neravnomernosti koliCine kretanja predstavlja korekciju koja se pravi pri prelasku sa stvarnog profila brzina na srednju brzinu po preseku.3) kome su: PUI .rezultujuca sila pritiska izlaznih preseIea. iii = PUI + P. (3. rh1 · J\ pvA J' == pV. salp. Rezultujuce sile pritiska koje deluju na ulaznim povrsinama Ai' odnosno izlaznim A) iznose n .J ..L" P ~ f· Ai V.2) sledi integralni. iIi Busineskov koeficijent. .+P~iV.L" P j=1 U - ~ f Aj V dA j ii j J 2 - '=1 .2 dA.272 KoliCilla kretallja m n m 2 n dK= LdK -LdK.1) i ~=4/3 .1 i izostavljat~em n indeksa "s" za srednju brzinu.1. Konacno.sila reakcije iIi sila otpora fluida i G .za laminarno strujanje u cevima krliZnog poprecnog preseka (Odeljak 2.o eksperimentaJnjm odredivanjem profila brzina u preseku.5.2) Prema opstem zakonu mehanike 0 promeni kolicine kretanja izvod kolicine kretallja pO vrel7leJZlt daje glami vektor JPoijizih slia. ~z . koriscenjem izraza (3. (3.3)..aCine kontinuiteta m1 = pTfI = pvAI .z . j=1 J '=1 j=1 J J J .)dt. J=! L(p j+P~ jv~)Aj ii j +pV g m (3. Pritisci Pi i P j su relativni pritisci i imaju vrednosti + Pm za stanje natpritiska iii -P v za stanje potpritiska u preseku.LCPjA j J=1 +~jm/j)i1j +pV g .j) gde je vs. 8. jednaCina (3.4.1.kAk vs.retanja.sila tdine fluida koji se nalazi u kontrolnoj zapremini.3) treba resiti integral sa kvadratom brzine. U jednacini (3. == p(Lv dA.1.R + G (3. Kod razvijenih profila brzina ovaj koeficijent je poznat. oblik: FR = . Ukoliko profil brzina nije razvijen. jedn. m Put = LPiAini ~l ~z == - J~ Lp A ji1j" j ZnaIe minus u izrazu za silu pritisIea ~z potice ad toga sto su ove sile suprotnih smerova od smerova odgovarajuCih ortova normala. S. Koeficijent neravnomernosti kolicine kretanja je odnos izmedu stvarne kolicine kretanja odredene sa realnim profilom brzina ikolicine kretanja odredene sa srednjom brzinom po preseku.kAk-2_1_t v~ dA=~kv. a 1 ~K =-2-V A s. .k A" k ' k ' Ck=i.4).5) = LCPi A i +~imivi)i1i .11».1.3) ~se svodi na oblik m R = L(P.

na proizvoljno izabranu tacku 0. ~+~imiVi Pj+~jmjVj' M oYJO Napadne tacke dejstva ovih sila nalaze se u Slika 3..2 tezistima preseka.zr.V" g '.. Ako se zeli odrediti sila sa kojom fluid deluje na cvrste povrsine koje ogranicavaju kontrolnu zapreminu. koja su u odnosu na tacku oodredena vektorima polozaja ~ i ~... m (3. VeliCine u zagradama jednacine (3. Nalazeci momente navedenih sila.3. ... .6) Ovde se ustvari radi 0 primeni na neku masu fluida Ul mehamci dobra poznatog za/cona 0 momentu leoliCine !cretanja.l <"':) t. iii osu. U I ovim presecima deluju sile pritiska / dinamicke sile: I M fo .Koli(tila !cretanja 273 koji predstavlja opsti oblik zakona 0 promeni kolicine kretanja primenjenog na proizvoljnu kontrolnu zapreminu slozenog strujnog prostora.."dnacina (3. . jer se njena pninena sllodi samo lia projektOVall/e ortova nonna!a u!aznih i izlazmh prese!ca !coji se poklapaju so... a koji glasi: moment izazvall promenom kolicine kretanja U odnosu na neku nepokretnu tacku jednak je zbiru momenata svih sila u odnosu na istu nepokretnu tacku. Ova sila u odnosu na nelru karakteristicnu tacku. stvara moment. dobija se rezultujuci moment sHe reakcije /I M = Rx ~ = LCPi + PPiVi2)AJi> ~ j=] j=l LCPj + PP jV~)Ajj1j x ~ + pV g x rg . Primenom zakona 0 promelli koliCine kretanja dobija se sila otpora fluida R. koriste Bernulijeve jednaCine i jednacine kontilluiteta. koja je u opstem slucaju odredena izrazom (3. Radi jednostavnijeg prikaza sa ove slike se izdvaja deo kontrolne zapremine koji se i . odnosno zbir totalnog i dinamickog pritiska.1a. pale. ! r . Jc. Usled promene koliCine kretanja u nekoj geometriji u kojoj se odvija strujanje nastaje sila reakcije.. Za prirnenu zakona 0 promeni koliCine kretanja potrebno je poznavati pritiske i brzille u svim presecima. (3. odnos~o Rveze :::: -R. posmatrace P': B)mJ 1j se opsti slucaj slozene strujne geometrije sa n V I ulaza i In izlaza. preseka j-}.. redosledno.5)predstavljaju zbir statickog pritiska i dvostruke vrednosti dinarnickog pritiska.. u R odnosu na tacku 0. a koji je prikazan na s1. a sto je ustvari OSllOVlli interes proracuna.2. a za to se. nalazi izmedu ulaznog preseka i-i i i z l a z n o g . smerovima sreCb'l/llz brzlna it tim preseczma. koji je prikazau na sl.7) . .. ~j .5)je krajnje jednostavna za primenu. p. C.3. Osim ovihsiia nakontrolnu zapreminu V deluju sila tdine pV g i sila reakcije R. Cije su napadne tacke dejstva odredene vektorima polozaja Fa i F . Za odredivanje momenta rezultujuce sile reakcije u OdllOSU .5). tad a je ta sila reakcije veze istog pravca i illtenziteta kao i sila otpora f1uida ali suprotllog smera.

3-2a) b) a==45°. d 2 =80mm. na pr.k =0.. Zanemariti tezinu tecnosti u krivini i visinsku razliku izmedu preseka 1-1 i 2-2.8 (st P. . a potom se iz Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 odreduje pritisak P2 P r 2 P Slika P.3-1 Pz == PI +2VD .27m/ S. Pro"lem 3-2.05 i Pm] == 20kPa. Problem 3-1. koja se moze (na pr. 14 == vDD 2 n /4 b) Ponavljanjem postupka iz zadatka pod a) dobija:se sila otpora R=-2579N.45 (sl: P.3~2b) c) a=90°.05) i b) postepeno prosirenje (1.3{sl.09m lsi v D = 1.25). d 2rr. tada obrtni moment !vIoz daje snagu P == MozO)' (3.3-2d) e) za krivinu sa 81. Preseci 1-1 i 2-2 su sa razvijenim profilima brzina. R == P]-4-.6 (st P. d 2 =80mm. medutim. . d 2 =d p I. == 0. generatorom) transfarrmsati u drugi oblik energije.k =0. tada se za savladavanje obrtnog momenta !vIoz mora uloziti snaga P (na pro prime nom elektromotora). Primenam zakona 0 odrzanju koliCine kretanja. ako se pasmatra turbina tad a abrtni moment Moe daje korisnu snagu P. okrece oko ose Oz ugaonom brzinom 0). Tdinu vode izmedu prirubnica . jednaCine (3. V == vddzrr.5).+1I==Of + :~~:~P)~Ol~~~~:/"~~omm.Ako se posmatrana zapremina u kojoj se odigravaprbmena koliCine kretanja.P. Odrediti sile otpora koje nastaju usIed proticanja vode izmedu prirubuica 1-1 i 2-2. Izmedu prirubuica 1 i 2 nalazi se krivina.8) Ukoliko je obrtna kontrolna zapreminau radnim kolima pumpi i ventilatora. koja je u odnosu na horizontalu nagnuta pod uglom a. Kroz cevovod protice V == 40 II s vode.2('" + l)v d == 87193 a.274 Kolieino hetonjo a sto nije nista drugo do jedan oblik zakolla 0 promelli momenta koliCine kretanja. a znaIe minus ukazuje da je ona suprotnog smera odsmera strujanja. ~k =0. za jedan ulaz i jedan izlaz dohija se trazena sila reakcije D2rr. I. Odrediti silu reakcije tecnosti kaja deluje na krivinu.. a) Najpre se iz jednaCine kontinuiteta odreduju brzine strujanja v d == 5. aka se izmedu njih nalazi: a) postepeno suzenje (~==0. d z=dJ . .3-2a aka u preseku I-lvlada patpritisak Pvl ==20kPa. I.. Kroz krivinu protice V == 151/ s vode.P2T+pV(v D -va) =2304N. Ovi preseci su sa razvijenim profilima brzina. P. 1d I D" 200mm.3-2c) d) a=180°. tj. i to u sledeCim slucajevima: a) a=75°...=0. Sk=0. ako su dati podaci: d] == 100mm.

)A2i12 i njenim projektovanjem na koordinatne pravce x i y. RESENJE.' :--:-'. )A 2 sin (111. dobija se pad pritiska pri turbulentnomstnijanju kroz naglo prosirenje P 2 t-p = 2(V1 -v 2 ) = I p[ .Primenom jednaCine (3.2 = 0.k)V( -(l+(.2) i koriscenjem jednacina kontinuiteta i Bernulija za preseke 1-1 i 2-2. Ponavljanjem opisallog posmpka u svim zadatim prime.1 dj d) a) b) c) Slika P.. i veze izmedu protoka Ti1 = 2V2. RESENJE. 2]2 2 1.(P2 + pv. Problem 3-3.ii2 ).2) ipritisak u preseku 2-2 P2 = PI U zadacima a)-d) pritisak P2 e) potpritisak P'l.2.)A1111 -(P2 + PV.3-2 RESENJE. protokomV. d) R=360 N. -' .112 ) .6 N.Odrediti pad pritiska koji je nastao proticanjem fluid a kroz naglo prosirenje.)vi]· predstavlja natpritisak P2 = +Pm 2' au zadatku pod R= (P1 + pv. V''.-. (. Izracunati silu reakcije koja deluje na racvu.tho.Yz2 ' (i=1.4 N.U lllaznompreseku naglog prosirenja cevi je razvijeno turbulelltno strujallje.Koli6ilO kretonjo 27S 2 ' D ' -.5).rrvo se iz jednacine kontinuiteta Vo == VI +f7 . = 60°.• '.1 = 0. odreduju brzine strujanja 2 . )A2 cos (ii1 . iIi ponavljalljem postupka datog u Odeljku 2. Nestisljiv fluid gustine p struji turbulen.(d 2 / dj). dobijaju se sledece vrednosti za silu otpora a) R=249. = . Ry = -(P2 + pv. e) R=165N . Pmo = 1 bar. kroz cevi precnika D1 i D2 . .5).3. a iz racve isticu kolicine vode.. dobijaju se brzine Vi = 4V / di2 n (i=1.1. Dati podaci su: Do = SOOmm. koja u vektorskom obliku glasi: +~[(l-(.. + R~ . b) R=131. koje stoje u odnosu 2:1._. ex.Uvodenjem povrsina poprecnih preseka cevi Ai = di2 n / 4 (i=I.3. . .\ 1 =:>I . c) R=258 N.1. (. D1 = 400mm. dobijaju se komponente Rx = (P1 + pvt )A 1 . koje daju rezuItujucu silu otpora R =~R.2).2).7..5.. za jedan ulaz i jedan izlaz.dma. U horizontalnu racvu dotice Va = 2501/ s vode. kroz naglo prosirellje ulaznog precnika d 1 i izlaznog precnikad 2 .Pv 2' Isto vazi i za presek 1-1.. Koriscenjem jednaCine (3. pri cemu su brzine strujanja Vi = 4V / d?n \ \ Problem 3-4. D2 = 300mm. ~i = 1 (i=0.

Ry = -(P m2 + PV2 )-4-sma. i = 1. promene koliCine kretanja. P. i = 2.15. PrOD/em 3-5.273 mis.kojaje postavljena. pod uglom ~ = arc tg CRy / Rx) = -59. na X osu. koja ima pokazivanje h= 16ID11i. S= 0. u odnosu se staticki pritisak pomocu U . d 2 ::: 30mm. Dati su podad: do = 50mm. i:= 2.' Odrediti silu otpora tecnosti i obrtni moment koji su nastali. b2 = lOOmm.~ ==300 . SI = 0. = 7174N.24.:= --6184N.a z = 300mm. S2::: 0. 2 D{n .6. Vi= D21 = {ll. Iz horizontalne racve voda istice u atmosferu. a zatim'se iz BernulijevihjednaCina dobijaju natpritisci Pm. bl = 50mm. = 60°. C. d J = 30mm.50 • Do sile otpora moze se doCi i grafickim prikazom vektorske jednacine (1) a sto je uCinjeno na 81. i:::: 0.3-4 4V 1. odnosno ukupna sila otpora R::: JR. prorneni kotiCine kretanja. 2 b2 Stika P. Dj :::: 40mm. a. usled. jednaCina (3. n 2 1. 'trenje zanemariti.5). kl 1.3-5 .326mis. l 1. i=l. 99629Pa.276 Kollcina kretanja o a) b) Slika P.cevi sa ziv()m.12. a j ::: 400mm. r = P mu +'2Vo -'2(Sj +l)Vj:::: DO2 n _ Primenom zakona dva izlaza - 0 {99667pa. za jedan ulaz i p 2 P 2 R = (Pmo +PVO)-4. Ski = 0. U preseku 0·0 meri 1.no -(Pm) +PVj )-4-nj -(P m2 +pv2)-4-n2 2 2 D2 n _ 1 2 2 D2 n _ (1) dobijaju se komponente sile otpora 2 D2 n D2 2 DO n 2 J 2? n Rx :::(Pmo +PVo )-4--(Pm1 +PVj )-4--( Pmi +PV2)4cosu=3637N.8.179 mis.k2'" 0.3-4b. +R.

7Pa.(PI + pv~ )AI sina l . c.2. Iz jednaCine (3. / Aj (i=1.R2 =0. Problem 3-6.3-6 == arctgl r (h -I.3-4 odreduje se nkupna sila otpora tecnosti R.povrsina rc! poprecnog preseka cevi.3). Cija jekarakteristika K =. d2 == 2Smm.3 = 0. nastala usled promene koliCine kretanja. 1:. Odrediti ugao y' tako da ukupna sila otpora tecIlosti. 0::: REfENJE: Najpre ce se na osnovu pokazivanja manometra spojenog sa blendom i prime nom jednacine kontinniteta rio == K. 2· (P2 +PV2 )A z COS~+(PI +PVJ )Aj cosa J' 5/2 pri kome ova sila ima minimalnu vrednost. 1:. Voda istice iz cevovoda u atmost"em kroz mlaznice na krajevima cevi. )A 2 2 sin ~ .292m/ s.3-7 .1. Odrediti silu reakcije veze 0-0.4.7) daje traieni moment M =mv 1(a 1 sina+b l cosa)-lf~v2 Ca 2 sin~ +b2 cos~)::= O.2 == 0. Ciji izvod oR ! 8y ::= 0 daje ugao y Slika P. H=40mrn. D3 = SOmm. ~ =15°. Protok vade se meri pomocu blende.2. B.1.[jj = voD.1 =0.p)gh::= 1977. SRl =0.353rn / s i brzine strujanja u izlaznim presecimavi = 2. a. ima minimalnu vrednost. pa da sezato gubici lisled trenja mogu zanemariti.~.1.pv. d i (i==1.OSN dok jednacina (3. na osnovu zadatih protoka. U horizontalnu racvu doticu kotieine r~ i liz a iz nje istiee koliCina V~.3-7.R' P3 • . p.rc / 4 odrediti· brzina strujanja n dolaznoj cevi Vo = 2.5.KoliCina Icrelanja 277 RESENJE Na osnovu pokazivanja manometra odredllje se pritisak u preselru 0-0 Pm ::= (Pm . d 3 = 30rnm. l pri cemu su maseru protoci Ihj = pVj dj 2 rc! 4 (i==0. a potom se koriscenjem odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina i Stika P. Smatrati da je cevovod kratak. Dati su podaci: Do = 100mm. d l = 40mm. ProDleOt .567Nm.8. D1 = 80mm.09m ! s.12.2).O. odredujll brzine strujanja Vi = Ii.5) dobija se sila otpora R = {Cm2V2 cos~-lhl VI cosa)2 + (Pmdgn: /4 -f-liJovo + riliv i sina+ ri12112 sin ~)2 }1/2 = 11. a 30°.021m! s i 112 ::= I. Trenje u racvi zanemariti_ Poznate velicine su: f. D z = SOmm. 1:. Potom se iz Bernulijevih jednaCina za preseke 1-3 i 2-3 odreduju natpritisci PI i P2' Ponavljanjem slicnog po stupka kao u zadatku P. pri cemu je Aj = dj2 4 .736m/ s. RESENJE Prvo se. Ovaj pritisak u zadatojgeometriji racve daje brzinu strujanja U ulaznom preseku racve Vo = 1.3). SR3 == 0. c.

. Bernulija i kolicine kretanja.I Stika P. N aime. Dati podaci su: d:= 5mm. v2 =7 .= 30°. Smerovi ovih sila ucrtani su na s1.36rn! s. profil brzina U preseku 1-1 Slika P. i jedmi'Cina: kontinuiteta..8.Na samom pocdku treba napomenuti dasu preseci 1-1 i 2-2.istog pravca i intenziteta kao i sila R. leroz cev precnika d i duzine t. dobivaju se horizontalna i vertikalna sila koje opterecujuvezu A-A a koje imaju brojne vrednosti RH == 0.COS CX. ~R = 0.~\\\.8 N.5.parabolicki profil brzina. od rezervoara A prema rezervoaru B. Do =20mm. (. kao i teZinu vode u toj zapremini.8N.PV2 4cos~ == 177. .4 ni . ali je suprotnog smera. cx.!-'PVj . pri cemu srednji vertikalni mlaz ima visinu h=1274mm. i on iznosi /::. p..4N. Ulje gustine p i kinematske viskozIlosti v struji Iaminarno. P. P = lOOOleg! m 3 • REfENJE' Prime nom izraza v = J2gh za brzinu isticanja mlaza.301til S. sa razliCitim profilima brzilla. . Iz zakona o promeni kolicine hetanja 2 ~ 3 .3-S Prolilem 3-9. Masa cevi je m.+PV2 4Sm~+pV3 -4-:=11. Trazena sila reakcije veze 0-0 je . U pocetnom preseku cevi (1-1) profil brzina je uniforman. 2 d3 n Ry =-pV] -4-smcx. 2 Don _ '\' 2 d j n _ R = (Pmo + pVo )-4-no . +R~)1I2 == 177. Fontana ima pet izlaznih mlazeva istih protoka.278 Koliaila kretanja jednaCine kontinuiteta Vo::: V. visin ike razlike izmedu preseka A-A i izlaznih preseka mlazeva.PV1 -4.18 N i Rv =: 6. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu koje opterecuju vezuA-A nastalu usJed promene kolicin~ kretanja. . Problem 3-8. l~l dobijaju se komponente sile otpora tecnosti 2 d2 d2 2 D on 2 1n 2 2n Rx :=: (PmO + pVo )-4-. Zbog razvoja laminarnog strujanja u cevi gubitak lisled trenja uvecati za koeficijent n.3-S. koje daju silu otpora R == (R.~ =60°. dole jeu krajnjem preseku cevi (2-2) razvijen .3-9 . Odrediti sile koje opterecuju vezu 1-1 naistezanje i smicanje.\ ~m == 0.. RESENJE. Zanemariti trenje u cevima. +V2 +V3 dobivaju natpritisak Pmo = 28009Pa i brzine u izlaznim presecima v1 = 7 .38m! s i V3 == 7.41 N. 2 d2 2 2 d] n . Izmedu prirubnica 1-1 i 2-2 izmeren je pad pritiska. 2 27t . koji odgovaraju priru!:pickim vezama cevi. ~ D == lOmm.

P--+P(P1-P 2 )V"-4-]i -PTg1 k . 2 2 d d P Ovde treba napomenuti da se gubitak usled trenja ne moze odrediti kao 2 A·11 d ·v 12.39). Ri =Rx 4 a njihovi smerovi dejstva su ucrtani na s1. profile .1 = 1.p == P1 . m. koji je pri protoku RESEN1E: Najpre treba odrediti odgovarajuce b. jer ovaj izraz vazi sarno za razvijeno laminarno strujanje. a.Kolic~ita !creta17ja 279 je uniforman. p.1.zine i pritiske. U tu svrhu se uocavaju tri preseka (s1. Ispoel eliska je pricvrscenaopruga~rutosti c.3-lOa) 0-0. ri Ii R '/0 = . ~1 = 1. Zakon 0 promeni koliCine kretanja.P2) to s6 iz Bernulijeve jednaCine P1 v P2 v Iv -+0.08d Re. /1. 1-1 ix-x. -+nA-P 12 P 22 d2' 2 2 2 posle zamene koeficijenta trenja izrazom (2.2 V 1 = P-h v = ''1 -r ro TC _f( n . Pri isticanju vode strujarije izmedju diska i oboda je radijalno.5. -=:-+0. jednaCina (3. Odeljke 2. Oelrediti krutost opruge koja pri elatom protoku ddi disk na rastojanju h.brzina u presecima:l-1. a u preseku 2-2 razvijen . R . Zato se ovaj gubitak racuna leao da je strujanje potpuno razvijeno. koeficijenti neravnomernosti kinetieke energije i koliCine kretanja imaju vrednosti: 0.1. Ry (Pn = PTg1. ProD/em 3·10.3-9. to je gubitak usled trenja veti nego kod potpunog razvijenog laminarnog strujanja..5). Prema tome. iz koje slede veze izmedjlibrzina .p .2 = 2 i ~2 == 4/3 (v. a pri zadatomprotoku V se nalazi na rastojanju h. ali se On uvecava sa koeficijentom n koji ima vrednost od 2 do 2.m. Ispod oboela je disk. Voda istice protokom Ii iz vertikalne cevi poluprecnika roo Na izlazu iz cevi nalazi se koaksijalni obod poluprecnika R. odnosno sile koje opterecuju vezu 1-1 na istezanje ismicrinJe d 2n . mase V = 0 priljubljen uz obod. P.4 i 3." Rs == (p--1 + m)g . i-i i 22). i za njih primenjuje jednacina kontinuiteta V = voro2n = v2rnh = v1 2Rnh. P. Poznate veliCine su: ro' V. 0.1): S obzirom da je pad pritiska izmedu preseka 1-1 i 2-2 poznat (!J. za razmatrani slucaj glasi R=[!J. jer se strujanje u cevi razvija od unifornmog do razvijenog parabolickog profila brzina i to na duzini 1 = O. dobija kvadratna jednaCinaza brzinu eije je pozitivno resenje v = _ 32nlv + (32nlv)2 + 2!J.koja pri protoku ri = 0 ima statieku eleformaciju a. Kako je ovde ree 0 razvoju laminarnog strujanja (v.parabolieki profil brzina. 4 Projektovanjem sile R na koordinatne pravce x i y dobijaju se komponente'sile d 2n ~ d 2n _ d 2 rc - otpora tecnosti Rx = (Ap-"3 Pv 1 2 d 2 rc )-4.

280 Kolieino hdanjo 1z Bernulijevih jednaCina za preseke 0-1 i O-x " strujne 1~ v Po Vo P V P1 V -+-:=-+-:=-+1 p 2 p 2 P 2' 2 2· 2 i kada se uzme u obzir da su pritisci Po i P manji od atmosferskog. P.1).D=C b) B IZLAZ ILI C 1 1 0 D 0 0 1 0 1 1 TABLICA ISTINITOSTI Slika P. u kojima su protoci vazduha V2 iii. V. p.3-10 Ukupna siia pritiska koja deluje na disk. P. u medicini. R2 r fR b) SIiIca P.Pvo i p:= Pa . je '2 r 2 PV I 2r 11:dr = Pvoro 11:+-Pa = Po +P = Pva ro 11:+ pv ro 411:h 2 2 lln--ro R ro (1-2 R2 1 ? )J .. za vojne i civilne potrebe.IE: Fluidika je pose- A ULAZ A 0 0 1 1 ~ B 0 1 0 c . Pv c(a+h) =2 v1 (7. pri tome smatrati da je strujanje vazduha nestisljivo. ledna od osnovnih fluidickih logickih komponenti je komponenta "ILl". dakIe. kod qtketa i projektila. Na slici je prikazan fluidicki logicki element "ILl". koja je prikazana na s1.3-11 bna oblast strujne tehnike koja se koristi u sistemima prenosa informacija i upravljackih signala. h. RESEN.. tj. kod digitalnihracunara i 1i sistemima automatizacije. Primenjuje se: u avionskoj tehnici. a.3-11a (a .r/2' Po .P2 (P2 > P1)' 1.. a sastoji se od komponenata izazvanih konstantnim (Pvo) i promenljivim (p. kod koga se ulazni mlaz vazduha (UV') protoka V upravlja pomocu vodova A i B. tako da iz logicke komponente postoji sarno jedan izlazni rnlaz C iii D. d. Svi kanali kroz koje struji vazduh supravougaonog oblika visine h.Pd ) / (a + h) . Odrediti sile otpora vazduha koje opterecuju fluidicku komponentu. b. PrOD/em 3-11.3-10b) vazi jednaCina ravnoteZe sila Pa + c(a +h) = mg to sledi da je potrebna krutost opruge c = (mg .P1 .Pv ' kao i da se isticanje vrsi u atmosferu (P1 = Pa ) tada se dobijaju odgovarajuCi potpritisci a) Pvo = 2(vo -v1 ) P 2 P 2 2 . l Kako za disk (s1..) poljem potpritiska. PoznateveliCine su: a. 1i. Po = Pa .

koji se ugraduju u izlaznim kanalima (vodovi "0" sa 81. Da bi se ova tabela istinitosti ostvarila. leao i sile i Ry ' ali Sil suprotnog smera. Za odvodenje ovih isparenja iz prostorije treba obezbediti ri. usled prerade radnog materijala nastaju isparenja. koji u binarnom sistemu ima zapis 1101. kornbinovano. R. pa dogadaj E = C + D = C + C. 2 Ry = (Po + pv~ )bd . sa binamim brojevirna 0 Hi 1. tabelu sa s1. P.. Izlazni mlazevi . postavljene za ulazni i izlazni mlaz. u logickom smislu. P.3-11a) iIi centralno . pri projektovanju fluidicke komponente "ILl" treba voditi racuna cia se kao izlazna velicina pojavi sarno jedan mlaz C iIi D. Rx. Element "ILI" moze da ostvari dva stabilna stanja. ako se zeIi dobiti broj 13. -v~)lhd-(p+pv2)adCoscx. iii.na mestu ostre ivice "0".Koanda efekat. Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja. Zato je u zidu ugraden aksijalni ventilator koji ova isparenja izbacuje u atmosferu. pa vaZi C = D. predstavljaju dogadaje "lazan" iIi "tacan". sledi P=Po+2Vo-(~+1)v p[ 2 2] . je osnovno svojstvo koje se koristi pri radu fluidickih komponenti. predstavlja sigman dogadaj. +V2 2 va :=: bd' vJ = hd' v2 = hd' v =. Da se isparenja nebi prenosila u susedne radne prostorije u njoj treba obezbediti potpritisak od 5mmvodenog . P.(p + pv )ad sina. Sile otpora koje deluju na fluidicku komponentu su istog intenziteta. koja ce se opisati dogadajima izlaznog mlaza C ili D.. pa se zato i naziva bistabilni element. Brzine strujanja su J/o VJ V Va +V. taj ulazni mlaz vazduha iz komponente moze da istice kroz jedan od dva izlazna otvora C ili D. tada bi trebalo da postoje cetiri logicke komponente "ILl" koje bi imale odgovarajuce izlazne signale koje im diktira binarni zapis broja.KoliCiila Icretallja 281 sematski na s1. pak. Da bi se odredila 8ila otpora nastala lisled skretanja ulaznog mlaza treba odrediti odgovarajuce brzine i izlazrn pritisak. po Bulovoj algebd.= 3 m3 / s vazduha. Ovi dogadaji Sil kornplementarni. U logickoj komponenti "ILl" mogu da se ostvare dva stabilna stanja. tad a ce ulazni mlaz da priane uz zid desnog izlaznog kanala.~ Problem 3-12. U fluidickim komponentama obavezno treba da postoje vodovi za ozraCivanje. a sto zavisi ad odnosa protoka i pritisaka u upravljackim vodovima A i B.3-Ub). Princip rada je sledeCi: vazdtih pod pritiskom dolazi u komponentu kroz ulazni vod UV. Dogadaji C i D mogu se poistovetiti sa upravljackim signaIima "iskljuceno" i "ukljuceno". Tako na pI. u kojoj vlada temperatura t=20°C. avo svojstvo prijanjanja mlaza uz cvrsti zid .5).3-11). pale. kada daminira upravljacki mlaz A. jednaCina (3.. slede leompollente sile otpora vazduha =[P2 . Ova cinjenica se moze iskoristiti na pI. pa se za komponentu "IU" moze napraviti tabela istinitosti (v.dogadaji C iii C = D.PJ +p(v.. iIi. Tako na pr. pri projektovanju digitalnih racunara iIi upravljackih sistema. U jednoj fabrickoj prostoriji. ad 1z Bernulijeve jednaCine. a ne nikako oba istovremeno.

d=400mm. Odrediti silu reakcije kojom ventilator deluje na zid.Ina = 1 kg Is.3-12 pri cemu je gustina vazduha odredena izrazom (1.5) eliminisu sile pritiska jer atmosferski pritisak vlada kako u uiaznom. Turboreaktivni motor samo u pravcu ose motora. Odrediti ubrzanjesa kojim avion vertikalno uzlece. Na krilima aviona nalaze se turboreaktivni mlazni motori ulaznog precnika d J == 500mm.1) i iznosi kg P=(Pa-Pv)IRT=1. gustina vazduha iznosi Pl == 0. U turboreaktivni motor dovodi se rno = 0.7E: Trazena sila reakcije je D n -d R==p .05Pa). silu kojom on ucestvuje u 1110 kretanju aviona.2.736Slcgl m 3 • Sa OVOID d gustinom vazduha i brzinom leta aviona vJ dobija se ulazni maseni protok vazduha u motor ml . Ovde treba napomenuti da se iz jednacine (3. Dati podaci su: D==500mm.282 Ko/ic"ina kretanja stuba (Pv = 49. cijim sago:evanjem na izlazu iz motom izduvni gasovi isticu brzinom od v2 =: 600ml s. Za vertikalno uzletanje aviona maseM=6t koriste se dva raketna motora protoka vazduha In = 50 kg lsi protoka goriva . Nadena sila reakcije turboreaktivnog motora predstavlja za avian aktivnu silu kojom motor ucestvuje u njegovomletu.+4P~2[ 1-(-) v 4 d 2n D 2 2J =4026N " Slika P.3-13. 7kg / s goriva.2. Izduvni gasovi iz motora isticu vertikalno na dole brzinom v=600mls.188." Pl vld~1I: / 4 == 40. Problem 3-14. RESENJE: U uslovima standardne atmosfere na visini od z=5000m. taka i u izlaznom preseku motora. te se zato iz jednacine (3. tj.5) dobija sila reakcije R = rn 2 v2 -lnlv 1 = (m J +mO)v2 -m J VI = 13377N.49kg / s.9. Avion leti u uslovima koji odgovaraju standardnoj atmosferi na visini od z=5000m brzinom od vJ = 280m/ s. prema Odeljku 1. RESEN.• 3 m Problem 3·13.Kad raketnog motora postoji sarno jedan karakteristicni presek koji je na izlazu motora i kroz koji protice maseni pratok izduvnih gasova IiH rilo' S obzirom da gasovi isticu u atmosferu dejstvo sHe pritiska izostaje tako da se iz . Pa = I bar . ()drediti silu reakcije mlaznog motora. RESENJE. Kompresor Komora za Turbina sagorevanje Promena koliCine kretanja odvija se Slika P.

rhg2 ::: 206kgl s i mg3 ·:= 17kg/ s. mgt =: 209 .2 Tabela T.5) dobija sila reaktije isticuceg rnlaza R ::: (ril + rilo)v. R 2 := 721kN i R3 := 59.J g dobija se vertikalno ubrzanje sa kojim avion uzlece a= ~f(n1+}iJO)v-g:=0. RESEN. 3-15.. Kolicifta kretanja 283 jednacine promene kolicine kretanja (3.4 8. U (i = 1. pri tome silu otpora vazduha zanemariti.3-14 Pro/. b) Iz izraza (2) sledi da se masa goriva pri kretanju menja sto znaCi da se kretanje rakete mora tretirati kao SIika P. odnosno I) ::: 210.2t.lem 3-15. Iz jedriacine kretanja aviona u vertikalnorn pravcu pri '-"-. a) Brzina gasova sagorevanja l1a izlazu raketnog motora je u:= 3500m/ s.: : : .: = const.. s Slilm P.jl. Jedna trostepena raketa (Ariane) ima masu kapsule Ink ::: 1. Odrediti koUke sile potiska rakete se ostvaruju u pojedinim stupnjevima. 12 := 168 s i 13 ::: 482. step en rakete ukupna masa masa gonva i mj [t] Ingi[t] 1 161 147.2 t ukupne mase pojedinih stupnjeva i goriva u njima date u tabeli T. Sila reakcije R j koja se dobija isticanjem gasova sagorevanja je sila koja obezbeduje let .3-15 Nakon potpunog sagorevanja goriva u nekom stupnju raketa odbacuje taj stupanj cime se smanjuje masa rakete i postize njeno dodatno ubrzanje.lE· Pre lansiranja ukupna mas a rakete je In =: Ink + In) + 1n2 + 1713 toku rada nekog stupnja rakete maseni protok goriva je rhgi ::: .6 34.2.5kN. odnosno sile potiska Ri = -RZi := lilgill (3) koja ima brojnu vrednost R):= 2450kN.3) (1) pri cemu je znak minus zbog smanjenja mase goriva.. ti (2) a) Zakon 0 promeni koliCine kretanja raketnog mbtora daje silu reakcije.71 s.7l gi .35 s. b) Pri vertikalnom letu odrediti koliku brzinu i na kojoj visini ima raketa neposredno pre odbacivanja prvog stupnja.5 2 37. dt ti ding.potisak rakete. uzletanju J\. Integraljenjem izraza (1) dobija se zakon promene mase goriva stupI~a koji je u radu t Ingi(t):=mgi(l -).[ a = 2R . Pri sagoreval1ju goriva u pojedinim stupnjevima rakete ostvaruju se konstantni maseni protoci mg) := 700kg / s..39~.2 3 9.3-15 . Iz izraza (1) dobijaju se vremena sagorevanja pojediI1ih stupnjeva tj ::: mgj /.

Problem 3-16. v = Vo = 0. tieba uzeti u obzir. ima reSenje In v=v o -gt+uln () Ina +mg] t Ova brzina rakete (v = dz / dt) daje zakon kretanja utl [ t t t] ..284 Kolicina hetan/a kretanje tela promenljive mase. U autocisterni je voda koja istice kroz krtatku cev precnika d.. u i ventila Sv' Odrediti sHu reakcije isticueeg mlaza u funkciji 9d visine h i. i b) cisterna se kreee Slika P. kao i silu otpora.3-16 konstantnombrzinom U . gt~ r In Ingl ] Dobijena resenja nisu sarno prve aproksimacije zbog zanemarivanja sile otpora vazduha.81m/ 8 2 • Jasno je da pri tacnijim proracunima ove efekte. vazduh je razreden a njegova gustina je mala.u sledeCim slucajevima: a) cisterna rniruje. sila otpora vazduha moze zanemariti.12) dok pri veCim visinama.2. Masa rakete u prvoj fazi leta je mCt) == mo +mg] (t) pri cemu je Ino == m-Ing] == 61.5m/s. mg! t1 t1 t] 1z ovih resenja dobijaju se brzina i polozaj rakete neposredno pre odbacivanja njenog prvog stupnja mg1 v1 ==-gt1 +uln(1+-)=2206. kada je brzina velika. . t=O.Rv + R z (5) pn cemu je Rv = A C w pet) v (t) / 2 sila otpora vazduha u kojoj je C w koeficijent otpora rakete. Ina z(t) == --2 +(vo +ulnm)t+-. vee i zbog toga sto je ubrzanje Zemljine teze promenljivo sa visinom po zakonu g(z) = go (R+Z)2 ' pri cemu je R=6368 km poluprecnik Zemlje i go = 9.(m-Ingl-)lnCIn-m gl -)-mlnln+mgl - gt 2 Zj ==-2+ut{1+Cmg1 -1) In (1--.7t. h u koja definise trenutni Divo vode u cisterni. Ova analiza omogucava da se u prvoj aproksimaciji kretanja.23km. u kojoj se nalaze lokalni otpori usisa t. koja uz koriseenje pocetnih uslova z=O. Neposredno posle lansiranja kada je brzina mala raketa se kreee kroz gusee slojeve atmosfere (poglavlje 1. lednaCina kretanja rakete glasi (4) mCt) dt 2 dv ::= -mg .--:) = 143. Ovim zanemarivanjem koriscenjem izraza (3) i (4) jednaCina kretanja (5) se svodi na jednacinu ding] Ct) dv = . lcao i sto je dato u postavci problema.gdt .u Ino +lng1 (t) .

gde su:A == d 2n 14 povrsina poprecnog preseka i f.=4(1-!i. Odrediti pri kOI11 odnosu brzina u/v prikazani sistem ce imati v <.J2gh. atmosfera je definisana veliCil1ama stanja Pa ta Pa = Ibar i ta == 30°C. Odrediti silu reakcije mlaza vazdu.~8.3.).P.1. Po v v Nalazenjem izvoda oytlo(ulv)=O. i on tada ima vrednost ytm~ =. USled isticanja vode promena kolicine kretanja odvija se samo u horizontalnom pravcn.::--~. S obzirom da u izlaznom preseku eevi nema kontrakcije ll11aza to je koeficijent protoka brojno jednak koeficijentu brzine (w=<])).593.z:. Ovar~az vazduhaizaiiva kretanje glisera brzinom u=54 kmlh.. Problem 3-17. pa n OVOID slucaju jednacina (3. trenutni protok vode odreden je izrazom .. a brzina isticanja odrednja je izrazom v == <]) .· Posmatra se kontrolna zapremina u kojoj se odigrava proa) b) mena kolicine kretanja a koja je Slika P.3-17 b.U relativna brzina isticanja vode. Mlaz udara u lopaticu koja se nalazi na kolicima i pri tome ih pokrece brzinoll1 u.l A.. snagu koja omogucava kretanje glisera. dobija sedade priodnosu u/v=. .ha i. S1). Kroz fiksnu mlaznicu povrsine A istice horizontalni rnlaz vode brzinom v. = R u . 16/27 = 0.1/3 stepen korisnosti maksimalan. snaga Po korisnosti sistema = Inv 2 12 = pAv 3 12.J2gh .. tj. Ovako odredeni protok i brzina isticanja vaze za oba dela zadatka.ka P. Kroz rnlaz vode uloze se kineticka energija.l == 11 ~~u +~v + 1 koefieijent protoka.u)2 . Prolllem 3-18. Karakteristicne brzine na ulazn i izlazu kontrolne zaprell1ine sU V-I. Okolna ./.5) daje izraz za silu reakcije: a) R==pVv=2Pghcp-d-n.41N..i==. RESENJE. R == pV(v-U). Primenom zakona 0 promeni kolicine kretanja za pravae kretanja dobija se sila reakcije koja gura kolica R = 2 P A (v .. ·. V = f. pa ce korisna snaga biti .1 7 7 b) pri cell1u je zbog kretanja kamiona v. Hidro-gliser se pokrece aksiji:tinim ventilatorom bez kuCiilta pri cemu elisa iza ventilatora stvara horizontalni mla~vazduha precnika d=lm koji ima apsolntnu brzinu strujanja v=45m1s.':" " maksimalni stepen korisnosti.Kolicina krelanja 285 RESENJE Prema izlozenom u Odeljku 2.!!.3-17 prikazana na s1. 5ada se inoze odrediti i stepen yt=B.7. RESENJE. .· Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja za pravac kretanja glisera dobija se sila reakcije R=pV(v-u)=812..

ZanemarujuCi silu trenja i kontrakciju mlaza odrediti silu reakcije koja deluje po jedinici sirille brane. Ispod ravanske betonslcebrane vrsi se ispust vode.lE: T==T(If -h ) +pHv (1-h) == 17196 m ."" . a) u cevi za mesanje ako je ona kratka i trenje u njoj se moze zanemariti. RESEN. kroz koju dolazi primarni fluid (velikom) brzinom v]. v Problem 3-20..lE: Traieni obrtni moment je j\... Mlaz primarnog fiuida istice u cev precnika d 3 i pri tome povIaei sekundarni fluid.-. Poznate veliCine su: p.9. Segnerovo kolo se sastoji od dye radijaine cevi na cijim se krajevima nalaze mlaznice izlazl10g precnika d.286 Kolicrincz kretczll/a pri cemu su p==p"IRT=1. koji dolazi kroz rnIazmcu precnika d2 = d3 brzinom v2 . D.. d rc 60 Problem 3-21. njegov transport. tj.--=(> ---. koje su na medusobnom rastojanju D. Ejektor .lm.~~ - d3 ·V3 .25ml s. d. Ovom ptilikom se trosi snaga P == R V = 12187 W .P. nnD pn.3-20 2 v su ' 2V. U kanalu pravougaonog preseka dubine H==2m struji voda srednjom brzinom 11 == O.149kg/m3 gustina vazduha i V=(v-u)d 2n/4 zapreminski protok relativnog stmjanja vazduha. i b) u ejektoru (cev za mesanje i difuzor).------ 3 Stika P. . Odrediti obrtni moment ~egnerovog kola. Smatrati da u izlaznom preseku mlaza primarnog fluida on povlaCi sekundarni Cev za mesanje ~'"<> -.1- ". Problem 3·Jl. V. cevi za mdanje i difuzora.19 h R pg 2 2.' 2 H N P'£SEN.l/ ·D == pV (v-u). Slika P. => v If =-ol-Slika P-3. n.. U mlaznici se nalazi cev preenika d l . Odrediti porast-promenu pritiska. Ko10 se okrece konstantnimbrojem obrta n 1~1 e/min). pri tome je dubina isticuceg mlaza h==O. Ukupni prC'tok tecnosti je rj. cemu brzme v == -2. Ejektor prikazan na sl. Prolaskom primarnog fluida· kroz ulaznu mlaznicu brzina strujanja raste a pritisak opada sto omogucava usisavanje sekundarnog fiuida. iste gustine.3-21..~.1 U == .3-21 se sastoji od: mlaznice...~- '~~~5-------------~~'l ~ ----\.

sekundamog fluida i P3 i P4 mesavine fluida. Koeficijent lokalnog otpora difuzorajes. A2 . U izJ. B == 1.96. Ovo izdvajanje se vrsi stvaranjem vihomog strujanja uciklonu. U posmatranom sillcaju primami i sekundami fluid su iste gustine. gustine Pj i P2 ne moraju biti iste.-d j i da BU II ovom. aJijusviu1drugim merodavnim poprecnim presecima ejektora. Pj (Aj +A2 ).= 15°. U cevi za mesanje izmedu preseka 2-2 i 3-30digrava se promena kolicine kretanja. Izmerene vrednosti uIaznog i izlaznog . . tecnostigasom itd. Ciklon prikazan na sl.. jer U ovom slucaju ih nema) izvrsena su odgovarajuca merenja sa vazduhom gustine P == 1.2kg 1m3 • Merenjem ulaznog profila brzin.3-22 ima pravougaoDu ulaznu cev dimenzija a=200mm i b=300mm.Pj == p(y) [1.02).aznom preseku B ciklona profil brzinaje turbulentnipotpuno razvijeni (ex. sto znaci da je sila reakcije R:=O.KoliCiniJ/cretanja 287 fluid kroz prstenasti presek visine d 2 -. koja je postavljena prema horizohtalipbduglomex. Gime se cestice. 7 b) Izmedu preseka 3-3 i 4-4 difuzora vaZi Bemulijevajednacina P3 + /2 == P4 + p(s+1)v~/2 Primenom ave jednacine i jednaCina (b) i (c) dobijase porast pritiska u ejektam P d3 4 z 6P==P4-Pj== 6P3j+i[1-(C.5) glasi: (c) Kako je cev za mesanje fluid a hatka to se trenje u njoj moze zanemariti.P3 A 3 + pViA1 + pv2. ~ 2 2 Medlltim. ? 2 .(d) J(v1 -V 2 ) 3· 3 R::::.P3viA3 .Al == (d.3.+1)(y) 4 pvi h ' gdejebrzina v3=(VjAj+v2A2)/A3' ProD/col 3-22. A2 ·::: A3 -. U dlju odredivanja koeficijenta lokalnog otpora ciklona za rad bez cestica (izlazna cev C za cestice je zatvorena. RESEN7£ Radi jednostavnijeg pisanja uvode se oznake za povrsinepoprecnih preseka Ai == di rc / 4 U=1. Ciklon sluzi za izdvajanje cvrstih cesticamaterijala 1Z struje fluida. A == 1.P. te se zato jednaCina koritinuiteta (a) svodi na oblik ~~+~~o=~~==~~. Za ejdctor vaZi jednaCina kontinuiteta pjvjA j +P2V2AZ 0= P3v3A3 == P4V4A4' (a) u kojoj su gustine: Pj primarnog fluid a.058 i 0B :::: 1. U tom slucaju raeli se 0 transportu sekundarnog fluida (iIi cvrstog materijala) gustinepz primarnim fluidom (obicno vodom iIi vazduhom) gustine Pj' Zbog ove mogucnosti ejektori su nasli primenll II transportu: brasna vazduhom. zbogdejstva inercijalnih sila krecu ka zidu ciklonaa samim tim i izdvajaju iz fluida.d j )rc /4. P2 . sljake vodorn. koeficijenti nera~Il6~erl1osti brzinskog poJja jednaki jedinici.4).32 i ex. a) Primenom jednacina (b) i (c) dobija se porast pritiska u cevi za mesanje dj 2 d1 2 2 6P3j == P3 .a u presekll A uJvraeno je da je srednja brzina strujanja v A == 15m/ s i da su koiekcioni koeficijenti' 0A == 1. a sila reakcije dobijena iz jednaCine (3. 1z ciklona izlazi kruzna cev precnika d=300mm.

+ R~) 112 = 12.2 i 3 (s1.3...•. c) Slika 3...:\ a iz rije izlazi kolicinama kretanja Jn 2 P2 v2 i m3~3v3' Na povrsini koja ogranicava kantrolnu zapreminu vlada pritisak .. j .. S=-2 (PA -PB)+u A (-4 b) pVB a -u B =0. b) JednaCina promene koliCine laetanja cilclona glasi R = (PB + P~BVB)AB . 3.3. koje daju rezultujucu siIu reakcije ciklona R '" (R.3b) zakljucuje se da fluid u nju ulazi koliCinom kretanja riljp j. tako da udarac mlaza deluje izmedu ovih preseka odgovarajucom silom R na telo .732ml s. Udlall":!llc mlaza Ull cvntu pregll"adu Posmatrace se mlaz fluida (s1.. Ciklon Ry 2 = (P A + PP A VA )ab sinu = Il.. SWca P.288 KoliCtita kretonja potpritiska su PA :::: 400Pa i PB =500Pa..634.98N.75N.3a) koji istice kroz izlazni presek jedne mlaznice i udara u cvrstu pregradu pod uglom yl ' Tom prilikom ako se analizira ravanski problem mlaz se deli na dva dela.. Na osnovu ovih merenja odrediti: a) koeficijent Iokalnog otpora cilclona koji radi sa cistim vazduhom. Mlazevi se u presecima 2-2 i 3-3 odvajaju od tela.3. Iz Bernulijeve jednacine za iste preseke dobija se koeficijent lokalnog otpora ciklona 2 2 d 1[ 2 A . i b) rezultujucu sHu realccije ciklona nastalu usled promene lcolicine kretanja.3-22.(p A + PP II V A)AA' 2 2 - Projektovanjem ave jednaCine na horizontalni vertikalni pravacdobijaju se komponente sile R". =(PB +p~Bv~)d27t/4-(PA +p~Av~)abcosu=5.3. RESENJE: a) Primenom jednaCine kontinuiteta za ulaznu i izlaznu cev ciklona dobija se brzina 2 VB = V A 4ab I d 1[ = 12.53N. Udarac mlaza u tela Uvodenjem kontrolne zapremine Veon izmedu preseka ::'. pod uglovima y 2 i y 3 u odnosu na osu mlaza.

je postavljena pod uglom y :::: arctg(Rx I Ry) u odnosu na horizontalu.3b). (3.E'NJE: Slika P.3) koeficijenti korekcije kinetickih energija preseka. + R:) 112. (3..12:::: 0. Posle udarca u nepomicnu plocu mlaz se deli na dva dela. te se zato Odllosi izmedu brzina svode l1a obUk v3 /v l =1/JS13+ 1 . Problem 3-23. Nakon f primene jednacine promene kolicine kretanja (3. odnosno sila kojom fluid deluje na telo R=-Rf =In2~2v2 +1i13~3ii3 -J:ill~]vl.9).ni 3 P v3 sin(y 3 . nakon odredivanja merodavnih brzina strujanja.9) dobijaju se komponente sile . ~j .3-23 .. primelljena na posmatrani mlaz glasi R=pV3V3+PV2i72-pri.5) ciobija se sila otponi fluida R (s1. U tu svrhu koriste se Bernulijeve jednacine 2(.. Konacno.9) Za odredivanje sile R potrebno je poznavati vrednosti brzina v 2 i v 3 ' odnosno u kom se odnosu mlaz deli pri udarcu u cvrstu pregradu.3.2 i 1.Yj) . 1z ove jednacil1e slede odl1osi brzina -.::::V~ V2 'fa:- ~=V~· v3 fa:- Za posmatrane preseke 1. 1. te se zato otpori umlazu zanemaruju..L]VI :::: 2(a l +~12~V2 :::: 2(a 2 +(13)V 3 ' 1 2 1 2 1 2 u kojima su a j (i = 1.10) Ako se. a ~12 i S13 koeficijenti lokalnih otpora pojedil1ih delova mlaza. strujanje u mlazu tretira kao strujanje savrSenog fluida (1.nil PI VI siny I' 3 odnosno intenzitet rezultujuce sile R :::: (R.::< 1).13:::: 0) tad a su brzine strujanja u posmatranim presecima medusobno jednake (v] :::: v 2 :::: v 3 ).3' i b) ako je fluid u mlazu savrsen.2. V2/vl::::1/·J~12+1 Rx :::: ni2~2 v 2 cos(y j +y 2) +1i13~3 V3 cos(y 3 -'y 1) - mPl VI cosYI' l Ry :::: I:i1zP2 v 2 sin(y I +y 2):.. Mlaz tecnosti gustine p istice kroz mlazllicu.. projektovanjem jednacine (3. Odrediti sHu reakcije i odl1oS kojim se mlaz deli u sledeCim slucajevima:" a) ako su koeficijenti lokalnih otpora delova mlazakojiskrecu /.. te se zato na njoj dejstvo sila pritiska eliminise.' a) lednaCina promene kolicine kretanja u mlazu (3.KoliCiilah'danja 289 okoline u koju mlazistice. dimenzija a x b (b » a). protokom r~ i ndara u ravnn plocu nagnutu poci uglo~ a u odnosu na horizontalu.VI· Projektovanjem ove sile 11a pravac l10rmalan na plocu dobija se sila reakcije RES. koja . 2 i 3 moze se pretpostaviti da su korekcioni koeficijenti a j '= 1 (:=. pak.

odnosno brzinom v.. Silu trenja u osloncu zanemariti. o promeni kolicine kretanja u mlazu. v. := Ti"z +V3' dobijaju se traZeni odnosi protoka V. I \ \ RESENJ£: Ponavljanjem identienog postupka kao reakcije mlaza u zadatku P.3-23 dbbija se sila . v~ 12:= (1+s 2 )vi 12 == (1+S3)v. == 0 "dobija se da je za vrednost ugla a.+icasa. ~ :'~' ~=::::::> Pru!Jlem 3-24.290 Kolicina Icretanja dok se projektovanjem na poduzni pravac ploce dobija relacija Ry := PV3V3 - pV2 v2 - p~~ Vj cosa. na rastojanju h==200mm od obrtnog oslonca ploce.+iCl+JC:.. Primenom ove relacije i jednacina Bemulija i kontinuiteta V. Nakon urlarca mlaza u simetrienu nepokretnu Iopaticu mlaz se deli na dva del a koji napustaju lopaticu pod uglom Ct. == ~S2+1+~S3+1 b) U slucaju strujanja savdenog fluid a vazi r-~2 ~ := V 2 ..) T/3 _ K. Odrediti brzinu kojom voda treba da istiee iz mlaznice da bi ploca zauzela polozaj odreden UglOID a.3-25 Pru!Jlem 3-26. Pru!Jlem 3-25. i udara u ravnu vertikalnu plocu. Odrediti silu kojam mlaz deluje na pioeu.9). 12. jednacina (3.3-24 R == pT/v . Voda istice 1Z mlaznice precnika d=lOmm i udara u homogenu obrtnu ravnu plocu.2 - ~c. pri cemu je brzina isticanja mlaza Vj := V I ab.y . == O.- V3 _ 1+ cosa.=300.. 2 V. mase m=lOkg i duzine l=400mm.~~J~L ~ ".JC:. 1.=O sila maksimalna i ona tada iznosi Slika P. Odrediti silu reakcije i ugao a. te odnosi protoka 2 Sila kojom mlaz deluje na ploeu je odredena istim izrazom kao u zadatku pod a) R = pVjVj sin a. Ravanski horizontalni miaz vade istice iz mlaznice protokom V.). pri eemu je brzina isticanja v = 4V 1d 2 n.+i(l-~cosa. dabija se sila reakcije R:= pVv(l+cosa. Iz uslova oR / oa.) T~ <. . 1z mlaznice precnika d istice mlaz vode protoka V.2+1+JS3+1 SU == S3 = 0. pri kome ce sila reakcije imati maksimainu vrednost.casa. " RESENJ£: Slika P.

Iz kruzne mlaznice precnika D = 80mm istice voda brzinom v == 6 m/ s. ') ') Slika P. v= 2 == 24. preenika D==20mm.5) dobija Se sila kOjOID mlaz deluje na disk D n. Zanemarujuci lokalne gubitke energije i kontrakciju mlaza odrediti silu kojom mlaz deluje na lopaticu. Ulje gustine p == 900kg 1m 3 istiee iz cevi (ventila)./em 3-28.92m 1s dok iz Bernulijeve jednaCine Po + pv~ 12= pv 2 12 sledi brzina strujallja kojom se ulje odvaja od diska v = (vo + 2 Po / p)1/2 = 36. Iz jedllaCine kontinuiteta se dobija brzina strujanja na izlazu iz cevi Vo = 41h / pD 2 n == 15.3-28 .3-27 Pro/. RESENIE: Najpre se odreduju merodavne brzine strujanja. RESENJE: R = P4v"(D" -d-)(l+2cosa. Na sredini lopatice nalazi se kruzni otvor precnika d = 20mm kroz koji voda istice u pravcu ose osnovnog mlaza. Odrediti silu F kojom treba delovati na klipnjacu da hi se disk nalazio na rastojanju h=5mm oel seeliSta ventila.5 N v 1t. a oprugaje tada staticld deformisana za Xo == 5mm..h == 4.. Za diskje vezana opruga krutosti c=lO N/mm. == 30°. 2 291 Koriscenjem momentne jednaCine za obrtnutaeku 0 Rh I cosa. pod pritiskom Po == Sbar protokom . Prime nom jednacine promene koliCine kretanja (3.Ko!icina!rretalijCt · d n R == pVvcosa == P-4-V2 cosa. Miaz vode udara u fiksnu ovalnu lopaticu sa koje voda odlazi pod uglom a. Konacno iz jednacine ravnoteze sila koje Slika P. -mgiSina == 0 dobija se brzina isticanja 2mglsina.. ) . R = PO-4-+m (Vo -vcoscx. Kada kroz venti! nema protoka ulja pecurka se l1aslanja na sediste. 2 Sila R je ustvari sila nastala usled promellljivog polja pritiska ulja na disku.) = 1463.5kg Is.3-26 Problem 3-27. Zanemaiiti gubitke strujne energije i silu trenja u ldistu.99ml S pd nh Slika P. pri tome nastaje osnosimetrican mlaz koji napusta disk (peeurku ventila precnika d=24mm) pod uglom od a=600.94ml s.

/em 3-J@.v 2 )/2 A V2Y P2 .899° i b) B=20. • Za zadate padatke se dabija: a) B=10. Odrediti intenzitet i pravac dejstva sile reakcije koja deluje na jednu lopaticu.. PrimenjujuCi jednacon Cinu promene kolicine kretanja (3. PnolJlem 3-29. Fluid gustine p dotice u ravansku nepomicnu resetku. te zato sila R predstavlja silu kojom . /2 =: P2 + /2. brzinom VI postavljenom pod uglorn C<. p P2 RESEN. to ona ustvari obuhvata celu jednu lopaticu. Resetka zapremina V . visine h i medulopaticnog rastojanja d.6N. Pl1'o/. dobija razlika pritisaka ispred iza ~v resetke -~~~~_-. 1z ravanske rnlaznice istice mlaz nestisljivog fluida gustine p koji jednim delom udara u cvrstu pregradu postavljenu pod uglom a a drugim delom skrece pod uglom B. 2)/2·= P(2 .292 KoliCil1a h-etanja deluju na disk i klipnjacu odreduje se trazena sila. z i tangencijalne komponente brzina V ly =: Vj sinal ' v 2l' = v2 sina 2 • Koriscenjem jednacine kontinuiteta dhv lx =dhv2x ' dobija se jednakost aksijalnih brzina v lx =: v 2x ' dok se lz Bemulijeve jednaCine PI +pv.1E: Radi jednostavnijeg zapisa uvode se oznake za aksijalne Vlx =: VI casal ' v2x = v 2 casa. RESEN.3-29 (casa -1) J- C<. Kolika je brojna vrednost avog ugla ako je a=45° i a) V31T72 =: 112 i b) ~T3 / V = I? Gubitke lokalne energije i 2 tezinu fluida zane mariti. F = R-c(xo +11) = 45.6) dobija se sila reakcije u medulopaticnom prostoru pv.1E: B= arccas[ casa + ~ Slika P.3-30. Ovom prilikom rnlaz se deli na zapreminske protoke ~ i Ti2 · Odrediti ugao Bpod leajim skrece fluidna struja.l a lz nje istice brzinom v2 postavljenom pod uglom a 2 • Oba brzinska polja su unifonnna. R =: P2A2 - hAl +m(v2 -VI)' Kaleo posmatrana kontrolna zapremina obuhvatai gornji i donji deo lopatice.PI'" P(2 -V 2 VI V ly 2y Promena koliCine kretanja odvija se u me<iulopaticnom prostaru.53°. te se zato kao merodavna namece kontralna Slika P.

Projektoval1jem na aksijalni i tal1gencijalni pravac dobijaju se komponente Rx = (P2 .'=V~1X+V.. dobija se konacan izraz za silu reakcije .-). posredstvom kojih sledi rezultujuca sila reakcije R="'I}Rx+Ry =pdh(v2y -V1y I 2 2 r V1y +V2\' )lC 2 ' ) 2 +Vj~~J 0 l l/2 Dobijeni izraz za silu reakcije moze da se napise i u jednostavnijem obliku. ." vnL. zatim kako i fluid kroz kolo struji relativnim-tangencijalnim na 10patiCe brzinama Wi' to ce . b2 i ~2' redosledno" Odrediti: a) moment na vratilu pumpe. RESENJE.y. Kolo je defini. to na ulaznom i izlaznom precniku kolapostoje obimske . b1 i Bl ina izlazu iz kola D2 . Kolo radijalne pumpe. Vmy=(vly+v2y)/2.r-R -=-p-d-h-(-'v.. b) teorijski napor pumpe. uvodenjem srednje brzine i njenih komponenata v rn =(vj +v2 )/2 -:::::.sano K geometrijskim velicinama: precnikom.Pl)dh = p(v~v -vL. Naime.)-vrn-:=-p-h-r-v-m-'I ' 2y 1 pri cemu je (3. Ova sila deluje pod uglom Rx v my y = arctg. .---V-)-. kroz kolo je V . Ry = In (v 2y -v1y ) =pd hv1x (1'2y -v 1y ).prenosne komponente brzine u = co r.a) S obzirom da se kolo okrece konstantnom ugaonom brzinom ill = me / 30.) = (P2 . v.)dh 12. Kolo centrifugalne pumpe okrece se konstantnim brojem obrta nCo/min).=Vjx=v2x. Protok tecnosti. koji kolo moze da ostvari.· /(o/icilltz !cretan/a 293 fluid deluje na lopaticu.11) r = (v 2y -v 1y )h cirkulacija oko profila.3-31. i c) maksimalni napor pumpe. Ry mx odalde se zakljucuje da je ona normalna na pravac brzine v m" Problem 3~Jl. u kojima su ri = Dj 12 poluprecnici kola. na ulazu u kola D1.Pl)dh+ln(v 2x -v 1. n !Ii Stika P.= arctg(-. Do istog rezultata se dolazi ako se za kontrolnu zapreminu izabere zapI"emina V~on. gustine p.koja obuhvata iopaticu i po polovinu meciulopaticnog prostora Sa gomje i donje strane lopatice. sirinom i uglom lopatica. V.

a to ce biti ako je ugao izmedubrzina u i VI <X.< V iu ==U i -Will =U i 2~nb.2) obimske komponente apsolutne brzine. .I pri cemu su rnornenti sila pritisaka ~ x r.2).(v2 -i\)+P2 -~. i na kraju iz projekcija brzina na obimski pravac Slede obimske komponente apsolutne brzine Ii'. Kolo pumpe se okrece konstantnim brojem obrta n=14500/min.. b) Odrediti uglove apsolutnog strujanja <X.max = v 2u U2 .13) Konacno.1Cbi . iz jednacina kontinuiteta V == vir 2ri 1Cb p k odrediti radijalne komponente brzine Vir:::: V ! 21. c) Ako je v lu :::: 0.. Smatrati da su gubiCi protoka izmedu kola i kuCista pumpe zanemarljivi.] :::: 90°.5° i ~z == 22°. sirinama hI =40mrn i bz = 10mm.294 KoliC/ita kretanja apsolutne brzine na ulazu / izlazu kola biti Vi :::: iii + ii\ (i=1.14) JednaCina (3. jednaki nuli.5) sila otpora tecnosti koja deluje na lopatice je R== pli'. tada l moment ima maksimalnu vrednost M max = pVk V zul2.2' pad kojima voda dotice i istice iz kola.::2 . Voda struji kroz kolo pumpe Cija je geometrija definisana: precnicima D] =100mm i D z = 300mm. . u odnosu na osu rotacije je if == (pVkV2 + Pz ) x.I i (J(. (3. a zatim se posredstvom k jednakosti Vir = W ir i W ir / Wi" = tgBi odreduju obirnske komponente relativne brzine Will:::: Vir / tg~i. (3. jer su vektori ~ kolinearni. i uglovima lopatica ~]::::: 23.2). a sto se ovde nece sprovesti. zamenom ovih brzina u izraz (3. Ovde treba napomenuti da je protok kroz kolo v" veti od protoka tecnosti hoz pumpu Ii' za kolicinu Ll~T koja struji kroz pracep izmedu kola i spirale pumpe.. I \. Shodno jednaCini (3.12) pri cemu Stl brzine Vi" (i=1.::2 -v] x ~) . prvo ce se. U skalarnom obliku moment se moze napisati kao 1M:::: pVk (V 2u i ' -v]l/i) I. pa ce tad a i teorijski napar imati maksimalnu vrednost koja iznosi Yk. Da bi se odredile ove dye brzine. ProbleM 3-32.12) dobio bi se novi izraz za moment. a) Odrediti snagu koju je potrebno dovesti kolupumpe da bi protok vode bio V=20Ils. dobija se teorijski napor kola centrifugalne pumpe r---------------------D------------~ Y k =V 2u u z -v]u u ] ==u 2 (V zu -v]u -5-)= 2 0) (1 2V 2u -livlu) (3../0) == P rikyk .14) se naziva Ojlerova jednaCina i predstavlja osnovnu jednaCinu pri proucavanju turbomasina. b) Iz izraza za snagu kola Pk == 1\.(p/ikV] +~)x ~ = pVk (Vz x.tgBi (i=1. I . Moment ove sile.

3-32.13). a sto je prikazano na sLP.122rnls.'·: .. dok se iz jednacine kontinuiteta za kolo dobijaju radijalne kornponente brzine VII' == V I Dl1tb 1 == 1.2= (:I..::: 17. Zakolo irna dirnenzijeD3 ==310mm. ..2 isti kao i ulazni ugao lopatica zakola.. uVrStavanjem obirnskih komponenata btzina u jednaCiilU (3.. Slika P. c) Za dobro projektovano zakolo treba da bude (:1.:. ..932m/ s.) daje obimsku brzinu na ulazuuzakolo 1I3u := v2u D2 / D3 == 16.8s. iz zadatka pod a).3(U razrnatranom slueaju (:1.2 == arctg(v2r / 1I2u ) =6.12 u1 = roDl /2 == 7. d) Nacrtati strujnicu apsolutnog strujanja kroz kolo i zakolo. : ."::. slede obirnske kornpohenteapsolutnihbrzina v1u = u1 -VII' / tg13 1 == 3.905°) jer se tada izbegava dodatno skretanje struje.. RESENJE a) Ugaona brzina obrtanja kola ro = I7TC / 30 == 151.:::~. b) Koriscenjern trouglova brzina.. v 2r =V I Di1tb2 =2.12) dobija se obrtni mornent kola M = pV(v2uD2 -v]uDl)/2= 48. Radijalna pumpa sa zakoloin c) Iza kola je ugradeno fiksno zako10 koje sluzi za usporavanje struje..592m/s ..3-32.. Kako bi se izbeglo dopunsko skretanje struje zakolo se projektuje tako da je izlazni ugao struje izkola (:1.777m/ s. Koriscenjem ovih brzina i uglova lopatica ~] i ~2 koristrursu se truoglovi brzina na ulazu u kolo i izlazu iz kola.04° .553m/ s. 1z ovihtrouglova brzina.3 == 6. v4r == V I D4 1tb4 == 1.592m/ s .lzmedu kola i zakola strujanje se odvija sa konstantnim vihorom.. '··'L. (:1.': '.959ml s.905°. odnosno izraza (3. i e) odrediti porast pritiska u pumpi ako je ona sa i bez zakola. odnosno hidraulicka snaga pumpe P == Mro == 7385.054mi s ..dobijaju se uglovi apsolutnog ulaznog i izlaznog strujanja kola (:1..8W.:.1 == arctg(v1r / V Iu ) = 22.64Nm. Konacno. Odrediti momentkoji deluje na zako10. Uslov konstantnosti vihora (rvu = canst.1 daje obirnske brzine 1.524rni s. == roD2 /2:= 22. Io!k4~dkretallja 295 KOLa ZAKOLC)'. v 2u == U 2 -v 2r ! tg13 2 . D4 := 410rnm i 63 := b4 = 10mrn. dok se iz jednaCine kontinuiteta za zakolo dobijaju radijalne brzine v3r = ~T / D3 1Cb3 == 2...

P. fluidna struja u kolo pumpe ulazi pod ugiom a j a 12 njega 1z1azi pod uglom a 2 • Pod ovim uglom (a 2 ==( 3 ) fluidna struja ulazi u zakoio da bi iz njega izasla pod ugloma 4 • e) rorast pritiska 11 kolu pumpe se dobija iz hidrauHcke snage kola i on iznosi /'o"Pk == PIT. Za razmatrani slucaj izraz (3.330ml s. Kalco su vektori sila pritiska P i P normalni na vektore polozaja r3 i 14 to su 4 3 rnomenti ovih sila jednaki nuli.P +m(v4 -v3 )· 4 3 Moment sile reakcije zakola u odnosu na osu zakola je Mz == (P4 +n'lV4 ) x r:. snaguventilatora..' == 3.2kg/ m3 • Kolo ventilatora ima ul1utrasnji i spoljasnji precnik D" = 100mm i Di.P. d) KOl'isteCi uglove apsolutnih brzina (Xi (i=1.licku.08ml S V4 == I 2 2 1/V4r +V411 == 3.v~) / 2 == 1. tako da jednaCina (3. obimska komponenta bl'zine v 411 = V4r 1tga 4 . == 3.6929bar. a) Nacrtati trouglove ulaznih i izlaznih brzina i odrediti ulazni ugao lopatice tako da protok kroz ventilator bude V:: 1m3 1s.2. i izlazni ugao lopatice ~2 = 70°. Ovaj porastpritiska je isti za kolo pumpe sa ili bez zaIcola.(p] + Iin!3) x r. Jz ovih trouglova brzina odl'eduje se. Dalcie.3-32.296 KolicilllZ h-el'anjlZ Koriscenjern nadenih lcomponenata brzina i uglova lopatica zakola konstruisu se .j V 3r +V311 = 17.92Nrn.0845bar. koja je prikazana na sl. :: 300mrn. b) Odrediti obrtlli moment kola i hidrau. U zakolu se odvija promena koliCine kretanja.15) daje moment Uk =-38. Aksijalni ventilator se okrece konstantnim brojem obrta n=1450o/min i pri tome transportuje vazduh gustine p == 1.15) Izraz (3.6). (3.3-32.3916bar. daje siTu reakcije Rz = P . Ukoliko zakolo ne bi bilo fiksno moment Uk bi okretao zakolo u smeru suprotnom od smera okretanja kola.3.674ml S.P3 == p(v~ .4) erta se strujnica apsolutnog strujanja. Porast pritiska u zakolu odvija se iskljucivo na racun transformacije kineticke energije struje. a zatim i apsolutne vrednosti brzina I 2 2 V3 = 1. . Porast pritiska u pumpi sa zakolom je /'o"P = /'o"p/c + /'o"P z = 5. trouglovi ulaznih iizlaznihbrzina. pIVO. . Problem 3-33.12) za moment koji opterecuje kolo pumpe.15) za moment koji deluje na zakolo je istog oblika kao 12raz (3. tako da se momentna jednacilla svodi na konacan oblik Us = lil(V4u D4 -v3"D3 ) 12 . koji su prikazanina sl. a odreduje se iz Bemulijeve jednaCine i iznosi /'o"Pz == P4 .

3-32..lOSNm.. dok se obirnska komponenta apsolutne brzine naizlazu iz kola odreduje iz trougla brzina i ima vrednost v2u = tlz -v2x / tg~2::: I.16) dobija vrednost momenta M=O. Ovaj uslov daje obimsku komponentu apsolutne brzine vl " == O. tako da se izraz (3.)::: 15. Koristeci trougao brzina na ulazu u kolo dobija se trazeni ugao Iopatice ~l ::: arctg(v lx / til) ::: 64.°. te je zato (Xl::: 90°.3-33. .3-33. Zato je sasvim svejedno koji ce se poluprecnik r izabrati kaomerodavni ia razmatranje. to se iz jednaCine (3.799m/s. Obimske brzine kQla na posmatranom precniku su u=u l :::tl 2 =roD l /2=7. b) Analiza sila koje optereeuju ko10 aksijalnogventilat~rai pri promeni kolicine kretanja. i glasi (3.D.3-29 i P.84 S-1 ? Aksijalne (protocne)' komponente apsolutne brzine odreduju se iz jednacine kontinuiteta i iznose . jer u svim meridijanskim presecima profil brzina ima isti karakter.Kolicina hetan/a 297 .5.12) za moment pTOmene koliCinekretanja moze primeniti i za aksijalne turbomasine. Aksijalni ventilator i houglovi brzina RESENJE' a) Kaleo lopatice nisu vitopere to one u svakom meridijanskom preseku odredenom poluprecnikom r imaju isti izgled.P.915m/ s. sakojom se odredllje hidraulicka . odnosno da fluidna struja dotice normalno u kolo.592m/s. je identicna sa vee datom analizom sila uprilIlerima P.. Pri crtanju ulaznog trougla brzina koriscen je uslov da ne postoji pred-rotacija struje. 22· Vlx = V2x = 4V / reeDs . Meridijanski I presek =- Slika P. pri cemu je ugaona brzina (j) = mr / 30 = 151.16) Kaleo je za razmatrani meridijanski presek r::: rl ::: r 2 = Du /2. BirajuCi meridijanski presek na precniku Dl mogu se nacrtati trouglovi brzina prikazani na sl.

:. Problem 3-34. P. Precnik mlaznice na izlazu je Pri isticanju mlaza postoji lcontrakcija mlaza ciji je koeficijent kontrakcije \v =0. 0:. 2 m3 / s po jednom izlaznom mlazu. V:.3-34. CI. Prema tome. Na 05novu zadatog protoka kroz mlaznicu.Mm =.lE: Na samom pocetlcu treba napomenuti da je vertikalna peltonovska turbina dobila naziv po vertikalnom palozaju vratila kola.17) Izraz (3.p =. Ukupni protok vade. Koeficijent lokalnog otpora mlaza pri strujanju preko lopatice je S=O. Na osnovu sprovedene analize moze se odrediti i porast pritiska u kolu kao b. .298 Kolicina !cretallja snaga ventilatora P=. kola turbine 51.8m3 / s..:. Cetvoromlazna PeltoIiova turbina odreduju se brzine strujanja v:::: 4V / d 2n iVa'" 4Tjo I D 2n.16.SI. Sm>Sk. Ovaj rezultat upucuje na zakljucak da se u aksijalnim ventilatorima ostvaruje veoina mali porast pritiska.39Pa.:. odnosno d:.16.2. b) snagu i stepen korisnosti kola turbine za proizvoljni ugao y. P / V = pmr(v 2u -vIII) = pu(v2u -v lu )' (3. 175mm.3-34a je horizontalno.' a potom ill sracunati za vrednost ugla y=O ..39W. (3. ako su poznate velicine: D. Zatim se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina dobijaju pritisci aa mestima prirubnickih vezaA iB \ \ .1910mm. 1200mm i turbinu. b) Slika P.p:.RESEN. .17) predstavlja Ojlerovu jednacinu za aksijalne turbomasine. je Va =. okrece se konstantnim brojem obrta n=500o/min. kroz cev precnika Do:.832.:. Cetvoromlazna vertikalna peItonovska turbina precnika kola DK =. Za analizirani aksijalni ventilator se dobija b. Odrediti: a) sHe istezanja zavrtnjeva u vezama A-A i B-B.

86MW Stepen korisl1osti je odnos korisne i ulazl1e snage. koja je u opstem slucaju u odnosu na obirnski pravac postavljena pod uglom y. Cirne bi sveukupna korisna sila bila manja. odnosno llletodologiju opisanll u primeru P. RBy = PA sina.Ps cos. koja sledi iz odgovarajuce Bernulijeve jednaeine.0V brzina strujanja kroz ovaj presek iznositi Vi = 4V I d(n = 99. dj n cosy R == pV(Wj +W2 cosy) = P-4-(1+ .+1 Ova sila je za vrednost ugla y==O maksimalna i 1znos1 R=189. tada:bi isticuCi mlaz na susednoj lopatici izazvao znacajnu sHu otpora. b) Poslllatrace se isticanje vode iz mlaznice na kraju. Da bi se ovi neieljeni efekti izbegli lopatice peltonovskih turbina se prave sa uglom y ~ 15°. D21( . Pre rna tome sledi da ce voda lopatici doticati relativnorn brzinom Wj =Vj-u. iznosi Dk 1· . to ce preenik suzenog mlaza biti j :::: = 160rnm.Jc. za y=O. izlazne cevi. dobijaju se kbmponente sila reakcije R Ax = (pVvo + PA ) cosa.. . D n pri eelllu su sile pntlska PA = PA -4- Ps = Ps -4-' Dakle.3kN..: 50m / s.3-2. Kako postoji kontrakcija mIaza. '. koji daje sHu reakcije mlaza kojadeluje na lopaticu (1) pn cernu su n~ i ortovi normala izlaznih mlazeva sa lopatice. a sto ovde zbog obima posla nije sprovedeno. Sa lopatice voda istice relativnom brzinom w 2.i ilIlU vrednost n. Zato se uocava kontrolna zapremina Vkon (s1. obimska brzina lopatica biti 11 = Dk nl7 /60:..J)(V j -u)v j . P. u kojoj se odvija promena kolicine kretanja. kao i razmena energije izmedu mlaza vade i lopatice.TTYJ == 37. Ovaj rezultat ima sarno teorijski znacaj. Na sliean naein nasIe bi se i odgovarajuce sile II vezi C-C. RAy = -[pJiT(v +1'0 sina) + PA sinal. RB.Kolicina hda17ja 299 KoristeCi zakon 0 promeni koliCine kretanja.3-34b).B+pVvoCsina 2 cosB). U prostoru u kome je voda u kontaktu sa lopaticom odvija se promena koliCine kretanja.: 4V / d 2 n. Voda iz rnlaznice istiee brzinom v:. to c.47m/ s. medjutim.5). C. pa ce apsolutna d d.~ = PssinB-PA cosa+pVvo(sinB-cosa). trazene sile istezanja zavrtanjskih veza A -A i B-B su RAi = RAXcosa-R ily sina RBi =Rsx sinB-RBy cosB . bilo koje od eetiri. P == 4RTw =15 RD. iz jednacine (1) se dobija sila reakcije 2 .5). izraz (3. KoristeCi vezu izmedu relativnih brzina w 2 == wI /. jer u realnim uslovirna ugao lopatice y=Oo dao bi maksirnalnu lokahlU vredllost sile. S obzirom da se kolo okrece konstantnim brojem obrta. Snaga kola. + 1. i za nju se koristi zakon (3.. iIi u nekoj drugoj prirubniekoj vezi.

"'1 "1 . 2 +1 pV-~ 2 "'1 Jr. zbog neravnomemosti dejstva mlaza na lopaticu Oer se ena okrece) i gubitka usled okretanja kola u vazduhu.91.9 .956.0. Dobijena vrednost stepena korisnosti je maksimalna vrednost koja bi se kolom mogia ostvariti. .300 Ko!ici11. dakle ima realno maksimalnu vrednost 0. Medutim.a kretal'1/a 11 =Pk = P'1i Ru _= 2(1+ cosy )(l-:'!'!"')~= 0. stvami koeficijent korisnog dejstva je manji za 4-5%. .

.

\ I .

dizalice. presama i td. na specijalnim vozilima i td.).. ali ce se zato dati neke glavne oblasti primena. rob 0tima i td. jednostavna trans. tenkovima. rendisaljkama. se transformise u neki koristan mehaniCki rad. iIi momenta pri obrtnom kretanju. buldozerima. ostvarivanje velikih sila i momenata sa malim pobudama.:tno kretanje i obrnuto.J:::rmacija translatornog u.'. laka zastita ad preopterecenja. poljoprivrednim masinama: traktorima (za podizanje radnog orudja).1. strugovima. laka transformacija strujne u mehanicku energiju. kombajnima (pogon radnih tockova i dobosa). OSNOVNA RAZMATRANJA Jr PRIMENA DUNE mIlRAULllJKE Kada se kaze hidraulika obicno se pod time podrazumeva strujanje vode kao radnog fiuida. kao sto su: na alatniIn masinama: presama. rudarskim i gradjevinskim masinama: bagerima. Uljno-hidraulicki sistemi (UHS) prvenstveno se primenjuje u sistemima prenosa snage. transportnim masinama (pogon vitia i s1.. II teskoj industriji . na avionima: pogon stajne noge pri uzletanju i sletanju..ita hidraulika (UH). koja je po pravilu zasnovana na pritisnoj energiji radnog fiuiua. Primena DH je toliko siraka da je veoma tesko nabrojati sve oblasti primene.. sistemi komande leta (pagan predkrilca i zakrilca). velika brzina reagovanja. i u drugim tehnickim sistemima prenosa snage iupravljanja. odnosno problemi koji Stl tretirani u sklopu Odeljka 2. prikolicama (za njihova prainjenje) i td. mali smeStajni prostor. Medjutim.zelezarama i valjaonicama za pogon valjackih linija i valjaekih stanova. na drumskim i sinskim vozilima: koboni i upravljacki sistemi. pogon tockova. na makazama za secenje lima. mogucnost dobrog upravljanja i dr. ili u sldopu nadgradnje drugih tehnickih sistema u . na dizalicama. utovarivaCima i s1. u livnicama . kojima primena VH prakticno predstavlja simbol modernizacije.301 4.. br Isilicama. u hidroenergetici (na pro kod regulacije rada turbina) i hldrotehnici (za pogon vrata recnih i kanalskih prevodnica. a za funkcije prenosa snage i upravljanja. pri cemu se vISi savladavanje sile pri translatornom kretanju. sto se ni ovde nece roku-savati. Ovakvu dobru primenljivost URS-a omogucile gU neke njene prednosti u odnosu na adekvatne mehanicke i elektricne sisteme. regulaciju nivoavode na prelivima i sl. inzenjerijskhn masinama i 51. iIi II sistemima upravljanja iii Ii regulacije. Ova Cinjenica Cini primenu uljne hidraulike veoma sirakom.. kocnice tockova i s1.a to su: jednostavan pre nos energije ad njenog izvora do mesta koriscenja.. za vojne potrebe: upravljanjem oruzjima na avionima. . liftovi i td. U uslovima razvoja i primelle savremene tehnike i telmologije UH zauzima veoma znacajno mesto.. Dams je tesko zamisliti neku oblast tehnike a da se u njo] ne koriste UHS-i kao nezavisni sistemi. Na osnovu ovih prednosti i osobina UR moze . dizalice. brodovima.sistemima za livenje pod pritiskom.). U UHS-u strujna energija tluida. na brodovima: pogon i podesavanje kormila. ako je radni fluid ulje tada se obieno misIi na posebnu oblast hidraulike koja se naziva u(.

2. IDDRAULICKI SISTIEMI lP'RENOSA SNAGE Osnovni zadatak UHS-a je da izvrsi prenos energije od njenog izvora. deomebanickog sistema za koji je iZvrsniorganpovezan. iIi ako 1r ~'~~ se vrSi obrtno kretanje tada se oni nazivaju hidro-motorima (HM). te je zato njihovom proueavanju nuzno posvetiti vise paZllje.a ujedno i izvor energije za Slika 4. koji je po pravilu pumpa. kod lose odrZavanih URS-a curenje ulja utiee na zagadivanje radne sredine. ovde se radi a multidisciplinarnoj oblasti. Zato se bez puno objasnjenja moze kazati da su DHS-i veoma slozeni i odgovorni sistemi eiji se princip rada zasniva na hidraulici. koji omogucavajufunkcionisanje DRS-a. a sto ee biti uCinjeno u ovoj knjizi. kao sto su: relativno mali stepen korisnosti. nazivaju se Komponentama . elektricnih i elektronskih sistema. izvrsni organi i td. primenjene komponente zahtevaju visok stepen kvaliteta abrade povrsina a sto s jedne strane poveeava njihovu cenu. hidraulici. UHS-i imaju i znaeajnih nedostataka.2.) i upravljanje. zbog '/elikog gubitka energije u komponentama DHS-a veoma su izrazeni problemi zagrevanja ulja.ko se na <l==izVrsnom organu vrsi translatoF rnO kretanje tada se oni nazivaju hidro-cilindrima (He). a s druge zahteva veoma Cisto ulje . U ovoj knjizi bice reei sarno 0 onom delu UB. automatizacije.odnosno prisustvo dobrih filtera.302 Osnove uljne hidraulike se veoma laka zaldjuCiti da DR-a omogueava izradu koncepcijski novih masina i pogona. Dakle. odnosno DRS-ima. Ovde se. Svi t i l sastavni delovi UHS-a: pumpe. zakljucuje da izvrsni organi predstavljaju vezu hidraulickog i mehaniekog sistema. i td. zbog visokih pritisaka uIja veoma su prisutni problemi zaptivanja. A. a sto su modema masinogradnja i industrija '<leoma dobropratile. a to je deo koji pripada i nazivu ave oblasti tj. DRS prenosa snage. Izmedju izvora energije i izvrsnih organa postoji eitav niz elemenata za vezu (cevi. dakle. praktieno. Kao sto se vee mogio primetiti UHS-i imaju svoju primenljivost. Ovi nedostaci DHS-a se ne mogu izbeCi. u svim oblastima tehnike gde obavljaju vise ili manje vazne telmicke zadatke. a da se nadgradnja ovih sistema obavlja kroz primenu znanja iz mehanike. do mesta gde se ta energija pretvara u koristan mehanicki'Tad. 4. creva i td. koji predstavlja OSllOVU fUl1kcionisanja UH komponenti i sistema.2).izvrsni organ predstavlja gubitak energije nosene fluido1n. Sa energetskog aspekta jedan . Ta transformacija strujne energije u mehanieku obavlja se u UH komponentama (UHK) koje se nazivaju lzvrSn/OIgam: Na njima'se u zavisnosti od telmiekog zadatka kojeg treba obaviti savladava sila ili obttni moment (51.4. medjutim. kod dobro projektovanih i konstruktivno resenih sistema ani se mogu svesti na minimum. cevi.

. Kod sistema sa jednim izvrSnimorganolllkoristi se po jedna jednaCina Be rnulij a. creva. Pasivne komponente su one komponente koje aktivno ne ucestvuju u prenosu snage a neophodne su za njihovo funkcionisanje.pumpe (koje predstavljaju izvore energije).hidrocilindri i hidromotori. Ipak. Aktivne 1componente UHS-a su: . Ovde ee se navesti same dva primer a ito: hidraulicke prese kod koje He obavlja translatorno kretanje i hidraulicke testere kod koje HM obavlja obrtno kretanje. Ovako dobijeni sistem jednaCina predstavlja spregnuti sistemjednacina. l\:1atematicke metode koje se koriste za resavanje sistema jedllaCin~. a odnosi se na broj jednacina leoje treba resavati. Sistemi sa jednim izvrsnim organom su oni UHS-i kod kojih je prisutan sarno hidrocilindar iIi hidromotor.1.OSl10ve ulJnehidraulike 303 UHS-a. . Proracun UHS-a se razlikuje kod sistema sa jednim i vise izvrSnih organa. tipa Ap =XV. vee formalne. .tadase iove promene moraju uzeti u obzir u odgovarajuCim jed~aCinama. Jednacine koje se koriste za 8tac:iionarnii proraeulD rada UHS Za proracun stacionarnog rada UHS-a koriste. leao i po jedna jednacina kretanja za svakupokretnu UHK. i one sIuze za transport fluida pod pritiskom izmedju aktivnih komponenata. jer je ova podela ekvivalentna podeli u klasicnoj hidraulici na proste i slozene cevovode. kontinuiteta i kretanja. pritiscimai pomeranjima. koji opisuje ponasanje URS-a.3. UHS-i se mogu deliti po razliCitim kriterijumima. potrebna je radi njegovoglakseg resavanja. sarno leada je opravdana. pri cemu sprega izmedju jednaCina dolazi po brzinama. U· opstem slucaju ova zavisnost je nelinearna. OSNOVE PRORACUNA UHS 4.. Ova razlika nije sustinske prirode.izvrsni organi . i Sarno u izuzetnimslllcajevimamoie da se izvrsi njena 1inearizacija kada se dobija Ap = KV.hidraulic1ci razvodnici i ventili koji sIuze za upravljanje radom UHS-a. koji sIuze za transformaciju energije. Primera ovih sistema ima mnogo. To su: rezervoari sa uIjem. 4 . kriyine.Ako se pri kretanju UHK njihove karakteristike menjaju iVaZida je . Jedna od najcesee primenjivanihmetoda. kako ia staeionarni. pasivne i komponente za vezu. su razlicite. sistemi sa vise izvrilnih organa su mnogobrojniji a njihov proracun je mnogoslozeniji od onog kojeg treba obaviti kod sistema sa jednim izvrilnim organom. Ove komponente dele se na a1ctivne.Ap = f(V). Linearizacija pojedinih funkcijasistema jedilacina. pri cemu je· K koeficijent proporcionalnosti.3.. racve i s1. Komponente za vezu su cevi. tako i za nestacionaran rad UHS-a je metoda zasnovana na primeni Laplasovih . sisterni hladjenja i preciscavanja ulja i s1. Ovde ee biti reci same 0 podeli prema broju izvrsnih organa. sieklasicne jednaCinehidraulike Bernulijeva jednaCina i jednacina kontinuiteta i jednacine mehanike GednaCine kretanja). dole selcod UHS~a sa vise izvsnih organa postavlja odgovarajuei broj Bernulijevih jednacina i jednaCina kontinuiteta. Prema broju izvrSnih organa UHS-i se dele na sisteme sa jednim i sisteme sa vise izvrilnih organa. Dakle. ova podela je interesantna sa aspekta proracuna.

predstavljen preko koeficijenta lokalnog otpora i racuna se I \ I . U ovoj knjizi ce se u zadacima.dinamicki pritisak PCJ. ti.1. racvama i sl. uzece se primer razvijenog laminarnog strujanja ulja (p= 900kg/m3 ) sa brzinom od 2m 1S. a sto daje kineticku energiju . T). Da bi se ovo zanemarivanje opravdalo.).304 Osnove uUne hidraulike transformacija. dole je na klasicnim lokalnim otporima: krivinama. te se zato.v 2 12 = 3600Pa. kineticka energija strujnog pteseka u odnosu na energiju pritiska moze zanemariti. gubitak je predstavljen sa padom pritiska. Poznavanjem koeficijenata CJ. u UH Bernulijeva jednaCina se pise tako Up da svaki njen clan ima dimenziju pritiska. d Dakle.1 i za strujnicu koja povezuje preseke 1-1 i 2-2 Slika 4. kao lokalnim otporiina. . U jednacini (4. Kao i u klasicnoj hidraulici. moze da se odtedi kineticka energija posmatranog strujnog preseka.2).1) vazila potrebno je da se efekti stisljivosti ulja mogu zanemariti i da je temperatura ulja konstantna iIi priblizno konstantna. I. (i::= 1. Tako na pro za slucaj jednog dela UHS-a sa s1. uziinati i kineticka i potecijalna energija. i ovcle nema nikakve razlike. to jednoznacno sledi da se . . Ako se ova dobijena vrednost poredi sa redom velicinep:ritiska.3.4. Medjutim.k:ineticka uodnosu na. Kod slozenih UHS sa veCim brojem izvrsnih organa i komponenti za rdavanje je potrebno koristiti rmmericke metode. Na UHK. a ako se one zanemaruju to ce se posebnonagiasiti.radi korektnosti.3. a ne sa velicinom Y [J/kg]. Da bi u ovom slucaju jednacina (4. 4.r (4. j ::::: 2 (~i ::::: 4/3) i za razvijeno turbulentno strujanje (Xi ~ 1 (~i ~ 1). cia se ulje smatra nestisljivim fluidom.1i.1 Bernulijeva jednaCina glasi: . Treba sarno napomenuti cia je pri radu sa UHS-ima veoma prakticno 2 raditi sa pritiskom.3.3.. S obzirom da je u UHS-ima radni fluid ulje pod visokim pritiskom i da se ono pri prolasku kroz UHK zagreva to ce u opstem slucajli gustina ulja biti p = pep. Ovo dolazi zbog razloga sto s jedne strane proizvodjaCi UHK daju njihove karakteristike u funkciji prHiska i.1) i koja vazi za sIuCaj kada se radni fluid smatra nestisljivim fluidom (p = const.3.1) popravni koeficijenti (Xl i (X2 imaju vrednosti za razvijeno laminarno strujanje CJ. energiju pritiska moze zane mariti. Veoma slicna analiza vccli i za potencijalnu energiju geodezijski pritisak pgzl_2' koja se veoma cesto moze zaneliJariii u odnosu na pritisnu energiju. pad pritiska u UHS~usastoji se od pada ptitiska na lokalnim otporima i lisled trenja.1.. u UH se radi sa visokim pritiscima.3.1lo BlfR·lllluiijevlaI jOOllllliMHllllMi Izmedju Bemulijeve jednaCine koriscene u Odeljku 2. s druge strane ako hi se koristili koeficijenti lokalnih otpora om bi za UHK imali veoma velike brojne vrednosti. koja je u UHSima od 20 do 400 bar. veoma cesto. / " Ie.

stisljivosti fluida jer je p = pep) (clan V / E· dp 1dt).63) za turbulentno strujanje Ie=0.U'"u . Frvo.Vz "'" Tt+ E Vdp elt' (4.3. (Re=vDlv<2320) .4) U slucaju stacionarnog strujanja jednacina (4. . U UHS-ima se po pravilu koristi ulje koje ima relativno veliku vrednost koeficijenta visleoznosti. U tu svrhu posmatra se UHK zapremine V.3.3.Osnm. ponasaju kao hidraulicki glatke cevi kod kojih je Ie = A.V2 12 (v. sa ulaznim Ihl = prj l i izlaznim 1h z == pij 2 masenim protok fluida.2 1 Z dt p dt ' koji se koriscenjem modula stisljivosti fluida E = pdpldp svodi na \ .2. koeficijel1t trel1ja se odredjuje za laminarno strujanje u cevima izrazom (2.2.1).. zato Sto je uljellUHKicevima pod visokim pritiscima.2. 4. a sto znaCi da se njihova zaprenllna menja (Clan dV I elt).m ~li~--m!1 mb 1 .3.(Re). oblik jednaCine kontinuiteta (4...1.. I drugo.-': ::m1 -mZ =Tt· i' . sa s1. . )..3.3. j=I) n m (4.4. = liz)· Medjutim.29). koji je. dV VI . Ovi efekti se uzimaju U obzir pri prelaznim (4.4.3.3. =LV . U UHS-ima sve cevi se.e uljne hidraulike 305 primenom izraza i:1PI = pC.5.3.3..1.3. to se zidovi cevi i URK ponasaju elasticno.1. u"i. svodi na oblik (V. i~· /' Kako je masa m = pV to jednacina kontinuiteta dobija '. JednaCina k-«mtiIDIuiteta Za slucaj stacionarnog nestisljivog strujanja lcroz URS sa s1.3164/Re I/4 .3. (4000<Re<105). i Blazijusovim izrazom (2. pa jednaCina kontinuiteta glasi. oCigledno. calc. tada za svaku racYU vaii jednaCina kontinuiteta i=l 2>..1.4) se. uglavIlom. fadi 0 slozenom URS-u.2) .1. vecda bi se ukazalo na neke efelete koje treba uzeti u obzir pri ne~t'Lcicinarnostimakoje sejav1j'1}'l U UHS-ima.1.=64/Re . sto znaci da ce Rejnoldsov broj biti relativl10 mali.3. i da ce skora uvek rezim strujanja biti laminaran. pale.2) Ako se. U nastavku ovog paragrafa ce se potraziti odgovor pod leojim uslovima vaze jednaCine kontinuiteta (4.. . Darsijeva fontmla izraz (2. tj.3) pri cemu n oznacava broj ulaznih am izlaznih zapreminskih pratoka. dm . dok ce turbulentni rdim strujanja biti veOma retIeo prisutan u UH instalacijama.1. Razlika izmedju ovih masenih pratoka je posledica promene mase u kontrolnoj zapremini.Za proracun pada pritiska usledtrenja koristi se. 0 sistemu sa vise izvrsnih organa.2) i (4.3.3).1 jednacina kontinuiteta giasi: (4.1. tada se moraju uzeti u obzir efekti .1. kao i Mo se vidi iz jednaCine (4. dat i u naslovu Oddjka4. . Prema tome.39): A. V+dV oblik p+dp V: _ V = dV + V dp Slika 4.4) se ovde ne daje radi tog zakljuclea. Odelj-ak 2.

3.3" JellillllaChl!l!2 krrelbllillJljOffi Koji se oblik jednaeine kretanja koristi pri proracunu zavisi od toga kalevo kretanje vrsi UHK .1. Cv -speeificna toplota fluida. Yjr Ovi oV j 2 Ovk l2 U c))==Tija-=2l(""-+a)--38ij.6) svode na jednostavne oblike: N l:F. pri naglim otvaranjima i zatvaranjima razvodnika. tada se dinamicke jednaCine (4.translatorno iii obrtno. k-koefieijent toploprovodljivosti fluida. koji nastaju. ate veze do laze iz jednacinakretaIija i energije. Problemi ovog tipa.~J ' Xj UX 'Xi OX j k viskozna disipaeija. j~dnacinu energije Dr a aT ·Ovi _ pcvm =PQ+8x (ka:)-pax+CV' (4.. . 41. .7) 4.3»za pravae i . (4. iIi 0 rotaciji HM-a konstantnom ugaonom brzinom «p == ()) =::-const -+ ip = 0).3. iIi se oni zanemaruju.5) i (4.1.3. jednaCina kretanja komponente koje VISe translatnorno kretanje glasi: In x:::: i~l IF. Opsta r3zmatrallljOffi U opstem slucaju strujanje fluida promenljive temperature opisano je jednacinama Navije~Stoksa. pricemuse u obzir moraju uzeti i promelle f:. N (4.. i=1 (4.3. D / Dt = 0/ ot +VjO / oXj-materij alni izvod i OV. Ono sto je ovde interesantllo kazati jeste da je pri strujanju zagrejanih fluida problem odredjen strujnim(brzina i pritisak) i temperaturskim poljem.=1 =::0 i=l LMi =0. su slozeni i njihova analiza ne predstavlja interes· ove knjige.6) pri eemu su x i cp merodavna linijska i luena koordinata. dole su F.306 Osnove tlljne hidraulike procesima . J ednacine (4. pritisak i temperatura su medjusobno spregnuta.3. Prema drugom Njutnovom zakonu. na pr. u tenzorskom obliku.3. tako da jednaCine kontinuiteta (4.hidralllickim lldarima. calc i jednodimenzijski.3. sHe koje deluju na komponente u translaeiji i M j momenti koji deluju na komponente u rotaeiji i i =N je njihov ukupni broj.3. q-razmenjena kolicina toplote.3. Ova polja. J-moment inercije mase. . Zato se ovde oni nece ni resavati.'1lstil1e i viskoznosti od temperature.4) vaze.3.5) dole se ona za ohrtno kretanje svodi na obIik N J <P = IJVf.3. pri staeionarnom radu DRS-a ovih efekata nema.6) su napisane u skaiarnom oblilm jet se po pravilu one postavljaju za ose translaeije iIi rotaeije UHIC Vkoliko se radi 0 jednolikom kretanju He-a (x == canst -+ x == 0 ). kontinuiteta i energije. Da bi se ove veze bolje uoCile napisimo.1. t kojoj su: T-temperatura fluida. JednaCina kretanja fluida UednaCil1a (2.2. odnosno velieine: brzina. Encrgdski lbiRans UHS 4\. Medjutim.8) I 1 .koji se tretiraju pri dinamiekom ponasanju UHS-a.3.5) i (4.3.3) i (4.2.

Medjuti:in. Osim navedenog izvora toplote koji· senalit2. Dakle.:(pv j ) 1 V.10) spregnute po brzinama i pritisku.2.. medjujtim.2.. na pr..la. . U jednaCini kretanjaovaj clan potice od viskoznosti i vezan je za hidraulicke gubitke (v..-. ] ] Ov j a Ovj (4.5kW . Promena temperature uija U toku rada ulje prolazi kroz pumpe.koClaviona u ogranicenom smestajnom prostoru zbog prisustva niketnih· motora iii zbog aerodinamickog zagrevanja spoljnjih povrsina.04K.3.' t ij Ox.. Na jednom lokalnom otporu.3. (v.3. i po temperaturi koja se u jednacini (4. sto i nije tako retko. Pro/J/em 4-1. ·) . c = 4183 J / kgK i za pad pritiska na lakalnom otporu /)"p = Ibar dobija se /)"T:::: 0. ulje se zagreva. 41. rada:. paragraf 2.p je malo.a i tom prilikom se zagreva na osnovu hidraulickih gubitaka sria.-~--/)"-T-"'=~/). .. /)"T==6. doku jednacini enegrije on predstavlja jedan "izvor" toplote. Ti izvori toplote su diktirani samim tehnoloskim procesomukome se nalazi UHS.11) pri cemu su c-specificna toplota fluida (za najceSce koriscena ulja ima vrednost c"'" 1880J IkgK) i iJ.T porast temperature fluida. Ono sto je ovde vaino uociti to je clanviskozne disipacije 'tij Ovj IOx j koji se javlja u obe jednacine. iIi na pravolinijskoj deonici. pazato 0 ovoj pojavi pri projektovanju UHS-a treba obavezno voditi racuna. bstaledelove .UHS-.10) krije krozviskoznost i gustinu. pr.5).geM kojisetraIlSformisu u toplotu. od temperature· koja je jednaka teperaturi okoline.3.Na samom pOCtku rada temperatura ulja raste. gde je pad pritiska /)"p iprotok V.ili.Vj -a.024K). sto za posledicu ima da je i promena temperature fluida zanemarljivo mala (primer: za vodu na 20 D e.10) Sada se jasno vidi da su jednacine (4.3..Uklasicnojhidtaulici /:. zbog prisusva spoljnj~gizvora toploteplizudelova UHS-a.Osnove uljne hidraulike 307 pomnozena sa brzinom Vi se svodi na oblik D p Dt (y) == pF.3. Odl:editi izgubljenu hidraulicku snagu i porast temperature ulja. UHK i. u UH padovipritisl~a su veliki sto za posledicu ima zagrevanje ulja u UHS~u. na.od njegovog pustanja urad padO prestanka.iusamOIlrUHS~u. a + P-&~+ ax. c == 1880J / kgK) protice kroz HMprotokom od 211 I min pri tome praveCi pad pritiska od 100 bar . odnosno uticu na porast temperature radnog fluida. sve do postizanja maksimalne vrednosti Tmax' sIA.1. Ulje (p =880kg 1m3 . valjanje tople-usijane metalne trake. To je i osnovili razlog da se u klasicnoj hidraulici strujanje fluida smatra izotermskim. Proces zagrevanjaulja trajeza celo vreme rada UHS-a .3. 1 ako je na slici .p V . RESENJE: M=3.c u ..p-I-p--'c1 (4.8) i (4.2. izgubljena snaga je /)"p == iJ. dolazi se do veoma vainog zakljucka da se hldraulicki gttbici enegnje procesom viskozne disipacfje' pretvaraju tt toplotu. i ona se pretv'lra u toplotu 1'M--::::-Q~=-rh-c-/)"-T-.

porastom temperature viskoznost ulja opada 8to dovodi do smanjenja sposbnosti podmazivanja.2. I r_alni rad URS-a T max ..ure ulja raste i temperatura URK. Promena temperature ulja u UHS-u jan rad u UHS-ima maksimalna temperatura ulja se ogranicava u intervalu od..3. a drugi se predaje oleolini (Q~) preko svih povi'Sina URS-a. temperatura ulja se i vremenski menja... Kod specijalnih DRS-a.3. koji na cVfstim povrSinama stvara tanku tvrdu' skramu koja moze ostetiti zaptivne elemente.max .3.mavl-""*-~=:':"'.. (4.max' Za pouzdan i dugotraa) :Z. Temperatura se u UHS-u ogranicava jer dovodi do Citavog niza ndeljenih efekatao Nairne. Tom prilikom jedan deo toplote se akllmulise ( Qa) U navedenim elementima UHS-a.12) . koja se manifestujeizdvajanjem taloga u obliku smole. odnosno povre·menog rada izvrsnihorgana. b. Na pocetku.1.. Prekomerni rast temperature ulja se postize kada jesnaga gubitaka veca od razmenjene !colicine toplote sa okolinom (M > Qo)' tada je maksimalna temperatura ulja Tmax veca od maksimalno dozvoljene temperature' ulja u UHS-u f.':==--l.inaxpotrebno je ugraditi razmenjivac toplote koji hladi ulje odvodjenjem suvisne koliCine toplote QR' a koji se po pravilu nalazi u slopu rezervoara za. lolcalnih otpora kroz koje ulje struji. temperatura ulja se ogranicava na 80°C. porastom temperat. u realnim uslovima rada zbog ukljucenja iIi iskljucenja razvodnika.3.3. ~. iIi.P=Qo ~ -r--~------------ To -f--+-------------+------=-zagrevanje! hladjenje j +-~------------~------------~ t zagrevanje prestanak rada URS-a Slika 4.308 OSl1ove uljne hidraulike promena temperature ulja prikazana glatkom a maksimalna· pravom linijom. Uz prisustvo hladnjaka toplotna ravnotda se postize jednaCinom M=Q o +QR' 4. veceg curenja ulja iz UHS-a. kod vojnih nadzvucnih aviona kod kojih je izrazeno priSllStvo zagrevanja ulja zbog spolja8nje toplote nastale usled aerodinamickog zagrevanja koriste Se sinteticka ulja sa dozvoljenom temperaturom do 300°C. Pu = PK +M . Pri stabilnom radu UHS-a...2. AT /-"'=::":==='---1 b) f---~r'~ '~"....max' sL4.. leao sto su UHS-i na avionima.1b. Stepen Ilmrisl!lloslti nBS Snaga koja je ulozena u UHS (P..) deli se na korisnu (PK ) i gubitke (M).50 do 60°C. Osim ovih ndeljenih efekata porastom temperature moze se narusiti hemijskastabilnost ulja sto dovodi do oksidacije ulja. postizanjem temperature Tmax uspostavljena je toplotna ravnoteZa.2. ulje. a sto znaCi da je snaga gubitaka jednaka koliCine tbplote leoja se odaje oleolini (M::: Qo)' Tada je maksimalna temperatura ulja u UHS-u Tmax manja od maksimalno dozvoljene temperature ulja f.?o"'wc r. a zbog temperaturske zapreminske dilatacije u zazorima moze doCi do ostecenja UHK. Da bi se u ovom slucaju ogranicila temperatura uljanaTs. cevi. tj.

3.15) U UHS-ima stepen korisnosti se obicno krece oko 70 do 75%. ""'1 Ne sarno u sklopu ova tri gubitka snage nego uopste u UHS-u gubici.3.2). (4. 11P).2.3.19) . d2m.Osndve uljne hidraulike 309 prema tome.=1. Pri projektovailju UHS-a jedan od vaznihzadataka jeste da se postigne 8to yeti stepen korlsnosti. +liPk +Mc +Mm .13) 11 u V daljem tekstu bite izlozen naCin odredjivanja pojedinih snaga koje uticu na l1Hs' V tu svrhu posmatra se VHS sa s1. ulrupna korisna snaga je J . redosledno. J-hidrmotora. (4.2.=] .Aj I1PK =L.. Gubici usled curenjaulja su dvostruko nepozeljni. 4. HM-imai UHK deo ulja izlazi-curi iz UHS-a (sl. gubici na: pumpama.. HC-irna. N n=1 PK = I. (4.M/u j j=1 (4.2 koji ima I-pumpi. == L.VHK Ulozena snaga u UHS je snaga na ulaznim vratilima pumpi Pu = '2: j~] ] Mj(i)j . Prvo. UHK. Hidraulicki gubici na lokalnim otporima.. Ukupni gubitak snage u UHS-ll je liP = I1Pp +11Pc. Nhidrocilindara i K . trenju i UHK. dok kodlose projektovanih sistema moze da bude znatno manji. Korisne snage su one kojima se na izvrsnim organima obavljaju radovi.3.lokalnim otporima.r.2 (fl).3. Fnvn + I. ito: na HC-ima savladavaju se sile Fn brzinama VII i na HM-ima momenti !vI) ugaonim brzinama Stika 4.18) . == L.1PkVk . ion iznosi: LlV=LLl~ =V1 -V2 i=1 M . (M=I+J+K+N) (4.14) pri cemu su M j obrtni mamenti stvoreni pogonskim masinama (elektromatorima iIi dizel motorima) i (fli odgovarajuce ugaone brzine. u uobicaj~flimoznakama. 4.3. Dakle.3.g1ase: 2 ~ v2 ~ /.3. To se postne smanjivanjem gubitaka energije.2. .3. (4. v ·x 11Pc. (4. stepen korisnosti VHS-a bo odnos korisnei ulozene snage je PK I1P l1Hs=p=l-p.snage na UHK su dominantan clan. curenju i mehanicki gubicL· Gllbici smige u pllthpama su: 1 Mp = L(l-l1 p • j=1 ) Mj (i)j .3.16) pri cemu su njegovi sastavni delovi.17) i ovako odredjeni u sebi sadde i hidraulicke i meharucke gubitke. . +11P). zbog zazora u pumparna.j 2mj . trenju.

4.21) Kasnije.3.v" pri cemu su kR-koeficijent provodjenja toplote.. Drugo. u najveeem broju slucajeva avo je tesko ostvarljivo. GRAF][CKO PRIKAZIVANJE ULJNO-HlDRAPLICKm KOMPONENATA Hidraulicke seme slozenih sistema mogu biti veoma komplikovane. ( t1'-t2 ") . 4.vazi Qo == I::J.3.=1 (M =1 +J+K+N+N. (4.3.26) 2 je srednja logaritamska temperatura u kojo] su oznake prema 81. pri cemu su kroz izraz (4. Da bi se to izbeglo uvederi je jedinstveni graficki naCin prikazivanja UH i pneumatskih komponenata kroz medjunarodne standarde ISO 1219 (International Organization for Standardization) i CETOP RP 41 (Comite Europeen de Transmissions Oleo-hydraulique et Pneumatique).A.) . pri cemu je toplota razmenjena sa okolinom M (4.3.([2 '-tl ") I1TR == In[(tl '-t ") / (t2 '-tl " ) ] ' (4.2.).4.3.3.22) Q a = Lk.23) preko svih povdina UHS-a A.2.3.l. . Ukoliko ovakav cevni sistem he postoji ova koilCina ulja.3.2. kao i nerazumljivost rada UHS-a. (4.3. Medjutim. usled curenja nastaje i gubitak snage !vI M C == j=l e. AR -rashladna povrsina i . da'.prikaz ukupnih energetskih Stika 4. toplotu odaju okolini.24) Pozeljno je u UHS-u da se svi gubici snage kro:z. deo na razmenu toplote sa okolinom (Q~) ideo. HM-a UHK i pumpi. +N. Dodatna slozenost.I C.3.25) %S~J>F. ina pocetku rada dec toplote se trosi na akulisanje toplote u svim komponentama UHS-a (Qa). maze se uneti kroz individualni nacin prikazivanja UHK.. (4. tj.310 Osnove uljne hidraulike Pozeljno je ovu kolicinu ulja sa sistemom za drenazu vratiti u rezervoar. zato se u rezervoaru za ulje ugradjuje razmenjivac toplote kojioduzima koliCinu topote QR == kR AR I1TR ' (4.17) na pumpama vee uzeti u obzir.4. dok je kolicina toplote koja utice na porast temperature ulja u rezervoaru QR ==mc(Tz --7. koeficijentima provodjenja toplote ki' i merodavnim temperaturskim razlikama 11'F.3. odnosno: (4. . pri stabilnom radu UHS-a toploti gubici su: Q=Qa+QR .3. Graficki . 11'F. s jedne strane zagadjuje okolinu.20) Mehanicki gubici snage Mm javljaju se na pokretnim povdinama HC~a. (QR) na porast temperature ulja.3. Gubici snage se viskoznom disipacijom pretvaraju u toplotu. a s druge mora biti dosuta u rezervoar. Ll1pl1V ..P.2. Energetski bilans UHS zbivanja u UHS-u dat je na 81. a u nasoj zemlji .

Osnovni simboli su: cevi .od~k ·I. _ ! . t I. Pravougaonici filteri o DO] r-. l '" moguenost regulacije. .1 .p R Slika 4.Osnove uljne hidraulike 311 njima odgovaraju standardi JUS N1. koja obi~oo vom)a A~ B rez. --.oznaeava sa P. c.- ~ @ ~ jednosmerna pumpa. Razvodmk . Strelice smerovi strujanja. C..5= [fJ]Z] hidrocilindar. treba napomenutida ventil sigurnosti stupa u funkciju sarno ako je iz bilo kog razloga doslo do prekomernog pcirasta pritiska.t~.. [> smer strujanja u pneumatsldm komponentama. C!) -¢>- tJ Primenom navedenih simbola i UHK veoma lako Se mogu dobiti slozene UHK kao i tumaCiti rad i funkcionisanje siozenih UHS-a. predstavljajurazvodnike i ventile. linija koja obuhvata neku celinu predstavljaju UHK sa obrtnim kretanjem..erv~a~u.·..5. Krugovi pumpe (kompresori) i hidromotori.Sanjima se vrsi izbor smera kretanja izvrilnog organa. B.:IE.~ ·1 J sa IZVrsmm orgamma oznacavaJu se sa A. Ovde se necedavatidetalji ovih standarda. ozna~ava sa R: Pr~kljucci koji spajaju :t:<lZ\'. ·. razvodnik ventil sigurnosti. Treba napomenuti da svi standardi predstavljaju vazece dogovore i praviia 0 nekim tehniekim pitanjima. gde moznacava . pri· eemu se prikljueak ulja pod pritiskom.. Simboli koji opisuju funkciju su: Trouglovi II> smer strujanja u hidrauliekim komponentama.5. nepovratni ventil.. vee ee se dati sarno njihovi osnovni principi koji." prigusnice. 4. HM jednosmernog dejstva. omogueavaju lako razumevarije rada hidrauliekih (i pneumatskih) instalacija.~se obicno oznacava sa dva broja.. HM dvosmernog dejstva. Razvodnici imaju visepriklju~aka. Koriscenjem navedenih simbola lako se dobijaju ("izvedeni") simboli UHK: t {. 0. dok se pcikljuook u powatnoj geaui.002-007. RAZVODNICI Razvodnici su UHK koje prikljucak ulja pod pritiskom spajaju sa jednim iIi vise cevododa koji vode ka i od izvrsnih orgima. V . Linije upravljacke linije.._ . dvosmerna pumpa.. jer zainteresovani Citaoci veoma lako mogu doCi donjih. na pro min.cevni vodovi.Radi boljeg razllmevanja na hidrauliekim shemama rada UHS-a. obieno je to vod koji doIazi cd pumpe... te je lako moguce da se navedeni standardi iz nekog razloga promene ida unekom drugom vremenu budu nosili neke nove brojeve.

2 Razvodnik sa obrtnim telom Jedan razvodnik sa klipol11 prikazanje na s1. Da bi razvodnik obavio svoju fllnkciju on konstruktivno moze biti izveden sa obrtnim telom i sa translatornim telom . U cilju odredjivanja sile reakcije R nastale promenom kolicine kretanja posmatraju se kontrolne zaprernine Vi i V2 sa s1.4 NaCini aktiviranja razvodnika F=mx+R+P. Do ove sile se dolazi lZ jednacine kretanja pokretnog dela razvodnika koja glasi: A a) X '11> rrrrM~B.3.1.1) u kojoj je m x sila inercije.klipom. na pr.rO d) [pJ e) ~j) Slika 4.312 Osnove uljne hidraulike broj prikljucaja a n btoj polozaja. Tako na pro razvodnik 4/3 sa s1.2.4a. sile u oprugama su Fcl = Cl (XOI + x) i Fe2 = c1 (X 02 . i za uobicajena konstruktivna izvodjenja ima vrednost ct '" 69°.5.4. od P-B i AR. u kojima X 01 i x 02 oznacavaju stafickedeformacije opruga. Stika 4. Tom prilikom moguCi polozaji su P-A. P-B (AR) i l1eutrall1i polozaj. i pod uglom ct. 4. tj. Iz kontrohle zaprernine V1 istice fluid brzinom v. SHa.5. Primenom za kontrolne zapremine VI i V2 zakona 0 .4.5. tvrmr I){ gJ p b) \={] ~.4.5. Shematski prikaz ovog razvodnika dat je na s1. Ovaj nedostatak je uspesno resen sa razvodnikom sa klipom. Razvodnik 4/3 sa obrtnirn telom prikazan je na s1.4.5. R ".5. dok u kontrolnu zaprerninu V2 dotiCe fluid brzinom v 2 i pod uglom ct. Vrednost ugla ct zavisi od konstrukcije zazora u razvodiku i od trenutnog polozaja klipa u razvodniku. prema tome on irna iste funkcije kao i razvodnici prethodno analizirani. Ovaj razvodnik bi se. &to oznacava radni hod klipa.1 ima 4 prikljucka i 3 polozaja.5..."snja il"lllzvo«llnika Ako se razvodnik iz stanja mirovanja :leU prernestiti u neki novi polozaj tada treba obezbediti silu aktiviranja F. a polozaji su mu P~A (B-R). od protivpritisnog prostora HC ka rezervoaru.5.S. zatim. Ako postoje. (4.5.x).+Fcl-Fc2 +P.3 Razvodnik sa translatornim telom Slika 4. P sila neuravnoteienih pritisaka i R sila reakcije.3. Ako se ovirn tipom razvodnika zeli A~~ postiCi veCi broj poloZaja tada su konstruktivna resenja veoma slozena.4. koristio za upravljanje radom He. tadallije struji ad B-R. F~ sila trenja Fel i ~2 sile opruga. avo je razvodnik 4/3. j od P-R kada HC miruje sto se naziva neutralnim polozajem razvodnika. Sto oznacava povratni hod. aktivill.

4c).Vl +r/2V 2 ) coso: . U odnosu na vrednost sile F vrsi Se izbor sile aktiviranja: razvodnika.Vj cosO: j . Odrediti silu leojom ulje deluje na klipove.3) .5. Razvodnici su. u njima veIikipadovi priiisaka. relativno male mase. p = 900kg/ m3 .jednacina (3. Dati podaci su: d==25mm. Hidraulicke iuJ.PPA := I1PBR := 35bar.4. Ovaj izraz vaii pod uslovom da su ulazno-izlazni smerovi strujanja u komorama razvodnilea leao na s1.5Ab) ill sa papucicom (s1. sila aktivirarija je F I::: R.4.5Ad). to se brzine strujanja u procepima razvodnika mogu odrediti kao Vj :::: J211pj I p (i=1. Problem 4-3. Kroz hidraulicki razvodnik 4/3 (s1. Problem 4-2. Medjutim.3. sto znaGi da su. RESENJE: S obzirom da su dati padovi pritisaka u vodovima P-+A i B--»R . a koje moze da bude mihanicko sa rucicom (sIA.:~=lr/. a=pc.4.9 N.' dobijaju se sile reakcije . D=lOOmm. pri tome pretpostavljajuCi da su pritisci u njima leonstantni i zahemaru]uCi sile tezine. odnosno znacajni gubici energije. v. vee se koristi oblik preleo protoka ·2 ? I1p::::aV .-fA i B--»R sul1Pl == 3bar i I1P2:::: 1.5Ae) i hidraulicko (sIA.v 1+V2 v2 ) coso: :::: 12. HC je spojen sa razvodnikom (4/3) sa klipom u kome su padovi pritisaka I1p::: /}.5.riu i f/2 :::: 20ll min od izvdnog organa. po pravilu. RXI :::: pV1V coso: . (4.3) proti(Se ulje. za jedan polozaj klipa koji jedefinisan sa konstantnim procepom x=const.4. U HC kreee se ldip sa dvostranom klipnjacom brzinom vp =O.2) dobija se ukupna sila reakcije Rx :::: Rxl +RX2 :::: pCV.5.Osnove uljnehidraulike 313 promeni kolicine kretanja .15m I s.3.2.2).5.. RESENJE: 4.3. elektromagnetno (s1. Zbog velikih prigusenjakojasu prisutna u razvodnicima gubitak strujne energije se pretvara u toplotu sto se maIlifestujeporastom temperature radnog fluida.5.4./2A-.5bar. 1 x2 2 Prema tome. /2. Kod dobro uravnoteienih razvodnika.4j). ovajoblik za pad pritiska se retko upotrebljava. odredjuje kao !1p = pc.raktcristike razvodllllika Razvodnici su UHK u kojima se strujanje obavlja u maIim kanalima i/ili u procepima.4.5). (4.5.5. dakle. komande y i z sa sIA.5. gustine p:::: 850kg 1m 3 . pri tome je ugao pod kojim ulje kroz nzvodnik struji 0:=69°. NaCin aktiviranja. Padovi pritisaka u granama P. Iokalni otpod te se zato na njima pad pritiska. Primenom izraza (4. Odrediti silu hidraulicleog otpora ulja koja deluje na ldip razvodnilea.5. ukupna sila realecije koja deluje na klip razvodnika je R:::: R"l +R"2 :::: PCV. 0:=69°. pneumatsko (s1. i to f~ :::: 25I! min lea izvrsnom org. sa s1. R :::: pV v2 coso: . prikazani su na shemama sa bocnih strana.5.2) Ukoliko leroz razvodnik istovremeno imamo n razlicitih protoka fluida sila reakcije se odredjuje kao R:::: P2.

. na pr. postavlja se pitanje koliki je tom prilikom pad pritiska na UHK? Ovde je osnovni problem. sto znaci da ce svakom od SIika 4.314 Osnove uljne hidraulike AB B-R u kame je a koeficijent hidraulicke karakteristike i A-R A merodavnapovrsina poprecnog preseka. sto dovodi do promene hidraulicke karakteristike razvodnika koja postaje !:"p == J(x.5) pri cemu je ~ koeficijent temperaturskog sirenja. ako se u samom prbcesu ispitivanja UHK.Pi = PiS. URS ne radi sa projektovanom temperaturom. temperatura ulja menja.5). pri istom zapreminskom protoku.erisltike Hidraulicka karakteristika. dok se Idnematska viskoznost u intervalu od lO-lOODC moze odrediti kao: (4. Podaci koji se u literaturi nalaze za jednu UHK obicno vaze za jednu temperaturu ulja i to onu Sa kojom je vrseno ispitivanje. !:"p:= Jeri). !:.P1 := f (V).v).4.. vaZi relacija v(t) == va (to Itr .4) u kome je f. dakle. 4. T = PiA.4.5) i (4. Ove krive se za 8vaki razvodnik odredjuju eksperimentalo. predstavlja funkcionalnu zavisnost pad a pritiska od protoka. Ovde ee biti reCi 0 odredjivanju nove.Mdll":al1lllicke karak!l.Uizrazima (4.3). pak. Treba napomenuti da ako se polozaj klipa u razvodniku menja tada se menja i velicina ulazno-izlaznog procepa x (sI.gustina i viskoznost se menjaju.2) . Pri promeni temperature karakteristike ulja .P2 na.5. temperaturi ulja t2 ? koja Iezi na sasvim drugoj hidrauIickoj karakteristici.5.. Zavisnosti ovog tipa se najcesee koriste kada se razvodnikom obavlja i neka funkcija regulacije. iIi se. dove see do promene pada pritiska u UHK.6) sa indeksom 0 oznacene su referentne vrednosti na temperaturi to' Temperaturska promena veliCina P i v. (4.L = 11 ~ koeficijent protoka razvodnika.5 moguCih strujnih tokova odgovarati njegova kriva hidraulicke karakteristike (81. kao sto je vee receno.5.5. Medjutim.5. koliki ce biti pad pritiska !:.6) gde je n koeficijent koji zavisi od vrste ulja. razvodnika.5. U razvodniku istovremeno ima vise strujnih tokova. na pt.5.5. ili. Dakle.. iz njega za poznato !:"p dobija protok V:=J!:. pak.· (iT' 2 Vi . razlike pritiska primenom jednakosti padova pritiska na UHK kao lokalnom otporu i pada pritiska na ekvivalentnoj pravoIinijskoj deonici cevovoda. I 2 Vi (i=1.. P-A i B-R.5. ako se pd konstantnom protoku na jednoj temperaturi ulja t1 poznaje pad pritiska !:. PJieJr3cmmavanje .P1' a sto odgovara jednoj tacki na ltrivoj hidraulicke karakteristike !:. tj.pla:=flAJ2!:"p/p.. Gllstina se menja kao: (4.3.

po pravilu. Najcesce primenjivani tipovi pumpi su zupcaste (s1.1c).5. pa se zato koeficijent trenja odredjuje na sledeCi naCin == 1. lP'uIDpe Pumpe su strujne maSllle koje Se koriste za transformaciju mehanicke u strujnu energiju. Yo = 32mm2 / s.-) ) O/ (4. .7) Re a == 0.1. ReZimi strujanja u URS-usu takvi dase cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.5.5.235bar .8) Prilllenom relacije (4.1b) j klipno-aksijalne (s1.8) za dye razliCite temperature dobija se izraz 1+ ~(t] . lP'UMlP'E I IDDROMOTOJ!.t i. Uljno-hidraulicke pumpe. Problem 4-4.9) dobija se: a) I1P2 = 5.6.elSrivalentnoj cevi ' a {a 11 .1.4. 4.9) koji sluzi za preracunavanje pada pritiska sa jedne na drugu temperaturu.6.. b == 1 -laminamo strujanje A=-b (4. na tempe~ raturi ulja od t2 == 55°C ako je strujanje a) laminarno i b) turbulentno u hidraulicki glatkim cevima? RESENlE: Direktnom primenom izraza (4.3164. / Ie.4. Pl l d 2 2 en) ± 2-b l+~(tt-to)(ti) PoYol ~ nb 1/ 2 6 -- d5-n' (4. kako bi ono kasnije bilo sposobno da obavi neki tehnicki zadatak. Iz ovog rdenja sledi da porastom temperature pad pritiska opada. P== O.6. Koliki je pad pritiska na ovom razvodniku. Kroz hidraulicki razvodnik struji ulje temperatute t] = 40°C i tom prilikom pad pritiska je I1p] = lObar. odalde se zakljucuje da se St i Ai na isti naCin menjaju sa temperaturom. elektromotorima na fiksnim i dizel motorima na mobilnim masinama.5-7) <.6.lobija se pad pritiska u.=Ep.1a).to) t] nb /1p2=I1Pq+P(t2.5.U: 4. Na referentnoj temperaturi to == 15°C kara- kteristike ulja su: Po == 900kg / m 3 .4.5.5.44bar . ==A.6. krilne (s1. Kada je rec 0 pumpama koje se.0007K] i n=2. pri istom zapreminskom protoku.. b == 114 -turbulentno strujanje Koriscenjem Darsijeve formule i izraza (4. a pumpe koje su u njima polcrecu se.l v.6. UHS-i se nalaze na fiksnim i mobilnim masinama. U c) Stika 4. I1P2 == 8.lwriste uUHS-ima tada je njihov prvenstveni zadatak da povecaju pritisak ulju.Osnove uljne hidraulike 315 iz koje sledi 1/ d == St. == const.

Probleol 4~5.p obav~ia se obrtanjem zupcastog para kod zupcastih i krilaca kod krilnih pumpi.2 gde je llH stepen korisnosti.:. stepen korisriosti DHS-a i UkUplli stepen korisno- .8+0.i"'zn:. Za pogon dizalice koristi se zatvoreno hidra. slicno iIi identicno leao i zupcaste putnpe (s1.3) Slika 4.316 Osnove uljne hidraulike sklopu jednog tipa pumpi nailazi se na razlicita konstruktivna resenja. a 0 cemu ovde nece biti reCi~ Porastpritiska u pumpi t. prema tome ~ V rasoloziva hidraulicka snaga je /!:..98).5mi s. ll v I-1 "" 1 i llHM = 0.909. Ova snaga se koristi za ~ savladavanje abrtnog momenta A1 brojem obrta 17. radnom zapreminom za jedan obrtaj koji se obicno izrazava u lit/a.9.4.6. Stvarni protok koji pumpa potiskuje je t manji od teorijskog zbog postajanja kolicine tecnosti M/ koja cirlmlise sarno kroz pumpu..6.6.9. mehanickih i zaprerninskih gubitaka i krece se u intervalu ad 0.. Mw (4.s:.98 IIp :----' pri cemu su: 'lp stepen korisnosti pumpe koji za zupcaste pumpe ima vrednost od MC0 (4. Snaga potrebna za pogan pumpe.. Izmedju dobosa i HMnalazi se reduktor koji ima prenosni odnos i:= 1/ 100 (i =nd /17 HM ) i stepenakorisnosti llR = 0. dobija teorijski zapreminski protak kroz pumpu V = q 11.8 do 0.] a sto'zavisi od tipa i konstrukcije pumpe.8 do 0. 4. Sa aspekta proracuila DHS-a zupcaste i. Za ovaj tip HM protok se odredjuje leao I I . ~04J (4.ulicko kolo u kome se nalaze pumpa i HM.6.::i_:--_ _.2) 0.6. Dizalica irna dobos precnilea D=im koja podize teret mase m=4000kg brzillom Vo =0.2.6.pV'ln :.6. /::.4) gde je q (JitJ°) specificni protok..4.p V. M' moment koji se saopStava pumpi obrtanjem pogonskog vratila i co je njegova ugaona brzina.7cm3 /0. tj. dok se kod klipruh taj zadatak obavlja kretanjem klipova. n obrtaja. ugaonom t>p brzinom w. HM ima sledece karakteristike: q = 66'.:::o. IHllilr®m@torll Hidromotori su izvrsni organi sa obrtnim kretanjem u kojima se raspoloziva strujna energija pretvara u koristan mehanicki rad. tj.. HM se leonstruktivno najcesce izvode sa zupcastim parom.1a).:.pV P =--:. i odredjuje se kao !r/=qn. cija vrednost zavisi od konstrukcije HM. s1. za.8 do 0.2. ana osnovu cega se. Odrediti potrebnu snagu pumpe za pagon UHS-a. protice radni fluid protokol11 V koji ima p~d pritiska t1p. Kroz 1-IM.9.1) gde je llvp zaprerninski stepen korisnosti pumpe koji ima vrednost od 0. n broj abrta vratila i llvp zapreminslei stepen korisnosti (l1vp = 0..6. Izmedju korisne i hidraulicke snage HM vazi relacija M C • P = !!:. (4. krilne pumpe se karakterisu specificnim protokom q.

Iz izraza za snagu HM-a . HM je povezan sa strujanje generatorom koji za proizvodnju elektricne struje uobicajene frekvencije zahteva broj obrta nHM == 1800 o/min.55°/min. dabija se obrtni moment MHM = 196.Problem 4-6.91.10.210.iTllHM ' UJ HM =nHMn 130 .974kW . Iz Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo dobija se porast pritiska u pumpi . Pribrzini vetra od va = 40 km 1h elisa vetrenjace se okrece sa no = 36°/min i pri tome na svom vratilu proizvodi snagu Po = 60 kW. KoristeCi karakteristike reduktora dobija se broj obrta i snaga HM-a I1HM = -. snaga pumpe i stepeni korisnosti .95 i IIp ulja = 0.584kW . 2 Konacno.4°1 min I nd . . pa ce njegova snaga biti Pd = lvIdUJd == mgvo =19.36%. tj.d <=. Odrediti snagu koju HM preda generatoru.1p::::.95 i 11H = 0. pokrece zupcastu ~ p [ .1PHM = 205. Na osnovu brzine dizanja Slika P. p=880kg/m 3 . .2bar. I. 11=p=ll[-[slln =63. Slika P.2N 1ill i pad pritiska . specificni protok koji HM treba da iri1a :' . llvP :::: 0. llHs =-p=69.O~mo\Je uljne hidraulike 2 317 sti dizalice.4 m /s. Vetrenjaca koja sluzi za proizvodnju elektricne energijeima UHS prenosa snageu kome su ugradjeni pumpa i HM.= 1050.38bar.9).l/d. 2 PHM = NfHMUJ HM :::: ..1Pm. PHM :::: Pd IllR == 21.2841.8.68% . IIp =0. Zapreminski protok HM-a ri' = q I1HM /llvH :::: 70/ / min daje brzinu strujanja u1ja u cevovodu v:::: 4V / d n = 1.fE: Najpre se odredjuju podaci za mehanicki sistem. Ostali podaci su: /=15m. Na osnovu vrednosti Rejnoldsovog broja Re = vd / v = 225 zakljucuje se da je u cevovodu laminarno strujanje i da je koeficijent trenja A:::: 64/ Re :::: 0. koji ima prenosni odnos i = 1160 i ]I~ stepen korisnosti 11R = 0. v=2.4 m 2 /s) kroz cevovod (l==25m.v /2=212.d za dobos dizalice.62kW . I.I M . d=50mm) i HM (llvH =0.4-6 .1p r.d=30mm.4-5 Vo ::::UJ d DI2 odredjuje se broj obrta izlaznog vratila dobosa I1d = 60vo I Drc:::: 9.-'" p UHS~a i dizalice su: P==-1l-=30.1PHM+pA. Elisa no ~ preko reduktora. v==2.652 ml s.82) koja <F=> Vo (p = 900kg/ m 3 .=C> V RESEN. Pd = \ \ pumpu (q p == 65cm obezbedjuje 3 / 0 . Na ovom vratilu se savladava moment M d = mgD 12.

94% . np =j=2160 0 /min .96.96% 111 =112 Slika P.98 i 11m =0..4 bar . snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti UHS. Odrediti brojeve abrta HM-a.'11 HM == 40. Sa ovim reZlmom pumpa u cevovodu ostvaruje srednju brzinu strujanja ulja 2 v = 4V I d 7( = 1. U UHS-n nalaze se dva identicna HM-a koji imaju karakterjstike 3 qH '" 30cm /0. 'l"jvH :: 0. Zanemaliti lokalne otpore llsisa. b. RErEN7E: = 918.7Sbar 2 sa kojim se dobija snaga koju HM preda generatoru PHM ::: APHIvl. Y) == P HM I Po == 66. pri tome ostvarujuCi obrtni moment MirM :::: PHM I co Hlv[ == 213. P = 8753 W .Pf = 0. d==20mm.PPR koji omogucava zeljeno krtetanje .p. 11vl ::: 0.pA·lI d.4-7 ProDlem 4-8.p = PpY)p rv =201. savladavaju obrtne momente Ml == 40Nm i M z =: 30Nm.-llvp11 vH ==70.98 i llH =0. V ~Ijanje alunUl1ijumske tralce obavlja se sa dva radna valjka precnika Dl =: 800mm koji su pogol1jeni sa dva identicna HM-a karakteristika ql :::: 1238. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno struj110 kolo dobija se pad pritiska na HM-u f. Na ovom valjku se savladava moment M2 ==3840Nm. llv2 :::: 0.PHM ::: b.2261.10-4 m 2 Is. PI' = ll~ :::54. V=q p l1 pll vp =133. /==20m.:':: 641 Re = 0.v 12 == 200.132 ml s sa kojom se dobija laminarno strujal1je (Re = 283) sa koeficijel1tom trenja A.4 m i koji je pogonjen HM-om sa karakteristikama q2 '" 1440. I:!. Za pogon valjaka valjaclcog stana koristi se UHS sa HM-imll. Pri brzini valjanja od v 0 =' 5inl s silareakcijekoja delllje po obimu valjaka je R1 ::: 9 .08Nm (CO H l-1 :::: 11H!\iJt 130) . stepeni sigurnosti UHS-a i vetrenjace do generator a iznose 11HS == PHM I Pp = 73. step en korisnosti UHS-a i vetrenjaee od elise do generatora.95.318 Osnove uljne hidraulike pri datim uslovima.9. qp = 20cm 3 /0. krivina i racvL Odrediti: a) sl1agu pumpnog agregata.98 i llHl ::: 0.. Ostali podaci: b. HM-e pokrece pumpa karakteristika YJvp = 0. 11HS = 76. RE'SEJV7E: Pri zadatim uslovima pumpa radi u reZimu sa no pi'.PR ::: 2 bar .395cm 10 P llHM l1p 3 • Konacno. Problem 4-7.9 i koji.97 i YJp =: 0.9 cm 3 /°. b) pad pritiska na prigusnici b.38l1min .3 bar. v = 3 .6kW.164kW . p = 850kg 1m3 . S obzirom da ista koliCina fluida prolazi kroz pumpu i HM to se jz jednai5ine kontinuiteta V = qHMI1HM IllvH = q P I1p llvp dobija specifieni protok HM-a qHM =q -.9°/min . koja se akrece sa I1p :::: 1450 o /min.56% .6cm3 1° .SkN. Za namotavanje trake koristi se valjak Ciji je precnik D2 ::: 1.

A2 == 0. 1]1 == 10m. Ostale poznate veliCine su: D=80mm.2bar.(j=1. 13==6m.p v6=v7=v9=v10=1.61kW. v==0. na osnovu cijih vrednosti se konstatuje da je u UHS~iIstnijanje larhinarno. Slika PA-8 Sa ovim brzinama dobijaju se Rejnoldsovi brojeviu karakteristicrrim deonicama ReI ::= 2133 ... I'lPnv = 0.. H2 Koriscenje!iJ.T4 == Vs == VH2 ' T~ :::: V == V +T/6 == Tis +r~o ll 2 dobijaju se brzine strujanja: v j ==4VldJn .IQ--4 m2 Is..'do ==40mm.sa deanicama 1-6-7-8-9-1011. f.. RESEN. 19 ==8m. (~==6m. v2==v3=v4=vs=1.. 11 ==2m... R2 6. l2=5m.S.OJ.2.779m/s. p=800kg/m I'lPR1 ::= 3 .p = API1 +I'lPnv +2f.Pf2 ==0. A6:::: 0. a) 1z Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo.97 bar . Res == 1601 .11) VI = Vl! = 1.. 4 bar .If I d f ..2) jz kojih se odredjuju padovi pritisaka I'lp. RC 2 == 1064 ..f = PA f . f.P t8 +I'lPI9 + tlptlo + f.I'lPtG + f.1E: Na asnovu zadate brzine i dimenzija valjaka valjanja adredjuju se brbjevi abrta HM-a D i Ttl1i vo=~ ~-? 111 = 119..Osnove uljne hidraulike 319 HM-a za namotavanje i c) stepen korisnosti hidraulickog sistema. Pri opterecenjima HM-a ]vl1 == R)D1 12== 3800Nm i M2 dobijaju se snage P[ii = M. 1Tlvi ~p Vm == 150. koji daju pro toke ulja kroz HM-e: V.As == 0. 112 ==68. Re 6 = 2134 . i oni daju gubitke usled trenja f.Pn ==0..~o =: 2Vs ' r ~j2 == v3 ::= J:. . dobija se potrebni porast pritiska pumpe f. .27llmin .4°1 min . f.==60mm. = q/I.8bar .21°/min.1 bar ..3bar.65bar odnosno snaga pumpnog agregata P == I'lpV1 l'llp ==154. jednaCina kontinuiteta r Vs :::: vH1 ' V6 == V7 ::= r)-9 ==J:. V == lOO.. 110 ==4in. Is =4m.333ml s .9ll min...P1.03 .03 .08 .. (i=1. d..33m/s. . VR ==2m/s . i koeficijenti trenja (A j ::= 64/Re j ) ukarakteristicnim granama iznose: 1v1 = 0. Is ==5m.Pil1 = 207. .06 . '6' ==4m. 17 =8m. tlPH2 = 170. == Pm/VmTlm --» I'lPH1 == 198.Pt7 + f.v~/ 2.PIU == 1bar.PR1 +I'lPm +¥[2 + I'lPLl --l..

dakle. Pri toj transformaciji savladava se radna sila F brzinom v p (indeks Pse koristi od engleske (francuske) reCi piston koja znaCi Idip). i to sa proracunskog a ne sa konstruktivnog aspekta. S obzirom da lelip vri3i radni i povratni hod to pri povratnom hodu zapremineV. Hidrocilindri.7. Ako se posmatra jedan HC dvosmernog dejstva (sl.18% . da se radni prostorveZe za veCi a protivpritisni prostor za manji pritisak u leomorama cilindta. i V2 menjaju uloge.7c i d). kod kojih se i radni i povratni hod obavljaju silama pritislea (sL4. Bwzillllslko polje llll Ihidrm:Himll.1) Hidrocilindri se ponekad koriste i za pretvaranje pravolinijskog u obrtno kretanje. Prema broju kijpnjacaHC-i se dele na HC sa jednostranom (sL4.7. (s1. protiv-pritisni prostor iz radnog hoda postaje radni prostor u povratnom hodu (s1.82 bar c) llHS = (2Ml co l + M 2 co 2 ) / p = 79.PPR '"= f¥J. jeona u koju se dovodi ulje i naziva se radni prostor.f¥J f2 . tj.7c) i dvostranom klipnjacom(s1. Osnovne podele hldrocilindara su pre rna nameni iprema broju klipnjaca. G c) Slilca 4.pR 2.320 Osnove uljne hidraulike b) Iz Bernulijeve jednacine za strujnicu koja prolazi kroz deonice 1-2-3-4-5-11.f¥J 15 ~ f¥Jtll = 33. time se dobija korisna energija P= Fvp .ll.4.f¥J'4 . OCigledno je. kod kojih se radni hod obavlja . dobija se pad pritiska na prigusnici I':.7. 4.f¥J"v .7d). (4.f¥J H2 .7a) iIi silom teiine . dole se iz zapremine V2 odvodi ulje i ona se naziva protivpritisni prostor. i He dvosmernog dejstva. ali tada mora postojati i odgovarajuCi zupCasti par.7. .2 I':. 4. Ova promena leontrolne zapremine Cini da je strujanje u HC-u nestacionarno.4. Prerna nameni HC-i se dele na: HC jednosmernog dejstva. Zbog vaznosti HC-a Uovom odeljku ce se njihovom proucavanju posvetiti vise paznje.1b). IDDROCllLINDllU Hidrocilindri su izvrsni organi koji sluze za transformacije strujne u mehanicku energiju. Veoma su retki UHS-i koji ne sadrZe HC kao izvdni organ.4.f¥J'1 .dejstvom sile pritiska a povratni silom opruge (s1.f¥Jt3 .b).7.f¥J JI .4."llll Pri procesu izvlacellja-klipnjace iz HC-a zapremina ispunjena uljem se menja.f¥J 12 .U inzenjerskoj praksi najcesce se koristi HC-i dvosmernog dejstva.4.7b) tada se uocavaju dye karakteristicne zapremine VI i V2 • Zapremina V.1.

vrtlozna struktura u kontrolnoj zapremini HC-a postaje joil slozenija. 4.se karakteristicni protoci ulja (v. struktura strujanja uHC-u zavisi i od pocetnog polozaja klipa i od njegove brzine kretanja.5 mm/s [20] dobijeni primenom laserske metode merenja.1 Vizualizacija strujanja u HC primenom lasera pri brzini klipa od 8. Daljim kretanjem Idipa.7.7. Na osnovu ove brzine.2. Dalji rezultati vizualizacije strujanja mogu da se prikafu preko strujnih slika datih na s1.1. doCi ce do forrniranja viSe vrtloznih zona (sl.3) forrnira se jedna vrtlozna zona (sL4. u odnosu na polozaj prikazan nasL4. da bi se ukazalo na mogucu strukturu strujanja u HC-ima.4. Takva geometrija.1. to sledi da je struktura strujanja u HC-u veoma slozena. predstavlja naglo proSirenje.l Slika.1.7. veoma slozeno za analizu. 4. koristiti rezultati vizualizacije strujanja prikazani na s1.1.2a).7.OsnoVe uljne hidraulike 321 Kada se jos uzme u obzir i eventualna geometrijska slozenost kontrolne zapremine.1.1. zbog daljeg kretanja klipa.1.7J.7. kao i eventualno nesimetrican polozaj ulaznog (izlaznog) prikljucka za ulje.2d.. koja. dakle.5. Osim navedenih elemenata. s1.la) \ I . Zato ce se ovde. a koji su V.4.1. Medjutim. Na ovoj slici zatvorene strujnicepredstavljaju vrtloge. Brzinsko polje radnog fluida u radnom i protiv-pritisnom prostoru manifestuje se kretanjem klipa brzinom Vp. a njihov ukupan broj zavisi vp t a) t b) t c) d) I Slika 4. Nestacionamoststrujanja u HC ad trenutnog polozaja klipa.1. uglavnom.4.7.1. U pocetnim trenucima kretanja Idipa iza naglog prosirenja (Odeljak 2. odnosno povecanja kontrolne zaprernine. Sa oveslikejasno je uo~ljivo da je nestacionarnost strujanja u cilindru direktno povezana sa trenutilim polozajem kUpa u cilindru. Na ovoj slici prikazan je slucaj kada su cilindar i ulazni otvor za ulje saosni.7. Moze se kazati da je u opstem slucaju strujanje u HC-u trodimenzijsko i nestacionarno. dolazi od konstruktivnih razloga.2b).2.definisu. sa strujnog aspekta.

. Cijim dejstvom se savladavaju sve ostaJe sile koje deluju na HC.radna . vee je reeeno da je btzinsko polje povezano sa protokom.322 Osnove uljne hidraulike .2. Nasamom pocetICu kretanja Slika 4.:.. a sto zavisi od brzine ukljuCivanja razvodnika. . neravnomernosti rada pumpe.Vp V] =: .F" ' pritiska: .2. P2 == P2 (D -d )4 ' (4. odnosno sa brzinom kretanja klipa.4. b) Na s1. Moze se zakljuciti.f----=---_-<--"'-_ (x) nestacionarnost pritiska pri kretanju klipa. Ostale rieravnomernosti pritiska. Taj pocetni porast ptitiska.2. klipa.2) 1z ovih izraza sledi da je brzina klipa ujedno i srednja brzina strujanja radnog fluidau komorama cilindra. 4. definisan periodom t].7. prestanak rada drugih izvrsnih organa. dakle.. moze da bUde.. zbog> aktiviranja razvodnika. Ako su navedene pojave izraZene tada one rezuItiraju nestacionarnim dejstvom sile pritiska. Polje pritiska u HC-u daje sile PI -::.. V2 =: 2 2 n CD -d )4'v p . da ce karakteristicni pritisci radriog fluicla u HC-u biti furikcije od vremena.7. su posledica: ukljuCivanjai iskljucivanja razvodnika u drugim hidraulickim kolima.4. trenutan iIi postepen. tj p] = p] (t) i Pz =: pz (t). Slieno kao i kod radne i protiv-pritisne zapremine.7. nestacionarriost radne sile i dr.. tako i ovde radna i protiv-pritisna sila pritiska menJaJu . i P2 sila protiv-pritiska. u radnom prostoru pritisak raste. U Odeljku 4. dok se stacionarnim rezirnima rada one ne uzimaju U obzir.1.. asto moze da izazove V'ibracije mehanickih sklopova i sistema koji su povezani sa HC-om.7. D 2n 2 n 2 ~ =: Pl-. 1z tog razloga analizi polja pritiska u HC-u ee se posvetiti vise paZnje. 0 ovim ppjavama treba voditi racuna pri dinamickoj analizi rada DHS-a.1. Korektno a) poznavanje pritisaka PI (ili P2) je veoma vazno jer je aktivna sila pritiska p] (iIi P2 ) ta koja obavlja korisno x dejstvo. D 2n -4.1a.3) 4 pri eemu su ~ .7. (4.7. Sa ove slike se uoeava --<>-f..svoje uloge pri radnom i povratnom hodu.2. lP'oRje pritisika U lhIidrocilillldlf'u Strujno polje u karakteristienim pros to rima HC-a definisano je sa poljima brzina i pritisaka.7.. koje se uocavaju na s1. nestacionarnosti strujnpgpolja u komorama HC-a.aktivna sila pritiska.1a prikazanaje promena pritiska u radnom i protiv-pritisnom prostoru HC-a.

i iznose: a1 "' (PI .2. U pojedinim fazama kretanja klipa..7.o . imaju nestacionarni karakter. zbog efekata stisIjivosti tecnosti. P2 ~ canst.O) / tl . a4 == -(P2 . 1 - (PI.~nj~govim ubrzanjem.1a. Na rastojanju x::: ']' prestankom ubrzalija:klipa.3. odnosl1.~. a sto rezultira dejstvom' konstantnih silapritiska ~ "" canst. promene pritiska i brzine ldipa nisu skbkovite vee postepene.4.t2 i t 3 .2.~I S t . ako Se mogu zanemariti promene pritiska u periodima t] i t 3 .7.. i koje glase: a1t + b1 .7.4. i P2 ~ canst. p] (T) ::: Pl. P2 (1') ::: hI .P2) / t]. oznacenperiodom t2 .1 T )t 3 Prethodna analiza je ukazaia na siozenost polja pritiska u komorama HC-a. iIi period usporavanja klipa· (t3 ).O . Za ovakvo kretanje klipa dobijaju se zakoTl promene brzinei hoda klipa . .3.4. a 8to je propraeeno pocetkom kretanja Idipa. koji se karaktelise porastom pritiska.) .2. i ako vreme ukljuCivanja razvodnika moze biti veoma kratko.7.2. Medjutim. Faze kretanja itlipa Na s1. oznacenim sa tl . Teorijskiposmatrano trenutnim uldjucenjem razvodnika pritisak bi porastaona PI a brzina: klipa na v p' Medjutim. a2 == (pu . a konstante a i i bi (i= 1.1a.Duziria trajanjaove faze odredjuje se na taj nacin 8to se smatra da se u njoj radi ojednoIikoubrzanom kretanju.Pl.72.O . iIi periodubrzanja klipa (t]). kao i promenu pritiska u HC-u prikaza:qu na s1.1 + (P2 - PZ.2. pzU])::: P2(t1 +t2 )::: Pz .azt+~2·i / l s t] + t z t I +t2 stsT U ovim furikcijama T::: t] + t2 + t3 je ukupno vreme kretanja klipa. Vreme ubrzanja klipa zavisi od brzine ukljucenja razv6c1mka. Na pocetku pIVe faze klip mimje (x == 0) a pritisciu radnom i protiv-pritisnom prostom su p] 0 i P2 o. b4 ::: PZ. 4. KoristeCi ovaj dijagram.7. tad a sledi da su karakteristicni pritisci konstantni (p] ~ canst. b) radni hod.tj.l .1 - PI) t ' 3 T b3 == Pz. p(t) Xi \ P1.PZ. u kome je pritisak prakticno konstantan. ' a3 == -(P2. i c) zavrsni.4) odredjuju se iz uslova: p] (0) := p]. 0s t S 'I PI (t):= canst '. koja su prikazana na s1. definisu se sledeee faze kretanja klipa: a) pocetni period. O P2 e ) == ho .o- P2 _~~~~!~__~t2~____ ~si4 ~--~----------~--~ .2. 4. UldjuCivanjem razvodnikauzapreminf VI pritisak raste. postizanjem ravnomerne brzine kretanja klipa v p pIVa faza je zavrsena.2. ona mogu veoma dobro da se aproksimiraju linearnim i konstantnim· funkcijama koje su prikazane na sl.OSl101'e uljne hidraulike 323 Stvarna polja pritiska u komorama He-a.O ' PI (tl):= P1 (t1 + t 2 )== PI' .1b prikazan je dijagram promene brzine kretanjaklipa.P1) / t3 bl == P!.1 ) / t3 ' bz == PI. a sto je cest slucaj u inienjerskoj praksi.l t Slika 4.

. je period neposredno pre zaustavljanja klipa. tj.8) pri cemu konstanta Kt =1+(1] +13)/h.4. Pror3. kod gradjevinskih i mdarskih masina. oznacen sa t 3 .7.: v~ I 2/] t] :.7. kao na pr.4) pri cemu su za resavanje jednacine kretanja koriseeni pocetni uslovi x(O) == 0 i v(O) == O.7.: F(t) iIi F = F(x) i rdavanjem jednaCine kretanja dobiti duzinu trajanja dmge faze. odredjena iz izraza (4. podrazumeva se minimalna vrednost aktivne sile pritiska koja svojim dejstvom savladava sve ostale sile.324 Osnove uljne hidraulike a]==dvldt => v(t)==a]t => x==a]t2/2. trenja i tdine) i omogueava pokretanje klipa. U ovom slucaju treba poznavati zakon promene radne sile F:.7. na pr. klipa postoji faktor gubitka vremena (ll + 1 ) I h koji zavisi od efekata pri 3 ubrzavanju i usporavanju klipa.5) Dmgi vremenski period. i ovde se smatra da se radi a jednako usporenom kretanju. na osnovu cega se odredjuje usporenje klipa i duzina trajanja treee faze a3=v~/2/3 t3=2l3/vP' (4. .7. radna sila nije konstantna.clJIn ikretne sHe HC Pod kretnom sHorn He-a.7. u uzem srnismu. (protiv-pritiska. U njemu brzina klipa opada. odnosi se na savladavanje radne sile F. kretanje bez prve i treee faze. U najveeem braju slucajeva primene HC-a radna sila je konstantna (F::>J canst. Kao i u prvoj fazi.4. tako da je vreme trajanja ove faze t2 == 2/2 Ivp .7. kretahje bez dejstva radne sileo Da bi se definisala ova sila posmatraee se primer kada je. rendisaljke. TreCi vremenski period. Na pocetkU prve faze kreianja klip se kreee jednako ubrzano sa ubrzanjem a j =v~ ! 2/1' pa jednacina kretanja ldipa Slika 4. Konacno. Pri povratnom hodu klipa uloge radne i protiv-pritisne zapreminese menjaju. (4.7. pri realnom kretanju. DaIde. kretanje neoptereeenog m klipa. a sto je propraceno porastom pritiska u radnom i opadanjem pritiska u protiv-pritisnom prostoru. to je sila koja omogueava.7) Pri radnom hodu klip predje put h == I] + 12 + 13 za vreme . a prethodno sprovedeni proracun vazi.5-7).. tj. primenom uslova na kraju kretanja klipa x(t])== II i V(tl) == v p dobija se ubrzanje klipa i duzina trajanja prve faze a] :. oznacen sa i 2 . He vezan sa radnim stolom t=O x jedne alatne masine (s1. 4..7. (4. Daicie. t=tl+t2+t3=Kt·hlvp. (4.4.) a sto utice na ravnomernost kretanja ldipa.: 2/1 / v p • (4. ukazuje za koliko je vreme radnog hoda duze pri realnom kretanju Idipa u odnosu na idealizovano kretanje klipa.6) Unekim slucajevima.4).

jeste mali.7. stoIa i klipa sa klipnjacom).7.7. strujni prostor izmedjuklip~icilindra je koncentricni prsten visine h = R2 -R (sI.5.5.4.7.4-9 JIlI:at kHp j U He poluprecnika R2 = D2 /2 krece se klip poluprecnika RI = D /2 brzinom = x (s1.FTJ - Fn . 4. dodaje se sila tezine i sila opruge i s1.d 2 )TC /4 je sila protivpritiska.9) Ako klip. I~ = PID2TC / 4 je aktivna sila pritiska. P2 = P2 (D 2 . mase pokretnih delova m i precnika klipnjace d.4. pri cemu je f koeficijent suvog i ~ koeficijent viskoznog trenja.7. Proo/em 4-9. Na hidraulickoj dizalici ugradjen je vertikalni He.4. u izrazu za kretnu sHu eventualno se koriguje smerovi sila.7. Sila trcJIlIja koja trllellUlj~ Slika P. i sila trenja FT3 moze biti sila suvog FT3 = f mg iIi viskoznog FT3 = ~v p trenja. dobija aktivna sila pritiska: 11 = m(al + g f) + F + Pz +FTJ +FT2+FT3 U zavisnosti od sistema u kome je ugradjen He i njegovog polaZaja.P2 . Ovaj procep.1a). Odrediti radni pritisak koji omogucava a) dizanje i b) spustanje tereta.aktivna sila pritiska 11 =m(al +gf)+P2 +FTJ +FT2 +FT3' (4. pod punim opterecenjem.FT3 . 1z prethodne jednaCine dobija se kretna . pak.P2 kroz procep uspostaviti (laminarno) strujanje protokom T7p . He ima funkciju dizanja i spustanja mase}vi. precnika D.. tada se iz diferencijalne jednaCine kretanja.1h). S obzirom da je radni pritisak PI veCi od protivpritiska P2 (PI> P2' iii ponekad PI» P2) to ce se usled razlike pritisak I'1p = PI . DakIe. Sila trenja pokretnih delova HC-a je FT . a protiv-pritisak je P2' RESENJE: Primenjuju6i postupak dat u Odeljku 4. horizontalnog iIi vertikalnog. ali ipak dovoljno veliki da se uljellnjenm smatra neprekidnom sredinom. dakIe. zapoCinje kretanje uz prisustvo radne sile F. za primer sa s1.5.OSl1ove uljne hidraulike 325 glasi: ·m ~~ =ma I = 11 . dobija se: a) b) 4. FTl i FT2 su sile viskoznog trenja na pokretnim delovima He. kao uostalomveCinaprocepa u vp j \ I UH. Od stanja mirovanja pa do postizanja konstantne brzine kretanja v p klip predje put I pri tome se on jednoliko ubrzava. u kojoj je m masa pokretnih delova (radnog predmeta. koje se na klipu manifestuje sHorn .4.

5. Ova analiza dovodi do toga da se jednaCine kontinuiteta i Navije-Stoksa svode na oblik: av / ax == 0 .7.p/l.13) dobija se resenje za polje pritislea p(x)=-Kx+C => p(x)=Pj-t.7. (4. to ce se strujanje analizirati u polarno-cilindricnom koordinatnom sistemu r.11) ax ar rar O=opIBr.7.1.7.7.l3) dx "rar or Kaleo je leva stranajednaCine (4. P(l)=P2 (4. OCigledno je da se strujanje u procepu odvija samo u pravcu ose x.7. avo znaCi da je strujanje osnosimetricno. Dakle.7. to one moraju biti jednake istoj konstanti K (kao i u Odeljlru 2. Kako se strujanje odvija u procepu koji se nalazi izmedju dva koncentricna kruga.l3) reSava se uz koriscenje granicnihuslova x = 0. tj.7. (4.10) 2 ap a v 1 av 0= --+11(-2 +--) . sto predstavlja tacno reSenje Navije~Stoksovih jednacina.. (4.12) sledi da pritisak ne zavisi od radijalne koordinate r. r~R2' v(R 2 )=O' 1z prve diferencijalne jednaCine (4. pa su zato komponente brzine v r =0.7.da je p = p(x).7.l3) dobija se resenje za brzinsko polje . 1z jednacine kretar~ia (4.10) sledi da brzina strujanja u procepu ne zavisi od podllzne koordinate x.3). nakon cega sledi: dp ld Bv -=:TI--(r-)=-K.12) 1z jednacine kontinuiteta (4.7.1. K x l . cp i x .1 viskoznog trenja F)J.11).7. (4.5.l3) funkcija od x.14) i iznose C = p. p(O) = PI . odnosno da je v == vCr). i ujedno izvrsiti razdvajanje promenljivih u jednacini kretanja (4. (4.15) = t. p i v zavise od razliCitih koordinata to se moze sa parcijalnih preCi na obicni diferencijale. Diferencijalna jednacina (4. odnosno da je izvod bilo koje velicine f po koordinati <p jednak nuli (af / acp == 0). X = I .14) r=R j . Na dalje ce se analizirati stacionarno strujanje..p pri cemu su konstante C i K odredjeni iz granicnih uslova (4. v <p == 0 i vx =: V • Ako se uzme bilo koji presek defi- nisan sa koordinatom cp dobice se ista strujna slika.326 Osnove uljne hidraulike b} Slilm 4. Iz druge od jednaCina (4. i zanemariti zapreminske sile u fluidu.7.. a desna funkcija od r. v(RI)=v p ..7.' U ovom paragrafu ce se pokazati da se moze naCi tacan izraz za silu trenja.7.

.(R 2 -R1 )J ' C2 =--1-v P + .22) . 7.R2 . .l-=-a-D.LR1 +-1-(R2 -R1 )J 4 11 4 11 nn nn nn gde je n = R1 I R2 • Posredstvom ovih konstanti brzinsko polje se svodi na oblik 1 v(r)=--l-In---.OS/10ve uljne hidraulike 327 .7.19) D7 t .7. Koriscenjem brzinskog polja (4. -AVp =~ VI V p.flVp .p 2 2 2 2 2 1 6.pR [ r 2 1- n r] 2 ..7.J.21) dobija oblik: )r-F-.16) odredjuje se tangencijalni napon na zidu klipa: 'C w dv 11 I v p =11(dr)r=R1 =-R.7. R2 .20) koji u realnim konstrukcijama HC-a ima vrednost 0. 2 1 2 rc6.Vp =2rc v(r)rdr=rcvp(~-R1)+811I(R2-Rd(R2+R1-~)' Rl r ( 4.7.Vp = rc(R.r .16) R R2 . /1 2 -1 l llm ) J' (4.R2 .t (4.7..MTp RI7t 2 4 . nn R2 411 l I n.' I I K 2 2 l InR z K I 2 InRI z 2 l C1 =-1-lv p . Prema tome protolc koji definise brzinu kretanja klipa je Vp = Vi . (4. 2 2 ~ == lllR2 IR 1 2117t1 ' sila trenja (4. odakle se dobija brzina klipa vp = Vi .Inn R1 Ovaj profil brzina daje protok ulja kroz pracep ' vp r 2 D.-. R z IR1 -1] R 2 InR] 2 2 (4..R 2In~ R1 (~)2_1 R] 1 ApR1 [(RZ)2 +1 +-8-1 R 11 1 Z . 1 2.21) posredstvolll koga se dobija sila viskoznog trellja klipa 2 R2 I R] -1 .18') Protok flVp predstavlja gubitak ulaznog protoka ulja u cilindar.98 do 0..llnn +~(2+ 2 D.p-+-~-V-p--'I ' (4. 2Y]7tl FTj ='C w 2R17tl == RJ 7t 21llR I R] -lflp+ InR2/ R] vp.R~)v m' to sledi da je ta srednja brzina strujanja u procepu 1 1 [ vm=vp---p.99.+C Inr+C K ? 411. pri cemu su konstante integracije v(r) = .AVp) . . (2 InR2 I R1 ·-1) .7.. = -2-(~1.p R]2 . S obzirom da se teorijska brzina kretanja klipa dobija pri protoku AVp = 0 i iznosi v P. lI 2 ·l z Uvodjenjem koeficijellata 2 a = R1 J( R2IR]-1 .7. (4.(-R) -l+-?-ln. to se moze definisati zapreminski stepen korisnosti HC-a llv = V...t :::: r/~ I R]27t.17) In- R1 In- R1 Kako se ovaj protok moze odrediti i preko srednje brzine strujanja u procepu D.

Medjutim.p mala (slueaj veCih procepa).Ieee kroz sredinu konstantnog pritiska a sto daje .7.==. kada se . . Rz ~ R] (Rz > RI ). DakJe. to sledi da ee on za svako R2 I RI > 1 biti pozitivan. tj.1.7. Interesantno je razmotriti i specijalni sIucaj procepa kada je on veorna mali._.p = O. i pri tome se zadrZavajuCi na prvom Clanu reda.p moze zanemariti. pak.24)' sledi da je izraz (4. Tada koeficijenti ex i ~ irnaju vrednosti ex ~ 0 i ~ ~ co.328 Osnove uIjne hidraulike iz koga jednoznacno sledi da je sila viskoznog trenja klipa linearno srazmerna razlici pritisaka i brzini kretanja klipa.> strujanje izrnedju klipa· i cilindra s1I 4.I] Vp - _ Ttl D]n h vp' (4.23) koji vazi sarno pod uslovorn da je razlika pritisaka . Izraz za viskoznu silu (4.2~. Prirnenom ovog profila brzina dobija se tangehcijalni napon na zidu klipa "w == 11 (dv ! dy) y=o = Tt v p ! h .pri cemu se smatra da je strujanje izazvano sarno kretanjern klipa i da je tom prilikom profil brzina u procepu linearan v == v pY / h. sledi da je priblizna vrednost sile viskoznog trenja F._. pritiska poveeava silu otpora trenja. razvijanjem funkcije InR2 I R1 u Tejlorov red..vp .-.7. U tu svrhu se posrnatra . Iz izraza (4.7.1.1.1) I R =h I R2 '" h I RI .5. Nairne.24)" Ovaj izraz se veoma cesto koristi za proracunviskozne sile trenja u UHK. FI] == ~x = ~vp = InR2 I R1 211nl vp . zakljucuje se da je uticaj viskoznosti na silu trenja dvojak i obuhvata dejstvo razlike pritisaka i uticaj brzine kretanja klipa.7.7. Ako se koeficijent ex napise u bezdimenzijskol1l obliku ex Ri I R( -1 R2n = 21nR2 I RI I 1> 0. iIi. sto znaCi da uticaj razlike .24)' Do ovog izraza se dolazi i na drugaciji naCl11.7. (4. a sto najceSee u UHK nije slucaj.-._. da se klip '. "" InR=LCR-ltlnR" n=1 (R=R 2 IR j >1/2). a sto je za veliCinu procepa u UHK prihvatljivo.7. 11 I D]n ="w 2R]n I == --h. poredeei izraz (4.7. In R '" (R .-.22) dobija se klasicno koriseeni izraz za viskoznu sHu trenja .22) i da yazi pod uslovima aa je u procepu linearni profil brzina.7..24)" pojednostavljeni izraz (4. koje jasno govore 0 pojedinim udelirna sile trenja. (4. otpora: F I] . tj. odnosno viskozna sila. i da je merodavna razlika pritisaka zanemarljiva.24)" i naem dobijanja izraza (4.23) moze da se napise i u nesto izmenjenom obliku.

Sa ove slike se uocava da je za manje procepe dorninanran uticaj viskoznosti.. maze da se napise u obliku FI] = j''. dok je za vece procepe dominantan uticaj razlike pritisk9-' 1z uslova FTJ (D.7. pale. odnosno h = 2J.[mml.. U HC-u s14. J Problem 4-10.6. ili. procepi izmedju klipa i cilindra He-a. gde je R = R2 / R Zadavanjem visineprocepa intervalu h = R2 -R =[O. Koncenil:ricni.3b).7.ID. . klipa i kuCistarazvodnika."£-+---+-1 pri cernu su: O-!~~~l--".5. izmedju pokretnih i nepokretnih delova.Premageometriji koJase formira procepi mogu biti ravanski . U UHK najcesce se susrecu zazori koji omogucavaju funkcionisanje komponente. 4.5.Rp je ustvari detaljno analiziran kroz Odeljak 4. i procepi izmedju cilindricnih povrsi.4~l0 FTJ (D. 4. na pr. a to su procepi izmedju cilindricnih povrSi.t nalazi se ulje viskoznosti 11=5.:'I = ( 21nR -1)R1-nD.00 R.4.00004. i s1..2 ? 21'ptl 50. FA-IO.izmedju nepokretruh paraleltdh ploca (Odeljak 2... lcoji se nalazeizmedju nepokretnih delova.1. tj zazori. kao sto SU.1. uuzni pr®ceI) \ \ I' Koncentricni kruzni procep izmedju klipa poluprecnika Rj i cilindra poluprecnika R 2 . koje daje R2 = 50. prema (4.>kom P2 = O.:.IQ-3 Pas pod radnim pritiskom P1 = 1O.002rnm.) = 0.7. klip poluprecnika R1 =50mrn i duzine l=50mm. Sila trenja koja deluje na klip. StlrUljanje kroz kirUlzne procepe U Uffi( postoje procepi.p) "~(Vp)' sl.7. j IF .1.l. brzinom vp =O. koji imajufllukciju podmazivanja ili kroz njih imamo gllbitak-curenje ulja.Osnove uljne hidraulike 329 U slucaju linearnog profiIa brzina izmedju klipa i tela cilindra srednja brzina stmjanja fluida u procepu je 1 vp ~ +2R1 (4.lm/s. a po svom."'+---4 -+\--1. pri kame su udeli viskoznosti i razlike pritiska na silu trenja isti.25) "m = A AV(y)dA =3 Rz +R1 .m} dobija se graficki FI] (/1p) j .p FI] (v p) = InR v p . jedna ploca pokretna. 40 1S 30 10 .p iz koje se uumericki nalazi rdenje R = 1. iIi je pak.. Odrediti pri korn poluprecniku cilindra delovi sHe trenja kUpa koji poticu od viskoznosti i pritiska ce biti isti? RESENJE' Razlika pritiska II cilil1dru koja izaziva strujanje je /1p = lOMPa. u prikaz funkcija Slilm P..5. visine h =R2 .4MPa.7. Kroz cilindar se krece. Graficki prikazati udeo viskoznosti i razlike pritisaka na ukupnu silu trel1ja.MPa i protiv-priti.6. 20 +--+-+.'(~p)+FTJ(vp) . 2 Rj D.20f.22).p) = FYI (V p) dobija se jednaCina -2 211lvp R -21nR -(1+-.7.geometrijskom obliku mogu biti koncentricni i ekscentricni kruzni prsten.l.

za n uzmu vreclnosti 11=[0. DH =2(R2 -RI ) = 211 hiclraulicki precnik procepa i fen) :::(1-n)2/[1+l1z +(1-n 2 )llnn] funkcija od geometrijskog parametra procepa. sled! izraz za koeficijent trenja v.16) ipolje pritiska (4.n 2 pri cemu je n = R] / Rz karakteristicni geometrijski odnos procepa.29) koristimo za odredjivanje koeficijenta trenja. eR eh pn cemu je Rejnaldsov broj definisan Re R =vmRH Iv definisan u odnosu na hidraulicki radijus (R H ::: DH / 4 = h 12) i Re h = Vmh / v u odnosu na visimi procepa. ali ipak manji ad jedan (0<n<1).4-lIb).26) daje razlilru pritisaka u procepu iz koje.1\2 _D4 2 Z + Inn)' 1. b) Slika PA-ll .7.29).26) (4. 0.7.7. Problem 4. Resenje za brzinsko polje (4.28) e 1+ n + (1.28) se svodi na oblik 48 A.6.5].U. (4.7. 2 811l 1-n 2 +--) Inn (4.6.27) tlVp = V m (R2 -RI )n = tlp 811' (1-n )(l+n ·11.7.999] funcija J(n) ima vrednosi J(n)=[l.5 == 3/2. == 2Q. /2. dirnenzija RI ' R2 i h (s1. dakJe.4. KoristeCi upravo ta resenja ovde ce se analizirati specijalni slucaj koncentricnog krucnog prstena (s1.P. U literaturi iz UR kruzni koncentricni procep. U ovom slucaju srednja brzina strujanja (4.7.1) koji se ima izmedju nepokretnih cilindricnih povrsi (v p == 0).7. fen) ~:d.::: R24 ::: R . slucaj kada je strujanje izazvano.7.7.9. 1.30.. posle poredjenja sa opstom Darsijevom formulom tlp = pie ·11 DH .7. Relacija (4.n ) lInn e u kame je Re =vmDH / v Rejnoldsov broj. srednja brzina i protok kroz koncentricni prstenasti pracep odredjeni su izrazima: Ie= R 64 2 2 Vm == tlp 12Tj1 h 2 .7.29) Re . V=1211th. Ipak.4~ lla). Jasno je da se tom aproksimaCijOlll u proracunu pravi odgovarajuca greska. (4.7.P.18) i protok (4.4997. Sasvim je svejedno koji od oblika izraza (4. u literaturi se najcesce koristi obliIc Ie =24/ Re R' U slucaju kada vazi izraz (4.7.330 Osnove uljne hidraulike Tom prilikom je analizirano strujanje u procepu izmedju tela cilindra i pokretnog klipa.17) se svocle na oblike: Slika 4.1 • 2 2 vm =--~ (1+n tlpR.samo razlikom pritisaka. Za procepe koji se susreeu u UH parametar n je reela veliCine jedinice. JiJco s~.7. Sa ovom vrednoscu funkcije fin) izraz za koeficijent trenja (4. ponekad se tretira koriscenjern resenja za strujanje izmedju paralelnih ploca (s1. 64 (l-n) z = R fen) .15) i dalje vaze. tj.7. 3 (4. tlpdrr.31) pri cemu je precnik d =(D 2 + D] ) / 2 '=: Rz + RI . .

7.7.Pn' Strujanje u procepu i cevi je larninamo.Kada se vrSi aproksimacija stmjanja u kruznom koncentricnom procepu strujanjem izmedju paralelnih ploca.Rl)::: 2h. Za proracun koeficijenta trenja kod koncentricnog kruinog prstana merodavan je hidraulicki precnik D H ::: 2(R 2 . n=dl ld2 • Protok kroz zaobilazllu cev odredjuje se iz Bernulijeve jednacine 2 I v2 t:.4.28) u kojoj je koeficijent trenja odredjen izrazom (4. te se zato on ne preporucuje za odredjivanje koeficijenta trenja u kruinom koncentricnom procepu. :::t:.7. Primenom izraza (4..6 ion daje protok . Ova razlika pritisaka ostvamje strujanje u procepuprotokom VI i u obilaznoj cevi protokom )/2' Protok kroz procep odredjuje· se it Darsijeve formule ·(2. nd 4 2 )(1+11 +~) 2 1-n 2 ..) ..P128YjI(l-n . pri cemu je Re = VDH Iv.28) za stvarni koeficijent trenja u kruznom prstenastorn procepu dobija se odnos koeficijenata trenja (1-n)2 -±f() ( RIR) 2 2 . A A 4 a 3 ProD/em 4~12.. Slika P.28). II.1.P= 4F In(d( -d. U HC precnika d 2 dotice ulje. 12 ravnoteze sila koje optereeuju ldip sa klipnjacom. RESENJE. i iznosi .. moze se zaklj!lCiti da se primenomizraza za koeficijent trenja Aa pravi gruba proracuns.· ... Dakle.d'+l)T ' u kojoj je koeficijent trenja A2 ::: 641 Re 2 . koeficijent trenja je odredjen izrazom (2.Osn6ve uljne hidraulike 331 Odrediti koliki je odnos koeficijenata trenja tacnog i aproksimativnog postupka? Dobijeni odnos komentarisati. Uz pomoe ove veliCine dobija se aproksimativna vrednost koeficijenta trenja Aa = 48/Re.Pn + t:.p = t:.p p i t:. Silu trenja koja deluje na klip sa kIipnjacom zanemariti. Ovaj postuimk je vee sproveden u Odeljku 4.. RESENJE: Kao prvo iz jednacine .3 n. uz zanemarivanje sile trenja. odredjujeserazlika pritisaka t:.. Sil spojeni preko koncentricnog prstena izmedju klipa i cilindra i sa obilaznorn cevi precnika d i duzine L u kojoj se nalaze otpori: S". Radni i protiv-pritisni prostor HC-a . visk6znosti Yj.1. sa klipnjacom precnika do brzinom v p i pri tome savladava radnu sili F.42) Aa :::24/Re h ' pri cemu je Re" :::vhlv Rejnoldsov broj. Kroz HC kreee se klip precnika d l duzine I. n= 1 2 ' 1+n +(l-n )Ilnn Za male vrednosti parametra n vrednostfunkcije f (~ 1) ::: 3 12 daje odnos koeficijenata trenja AI Aa ::: 2. Sk' t:.Pp + p(Su +2Sk +A. . Odrediti brzinu klipa.ka greska. konstantnim protokorn V.

Strujni prostor kliznog leZaja predstavlja koncentricni kruzni prsten visine h i duzine I. u kome rotacija osovine stvara linearni profiI brzina. obrtni moment i snaga trenja iznose: M<= Rdi'w J .p kroz eIcscentricni Stika 4. Osovina precnika D=2R okrece se brojem obrta n u kliznom lezaju u kome se nalazi ulje viskoznosti ~. 1=100mm.P=lv1w= h Za zadate brojne vrednosti ove velicine iznose:M=1. +ri 2 + vp odredjuje se brzina = 4(V . lznosi h(cp) = Rz . gde je a ugau. podaci su: D=50mm.2 procep ostvaruje se· protok fluid a.R1 cosa-ecoscp . koji kroz elementarnu ------ .6. • '" 2 2 b=y .2). Elementarna sila trenja je dFw = 1:) R dcp u kojoj je cp ugao.332 Osnove uUne hidraulike pri cemu su konstante: p a="2(C.~metri­ jska velicina i 11 = Rl / Rz.7..4.Vj -V2 ) / (d 1 -do )71:.. to sledi da je sina. izmedju linija koje prolaze kroz teiista klipa i cilindra. Odrediti moment trenja kojim ulje deluje na osovinu i snagu trenja. Prema tome visina procepa je odredjena relacijom h«p) = R2 -R1 -escos<p= a-ecos<p .p-I::.6. S obzirom da je maksinialna yrednosttrigonometrijske funkcije (sina.lPas . Konacno. .)max = e / Rl' ikako je e« RI'. 321~ c=l::. .k+1) .7. Problem 4-13. 1':'1. Visina procepa na proizvoljnom ugaonom polozaju. precnika D1 = 2R1 i duiine t. odredjenim uglom cp.7. daje viskozni napon na zidu osovina 1: w = T\(dv / dy)y=".. (4.RESENJE: Linearni p ofiI brzina u procepu v = Rwf" Slika P.Pn-App' Konacno iz jednacine kontinuiteta za khpa v p He V = V.u+2C.7W. ~ 0. n )karakteristicna g.:.4-13 u kome su OJ = 2mc (n[o/s]) ugaona brzina i y koordinata koja se meri od zida ldaja.32) pri cemu je a = R2 -1~1 -= R2 (l. odnosno eosa. e Pod dejstvom razlike pritisalca /).lmm. Dati.. n=10000/s. u tacki A. h h=O. odnosno osovina.~ = 7T2~lnD3 TC3~l112 D3 2h . koja se nalazi u cilindru precnika D2 = 2R 2 • U slucajukada se ose simetrije klipa i osovine nalaze na medjusobom ekscentricnom rastojanju e tada strujni prostor izmedju njih predstavlja ekscentricni kruini prsten(s1. Posmatra se nepokretni klip.028Nm i P=107. ~=O.

opstom Darsijevom formulom I1p = p.p V- zr 12 11/ h (R 3 0 11 2 - _. Clan uz a 12Rz izostavlja. pri cemu je funkcija 3_ a 3_ 4 f( -) = 1+2"e 2 . U tu svrhu se posmatra He kod koga je dejstvo svih spoljnih sila.37) Odredjivanjem.2R (1 + 3.11) hidraulicki precnik procepa. Prema tome.7. Ovde treba napomenuti da ako se u funkciju f (e) vrsi izosta'lljahje clana liZ a / 2R2 ...R1 ) = 2R2 (1. 4.36) o posledicama pomenutog zanemarivauja bice vise reCi na krajl! ovog paragrafa.7. .37) pada pritiska i poredeCi ga sa. (4.7. .33) Da bi se primenom izraza (4. pa se primeuom izraza (4. Protok kroz procep odredjen preko srednje brziue iznosi rj = v m (R. I1pDzna 12111 3 (l+2"e): 3_ 2 (4.. sto znaCi da se u ovom pojednostavljenom slucaju protok odredjuje kao: v= .38) 1 u kome je Re = v mDH / v Rejnoldsov broj i DH = 2(R2 .7.. u fuukciji fCe) . vrednost funkcije 1(0)= 1 ne dozvoljava da se iz (4.38) dobije resenje za koeficijent trenja koncentricnog kruznogprocepa. v. Veoma cesto se u literaturi iz UH.7. Za odredjivanje ove f~nkcije koristi se pretpostavka da se protok kroz elementarnu povrsinu dll moze odrediti kao protok kroz odgovarajucu elementarnu povrSinu koncentricnog prstena visine h. _ f. zanemarivanje ovog CIana nije opravdano.Osnove uljl1ehidraulike 333 povdinu dA= h(R z -h 12)d<p iznosi: (4.34) odredjuje srednja brziria strujanja kroz ekscentripni procep 11 R2 (1 3 vm = :11/ l=:~ 48 1+11 f(e). U specijalnom slucaju kada nema .34) ."'·f / Df[ .729).R12 )n.7.7. .z +ge ) .7... e e 2 U (4.ekscentriciteta (e = 0) funkcija (4.prornenljivih sila.f.. dobija se izraz za koeficijent trenja .33) dobija se protok kroz koncenrticni prstenasti procep: dV =vdA =vh(Rz -h 12)d<p . koje su prisutne u mehanickorn sistemu koji polcrece .30).7.7.7. sto znaCi da je srednja brzina strujanja kroz ovu elementarnu povrsinu odredjena izrazom (4.7. (4.33) mogao odrediti protok potrebno je poznavati funkciju v = v(<p). iz izraza (4.7.. Sa ovom pretpostavkom. a sto je prakticno slucaj u literaturi iz UH.·izraz(4. 12.pD2na 2)d<p12111 fCe) .7.7.35) kojoj je e = e 1a relativni ekscentricitet protepa. 3 (4. Dinamika hidrocmndra \ I Pod dinamikom HC-a podrazumeva se kretanjeklipa i klipnjace HC pod dejstvom stvarnih . dalje.35) ima vrednost f(O) = (1 +11) 12.= Re fee) . stoclaje koeficijent trenja 1.(0) = 96/ Re koji vaZi za koncentricni kruzni procep. iz izraza (4.

7.. a12 =-8±.334 G. Na osnovu izgleda learakteristicne jednacine .J82 -oo 2 .P2)+~IX. l (PI .40) x"U) == C. pri cemu je }.move uljne hidraulike HC.P2) '-ct. ".-2 _ r [31 m := 0.41) =0 Konstante integracije C1 i C2 odredjuju se iz pocetnih uslova.41).) III x(t) = xh(t)+Xp(t)== C1 e + Cze azt +xp(t) .eksponenti aJ i a2 predstavljaju korene karaleteristicne jednaCine r 2 '1-28r+oo 2 =O. Ova sila predstavlja radlttt Slltt He-a.22). leao s~o je to slucaj kod rudarskih i !.40) svodi na oblik m a njeno rdenje moze da se napise leao x+28 x+oo 2 x == P(t)-F(t) ' ajt (28 =oI m' 00 2 =.Pa)+~2x. F112 =a 2 (pz . promenom sastava isleopavanog tla.39) Sile trenja u HC-u odredjuju se primenom F. i iznose: (4.4.7. pak. Ukoliko u skolpu HC-a.7.Pa) x+~ x= P(t)-F(t) (4. u sklopu mehanickog sistema postoji opruga cije dejstvo se izraiava silom Fc "" ex.P2 (t)-Flll-~2 -F(t) izraza (4.7. tj.rradjevinskih masina kada je njena promena izazvana.f3t1m + xp(t) . medjutim.!2.1(PI.7. ukome su konstantni pritisci PI i P2 ' klip poCinje da se kreCi iz stanja mirovanja: Odrediti zakon promene brzine i zakon kretanja klipa ako se u tokukretanja savladava a) konsta- . odnosno da obile partikularnog resenja zavisi od oblika funkcije F(t). tada se diferencijalna jednacina kretanja (4. Za partikularno rdenje vaH vee receno u sklopu analize jednaCine (4.. U horizontalnom HC-u prikazanom na s1.~l sila viskoznog trenja izmedju klipa i cilindra. Koeficijenti . a sto direktno utice na oblik homogenog resenja. sledi da je resenje homogenog dela diferencijalne jednacine (4. leoja daje korene Ij 0 i 1'2 == -[31 In. Ova sila moze imati konstantnu vrednost. ili. . na pr. Pro~ltI!m 4-14. Prema drugom Njutnovom zakonu jednaCina kretanja pokretnih delova HC glasi: mx = ~ (t). veoma cesto ona je promenljiva.7. pa opste resenje diferencijaIne jednaCine moze da se napiSe u oblik:u: x(t) =C1 +C2e. +Cz exp( -f3t / m). (4.7.ll =ct. imaginarni iIi dvostruki.' u kome je 13 = 131 + 132 ukupni koeficijent viskoznog trenja i pet) = ~ (t)... dok se partikularno reSenje xp(t) tek moze naCi na osnovu poznavanja funlecija pet) i F(t). Zamenom ovih sila u (4.P2(t) -ct. a F112 sila viskoznog trenja izmecljll kliplljace i kuCista cilindra.7.40) je sila koja potice od polja pritiska.7. 2 (pz .39) diferencijalna jednacina kretanja se svodi na oblik: m m.7. . Ovi leorelli mogudabudu realm.'· Kod stacionarnog strujnog rezima sledi da je P = const. zamenjeno dejstvom jedne spoljnje sile F(t) ~g=~-'-1I>- X F(t).

F) / p. b.. NaCi X zakon kretanja klipa ako je sila opruge veca od sile viskozllOg trenja. P p2 .f3t1m -K it .F) / m == const. + C2e-~tlm + xp (t) . x(t) == m (p -bK) e.ProDlem 4-15. U protivpritisnom prostoru HC-aprecnika D nalazi se opruga krutosti c koja je u pocetnom stanju mirovanjasabijena zarastojanje xo' Ukljucivalljem razvodllika u komorama HC-a vladajukonstantniprIHsciPI i P2 (PI> P2) klip poCinje da se krece pri tome .. p. m. RESENJE ZaddavajuCi iste oznake kao i u Odeljku 4.7. -B==K= b(p+mb)' Zadovoljavanjem pocetnih uslova x(O) = x(O) == 0 odtedjuju se konstante: mP mb . Konacno...Osnove zilj'ne hidraulike 335 ntna radna sila (F=const.) i b) ako je raqna sila opisana zakonom F(t) == a exp(bt). d. PI' (XI' (X2' ~1' ~.. zamenom nadjenih konstanti u (b) i potom njegovim diferenciranjem dobijaju se zakon promene brzine i zakon kretanja klipa XU)== P-F (l_e-~t!m) p x(t)== m(P-F) .--. ) P F(t) t x(t) = C. a.diferencijalne jednaCine (a) dobija se konstanta C == (P .-. Konacno. pa se partikularno rdenje diferencijalne jednaCine (a) trcdi u obliku x p (t) == Ct. P . savladavajuCi radnu silu F = const. Zadovoljavanjem. .. dobijase diferencijalna jednacina kretanja klipa: . p. RESENJE Diferencijalna jednacina kretanja pokretnih delova cilindra glasi: SlikaPA-15 .7. t Cije je opste resenje: (/() ==. (a) (b) a) Za slucaj konstantne radne sile. Poznate velicine su: D. p2 (e-~tlm_l+~t). iz (b) slede trazeni zakoni xU) == ~ . za ovaj oblik partikularnog resenja. Primenom pocetnih uslova x(O) = x(O) = 0 iz (b) se dobijaju konstante: C2 == -CI == m( P . C. p p + P I+K(l+ inb)_ mP. p. -!l>- x O PI' P2' ' (X... Trazenjem partikularnog resenja diferencijalne jednacine (a) u obliku x(t) = At + Bexp(bt) dobijaju se konstante P A=j a' . m' P CI =-7+(T.. D.1)K .bK) e -f3tlm_bKebt . sledi da je l(t) == (P . x + m x == I() .(~ . In. Poznate velicine su d. C2 ==p'(j-'-bK) . m b) Kada se radna sila menja po zakonu F(t)== aexp(bt) funkcija l(t) ima oblik I(t) = P / m+aexp(bt) / In. P=const..F) / p2.

Veoma je eest sIucaj u UHS-u da nema uredjaja za ogranieenje kretanja. Cime se postiZe deIirrricno ublaZavanje udara (kriva b)ilinjegovo potpuno izbegavanje (kriva c). mx = P1 -. UHS-u. pri cemu su ct i C. D 2n 2 271: -. l Sa ovim korenima resenje homogenog dela diferencijaJne jednacine kretanja je: xh(t) =: Cte'it +C. dilkie. Co . (q=Je co2 ..Px-c(x-xo ). Koriscenjem pocetnih uslova kretanja xeO) == x(O) == 0 odredjuju se konstante C1 == -8 Co / qco 2 i Cz == -Co / co 2 . tako da se trazeni zalcon lcretanja svodi na oblilc 8 . vrsi udarom klipa 0 tela cilindra tada maze doCi do osteeenja cilindra.1). a sto moze da se ostvari tzv. Kalea je partilcularno reSenje xp (t) == Co I co 2 . kao na pro kod rueno upravljanih URS-a.pz).7.eC1 sinqt+Cz COSljt)+Co /co .4.2). NajeesCi tip prigusnica jesa konstantnim (sIA.7. iIiudarom klipa 0 tela cilindra (kriva a sa s1..Bt eCl sinqt+C2 cosqt) .7. .8.1 (Odeljak 4.8. sto je.. Za pouzdan rad HC-a treba teiiti zaustavljanju ldipa bez udara na kraju trece faze kretanja. .8. nepozeljno 11.336 Osnove uljne hidraulike .4.-4-.2b) i poddiljivim prigusenjem(slA.8. na pro mikroprekidaCima za ogranieavanje hoda... tj.F Ona moze da se napise u obliku: .7.e r2t =e.4. To je razlog da se u zavrSnoj fazi kretanja klipa njegaY9kretanje llSp()raVa.1 fazi zaustavljanja Idipa.7.8. co" q 4.Pz CD -d )4-cx.7.8.z=-8±iq. ux+co zx= C0' x+ 2'" pri cemu su konstante: 28= Jl m ' co 2 =:- c m' UzimajuCi u obzir uslov zadatka da je sila otpora veca ad sile viskoznog trenja (co > 8) dobijaju se koreni karakteristicne jednacine r2+28r+co 2 =0 =>r .-e )] xU ) =.2c). tako da je udar klipa 0 tela cilindra veorna moguca pojava. Hidraulieko kocenje se postize ugradnjom :.dgusnice koja stupa u funk6j" '.(P1 . to opste rese'lje diferencijalne jednaCine kretanja glasi: z Bt xp(t) = e. pokretnih delova mase In.7. iIi C 1 i Czodgovarajuce konstante integracije. Ovaj tip kocenja zasnovan je na porastu vislcozne sile trenje il trec()j fazi kretanja. promenljivim (s1.82 »). hidraulickimkoeenjem. HidrallllIicko itocenje kril!taJrnja Osnovni zadatak HC-a je da dejstvom aktivne' sile pritiska ~ u toku radnog hada savlada neku radnu silu F brzinom v p' Tom prilikom dijagram promene brzine klipa ima izgled prikazan na s1.2a). 'Ako se iz bilo kojih razloga zaustavljanje klipa. [1 -01 ( -smqt+cosqt. Na kraju radnog hocla kretanje klipa prestaje (tree a faza kretanjaklipa) aktiviranjem razvoclnika.

Izraz za dopunsku silu trenja i3. na prigusnicu deluje dopunska sjla trenja M (x).2 Na dalje ee se detaljno analizirati sarno slucaj hidraulickog kocenja primenom prignsnice konstantnog preseka (s1. u posmatranom slucaju merodavna razlika pritisaka /:. pri cemu su tangencijalni napon 1: wl na klipu pri~lsnice i 1: w2 na zidu cilindra.2a).. Dakle.2 X . sto znaci da se uticaj razlike pritiska na dopunsku silu trenja moze zane mariti.8. dy It Zamenom ovih napona u prethodnu jednaCinu nivn.y=h . Idipnjace i prigusnice defenisane su precnicima D. tako da jednaCina ravnoteze sila koje deluju na pokretne mase glasi: 2 2 n D n PleD -do)4"=F-~(0)+P2-4-' 2 (4.7.F'l (x) u sebi vee sadrZipretpostavku 0 linearnom profilu brzina u procepu v(y) =x y ! h.. dVTjX -Tj(-) y=O.p(x)(d2 -dl )4"=1: wAnx+1: W2 d 21CX . poznavati rrierodavnu razliku pritisaka.7. . ova razlika pritiska je fuJikcija od kordinate x..7. sto znaCi da su naponi na zidovima kontrolne zapremine 1: wI - -1: w2 - . Ova razlika pritiska se odredjuje iz ravnoteze sila koje deluju na kontrolnu zapreminu procepa . gde se koorciinata y meri od zida cilindra.7.. P2 = const.42) gde je F~ (0) sila trenja na pokretnim povrSinama. eime se fonnira koncentricni kruzrti procep visine h = (el 2 .4.P = P2l . h 2Tj (4.fazi kocenja klip prigusnice precnika d l ulazi 11 cilindar precnika d2 . Za dalji proracun potrebno je.24). Medjutim.otde dobija se merodavna razlika pritisaka I1p(x) =. Karakteristicne dimenzije klipa. dopunska sila trenja je odredjena izrazom (4. Tjd 7t.·U treeoj fazi . takodje. dok je pritisak Pn = canst.22). jer je njegova vrednosfdiktirana padom pritiska u povratnoj grani UHS-a. Zbog promenljivosti pritiska P2l (x).7.doA id2 • U drugoj fazi kretanja klipa radi se 0 stacionarnom rezimu rada sa Pl = canst.dl )! 2 i trenutne duzine x. 2 2 n i3.Osnove uljne hidraulike 337 a) b) Slika 4..8.7.43) Kretanje klipa u fazi koeenja opisallo je diferencijalnom jednacinom . koja se odredjuje izrazorn (4. U ovom proizvoljnom polozaju. keji se svodi na oblik tiFf] (x) ~ l = -h-x x . vp =const.P22 nije toliko znacajna. .

47) dobija zakon kretanja klipa u toku hidraulickog kocenja x/l=(e/~2KVp _1)/(/~2Kvp +1).l (0).111.2 0.46) Postavljanjem uslova da brzina klipa na kraju hoda prigusenja bude jednaka nuli.svodi na v(x)/vp=1"7(x/t)2.3.7.Ap(D _dj2)~ koja koriscenjem pretpostavke daje P~/x) slabopromenljivo u odnosu na F..6. tj.6 .6 0.45) u kome je konstanta 2 ll 1C dj D2 .46).8 - 'fi ~ 0. to se posle integraljenja izraza (4.8. (4.4.44) Iz jednaCina (4.0 0.99/. vee pri t~2Kv p 1. Analiza jednacine (4.7..7.].4 0. (4.338 Osnove uljne hidraulike mx = Pj (D 2 -dg)*-F-~(x)-M~(x).P2t<D _d j 2 2 2 )*_ P22+' d 2 1C (4. a 1 2 3 4 5 6 I (2 KV/'2 Slika 4.2 0.0 0. dobija konacan oblik x = -K xx.8) pad pritiska u procepu racuna po laminarnom modelu strujanja koji vaii za koncentricni prstenasti procep (Odeljak 4.--"! 0.42) dobija se diferencijalna jednaCina mx = F'1 (0) -F~ (x) .4 0.-.47) dat je na s1. (4.44) i (4.7.8..48) i (4.7..2 0. 0..47) S obzirom da je brzina klipa vex) = dx / dt . Ako se kod hidraulickog kocenja kretanja klipa sa prigusnicom konstantnog poprecnog preseka (Odeljak 4.0 .7.7.7.. da vazi F" (x) "" F" (0).30 postize se vrednost x = 0. tj.45) napise u obliku dX= -Kxdx.~(x).7.-=-~c------.8 1. dijagrama sa s1.. .7. i izraza za AF'1 ex) i Ap(x).4.7.0 = 5. Medjutim.8. a ne po realnom modelu sa pokretnim !clipom.4 0. brzini klipa. m h 2h2 2mh2 Kada se diferencijalna jednacina (4.7... pokazuje da x -»/ za t~2Kvp -» 00. njenim se reSavanjem dobija promena brzine klipa v(x)=v p -Kx 2 /2. tako da se u ovom slucaju brzina klipa.7.8 0. (4. dobija se duzina prigusnice I = ~2v p / K pri kojoj se to ostvaruje.7.3 PrOblem 4-16.3.48). Smatrati da je srednja brzina strujanja u procepu jednaka .7.0 ~"0.6 0.0 -t-r-r--r-'-r-r:-rc..48) Graficki prikaz dobijenih rezultata (4. Sa ove slike se jasno vidi da je ugradnjom prigusnice odgovarajuCih dimenzija moguce potpuno izbeCi pojavu udara klipa na kraju njegovogkretanja. izraz (4.1). odrediti kolika se greska pravi u proracunu.7. 1.7.d j ll 1C 2 K=-(-+ )=--(D +d j d 2 ) .

43) dobija se I1po = 611p.8.C.v.. . I1Po(x)=:P21(X)-P22=PA. 12. Efekte razlike pritiska lla silu trenja klipa zanemariti. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.v +'AJ I d +l)v. dobija se kvadratna jednacina 2 64v 4v.7.8.29).-d12)*=x~(d2+2dl)(d2-dl)' Razlika pritisaka je odredjena izrazoIll (4. sarno je pitanje kolika je konstanta K u njima.p.. Iz Bernulijeve jedllaCine za strujanje kroz kanall1p(x) == p(c.d2 ." +C.l. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1.+C. DakIe. daje konstantu Ko =: m 311h~ (D 2 +d.Yj.v+1)v7 +-0 v 2 -?xx=O. Poredjenjem ovog pada pritiska sa feSenjem (4.7. Ukupni protok na izIazu iz HC-a je If =V. h u kojoj je A=96/Re koeficijent trel1ja (izraz (4. (C.+V2' pri cemu je r~ protok kroz koncentriclli pracep. Poredjenjem ove sa konstalltom K iz Odeljka 4.HC-a u funkciji trenutriog pol~'zaja.v' RESENJE.4. d 1. Za. u kojoj je A=:64/Re.7.OSl1ove uij"ne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja klipa (4.7. U ovom kanalu nalazi se dOPUllSki prigusni ventiI. :~ prigusllice. a V protok kroz dopunskikanal.7.d 1 ) 12 i x = v p brzina klipa. Primenom modela strujanja sa l1epokretnim cilindricnim zidovima.7.25).43) I1p(x) = 2r]:i" 1112 u kojem je h == (el 2 . a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.2 xx DH .d. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.25) i ona daje protok ~ =v1(d. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v2 12Yj .-2 = .2c) klip prigusllice precnika d l ulazi U cililldar precnika d 2 • Tom prilikom kroz koncelltriclli prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.strujanjekrozkoncentricni 2 procep linearnim profilom brzina srednja brzina stnijanja je odredjena izrazom (4./ "~.".v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz .47) i (4.8. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. Poznate veliCine su.sledi relacija K d+d 2 -2d 2 _ 0 =6 2 1 K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscelljem modela koji ima kOllstalltu Ko' Problem 4-17.7.48)vaZe. poznavalljem 2 protoka ~ i V bice poznat i ukupni protok. dok kroz dopunski kanal precllika el i duzine ! struji laminarno.u'C.2d j2 ).7.d" h- .7. 7. Razlika pritisaka I1p o primenjella u postupku datom u Odeljku 4. . Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom lezi u pretpostavci da je brzilla strujanja u procepu jednaka brzini klipa.

9. Nairne. uvelib) canog elementa konzole visine dz.7. U.1.J. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljestena konzala F (a1. Zato je pri proracunu HC-a obavezIlo izvrSiti njegovu proveru na izvijanje. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaci. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu U~ .7. Pror:!llclIlll!ll He lIRa izvijallJj!!'! Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog deJa klipnjace se menja.9. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.91).vaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje.y+l 1 [ daje protok ]/2 = v2 d 2 rc /4. 4. v2 :::: S" +<. odnosu . Po resenjima za pro toke Til.liniju e-e spoljasnja vlaknil (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz + t.9b. El:asticlIU3 RilIRija i biticlIUOlll siila izvijanja a) Posmatra se slucaj kada je doslo do izvijanja He sL4.dz.'-//.h:b~w4kriticne a) b) (4. odnosno izvijanja HC-a (s1.49) Slika 4.4. kliznim Idajem iIi ukljdtenjem. pri cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.9a).Zbog.dz. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaJ najnepovoljniji./. daIje. i to i tako da je maksimalna sila sa kojom radi He manja od i . i 1/2 vidi se da je ukupni kvazistacionarni pratok jednoznacno odredjen sa trenutnim polozajem prigusnice x. na osu .4. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R.7.zglobom.7. 4. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.1.1.7.fila i oznacava se sa FK • Pri I 2e> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i 10Illova.t.9.7 .1a).4. Posmatranjem.7. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se hiti61a . ali ida je veoma slozena funkcija od ove koordinate.7. Ova sila zavisi od konstrukcije HC i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema . Izmedju vlitkana promenljive duzine nalazi se i jedna linija cija se duzina ne SEka 4.J. . Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.9.340 Osn01'e u/jne hidraulike cije pozitivna rei3enje . i da je na kraju kretanja klipnjace duzina HC-a maksimalna (s1.9. aka je sila F dovoijno velika JoCi ce do savijanja.

U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil.7. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /':.7. a V protok kroz dopunski kanaI.d.7E: Ukupni protok na izlazu iz HC-a je fi"='V1 +fi"2' pd cemu je ~~ protok kroz koncentricni procep.2c) klip prigusnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d2 • Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. u kojoj je A. dobija se kvadratna jednacina . 2 i ona daje protok V! :::: v1 (d 2 -d1 )"4:::: X3(d z +2d1)(dz -dj ) .43)f:. Dalcie. daje konstantu Ko:::: 3Tj~ (D 2 + d.v' .48).. .7.8. . dok kroz clopunski kanal precnika d i duzine I struji laminarno." + C..7. Ova veoma velika razlika u paclu pritiska clelom lezi u pretpostavci cia je brzilla strujallja u procepu jednaka brzini klipa.7.7. poznavanjem 2 protoka V. .7. i )/2 bice poznat i ukupni pratok. Poznate velicine su: d p d2 .v + All d + 1) vi 12.Po(x)==P21(X)-P22=pA.·sledi relacija Ko D2 +di-2d. 2 2 n.2 xx DH h u kojoj je A:::: 96/Re koeficijent trenja (izraz (4. Razlika pritisaka /':. Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4. a clrugim ivaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova. /':. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.p(x) :::: pC C."" 6---:---"-----'K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem moclela koji ima konstantu Ko' Problem 4-17.p.:::: 641 Re.u'c.jJ(x)::: 211:( 1/t 2 u kojem je h ::: (d 2 .Zastrujanjekrazkoncentricni pracep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odrecljena izrazom (4..4. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima. mh Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4. RESEN.l.P o primenjena u postupku datom u Odeljku 4.7. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.d 1) 12 i :i:::::: v p brzil1a klipa.43) clobija se /':.vaze.v.8.p.n : • Razlika pritisaka je odredjel1a izrazom (4.25) X d 2 +2d1 v 1 ::: 3 d +d] .v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz He-a u funkciji trenutnbg pol~zaj't/=­ prigusnice. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka 2 x v 12'1. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.'1. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1.Osnove uljne hidraulike 339 RESENJE: Zakoni kretanja klipa (4.8. sarno je pitanjekolika je konstanta K u njima.-2 = .P 0 :::: 6/':.7. ..2d.. 7.).29).C.47) i (4.25).

Nairne.d 2 2 r J daje protok V = v 2 d 7( /4. Posmatnmjem.340 Osno·ve uljne hidraulike cije pozitivno resenje v2 := 1 r 32v ~ 4v .7. dok su unutnlsnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (Ai.1. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi HC manja od kriticne a) b) I Fmax = FKlv I.1.4. Ehllstliclln:!ll lillnija . Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija r3ija se duzina ne Slika 4.7. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.4.1a). (4.4.4. Pri -t> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i lomova. uvelib) canog elementa kOIlZole visinedz.7.t:. dalje.9. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R. PrOll'3Cllllll He na izv~jaJ!ijje Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja.y+l). Jasno je da je ta dliZina miniinalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i irnaju duzinu dz +t:.1.Zbogvaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje. 32v 1 C.i.y+llv( d 2 )-+f1 xx (C..1. SUa F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se h:iticFltl stla i oznacava se sa FK.u+C. .9a).9. 4. Ova sila zavisi od konstrukcije He i nacina njegovog povezivanja samehanickim delom sistema . Po resenjima za pro toke )11 i r/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjel1 sa trenutnim polozajem prigusnice x. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi.91).7. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljeiltena konzola F (a1. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polazaj najnepovoljniji. 4.9b. .dz. aIm je sila F dovoljno velika loci ce do savijanja.9.dz . i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1.. kliznim leZajem iii uldjestenjem.zglobom. odnosno izvijanja He-a (s1.49) pn cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent Slika 4.7. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.9.7. iklritiClll3 sUa ib/:vijallllja a) Posmatra se slucaj kadaje doslo do izvijanja He sl. Zato je pri proracunu He-a obavezno izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.+C. Uodnosu na osu . Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.9.7.

a Vz protok kroz dopunskikanal. poznavanjem protoka V. Y..25).l. u kojoj je'A = 64.8.7.7.48) vaze. (r +r +1)1' Z +-v 2 --xx=O '?u '?v d2 h2 · .x 3 2 1 4.OSl1ove u!jne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja kEpa (4...'~(el + ?d···(l2 ~ 1) c d) 1 • Razlika pritisaka je odredjena izrazom (4.. ..7.47) i (4.29). C.v' Odrediti ukupan plotok ulja na izlazu iz HC-a u funkciji trenutriog polozaja __ . Dakle. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom leZi u pretpostavci da je brzina strujanja u procepu jednaka brzini klipa."'-' . IRe. Za strujanje krozkoncentricni procep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odredjena izrazom rj =V1 + Tt2 .43) /:"p(x) = 211x/ h 2 u kojem je h := (d 2 -el1 ) /2 i x = v p brzina klipa. Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. prigusnice. Poznate velicine su: d p d z . -2d1 ). 11. koji ima koeficijent lokalnog otpor"!. C. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. x el z +2d1 v1 = 3 d 2 +d 1 ' i ona daje protok · V1 VI z (d 2 . Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.d2)~.. Re = vDf{ I v Rejnoldsov broj i Df{ hidraulicki precnik Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v 2 1211. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima.4.v' RESENfE Ukupni protok na izlazu iz HC-a je pri cerim je V.sledi relacija K _0 -6 K - DZ+d 2 _2d 2 2 1 D2 +d d 1 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem modela koji ima konstantu Ko' Pro/JIcm 4-17.d. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse- njem (s1. protok kroz koncentricni procep.y 4. dok kroz dopunski kanal precnika d i duzine I struji Iaminarno. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil.7. /:"Po(X)=PZ1(X)-P22=P'A 2= h2 xx DH II kojoj je 'A = 96/ Rc koeficijent trenja (izraz (4. ~~ .43) dobija se /:. samo je pitanje kolika je konstanta K u njima.7.'" C. i V2 bice poznat i ukupni protok. daje konstantu Ko = 3'l~ (D 2 +d.Y. Razlika pritisaka /:. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti.P o = 6/:"p. p.7. dobija se kvadratna jednacina z 64.2c) klip prigllsnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d z .P o primenjena u mh 2 postupku datom u Odeljku 4.7.8.7.7.8. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /:"p(x) = p(Su +Sv + 'AI / d + l)v~ /2. .

1.4.. pri cemu je faktar umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkeiji uloge He u sistemu.9.7. Ova sila zavisi od konstrukcije He i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema .4. dalje. odno8no izvijanja He-a (81. Posmatranjem. 1 I r 32v? 4\1 . Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. .." + C. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.49) Slika 4.7.9.90). dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (It -Ildz.9. '" V d'" h d'" J daje protok V = v2 d 2 n 14. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi He manja ad hiticne a) b) (4.7.move uljne hidraulike c. kliznim leiajem ili ukljeStenjem~ Zbog vaznosti kriticne sile na rad He-a nacinu njenog odredjivanja posvetice se vise paZnje.9. uvelib) canog elementa kOllZole visine dz.4.? . to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaj najnepovoljniji. krivine R. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se kriti6ztl .7.. Nairne.. Zato je pri proracullu He-a obavezno izvditi njegovlI proveru na izvijanje. Pri kretanju kUpa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus .1a).zglobom.1 . 4.4. Tada se He staticki moze prikazati kao ukljestena· konzola F (a1. U odnosu na OSU . . DakIe pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.y + ll.91).1. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija Cija se duzina ne Slika 4. Po feSenjima za pro toke r~ i f/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjell sa trenutnim polozajem prigusnice x.l(-·)r +-2 xx(~u +~y + 1) . Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.Elasticna Hl!Ilija i klriticllll11 siRa inijanja a) Posmatra I>e slucaj kada je doslo do izvijanja He s1.ije pozitivno reSenje v? .9b.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz+lldz. 32v 1 = c. aIm je sila F dovoljna velika!oCi ce do savijanja.7.340 G.7.ftia i oznacava se sa FIc' Pri radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dovede do deformacija i lomova.7. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1.

9:2) moment na proizvoljnom rastojanju z.52) Rdenje ove diferencijalne jednaCine zavisi od nacma pncvrscavanja krajeva cilindra i Idipnjace za mehanieki sistem. . a sto za posledicu ima da je clan y'2 mala velicimi.50) R A· R' u kome su E-modul elasticnosti i Ix-moment inercije povrsine poprecnog preseka.7.ciftizdar tiki/estell U ovom slucaju (v. ..dA.7. 2 n 2 Za n=l i za minimalni presek koji ima po visi:iliHC~a. '. s1.50) dobija jednaCina elasticne linije y"_ M (1+ y'2 )3/2 =: E E Ix M=.7. Kako je radijus krivine odredjen diferencijalnom jednacinom: R:::: (1 +y'2 )3/2 I y". to se iz jednaCine (4.51) Elx U tehnickoj praksi se ne dozvoljavaju ugibi koji su 'veCi od 2% od ukupne duzine. odnosno od tipa osionca koji mogu da budu kIizni iii zglobni i ukljestenja.a. dobija se kriticna sila izvijanja se F _ K - 1(2E Imin 4[2 (4.51). Zanemarivanjem ovog Clana diferencijalna jednaeina elasticne linije ima obHk: IY"=MIElxl. Postavljanjem momentne jednaCine za osux . a to je poprecni presek 2 kHpnjace A =: d n 14 koji daje vrednost momenta illercije Ix:::: Jmin:::: d 4 n I 64.4. llizeg reda U odnosu na ostale clanove diferencijalne jednaCine (4.y). a) Klipnjaca slobodna .7.7. i slicnosti trouglova f>dz I dz =y I R =£.53) U ovom slucaju jednacina elasticne linije glasi: . A 341 primenom Hukovog zakona dobija se izraz za moment: 0' z = £ E. izazvan silom F. ) :::..7. dok granieni uslov y(l) :::: Yo daje resenje za koeficijent k:. To je linija e-e i ona se naziva e/asticna lini. (4. je JvJ=F(yo .7. (4. M=h·O'. (4.2.y 2 dA=-_· J 0.> F=E1:~(2n-l) (21)' . Sa ovim momentom jednacina elasticne linije dobija obHk: y"+k Y-= k yo 2 2 k 2 = F I Elx ' y koji ima opste resenje y(z) -= Cl cos(kz) + C2 sin(kz) + Yo 1z granienih uslova yeO) = 0 i y'(O) = 0 dobijaju se konstante C1 :::: Yo i C2 -= 0.Osnove uljne hidraulike menja.::(2n-l)2i' n (n=1.

?. ~~'-::"'////(.52) dobija se diferencijalna jednaCina elasticne linije y"+k Y=-Jik (l-z). Cije je opste resenje: yet) = C1 cos(kz) +C2 sin(kz) Koriscenjem granicnih uslova yeO) =y(l) =0..2.7.7.4. ima vrednost kl=4.klsinkz).7.4934097.3b). dakIe.7.W//'-- Preostali granicni us16v y(l) =0 daje transcedentnu jednaCinu kl = tgkl. dobijaju se konstante C1 = 0.4a) tada HC predstavija gredu sa slike 4..046rc 2 / [2 . numerickinadjen. Ova resenje maze da·· se napise U obliku k 2 = 2. FK = Z2 * c) Klipnjaca zglobno vezana . tada se HC staticki predstavlja kao greda (sl.. (4.9.7.7. Konstanta C2 nije odredjena.4b.54) b) K/ipnjac0 i cilindar zglobno OSIOllj(!ili Kada su cilindar i klipnjaca zglobno vezani sa mehanickim sistemom (sI. b) a) jednacina elasticne Iinije i izraz za kriticnu silu Slika 4. (4.3. ). U ovom slucaju moment.9. C2 = Y max' Konacno. .7.7. C2 0 i k = nn / I . prouzrokovan silom F.56) z4 .4.7.7.3a). Uvtstavanjem ovog momenta u (4. svodi diferencijalnu jednaCinu elastiF cne linije (4.9. '~?.9.57) a) b) Slika 4.9. za n == 1 i z=li2 dobija se da ona ima vrednost maksimalnog ugiba. koji opterecuje bilo koji presek je M = . (n =1. medjutim. ciji prvi koren. Kaleo je u ovom slucaju ldizni oslonac opterecen i horizontalnom silom Fo to je moment koji deluje na Y rastojanju M=-Fy-Fo(l-z).F y.342 Osnove uljne hidraulike (4.7. dobijaju oblike: 2 .55) y(Z)=YmaxSlfl(n. ..9.4.52) na oblik: y"=+k 2 y=O .4.:::J 2 (n / /)2 1 ono omogucava izracunavanje kriticne sile leao: y . koja zadovoljavanjem granicnih uslova y' (0) = 0 i yeO) F 2 Fa 2 = 0 ima resenje: FoZ z 1 y(z)=F(T-l+coskz.cilindar ukl/dten Kada je cilindar vezan prednjom iIi zadnjom prirubnicolll a ldipnjaca zglobno oslonjena (s1.) .. Z rc E I min (4.7..

5. iIi 1min == (d.eJtelli U slucaju da su cilindar i klipnjaea za ostale elemente veza:rii prirubnicama (s1.4.7.v=5 . deluje i moment M o ' ~F F tako da je karakteristicni moment koji opterecuje.53).dt)71: / 64ako je klipnjaca napravljena od cevi spoljasnjeg precnika d2 i unutrasnjeg precnika d1 " Vee je receno da je v koeficijent sigurnosti Cija usvojena vrednost zavisi ododgovorncisti zadatka kojeg obavlja He. Ovde ce se navesti jedna preporuka za...9..cija Ir Ir redukovana duzina 21 1/2 je vrednost data u tabell 4.y.7..7.2..57) i (4.7..7. RezimirajuCi izlozeno 12 prethodnog Odeljka moze se konstatovati da poredjenjem dobijenih resenja za kriticne sile izvijanja . Ovom prilikon na HC.W dobija se jednacina elasticne linije A10 y(z) = F(l-coskz)..55). proizvoljni presek grede M = Mo .7. () 4.9.60) Sematski prikaz oslanjanja u kome je HC~a. minimalnog poprecnog preseka.5a) tada He predstavlja gredu obostrano ukljestenu (slA7.v=3+4 .9.59) vidi se da se kriticna sila moze napisati u jedinstvenom obliku: FK 2 7t E 1min =--2- (4.58 /1= 1 i koeficijent k kri ticna sila = 2nn / l F K iz koga se za dobija a) b) y 4n2Elmin = ---::--"-"".. Redukovane duzine HC Fmax = 7t 2 E I min vIr 2 (4.7. ito: 1) 41 r ld>50=:.61) U izrazu (4.7.7..59) Slika 4..2. prema (4.9. AF t '. Sa ovako odredjenom kriticnom silom maksimalna sila koja sme opterertiti ldipnjacu. osim sile F. tj. .OsnG've uljne hidraulike 343 d) KltjJl?!aca i a!indaruk!.7. 'W~~.. 2) 4Irld<50=:.2 (4..6.7.9.Fy.7.5b).izrazi (4. izbor koeficijentasigurnosti u funkciji karakteristicnog geometrijskog odnosa 4lr / d .49) je Tabela 4.7. (4. Ako je ldipnjaca napravljena od cevi tada se za d uzima spoljasnji precnik Cd = d 2 )· . Koriseenjem granicnih uslova: I yeO) = y(l) = y'(O) = y'U) = 0 .61) I min je moment inercije povrSine klipnjace. koji se odredjuje kao 1min = d 4 "n 164 kada je ceo poprecni presek ispunjen materijalom. (4.

Problem 4-19. Ukupnu silu trenja racunati kao 10% od sile tezine. tako da se za odredjivanje spoljasnjeg precnika dobija jednacina d~ -(d2 -28)4 -641 min In =0. Sve lokalne otpore osim razvodnika i filtera.4l1lIl} ..1."J dvosmernog dejstva sa jednostrukom klipnjacom.91 i u slucaju kada se vratilo pumpe okrece konstanUllID brojem obrta n=1450° Inl~.i.61) za maksimalno opterecenje klipnjace FmB]{ == / g(m+nU dobija se moment inereije povrsine 4/ 2v rg(m+mo) I . Naizmellicno kretanje radnog stoIa obezbedjuje razvodnik cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu sa sl. spoljasnjeg precnika d 2 i unutrasnjeg Slika PA-iS precnika d] =d2 -28. RESENJE: a) 1z jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip i uvodjenjem faktora f= 1.D = 4/ g(m+mo) U slucaju da je klipnjaca napravljena od punog poprecnog preseka njen precni. zanemariti. moment inereije preseka je 1m in == (d~ -d:)re/64.3mm. == . U jednom servisu HCse koristi kao auto-dizaliea koja treba da podigne do visine/=2m automobil mase m=1600kg. a) U toku radnog hoda savladava se sila rezanja R =3kN brzillom vp = IOem! s.7. koji se obradjuje.344 Osnove uljne hidraulike Problem 4-Jl.8. pre b) S abzirom da je eilindar ukljesten a klipnjaca slobadna to je redukovana duzina HC-a Ir = 2/. To kretanje izaziva HC (D=40mm.4-19b. Primenom izraza (4. Masa platforme i klipa sa klipnjacom je /no == 1000leg. tom prilikom uzeti vrednost stepena sigurnosti v= 5.7mm. takodje. Promenu mase radnog pJ:"edmeta u toku obrade.l( iznosi d = 'V641 min!"J( = 69. kao i kineticku energiju fluidne struje. Za klipnjacu napravljenu od eevi debljine 8.1 koji uzima u obzir i sile trenja dabija se precnik Idipa = 267. ako je llvp:::: 0. b) Koliki je stepen korisnosti sistema? c) Kolika je radna zapremilla pumpe po jednom obrtu?. b) precnik klipnjace ako je ona napravljena od punog preseka celika (E == 2· 1011 Pa) i ako je napravljena od cevi deljine zida 8 = 4mm. Do =20mm) (1"""/0 h.P.-'''-'----''mm Ere2 . mase In =600 kg. Na radnom stolu rendisaljke mase 1110 = 419.1. Odrediti: a) precnik eilindra ako je radni pritisak p=5bar. Cije je resenje d 2 =93. = 0. ~. zanemariti.4 kg nalazi se predmet.ce preko podloge 1 koja ima koeficijent trellja J. d) Kolika je brzina povratnog hoda ldipa? .~ Odrediti snagu pumpe potrebnu za pogon UHS-a. Radni sto se kre.

= pv. E=HOllpa).. L=1.' i .54l / min i)/2 =. Na osnovu brzil1e kretanja klipa postavljaju se jednaCine kontinuiteta: Slika P. OSl1ove ulj'ne hidraulike 345 e) Odreditivremena radnog i povratnog hocla. tada se proracun URS-a upravo pocinje od izvrsnog organa.Pf=O. 7. ". A.220bar. Prime nom Bernulijeve jednaCil1e za preseke 0-0 i 1-1 dobija se porast pritiska u pumpi: .j) Pogonslci HC je ukljeilten na-p'.2m.d <2320 -+ !C1 64 ~('-12) A1=0. Zane mariti sileviskoznog trenja i smatrati da su vremena ubrzanja i kocenja klipa ista. odredjuju brzine strujanja v1=1. IIp=0. tj.. V 1 =V P --=V 1 D 2 1C 4 d 2 1C 4 V • 2 =V 1C 2 2 d 1C -(D .65 I! min pomocu kOj1h se 1Z dijagrama hiclraulicke karakteristike razvodnika dobijaju paclovi pritisaka 6.8. PolazeCi.15bar.5.3 Pas.lbar.2 m/ s u povratnom vodu.. 1=2m. odredjuju se zapreminski protoci v\ =. odredjlljeprotiv-pritisaku HC-u P2 =-pgH+PA2cr2-"*6. . Sada septimenom Bermilijeve jednacine za povratni vod.6m/s u vodu pod visokim pritiskom i V 2 =1. koje dajukoeficijente trenja: Re. p4 0 2 4 2 iz kojih se.2836.P1 = 0.4-19b RE1ENfE: a) U slucajevima bda je poznato kretanje i opterecel1je izvrsnog organa.PZ (D' 2 -Do )-4' 1 Z IV? '>". su: d'. 5. H=lm.4-19a ... dalje.J ("'. koji odgovara duzini preclmeta.1!. '=Re 1'] . i a potom. za preseke 2-2 i 0-0.0.:.-D )=V .1Q. kao sto je i dato u ovom primeru. m Tj=46.'." odredjuje se racini pritisak Pl = 33. od jednaCine ravnotde sila koje delujuna Idip .2127. dok je maksimalni hod !cEpa. Nacrtati clijagram promene brzil1e klipa u toku jeclnog cildl)~. D 1C 2 1C F -R +~lg (l7l0 +l7l) = PI-4-. Ostale poznate velicirie.=0. o 1 234567 'VJ(l/min) Slika P. p=865kg/m3 .Pf =51842Pa .dnjoj prirubnici a klipnjaca je zglobno vezana.~yt-D.45 bar i /}P2 =0. kao prvo.l0 mm. kao drugo. Izvrsiti proracun HC-a na izvijanje (v=3.

pr~ b) I1s =57.33cm/s .p= PI +pg Ii +!J.145 . ] 1. (D 2 . vaii jednaCina kretanja (m+mo)x== pocetnim uslovima xeD) == x(O) = daje zakone kretanja ° F.9W.7 Lv S obzirom da je zadovoljen uslov Fmax > F=4kN . koji daje snagu pumpe p== !J.. koriscenjem uslovax(tll) ==11) x(tll) =v p' x(t21 )==12 i X(t 21 ) == dobijaju se vremena ubrzanja pri radnom'ipovratnom hodu tIl v v. (m+mo)v p 1'.4-19c. e) U toku ubrzanja (kocenja) kretanja klipa uradnom i povratnom hodu.714 cm /° .lg(mo. .4-19a promena kretanja klipa ostvaruje se elektromagnetnim aktiviranjem razvodnika primenommikro-prekidaca.226bar v? .03s Konacno.9ms.+m) .48<%. I !J.346 Osnove uljne hidraulike .=9.06mm . to u toku rada HC-a ne dolazi do izvijanja. Kako je shematski i prikazano na sLP. a on je u povratnom hodu jednak r/I == v.I) Za ukljesteni cilindar i zglobno vezanu klipnjacu redukovana duzina je Ir =0. uz zanemarivanje sila viskoznog trenja.6N. ~ 25. koja sa F x(t) == (m+'m ) o /2 F x(t):= Cm+'ino) t 2 (i=1.)=13.27mm 9. Graficki prikaz kretaI~a klipa u radnom i povratnbm h6du dat je na sl. su: t2 ::::t21 H22+123 =2/ 21 +(L-2/2)lv. tako da se za brzinu povratnog hoda dobija v.4-19c tl =tll +t12 H)3=2tll +(L-211)/vp =12. vir 64·0. u kojima su radne sHe: F" ==R+J.7 L tako da je maksimaIno dozvoljena sila n2 EImin n 3D.D.E Fmax 2 2 2 6277. uz koriscenje uslova zadatka tll =t13 i t21 =t23 . . 1z zakona kretanja.lg(mo+m) ~=J.P. d) Kako se kolo pumpe okrece konstantnim brojem obrta to je protok kroz pumpu i dalje r/I . 3 c) Radna zapremina pumpe je q == r~ / nllvp == 5.)n 14. ukupna vremena radnog i povratnog hod a.2 2F I Slika P. '21 p: 135. h p == 521. 12 Radni hod Povratni hod (m+l7lo )vp .2).PI +PA I "dT==33. 2 v· leao i duzine na kojima se obavljaju ova kretanja: (m+mo)v~ '] 21'.5ms (m+mo)v. =V pD2 I(D 2 -D.

47·10-4 m2 !s.4-20 . u odnosu:riazadate velicine.a+2)T vp { 41 .4-21 stepen korisllosti je definisan izrazom d 2n l1fIS = (FlV p1 +F2v p2 )/(6.5.Pj2 =O. p=905kg!m3. <.= D k k Ie 1-.Qstali poznati podaci su: d=25mm. pumpe (l1 p = 0.k =0.pV]-4-)· (a) SlikaP.p == a )/2 (a == 8.28ml s llHs :::: 80.k+A. spojnog cevoyoda (d=10 nun.5 m. Do:::: 80mm). ostale lokahle otpore i sUu trellja HC-a zallemariti. Kineticku i potencijalnu ellergiju fluidne struje. U UHS-u llalaze se dva vertikaiIJa redno povezana HC-a istih dimenzija (D=160mm.:-"'--'1 ~p v' F I. 13 =3m. C.PB-R = 0.4-21 IIp Da bi llfIS bilo odredjeno izrazom (a).5m. .1 bar ).Osnove uljne hidraulike 347 Problem 4~20. Odrediti stepen korisllosti UHS-a. == 100kN i F2 brzinama vp1 == Semi s i v p2 ' Osim HC-a u UHS-u su ugradjelli: pumpa koja ima porast pritiska 6p == lO. V= 104 2 1 =4m. l=2m) uljno-hldraulickog razvodllika (I':"PP-A =f':. Do == 20mm). Na klipnjaci HC-a pri radllom. UHSse sastoji od: HC-a dvosmernog dejstva sadvostrukom klipnjacom (D=60nun.tim iedomibitiod~edjelle" . p=900kg!m3.5.85).uo == 1. filteri (!Y.0. C. Kineticku energiju struje i silu viskozllOg trellja HC-a zallemariti.P.d Odrediti sllagu pumpe i stepell kOriSllOsti UHS-a. !Y. potrebno je joil pozllavati i velicine v].Pj] = O.PBR+I':"Pj+P(C.5bar. 4 l5 ==1. upravo.m· H Slika P. v=0. v = 1. 2 2 1 t J ' p=~ F+(D -DO)41I':"PPA+f':. v2]} =596W.' m ! s.2.4bar) i razvodllik Cija je hldraulicka karakteristika data izrazom f':. 12 == 4 m. I] =1.55 bar) filtera (I':"Pj = 0. Na HC-ima se savladavaju sile F. RE'SENJE" Za UHS prikazan na sl.uo+C.12 ·10-4 bar I (11 min)2). ~ftN.v p2 i F2 " One ee.u == 0. -E-':::-'-:::'-~-~'-~'-'€~~~~S:::f:::I+'<.U+8C. koji imaju zapreminski stepell kOriSllosti l1v = 98 % i masa pokretnih delova m1 = 150 kg i' m2 == 200 kg. i povratnom hodu savladava se radlla sila F=12kN brzinom v p =4cm/s.53%~ Problem 4-21. Ostale poznate veliCine su: H=lm.MPa i l1p == 85%.

.235 bar .p P . v 3 =v z [I-11 v(n) =1. (j=1. . 1z jednaCine kontinuiteta za spojnu cev.Vp j .191m/s => Rc 3 =297. Karakteristieni pritisci u HC-ima odredjuju se iz.PA.9995 bar. kada je ree 0 jedn<. kao prvo. I iz jednaCine ravtoze sila Hel PZl 4 z '3 V2 PI. d 2n VI = Vi -4.t.~Vl =Vpl I llv .94 bar P2. sila F2 .P.701 bar .V p] Cd) = 1.348 Osnove ulj'ne hidraulike U UHS-u se definisu protoci u spojnim cevima .PA.3) protoci izazvani kretanjem klipa . D 2n [4+/5 v. Do 2 . treca nepoznata velicina.?:z se do.55/ / min koji posredstvom hidraulicke karakteristike razvodnika daje pad pritiska u vodu P"A ~P1 = a· VIZ = 3.8 -+ 11.578 m/ s => Re z = 394. D2 n . 1 llv d ' 1 Re 1 a potom i zapreminski protok V.75cm/s. 11 +/2 v? PJ.( .vl '" 0.) =209m/s => ReI =522. 1z jednaCine kontinuiteta VI =Vp1 .2 dT= 55. = 61. (i=1.3 -d-T = 1.017 bar .1 -d-T = 91.P1 . odredjuje se brzina strujanja i koeficijent trenja v pl D 2 64 v = . Konacno.. 3 =0.0811 min koji daje u grani B-R razvodnika ~P2 '" a .t. .2 =PZ. i iz Bernulijeve jednaCineza preseke b-c = (D z -Do)n (P11-4--~ -m1g) = 55.? . z \ \ . VPj=vpj-4-' ?? n Vpj =v p /D--D.2. i protok V3 = 35.2149.1 +L\V1 =Vp2 /11v ' dobija se brzina u spojnoj cevi D z' Vz = v 1 .tCinama kontinuiteta.bija .2) gde su vrednosti indeksa i i j prikazane na sl. Bernulijevih jednacina za preseke O-a i d-O .5 -+ A =-=01225 ' . odre9juje se iz jednaeine ravnoteie sila koje deluju na klip He:.1 .)4' (j=1. duzine [3' izmedju HC-a V2 = V.45 -+ A] = 0.2 = L\p /2 + ~P2 + PA.16225 i brzina kretanja klipa He 2 vpz =V 2 11 v (dl D)2 =37. Definitivno.L\p/1 .2) i (zapreminski) gubici protoka u HC-ima ~Vj = Vj .1 = ~P .4-21.2 + L\f.076 bar. iz jednacine V3 =V.

4-22a Problem 4-23.Osnove ui.0 0.62 %.0 V lL 10 ~ 1~ V (llmin) 20 25 30 • Slik~. ' q e 2.lbar) i venti! sigurnosti (kojije u toku normalnog rada platforme zatvoren). Odreditisnagu pumpe i stepen korisnosti UHS-a. veoma jedn6stavno. v p L":. 1] == 3 m. Ukupna sila viskoznog trenja u HC-ima je F. Hidraulicka J. iz izraza (a) dobija llHs = 74. tezine G = 9 kN. razvodnik cija je karakteristika -data na dijagramu. ( ' '5/3 = 2 m.4~19ai P. U UHS-u nalaze se dva jednaka vertikalna. a .2 -4--P2. Problem 4-22. V = 60 mm / s. i gubitke 11 spojnim cevima. koristi se hidraulicka platforma.4-22b RESENJE: PonavljajuCipostUpke opisane primerima P. I) = 2 m.4~21 dobijase P = 3000. Kineticku i F .Pf =O.3W . Osim HC-a u UHS-u su ugradjeni: pumpa (T]p = 89%).5 "'..091kN . a) ZanemarujuCi sileviskoznogtrenja na HCima odrediti snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti sistema. b) Ako je veliCina zazora izmedju klipa i cilindra.>* 0. duzina klipova Ip = 100 mm i d~ina procepa izmedju klipnjace i cilindra 1=50mm. Ostale poznate velicine su: d=16mm.83 %. Sada se. koja se krece brzinom vp = 4.d=16mm. P. Da bi se obezbedila sinhronizacija kretanja platforme u UHS-u su ugradjena cetiri redno povezana HC-a.25 em/ s.5 /. =3 m.] = lkN . kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. i klipnjace i cilindra h = 2 !-lm. Ukupna tezina platforme. .0 /1 '\:~ ~ 1. ""--11 Slika P. zanemafiti. 10 =2 in. 2 '2 -. F2 =P].~ 2. dimenzija D=100mm i Do = 50mm. (/ poteneijalnu energiju stmje. U.-Do )4. Tom prilikom zanemariti sve lokalne otpore osim razvodnika i Jiltera.5 1. sve lokalne otpore osim "zadatih. HC-a (D= 1OOmm iDa = 56 mm) koji sluze za sinfu6:cizaciju podizanja platforme na kojoj se savladava sila F = 7 kN brzino:ril.ne hidraulike 349 D 2n 2 2 n . p = 800kg / m 3.. paralelno povezana. Poznate velicine su: d o =20 mm. odreditLsilu viskoznog trenja u HC~ima: Dobijeni rezultat komentarisati. filtera (t.m2g = 106. lljIs == 70.carakteristika razvodnika data je na dijagramu sa s1.'~p =5cmJs. izrazenog silom F = 50 kN. klipova i klipnjaca je G = 10 kN.4-23b. Za podizanje kontinualnog tereta.: .2 CD . .0 3 . D .

5m.=1.1581 == 0..350 Osnove ul.7 Re 4 =647. Slika PA-23a DalcIe.88 %. v4=2v3(~)2=1.2.4 . p=900kg/m .. D'2_D2 v3 =v P .4) .0 // '2 2.n. 2 n.5 // 3. (a) F+G=2[Pi-4--P2 CD -Dohf] odredjuje se pritisak Pl = 51.l +t'lPt.n. iIi onog iz primera PA-21.lildi·v7"12 .1085 0. a iz jednaCine ravnoteze sila koje deluju na platformu D2n.34m/s.139»: = 0.=589. v=53·10. / 4 = 47.5 .0 o 10 20 30 40 50 p2 V (Umin) . s tom razlikom 3.5m/s o v2 =vpC~)2 =1. Slika PA-23b sto hiraulicki paralelna veza izmedju cilindara cini da se ovde radi 0 slozenom cevovodu.90 bar . = 0. . 1.0 V 0.P. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 2-0 dobija se protiv-pritisak P2 = L\p B-R + t'lp j + t'lPt.#~ <l 1. Sada se iz Bemulijeve jedl1aCine za preseke 01 odredjuje potrebni porast pritiska u pumpi t'lp= Pi +t'lPP_A +t'lPt. l4=2m.35[1 min posrecJstvoll1 cJijagrama sa sl. posredstvolll kojih se dobijaju koeficijenti trenja (izraz(2.1l1 min i V4 = v"d. / 4 = 32. sa kojom se dobija l1fIS = Fv p / P =72. Re z .5 ~ 0. Karakteristicni protoci kroz razvodnik v't = vid.953m/s .&~ ~ 2.716m/S d koje daju Rejnoldsove brojeve: Rei =943.4-23b daju pacJove pritisaka L\PP_A = 3 bar t'lPb_R = 1. odnosno padovi pritiska usled trenja: "'i "'2 "'3= "'4 t'lPti=p·'A.17 bar .4 = 2. 2 . 3 L\pj=0. odnosl1o snaga pumpe P=5488 W.0 f 0.5 ~ "'" V.6 Re 3 =404.jne hidraulike Iz=2.--=-2-o:<.3 + t'lPt.3bar.0988 .2 =55.0678 .5 bar. G/I l3=3m. 11 p ·'. d l =d4 ==do ' d 2 =d3 =d.6 m2 /s REfENJE: a) Postupak rdavanja ovog zadatka je slican sa postupkom izlozenim u primeru PA19a." 85 %. ponavljajuCi i ovde pomenute posmpke iz odgovarajuCih jednaCil1a kontinuiteta se dobijaju brzine strujanja: Vi =2V2C%)2 =2.42 bar.5 .(i=1.3.

HC-i se nalaze u slozenorn UHS-u u korne su ugradjeni: razvodnici hidraulicke karakteristike f:. i ! P2 ~~~~~.04 N i Fll . Ovi.2) =:. prigusnice i purnpni agregat (l1 p Fl 11 ::: 85%).lp InR I R 2 .R2 =:. rnasa pokretnih delova m1 =. =:.~~ Stika P. F2 pI ~ 6. Odrediti vrednosti tih prigusenja.Pj2 =0. 1'0 'If. 10. dimenzija Di I Do.. QR .p=-aV 2 (a::: 9. ajA]Ji + f\vp (i=l. R + h . brzinarna v p.5bar.P fl =O.F. 2pv'lf.2.j =:. f:. U odnosu na ostale sHe iz jednaCine (a) ova sila je nizeg reda veliCine te je zato.53 N i one daju ukupnu sHu viskoznog trer~a u HC-irna Fll =:. dok je He 3 horizontalan. 'i2 II'} -1 (2 in' I -1) '2 1'0 P2 ::: 1nrz I 1'0 F~.J =:. He l i HC2 su vertikalni. 2(FT].2 izrnedju klipnjace i tela 'cilindra.i koriste se hidro- cilindri He. PI .1 b) KoristeCi izraz (4~7. Za istovrerneno savladavanje sila .f:. filteri (f:. pri cemu su: 2 a 1 =:. (i=l.22) F~.Osnove uljne hidraulike 351 1\1. 99.4-24 a) Da bi se u radnorn hodll obavilo zeljeno ktetanje poitebno je podesiti prigusnice Pl i P2 na odgovarajuce padove pritisaka.1 + FT]. PrODlem 4-24.J =:.4bar). u ovorn slucaju. 2 pvn I Brojne vrednosti ovih sila su: 39. 2. I R2 -1 (2 InR I R 2 1). b) Odrediti hidraulicke karakteristike pumpnog agregata. 2 a2 =:. njeno zanemarivanje opravdano.4 bar/(l/rnin)2).14 N.Pl = PJ . R. 3). R 'If.1Q.P2 ' R = 2 D . 2) odredjuju se sile trenja izmedju klipa i cilindra i ~.500 kg i m2 ::: 400 kg.

osim na UHK. P = 27. D2 = 130mm. DO} == 70mm. 2 . dok se iz jednacine kontinuiteta za radni prostor HC-a .p /2 = O. t:. S obzirom da je zadato da se 70% ove toplote uljem dovodi u rezervoar to ce kolicina toplote koju treba odvesti rashladnim sistemom biti Q = 0.p/J = O. odrediti koliCinu toplote koju treba odvesti ulju sa rashladnim sistemom koji se nalazi u sklopu rezervoara.16bar . kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. c) Na osnovu vrednosti stepena korisnosti UHS-a TIffs =(F. kao i 1cineticlm i potencijahm energiju strllje. RES. sve Iokalne otpore osim na UHK.Pl == a r J2 == 3.97 i TIp = 0. 2 2 . D3 = 250mm). q = 150m 3/°.Vp1 +F2vP2 +F.409bar. Tlvp = 0. D2 == 100mm. nalazi se HC koji radi boljeg vodjenja ima dva radna prostora CD1 = 100mm. R ProD/em 4-25.65bar . D3 = 125mm. v p2 = lOcml s. Zanemariti: trenje u cevima i HC-ima. i c)brzinu povratnog hoda. F1 == 50kN.7 Q = 5477 W. Poznate veliCine su: D1 = 80mm. F2 == 65kN. 2 .4-25 i pad pritiska u razvodnilm t:.P P2 ==5.11 I min. leao izvrshi organ. U hidraulickoj presi. v p3 =8cml s. preda okolini a 70% akumulise u rezervoaru. Poznavanjem ovog protoka dobija se Slika P. =vp(D3 -D J )nI4+vpD]nI4==vpD 3 nI4 .Sbar). i usled trenja zbog kratkih duzina cevnih deonica.1111 min . RESENJE: I \ 1 a) Prema zadatim karakteristikama zUpCaste pumpe odredjuje se protok ~ = q /1 Tlvp = 21. U UHS-u prese nalazi se pumpa karakteristika 6p= 160bar. t:.S· 10-3 bar / (II min)2) i filteri (t:. b) stepen korisnosti URS-a. Odrediti: a) radne karakteristi1ce prese (silu i brzinu presovanja).l ulja kroz UHS 30% snage gubitaka.9. U1cupna maim klipa i alata za presovanje je m=200kg. n == 1450 o /min. 2 Ukupna sila viskoznog trenja HC-a je FTJ = 2 kN. Zanema- riti gubitke na lokalnim otporima.ElVJE: a) t:. F3 = 130kN .P P1 =21.26 % . razvodnik sa kvadratnom hidrauliCkom karakteristikorn (a = 8. b) V == 121.783bar. odredjuje se ukupna snaga gubitaka UHS-a koja se pretvara u toplohl Q=M=(l-TlffS)P=7825W. kroz razmenu toplote.p = 114. DOl = 50mm.352 Osnove uljne hidraulike c) Ako se pri prolaskl.vp3)1 P ==71. t:.225kW . v p1 =5cml s. V. D02 == 50mm.6bar .

pogonjenog HC-ima. tj.014bar. a oni se dobijaju iz Bernulijevih jednacina za preseke 01. i kineticku i potencijalnu energiju struje zanemariti. 1z jednacine konti- Duiteta za povratni vod odredjuje se protok . dimenzija DI =: 250 mm. Pri dimenzionisqnjucevi voditiracuna da su standardne dimenzije unutrasnjih precnika cevi: 7.12. =: =0.915kN. D3 D F=::PI-4-+ P2 C 3 -D j )/f-P3 C -D2)/f-mg-~ =7.28. llv = 20 cm 3 /°. osim u UHK. '3 == 6 m. 3./(D32 -D2 )n=9.pr < di' Brojne vredn()sti· k6je se dobijaju ovim postupkom su: .34. iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju naldip dobija se sila presovanja 2 . Na hidraulickoj presi brzina kretanja alata.4 blar). Ostale poznate velicine su: 'I = 5 m. brzina presovanja. mm. q n =: 1800 °/min. v p :::: 7. lY)p) Din 22n 22n _ = 86.10-3 bar / (l / min)2). d) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? Sve lokalne otpore. i iznose: PI =: P2 =:: I:1P-I:1PI -l:1p113 = 155. a zatim i pad pritiska u odgovarajucoj grani razvodnika I:1P2 =:: aT/22 =: 2.514 bar. b) c) llfIs = Fv pi Cl:1pV.86). Kretanje klipova izaziva ulmpnusilu trenja FT] = 3 kN.4). Problem 4-26. 2 2 . U cevnim deonicama 0. tj. p =: 900 kg.05 % • . 2 vp=::4V.Osnove uljne hidraulike 353 odredjuje brzina klipa.pr II =: ~4r~ I vn . Da hi bio zadovoljen uslov za brzinu stnrjanja cevima v:::. 2. razvodnik sa kvadratnom hidraulickom karakteristikom (a =: 3. D2 =: 200 mm.Masa kHpova i pokretnog dela alata za presovanje je m =: 650 kg.D ol =: 180 rom. nepovratni ventil (6Pnv = 2 bar).3. P3 =I:1pz +I:1PIZ =:: 2. je v p =: 5 mm! s. tako da maksimalna brzina strujanja u njima bude v:::. 0-2 i 3-0. 2 m/ s..4.95.trenja.2.10:-:. b) Orediti hidraulicke karakteristike koje treba da ima prigusnica da bi se sa ugradjenom pumpom realizovalo zeljeno kretanje piese.im3 . Radi dobrog vodjenja alata pri presovanju koriste se tri HC-a. 2m! s potrebno je da se u odnosll na protacul1skiprecnik llsvoji prva veca standardna vrednost. Konacno. Za odredjivanje radne sile HC-a potrebno je poznavati i pritiske u radnom i protivpritisDom prostoru HC-a. 6pf2 0. '2 ::::: 1 m. RESENJE a) Na osnovu zadatog kretanja izvdnog()tgana veoma jednostavno se odredjuju protoci T~ u cevnim deonicama i==l. a zatim se dobijaju proracu- nski precnici cevi di.3 1112 1 s.8 bar.82mm/s.0. Koliki je gubitak snage u prigusnom vodu? c) Odrediti silu presovanja.391/ mm.. 4 i 5 zanemariti i glibitke usled .16. filteri (l:1pII = 0. U UHS-u se koriste sIedece UHK: pump a (l:1p = 160 bar .22. IIp = 0. V2 =:: vpCD3 -D2 )n/4:::: 15. . di.62 bar . prigusni ventil i ventil sigurnosti.2. v =t2 . a) Dimenzionisati precnike di spojnih cevi (i=I.~6 mml s.

Tjv = 0.6241 I min . Kruznu testeru precnika Dr == 2. DRS testere se sastoji od dva dela . Ovde treba napomenuti da je proracunorn. koji zadovoljava radnihod.5mm => V2 .. c) Ponavljanjem slicnog postupka kao i u primerimaP.731 I mm ~ d 4 .734 bar .1 d) Tjl!S == 2 2 =: 1./:. Medjutirn. ? .2 % .P3(D j -DO!)4. V4 2 7.2l1° .92).Pp = /:.354 Osnove u!jne hidraulike Slika P.mg -F..4-19a i P.5 m pokrece HM (q '" 0. Prolilem 4-27. te pre rna tome i ovaj precnik treba da bude d 3 =: d l • b) )/5 == q nTjv - forI =: 0./4 . ovo nije merodavna vrednost jer u povratnom hodu kroz OVil cev protice koliCina Ii.P3=: 0. ali moze da se koristi i za regulisanje broja obitaja HM-a. kada je potpuno otvoren. Fv pi (/:. V3 =vp (Dj-D o1 )1r.pr d4 =: 16mm.p ..95. dobijen precnik cevi d 3 * =: 12 mm.P nv = 158bar. . mase m1 =: 5000 kg.pr == 18. /:.09 l/min 0 ~ d 3.P ·qnTlv ITjp) = 81. Hidraulicka testera sluzi za secenje kamena. /:..6942bar. d 2 .1. Kameni biok koji se obradjuje.'Pnv+/:. Tom prilikom testera ostvaruje silu rezanja R=120Npostavljenu pod uglom a == 20° U odnosu na vertikalu.581/ mi. U stopu DHS-a koji pogoni kruznu testeru ugradjen je venti} V cija je prevashodna namena za start HM-a:.'p=(/:. .722MN .67rnrn => d 3*= 12I1LTJl => d 3 =: 22mm =: == V pD j 1C/4 2 14. a avo kretanje omogucava HC dimenzija D =: 80 mm i Do == 40 mm. nalazi se na radnom stolu mase ln2 =: 1000 kg koji klizi preko podloge sa koeficijentom trenja !l = 0. P2 =: 154.4-26 VI == vpCDI +2Di)1C / 4 == 33. =: V p D2 1CI 4 =: 9.067bar . lednacina ravnoteze sila za pokretne de love izvrsnih organa daje sHu presovanja D I 1C D2 'It 2 2 1t F=: Pl-4-+ 2pz -4-.4-21 dobijaju se karakteristicni pritisci u HC-irna PI=: 155.'P p )Vs=166.5W.pr == lOmm => 12.n ~ dJ.87 mm => d l == 22mm .jednog koji pokrece kruznu testeru i drugog koji pokrece radni sto. TIl! = 0.pr =8.4311mm =: =: 2 ' ~ dl =: 12mm .

ilpr = 0. Ostale poinate veliCine su: 1=9m.4-27 RESENJE: a) Dva dela UHS-a su naizgled nezavisni.:: 48. L=lm. v=6·1O.JT= 28592 Pa ( .:: 200 a/min.66 bar . 10 = 2 m.489 ml S ostvaruje se laminarni rdim srujanja sa kojim je pad pritiska llsled trenja 2 I+L v A.savladava seobrtnimoment M== RDT 12:. oni sumedusobno povezani preko opterecenja izvrsnih organa koji sen~lazellnjill1a. d]:.-~) ilPt :.:: 1.:: 12 mm. Koliki pad pritiska i protok treba da se ostvate na ventilu da bi se ovaj rdim rada realizovao? c) Deo UHS-a koji sluzi za pogon tadnog stoIa tteba da obezbedi brzinu radnog hoda vp :.161 imin. 15 = 1. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe (Tip2 = 0.:: 150Nm. d = 30 mm.83) koja je potrebna za pogon ovog dela UHS-a.:: 0. = 3 m. '3 I. d L/ Slika P. 2 . kiheticku i potencijalnu energijll struje. Hidromotorom kroz koji protice V:. Zanemariti sve Ioka1ne otpore osim na UHK.22 bar I (l / min)2. '] = 2 m.5m. a sto se postiZe otvatanjem ventila V.4 Wi pad pritiska ilPHM = P IVTiH :.vd Iv ' V == . b) Zbog promena parametara rezanja (dubina i posmak.s m2 Is.81) potrebne za pogon radnog stoIa i pad pritiska na· prigusnici kojom se regulise brzina radnog hoda. dok sila rezanja i dalje ostaje ista) potrebno je promeniti broj obrtaja na 11] :. 3 p=900kg/m . medutim.:: pA.----. .:: 2 mml s i da u povratnom hodll duzinu h=2m predje za t=30s.:: qnlTiv:':: 63.Osnove uljne hidraulike 355 a) U slucaju kada se na testeri ostvaruje maksimalni broj obrtaja 11 = 300 °/min (a ventil V je zatvoren) odrediti snagu zupeaste pumpe (TiP] :. Brzinom strujanja·· kroz cevovod 4V / d 1t:.5 bar. 14 = 1 m. i silu viskoznog trenja He-a. i tom prilikom se dobija sn~ga PH = MilTCI30=4712. U ovom delu UHS-a ugradjen je razvodnik Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a = 0. .

9 W.111 ! min. Problem 4-28. . sto za posledicu ima ugradnju regulacione grane 5 u kojoj je protok Vs = Vj . dok kroz povratnli grann UHS-a tada protice V3 :.89 eml s.08l 1 min.5W . 11v ~ 1) koji se okrece sa 11 == 400 °1 min ima zadatak savladavanja obrtnog momenta M = 75 Nm. AP3 = ar:.80 bar.2 = 409 Pa. tako da ce potrebna snaga pumpe biti P = t.< 2320 vid -+ A.67 em/ s koja daje protok ulja (D Dg) 1t 14= 15. b) U novom rezimu rada HM-a zbog promene broja obrtaja menja se protek i iznosi v.48 II min. iz Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola.iPi:= pA.2579.67 em! s . > V to je za izbor pumpe 2 Ii.158 bar . v = 0. Vi i koje daju koeficijente trenja. I -+ !. Kroz grimu za regulisanje protoka protice Ti"v = Ti" '.. . S obzirom da je T/. dobija se pad pritislea na ventilu /lpv Lv 0 Vv .22 ml s .. odnosilo padove pritisaka usled trenja Rei =-.pV hl p1 = 6270. Ii v i 2 .603/1 min.APtS = 11.D~) n 14 =0.5).356 Osnove uljne hidraulike Porast pritiska u pumpi je /lp= IlPHM +Ilp[ +t..05l! min ulja.95.T/2 :. i pad pritiska na prigusnici /lp p = PI + AP12 . U UHS-u se nalaze clva redno povezana izvrsna organa HM i HC. i b'~zine merodavan protok strujanja = 4V.. dole zbog konstantnosti sile rezanja pad pritiska IlPHM i dalje ostaje isti.... '..'s = 111 q ! YIv = 42. Na osnovu protoka ulja odreduju se padovi pritiska u razvodniku API:= aT~2 = 4. Karakteristicni pritisei HC-a su Sada se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednacina dobija porast pritiska u pumpi IIp= P1 + API +APn +AP12:= 16.+J. YIn = 0. HM (q = O.5) koje imaju brojne vrednosti V 1 :=: 2. i razvodnik Cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu. V3 = V 4 = 6.: r)4 = vP (D 2 .2 e) Na HC-u se savladava radna sila F = -Reos<X.446 bar. radnog 2 - stoIa v. U toku radnog hoda radnom prostoru HC-a je potreban protok nlja 1/2 = v p D 2 n. Do = 50mm) ima zadatak savladavanja sile F = 10 kN.13 ml s . i := 64 Re.j d2 (1=1. brzinom Vv = 0.L[Cn. +mz)g+Rsinaj = 5777 N.452 f! min.Vs = 21.Pl =49. Prj povratnom hodu zahteva se brzina kretanja V. dok HC CD = lOOmm. a) Odrediti radne parametre pumpe. 1d i2 n ( i=1. = Ap-(Ilp[ + pA. v 2 =8..ll/o.dT+p)cVdT) =48. = h! t =6. Konacno. ApT~ IYI p 2 =507.. = v. . = T/.: 14. b) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? \ 1 .495 m! s sa kojom se dobije koefieijent trenja laminamog strujanja A.548 bar.357 bar -+ p=. . Vs := 2.' 4 = 0. 2 I .

IO-3 bar / (ll min22. DQ == 50 mm).. v=5·1O.5 1./' . v p =85mm/s.2. Kineticku i potencijalnu energiju struje. i~p == 70.9 .9) i HC (D == 100 mm. 101lpa) su za preostaIe delove sistema zglobno vezani. sa b) Kada Se razvodnik koji upravija radom HC-a stavi u neutralni poloZaj i time zaustavi protok ulja kroz granu 2.4-28b RESENJE' a) Ii' == 40 II min .0 3. sa kojima radi HM.1.0 0.. Radni parametri purnpe su u novorn rezimu isti sa parametrima iz prethodnog dela problema. llH =: 0. 3 • / b) c) llHs==(Fvp+Mm)/p:=67. sve lokalne otpore osim mi UHK i sHu viskoznog trenja HC-a zanemariti. a) U slucaju kada rade oba izvrsna organa a HM.seokrece sa n = 1000 °1 min i savIadava obrtni moment M == 100 Nm.8.5 m2 Is. . Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe i silu koja moze da se savladava na klipnjaci HC-a koja se krecebrzinom vp = lOem/s.:r::i~~b<}= _ 4.5 0.97 kN . kineticku i poteneijalnu energiju struje. Fk == 158. F n:..85% .Osnove uljne hidraulike 357 e) Cilindar i klipnjaca HC-a (E=2. Za upravJjanje nidom izvrsnim organima koriste se dva ista razvodnika Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a:= 1.0 c . odrediti moment i broj obrtaja.~ 10 20 30 40 50 V (//min) Slilca P. 12 =15m.5 bar.1 Fk / F:= 15.Pf = 0.5 W. Y HS =: Prop/em 4-29. U UHS-u nalaze se u paralelnojsprezi HM (q == 48 em 1°. l1v =0.5 .Ostale poznate veliCine su: d = 20mm (za sve eevi).0 1... 14 =15m.96. ~'p .5 -- ! 3.<-y /-<f~ V / / / / .58 bar . ~~-j . kao i silu viskoznog trenja HC-a. 13 = 10m._. f).4-28a SIika P.98. P = 5881.r 2. Odrediti kriticnu silu izvijanja i stepen sigurnosti HC-a na izvijanje. IIp =0. 11 =5m. p=900kg/m3. Is ==lOm. a maksimalna duzina izmedu oslonaca je I == 2m.0 2. (0=41. Zanemariti sve lokalne otpore.

ProDlem 4·30. . Da bi se ostvarilo zeljeno . /:!"Pf2 ==0. /:!"Ptl = Ibar.F..95). Direktna veza HC-a se koristi zbog dobrog vodjenja illata. D2 :::: 80 mm. Slika P. 'llH ::: 0.995 bar .8lkN. trenja na HC-ima. ostvaruje se slozeno kretanje alatakoje sesastojiodobrtnog i translatornog kretanja. '0:::: 1m. p==900kg/m. 19=='lm. Fl F2 11Hl ='llH2 =0.9.29 Nm . Ostale poznate velicine su: d = 20 mln(za sve cevi). amasa ovih pokretnih delova je m=lOOkg. 'lo==3m. dok se direktna veza radnog i protiv-pritisnog prostora HC-a koristi za povecanje brzine translatornog kretanja alata. F::::: 1I2. 1 =10m. koja sluzi zafinu obradu unutrasnjeg zida cilindricnih cevi. '5=lm. Preko jednog krutog nosaca vrsi se prenos translatornog kretanja sa HC-a na HM i na alat za poliranje. Obrtno kretanje se realii~je . DOl::::: 50 mm. U UHS-u se nalaze dva vertikalna hidrocilindra (Dl == 100 mm. 'llp =0. Do2 ::::: 40 mm) koji savladavajti sHe . Odrediti specificni protok HM2 da . 3 -5 . == 97 . . 4 5 m1 =80kg.} ---' m -s- 2 RESENJE. Zanemariti sve lokame otpore osim na UHK. Pri poliranju alat se okrece sa brojemobrta n i translira brzinom v p savladavajuCi obrtni moment M i aksijahlU silu F. v=5·10 .4-30 ProDlem 4-31.I2l! min . SpecifiCni protok HMl je ql :::: 44. p==900kg/m 3 .5 °/min.· q2 = 28.83. 11 == 4m. Do = 40 rum). 11v == 0.0042 bar / (l / min)2. Na masini za poliranje.. 'llp =0.bi· se zadovoljila sinhronizacija kretanja.358 Osnove uljne hidraulike Ostale poznate veliCine su: d == 30 mm(za sve cevi).5 bar. n =522. IZ == 1m. /:!"Pt = 0. 1 =2m. snaga pumpe i stepen korisnosti UHS-a? Koeficijent hidraulicke karakteristike razvodnika je a == 0. 13=2m. 16=lm. kineticku i potencijalnu energiju struje i sHe viskoznog . l1 ""'5m. RESENJE: a) V.HM-om (q= 60 em3/0 . b) M =92.946 kW.95) a translatorno sa dva direktno spojena HC~a (D = 60 mID. 'llHS = 65. 1112 =60kg. P = 9707 W. l8=12m. == 80 kN i Fz =48 kN istom brzinom v p == 51iliil/4. 14=lOm. Da bi se izvdila sinhronizacija kretanja izvrSuih organa koriste se 'dva direktno spregnuta hidromotora ('llvl = 11v2 == 0.4°/min .5bar.98. /:!"P = 151. P = 28.93 %.2911 min. 13 == 10m. -4 m 2 I s. 10 \1= 4 '.2 em3. n::::: 1942.o. 12=5m.17'=12m.85. Koliki je broj obrtaja HM-a.

10-3 bar / (l/ min)2 .5 140 60 800 vs.Pf{ ="Mro 1VH'ilH' pri cemu je ro = 111C 130 ugaona brzina. filteri (Ilp /1 == 0. P2 i vs. fi3 VH~ P 2 Y yV2 t-V ~ t-Vvs ~ Slika P.4 .p/2 == 0.81).4-31 kretanje u UHS-u su ugradjeni: pumpa (Ilp =120 bat. V3==v p CD -Do)"4 'VH=='ilv· Iz jednacina kontinuiteta za odgovarajuce racve u UHS-u dobijaju Se protoc! kroz ventile PI. Vp == 251/ min.~V/''l'/kY/% 359 PI. b. Takodje zane mariti kineticku i potencijalnu energiju struje i trenje u UHS-u. Odrediti hidraulicke 900 b 15 170 65 parametre prigusnih ventic 20 70 1000 200 la i ventila sigurnosti i 1200 I' stepen korisnostiUHS-a za d 200 80 20 parametrepoliranja date u e 20 220 1200 80 tabeli PA-3tL Bve lokalne Tabela P .1 otpore osim na UHK zanemariti. U funkciji od izbora parametara poliranja (veliCine: 11. D 2 1C • 2 2 1C • q 11 VI == V2 -V3 ' L\V == VI -VH ' ilVvs == Vp -Vj . Sa protokom ulja VI pad pritiska na razvodniku je 6pR =aVj2.5 bar).. II p == 0. Karakteristicni . v p' M i F) potrebno je izvrsiti reglilisanje 'fada n[o/ min] M[Nm] F[N] Rezim vp[cm/s] UHS-a na ventilima PI.4-31. razvodnik ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a == 5.Osnove uljne hidraulike . P2 i a 12. redosledno: . dok je pad pritiska na HM-u 8. prigusni ventili PI i P2 i ventil sigurnosti Vs. PI YV2 <l=Vi Y~ VI =C> Vpt m DO .3 bar. RESENJE: Protoci radnog fluida kroz HC-e i HM su: V2 ==V p .

a sto je posledica velikih prigusenja na regulacionim ventilima.6Pfl ' S obzirom da je snaga pumpe data (P = 6pVp / Tl p ) to sledi da je stepen korisnosti UHS-a TlHS = (Fv p + Mill) / P.pvs = 6. Tr.575 13. i iznose:' P2=/':"pR+/':"pH+6.140 11.7 119.08 % 15.140 66.785 11. /':"pP2 = /':"pH + Pj2 .4-31. Sada se iz odgovarajucih Bemulijevih jednacina dobijaju padovi pritisaka na prigusnim ventilima i ventilu sigumosti: /':"pPI = C.690 9.7 119.pj2' p\=P2+(mg+F)4/Dgn.930 119.360 Osnove uy'ne hidraulike pritisci u HC-ima odredjuju se iz Bernulijeve jednaCine za povratni vod.PyS TlHs bar 15.7 119.7 b c d e Tabela P.31 15.p .Vvs tlPPI 6P P2 /:.93 26.583 0.579 2.99 31.03 33. odnosno iz jednacine ravnoteze sila zapokretni sklop.08 15.448 1 185 C.2. 6.V lImin 0.P-(Pl + /':"pR + /':"pjl) .87 20.08 15.876 88.7 119.823 72.349 77.103 23.4-31. VI Rezim a c.2 Na osnovu dobijenih rezultata proracuna sledi da je stepen korisnosti UHS-a mali.azene proracunske vrednosti za zadatih pet rezima poliranja date suu tabeli P.425 11.816 31.448 2.220 9220 9220 37.75 \ \ I .930 88. 9.

ma. i dr. 'tle6aeBcKH. angew. Beograd. pp.!J.U'-IeClfUX coiipoiThuMeHllJ7. B.. Toulouse.. ASkovic R. ''Hldl'vcilimln'''u knjici "Hidraulilro t]. 1981.ecTBeHcKI. C. Cousteix J. 1987.uu. 1990. AJIhTllYJIb... MnHaeB. 5IHbllnH. OMO. EYTaeB. OMO. Cantrak. Bellisek M.. Crnojevic C. jJlVb!em~ zadaci Gradjevi)'l~ka knjiga 1990. ASkovic. Re. Kavitacija. 1982. vlocKBa.. Crnojevic c. K.fintlma~ stl'. 1978.meumatilct! Ila ala/mill 54-85. 10.Gradjevinska klljiga.. Beograd.amique desfluides reels. 13-19. Crnojevic. Ka8uiTtaLl/. 3Hepnm.r.H..C. MocKBa.. TIOIIOB. 16. Math. Candel S. Masinski fakultet. Turbulence et couchelimite.C.. Hidl'tltllilro. Cal1trak S.. lliB:qrgIGIM.H. 1989. ZAMM Z. . Ap3YMaRoB. Ciipa60 /.BH.H.X:.(UIKe.e des flu ides..3. KaJIMhIKOBa. turbomachines...amlque desfluides non visqueu.f"emjJIVNemi iz mehamke jllada sa iZ)lodlil1aiz teor[ie. 3. Crnojevic c.. 1990.5ipomeHKo. Tome J. iio . ]J.H.. 2. 1987. C. ABepllH. C. Meclr:69(1988) 6. MeTaJIJlypnm. FUOpaBJllllW U CTPO:HH3. 12. 9..x. n. u lmjizi "Ridraulika . OMO. A. 1986. 7. MaIIIllHocTpoeHne. 1986. A. Knen. 14.. 8. 11 gp.. S..AWUlUHOaupouiTieJl.<I>...Elektrohidraulika".Felt/la. 4. n. HBaROB. 17. Cmojevic.!J. C60PHUK 3aOa<(.aT.lJ/ 8 MeciJiHblx zUOpaSJl.c. 6. Mecanique experim. Bnru.!J.. / . Beograd..liUlf ilo zuopa6.chs.razl'odmci . Paris.. Mecaniqu.. PmK. 5... 13. 11.CEPAD. U lWCOCHble ciJlaHu.0:.H.Ci"l1ojevic c. A. Aerodinamiqlle. T 564"T 567. Tome U.a llKOJIa. 3. Beograd 1986. Beograd. C. Kompreson. 15. Caktrak S. Dyn. Crnojevic.II. Theoretical and experimental determinationcoefficients of en. teoriia. B. Fluidl1a tehnika N°l.. 1989.A. OS/lOl'ihidraulike ipnel/Illtltike.. EOJIbllaKOE.!J.R. BORDAS. ArporrpoMI13. lOT. B. 1984. 3.C.A.. 1987. Hacocbl MocKBa. Petkovic Z..A.. MASSON.bHOII ZUOpaBJlllKe. ilOP.aT" MocKEa. L 1984.rn. aapOOW-laMllKa. Statique et dyn. E.entale des flu ides.ergy loss in the T-bran. Hidrattlika . )KHBOTOBCKHH.361 LITERATURA 1. MarjanovitP.Kavitacija . MexaHlllfll JICllc)KociTtli U za3a.eT aJI. Pavlovic M. Paris. Comolet R.

1983. 31.HH.. McGraw . fl. 1982.DOrdevic. 3HeproH3gaT. MexaflllK~ . MocKBa. Ji:6yxqJa3l-lble LTteT..MbcKBa. 1986.lVL. Circuits hydrauliques-une approcMinergetique. TUOpaB... 20..ocTpoeHIIe. Faisandier I.r.M. TuopoMexaHuKa.HaYKu.C. Zbliica zadataka iz mehamkefluida. A.. An introduction. . TUopOOUllaMU1(a u {ueUJl006MeH i7pu fiapooopaaoBaHuu. 1969. Bm:o.. 1986. K. Bordas. 26. 1975. NaucIia knjiga.MaUluHbl.aT. B.1teflURM.Paris. CnollIIH. 25. Mecanismes oleo-hydrauliques.lUlKa.E. 32. 37.aT..MocKBa... R.Editionde l'Ecole polythnique de Montreal. IA.. 1989.F.. TUOpa6. KOHCTaHTHHOB.51. Laboratories Miami. " 28. 197L 34. MaIIlIIHoCTpoeHIIe. weil/l0::mep'ieiflU'teCK02o 06pooY6oBaHLIJl. KpHB'IemW. MocKBa. .L.M. l1p. Labonville R. Durst F. IT. OCflOBbl Mex...o. 24. BOWrKYHcKHH" 51.B. 1991. MIIHaeB. B. <pag. 21.PlenurriPress. 1-10 (1992).c.el-lWl YeJleMemTt(L"'(.11. 39.f. 1968. Gradjevinska knjiga. Loh.. '.. rpaOOBCKnH.MocKBa" 1987. 3HeproaToMII3p... MocKBa. qyraeB.O:YHqeBcKnll.JICUOKocLuutliaaa. V. Modern Developments in Gas Dynami~s. Florida. Djordjevie V. Fukui K. Lj. ¢liJIillllIOB. P. Problemes resolus de mecaniquedesjZuides.Hill. JIeHIIHrpag.o. to hydrodynaniicsan.O:e:i1~I. TeXI-lLllleCKaR 'iuopoMeXaI-lLlKa. I1BaHoB. 1970.. Beograd. I(rreB.. 1962.eB. BbICma5I IIlKonu. KHCeJIeB n. 1983.1lU'teCKue . 1986. 23. Theory and problems offluid dynamics. Brighton. 1988. T.M coilpoiuU6. 29.ASkovie. HacocbI HHaCOCHble CTaHIJ. Mehaute.r. 1969. Sasie.dwater wave~·.n..aT.Duric. 1983. Schaums outline series. A.Beograd.P. Cupa6o 1HllK ilo xuCJpa6.362 Literatura 18. and Pelieira IC. Bordas.A. Cy.M. 3HeprH5I. 33. . 38. 22. Kapemru. JIoOaqeB.. r. nlOpa6JlllKa.. 1980.. M. H.. EM:o.K. New York. r.T.. Hajdin G. M. MallHHocTpoeHIIe.eeB. Beograd. 19.1987.. Bm:o. 1987. 36.a llKona.3HeproaToMH3p. TUopoMcxaHL1Ka u ia306aR owwMLlKa . Krsmanovie.afluKil Jlcuc)Kociflu.i l . K. ro.TuOpa6JlwCa..M.aIIIKona. New York. Saljnikov. v.C60PflUK 3aOa t t. r. CI>eg5IeBCKIf0:. MocKBa..'fpbill1:3p. MOClma. Lumbroso H.. KYTenoB.. lO. W.r.eJlbqIIK.P. Mehanikafluida.O. 1987.<P.IiI. 27.1tU leCKU. jed/'tominerlz[iJ'hh J'tlUjtllijO Jllllda..F. A. Fluid dynamically caused cycle-to-cycle variations in piston-draven pipe expansion flows...E. Paris. CTpeMaH. 35. L L 30. ITOlulu:jaHCKnll JI. Experimentsin Fluids 13. .aT."Gradjevinska knjiga. B. KneB. 40. JIeHHHrpag. B.H.. Hughes. CTpollH3p. Dillamiku.. MocKBa. HaCOCbl Ll HaCOCflble CtUllfl~lILli.

Voronjec K. New York. MocKBa.f!. B-42... Crnojevic. r. Ward . Mecaniqll. 199146. Nedeljkovic M. Gradevinska knjiga. B.o.ecTBeHcKHH. Clarendon Press. 49. Ka6wTimiUJl.literatura 41. 1982.: P/ehanika/lttida. Edition Vyncke. 1980. Protic. IIaBJIeHKo. McGraw-Hill. JIeHIDITpap. MamI1HOCTpOeHHe. Fluid mechanicsfor hydraulic engineers. Z... 56..uida. Pa6I1HOBII'I E.es desjlll. Dover publications. B. 1977.M. RB. Cyp. OOLOBbl Mexm-lUKU JlCllOKOcUiu..o.o.o. PUl1lpe i Fentilatod . CaMo:i!llloBwI. Statika i kinematika. Oxford.o.. 1O. l. MocKBa. 1980.o. 1973. O.eeB. Paris.. He.f. Elcspertirlel'!tablo odredivallje ko¢cijenata lokalmlz otpom h'iwita Ilapmv(jemlz od cevmlz segmenata.. 55.epa..B.K. 1980. Pro tic.ProblemZ. BORDAS.. C. MOCKBa. Gand. 52. Saljnikov V. 1O.5IeBC:rrn:H.. POlI<):J. CYAocTpoemre.Smith. JIerurnrpap. 44.c. M&anique des fluides appliquee. Tuopoa3poMe---cm-lUKa. 1988. 43. ¢e. 54. .aT. 57..uLl. ee. MocKBa. reJ'feI1J"t4 teorija.movi tllrbol1laSlila.o. TUOpaBJ1..UKa. JIeHHHrpa. <DaAAeeB. Zadar. PelTier J. 1976. Schlichting H. CTpoHH3.temal Fluid Flow. 50. K. 5LM.. AM¢HJIOX:Ii~Il. JIeHImrpaA.MUKa 6eHL71wlJltJ. Beograd.. B.PaA.. XVII JKTPM.. Ct5opHUlC3aOa'-l Lio 2uopoaapoMexaHuKe MaliIHHocTpoeHlIe. Beograd. 1979. 1989..M. M. 48. In.J. 45.. 1979. r.H. BOHTKYHCKHH. Cy..oc'TpoeHHe.. MaSinski fakultet.B. Cy. 47. Boundery layer theory. Obradovic N. 1980. Beograd. 58... Ouziaux R. A. Rouse H. 51. Sasic. Patemoster C. 1979. TuopoMexaHUlca.ocTpbelille. Gradevinska knjiga. . TaJIHeB. HHTYCOB.. 1986.. Beograd.. 1969.N. 3aoawluK UO 2LlopoMexaHuKe OJ1. 363 Obradovic..occTpoeHHe. CaMOIrJIOBR'l.B..c. 30noToB. M. 42. 53. 1986. 1978. AapOOUHa.ides. Gradjevinska knjiga..R cyooczTipOlnTieJle~l.. Z.

. izd. .(Edicija Mehanika fluida i hidraulicne masine) I Tiraz 500. Cvetlw Klasicna i uljna hidraulika / Cvetko Crnojevic.elF' .Beograd: Masinski fakultet Univerziteta.IX. prikazi . [361-363].6(075.8) CRNOJEVIC.Biblioi. 24 cm.8) a) Hidraulika ID =: 65041932 \ \ . Beograd 532/533 (075. : graf.] . . ISBN 86-7083-317-4 621."odna biblioteka Sribije. .lTafija: str. 363 str. 1998 (Beograd: Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurskog fakulteta).Kategorizadja [J puiMRkadji Nal.[1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful