Univerziteta u Beogradu Masinski fakultet

Edicija:

Mehanika fluid a i· Hidraulicne masine

Masil!1sid fakuilet Univerziteta UI Beogratch.n

Edicija:

Mehanika fluids i hidraulicne masine
@

Klasicna i uljna hidraulika. I izdanje, 1998. - ova Imjiga

Crnojevic C.
€&

Izabrcma poglavlja iz hidrodinamike. I izdanje, 1998.

Cantrak S.
~

Statika i kinematika fluida. II izdanje, 1998.

Saljnikov V.
®

Mehanika fluida = Teorrija i praksa. VI izdanje, 1998.

Cantrak S., Marjanovic P., Benisek M., Pavlovic M., CmojeviC C.
@I

Prirucnik za proracl.ln strujanja siisljivog flu ida. V izdanje, 1997.

Pavlovic D. M, Stefanovic Z.
<II

Tehnika merenja. I izdanje, 1996.

Benisek M., Nedeljkovic M., Kilibarda R., GerasimoviC D.
III

Dinamika jednodimenzijskih strujanja flu ida.

n izdanje, 1995.

Djordjevic V.
Iill

Pumpe i ventilaiori· problem!, resenja, teorija. I izdanje, 1992.

Protic Z. Nedeljkovic M.
Oktobarska Imgrada grada Beograda za najvrednije dostignuce 11 oblasti tehnickih nanka za 1992. godinu

Urednici edicije:
III !lI
flI

iD

Prof. Prof. Prof. Prof.

dr Zoran Protic dr VIadan Djordjevic, akademik SAND dr Miroslav Benisek dr Svetislav Cantrak

Kljucne reci:

mirovanje fluida,hidraulika, Uljlla hidraulika, jednodimenzijsko strujanje flnida, kolicina kretaoja, kavitacija

Sadri't{j Hidraulicki potpU110 hrapave cevi Hidraulicki hrapave cevi
2.1.5.1.5. 2.1.5.1.6.

III

135

136
136
139

Odredivanje koeficijenta trenja - Moody-ev dijabrram Odredivanje koeficijenta trenja iterativnim plltem Odredivanje koeficijenta trellja primenom racullara Koeficijellt trenja prj dozvucnom strujallju stisljivog fluida ..... . Odredivanje koeficijenta trenja pri neizotermskom strujanju Gubici na lokalnim otporima .................................................................. . ......................................... . Struktura strujanja u lokalnim otporima Gubitak energije na lokalnim otporima Uopstena Bordina formula Odredivanje koeficijellta Iokalnog otpora Mec111sobni uticaj lokalllih otpora Podela cevovoda ...... ;............................................... .. ............................................................................................ . ....................................................................... .

2.1.5.1.7.
2.1.5.1.8.

140

2.1.5.1.9.
2.1.5.2 2.1.5.2.l.
2.1.5.2.2.

141 142

2.1.5.2.3. 2.1.5.2.4. 2.1.5.2.5. 2.1.6.

142 142 145 146 148
152

2.1.7 ..
2.1.8. 2.1.9.

Ekvivalentni koeficijellti 9tpora cevne Jeonice Strujna mailiiw u cevovodu Sprezanje pumpi Hidraulicki proracun pros tog cevovoda povezivanjem grana .......................................... .. Karakteristike pumpe i ccvovocla, i sprega pump a - cevovod

153 153 154
155 156

2.1.10. 2.2.
2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.3.

158
158 Hidraulicka karakteristika prostog cevovoda sa rednim ....................................................................................... . ............................... ..

158
169 176
176
177

Merenje brzine primenom Prandtlove sonde Hidraulicki proracun sIozenih cevovoda

2.3.1.

......................................... ..

2.3.2.
2.4.

Hidraulicka karakteristika slozenog cevovoda sa hiclraulicki parale lnim granama ...................................................................................... .
K:avliiacnja ......................................................................................................... .

205
205

2.4.1. 2.4.2.
2.4.3.

Opste

0

kavitaciji

Hidrodinamicka kavitacija Kavitacijska erozija Kavitacija II pmnpama ................................................................................. .
otV@I."1e

206 209
213
i lIlagl.avlke .......... ..

2.4.4.
2.5.

Staciolllall"llll:lll isticalllja IkJl"O:Z male

2.5.1.
2.5.2.

Stacionarna isticallja kroz male Isticanje kroz naglavke

G"

Jre

............................................ ..

.............................................................................. .

218 ':18 220
226

2.6.

IV

Sam:ia/
Protok tecnosti kroz veliki otvor. Zapremina tecl10sti koja i~tekne kroz veliki otvor za VTeme l1jegovog otvarallja
KV3ziist:acioIDlllllrIDl3 isticauja IDlcsiisljivog fllunda

2.6.1. 2.7. 2.7.1. 2.7.2. 2.7.3.
3.

226 235 235 257 264

K.vazistaciollama isticallja teCl10sti pri punjel1ju iIi praZlljenju rezervoara razlicitih oblika ....................................................................... . K.vazistacionarno preticanje tecnosti u spojel1im sudovima Kvazistaciollarno isticanje pri tOlljellju iIi izranjanju sudova

lP'RlMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICINE KRETANJA
Zakon 0 promel1i koIiCine kretanja za geometrijski slozene strujlle prostore ................................................................................................. . Moment sila nastao promel1om kolicine kretanja Udarac mlaza u cvrstu pregradu ................... ..
271

3.1. 3.2. 3.3.
4.
4.1.

273 288

OSNOVE DUNE HI1IlRAUUKE
OSOmlID!3 razmatranja

nprimena lIJijne hidranllike

4.2. 4.3.
4.3.l.
4.3.1.1. 4.3.1.2.

Hidraulicki sistemi preo@sa 1mage OSI1@ve pll"OraCUln3 VRS

lednacine koje se koriste za stacionarni proracun rada UHS Bernulijeva jednaCina JednaCina kontinuiteta

4.3.1.3. 4.3.2. 4.3.2.1.
4.3.2.2.

J ednaCina kretanja
Opsta razmatranja

......................................................................................... . ................................................................................ . ........................................................................ .

Energetski bilans UHS

Promena temperature ulja Stepen lcorisllosti UHS
Razvodnid

4.3.2.3.
4.4.

............................................................................... .

Graficko prikaziv3Jrnjc uljno-l!1idll"anIicld.b komponcnata

4.5. 4.5.l.

Sila aktiviranja razvodnika Hidraulicke karakteristike razvodnika Preracunavanje hidraulicke karakteristike

4.5.2. 4.5.3.
4.6. 4.6.l.
4.6.2. 4.7. 4.7.1.

Pumpe i hiidromotolr'i
Pumpe Hidromotori

.............................................................................. ..

.................................................................................................................. ..

HiidJr'ocilindtJr'i ................................................................................................... ..

Brzinsko polje

11

hidrocilindru

4.7.2.

Polje pritiska 11 hidrocilindru

301 302 303 303 304 305 306 306 306 307 308 310 311 312 313 314 315 315 316 320 320 322
:.;,

Saddaj

V

4.7.3. 4.2.4. 4.7.5. 4.7.6. 4.7.6.l. 4.7.6.2. 4.7.7. 4.7.8.
4.7.9. 4.7.9.l. 4.7.9.2.

Faze kretanja Idipa Promeun hetne sHe hidrocilindra Siia trenja koja deluje na klip Strujanje kroz kruzne pro cepe Koncentrieni lcruzni procep Ekscel1tricni kruzni procep Dinamika hidrocilindra Hidraulicko kocenje kretanja Promeun He na izvijal1je ElasticuCl linija i kritieua sila izvijanja ................................................ . ................................ . Praktieni proraeuI1 hidrocilindra 11a izvijanje Literatura

323 324 325 329 329 332 333 336 340 340 343 361

VI

PREDGOVOR Polazni materijal-osnovu ove knjige cini dec koji je autor pisao u sklopu knjige Hidraulika-teonja, problemi, zadaci, autma S. Cantraka i C. Crnojevica, koja je bila u izdanju Gradjevinske knjige iz 1990. godine. Taj postojeCi telcst je preslldno uticao da koncepcija ove knjige uglavllom ostane ista kao i koncepcija kl1jige pretece, a to znaci da je posIe teorijskog uvoda neke oblasti dat odgovarajuCi broj primera. Prema tome, ova lmjiga istovremello predstavlja i lldzbenik iz dela teorije i zbirku resenih primera iz hidraulike i uljne hidraulike. VeCi deo rukopisa ove knjige bio je spreman za stampu jos 1993. godine, medjutim, sticajem razliCitih okolnosti stampanje ove kr~jige je odlozeno za neku drugu priliku. Ovo odlaganje mi je dalo dovoljno vremena, nadam se na racun poboljsanja kvaliteta, da se rukopis nakl1ad110 ddradi i dopuni sa novim poglavljima. U odnosu na pomenuto "prethodno" izdanje postojeCi teorijski delovi su uglavnom doradjeni, dok su neki potpuno preradjeni, a takodje su dodati i novi teorijski prilozi, a sa ciljem kompletiranja teorijskih znanja iz oblasti primenjene hidralllike. Odeljak 3. koji se odnosi na primenu zakona 0 promeni kolicine kretanja je pot-puno preradjen. Dodato je i novo poglavlje 4. Osnove uljne hidraulike, a sa namefOm da se OVOl11 knjigom, bar sto se primera tice, u potpunosti pokrije precJmet Hidraulika i pneumatika koji se slusa na trecoj godini studija Masinskog fakulteta u Beogradu. U sklopu lleke izlozene teorijske jedillice pojedine jednaCine i izrazi su zaokru.zeni a sa ciljem da se citoacu i vizueinim putel11 skrene pazllja 11a ono sto je vazno za pril11enu. " Treba napomenuti da je, izmecJju ostalog, autorov cilj bio da se da sto veCi broj primera, odnosllo problema, koji Sll u telcstu oznacelli sa problem iii P., a koji su dati posle oclgovarajuCih teorijskih osnova. Odabirdatih primera vrsen je taka da saddi spektar klasicnih primera iz oblasti mehanike fluicla, veti cleo originalnih zadataka koje je autor davao duzi niz godina 11a pismenim ispitima iz preeJmeta Hiclraulika i pneumatika i Mehanika fluida, kao ideo primera koji preclstavljaju stvarne illzcnjerske potrebe i problell1e. Pri izboru primera autor je nastojao da oni sto vernije odslikavaju realnu inzilljersku hidraulicku praksu. I pored toga, dat je i izvestau braj primera (zadaci radi zadataka) kojiill1aju veoma retku prill1enu, kao st-o su, 11a PI., slucajevi prisustva veceg broja medjusobno ne mesajuCih tecnosti u rezervoarima, iii neki primeri relativnog l11irovanja tecnosti, a Cija je svrha u korektnoj primeni teorijskih znanja na slozenim sillcajevima. Dati primeri II knjizi, a na osnovu dugogodisnjeg nastavl1o-pedagoskog iskustva, izlozeni Sll tako sto je jeclan broj primera i problema reSen detaljno, drugi je sa delil11icnim postupkom rd3vanja, dok je treCi clat samo sa zavrsnim fei3tnjem kako bi zainteresovani citaoci, kroz samostalan rad, l110gli da provere svoja stecena ZIlallJa. Ova knjiga je prvenstveno namenjena studentim<t masinskih fakulteta koji slusaju predmete: Hidraulika i pneul1latika, Hidromehanika i Mehanika fluida, iIi neki drugi precJll1et koji koristi znanja iz mehanike fluida, ali i inzinjerima i

Predgovor

VII

strucnjacima koji u svojoj praksi imaju potrebe za primenama mehanike fluida. S obzirom cia se teorijski cielovi, iii, pak,izvestan broj primera teorijskog karaktera, koji su dati u lrnjizi ugIavnom ocinose na iminjerski najceSee k6riseene oblasti mehanike fluida to znaci da se tim delovill1a sarno cielimicno pokrivaju potrebe predav<inja osnovnih Imrseva Mehanike fluid a, Hidromehanike i Hidraulike i pneumatike. Na kraju zelim c1a se zahvaiim sVcijoj supruzi Lji\jani koja je strp~jivo kompjuterski obradila i sioziia komplikovani tekst ove knjige i uradila veCinu slika. Zahvaljujem se dip. mas. inz. Nenadu Ivanovieu koji je uradio radnu verziju stika za odeljke 2.4-2.7. Zahvaljujem se kolegama i studentima koji su mi ukazali na stamparske greilke i nec1orecenosti u vee pomenutoj knjizi Hidral/lik:a koja mi je posluzila kao polazni materijal za nastajanje ove knjige. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima akademiku prof. dr. Vladanu Djordjevieu i prof. elf. Svetislavu Cantralru na datim sugestijama i savetima. Autom je potpuno jasno da su i pored ulozenog tnlda u toku pripreme, telmicke obrade i pregleda rukopisa lledorecenosti i stamparske greSke sastavni deo knjige. U tom smislu sve dobrOllamerne eita' ice ove knjige autor moli da ukazu na takva mesta. Svim korisnicima, a naroCito stlwentima, zelim uspdno elruzenje sa ovom knjigom, i nadam se ela ee njima za razumevanje llapisanog biti potrebllo mnogo manje vremena nego 8to je to meni bilo potrebno za pl'ipremu istog.
U Beogradu, 18. februara 1998.

Antol'

vremenski period. broj obrtaja . koeficijent korekcije koliCine kretanja F g G h.masa .zaprel11inski protok .hidraulicki precn. sila reakcije .koeficijent hidralllicke lcarakteristike cevovoda .H 1 K I. temperatura .duZina .precnik .rad .81 m / s 2 ) .poluprecnik.ugao. strujna energija po jedinici mase . polama koordinata .ubrzanje sile Zemljine tde (g = 9.sila pritiska. p p q r R Re T v v v w x. gasna konstanta. apsolutna temperatura .ekvivalelltl1i koeficijent otpora cevne deonice .sila .poluprecnik.teZina .L m In n.koeficijent krlltosti opruge . ubrzanje .brzina strujanja .VIII SPISAK VAZNIjIH OZNAKA a A b c .Rejnoldsov broj .povrSina poprecnog preseka .nap or.visina .modul elasticnosti .. Z y .specificni zapreminski protok .duzina. snaga .koordinata te:tista povrSine u odnosu na nivo slobodne povrsi tecnosti .ik .zaprelIlll1a .moment inercije povrsine .pritisak . koeficijent korekcije kineticke energije .maseni protok fluida . y.vreme.duzina .ugao.normala na povrsinu.Dekartove koordinate .

..venti! .normalni napon ..pocetno stanJe ...koeficijent protoka .. klip ..koeficijent lokalnog otpora - koeficijent adijabate A... sredllja vrednost ...manometar.ugaona brzina Indeksi a .ih oZltaica IX o LlP ..teziste povrsine . !J p cr 1. 363 38.usis ... apsolutna visilla hrapavosti .....srednja vrednost ...5% 300 404 17 . q> CO .zid . kriticno stanje ..krivina..gustina . z. knjige: Stranica UCeSce teorije Primera Slika Tabela .racva .koeficijcnt trenja .. K .. koeficijent brzine .....debljina zida. y..koordillatni pravac Statisticki prika'l..pad/porast pritiska t. ..tangencijalni-viskozni napon ..trenje .pumpa..stallje atmosfere c k m o P R S T u v w x.Spiftlk I'tlzlli.ugaona koordinata..

.

kao uostalom i na celokupnoj povrsini A. Tlatpritisak i apso/utnipritisak. pocevsi od jednog granicnog odnosa M = Mg fluid postaje neprekidna sredina a odnos f:. Odnos ovih L.1.1.16. Merna jedinica za pritisak je Paskal [Pa].1. Prema tome. POLJE PRITISKA. tada se pritisak II njemu naziva staticki pritisak.Potpriti.. a njen deo M je dovoljno mali i moze se smatrati ravnom povrSi. Prema ovoj teoriji.A udari mole kula na povrsinu ~A.1a. Pri proucavunju lnirovanja f1uida od posebnog illtLt'~sa su sledeCi pritisci: atmoJfor:J'k~ potpritiJ'aA. s1.l. Ova povrs je u opstem slucaju zakrivljena. i koja je jednaka odnosu normalne sHe liP i povrsine M na koju deluje ta sila: ~P--=--h-·m--(-M-/-M--)-=-dP-/-~. v-brzina translatornog kretanja i Ek = I11V 2 /2 -ldneticka ellergija translatornog kretanja mole kula. a ako stmji tada se osim statickog mogu definisati totalni i dinamicki pritisak. I M~Mg .1. pritisak se moze defillisati kao skalarna prostorno-vremellska veliCina p == p(x.1.1. Kako pritisak predstavlja veoma znacajnu veliCinu stallja to ce se II ovom Odeljkll njegovom proucavanju posvetiti vise paznje. I p deluju silom M. Ti !J. ! usled promene koliCine kretanja.p i odbijaju se molekuli fluida. 1z ovog rezultata lcoji daje kineticlca teorija gas ova sledi da je pritisak veliCina koja je posledica promene kolicine kretanja i proporcionalna je broju mole kula i njihovoj kinetickoj energiji tanslatornog lu-etanja.1. bilo da se f1uid nalazi u star~ll mirovanja ili kretanja. odllosno tada se f1uid ne moze smatrati neprekidnom sredinom.p'/ M I_l_· postaje konstantan i naziva se pritiskom. Ako fluid miruje. MANOMETlU }L:Jl. . Pritisak fluida definise se i u kinetickoj teoriji gasova. Na povrsinu M. m-masa molekula. ___ _~ veliCina M / M graficki je b) a) prikazan na s1.-I~1 .1 slike se uocava da pri malim povrsinama M OdllOS M / M ima neravnomerni karakter. pritisak je odredjen izrazom: n 2 2 P =-mv =-nEk ' 3 3 pri cemu je n-broj molekula po jedillici Zapremllle.fak i Tlatpritifak Stt re/ativllipritisci imere J'e U odTloslt lla stallje atlllOJfore. .1. Sa ove Slika 1..z. za jednoatomne gasove.1. PIf'R1l:isak Pritisak je jedTla od oSTlovmh ve/iana staTlja.1.y.t) koja predstavlja normalni napon u fluidu. Da bi se definisao pritisak posmatrace se povrS A koja je u kontaktll sa f111idom. Medjutim. Ta lleravnomernost je vezana za nedovoljni broj molekula koji udaraju u povrsinu M. udaraju fl.

1.y. ostvaruju se natpritisci do 15000 bar. Ovaj fluidni delic izlozen je dejstvu zapremi. j analizirace se njena ravnoteZa.2.1.z nske sile po jedinici mase F. Natpritisak se oznacava sa Pm' gde indeks m potice od naziva mernog instrumenta .PV ' dok se za fluid u stanju natpritiska (tacka B) apsolutni pritisak odredjuje kao PB = Pa + Pm' 1.2a). industrijski natpritisci su 6-8 bar. Ako je fluid u stanju potpritiska (tacka A)apsolutni pritisak je PA =: Pa .2b. natpritisci su mnogo veci. ogranicena povrsinom A.1. dok za specijalne potrebe natpritisak u vazduhu moze da dostize vrednosti od par stotina bar-a. OSI!Jl(DVIIll3 jedm!cin3 hidrostatike .1. dok u laboratorijskim uslovima. Potpritisak se oznacava sa PV' gde indeks /l potice od mernog instrument a .2) tada se razlika izmedju apsolutnog i atmosferskog pritiska naziva notpntiso/c. za specijalne namene. Kod nestisljivog fluida. Njegova vredllost je promenljiva i zavisi od atmosferskih prilika.1. Pri tomese postavlja pitanje: koje sile deluju na fluid u stanju mirovanja i kakav zakon promene pritiska one izazivaju? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se fluidni delic zapremine dV. prikazan na sl.1. Ostvareni natpritisci u stisljivom i nestisljivol11 fluidu su razlicitog reda velicine. iz koje sledi da je: PV. " Apsolutni pritisak. Ako je apsolutni pritisak u fluidu manji od atmosferskog (tach A sa s1. Slika 1.2 Ako je apsolutni pritisak u fluidu veti od atmosferskog (tacka B sa s1. mase dm =: pdV. i menja se u veoma uskim grallicama. Tako na pr. lvIanometri Atmosforskipritiso/c je pritisak okolnog vazduha. Kako se potpritisak meriod stanja atmosfere.Ojierov3 jiedllllacBlIllaJI Posmatrace se fluid gustine p = p(x. tako da se za odgovarajuce geografsko podrucje moze smatrati konstantnom veliCinom.1.2 Folje pritiska. to vazi Pv ~ Pa' Ova relacija istovremeno govori o maksimalnom potpritisku. meri se u odnosu na apsolutnu nulu pritiska. x te zato na njega deluje aj .1. kao stisljivog fluida. Atmosferski pritisak je obicno reda velicine oko 1000 mbar. primenjenog u pneumatici.max =: Pa' mada se ovo stanje u realnim tehnickim uslovima tesko moze ostvariti.1.vakummetra..1. 1.z) koji se nalazi u stanju mirovanja (s1. Ovaj pritisak oznacava se sa PC! iIi Pb' a meri se u odnosti na apsolutnu nulu pritiska. u uljnoj hidraulici natpritisci za industrijske potrebe su do 700 bar.2) tad a se razlika izmedju atmosferskog i apsolutnog pritiska naziva potpritirok. Iz te fluidne mase izdvojice se proizvoljna kontrolna zapremina V.manometra.1. Kod vazduha. za bilo koje stanje fluida.1.

vrednost gradijenta pritiska (grad p == Vp) i kada se ona skalarno pomnozi sa elementom duzine vektora polozaja dl -= dx T +dy J +dz k. Odavde sledi da povrSinske sile deluju sarno na kOlltrolnoj povrsini A (v. A koja posredstvom.dl) . t Iz jedllaCine ravnoteie sila koje delujulla kontrolnll zapreminu f111ida sledi jednakost: i v pFdV- f pdA=O.2c).2) predstavlja skalarni oblik osnovne jednacine mirovanja fluid a koji se najceSce koristi za feSavanje prakticnih problema. sist~mu Pri mirovanju fluid a u poIju sHe Zernljine teze(sl. Ova jednacina se jos naziva i Ojlerovom jednacinom hidrostatike. Kada se ponovo spoje preseceni delovi f1uidnog delica sHe pritiska se uravnotezuju. komponente rezultujuce . kao: Iv pFdV. tada na povrsima preseka povrsine dA l deluju sile: -pdA] ipctA 1 koje su istog pravca i intenziteta. (1. Identican zakljucak vazl i za celokupnu ullutraslljost kontrolne zapremine V.1. ali suprotnog smera. S obzirom da je elementarna sila pritiska ip -= .1) zamene vrednosti rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F = F/ + FyJ + ~l~.1.1.3. veze izmedll povrsinskog integrala dobija novi oblik: zapreminskog iv (pF .1) koja predstavlja osnovllil jednacinll mirovanja f1uida.dl) = (pF. s1. presece nekom ravni na dva dela (v. pri cemu su· Fx. Ako se f1uidni delic.1.!-k minus potice od suprotnih smerova vektora sHe pritiska i orta spoljasnje llormale povrsine.grad p )dV r-I =0. u koordinatnom x. sledi da mora biti zadovoljena jednakost pl. gde je z vertikalna koordinata. y i z. 1. i ona fizicki izrazava ravnoteiu zapreminskih i povrsinskih sila koje deluju na fluid u stanju rnirovanja. sto znaGi da u unutrasnjosti zaprernine fluidnog delica dV nema povrsinskih sila.p dA .1. Na osnovu ove sHe nalazi se rezultujuca zapreminska sila koja de1uje na celokufmu zapreminu fluid a V.2) I lednaGina (1. I I \ (1. koja u razvijenom obliku glasi: Idp=p(Fxdx+Fydy+Fzdz)l. a s obzirom da je V proizvoljno izabrana zaprernina. Da bi ova jednacina bila zadovoljena.Polje pritiska. 1. U ovim sHama (-pdA! =-pdA! iiI) zn. odnosno sila pritiska. dobija se skalarna jednaCina dp = (Vp.1. Kada se u vektorskoj jednaCini (1.3). Hid1l"osi:mticki z:mk@lIi rasp@dele pritisb. dobra poznate.1.1. to ce lljella rezultujuca vredllost biti pdA. Fy i Fz komponente sile. zapremine dV.2b). lvlanometri 3 elementarna zapreminskasila Fdm-= pFdV.1. sl.grad p = 0. iz koje se dalje dobija vektorska jednacina p-=F~=--gr--ad--p---I. Osim zapreminske sile na f1uidni delic deluje i povrsinska sila.1.

4

Polje pritiska. Manometri

zapreminske sile po. jedinici mase imaju vrednosti:
.
"

F." == 0, J<-; == 0

i

~ =

-g. Sa

ovim vrednostima sile Ojlerova jednaCina se znacajno pojednostavljuje i glasi : dp=--pgdz. (1.1.3) Ova jednaCina predstavlja diferencijalni obIik osnovnog zakona hidrostatike, primenjenog na polje zapreminske sile Zernljine tde i vaii kako za nestisljiv (p = const) tako i za stisljiv fluid (p:;c const). Ako se dalje posmatra rnirovanje nestisljivog £luida iz jednaCine (1.1.3) se dobija Slika 1.1.3
P + pgz == const ,

(1.1.4)

a sto predstavlja hldrostatickizakon raspodele pritiska. Iz ovog zakona sledi da se pritisak u nestisljivom £luidu, koji rniruje, lineamo menja sa dubinorn tecnosti. Pri mirovanju tecnosti nije prakticno da je koordinata z usmerena vertikaIno na vise (kao u izrazu (1.1.4», vee vertikaIno na niZe. DakIe, prakticno je uzeti da se rast koordinate z pokIapa sa porastom dubine tecnosti . Ako se jos koordinata z veze za nivo tecnosti u rezervoaru, hidrostaticki zakon raspodele pritiska dobija oblik

1P = Po +pgz I·
Konstanta integracije Po ima vrednost: Po = Pa ako je nivo tecnosti otvoren prerna atniosferi, Po = Pa - Pv ako iznad nivoa tecnosti vlada potpritisak Pv ' ili Po = Pa + Pm ako iznad nivoa tecnosti vlada natpritisak Pm'
1.1.4. bobaliske
~

(1.1.5)

eJk:viplilitiisne pmnrsJi.

Izobarske (ekvipritisne) povrsi su one povrsi na kojima je pritisak konstantan (p = const.). Ove povrsi su rayne ili krive, sto zavisi od polja zapreminskih sila. Ako se posrnatra mirovanje tecnosti tada Vail osnovna jednaCina hidrostatike (1.1.1) iz koje se zakljucuje da je rezultl1jl1Civektor zapreminskih sila F uvek norrnalan na izobarske povrsi (pF == grad p), a. sto je graficki prikazano na sL1. 1.4a. Prerna tome zapreminska sila F diktira oblik izobarske povrsi. Ako

~"'~-VV"'lc...,.1'

(It?

-..- ..... .... ---------.~~-

--

/?

CJ

b)

c)

e)

Slilm 1.1.4
tecnost miruje u polju sile Zemljine teze tad a na svaki £luidni delie deluje konstantna zapreminska sila if, odakle sledi da izobarske povrsi moraju biti rayne horizontalne povrsi. Ovaj zakljucak sledi i iz hid~ostatickogzakona raspodele pritiska (1.1.5). Nairne, ako se posmatra ravan na dubini z = canst., tada iz (1.1.5) sledi i da je p = const", odnosno da je izobarska povrs myna horizontalna povr!; (v.

Palje pritiska. 1vIanometri

5

s1. 1.1.4b). Ukoliko je zapreminska sila F i dalje konstantna, ali nagnuta pod llekim uglom Uodnosu na horizontahi, sto predstavlja slucaj relativnog mirovanja tecllosti pri translatornom kretanjll, izobarske povrsi i dalje ostajll raYne, ali nagnllte pod izvesnim uglom u odnosu na horizontaiu (v. sLl.1.4c). Ako zapreminska sila nije vise konstantna vee promellijiva, na pro neka je linearna funkcija od radijus vektora polozaja fluidnog deliea a sto odgovara relativnom rnirovanju tecnosti pri rotaciji (v. s1.1.1.4d), tada izobarske povrsi dobijaju zakrivljeni oblik (obrtnog paraboloida). Detaljnije 0 slucajevima re1ativllog mirovanja tecnosti pri translaciji i rotaciji biee reCi u poglavljima 1.7 i 1.8. U slucaju da se ne radi 0 mirovanju vee 0 kretallju tecnosti, na fluid deluju i dinarnicke sile, sto dovodi do znatnog uslozavanja polja pritiska. Tako na pI. aka se posmatra nivo povrsine vade reke iii mora sa sLl.l.4e, tad a je sasvim jasno da· je oblik povrsine vode, a samim time i polje pritiska, veoma slozello. Konstantnost pritiska na izobarskoj povrsi moze da se iskoristi i za prakticnu primenu. Tako na pI. ako se na izobarskoj povrsi uoce dye tacke A i B (v. sLl.1.4a) tada vaii p A = PB' Ova jednakost pritisaka se naziva jednaCina hidrostaticke ravlloteze koristi se za prakticllu primenu u mnogim oblastima hidrostatike. 1.:LS. Nivo slobodnc povdB. tecnosti Ako se posmatra polje pritiska u fluidu koji miruje u polju sHe Zemljine teze i u sklopu njega specijalna izobarska povrS na kojoj je pritisak jednak atmosferskom (p = Pa = canst.) tad a se ta izobara nazlj1a mvo slobodlle povr,fi tecnosti Ova izobarska povrs pri resavanju prakticnih primera moze da ima znacajnu ulogu, zato joj treba posvetiti posebnu painju. Na hidraulickim senlama ovaj nivo se oznacava sa trouglom (\7). Postoje tri karakteristicna slucaja poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti, ito: jedan kada je rezervoar otvoren prema atmosferi i dva slucaja zatvorenih rezervoara. Ako je sud (A) o/voren prema atmo.sftn; tada je nlvo tecnosti istovremeno i slobodna povrJ: Ako je sud (B)

Slika 1.1.5.1 zatvoren,i aka iznad nivoa tecnosti u sudu vlada potpritisak PV ' tad a se moze zarnisliti da se iz suda B izvuce pijezomctarska cevCica i tame gde se nivo tecnosti u njoj zaustavi taj nivo predstavlja nivo slobodne pnv:si. Knko II SUdli vlada potpritiJ'tlk; to ce nivo slobodne povrfi biti i.rpod nivoa tecnosti II J'lIdu na rastojanju x. Ovo rastajanje odreduje se iz jednacine hidrostaticke ravnoteie postavljene za

6

Polj"e pritiska. Manometri

izobarsku ravan I-I: P a = Pa - P v +pgx, i iznosi x = Pv/pg .Ako u sudu (C) iznad mvoa tecnosti vlada ndtpnlisal<; to ce Jzivo slobodne jJovr.fi tealOsti bitiiznad 1l.ivoa tealOstl It Sltdtt i t6 na rastojanju y = Pm / pg. Ovo rastojanje. odredeno je iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze postavljene za izobarsim ravan II-II, a koja glasi: Pa + Pm = Pa + pgy. Polje pritiska na proizvoljnoj dubini Z odredeno je izrazom (1.1.5) koji se svodi na oblik P = Pi + pgz, gde Pi predstavlja apsolutni pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru (i==A, B, C). Prema tome, pritisci Pi imaju vrednosti: P A = Pa ' PB == Pa - Pv i Pc = Pa + Pm' Graficki prikaz polja pritiska (p == Pi + pgz) dat je na 81.1.1.4 i naziva se dijagram hidrostatickih pritisaka. U praksi je veoma cest slucaj da se u rezervoaru nalaze dye iii vise tecnosti koje se ne meilaju. Tada je veoma vazno uoCiti da J'Vak:oj tealOstipripada njm 71lVO slobodne povr.fi tecnosti Da bi se pokazalo kako se dolazi do polja pritiska po visini u slucaju da u rezervoaru postoje dye tecnosti, gustina PI i Pz koje se ne mesaju, posmatrace se rezervoar sa sl.1.1.5.2.Postavljanjem jednaCina hidrostatickih ravnoteza za ravni I-I iII-II, koje glase:
Pd + Pm = Pa + PIgx

Pa + Pm + P!ghl == Pa + P2g)l,

dobijaju se rastojanja; X == Pm/ PIg i y = Pm/ P2g+hIPJ / P2' koja definisu polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti gustina PI i P2 (tacke N1 i N z na dijagramu sa s1. 1.1.5.2). U rezervoaru postoje sledeCi karakteristicni pritisci, ito: PA = Pa + Pm pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru; PB == Pa + Pm + P!gh1 - pritisak na povrsi razdvajanja tecnosti, i Pc == Pa + Pm + P1gh1 + pzghz - pritisak na dno rezervoara. NanoseCi pritiske u tackama A, i C dobija se dijagrall1 pritisaka prikazan na s1.1.1.5.2. Na ovom dijagramu prava AB, koja predstavlja polje hidrostatickih pritisaka u tecnosti gustine PI' sece izobaru P = Pa u tacki Nl koja se nalazi na nivou s16b6dhe pbvrsi tecnosti gustine Pl' Na istinacin dobija se tacka N 2 na nivou slobodne povrsitecnosti gustine P2' U tacki B koja leZi na povrsi pJ)'gh z .._Slika 1.1.5.2 . razdvajanja tecnosti prave AB i Be se seku, jer imaju razlicite nagibe. U ovoj tacici promena nagiba pravih izazvana je promenom gustine tecnosti, odnosno promenom polja pritiska. Primenom opisanog postupka lako se moze nacrtati dijagram hidrostatickih pritisaka za proizvoljan broj tecnosti, u rezelvoaru, po visini rezervoara, koje se ne meilaju.

B:

~

i

_

11..1.6. Pasolov zak@IDl

U rezervoaru miruje nestisljiv fluid gustine p. Upocetnom stanju mirovanja u kontrolnoj zapremini rezervoara V polje pritiska je odredjeno poznavanjem

Polje pritiska. Manometri

7

pritiska PA U nekoj tacki rezervoara. Neka se tacka A nalazi na istoj izobarskoj povrSi kao i klip precnika d. Na osnoVll ovog pritiska i hidrostatickog zakona raspodele pritiska moze se odrediti pritisak u nekoj drugoj proizVoljno izabranoj tacki B, ion iznosi: PB = PA +pgz. Ova funkcija je na dijagramu pritisaka (s1.1.1.6) prikazana pravom linijoID. Dejstvom sHe F na klip Stvara se poremecaj pritiska t,p A := 4F / d 2rr. koji narusava pocetno polje pritis1ca u rezervoaru. U novom stanju mirovanja pritisci u posmatranim tackama ce biti: P~ :::: PA +/)"PA P; :::: PE +/)"PB = P~ +pgz+ /)"PA' 1z ovih jednaCina se dobija jednakost: Slika 1.1.6 /)"p:::: APA :::: APE == const. koja predstavlja Paskalov zakon koji glasi: porenlecaj pritiska izazvan u jednoj tacki nestisljivog fluid a podjednako se prenosi na sve tacke kontrohle zapremine u kojoj se fluid nalazi. Graficka interpretacija ovog zakona prikazana je na s1.1.1.6. sa linijom koja je paralelna pocetnom rasporedu pritisaka po VISllll kontrolne zapremine. Paskalov zakon ima veliku primenu kod static.kih hidraulickih masina (presa, dizalica i td.).
1.1.7. PJrOIl":B1CllJl.IDI c!e'vn JPlod jJlHt'iitildwm

Kada se u cevi iIi sudu precnika d nalazi fluid pod konstantnim pritiskam P (sl.1.1.7a) tada usled povecanog pritiska moze doCi do pucanja cevi. Dakle, kada je sud izlozen povecanim pritiscima namece se osnovno pitanje kolika je debljina zida cevi pri kojoj ce biti bezbedan rad. U odredjivanju ove debljine ogleda se i proracun cevi pod pritiskom. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje posmatrace se preseci cevi sa poprecnim (sl.1.1.7b) i uzduznim opterecenjem (sl.1.1.7c). U aba slucaja merodavni proracunski presek je izlozensilamapritiska 1;. i istezanja F; :::: cr~, pri cemu je cr dozvoljeni napon istezanja cevi, dok indeks i oznacava poprecno (i=l) iii poduzno (i=2) opterecenje. Kako su ove dye sile u ravnotezi to se 1Z jednaCine ravnoteZc 1; :::: crAi dobijaju proracunske debljine zida cevi za poprecno (s1. 1. 1. 7b)

°

I

\

P4--::::crdniS1

d~

~

6)

=1f0'

pd

L

I

8
~I

i POdUZIlO opterecenje (81. 1.1. 7c)

cr

2cr 12razi za odredjivanje debljina

~

°
2

=-'.

pd

a)

b)

c)

Slika 1.1.7

8

Palje pritiska. lvfanametri

0 1 i O nazivaju se Mariotovirn forrnulama, i iz njih je oCigledno da vail relacija 2 2 :::: 201' odnosno da je 2 > OJ.Prema tome, za pr6racundebljine zida cevi pod pritisk0111 merodavn~l je debljina 02 :::: pd 120. Konacno, kao rezultat proracuna treba usvojiti debljinu zida cevi 0> 8 2 ,

°

°

.Problem 1.1-1. MeJr<ellRje priUska U-cevima

Na mernim rnestirna Ai B za pritisak prikljucen je diferencijalni manometar u B b) B obliku U-cevi u kome je nasuta a) rnanometarska tecnost gustine Pm (s1. A A tH P.Ll-l.a) iIi Pmj (s1. P.l.l-1b). Na ~ p p p p osnovu pokazivanja manometra h odrediti razliku pritisaka izmedu x tacaka A i B u sledeCim slucajevima: h a) ako je radni fluid voda gustine I p:::: 1000 kg / m 3 , b) ako je radni fluid vazduh gustine Slilm P.l.l-1 P :::: 1,2 kg 1m3 . Poznati podaci su: Pm:::: 13600kg 1 m3 ,h=lOQmm, H:::: 2m. c) Odrediti razliku pritisaka izmedu tacaka A i B ako se umesto klasicne U-cevi (s1. P.l.l-la) kao rnanometar koristi obrnuta U-cev (sl. P.1.1-1b).
RESENJE' XOda su u pilallju d/fereJ'lcflalni maJtometri sa tec77ostima, tada je llajboIje jednacinu hldrostaticKe ravnoteze pOJ'taviliza ekvipJitisnu ravall u mallometarsKoj tecllost! Koja se pOKlapa sa don;iin lllvoom razdva;all;a radl10g i mal1ometarJ'Kog jltttda. U razmatranom primem, to je ravan I-I. lednacina hidrostaticke ravnoteie, koja kaie da je PI :::: canst. bez obzira sa koje strane ravnoteZIlog Ilivoa se ovaj pritisak racuna, glasi
PA +pgx= PE + pg(H +x-h)+Pmgh.

Iz ove jednaCine dobija se trazena razlika pritisaka

I

/),p::::

PA

-

PB

::::

(Pm - p) gh+ pgH

I

(1.1.5)

Dobijeni izraz predstavlja opsti izraz za odredivanje razlike pritisaka, pomocu diferencijalnog rnanometra napunjenog tecnoscu. Za slucaj da SU prikljucci A i B na iSto01 nivou (H:::: 0), razlika pritisaka na manometru bi bila:

I/),P :::: (Pm - p)gh I
a) Za slucaj da je racIni fluid voda, a manometarski ziva, razlika pritisaka ce biti: /),p:::: 31980,6Pa. b) Za slucaj da je radni fluid vazduh, tad a ce razlika pritisaka biti /),p:::: 13364Pa. Medutirn, ako se proanalizira odnos gustina radnog i manornetarskogfluida, sledi da je Pm » p. Ovo vazi za slucajeve kadaje manometar:iJ'jlul1jm te('11OSCU (zivom, vodom, uljem, alkoholom itd.), a radllljlwdje f!azduhzliileKi mugigas; pa ,re gu.i'ti/la radnogjlutda ;/loze zal1emrmii u odnosu na gustinu manometarske tecnosti.

PoUe pritiska. Manometri

9

Ako se u navedenom primeru zanemari gustina vazduha, samo u clanu sa pokazivanjem manometra, tada se dobija: l'.J.p = 13365Pa.Ako bi, pak s druge strane, prikljucci manometra bili nu manjim visinskim razlikama. (do desetak metara), tada bi se Clan pgH mogao zanemariti. U tom slucaju razlika pritisaka bi mogla, krajnje pojednostavljeno, da se sracuna kao: b.p"" Pmgh = 13342Pa. 1z dobijenih brojnih vrednosti za razliku pritisaka vidi se opravdanost zanemarivanja gustine vazduha (gas a) u odnosu na gl.lstinu manometarske tecnosti. Kada se radi 0 veCim visinskim razlikama izmedu mernih prikljucaka tada se Clan pgH ne sme zane mariti. c) 1denticnim postnpkom kao u delovima zadatka pod a) i b) dobija se izmerena razlika pritiska:
b.p= PA
~

Ps = (p-Pm])gh+pgH .

Ovo resenje ukazuje da kod manometra sa okrenutom U-cevi gustina manometarske tecnosti mora biti manja od gustine radne tecnosti (Pm] < p).
Problem 1.1-2. Odrediti pokazivanje manometra spojenog sa rezervoarima A i B

sa s1. P.1.1-2. Dati su podaci: p] = lOOOkgl m3 , P2 =1200kg I m 3 , h] = 1m, h2 = 4m, h3 = 2m, h4 = 2m, Pm = 1000Pa, Pv = 2000Pa.

P3

= 800kg/ m ,

3

l?ESENJE' Pokazivanje manometra se nalazi iz jednaCine hidrostaticke ravnoteie postavljene za donji nivo razdvajanja fluida u manometru. Pri postavljanju jednacine hidrostaticke ravnoteze vazi da je na ekvipritisnoj A povdi manometra I-I, PI = canst, bez h2 obzira da Ii se pritisak racuna sa leve iii desne strane ravni I-I u manometru. Do yiltiska PJ do/azi se na taj naCiiz., J-ro se "h-ene" od najvifeg nivoa tecnosti i sabiraJi.t se svi hldrostatickipritircipo visini na /coje se "nazlazi': PrimenjujuCi opisano pravilo SIiIca P.1.1-2 za ravan I-I, jednaCina hidrostaticke ravnoteie glasi P a +Pm + Plgh 1 + P2gh2 = Pa - Pv + P3gh3 + P4gh4 + Pmgh . 1z ove jednaCine sledi
v p] P2 h = Pm + P +- h] +- I12 -P3 f13 Pmg Pm Pm Pm'
3

B

h

-

P4

Pm

!14

= 199 mm

Problem 1.1-3. U sistemu spojenih sudova nalaze se tri tecnosti gustina:

p] = 800 kg 1m , Pz = 900 kg I m 3 , P3 =1000Icg 1m3 • Odrediti: a) visinu pokazivanja manometra, i b) poloZaj nivoa slobodne povdi tecnosti gustine P2' mereno od

10

PoUe pritiska. Manometri

b

mvoa razdvajanja tecnosti gustina PI i P2' Poznate veliCine su: Pv = SOOPu, h = 1m, hl = 2m, li2 1m, h3 = 3m, Pm = 13600 kg/m 3 .
.R.eSENJE:

a)
H

Sli1<a P.1.l-3

b)

Problem 1.1-4. MikromaUllometJri sa l!Il:!llgl!lll!lltim piijezomd;allI"slldm cevckama U slucajevima kada je razlika pritiska koju treba meriti mala primenom klasicne U-cevi dobijarno veoma main merenu visinu h, potrebnu za primenu izraza (1.1.5), a sto direktno utice na tacnost me: enja. Naginjanjem manometara ovog tipa dobijaju se tzv. mikromanometri. Sa lljima se povecava tacnost merenja a sto omogucava merenje i malih razlika pritiska. Po pravilu ovi mikromanornetri se koriste za gas kao radni fluid i vodu iIi alkohol kao manometarski fluid. Primena ovih rnikrornanornetara data je kroz dva sledeca primera. a) NaCi veZll izmedju pokazivanja h i razlike pritisaka koju meri mikrornanornetar sa s1. P.1.1-4. Merni prildjucci mikromanometra A i B se naIaze na istoj visiri'i. b) Pijezometarska cevCica mikromanornetra savijena je u obliku kruznog isecka, poluprecnika R (s1. P.1.1-4b). U polozaju prikazanom na siici mikromanometar je neopterecen. Povrsina poprecnog preseka suda je A o ' a cevCice a. Kada se na mestirna A i B prikljuce pritisci A PA i PB (PA>PB)' tada ce B mikromanometar imati pokazivanje l. NaCi zavisnost raziike /1 .......--=--=-...,.... --"---_._--"" pritisaka od pokazivanja p rnikromanometra. Poznate b) a) velicine su: A o ' n, fa ,R, Pm' Slika P.I.l-4
-~--,--

L--'-~";"'-

RESE.NIE:

a) lednaCina hidrostaticke ravnoteZe manometra daje:
6.p= PA - PB = (Pm - p)ghsina .

b) Prime nom jednacina hidrostaticke ravnoteze i jednakosti zapremina, dobija se
,l R a 6.p:= P1 - P2:= pg ( lc ~vso+TI .
a

J

emu su pritisci PI i P2 na gornjim povrsinama razdvajanja fluida fiktivno uvedem zbog lakseg pisanja jednacina hidrostaticke ravnoteie. sa Pvo na Pv' tada ce donji nivoi razdvajanja flllida u manometrima biti: 1-1. Tom prilikom. Za nalazenje dopunske veze izmedu nepoznatih velicina x i y. Iz sistema hidrostatickih jednaCina ravnoteze. 2-2 i 3-3 (vo sl.l. Izmedu rezervoara A i B nalaze se dva redno povezana manometra koji su postavljeni 11a razliCitim visinama.1-5. dobija se pokazivanje prvog manometra. Prvimanometar (1). pokazivanje prvog manometra je y. Pl+pg(yI2+xI2)==P2+Pmgx. koje iznosi: 2 2 Pv . Nivo tecnosti u rezervoaru je konstaa) pp ntan. P2 I OOOkg I m3.U-5 visinu Ho' Ova visina dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze. koristi se jednaCina jednakosti zaprerrrina nestisljivih fluida: YD n/4 = xd n/4 iz koje sledi x = y(D I d)2.fE: Da bi niva tecnosti u sva tri 0'" b) manometfa. Na osnovu poznavallja vrednosti svih gustina tecnosti (Pl = 800kg 1m3 . Druga dva manometra (2) i (3) medusobno su jednaka i imaju unutrasnji precnik cevi d.172 ix. lvianometri 11 Problem 1.Pvo Problem 1. D.1-5h).o mvoi manometarskih tecnosti u sva tfi manometra su isti. Manometri su postavljem tako da kada je potpritisak u rezervoaru P'. u pocetnom trenlltkll. JednaCina jednakosti zapremina nestisIjivog flliida (jednaCina zapreminskog bilans a) veoma cesta se koristi u hidrostatici. potrebno je ove manometre postaviti na Slika P. Za odredivanje pokazivanja prvog manometra. U rezervoaru se meri pritisak pomocu tri redno povezal1a manometra. Po' RESEN. P.1-6. pri c. 2-21 3-31 P2+pgx==P a -P v +pog(Ho -xI2)+P nr gx.6 t I m3 ) i . postavljene za nivo 0-0 Po = Po . jednim svojim krajem otvoren je prema atmosferi i ima unutrasnji precnik D. bio isti. potrebno je postaviti jednaCine hidrostaticke ravnoteze za sledece ekvipritisne povrsi: 1-11 Pa=Pl+pmgy. Pm' p. Kada se potpritisak u rezervoaru (I) (2) m (3) m poveca na Pv ' odrediti koliko je pokazivanje Pa manometra (1).Pva + Pagho' 1 lznOSl: Ho = Pvo / pog· Kada se II vazdusnom prostoru rezervoara potpritisak poveca. a drug a dva je isto i iznosi x. eliminacijom nepoznatih PI.Polje pritiska. Poznate velicine su: Pvo' o"IW"ot U In '~p Pv ' d. iobicno predstavlja dopunsku jednacinu iz koje se dobijaju veze izmedu nekih duzina. Pm = 13.

u kome se nalaze dye tecnosti koje se ne mesaju. Manometri merodavnih visina (11 == 1m.l-7 Problem 1. Za ovaj polozaj odrediti korelacioni izraz Pm"" Pm (H). te se zato u prikljucnimvodovimaugraduju pojacavaCi pritiska. Pm == 13600kg/ m 3 .1-7. Uspostavljanjem strujanja kroz cev izmedu prikljucaka A iB ostvarice se pad pritiska f¥J. D. D p H Slika P.PB == Pm + PI' == [Pm (h) +h2)-p(h+h)).1.1. PI' P2' Pm' hI' h2' a.l-6 ShIm P. U pocetnom stanju mirovanja manometra klipovi u pOJacavaclma pritiska se nalaze na istom nivou. Ovaj pad pritiska je mali. spojen je sa dva redno povezana diferencijalna manometra razliCitih precnika d i D. H2 == 2m) odrediti razliku apsolutnih pritisaka izmedju prostora rezervoara A i B koji su ispunjeni vazduhom. RESENfE- PA . h2 == O. _RESENfE- Pm "" pga . Kada u rezervoaru nema natpritiska vazduha iznad tecnosti gustine PI (Pm == 0) tada su u oba diferencijalna manometra nivol tecnosti na ravnoteznoj visinj 0-0. Rezervoar R. Poznate veliCine su : P. Kada fluid gustine 3 P == 1000 kg / m miruje u cevi tada je ravnoteZui nivo manometra 0-0. Odrediti razliku pritiska koju meri diferencijailli manometaL. SIika P.12 Polje pritiska.Sm. P.gm. z o :~]h Problem 1. Manometar tada imapokazivanje h=100mm.1. Poznatipodaci su: D=100mm d == 2Smm. Usled dejstva natpritiska Pm nivoi tecnosti u rezervoaru i u manometrima zauzimaju polozaje prikazane na s1.PJH] + P2 H 2jg == 162650Pa.1-8. do"" lOmm. H) "" 2m. d.1-7. h) == O.Pigh + P2gh2 + Pmg( 1+ (~) l 2] Ii.1-8 .1.

) 6. Kada je manometar prikazan na sl.l. dobija se: h =ho(d/D).4Pa . Odrediti pokazivanje manometra sa ugradenim pretvaracima pritiska. U slucaju da je pretvarac istih c1ill1enzija (D / d 1). P. moze se i direktno pisati. Poznate veliCine sa: p.p = (Pm . koji odgovara razlici pritisaka na diferencijalnom manometm bez pretvaraca pritisaka.( d ) 2f D2 -1 . . a nivo povecanja ili umanjenja pritiska zavisi od odnosa precnika pretvaraca Did. G. to ce sila pritiska bid jednaka proizvodu pritiska i povrsine Idipa. bez uvodenja medupritiska PI' i P2'. c1irektno spojen na merna mesta OIl ima pokazivanje ho ' Kako je ovo pokazivanje veliko to se a prikljucllim vodovima Ulanometra ugraduju pretvaraCi pritiska.1-Ut Kada se na prikljuccima zvonastog mikroll1anometra A i B spoje pritisci napajanja Pi i P2' tad a mikromanometar ima pokazivanje . Pr(lblem 1. Iz jednacina nivnotde sHa koje deluju na klipove pojacavaca D2T[ d 2 T[ (PI + pgy) -4.p J} pgh=625.Polje pritiska. RESENJE' KoristeCi metodologiju proracuna kao i u primeru P. --D - . Manometri 13 RESENJE: Da bi se mogla postaviti jednuCina hidrostaticke ravnoteZe rnanometra.l-S. Ali. a dobija se iz o Jednakosh zapremma: -4-X=2-4h. h Pm Stika P.1-9 Problem 1. Jednacina hidrostaticke ravnoteie manometra za ekvipritislll1 povrsinu I-I.. .l. dobija se razEka pritisaka d 2 -do LCd) /:o.l-9.P2' ix.l-I. d 2 re 1d n 2 " • I do 2 PI '+pgz == P2'+pg(z+2x-h)+ Pmgh . Pm' ho' d. 1 lznosl: X==2(d) h. dobijeni izraz za razliku pritisaka se svodi na poznati izraz (p'rell1a P.P==(D) {Pm I . te uvrStavanjem nadenih velicil1a: PI' .1. potrebno je odrediti pritiske PI' i P2 'iza pojacavaca pritiska. . PretvanlCi pritiska koriste se kada treba povecati iIi smanjiti ulazni pritisak.--. tada treba mnogo vise paznje posvetiti korektnoll1 pisanju ove jednacine. Kako je povri3ina klipa ravna i poklapa se sa izobarskom povrsi. D.1-'9.p)gh. te se iz tih razloga ovaj naGin pisanja jednaCine ne preporucuje.1. Postavljanjem jednacine hidrostaticke ravnoteie za ekvipritisnu povrsinu I-I .+ G == p'j 42 dobijaju se pritisci P'I = (PI + pgy)(D / d)2 +4G / d T[ Pomeranje klipa x je u direktnoj vezi sa pokazivanjem manometra 11.

P = [(D2 / Dl)2 -l]pgH = 12. p =1000kg/ m3 .I-11b.0 -v- H=50mm. Manometri jI>:.1-11a). -- hidrostaticke ravnoteZe i jednakosti zapremina. Poznati podaci su: Dl = 158mm.l. D2 = 160111111.Pl' Odtediti zavisnost razlike )ritisaka flp od ugla a koji definise poloiaj protiv-tega. Komentarisati ulogl1 manometarske tecnosti na tad manometra. p D3 = 200111m.l-lO manometra mi ptitiske gasa Pl i P2 (P2 > Pl) torusna cev sa protiv-tegom zauzima novi ravnoteZri polozaj koji je prikazan na sl.I-ll Dobijeno resenje pokazuje da merena razlika pritiska ne zavisi od gustine manomefarske tecnosti.14 Polje pritiska. manometarska tecnost ima sarno ulogu razdvajanja prostora koji su pod pritiskomgasa.-:U.5Pa. Prikljucenjem Slika P.Pl :=: 8R Dd 2rc mgsina': Slika P. U torusnom manometru precnika D i unutrasnjeg precnika cevi d na1azi se tecnost gustine p.Jl.l. pricvrscen je protiv-teg mase m (s1. Ovaj sistem je obrtan oko horizonta1ne ose O. .P2 G Problem lL. . na rastojanju R.I. Na torusu. P.1. B ---- RE'SENJE' Primenom jednaCina: ravnoteie sila. _. Prema tome. L A D[ D2 flp(c/-) = P2 . Na osnoVll ovog pokazivanja odrediti razlikupritisaka kojil meri mikromanometar. Ova promena poloiaja manometra omogucava merenje razlike pritisaka flp = P2 . P. dobija se razlika pritisaka flp= Pl .

najceSce se koriste prvi i treCioblik jednacine stanja idealnog gasa (1. Kako se neki stvarni gasovi. naziva se jednacinom .zapremina koju ispunjava gas.30_5 2 3 5 10 2030 50 p/PK Slika 1.15 :1.2.8~ ~ 1. izmedu ove tri veliCine stanja. koja glasi: 1 2· 3 P = I-bp (pRT-ap +abp-) . Jellin3cina stanja reaiulIJ)g gasa Svi gasovi su u sustini realni gasovi.2. Jledmllcina sbll11lja ideain(]lg galla Pod idealim gasom podrazumeva se onaj gas kod koga se medjumolekularne sile mogll zanemariti. p .1..3 0.2. pa i idealnog. Uticaj realnosti gasa posebno treba ~eti u obzir pri uslovima povecanog pritiska i snizene temperature. u uslovima veCih temperatura i nizih pritisaka mogu smatrati idealnim to se za njih jednacina stanja idealnog gas a moze pisati u jednom od sledeCih oblika: I pV = mRT -+ pv = RT -+ P = pRT I (1.1 ).1 0.2. Za realne gasove postoji citav niz poluempirijskih jednaCina stanja. pod kojom se grubo receno podrazumeva primena vazduhapod pritiskom. Faktor realnog gasa . ito: p-apsolutni pritisak. na pI. iii koeficijent kompresibilnosti...1) pri cemu su: V .20.1) predstavljaju jednu jednaCinll samo napisanu u razlicitim oblicima. -·---~k¢r 4 _ 11 proracuni izvode se pomocu 3 jednaCine stanja realnog gasa ~ 2 pV= ZmRT -+ u kojoj je koeficijent Z funkcija od pritiska i temperature. odreduju tri tennicke veliCine stanja.--._. Faktor realnog gasa se odreduje iz dijagrama sa s1.specificna zapremina.20 MIROVANJE STISLJIVOG FLUIDA 1.2.2. v = 1/ p . Izrazi (1. aodreduju se eksperimentalnim putem za svald gas. i naziva se .1)=0.5 TfT -O.2):. pri cemu su a i b koeficijenti koji uzimaju u obzirrealnostgasa._. Ovaj dijagram je dat za I p= ZpRT I ~ ~d 8:§ 0.2.T).rtanja. 1. R .1. p -gustina i T-apsolutna temperatura.4 0. I-c-'. Svako stanje gas a.j "'L1 . odnosno Z = Z(p. m = pV .masa gasa.0 2 ~ .. U pnellmatici.2. vazdllh. ~ I 1.gasna konstanta (koja za vazduh ima vrednost R=287 J/lcgK).2 0.2. Jedna od njih je i Van-der Waals-ova jednacina. Jednostavniji .- 0./alctor reablOg gasa.1 2. U praksi se jednaCine tipa Van-der Waalsove rede koriste.2. Svaka funkcionalna veza flp.= \ 1 /' / ·--1.

. oCitavaju se koeficijenti kompresibilnosti Z::= Z(p. dobija s.e gustina vazduha: Cp.2) gde je n stepen politrope. -0- pi pn = const.4 57. Odrediti stanje vazduha kao realnog gasa. U opstem slucaju ove promene su veoma slozene i pri inZenjerskoj primeni aproksimiraju se tzv. .15 0.fENJE· Za redukovane usiove stanja vazduha. T!7k =1.c) P =100 bar.2. lcadanema olcoliriom ni rada sile trenja pV == const.16 Mirovanje stisljivogjluida redukovane uslove. U uslovima mirovanja iii kvazistacionarnog kretanja gasa nema sile trenja pa se izentropa svodi na . K ill razmene topJote sa P / P == const. Ukoliko se iz nekog razloga promeni neka od ovih velicina ana za sobom povlaci promenui ostalih veliCina stanja.T). pri sledecim usiovima: a) pi Pie =2.2. V (iIi p) i T. IC pri cemu je 1C stepen izentrope (za vazduh je K =1.5 1132.3. Iz istih odnosa dobijaju.2 2 2.8 1.2-1. t=57.50 0. p/P=COl1st.75D C. b) pri izentropskoj promeni stanja (n=K).2.8 D C..4).3 -8.1. politropskom promenom stanja koja se opisuje jednaCinom: l pV n ::= canst. Ova jednaCina ima i dva specijalna oblika. kadaje 11==1 pV=const.2.8 P kg/m 3 a 2 b 30 c 2. Problem 1. date iii formirane. ZR Z P p TkPk 1 Ovako odredene veIiCine stanja date su u tabeli 1. Zadatak pod pi Pk TITle t - 1.2-1. Ove promene opisuju se jednacinom koja se zovejednaCina pTomene stanja.2-1. Jedllll3CillJl3l pl"omellJle shmja Ako se u nekoj zapremini nalazi gas tada je njegovo termodinamicko stanje odredeno velicinama: p. Sa aspekta pneumatike interesantno je kriticno stanje· vazduha.b) pi Pie =30.95 bar 75. odredene odnosima pip kiT I TIC' sa dijagrama s1..65 Tabela 1.74bar i tk ==-140.65 2.2 . ito: a) pri izotermskoj promeni stanja (T = const). koje je odredenovelicinama: Pk = 37. u odnosu na kriticno termodinamicko stanje (odredeno velicinama Pk i Tk)' pod kojim se podrazumevaono stanje kod koga nastaje direktni prelaz iz gasovite u tecnu fazu bez prethodne pojave magle.l (1.KY)T. 254. RE.7 693 110. TITle =2 . se apsolutne vrednosti pritiska p == ~ Pie i temperature T == ~ ~C" Koriscenjem jednaCine stanja vazduha p p= ZRT = p::= ZpRT. i odnosa redukovanih veliCina.2 100 DC -114.

b) politropska.1.. b) adijabatski. napisane u obliku (Pa + Pmo)(D4 rr: a)lC 2 = (Pa + Pm1t D4 rr:(a-x) J 2 ]K . klip teZine G= WON."nja pV = const. Dati podaci su: D=IOOmm.Pv u slucaju potpritiska u zapremini gasa. lC b) Izjednacine adijabatske promene stanja pV =const.ki.Pmo Pa + Pm! a=144mm. a) Iz jednaCine izotermske promene st. U jednaCinama promene stanja sa P je oznacen opJ'o/utnipniisoic. na pr.Mirovanje stisljivog fiuida 17 adijabatu. Pmo = D2rr:' Pm] = D2rr: . . ako vazduh menja stanje: a) izoterrru. Pa =IOOOmbar. Pm. Problem 1.5mm. a=400mm. Nakon dejstva sile F=500N. Odrediti za koliko ce se spustiti klip.ja gasa U pneumatskom cilindru se nalazi vazduh pod pritiskom PI' koji ispunjava zapreminu VI' Usled dejstva sile na ldip vazduh upneumatskom cilindru menja stanje i u novom ravnoteznom polozaju je podpritiskom P2' Odrediti rad sabijanja vazduha. ako je promena stanja: a) izotermska.2-3. U pneumatskom cilindru moze da se krece. koji se odreduje kao P = P a + Pm u slucaju natpritiska.2-2 RESENJE: Za pocetno i krajnje stanje ravnoteze vaie jednakosti sila: G= Po"" Pmo -4-' iz kojih se dobijaju natpritisci : 4G F+G = Pm !-44(F+G) D'71 . iIi P = Pa . i c) nacrtati proces up-Vi T-S dijagramu . jednacinu politropske promene stanja za dva stanja gasa oznacena sa "I" i "2" dobija se operativno upotrebljivi oblik ove jednaCine : P1 / P111 Problem JL2-2. PrimenjujuCi. koja pri elementarnom pomeranju za rastojanje dx daje rad BW =: Pdx= =: pAdx. bez trenja. napisane u oblilru (Pa + Pmo) dobija se pomeranje Idipa x= 2 D rr: _ 4 a- (Pa + Pm1) ~ 4 (a-x). Kako je . klip ce zauzeti novi ravnotezni polozaj. = P2 / P2' n Stika P. Rad 5:lllbijal!l. D 2rr: . dobija se pomeranje klipa [ x= 1-( P + Pm a 11] 0) t( Pa + Pm! a=109. RESENJE' U proizvoljnom polozaju na klip deluje sila pritiska P = pA.

. S obzirom da su klipru kompresori interesantni za primenu u pneumatici toce u ovom Odeljku 0 njima biti vise reCi. n -1 V n-1 p t . pri cemu eksponent politrope uzima vrednosti l:s: n :S:oc. vazi pV == P1VI . jer se u toku procesa dobija. n=1 dV w==-f PI vn Vn =_1_.V ::= PIVI In -... odnosno p:= Plfli IV.. KOMJ!l']['cslJiJri.. eime se obezbedjuje njihov transport iii spremnost da gas obavi neki koristan mehanicki rad. Ako se u njega uvrsti n =: K dobiee se adijabatski rad sabijanja.2'~ n<lC '-.5) I PI I v.1I1 . pa se integraljenjem izraza (1. Kompresori su strujne masine koje sluze za poveeanje pritisne energije gasova..18 Mirovanje stisljivog jluida element zapremine dV == Adx to ce obavljeni rad biti oW:= pdV . Osnovni razlog da se kompresori proub··~ju u sklopu ovog Odeljka... najceSce se koriste ldipru kompresori koji po pravilu za industrijske potrebe obezbedjuju pritiske od 6 do 8 bar.. P.< 1C ~"" ~</ / P rconst... c) Procesi sabijanja u p-V i T-S dijagramu prikazani su na s1... ..3) dobija (1. J dV PIVI .) promena pritiska je odredena izrazom p::= PI (VI I V)11 .= P1VI In--V p' 2 1 VI P2 (1."..PI~lr(1l)~~!-lJl.1.. 2 1 Izraz (1.2 . 4-------------~----~ +-------------------~ VI S Slika P. Za primenu u pneumatici.4) b) Za politropsku promenu stanja (pV I1 = canst. r-.:-jvanje stisljivog fluida jeste taj sto se osnovne veliCinestanja i rad kompresora dosta tacno mogu odrediti na asnovu kvazistacionamagproraeuna.. te ce prime nom izraza (1... Iz ovog izraza se dobija rad sabijanja vazduha: v (1. rotacioni i centrifugalni kompresori.~/ n=(l) j ~ \=K n>1C n=ro P2 =cC:.2.( . Vrednost eksponenta n=l odgovara izotermi. gde je radni fluid vazduh.2~3~1211}..2....2.4.1 V - ? \ . 1 ) ~ n:~-=-------.2. r'I 71~~/JO....3) rad sabijanja biti v. .. p . U zavisnosti od naCina pretvaranja dovedene' energije u strujnu energiju razlikuju se klipru. ').2-3..2. dok je radsirenja· ekspaIJzije pozitivan.nst. a) Za izotermsku promenu stanja T::= canst. VLr(~)n-I_1Jl.2. 2' /~....2. fA' n>lC / ' " .5) definise opsti (politropski) rad sabi: anja gasa. a vrednost n ::= k adijabati. rv ::= - V.3) W::= ..~1C ...L2-3 1...v' pdV f 1 pri eemu je male minus posledica usvojene konvencije po kojoj je rad sabijanja kompresije negativan jer se u toku prQcesa troili..

Nastavljanjem leretanja od SMT lea UMT zapoCinje isti kruzrp proces koji se sastoji od cetiri faze ito: 1) . i koja se naziva "stetna" zapremina. S = canst i ql_2 11 == 0. gde su S .2. Izmedjll cela klipa u spoljasnjoj mrtvoj tacki SMT i ventila postoji jedna mala zapremina Vc ' koja je iz konstruktivnih razloga llvek prisutna.entropija i qI_2 11 .4. Pri kretanju klipa od SMT ka unutrasnjoj mrtvoj tacld UMT nastaje porast zapremine i smanjenje h pritiska.1..prvag zakona termadinamike. Rad idealnog Jkompll"esora Pod idealnim kompresoram podrazumeva se onaj kompresor kad koga nema stetne zapremine (Ve == 0). . == mcJ'i . U jednom trenutku sila potpritiska savladava silu opruge UV i on se otvara Cime zapoCinje proces usisavanja gasa.. Pll"iindip ll"21da 19 N a s1. usisnog i izduvnog ventila (UV i IV) i krivajnog mehanizma (KM) preko koga se kIipu saopstava dovedeni rad proizeden elektromotorom iIi motorom sa unutrasnjim sagorevanjem. 3) kampresija i 4) patisldvanje.. koji traje sve do UMT' .2. piikazan je jedan jecinostepeni klipni kompresor koji se sastoji od Idipa koji moze da se krece u cilindru.I2 ==mc p (T2 -T..)-f ~ 2 p2 .2) entalpije i JiP. . poIitropi 1-21 sa n <K iIi 1-2111 sa n > K. ~ Vdp pri cemu su: m-masa gasa.1. 2) usisavanje. Kretanjem klipa od UMT ka SMT zapaCinje proces smanjenja zapremine i porasta pritiska.4..:.4. U. 1. .. odnosno ekspanzija gasa. potreban za sabijanje vazduha.2..2. Na osnovu izlozenog u P.4. -7])+f pdV==H2 -HI +JiP.2..unlltrasnja energija.1. UMT... Kruzni proces idealnog kompresora II p-V dijagramu prikazan je na s1.' ekspanzija.razmenjena koliCina toplote. adnosno proces kompresije koji traje sve do otvaranja IV kada zapoclllJe izduvavanje leomprimovanog gasa. iIi po izentropi 1.211 sa n = le.Miravanje stisljivogfluida 1. JPz Vdp ..'/.4.4.2..1. 12 == .2 ==mcvO.obavljeni tehnicki rad.2-3 sledi da ce tehnicki rad sabijanja gasa biti: v Slika 1.2. Klllzni proces idealnog kompresora.. Hi == mc p7J (i == 1.2. PI 1. Ovaj rad maze da se odredi primenam zakona 0 adrZanju energije . Kompresija gasa koja se odvija izmedju pritisaka PI i P2 moze da bude po: izotermi 1-2.. po kame se razmenjena kaIiCina toplote trasi na promenll unutrasnje energije i obavljanje rada: Q12 ==U2 -U j +Yr.1.. Pri radll kampresora veama je vaZno odrediti rad Slika 1.2.1.

2.min' a to je ujedno i teorijski najmanji rad sabijanja .4.4. kao i relativna steina zapremina I> = Vc /Vh .4. Ovakvi kompresori nazivaju se /llJb'/epem: . d·P=-P1 v:1 1 P2 .Q34 = 0.:.2.lC-) -1 =---1 pF1 C-... 1.2. fP2 .1. "1 l K T2 c) pri po Ii tropsko m procesu n P2 (n-l)ln] n T2 1'~12 =--lP1V."ai!ll stvarn@g komp1l"esoJt"3 Kod stvarnih kompresora prisutna je stetna zapremina VC' Njeno prisustvo znacajno menja izgled kruznog procesa u p-V i T-S dijagramu (s1. Wt12 .>-" va 3-4) odvija uz . tj.:. Visestepenii k@mpnsoJri Ponekad postoji potreba za obezvedjivanje vecih pri::lsaka gasa. Slika 1. TeOJrijski lI.3. Za razliku od idealnog p.--l) .2. K.'1.20 1v1irovanje stWjivogfluida a) pri izotermskom procesu f/ . =n'PI P1 b) pri adijabatskom procesu (ql_2 I1 = 0) F~ .4. rad sabijanja gasa H~ .-. gde su A i h povrsina cilindra i hod klipa redosledno.3). a sto moze dase ostvari uzastopnim sabijanjem gasa u vise cilindara.JJ=---lP1r~ (-::. ~. Kruzni proces klipnog kompresora. = Ah . .//(: postepenu promenu preonst zapremine.--1) ..K r P2 (K-1)/K . =eonst/ T 2 I) kompresora ovde se 2 / proces ekspanzije (kri. /1P1 n1] r Kako je u p-V dijagramu na s1. Da bi se ostvario sto manji rad kompresora treba teziti i da je proces kompresije izotermski (kriva 1-2) a ne izentropski (kriva 1-2') Cime se u radu vrsi uSteda kojaje na p-V dijagramu predstavlja povrSinu 12'2.12 = .4.12 = WT=consl = H~. 1.:.SPz V dp PI predsta- vljen srafiranom povrsinom to jednoznacno sledi da je tehnicki rad izotermske kompresije najmanji. tj. koja zavisi od konstruktivnih karakteristika kompresora. naroCito za potrebe transporta gas a gasovodima.2.2. 12 = -mcp(T~ -~) =- f h PI Vdp =---l P1V1 l(-) KP1 . Kod realnih kompresora definise se mdna zapremina Vi.4. Da hi rad sabijanja kompresora s v bio sto manji pozeljno je da se ekspanzija b) a) gasa odvija bez razmene koliCine toplote sa okoliIiom.1.

takodje.2..'Y4~I~ /1.' ) . z / ~~::-'< ..=1 -1] ' .4a sematski je prikazan jedan visestepeni kompresor sa z cilindara. na pr.na izlazu iz stupnja.1 K-l'=l I. Ako se posmatra bilo koji stepen kOInpresora.:.2.1 0) P =p.I)=---lPliVl' ( .. Kruzni proces visestepenog kompresora je..4.i i izentropska promena temperature gasa: T.. = 7. " K" Pl.1.i / Pl. a drugi indeks oznacava posmatrani stnpanj kompresora. Ocigledno je iz ovih relacija da ce zbog porasta pritiska pri kompresiji gasn porasti temperatura. .4b.1// 2 .. u radu dobija usteda u odnosu na jednostepeni kompresor koja je na p-V dijagramu prikazana srafiranom povrsinom. cime se namece potreba za hladjenjem gas a izmedjn susednih stupnjeva.. a sto .') (K-l)/K 1.i =. == canst. == 7./t'i:. i(= 1.[C Pl. K" J K (K-l)IK -1]. 2. tada moze da se definise stepen porasta pritiska .l.4 ~/ ~~:.1 / p/=const / p =const / s ----------~----~ b) V c) Slika 1. = -~~~ '=1 t. a njegovim posredstvom se nalazi ukupan tehnicki rad visestepenog kompresora W t = ±'W. Kruzni proces visestepenog klipnog kompresora..4. .i TC (lC-l)llC ..2 =.J- ~/ / ! / // 2.2)1 = 0 to se. ./ 2. 'T' - P2....4.i K [ pz I (lC-l)h: -l=---lPli~I[TC .l. prikazan i u T-S dijagramu sa sL1.ie til s> 1 1.1 = 7.i / PI'.. . prikazano na p-V dijagramu sa sl. ..pv . .i ( P2.stepen kompresije TC i = " 2 '..1 1. )(K-l)IK - T. Kako se sabijanje u pojedinim stupnjevima vrsi bez razmene toplote (Ql.Y.Mirovcmje siiSljivogjluida 21 Na sl.l P2 . Cime se prakticno priblizavamo izotermskoj kompresiji jednog jednostepenog kompresora koji bi imao isti stepen kompresije kao i visestepeni. Tehnicki rad bilo kog stepena kompresora je: ~.. ~/~~:~nst .2.4c.4.2.z ) I pri cemu prvi indeks oznacava stanje: 1 .'-/'.J. To medjuhladjenje je najbolje obaviti tako da temperatura gasa na ulazu u sledeCi srupanj bude 7.l..4.na ulazu i 2 .z == 1. Hi stepen.1 -IJ= -~ ](-1 P V t[TC (K-l)/K 11.=-mcp(T2i-7. .:.. p =const 7' T l .2..

Odrediti rad sabijanja vazduha i razmenjenu koliCinu toplote.' == TI'It • i=1 I (1. prikazanom na s1.2-4.-L = p Z p]' 7tl11:2 .2-6. tj.5 i c) adijabatska.. ako je promena stanja: a) izotermska.J == 0. Soliter je visole 100m. P Q' P mo hi .6) Na osnovu ovog rezultata zakljucuje se da se kod visestepenih kompresora optimalan rad..2. Tz == ~ (P2 / PI )(K-])/K = 489K..22 Mirovanje stisljivogjluida pri cemu jei zbog konstantnosti usisne. == 11: z • (1. =ifP:/p: Problem 1. precnika d. RESENJE Q == 12 Wr. tada klip ulazi u vazdusni prostor amortizera precnika D. Poznavanjem stepena sabijanja pojedinacnih stupnjeva dobija se i ukupan stepen sabijanja kompresora 'It ==. i koristeci pretpostavku da se PZ. NaCi korelacionu vezu izmedusile F i pomeranja klipa x. tj.i P2. h.J~ 12 == -278.7) UzimajuCi u obzir relacije (1. . pod dejstvom opruge krutosti c i natpritiska vazduha Pmo' Kada na klip deluje 8ila F. = 'It! == . == pl.1.2-6.. Za podatke iz zadatka P. RE. U pocetnom stanju ravnoteze klip pneumatskog amortizera.2.1.. U podnozju jednog solitera izmerene su sledece velicine: Pa = lOOOmbar i '\ == 20 o e.koriscena veul pJ--.2. minimalan utrosak energije. Poznate veliCine su: d.]2 == -213kJ. Problem 1. temperature i konstantnosti mase koja prolazi kroz sve stuplljeve (iii = canst ).1.7) dobija se veoma jednostavna veza izmedju pojedinacnog i ukupnog stepena sabijanja J ompresora 'It j == V.Pin": .2-7.2.SENJE. a vazduh menja stanje izotermski. Jednostepeni klipni kompresor izotermski sabija m=lkg vazduha ad pocetnog stanja opisanog sa PI == Ibar i II = 20 0 C na P2 == 6bar.2-4 odrediti rad sabijanja i temperatum na kraju procesa izentropske kompresije..2-6 F(x) ==lc+(PQ r + Pmo ) D 2h-d 2 x JX d4 l Problem 1.2kJ.' PostavljajuCi uslov minimuma tehnickog rada dobija se veza izmedju pritisaka: PZ. Silu trenja zanemariti. Odrediti stanje vazduha na vrhu I solitera. sa stepenol1l politrope 11=1. D.2-5. dobija pri jednakim stepenima kompresije svih stnpnjeva. . Problem 1. nalazi se u pocetnom stal1ju ravnoteze. .i padovi pritisaka u hladnjacima mogu zanemariti.Di RESENJE Slika P.ir--.i ov~ / OP2. r ·.i+1 ' koja daje optimalne vrednosti stepena kompresije 11:] == 11:2 == . da vazi relacija == == PU+P J PI. b) politropska.6) i (1. koje je izazvano njenim dejstvom. c. P..'It "'11: I.

1). 2 I 'I gH Temperatura na vrhu solitera je tl == t2 == 2oDe. pri cemu konstanta ima vrednost a=O.. . te integraljenjcm u granicamaza z koordinatu od 0 do H. odakle se 1 11 • Sada. = b) Politropska promena stanja odredena je odnosom P / pI! dobija promena gustine P == PI (p / P 1 ) 1/ Q canst.3). ( l . (-~::L/n-I)/n 2 I Pal (3) Uvrstavanjem brojnih vrednosti u izraze (2) i (3) dobija se: Pa . t2 = 988.az. Pa2 Pal odakle sledi Pa == Pa exp(--R"') =988. vaZi pip == canst. c) Kod adijabatske promene stanjaje n=](=1.4 mbar.2. ~ 1.33 mbar. dobija se: P - Pal PI P Jdp P al == R7. Standardna atmosfera Stanje standardne atmosfere opisujese na sledeCinaCin: a) Na Divou mora (z=O) temperatura i pritisak imaju vrednosti: fo:= 15°C i Po = 1013. pa se iz izraza (2) i (3) dobija: Pa2 == 988.Mirovai7je stisljivog jluida 23 RESEN.02°e. b) U troposferi (0 s z S 11 Ian) temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to .86 D e. i koriscenjem jednaCine stanja (1. . n-ll(Pa 1 r ] n -1 ==-gH. odnosno p = PIP/Pal' Uvrstavanjem gustine vazduha u jednacinu (1).2. sledi Pa J dp == -gH. Pal odakle se dobija promena pritiska sa visillom n -1 gH)n/Cn-ll Pa2 == Pa .4.1) odreduje se temperatura '£ == T.385 mbar i = I8.l£ Koriscenjem OJ Ie rove jednacine za fluid u polju sile Zemljine tde (1.5. ponavljajuCi postupak kao n-I ) u zadatku pod a) sledi P r-p= dp 1 ""n Pa2 R7.R 7. n (2) Iz jednaCine politropske promene stanja i jednaCine stanja (1.== -gH .388 mbar i to = 19.1.2. p (1) Pal a) Za slucaj izotermske promene stanja (T == canst).0065°C/m. I n .-.

definisani su standardni uslovi atmosfere (1919 god. narocito u avijaciji. p=p) daje zakon promene pritiska P a -=(l-y. U realnoj atmosferi zbog strujanja vazduha i klimatskih prolnena velicine stanja P..3 . stratosfera (11 ~ z < 60 km).2. a) Na nivott mora (z=0) usvojeno je da vladaju standardni uslovi za temperaturu to == 15°C i za pritisak h=760rnmHg. koji primenom jednacine stanja idealnog gas a daju gustinu vazduha Po == Pol R'Fa = 1.S0C Primenom ovog zakona jednaCine stanja dohija se zakon promene gustine 15°C .8) i (1.226 kg! m3 • b) U troposferi temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to .3) dobija se diferencijalnajednaCina dp==-pgdz 47.-L_l .:::. Medutim..5°C..) koji u potpunosti odreduju stall/e slandardne atmosjere. i zato sto se do ove visine ima oko 90% celokupne vazdusne mase Zemljine atmosfere.2.SoC Z 20. piT su promen~jive i funkcije od vremena.3636 kg! m3 .-------..1.24 Mirovanje stisljivogjluida c) U delu stratosfere 11 ~ z ~ 20. koje predstavljaju pocetne vrednosti standarc1ne atmosfere za stratosferu. (1.-z)aR 1 p a .0065°Clm.:. U Zemljinoj atmosferi postoje slojevi vazduha koji imaju razliCite karakteristike.-----32.5 .J------------ r koja nakon integraljenja u granicama od stanja na nivon mora (z=O.-----..5°C.1 km temperatura vazduha je konstantna i ima vrednost ts = -56. _ -56.az . sliIca 1.2_9) Po 0 KoristeCi izraze (1. ------Z U osnovnu jednaCinu hi2l1'o- => dp == p g dz aR l~/a-z ' [kmJ -2. p = Po) do proizvoljnog stanja (z=z. jonosfera (60<z<750km) i egzosfera (z >750km)_ Za tehnicku primenu najinterasantnije su visine do 20km.5°C_ Po jednaCini stanja ovoj promeni temperature odgovara promena gustine p P p(z) = RT == R(To . ( 1.2.2·-.9) za granicu troposfere <z~~H=11km) dobijaju se veliCine stanja: t\ I = -56.=(l--. odnosno Po = PHggh == 1013. jer se do tih visina obavljaju putnicki i vojni letovi aviona.-------=". Pll == 22614 Pa i PIl == 0. Ovi slojevi se nazivaju: troposfera (O:S: z:S: 11 km).Z::ff--+------i---""----iPI». Zamenom ovako odredenog zakona promene gustine statike (1.-.8) Po 0 F---------·-i---·---'. pri cemu je brojna vrednost konstante a=0.az) .-z) glaR .2. Iz tog razloga ovom delu standardne atmosfere treba posvetiti vise painje.:..-7-':. zbog potreba izvesnih proracuna.33 mbar.------. ----.... --.. jer svakom kilometru porasta visine odgovara pad temperature za M == -6.

p = 0. PonavljajuCi slican postupak kao i u dell! pod b) dobijajli se zakoni promene pritiska i gustine L=. RESENfE: Fonnalnim uvrstavanjell1 zadatih visina 11 izraze (1.5 0. 18.1187 18 -56. 15.5 0. (1.Mirovanje stisljivogfluida 25 c) U lllZlm slojevima stratosfere (11 S.3511 0. 5.25°C.2-9.0740 20 -56.5. . z [km] t [0C] pi Po pi Po 0 15 1 1 1 8. 20 kll1 redosledno. Problem 1. I u ovim oblastima zaleoni promene pritislea i gustine imaju oblile izraza (1.5 0.4285 10 -50 0.13 ll1bar.2.2.0539 Problem 1.3366 15 -56. dye sa linearnom i jedna sa konstantnom raspodeloll1 temperature. z ~ 20.L= ex Pll Ptt 1It Rgrs cz-m] .8-10). Odrediti velicine stanja standardne atll10sfere na vrhovima planina Mon-Blan (4807m) i Mont-Everest (8848111).2.10) Na sl.752 kg I m 3 • b) Mont-Everest: t=-42.9074 5 -17.475 kg / m 3 . p= 0. RESENfE: a) Mon-Blan: t=-16. 8.5 0.5 0.0740 0.8869 0. velicine stanja vazduha 11 standardnoj atmosferi na visinama z = 1.26 rnbar.1187 0.6007 8 -37 0. p=314.5329 0.1 km) temperatura vazduha Je konstantna i ima vrednost ts = tll = -56.51°C.0539 0.1. Sa ove slilee se vidi da u sttatosferi postoje jos tti oblasti.2607 0. 10. p=554. Ove velicine date su u sledecoj tabeli. s tom razlikom sto se izvesne konstante u njima menjaju. dat je graficki prikaz promene temperature i pritiska u troposferi i stratosferi. Odrediti.SOC.2-10.8-10) dobijaju se veliCine koje definisu stal1je standardne atll1osfere.2.

. Problem 1. osim zadatih velicina. d 0 2 24017Pa.. sastoji se ad dva cilindra Ciji su teeni i vazdusni prostori spojeni. a. koji ddi ldip u ravnotezi Pvu = 4G I D 2n+ pgh.-lL111111111111111111111111 'h ~G +' odreduje se pocetna vrednost potpritiska..pvo)dn / 8. Ako se natpritisak u levom dlindru poveca na Pmi == 0.3-2. h. ..:::: 900 kg/m3 i Pa == Ibar. U polozaju prikazanom na s1.3..3-1. Cija je duzina u neopterecenom stanju b=250rnm.. P. i opruge krutosti c=20N/cm. odredeno je jos i sa natpritiskom ispod klipa Poi visinskom razlikom izmedu nivoa ho ' Iz jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip d n 2 2 'It po--=G+e(b-a)+PmJd -do )4 4 odreduje se natpritisak 2 4 d 2 _d0 PO =-2-[G+c(b-a)]+Pm 2 d 1T. RESENJE: Iz jednaCine ravnoteze sila koje ::PVQ . Usled dejstva sile F klip se spusta a pri tome vazduh menja stanje izotermski.u hidraulicko-pneumatskom cilindru pomeri za z=50mm. Vazduh u deSllom hidrauIicko-pneumatskom cilindru menja stanje izotennski.a = (Pa .PV1)-4..3-1 potpritisak vazduha ddi ldip u ravnotezi.5 bar.3-1 Nakon dejstva sile F. . HIDRO-PNEUMO-STATU<A Pod hidro-pneumo-statikom podrazumevaju se spregnuti problemi istovremenog mirovallja stisljivog i nestisljivog fluida. Odrediti silu kojom treba vuCi klip da bi se vazdusni prostor duplo povecao. mogu se postaviti jednaCine: izoL::rmske promene stanja i ravnoteZe sila koje deluju na klip 2 J) n (-Pvi +pgh)-4-+ G + F ::::: O.26 Jl. Hidraulicno-pneumatski sistem prikazan na s1. a ldip . D..1. Dati su podaci: D=200mm: d=lOOmm: do = 25 mm: a=200mm: h=lOOmm: p. D 2n D:n (Pa .2a Slilca P. a 2a t opterecuju klip: (-Pvo + pgh)D n/4+G = 2 ° . koji se krece u cilindru bez trenja..l. u vazdusnom prostoru levog cilindra vlada natpritisak Pmo = lbai .3-2. PrOblem 1. Poznate velieine su: G.. P. U des nom dlindru nalazi se klip teiine G=15N. P a' p. odrediti silu koja moze da se savlada na klipnjaCi.1. RESENfE: Pocetno stanje ravnoteie. Na pocetku..Pvo)-4. iz koje se dobija: l' = (Pa .

Na haju. Problem 1.l. nepoznatih rastojanja x i y. odrediti za koliko ce se klip pomeriti. Vazduh u cilindru menja stanje izotermski. Nakon povecanja natpritiska sa Pm na Pm .. Klip se jednim delom nalazi u tecnosti gustinep]. .d o )7i == 228. + pgh(l +~: )Po} ~ 0 Pi" +lpa . P.2 = -63200 Pa. iz jednacine ravnoteze sila koje deluju na klip. hidraulicko-pneumatski sistem zauo ! zimace polozaj prikazan na s1. Za ovaj polozaj sistema mogu se postaviti sledece jednaCine: hidrostaticke ravnotde za izobarslru ravan II-II Pml +pg(ho-x-Y)==PI' izoterrnske promene stanja i jednakosti zapremina D rr.8 N 22 re] .d - 2 4 rr. dobija se kvadratna jednacina JPl~[P"l + pgho ~ pgz(l + ~:) Jr. Hidropneumostatika 27 b) Slika P.a +z) + P 2 ml (d . OCigledno je da je reSenje kvadratne jednacine p] == 100839 Pa. U tecnosti gustine PI nalazi se cilindar u kame moie da se krece ldip.I == +100839 Pa i P].3-3.1. dobija se trazena sila F == PI r d2 l d re 4-[ G+c(b .3-2b. 4 2 x. a drugim delom il tecnosti gustine P2' Kada se nivo tecnosti gustine PI dopunsld poveca za x=200mm. y. Eliminacijom iz ovih jednaCina.3-2 dole se iz jednacine hidrostaticlee ravnoteze.6mm. Po=Pm +pgho ' odreduje visinska razlika o .Pm! -pgho + pg(h+z)(l+l)2) Cija Sil resenja PI. postavljene za izobarsku ravan I-I: ho =(p o -P mo )/pg==1587.

a)j(A .28 Hidropneumostatika In.4m. Podad: G.3-4 .Zbog jednostavnosti pisanja . d=50mm. Cija je brojna vrednost Pmo = 4441 Pa.5m. iz kojih ce se elimillacijom natpritiska Pm! dobiti k. uvode se povrsine klipova Ao=d n/4 i A=D n:!4.3-3 iz koje se dobija natpritisak u vazdusnom prostoru. Hidraulicko-pneumatski cilindar prikazan na slid sastoji se iz dva dela . Za pocetno stanje mirovanja. Za ovaj polozaj klipa postavljaju se jednacine ravnoteze sila Pm.y)j(A . 1. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip naIcon zavrsetka dejstva sile F. b=0. H. 1J==lm. trazeno pomeranje klipa iznosi y= 5.y)(A. D. Pri tome se pritisak u v~dusnom prostoru promeni na Pm' Za odredivanje pomerimja manjeg klipa koriste se: jednacina ravnoteze sila koje deluju navecildip 2 2 Pm a) b) Slika P. P2 == 1000 kg / m 3 . A +G+[Plg(H +x)+ P2g(h-a. RESENJE. c. G=30N. h=O.3-3b.5m. Trenje zanemariti.1. h. MSENl£: Zbog kraceg pisanja uvode se oznake za povrSine poprecnih preseka 2 2 A == D n / 4 i Ao == d n /4. F. moze se postaviti jednaCina ravnoteZe sila koje opterecuju klip b) PmoA +G+[p]gH + pzg(h . Proolem 1.9 mm. a=O.9 mm.1. 3 . Ispod veceg klipa je komora u kojoj se nalazi vazduh pod natpritisicom Pmo i opruga krutosti c i zapremine 6. a vazdiih u komori· menjace stanje izotennski.l h1 == 0.vadratna jednaCina po Y. tada ce se klip kretati na dole. Kada na manji klip deluje sila F.3-4. a.v.Ao) = Plg(x+h1 . Dati podaci su: D=200mm. Usled dejstva sile Fmanji klip se spusti za Y a veCi za x rastojanje. PI == 800 kg / m Pa = 1000 mbar. Pmo ' Pa' p. Prema tome. LIT!. Cija BU fdenja Y1 == 131 m i Y2 = 5.Ao) == == P1gh] (A -Ao)+(p]gH + pzgh)A Slika P. Posle povecanja mvoa tecnosti za visinu x klip ce zauzeti polozaj prikazan na sl.Ao)+[Plg(H +x)+P2g(h-y)jA i jednaCina izotermske promene stanja (Pa + Pmo)Ab = (Pa + Pm1 )A(b - y).precnika diD. Go' d.

d=150rnrn. p=900kg/m. PI/!' = pglf(Ao -A Va Ao c Ao pg If) . " d D Slilca P.699 bar.. i jednaCina izotermske promene stanja . a kaje je nadeno rnetodom proste iteracije. a=300rnm. FVo dobija se kvadratna jednacina a1y +a 2y-a 3 =0.112 If). a natpritisak vazduha ce se poveeati. U prethadnim jedl1aCinama konstante predstavljaju A = d 2n / 4 i . Odrediti natpritisak u vazdusnom prostoru .3-5.pgA(Ao -.4). Nakon dejstva. c Ao pg a2 = F +(Pa + Pm)Ao . Problcm 1. a z > 0 i a 3 > 0 . to ce kvauratna jednacina imati resenje Y = (-a 2 +Ja~ +4a1a3 ) (2a 1 koje pretstavlja porneranje manjeg klipa.Ax) u kojoj je zaprernma Vo =aA-.POlO + pga(l+A) JPm -lpa(-:4+ Pmo)+(l+A) pgaPmoJ = 0 F A1 l I F .620 bar.+Pmo-pga(l+A 1-( _ ) Pa P mo Cije je resenje Pm = 5.111 l Cije je pozitivno resenje Pm = 5. (Pa + Pmo)Vo :::: (Pa + pm)Cv'o . jednaCina jednakosti zapremina AoY = Ax. Dati podaci su: D=300mm.0. (%JP mo 3 Pa =lOOOmbar. Kako su konstante a] <0 . Fl· .V. : .:. -11K] Pm= A. iIidropnewnostatika P+G ] Ao a +pg(h+H+x~y) A+G=:e(xo 29 [ +x)+PmA u kojoj je Xo staticka deformacija opruge kaja se adreduje iz ravnateie sila u pocetnom stanju mirovanja [Go I AD + pg(h+H)]A +G = exo + Pm A .111)[ .1. . i b) za slucaj adijabatske promene stallja jednaCina za pritisak F .. jednaCine promene stanja i jednaCine zapreminskog bilansa. sile F=lOkN. U vazdusnam prostoru hidraulicko-pneumatskog amartizera vlada natpritisak POlO = 0.3-5 Pm +lpa I --:4.15 bar. G=200N.pa-p". dabija se: a) za slucaj izoterrnske prornene stanja kvadratna jednacina za natpritisak 2 . aka je promena stanja: a) izotermska. klip ce se spustiti. b) adijabatska (K = 1. Nakon eliminacije velicina x o ' x uvodenjem konstantI: al . a3 =~ . na klip. RESEN]D~' rrimenom: jednaCina hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje se poklapaju sa nivoima tecnosti u akurnulatoru.111 = D 2n! 4.

l p Slika P. Odrediti za koliko se klip podigne.7mm. F. b) politropska.1. h=120mm.3-7 \ \ \ . ako natpritisak u rezervoaru iznad ulja naraste na Pm] = 0. -~+ pg(2H -h-ho)]}Pl . 2 2 RESENJE: Uvodjenjem pritisaka Pmo == G / A 2 A = D n / 4 pomeranje klipa ce biti: a) pri izotermskoj promeni stanja F X=--+ P".30 Hidropneumostatika Problem 1. 3 ho =lOOmm. Kada na lclip deluje sila F lclip se spusta. H=lm.~[Pm. Vazduh menja stanje izotermski. d=40mm. Poznate velicine su: G. p=900kg/m.2 bar.89 bar A r Gl Slika P.+Pmo H pgA Pa + Pm ' b) pri politropskoj promeni stanja X= Pm == (F+G)/ A. H p Pa RESENJE: Pomeranje klipa je X = P +p I Pj-Po " ho = 29.~ {Pa[P~.3-6 o i levadratnom jednaCinom P~ +{Pa . n. p. H pri cemu su pritisci odredeni: izrazom Po == TLpmo +pg(2H -h)-/iJ= 1. Uvedene konstante su: A == D n /4 i Ao = d n / 4. pri cemu je ~+lr l_(P +P nr mo pgA Pa + Pm )lfnJ H .12 bar.3-6. Pa. sa stepenom politrope n. D. U hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. Problem 1. Iznad ulja vlrida natpritisak Pmo == 0.1. H.3-7.4 bar. -~+ pg(2H -h)] + pghoPo} = 0 Cije je resenje Pj == 3. Odrediti pomeranje klipa ako je promeua stanja a) izotermska. Dati podaci: D=lOOmm. Rezervoar sa konstantnim nivoom ulja. spojen je sa hidraulickopneumatskim pojacavacem pritiska. Pa = 1020 mbar. G=50N.

. D=20mm. p ::::0.1.4-3 RESENJE: Venti! za ogranicenje pritiska. Odrediti: a) Staticku deformaciju opruge xo' b) Na koliki se pritisak ventil otvara.4··3. D 3 =15mm.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic1ce i pneumatske komponente 31 ]. RESEN. Silu trenja zanemariti. sluzi za zastitu pneumatske (ili hidraulicke) instalacije od prekornernog porasta pritiska. .006.1.4-2 Problem 1.82 bar I D ? ] Slika P. Medutim. 4c(a-b) d 2n + P!5l (dY h . Oclrediti na korn se pritisku ventil sigurnosti otvara. c=lON/mm. Zaptivanje klipa precnika D=200mm u vertikainom hidraulickom cilindru ostvaruje delovanje pritiska p=lOJ'vlPa na elasticnu manZetnu. montiran je diferencijalni ventil za ogranicenje pritiska. H=lm. Debljina manietne je 5=5mm. h=O.5rn. . SIlLlE PRITlI. D 2 =20mm. ako je otvor za ispustanje vazduha na rastojanju a=4mm. ako iz bilo kog razloga dode do prekomernog porasta pritiska venti! sigurnosti se otvara.4~1. 4 h dobija se pritisak otvaranja ventila Pm C:.1. U ventilu sigurnosti nalazi se opruga krutosti c=10N/mm koja je dugacka u neopterecenorn staI1~u a=50rnrn i pri statickom opterecenju b = 40rnrn.. D 2 rc (Pm + pgH)-4-= c(a-b)+pgh-.H ::: 12. Na pneumatskoj instalaciji koja je pod apsolutnim pritiskom od p=llbar. tj.Lp(D+28)n h::: 395. Odrediti sHu trenja izmedu manietne i ldipa ako je koeficijent trenja Ill.6N.SKA RADNOG FLUmA NA IDJJRAULICKE I ll"NlEUMATSKlE KOMIPONlENTlE Problem 1.4-2. Dati poclaci su: Pa=lbar. D 1=21mm. Dati su podaci: d=10rnm.41.4-1 Problem 1. a proracunska duzina hidraulickog pritiskivanja manzetne na klip h=lOmm. a Slika P. Slika P. ventil sigurnosti.7E: F = J. U normalnim uslovima rada ventil sigurnosti nije u funkciji. p= 890kgl m 3 • RESEJ\1]E: 1z jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na kuglicu u ventilu sigurnosti d 2n .

D=lOOmm. c"" IN /cm.4-3b).27 bar . Vazduh u HPC-ima menja stanje izotermski? Trenje u HPC-ima zanemariti. Amortizacija kretanja klipa u HPC vdi se pomocu vazdusnih prostora oba HPC i opruge u desnam HPC. p= 900kg/m 3 • a) b) Slika P. pri cemu su .1.P.P. == 500N. s1.. . Sistem prikazan na sl. a) Staticka deformacija opruge dobija se iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na klip promenljivog preseka: CD2 -d )4 P +-4. P a = lOOOmbar. Kada se dostigne granicna vrednost pritiska (v. Gl = 200N. i iZllose: P mo == GIl A] i Pm] == (G 2 +cxo ) I A 2 . Kada je klip levog HPC neapterecen (pocetno stanje mirovanja). i na taj nacin stiti instalaciju od eventualnih ostecenja. tad a jednacina ravnotde sila glasi: CD! -d )4 PI +-4-Pa == c(a+xo)+-4-Pa +(D3 -d )4 PI. G 2 == ION.Pa ==cxo +(D3 -d )4 P +-4. ProD/em 1. 2 2 re Dire D?re 2 2 re 1z ave jednaCine dabija se pritisak na kame ventil ispuSta vazduh iz sistema: PI == Pa + 4c(a+xo) CD] -D3 )11 2 2 = 11.4-4 sastoji se od dva hidraulicnopneumatska cilindra (HPC). sl.42mm I[ 2 2 2 2]11 b) Usled porasta radnog pritiska narusava se ravnotda sila koje deluju na klip. Dati su podaci: d=80mm.tada je opruga sabijena za vrednost Xo == lOmm.11 2 2 11 D]211 JZnosi xo==C. b=50mm. P. a=200mm.4-4.4-4 RESENfE: Pocetno ravnotezno stanje sistema (v. tada se klip spustj za H==lQOmm. Odrediti kolika tada sila moze da se savlada na klipnjaci desnog HPC. Kada na klip levog HPC deluje sila F.1.Pa ' 1 2 2 11 D.1.32 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicke i pneumatske komponente ispusta vazduh u atmosferu.4-4a) odredeno je: natpritiscima Pmo i Pm]' koji se dobivaju iz jednaCinaravnotde sila koje deluju na klipove u HPC-ima.l. P(D2 -D3 )-Pa CD I -D3) 4==13.

na klipnjaci desnog HPC savladava se sila F 2 • Da bi se mogla odrediti ova sila.4-5) sastoji se ad dva hidrocilindra i hidro-pneumatskog akumulatora.1. Odrediti koliko ce se tom prilikom pomeriti klip precnika Dl? Slika P. natpritisak se poveca na P:J!' dok se klip podigne za vrednost z.IO' a nivo tecnosti se spusti za rastojanje X. li desnorn HPC nivo ulja poraste za visinu y./E. U sistemu se nalazi ulje gustine p.4-4b) klip levog HPC se spusH za H. RESEN. koje deluju na ldip desnog HPC. a vazduh u akumulatoru menja stanje izotermski.Pmo ) I CPa + P:o) Iz jednaCine zapreminskog bilansa tecnosti dobija se y == X All A 2 • Na osnovu ovih velicina. natpritisak se poveca i irna vrednost P.V.4-5 Trenje u cilindrima zanemariti. pri cemn su povrsine = Di2n I 4 (i=1. Hidraulicko-pneumatski sistem (sl. koji imaju precnike Di (i == 1. tada. odreduje se natpritisak u desnom HPC.1. dobija se trazena sila ProDlem 1.3). i jednaCine hidrostaticke ravnoteze tecnosti za ravan I-I.P.1. Pri svemu ovome.4a5.4-5 oddava dejstvo sile Fl' Kada na klip precnika D} dopunski deluje sila F. Primenom jednacine izotermske promene stanja vazduha u desnom HPC dobija se pomeranje Idipa * • I. i visinska h==(Pmo-Pml)/pg. sLP. Nakon dejstva sile Fl (v. konacno. lednaCina izotermske promene stanja vazduha u levom HPC daje: X == H . iz jednacine ravnoteZe sila. Klip precnika D2 ima teZinu G.1. tad a se klipovi u cilindrima pomeraju. duzine a. P.a (P:o . koji iznosi: Pm1 =Pmo-pg(x+h+y).2. + G) I A1 . staticke deformacije Xo 1 zapremine fl. prethodno treba naCi sve veliCine koje definisu novo stanje ravnoteze. Rastojanje x je jedno ad dvaresenja: .Hod klipa precnika Dl je: h:= (A2x+ Ai ~31 pg F) I AI.3).Sile pritiska radnog fluida na hidraulic7a! i pnewiwtske komponente 33 2 2 povrsine klipova Al ==D n/4 i A2 =d n/4. 1z jednacine ravl10teze sila koje deluju na ldip levog HPC dobija se natpritisak P:1O == (F. Ove veliCine bice odredene redom. Polozaj dat na s1.2. U akumulatoru se nalazi opruga krutosti c.

3). TeZine klipova u hidrocililldrima su G1 i G2 • U vazdUSllom prostoru akumulatora visille fl.~4A:.___ stallje izoterrnski.2. ?)1I2 =. ({= 1.+ F+F.A2 ) + P3 A3 .pg(A[+A2+A3) pg A[+Az+A3 ProDlem 1. U kojimasekrecu klipovi teZina G=800N. Ako se ova pomeranja oznace sa x tada se iz zapremirtskog bilansa D2 = (2 -D:. . pn.A3 ). lSpUD[ . .1. JednaCilla ravnoteZe sila.Nai:ine. )c -xo+a-:--X.4-7 ·· v'k (A 1. p Slilca P. glase: p) (AI . I 2n \ \ njell uslov sinhronizaCije.P2 (AI . bY I[ F+F.Fi -G = 0.1. U sistemu se nalazi ulje gustine p.i. Sil1lii:onizacija kretal1ja je kada klipovi imaju ista p[ pomenirtja. Vazduh mellja .A) X= A3 x d0 bIJa preCl11 2 RESENJE: Zbog jednostavnijeg zapisa uvode se povrsine poprecnih preseka Ai = Di /4. c -:xo+a--x.. . Atmosfersld pritisak je i!li. koje deluju na klipove.4-6 gde Stl konstante : b=Pa+pg(a-A) Pm =t(-b+~b2 +4c) Al +A2 +A3 A +A [ 2 A_ F[ +F2 + Pmo A[ + A2 . Kada Aa •klipove deluju sile Fl i F2 .2.34 Sile pritiska radn. F2 =O.4-6 sastoji se od dva hidrocilindra i hidraulicko-plleumatskog akurnulatora povrslna poprecl1ih preseka Ai (i = 1.l. Ovaj sistem ima dva jednaka hidrocililldra precnika D[ = 200mm D3 = 120mm. vlada natpritisak Pmo ' Nakoll dejstva sila Fl i ~ F2 ~ F1 F2 . Hidraulicki sistem prikazan na s1.TII~G2 ~. ~ Pj ~ Fz ocirediti racini natpritisak Pl' u slede<Sim sluCcljevima: a) F[ = F2 =100kN..za koliko se jedan klip spusti diugi se za toliko podigne.i{ (p.4-7. b) Fl == lOOkN.P.i. A. 160m·m.4-7 sluzi za sinnrollizaciju kretanja klipova u hidrocilindrima. Hidraulicko-pneumatsld sistem prikazan na sl.2-2 _. G1 Pa • RESENJE: Trazeni natpritisak je Slika P. korne Je . AI) .a hidraulic'ke i pneumatske komponente X1. Problem lA-6.og fluida l1. odrediti natpritisak u vaZdUSllOm a V \7 prostoru akumulatora..±"\J (P a + ."(A2a-AV) by]2 F } a sto zavisi od zadatih brojnih vrednosti. P.3).1.

. Hidraulicka kleSta steiu predmet tdine G. klip u glavnom cilindru se pomeri za hody.4-8 b=100 mm. Slika P.2 RESENJE. H=150mm. Problem 1. a=500mm. Prvo. odrediti dokoje tdine predmeta hidraulicka klesta mogu da stew. dobija se izraz za radni n'atpritisak G F.a) Usled dejstva sile F. na osnovu hodova klipova u hidrocilindrima. Zatim.27 bar . don Pa -4. dok seklip u pneumatskom cilindru pomeri za hod x. Sile viskoznog trenja zanemariti. +F2 p]=T+2T' 2 2 Uvriltavanjem zadatih brojnih vrednosti u izraz za natpritisak PI' dobivaju se resenja: a) Pj ~ 50. b) Kolikom silom treba delovati n~ haju poluge. koja uz pomocjednaCine slicnosti xli =ylb. D=80 mm. 2 2 2 .moze se postaviti jednaCina zapreminskog bilansa 2 d h = D/ y. P.4-8 opruga krutosti c=50N/cm je neopterecena. 41t daje pomeranje klipa u pneumatskom cilindru: x=.l.. a vazduh u pneumatskom cilindm je d pod atmosferskim pritiskom.Z!Cfs)2 h. Da bi se predmet stegao potrebno je klipove pomeriti za po hod h=40mm. l=200mm. na osnovu ovog pomeranja i jednaCine izotermske promene stanja Don . tom prilikom pritisak u hidrauliclcom delu sistema je P a u pneumatskom cilindru Pm' Sve novouvedene velicim: treba odrediti. a pri istim hodovima klipova? Smatrati da vazduh u pneumatskom cilindru menja stanje izotermski. da bi se mogao stezati duplo tez} predmet. Dati su podaci: d=50mm.G = O. b) PI = 25.l.. klipovi u hidrocilindrima se pomere za po hod h. Do=50 mm.Sile pritiska radnog fiuida na hidraulic'lce i pneutnatske komponente pi(A1 -A3 )+ P2 A3 -P3(A 1 -A2 ) -F2 . L_H__. pri cemu je koeficijent trenja izmedu klipa i predmeta ~l=O. P a =lbar. U polozaju kao na s1.1. 35 Sabiranjem ovih jednaCina.-(P -x).4-8. a) Ako na haju poluge deluje sila F=250N.13 bar . Porast pritiska u sistemu omogllcava sila F koja delllje na haju krute poluge.H = CPa + Pm)-.-"'.

.(T) .tGd m4a' Problem 1. 4)1.l == 2JlP d 41t .(D) llFa -(cx+ Pm-4-)11 26.1. 3 G=50N. Hidraulicko-pneumatski sistem (s1. iz momentne jednacine (postavljene za obrtnu tacku poluge) [ Fa . Jcoscx.4-9 pcidaci: d1=lOOmm. Smatrati da se pri pomeranju l):lipova drugog hidrocilindra i pneumatskog cilindra klipnjace W...dz =50mm. L=400mm. i=200mm. p =900kg 1m. D.1.x). h=500mm. Usled dejstva sile F klipovi se pomeraju. Odrediti silu F koja izaziva spustanje " klipa precnika d l zahodx =50mm. i u njemu uvrstavajuCi umesto G novu teZinu 2G i umesto sile Fnovu silu Fl . d 3 =50mm. Konacno.n J== 2 b) KoristeCi nadjeno resenje iz dela zadatka pod a)./ F ==-(-) +(cx+p -)-== 318 9N. Pci • Problem 1. Na slici su prikazana klesta na aparatu za tackasto zavarivanje. a vazduh u pneumatskom amortizeru menja stanje . .36 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicKe i pneumatske komponente dobija senatpritisak u pneumatskom cilindru: Pm == PaX / (H .9N.. Pm == (Pa +Pmo ) 11C 3 a a-Ted. U pocetnom stanju mirovanja opruga krutosti c je neopterecena.(ex + Pm D2n n ..pD--b 1 =0. 4 2 2 i jednaCine ravnoteZe sila koje deluju ria predmet G= 2FJ.4-9. Sve sHe ttenja zane mariti. Za savladavanje sile zavarivanja F na elektrodama (ldestima) pritisak . If. c=lN/cm.4-9) se sastoji od dva hidrocilindra i pneumatskog amortizera. Pa=lOOOmbar. . gde su: 4G I d2 2 Pmo = (T+ pgh)Y. izotermski. P..) L dl 2 X . Dati su Slika P.t d G == 2Y. dobija se teZina predmeta f.4-10.6'1'l! ~recu horizontalno. a=500mm. . dobija se: Gb D 2 Don .

D. kao i protivpritisak u hidrocilindru zakivackog uredaja.4-11 Problem 1. h. Za slucaj da je ukupni stepen korisnog dejstva hidraulickog cilindra zakivackog uredaja ).96 i ukupni stepen korisnog dejstva hidropretvaraca ). =0. U uredaju za zakivanje nalazi se hidraulicki pretvarac pritiska.SiZe pritiska radnog jluida na hidraulicke i pneuinatske komponente 37 komprimovanog vazduha iz mreze Pl se pojacava pneumatsko-hidraulickom pojacavacu pritiska: Hod elektroda pri tackastom zavarivanju je h~ Ocirediti odnos povrsina pneumatsko-hidraulickog pojacavaca pritiska da bi se na elektrodama ostvarila sila zavarivanja F. Slika P. . Do.· Al 4 [_ .d == D0 D 1Jpollolln 4F = 38mm. potrebnoje ostvariti silu F==106.J.J. Poznate velicine su: d. p.1 kN.Fa + (Fco +2c-h)b . RESENJE.0=0.b ] A=-2-. S druge strane ovaj cilindar je povezan sa pneumatsko-hidraulickim pojacavacem pritiska. Za zakivanje na klipu precnika D=100mm. a Problem l. koji sa strane niskog pritiska Po =6bar ima pretnik Idipa Do =200mm. d nIp .4-12. Sila staticke deformacije opruge je FeD' Poznate velicine SU: Pl' F.4-10 RESENJE. c. p. FeD' a.4-H. Odrediti do kog ce natpritiska Pm konusni ventil zaptivati cevovod. do. h. L. Trenje zanemariti. Slilca P.1. Sile trenja i tezine zanemariti. d 1 .85. odrediti precnik II komore visokog pritiska hidropretvaraca.1. b. Za otvaranje i zatvaranje izlazne cevi izrezervoara koristi se konmmi zatvarac koji je povezan sa hidraulicko-pneumatskim cilindrom. tezillu hidrocilindra i sile trenja. Zanemariti teZinu kldta. d. D 1.

Vazduh (pocetne debljine sloja a) menja stanje izotermski. Odrediti sHu kojom treba delovati na krajn poluge da bi se kretanje dobosa zaustavilo.L (.J. potrebno je kocione obloge pomeriti za po hod 8.4-12 Problem 11.Pa' a-y .a + pmo ) .e komponente RESENJE: TraZeni natpritisak iznad . za kojn je vezana opruga krutosti Co i staticke deformacije x o' Da bi se kretanje dobosa zaustavilo. u kome se nalazi opruga lautosti C i staticke deformacije Yo' a u pneumatskom delu cilindra vazduh pod natpritiskom Pmo.. koja je obrtna oko tacke 0.4-13 tdine i viskoznog trenja zanemariti. SHe Slika P. a sto se postiZe dejstvom sile F. na cijim krajevima se nalaze kocione obloge koje u kontaktu sa dobosem imaju koeficijent trenja ).1. Gustina ulja je p. Za zaustavljanje obrtnog kretanja dobosa precnika D.l.41-13. 1 \ \ pri cemu su: Y = 28(-d) . p. precnika klipa d i precnika klipnjace do.. i poluga dimenzija L i I + 10 . glavnog hidraulickopneumatskog cilindra.38 Sile pritiska radnog Jluida na hidraulicke i pneumatsk. Hidranlicka kocnica se sastoji od: dva jednaka hidrocilindra precnika d k .) p Slika P. tj. x = Y -L ' dk 2 10 PIn -. sIuzi hidraulicka kocnica. obrtnog momenta M.nivoa tecnosti n rezervoaru je pg(Hd 2 -hD.1.

5.5.2) bez obzira koji je fluid (stisljiv iii nestiSljiv) u kontaktu sa ravnom povrSinom. Talco na pI'.1 ) Vektori ii i P su kolinearni pa se iz izraza (1. P= tpdA . (15. te se rezultujuca sila pritiska moze odtediti kao P =PA (1.1 ravni R.5.39 1.5. Zato ce se naCini odredivanja sile ptitiska koja deluje na ravan kada je ona u kontaktu sa stisljivim iii nestisljivim fluidom analizitati posebno.ove elementame sile pritiska po povrSini dcbija se rezultujuca sila pritiska kojll.5.3) Slilca 1.1) i sprovedene analize zakljucuje Se da si1a ptitiska na ravnu povrs zavisi od: funkcije promene polja pritiska. Ovde se postavlja osnovno pitanje Icolika je sila pritiska koja deluje na ravnu povrs povrsine A? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se elementarna povrsina dA. koja je izlozena natpritisku Pm (s1.2.1) dobija intenzitet sile pritiska U nekim slucajevima izraz za silu pritiska (1. Na osnovu iztaza (1. sl.5.5. Aka se stisljiv fluid nalazi u nekoj konacnoj zapremini. ako izobarska i ravna povrs Ide u istoj ravni tad a je na celoj povrsiili A pritisak konstantan (v. A b) (1. Prema tome elementarna sila pritiska koja deluje na ovu povrsinu ce biti dP ='-pdAn.5. Integraljenjem .1.2b). deluje naravnu povrs p=-fpdA=-fit pd4n.5. SJ[lLE PllllITISKA NA RAVNE POVRSI Posmatra se promenljivo polje pritiska sa 51. Zbog veliCine ove povrsine moze se smatrati da na njoj vlada konstantan pritisak'fluida p. fluid om. tadase zbog male gustine gasa moze smatrati da je u celoj zapremini popun]enojfluidom pritisak konstantan.na koju se zeli odtediti sila ptitiska.u sa stiUjivim. 1.1b). kao i od toga koji je fluid (stisljiv iIi nestisljiv) u kontaktu sa ravnom pavrsi. uvek poklapa sa izobarskom povrsi bez obzira na mesto i polozaj tavne . sila pritiska dP je usmerena 1<a povrsi a ort normale i1 od povrsi ka fluidu. veliCine povtsine koja je u kontaktu sa fluidoID.5.1. pri cemu znak minus potice od toga sto su vektori sile pritiska i orta spoljasnje normale povrsine ii uvek suprotnog smera. SiIa pritiska na ravnu pons koja je u Jlmntadd.1a koje je predstavljeno familijom izobarskih povrSi. medusobnog polozaja izobarskih i rayne povrSi. ave izobarske povrsi pro laze kroz povrSinu A koja lezi 1.2) moze se svesti na veoma jednostavan oblik. DalcIe.1. AVO zapravo znaCi da se ravna povrs povrsine A.5.1.5.2a) iii potpritiskom Pv (sL1.

Ako se uvede pojam em/aT pri/islca za tacku u kojoj deluje rezultujuca sila pritiska na raVnu povrs.3.3a).2.Pv)A -f AllalizirajuCi izraze za sile pritiska (1. Integraljenjem ove sHe po pOVrS1l11 .1. sila pritiska stisljivog fluid a deluje u teiistu ravne povrSi. U· cilju odredivanja sile pritislca posmatrace se elementarna povrsina dA.40 Site pritiska na ravne povrsi Stika 1.5) i u slucaju potpritiska gasa u rezervoaru P= PaA-(Pa .5.3). dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na ravnu povrs .4) (1. P=(Pa+Pm)A-paA povrsi u stisijivom fluidu. na koju deluje hidrostatickipritisak p:::: pgz.5. zakljucuje se da se sile pritiska stisljivog fluida odreduju preko relativnih pritisaka ida deluju lea ravnoj povrSi u slucaju natpritiska: gasa (sl.5. dobijaju se izrazi za odredivanje sila pritiska u slucaju natpritiska gasa u rezervoaru -f (1.5.5. PrimenjuJuCi ovaj izraz za obe strane rayne povrSi A. tada se moze kOllstatovati da se u slucaju stisljivog fluida centar pritiska poklapa sa tezistem povrsine. jer su obe u kontakm sa stisljivim fiuidom. Poznato je iz zakona hidrostaticke raspodele pritislea u nestisljivom mirnom fluidu da se pritisak linearno menja sa dubinom tecnosti.Zato sepostavlja pitanje kolika je rezua) ltujuca sila pritiska i gde je njena napadna tacka.5. leii u" ravni nagnutoj pod uglom a u odnosu na horizontalu (sl. Dakle. Zbog ove neravnomernosti pojedini delovi raYne povrsi koji imaju ism povrSinu bice izlozeni dejstvima razlicitih elementarnih sila pritiska.1. te ce zato na posmatranoj ravnoj pOVrSi polje pritiska biti neravnomeruo.5. koju kvasi tecnost gustine p.1.5.5.2b). Sila pritiska lila ravlIlu pons koja je u kOJmiaktu sa Jmestisljivim fluid om Neka ravna povrs povrsine A.2.5. 1. te ce tada elementarna sila pritiskabiti dP:::: pgzdA. Ovo za posledicu ima da se za odredivanje sile pritiska moze· koristiti izraz (1.4-5) i dijagrame pritiska sa slike 1.2a) i ad rayne povrsi u sJucaju potpritiska gasa (sl.

6) =zeA . Kako..3b). a sto zavisi od oblika povrsine A.8) pn cemu je 1ST) centrifugalni moment inercije uodnosu na teiisne ose. ako okvasena povrsina nema osu simetrije (v. Na osnovu izlozenog zakljucuje se da leod ravnih povrsi tacku centra pritiska u odnosu na teiiste C odreduje rastojanje 6v c ako je povrs simetricna (sU.11 (1.1.3a).5. iIi rastojanja 6ve i t. Koriscenjem.5. na pr.A). Zc . Z iz koje posretstvom veze izmedu koordinata Vv A = v sincx (ze = ve sincx) sledi izraz =_l-S v2dA=~ VeA veA u kome je Iu moment inercije povrsineAu odnosu na osu "u".3b) u odnosu na osu koja prolazi laoz teiistetada je sa rastojanjem ~vc tacka centra pritiska jednoznacno odredena. Stajnerove teoreme: da je aksijalni moment inercije za proizvoljnu osu jednak zbiru sopstvenog momenta inercije za paralelnu tezisnu osu i polozajnog momenta inercije (iu = Ie +v..5.1. Zaldjucujemo da je rezultujuca .staticki moment povrsine. Aka je okvasena ravna povrssimetricna (v.5.7) V ~' pn cemu su: Ie moment inercije povri3ine A u odnosu na teiisnu osu (~) i vc najkrace rastojanje od mvoa slobodne povrsi tecnosti do tezista povrsi mereno po ravni u kojoj lezi ravna povrS (sLL5. (1. ali za proizvoljnu osu o-v. osa o-u koja leZi u preseku rayne i slobodne povrSi.1.u e := 1 -A Ve f ~YjdA A => ~uc := 1S T) -A Ve (1.3.re odreduje preko vredl'loJ'ti hldroJ'tatickogpritiska u teiistllpowii i da de!tije It tacki centrapritiJ'ka (D).u e ako je povrs nesimetricna (sl..Ve => fl. . PonavljajuCi identican postupak kao i u prethodnom slucaju. dobija se polozaj dejstva sile pritiska u odnosu na teziste 1 2 _ Ie Vv =-A (veA+1e)=vc+t. to isti predznak maze iroati i rastojanje 6u c ~ O. sl.3c) tada postoji i horizontalna pomerenost tacke centra pritiska u odnosu na tdiste povrsine.Site pritiska na ravne povrsi 41 pri cemu su: t I p =t pdA = zdA pgt zdA = pgze A = p'0] . sl.vertikalno rastojanje od nivoa slobodne povrsi tecnosti do tezista okvasene povrsi i Pc = pgzehidrostaticki pritisak u teZistu povrsine. dalje. Da bi se odredio polozaj tacke centra pritiska koristi se Varinjonova teorema koja glasi: moment rezultujuce sile u odnosu na proizvoljnu osu jednak je sumi momenata njenih komponenata u odnosu na istu osu. tako da se dobija relacija PV D = t vdP -+ pgzeAvv = pgt zvdA .rila pntirka norma!na na ravllt/ povrS na koju de!It!~ da . dobija se rastojanje horizontalne pomerenosti tacke centra pritiska u odnosu na teiiste fl.5. Medutim. je izbor ose proizvoljan to se za merodavnu moze uzeti.5. Kako centrifugalni moment inercije moze imati vrednost I~T] ~ 0.vc =-.5.c).

l. Za neke karakteristicne oblike povrsi momenti inercije dati su u tabeli T.1. U traZenim slucajevima graficki prikaz ovih rastojanja je dat na slici P.5.5. I \ I Slib P.1. Nju levasi sarno sa jedne strane tecnost gustine po Graficki prikazati nivoe slobodnih povrsi tecnosti i rastojanja koja sumerodavna za proracun sile pritiska i tacke centra pritiska u sledeCim slucajevima: a) rezervoar je otvoren prema atmosferi.5. b) iznad tecnosti u rezervoaru vlada natpritisak gasa.7) merodavno rastojanje za proracun centra pritiska rastojanje Vc = Zc \ sina.S-I. i c) iznad tecnosti u rezervoaru vlada potpritisak gasa.6) merodavna visina za odredivanje sHe pritiska je Z c' dok je prema izrazu (1.ESENJE Prema izrazu (1. .1.5-1 P. Oblik povrsi A ah Oblik povrsi A 12 -ah 1 2 1 -ah 2 ab7t Tabela 1. Problem 105-1. Ravna povrs povrsine A nagnuta je pod uglom a u odnosn na horizontalu.1.42 Sile pritiska na ravne povrsi Za odredivanje polozaja dejstva sile pritiska potrebno je poznavati moment inercije povrsine u cidnosu na tezisneose.5.

prime nom izraza (1.+ Azcr ) .5. PrimenjujuCi izraze (1.. P2 =800kg/m'.. postavljanjem momentne jednaCine za obrtnu tacku 0. P" == p. P.+ h1 P1g 2' Z e2 Pv h2 = ---+P2g 2' Sada se.h1 h1 .Aze2 =C2 D z =~=-12· 1Zc1 Zc] ""2Zc2 Zc2 Konacno.1. PM == Pm(H -h1 )L . .2 +Azc.) = P" I(H -h2 ) + PM I(H-.) J= 24)2N . p" =lkPa.5-2 su ucrtane sile pritiska i polozaji njihovog delovanja u odnosu na povrsine na koje se odnose. Pm =SlcPa. "2 F Slikil. =2m.7) dobivaju rastojanja dejstva 8ila pritisaka p" i P2 u odnosu na pripadajuca teZista.(H -h2 )L .5-2 RESENJE" Na osnovu recenog u Odeljkli 1. h2 l _ = HcoscxLP.4-6) za posmatrane rayne povrsine definisu se sledece sile: P" h1 ==(Pm+P1gz)h]L 117 'P2 =(-Pv+P2 g -Z)h2 L . Dati su podaci: 3 ' h] =lm. odreduje se sila kojom treba vuCi uze F 1 r H ..2. hi =Cj D1 =-A =-12 .5. koji je cibrtan aka tacke 0. i iznose: Azel leI h~ Ie2 . L=2m.112 H .-z-+PM--2-+ ~ (H -Z+Azcr )-P2 (H -2+ Aze. nacrtati dijagram pritisaka hidrostatickog po visini poldopaca. cx=20°.2-3.1. koja glasi: _ h2 1 1 hI FcosaH +P2 (I1.. PostavljajuCi jednaCine hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C1 i Cz ' odreduju se koordinate tih teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti gustina Pj i Pz' koje su dateizrazima: Z c1 Pm =. a zatim.SiZe pritiska na ravne povrsi 43 ProNe"1f 105-20 Odtediti sHu F kojom treba vuCi uze dabi poceo cia se otvara pravougaoni vertikalni poklopac sirine L.h 1) + p" (H . P1 =lOOOleg/m. H=3m.. na s1.5.

&e = ED = Ie lAze' to ce moment neophodan za odriavanje ventila zatvorenim biti Slika P. Slika P. RESENJE: Kako su hidraulicka sila koja deluje na ventil i polozaj njenog dejstva odredeni izrazima P = pgzeA. Dati podaci su: a=60°.5. h sina 2 / Slika P. ah S obzirom da ttetirana ravna pOvTsina nema osu simetrije to ce polozaj tacke centra pritiska. U kosom zidu nagnutom pod uglom a nalazi se poklopac oblika pravougaonog trougla. h=2m.5-3 Ovaj moment je ocigledno nezavisan od Z c' odnosno od poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti u odriosu ria teiiste.5-3.31mm . p = lOOOkg I m 3 • RESENJE.5-5.1.44 Sile pritiska na ravne povrsi Proplem 1. obrtni moment zatvaranja ventila zavisi od faktora pg i ad geometrijskog oblika ventila. Ix .Primenom izraza (1.1. Ovaj zakljucak ne vaii ako se nivo tecnosti spusH ispod gornje ivice ventila. 2 .5-4 I x:y a h sina 6. koji predstavlja ulaz u horizontalni ispusni kanal. Odrediti obrtni moment po jedinici duzine brane l(=lm) oko kriticne tacke O. gustine p.1.6) dobija se sila pritiska koja deluje na trouglasti poklopac P = pgzeA = pg(H +'3hsma)Z-= 50567N. Teska ravanska betonska brana dimenzija a. DakIe.5-5 . Pokazati da je moment za odriavanje ventila u zatvorenom polaiaju nezavisan ad visine vode od gornje ivice ventila do nivoa slobodne povrsine vode. gustine Pb' u kontaktu je sa vodom. sa jedne i druge strane brane na visinama hI i h 2 • Sa donje strane brana je zasticena tako da se sila koja potice od podzerrmih voda moze zanemariti. a= 1m.Vc = AVe = 6(3H +2hsinCt) = 37.5-3). Ulaz u kana! je zatvoren ventilom obrtanim oko horizontalne ose koja prolazi kroz njegovo teiiste C (v. visiile h i sirine I. Proplem 1. 9. H=4m.5-4.U c = AVe = 12(3H +2hsina) Problem 1. b i H.P.1. Odrediti silu pritiska i polozaj njenog dejstva u odnosu na teziste rayne povrsi. u odnosu na teziste p6vrsine. koji kvasi tecnost gustine p. sl.3mm. bid odreden sa dva rastojanja I 6. U vertikalnom zidu hidraulicke brane nalazi se pravougaoni otvor.

. gustine p.Sile pritiska na ravne povrsi 45 J?ESENfE' Problem 1. na kome deluje sila pritiska biti: J d2 . Kada se rezelvoar dopunski napuni do visine h poklopac se otvara. da bude jednak nuli.Do. b i a napravljena je ad betona gustine Pb' Kosi zid brane samo sa jedne strane kvasi voda. u odnosu na teZiste. koje iznosi: h= " . a koji se ima aka kriticne obrtne tacke O.d. na rastojanju zc=-~.p" J?ESENJE: Kako je teziste poklopca.. koja glasi: d 2n D 1 Don pgzc -4-(2+ ilVe ) = G (Dcosa+ a sina) + (Go . moze da se okrece oko tacke O. / 2 Problem 1.5-7. Iznad tecnosti u rezervoaru nalazi se vazduh pod pritiskom Pv' U rezelvoar se povremeno doyodi tecnost. pak. Poklopac zatvara kruzni otvor precnika d. . ili.. do visine h. Pv d 2 sina (2+00 . koji se nalazi na zidu nagnutom pod ug10m a u odnosu na horizontalu.PV-4-)(Dcosa+asma)++--H -(D+ 4D)-2pgDd n pg 8 G. koji se nalazi na strmoj ravni. moment sHe pritiska moze da ima pozitivnu ili negativnu vrednost.1. u odnosu na nivo slobodne povrsi.1.5-6._ _ _----">. Slilca P. U toku povecanja nivoa tecnosti u rezervoaru potpritisak ostaje !constantan. koja sledi iz datog reSenja. Teska brana dimenzija: a. Odrediti ukupni obrtni moment po jedinici !lirine brane (1= 1m) koji potice od sile pritiska i sile teZine. . ilV = CD = _c_ = sma cAVe 16ze p L.5-7 1z momentne jednacine postavljene za obrtnu tacku 0. pa tada nivo tecnosti u rezervoaru raste. Don 2 . Posle koje visine h poklopac ce da se otvori? Poznate veliCine su: G. J?ESENJE: h2 h b 2 _a 2 .5-8. Poldopac zatvara kruzru otvor precnika d.D.p.-= 1vJ Problem 1.p" -4-)(Dcosa + a sina) 2 2 dobija se trazeno rastojanje. a.Go.S-6 pg-2-·--(bcosa---·-)+ Pbgb-g-tga sma 3 sma U zavisnosti od odnosa visine kvasenja h i geometrijske karakteristike brane 3b sinacosa. Homogeni cilindricni poklopac tdine G koji moze da se okrece oko tacke 0 povezan je sa pneumatskim cilindrom. H.a. to ce rastojanje. SIika P.+h+H+fsina. Homogeni cilindricni poklopac teZine G. -.

. = arcsm{ 2D(f + 1 ! ) [ . h.D.§i Pil:l F Odrediti ugao a.L . Teiinu pregrade zanemariti. P?:::: PZgzc2 -. Poznate veliCine su: a..LWcz)+F] (h3 sma. postavljenih za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C].P2.. PV' P]..· RESEN. I1 z ..P3'a. Prema s1. +-2-'-. Odrediti natpritisak u pneumatskom cilindru koji drZi pregradu u ravnoteii i nacrtati dijagram pritisaka po visini pregrade. P. Pm' RESEN.L./em 105-90 Pregrada OA sirine L obrtna je oko tacke O.(D 2 +-~) ]} -2 1 Pm pg pgd n 2 za koju sila F ima ekstremne vrednosti. h3. +-'-+-2-'-..1.12zcl sina. ho DZn P" = Pv sina..12z02 sin a..6) definisu se sledece sile: hI 112 ~ :::: P]gzcl-·.-L. 2 21 I h2 I 03 h3 f"V __0_2__ 02 . Cz i C 3' dobijaju se polozaji teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti. A VcJ ..H. SIna.1. G.-111 +2 ' Py PI Pz 113 P g +-hl +-112 +-2 3 P3 P3 Polozaji dejstva sila pritisaka u odnosu na pripadajuce povrsine odredeni su izrazima: Z03 =- I f"V __0_1__ cl - h2 I I \.5-9. D.LWeI) = .lE· Koriscenjem jednacina hidrostatickih ravnotd<:1. d a..PIg +T ' Z02 :::: - Pv PI 112 P2g +-.zc3 = A3z03 = 12z03 .5) i (1.5-7 i koristeCi uslov zadatka of! ro == 0 dobija se vrednost ugla . Poznate veliCine su: ho' h1' 112 . Pro/..5.z03 ) +P2 (113 Sill a.. L PM = Pm-4Konacno. (-2 -b. SIna ... koji su odredeni izrazima: Py hI Zol =. ' b. d. sma. 3 sma.46 Sile pritiska na ravne pov('.za koji ce sila u uzehl imati ekstre:inne vrednosti. iz momentne jednaCine. .8Ga .5. p. P· == P3gz03h3L . sma 1 . postavljene za obrtnu tacku 0 h3 . h2 · hI P.lR PonavljajuCi u potpunosti posrupak dat u primeru P.A 2Vc2 .1 ana osnovu izraza (1.

Pz i P3' Slika P.~Vc2)+ P3C-t+~VC3) = 148kNm. a=45°.ljene za obrtnu tacku 0.z 3)+P)(h 3 sina+.7) dobivaju se rastojanjau odnosu na t6Zista PM = Pm 12 . . Pm =O.2bar.Sile pritiska na ravne povrsi .P2(t. Konacno. pzg 2 'c3 P3g P3 2 SHe pritiska koje opterecuju zatvarac.cl PIg 2 ' c2 .forena rezervoara medusobno 8U odvojena pregradnim zidom u kome se nalazi zatvarac sirine /.' P3 :::: 3000kg / m 3 .1.Ll . iz momentne jednaCine posf. . 3 P2 == lOOOkg / m 3 . dobija se traienimoment lvf = PM 2 f- PI (t+Ml'cI). .z m D-nH c· 2 sma h h h +11 h D(h' 2 I A V) P (h' I 2 0)] + 'I 3 sma + sina + 2 sina .gzc.S-lO.L + 1 sina := 47 Na slici P.? . KoristeCi izraz (1. Pv I. Izracunati potreban momenat M koji obezbedjuje dati polozaj zatvaraca.A.3).l.I +-sma.2 Stika P.5.bYc2)+ . Ci : ~Vci = I~Z'I)sina na kojima deluju sire pritiska ~..2.6) su: ~ == p.5-1O .sma dobija se trazeni natpritisak koji je odreden izrazom: 4 h3 h P : = . Dati su podaci: l=2m. koji je obrtan oko tacke O.5.1. RESENJE: Za povrsine Ai = [2 (i == 1.V 3 sma + sinc. z =--+-sma z =---+-sma z.Pv pz I . PI == 1OOOleg / m .4) i (1.3). Na ovom dijagramu Stl sa Nl.2.2 prikazan je dijagram rasporeda pritisaka koji deluju na pregradu. Dva zai:'.'-[P3 (-2 -/:.PFublem l. koje levase tecnosti gustina Pi ' vertikalne koordinate teZista Ci U odnosu na nivoe slobodnih povrsi odredene 8U izrazima: Pm I. Pv=O. hI +112 ho Pv(h3 sma+-··--+--·-)+PM H sma 2.S-9. (i = 1. =---+. N2 i N3 oznaceni mvol slobodnih povrSi tecnosti gU8tina: PI.5..S-9. prema izrazima (1.lbar. cl .

0:. Svaka poluvrata. precnika el.S-lI pritiska koji deluje na svaka poluvrata gornjih i donjih vrata prevodnice u funkciji ad trenutne visinske razlike spoljasnje (gornje ili donje) i unutrasnje vode.5-12.6m i pod uglom 0:=40°. Aka bi neko nestnicnim radom pokusao otvoriti vrata prevodnice u najnepovoljnijem polozajll da li bi to magao? Uzeti da je protivpritisak u cilindru PD == 2bar . H. G. Pz . SvaIea poluvrata prevodnice spojen<i su sa hidrociliildrom. .l. Slika P. b) Odrediti silu koja deluje 11a zaptivace.5-12 RESEN. sirine a=5.1.48 Site pritiska na ravne povr§i Pro/. Odrediti visinu fl. Poznate veliCine su: d. koji je nagnut pod uglom 0: i obrtan je oko ose O. U vertikalnom ziehl nalazi se horizontalna spojna cev. Pl ./em 1. RESENJE: 46 H Pro/.lE: a) Trazeni obrtni momenti su: Ml (z) == pg a [h~ -(~ + Z)2] 2 4 . nalaze se dvapara vrata. za proizvoljni polozaj llivoa vode utiprevodnici.lem 11. cije su dimenzije kEpa i klipnjace D=250mm i d==15Omm. obrtna su oko vertikalnih osa 0-0.2m. i koji su za poluvrata zglobno spojenCt na rastojanju b==2. po sredini vrata. a) Odrediti zakon promel1e obrtnog momenta sile Slika P. dok je visina donje vode h2 == 4m. c) Radni pritisak hidraulickog sistema koji sluzi za otvaranje i zatvaranje vrata je p=160bar. tecnosti gustine P2' pri kojoj ce zapoceti otvaranje .5-11. Na kanalskoj prevoduici sirine l:::10m. poklopca. Visina gornje vade je hi == 8m.. koju zatvara hOlnogeni poklopac teZine G.

sila pritiska vode koja deluje na vrata prevodnice ddi ih u zatvorenom polozaju.:.Sile pritiska na ravne povrSi 49 pri cemu se indeks i= 1 odnosi na gornja. b.l.3-4.. p. l. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip nakon delovanja H sile F.5-13 Problem :1.:... ~~~~. p.S-14 sastoji se od dva cilindra precnika diD.l. (z) = I 2 ' (i=1. Pravougaoni poklopac dimenzija h i R. RESENJE: PonavljajuCi postupak izlozen u prime- ru P-1. h 2a _p c) Najnepovoyniji slucaj je kada je voda u prevodnici ili na nivou gornje ili na nivou donje vfde.5-14. M j (0)..:. h.. D-d Kako je ovaj pritisalcmnogo veci od instalisanog (p=609. U HPC-u ugradena je opruga krutosti c i . a. Zatvarac sluZi za regulisanje nivoa tecnosti u rezervoaru. posle koje ce doCi do prelivanja vode preko pre grade. teZine G.2). Ispod velikog klipa nalazi se opruga krutosti c. RESENJE: H = hL/l l pglh(h 2 - ~R2)+6aG lJ2)-1I2 p 2(pglR . R. Trenje klipova 0 zidove cilindra zane mariti.. Tada obrtni momenat ima maksimalnu vrednost. d.:. D. ima.re [1-( ~)21r Problem 1. 2clMi (z) b) F.:. pri tome uvrstavajuCi Pm" =0 i Pm =0.. P. dobice se izraz za pomeranje manjeg klipa: SlikaP.5-14. Dalde. sil-ine I. G. 2? 2 2 Problem 1. c..:. Za saviadavanje ovog obrtnog momenta potrebno je da u cilindru vlada pritisak 4Mj (0) D2 p= +PD =609. a i=2 na donja vrata prevodnice.:.:.. breeD -d-)sina.5-13. F..5-15. Hidraulicki sklop prikazan na 31. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicko-pneumatski cilindar (HPC) dvosmernog dejstva. teZiste odredeno rastojanjima a i b u odnosu na obrtnu horizontalnu osu O.6bG) Stika P..j~ Poznati su sledeCi podaci: Go' G.4>160bar) to u ovom slucaju nije moguce otvoriti vrata prevodnice.4bar. Odrediti visinu tecnosti u rezervoaru. u odnosu na obrtnu osu 0.l.:. UopstavajuCi ovaj zaldjucak moze se kazati da kad god postoji visinska razlika nivoa spoljasnje i unutrasnje vode da ce postojati si1a pritiska koja deluje na vrata prevodnice tako da se uvek obezbeduje neophodno zaptivanje. tada se klipovi spustaju sve do h zauzimanja novog ravnotetnog poloZaja. ~ y= F( ~r {c( ~)2 + pg D. Poznate velicine su: h... H.:. Kada na mali klippocne delovati sila F.

a l =-A + Pa + Pm +(Pml-Pm)T.. dobijaju se sledeca resenja za pomeranje klipa: 1 XI2 (P m])=-2 (al±~Q~:":4a~a2)' . a) Odrediti siIu kojom treba delovati na Idip da bi sHa pritiska na poklopac Abila dvostruko veca od sile pritiska koja deluje 11a ovajpoklopac kada nema dejstva . h.x). NaCi vezu izmedu pomeranja klipa i 'natpritiska Pm] ako vazduh u pneumatskom delu cilindra menja stanje izotermski.Pm)jf. . xO' PI' P2 · . o 1 . a j > 0 .RESENJE.5-16.e. Ao == A] . Za taj • (Pm] .50 Sile pritiska na ravne povrsi H II d --. Iznad rezervoal'a nalazi se cilindar precnika D u kame moze da se krece klip teZine G. B staticke deformacije xo' Kada se u rezervoaru A promeni natpritisak na Pm] tada se klip u HPC pomed. a2 == -A' . Silu trenja zanemariti. te uvodenjem koeficijenata Al ca .1. uz dopunski uslov a." A C a o == (Pml . . Kako su svi uvedeni o koeficijenti pozitivni (a o > 0. a2 dobija se kvadratna jednacina: a 2 x 2 Oba naelena resenja mogu biti pozitivna.Uvodenjem povrsma poprecnih D'n d'n A preseka: A]:=:: -4-' A2 =4"". H. P:.5-15 1z jednaCine (1) dobija se natpritisak vazduha u pneumatskom delu cilindra: Pma== 1 [(Pm+PIgH)AI-CXO-(P2gh-py)A2]' o Nakon povecanja natpritiska u rezervoaru A sa Pm na Pml klip ce se pomeriti za rastojanje X a natpritisak u vazdusnom prostoru cilindra naraste na novi ravnotdni poloiaj klipa jednaCina ravrioteie sila (Pml + PIgH)A1 = c(xa +x)+ PmAO+(-Pv +pzgh)Az ' zajedno sa jednacinom (1) daje vezu izmedju pritisaka: Pmo)Ao' Koriscenjem ove veze.Pm)Aj • = cX+(Pm - (Pa + Pma)AOa:=:: (Pa + Pm)Ao(a. > 4a Oa 2 koji daje realna resenja kvadratne jednaCine. a.A 2 .. D.. a sto iavisi od konkretnih brojnih podataka.a j x+ a :=:: 0 . i jednaCine izotermske promene stanja . d. Problem 1.a2 > 0). 0 0 . jednaCina ravnoteie sila koje opterecuju klip u pocetnom stanju mirovanja glasi: (Pm + PIgH)A1 == eXa + PmoAO + (-py +P2gh )Az ' (1) Stika P. Poklopac Au kosom zidu zatvara kruzni otvol' precnika d. Poznate velicine su: Pa' Pm' P".

5-17a i b). sl.2m. A =: J mogu se definisati sledece sile pritiska: ~ =: -[-Pv + Plg(l+t)jA.5·. b) Za leolileo ce se.1. a. G Pl' PZJ Pa .2m. Pm::=: 13600 kg 1m 3 . Pz = 800kg/m\ P3::=: 1200kgl m 3 .2m.Sile pritiika na ravne povr§i 51 sile na Idip. h=O. h2' el.P. nakon dejstva sile.6m. Pl =: lOOOlegl m p" =24525 Pa. spustiti lelip aka vazduh menja stanje izotermski? Paznate velicine su. P4 =-[-Pv+Plg(l+ta)jA . pre rna tome. J RESEP/7E: L-J Slika P. u kome iznad nivoa tecnosti gustine Pl vlada potpritisak Pv' Ocrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac c. ispunjen je tecnostima gustina Pz i P3 koje se ne mesaju. H=2. zatvoren je zatvaracem C oblika omotaca kvadratne piramide visine H i postavlje~l u rezervoar E.1.11. b=0. h1.~+-[p2gta+ P3g(a+b)]}A . do' D. i ugao a=arctg(a/.a. ObilazeCi ombtac piramide sa spoljasnje i unutrasnje strane zakljucuje se da tecnosti gustina Pl' P2i P3 kvase sedam karakteristicnih ravnih povrsina oblika trougla (v. 3 . 1m.1. Pz =: {PI". P.f!).5-17 RE'SENJE' Zbog jednostavnijeg pisanja uvodi se povrsil1a bocne strane piramide a a 2 + H2 .5-16 Problem 1. 1=0. c) Slika P. = [Pmgh -P3gCt+ b )jA .Poznate veliCine su: a=1. Sud A kvadratnog poprecnog preseka stranice 2a.

dok su sHe: P5 .7) na rastojanjima. s G Au Problem.. b=lm. u odnosu na tezista Cj .iiTte A1 i A4 u poijupotprilljfca. = O. drugo. i..pg8)} . te zato sile pritiska . 1. F2 . Kada na dno suda deluje sila F tada sud tone u tecnost gustine p a vazduh u njemu menja '~tanje izotermski.1.pg(Ha -8)(1-A)' s .+pgH(As -A.7). Poklopac tezine G=2000N.)-G.5-18. u odnosu na vertikalni zpravac..74kN Py = 0. na s1. .5. Pz = (-.flo su pOJIT.z:. pri cemu posebno treba naglasiti da sile pritislca .S-lS pri cemu su natpritisci: pg8)2 +4[Pa (a +8) + Pmolpg . da se celokupna povrsina zatvaraca C okvasena tecnoscu gustine P1 nalazi u potpritisku sto se da zakljuCiti prema polozaju slobodne povrsi. sile pritiska: . Nivo tecnosti u rezervoaru je konstantan. Rezultujuce komponente sila pritiska su: Px = [.5-17a i b. ima povrsinu dna spolja As i unutra Au' Ispod sud a nalazi se stub vazduha visine a. sve sHe pritiska deluju u odgovarajuCim centrima pritiska D j (i = 1. p= lOOOkg 1m • . P. 3 2 Ukupna sila pritiska je P = ~ Px + P: + p} = 440. Cilindricni sud tezine G. = 440. a=2m. Odrediti. H RESElVJE: TraZenasila je: p F = PmA. kolikom silom treba delovati na dna suda da bi onpotonuo.z:.(Pa . Odrediti ugao a. Zanemariti efekte izazvane isticanjem tecnosti. 1.=O. Treba napomenuti. h=3m. .74kN. odredena izrazom (1. i P4 deluju izTtad tdiSta zato . Slika P. Dati su podaci: 3 Pm =2kPa. + P2 + P3 + P4 + 2(Ps + P6 + Pi)j sina. P4 i P7 deluju od raYne povrsi. visine H.. Problem. koji na kosom zidu zatvara pravougaoni otvor. Pm =t{~(Pa - Pmo = A .5-19.6. P3 i P4 nagnute su pod uglom a.z:. debljine dna 0.52 Sile pritiska na ravne povrsi Ps = {Pmg h -'-[Pzg1+P3g(a+b)1} 1 ' P =[Pmgh-P3g(~a+b)11 ' 6 P7 =-[-PV+P1g(l+a)jA.P2 + P + P4 ) casa.t. P6 i P7 nagnute poduglom a. u odnosu na horizontalni pravac y. tako da rad koji je potrebno izvrsiti zaotvararijepoklopca ima ekstremne vrednosti. . a silu pritiska koja deluje na poklopac odrediti na osnovu hidrostatickog zakona raspodele pritiska. moze da se krece po vodicama sa koeficijentom trenja iJ. Ovaj zadatak moze i jednostavnije da se reM a a cemu ce biti vise reci u Odeljku 1. trece.1..z:.z:. prvo.

x)b .( . [I .flGcosa + G siri'a. s1.~. potrebno je nati prvi i dtugi izvod funkcije rada pO uglu a. Za vrednost ugla ~=180-a=94. aka se poklopac krece po vodicallla sa koeficijentom trenja fl. Stika P. max Problem 1. = 0..Lba +('6pgba +Ga) Sllla.flGa cosa.] (a . Rad otvaranja poklopca iznosi: fa 1 2 1 3".31°.S-19b). W == JOF(x)dx == 2(P m + pgh)f.l(x) = fl[P(x)-Hcosa].1. Naci rad otvaranja pravougaonog poklopca mase In.l. Nivo tecnosti u rezervaaru .l (x) m~etu: + Gsina.x) Sina. P.+ .J" .S-19 RESENlE.pgh +k pg(a . P(x) G ' ' v .Sile pritiska na ravne povrsi 53 b) Geosa..5-20. dok je vucna sila u F(x) = F).) = -85.x)b .. Sila pritiska koja opterecuje trenutno okvasenu povdinu poklopca iznosi: P(x) = pgzc (x)A(x) = [Pm 1.. t~O sma. --2 = iw -('6 flpgba 3 + Ga) sma + flGa cosa.x) sina g ]ca . I' . 67° Iz jednaCine koju daje prvi izvod dobija se: { 6 G 2] ~L ?' a iz jednaCina drugog izvoda sledi da je za ovu vrednost ugla rad minimalan i on iznosi Wmin == 963J Ikg. fu == ('6 flpgba 3 + Ga) cosa + flGa Sllla. Ovi izvodi su: oW 1 . fad je maksimalan i iznosi W == 11609 J I kg.. Sila trenja iZllledu poklopca i yodice je: F). ' 1 • oa 1 pgba 1 a. == arct . = {Pm + pgh + P2 (a . Za odredivanje ekstrellla.. a polozaj njenog tezista u odnosu na nivo sIobodne povrsi odreden je izrazom zc(x) = Pm I pg+h+k(a-x)Sina.· Trenutno okvasena povrsina je A (x) = (a-x)b (v.

b=5m. SmatrajuCi da po visini vode u kanalu vlada hidrostaticki zakon raspodele pritiska. RRfENJE. c) Rad sile pritiska koji je potrebno uloziti da bi prelivanje vode preko brane prestalo. /=8m.5-21.a) F(a) = 4b~~n~ [pglh(H -ih sino.1. Pokretnu pregradu brane u proizvoljnom polozaju ravnoteZe drZe dva simetricno postavljena hidrocilindra. 0. Dati podaci su: a=500mm. Stika P. Pm=lkPa. 1-1-=0.Ponavljajuci postupak proracuna izlozen u primeru P. dobija se rad otvaranja poklopca: W:::: I-I-g{m+t pab(h+ ~. definisanom uglom 0.90m. t (D _d )n 4F(a 1 ) 2 2 +Pc D2 2 2 = D-d 34.Sina)]. b= 100m. Dati podaci su: h=2m. Odrediti: a) Silu koja deluje na kIipnjacu svakog od hiclrocilindara. Efekte isticanja tecnosti zanemariti.5-19.5-21 b) c) W = p= (i. 2 :::: pgl17 [H(a 2 - 2 0. b t :J"'u'.U}o.l.cosal)j =. G=2P kN. Na kanalu se nalazi brana cija pokretna homogena pregrada.54 Sile pritiska na raYne povrSi je konstantan. I Slika P. sluzi za regulisanje nivoa. p:::: lOOOkg 1m 3 .5-20 RESENJE.1. Pri tome u protivpritisnom prostoru hidrocilindra vlada pritisak Pc =2bar.)]= 18.229bar.1. arcsin(H / h). te:line G. (cosa 2 . ProJJlem 1. 1 .22153J. H=1. 17= 1m. 1 ) + 2. 1 =60°.) +Gcosa] pri cemu su: a-ugao koji definise trenutni polozaj pregrade i ~ == arctg[ coso. d=100mm. . m=lOkg. voda se preliva preko brane. D=200mm.4J. b) Pritisak u radnom prostoru hidrocilindra koji obezbeduje ravnoteZu pre grade u polozaju definisanom sa uglom 0. U pocetnom polozaju ravnoteZe pre grade.

/ + pJ + pi. 6. dobija se komponenta element arne sile pritiska dPz :::: pdAz :::: pgzelA z • S obzirom da je dV::.! na rastojanjima merenim od teZista povrilina .2) Projektovanjem u vertikalnom pravcu elementarne sHe pritiska d~" koja deluje na elementarnu povrSinu ciA (s1.1.pclA .6.5.3).6. to ce se njenom odredjivanju pristupiti na jednostavniji naCin. ~. SHe pll"itiska koje deil.::zdA z elementarna zapremina koja ispunjava prostor od elementarne povrsi dA do nivoa slobodne povrsi tecnosti to ce rezultujuca sila pritiska u vertilcalnom pravcn biti: Pz :::: t pelA z z ::: pgt zelA z :::: pgt dV=:> z z r. na nivo slobodne pO)lr§z: . odredjivanjem njenih komponenata.-=-pg-=-=Vz-'I (1.6. u odgovarajuCim koordinatnim ravnima dobijaju se rayne povrsi povrsina Ax iA y na koje deluju sile pritiska (odredene izrazom (1.6.6.1. / AiZc. i koja predstavlja.6.3) U izrazu (1. Projektovanjem krive povrSi u horizontalnim pravcima Ox i Oy.1.1) (1.6.1). Ova sila pritiska se moze napisati leao P=:: p.lljlllllll3 lkJrivlllI p'lHl'rS Ako se posmatra kriva povrS A proizvoljnog oblika (81. Px . tada na nju deluje sila pritiska p:::: . neld poklopac.iIi. (i=x. koji je veoma jednostavall za prakticnu primenu.cj-A-:""j'.RIVE POVRSI I TELA KOlA SlE NALAZE U TECNOSTI 1. pri <semu su Slika 1. S obzirom da je silu P U opstem slucaju teSKo t odrediti resavanjem integrala.zci :::: lc. tj. na pr.y) (i=x.1) koju kvasi sarno sa jedne strane tecnost gustine p.55 1.. i Pz njene komponente. SILE PRITJISKA NA K. Vz je zapremina dobfjena projektovanjem hive povrJ? It vertikablOm pmvcu. 6.6)): !rp-j-::::-pg-z-c-jA-j-=----P-m-.y) (1..1.

ve se ne uzimaju u obzir.6.+P}. Odrediti sile pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A sirine I.s) = pgcos(k.zapremifla dobijena projektovanjem hive povr.6.1. Dati su podaci: R=O.6.6.5) z U opstem slucaju napadne linije sila P ' P i P se ne seku u istoj x y z tacki sto za posledicu ima stvaranje momenta u odnosu na neku proizvoljno izabranu osu. p=lOOOkg/m • c) p A Slika P. pa se zato sHe pritiska na takvim povrsinama uravnotezav<lju i kao tak. na kojima deluju horizontalne sile pritiska.6-1b).1). 1=2m. 2 x1 x2 a koje su odredene primenom izraza (1. (1.lbar. s Hm 8to se merodavl1e zapremzi'le odredtqu . s) .. =J pgzdAcos(ii. sledi da je dPs =dPn cos(H.) .6) pri cemu su: Fs = gcos(k. h=2m.y) uglovi pod kojima je nagnuta rezultujuca sila pritiska su: (Xi = arctg(P 11.2m.P.1.6-1.fi na nlvo slobodlle povr. P =[Pm +pg(h+1 ~)]± R n . (v.1.6.fi teCitosti u pmizvo!inom pravcu So Napadna linfia ow Slfe pmlazi kroz tezi.ile zapremine Vs' Problem 1.lel1e hive pow.4) U odnosu na horizontalne pravce (i=x. Trebanapomenuti cia se pri projektovanju odgovarajuce povr8ine preklapaju. s => Ips:::: pFFs I (1.s)J A As z_ _ dA cos(k. 1. Na osnovu napred recenog moze se odrediti sila pritiska koja deluje u proizvoljnoID pravcu odredenom jedinicnim vektorom s. s) to ce sila pritiska u proizvoljnom pravcu bid: p.56 SiZe pritiska na krive povrsi Vertilcalnastla pnliska P prolazi hvz tdiNe zttpremine Vz • Na osnovu poznavanja z komponenata moze se odrediti i intenzitet rezultujuce sile pritiska P=~P.6~1 RESENJK Prj projektovanju poklopaca A i B u. 3 Pm=O.s) .komponertta jedinicne stle koja deluje na btlo kLJii fluitlni debe i Vs . Kako sa sl.6. Vertikalne sile pritiska odreduju se primenom izraza (1. 2 P =[Pm + pg(h.~) JRl. horizontalnom pravcu dobice se rayne povrsi oblika pravougaonika povrsine A"I= Rl i polukruga povrsine Ax2 = R rc/2. i sferni poklopac B poluprecnika R.:+~.ira/iranjem prostora od olcva. (1.3).Ii u vertzKalnom praVClt do . sl.

6. potrebno je naCi polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti. 14 3 P =pg[ -R 21C+(h+-)R I. 4 pg .6.6-1c) ne uzimaju se u obzir. Odrediti silu F kojom treba delovati na ldip da bi veza A-A u pregradi P bila neopterecena.2 . ) 2 = 2504N. d.1. I ovaj zadatak veoma elegantno moze da se rdi primenom metoda ravnoteze tecnosti i potiska.Sile pritiska na krive povrsi 57 rtivoa s!obodrte povrsi Tom prilikom dvostruko srafirane zapremine (sl. do. Tezinu konusno-sfernog poklopca zanemariti.(h+-)---R 31C 'P =pg--R 31C.P. -R Pm 14 . jer definisusile koje se uravnotezuju. 1)[(D2 +dD+d . H. koje opterecujupoklopce A i B su: ..6-2b vertikalna si1a pritiska na taj deo hive povrsi biti: f D2 Pm· n n 2.1. Prema tome. takode. 23 z. pv=3kPa. Ovaj zadatak.86kN. Ps == Px I R +(P P x2 z2 - Pz) . ==pg [1 2 rr. J 7 Rezultujuce si1e pritiska. Dati podaci su: ho=lm. h]=2m. P. h2 =2m.=4m. Poznate veliCine sU:P m ' h. Nivo slobodne povrsi tecnosti gustine PJ na1azi sena rastojanju Pn/PJg u odnosu na nivo tecnosti u sudu. FA = ~21 + Pz2 == 17. lJ :::: P2g 12(D +dD+d )H+ ("2) n+--(x-H) . l=lm.P. Problem 1.6·3.6-2 kvasi tecnost gustine PI' pa ce prema sl. moze da Se resi primenorn metode potiska (vidi Odeljak 1.3) za poklopac B-B.2) za poklopac A-A i metode ravnotde tecnosti (vidi Odeljak 1.n. vertikalne sile pritiska su: Pm] . a =45°.. l J dok sa donje strane povr!. D..l. T. 2 pg 43 -. Konusno-polusferni poklopac sa gomje strane Slika P. R=lm. P1 == 800kg / m 3 . Problem 1. PjI Pz' RESENJE. kvasi tecnost gustine Pz a vertikalna si1a pritiska na taj deo povrsi je: P2 fn 2 z 2 d 3 D rr.Da bi se odredile sHe pritiska koje deluju na vezu A-A.. 1 4 d 2 l ~ :::: PIg (h+ P1g)-4-+12(D +dD+d )fJ +"23("2) n .n i iznosi X= 4F / pzgd. P2 :::: lOOOkg / m 3 • . dok se po1ozaj nivoa slobodne povrsi tecnosti gustine P2 odreduje iz jednaCine hidrostaticke ravnoteZe P2gx = 4F / d. P2 )fJ +d3l}. 2 Iz uslova zadatka p] I = 3 4 P2 dobija se izraz za sHu 2 F == (Pm +p1gh/~n + P2g(~ )2{H + ~ ell. Odrediti ukupnu silu prifiska koja opterecuje pregradni zid A-A sirine L.0-2.

3) dobivaju se horizontalna hI . /1 3 =lm.-Lcosa =139. a=4 0 . i vertikalna haL hI h1 P =-Pv-+(-Pv +P1g-Z )-. I. koje iznose: R h2 P" ::: PmhL + (Pm + P1gZ)RL + (Pm + Plghl+ PzgT)h2L + h3 . h3 h3 . Odrediti: a) re:zultu- jucu silu pritiska koja opterecuje zid A-B.r • v ~ ·5· noo "7VV gl h=1m. +P2 [ (--+-h])2RL+. 3 Pm 1 2 .8kN.6. pa ce rezultujuca sila pritiska biti: ?:::~ P.6-3 Slika P. PI' P1 1 2 . A Slika P. + Pz = 3 U.+P1gh1)IL=240.1) i (1. h? Px ::: .PI' + P1g2)h1 L+(-p" +P1gh l + P2g-Z)h2L == 206.R-rcL ~ a+(-p.' == P3gx2 L 12.7kN.2kN.8kN 2 P2g P2 komponenta sHe pritiska.6.leFIZ 1. P3 ::: 1000 kg 1m. Pz = """k' m 3 . ~g '~cx.11 ::: R = 1m. +(Pm + P]gh1 + P2gh2 + P3gT)h-jL = 278kN . koHlea je tad a rezultujuca vertilealna sila pritiska_ Dati podaci su. PI::: {\.-Lcoscx.. Ukupna sUa pritiska koja deluje na zid A-A je PA :::"Ii Px + Pz / 2 2 ::: 317.4N. ..1) i (1. L=jm. Pz = p] ( . k g I rn 3 .p"hoL+ (. 1z uslova neopterecenosti zida u horizontalnom pravcu (Px ::: ?.1.').1. h 2 =2fll.58 Sile pritiska na krive povrsi RESENJE: Primenom izraza (1.6.6_3) odreduju se horizontalna i vertikalna komponenta sHe pritisica.6-4. . b) do koje visine treba nasuti sa spoljasnje strane zidaA-B tecnost gustine P3 da bi zid u horizontalnom pravcu bio neopterecen. Pm =5JrJ'a_ REj"ENJE: a) Primenom izraza (1. b) Kada se sa spoljasnje strane zida A-B naspe tecnost gustine P3 do visine x tada 2 je horizontalna komponenta sile pritiska P.. . smcx. Zid A -B sirine L po visini kvase tri tecnosti.+ Z tgcx.6-4 Prof.R +-4 R n)Lg+(P m + Plghl + P2gh2 + P3g-2 )-. dobijase traiena visina nasipanja .

" == Pz' . 3 . sirine 1=4m.... ...78kN. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu pritiska tecnosti koje deluju na zid..l LA.6.. koja je usmerena vertikalno na gore.La.. Odrediti: a) Natpritisak koji treba da deluje iznad tecnosti gustine P3 da bi rezultujuca horizontalna sila pritiska na zid A-A bila jednaka nuli. nalaze se dye cilindricne povrsi polu3 precnika R=lm..6. 0::. A ..1...Horizontalne sile pritiska koje deluju na zid... h=2m..l... odreduju se granicne !coordinate u horizontainoll C=-~ll~ Slika P.. '''1navisin"1T1a h -2m.....6~6..Jh'. Konacno... 2 Lv'-" AV~L..18kN. VVVJ.Pz == 6819N..sj..6~5. PX2 = (P1g h1+ P2gT)h 2 B = 82. H=O. RESENJE.. 0'-"' O1.. dobija se rezultujuca vertikalna sila pritiska P.n~ J-Il . H h a) b) Slika P.. U zidu A-A.Sm.4kN. 'V AY I h2 dok je ukupna horizontalna sila jednaka njihovom zbiru. dok ga sa druge strane kvasi 3 tecnost gustine P3 == 800kg / m .6-6 pravcu do kojih tecnosti kvase zid.3) iznosi: .L '" V''JV .6-S Problem 1. kvase ~=xn~~j.1.6 . a one iznosel1 == Jh1 +h2 i 1 2 =.... h -1m 1-'2 .. I1 h3 1 2 lJ Pz = P3l2" tgeL +(x-h3 ) tgeL +"4R n+(x-h1 -:-h2 -h3) Lg.1. i b) Kolika je tad a rezultujuca vertikalna sila pritiska koja opterecuje ovaj pregradni zid? Dati podaci su: a=lm. Vertikalna sila pritiska (iIi sila potiska) koja deluje sa spoljasnje strane zida A-B. 1 2 x P y2 \ Iz jednaCine parabole y = x 2 . Parabolicki zid definisan jednaCinom y = x ... . '~2 -~~ ~.Sile pritiska na krive povrSi 59 x == ~2Px/(P3gL) = 4347mm.. 3. su: 1 2 PX1 ==2"P1gBh1 =62.. hi Problem Jl. • .. prema izrazu (1. '''b' .1)....L..... .." -lnn01ra/1TI".. prema (1.~ _Q(l(l1rlT/. sirine B=4m.. . Sa jedne strane zid kvase tecnosti gustina P1 == 1000kg/m i P? == 1200 kg / m 3 . i iznosi: Px == Px + Px = 14S..

60

Sile pritiska na krive povrsi

Za odredivanje vertikalnih komponenata sila pritiska posmatraju se dikrencijalno mali elementi povrsina dA] idA 2 koji su okvaseni tecnqstima gustina PI i P2 na kojima vladaju hidrostaticki natpritisci: PI ::= Plg(h l + 112 - y) i P2::= P]ghl + P2g(h 2 - y). Primenom izraza (1.6.1) sile pritiska na krive povrsi su dP; = PidAi (v. sl.P.1.6-6), pri cemu indeks i ima vrednost 1 iii 2. Konacno, vertikalne komponente sile pritiska su:

~'I ==:J:~PIBdX==: Pl{Ch +h2)(lI- 12)-jU:- li)]B=25,03kN,
j

~'2 t P2 Bdx
::=

== [(PIghj

+ P2gh2)12 - P2g Ii ]B ::= 88,94kN,
::=

odnosno ukupna vertikalna sila pritiska je Py

PYI + ~'1 = 114kN.
2

PruD/enD 1.6-7. Zid definisan jednacinom y = ax 3 +bx +cx ima sirinu B=2m. Izuad vade vlada konstantan natpritisak P m =O,2bar. Odrediti rezultujucu silu pritiska koja deluje fla zid. Dati su podaci: l=lm, L=l,Sm, 0=1, b=2, c=3, 3 p= lOOOkg/ m .
2 RESENJE' UvodeCi visine: H::= a[3 +b1 +cl, i
3
'J

h==aL +bL-+cL-H, kaje se odreduju iz jednacine zida, i koristeCi postupak dat u primeru 1.6-6, dobivaju se komponente sile pritiska:

Px Py
SlikaP.1.6-7

=Pm(h+H)B+1pgH 2 B,

= Pm BL + pg[H - (4 13 +3[ 2 +2 /) Bl,
b

. a

c]

na osnovu kojih je rezultujuca sila pritiska

H

x

ProDlem 1.6-8. Na kanalu se nalazi homo gena obrtna pregrada .. brana, mase m=5t, sirine 1=10m, koja sluZi za regulisanje nivoa vode u kanalu. U poloZaju prikazanomna sl.P.1.6-8, u kanalu je maksimalna visina vode. U ovom polozaju pregradni zid ima oblik opisan jednaCinorn x = ky2. Pregradu drie u ravnoteii dva identicna, paralelno spojena, hidrocilindra. Odrediti: a) Horizontalnu i verfikalnu sHu pritiska koja opterecuje pregradu .

Stika P.1.6-8

Sile pritiska na krive povr,~i

61

b) Obrini moment u odnosu na horizontalnu obrtnu OSll x, a koji potice od dejstva . sile pritiska tecnosti. c) Polozaj dejstva vertikalne sile pritiska u odnosu na vertikalnu osuOy. d) Pritisak (PI) u radnom prostoru hidrocilindra koji branu drZi u ravnotezi, pri tome je vrednost protivpritiska P2 ==2bar. Silu trenja zane mariti. Dati podaci su: h=2m, H=4,2m, d=80mm, D=150mm, k=O,2.
RESENJE1 2 k

Py ="3 pglh' b) Obrtni moment vertikalne sile pritiska je
0

a)

P< =="2 pglh = 196,2kN; My ==
Xh

=52,32kN.

I xpg(h - y)ldx
0

==

1 10k 2 pglh 5 ,

tako da ukupni obrtni moment sila pritiska iznosi: h 1 3 22· Mp=Px.-:;+MY=30Pglh (5+3k 11 )=143,357kNm. c)
Xc

= My / Py =lokh =O,24rn
2

3

2

D2 d)
PI = Pz
D" -d
0

2

+.

n(D~

?

-d )Hcosa

2

kh 2 (kip +-2- mg ) = 19,12bar,

a 1.6.2. Sila potiska

= arctg[kl1 2 / (H -h)] = 19,98°.

Ako neko telo pliva u tecnosti gustine p tad a se vertikalna sila pritiska moze primenom izraza 1.6.3 odrediti u obliku:

P = pVg

(1.6.7)

pri cemu je V-zapremina potoplienog dela tela ako tela pliva na tecnosti (s1. 1.6.2.1a); Iii p zapreml;za tela, aka je tela zaronjeno u tecnosti (sI.1.6.2.1b). Sila pritiska (1.6.7) koja It vertikablOm praVClt delttje na telo, naziva se sila potiJi<a, iliArhimedova slla potiska. Ova slla ne zavisi od polia pritiska koje dada oko tell4 tj. ne zavisi od dubine na kojoj se tela nalazi. Na telo teiine G koje se nalazi u tecnosti deluje sila potiska P. Poredenjem ove dye sHe, zakljucuje se: da ako je G=P felo pliva I na tecnosti, iii u njoj 1ebdi; aka je G>P telo tone kroz tecnost; ili ako je G<P tela izranja iz tecnasti sve dok se ne postigne ravnoteza sila G=P. KoristeCi silu patiska citav niz problema znatno jednostavnije moze da se resi. Nairne, ako je kriva povrs (s1.1.6.2.2)

p

a)
Slil<a 1.6.2.1

b)

r-\7Q----.--..-z
."

\.

\J~

.,'

R

Slika 1.6.2.2

62

Sile pritiska na krive povrsi

okvasena sa tecnoscu gustine p, tada ,j'e moze ':zdvojiti karakterirtiCiza zapremina i nezavi,f/lo posmatratl l1.jena TllWloteza. Tom pnlikom izdvojena zupremina V ponaJa se lao da je telo te zapremlize zaronjeno It teCi-lOst. Tada na tela delujn: sila potiska

Po = pV g, normalna sila pritiska P na granicnu povrs A-A i sila reakcije veze N Prema tome, za izdvojenu zaprerninu vaz} ravnoteza sila:
IR=P/V+PVg!
Zbog uvodenja sile jJotiska, izlozeni postupak se moze nazvati metoda potiska.

R.

(1.6.8)

Pr.olllem il..6-9. Sud tdine G=lkN, oblika paralelopipeda stranica a=lm, b=2m i H=lm, pliva na vodi. Koliki (kvazistacionarni) Iad treba utrositi da bi se sud potopio?
l?Efhw7E: U pocetnoID stanju ravnoteze na sud deluje sila potiska Po = pgabho' pa se iz jednaCine ravnoteie sila Po = G do b~ia gaz suda ho = G! pgab. Kada na F(x), sud delui/;: promenljiva sila F(x) tad a sud v G tone. Pri tome, u proizvoljnom po.loZaju 5..1J.·_fr.;;fi~'.:"iM~,;-=-~x suda (v. sl.P.1.6-9b), na sud deluJe slla - =.t=- /""";{~~ po"':slra'~ "'~:t.';-;";,:'1?"'f'·):(Y; l.l ,,., ho I ;;%?,VA1".,.,;2',·'. v 0-l'i~JP:!;t:;2 P(x) = pV(x)g = pab(ho +x)g. ( P(x) Zataj proizvoljni polozaj vazi ravnotda !:I) sila P(x)=G+F(x), iz koje se dobija a) F(x)::: pgabx. Na kraju, na osnovu ove sile Slika P.1.6 ..9 dobija se rad potapanja: H-1'o I 2 W=0 F(x)dx ="2 pgab(H - ho) ::: 8835 J.
/i'/;%,."/' --

f

Pyo/PleJ'R 1.6~lO. Odrediti silu kOjOID treba delovati na konusno tela tezine G=400N da bi se ono potopilo. Dati su podaci:h]=200mm, h2 =300mm, h=lm,
d=500mm, PI = 800kg / m , P2 d
14----1 3
=:

900kg! m , P3 ::: lOOOkg / m . RESENJE: Qa, bi konusno telo potonulo potrebno je da sila F obezbedi polozaj tela prikazan na sl.P.1.6-10b. Tada je s geometrijske tacke gledista polozaj konusa odreden precnicima d] i. d 2 koji se nalaze it slicnosti trouglova d Cf2 d 1 · •• h Hc.:.(h +h2) H -hI' llznose:
1

3

.

3

a)

b)
Slilca P.1.6-10

dl

=~(H-hl), d2 =~[H-(hl+h2)1.

U tom nOVOID nivnotdnom polozaju na pojedine delove tela, a prema sl.P.1.6-10
2

deluju sledece sile potiska:
~ ::: PJV;g
=:

PJ U(d +ddJ+d] )hJg

11:

2

SiZe pritiska na krive povdi

63

P3 = P3V3g= P3 U(H -hI ·-h2 )g·

din

.

1z jednaCine ravnoteze sila za polozaj konusnog tela dat na sl.P.1.6-10b odreduje se sila kojom treba delovati da bi konusno tela potonulo, a ona iznosi: F", Pr +P2 + p., -G = 154,6N.
ProD/em 1.6-11. Cilindricni sud precnika Do napunjen je tecnoscu gustine p. Na tecnosti pliva plovak tezine G, koji se sastoji od dva cilindra precnika Did, i visina Hi h; i polusfere poluprecnika R. Kada na plovak deluje sila F plovak tone. Odrediti za koliko ce se klip spustiti nakon dejstva sile F. RESEN.!E: U pocetnom polozaju ravnoteie plovka (sl.P.1.6-11a) deluje sila potiska Po = pVog l;l kojoj je Vo potopljeni dec zapremine plovka, a pri tome vazi jednakost sila G = Po- Nakon ..... x F dejstva sile F plovak se spusti za tastojanje x (v. sl.P.1.6-11b). U tom novom ravnoteznom polo-h zaju na plovak deluje sila potiska:

P = P(Vo + f,V)g = Po + pg-4-(x+ y) Veza izmedu pomeranja x i y nalazi se iz jednacine zapreminskog bilansa xD 2n 14 = y(Dg - D2)1T./4,

D 2 7t

a)

b)

Slika p, 1.6-11

i glasi: y = xD2 1 (D; - D2). Kaleo za novo ravnoteZno stanje vaii jednakost sila F+G =P, to ce se iz ove jednacine dobiti pomeranje plovka: 4F D; _D2 x=-pgn D2 D2 .
o

PrOD/em 1.6-12. Sud S, tezine GI , ima povrsine poprecilih preseka unutra Au i spolja As' Sud je napunjen tecnoscu gustine Po, do visine H, il kojoj pliva cilindricni plovak povrsine preseka Ao i teiine Go' Sud S pliva u tecnosti gustine p. Kada se cilindricni plovak dodatno optereti tezinom G, odrediti za koliko se poveca nivo tecnosti u sudu i . H koliko sud utone u tecnost gustine p. RESENJE- Posle dodatnog opterecenja plovka sa teiinom G, nivo tecnosti u sudu se poveca za x = G/ PogAu' a sud S pri tome utone u tecnost gustine p za y = G/ pgAs .
p

I

\
\

As

G1

Slilm P.l.6.12

Problem 1l.6-13. Plovak konusno-cilindricno-sfemog oblika pliva na vodi. Nakon dejstva sile F plovak dodatno uroni u vodu, a pri tome ne potone. Odrediti za

64

Sile pritiska na krive povrsi

koliko se spustio plovak nakon dejstva sHe F. Poznate veliCine su: d, R, D, h, H, F, G, p. .
RESENJE- Nakon primene jednaCina ravnoteZe sila za

pocetni i krajnji polozaj mirovanja plovka, dobice se spustanje plovka:
x::=-- 312(-.---R --)+d -

H

D-d

I l

F +G

pgn

4 3

3

d h 4

2

3

p
_3

Slika P.1.6-13 Problem 1.6-14. Plovni objekat tezine G pliva na vodi. Dno plovnog objekta ima pravougaoni poprecni presek povrsine As' Na vrhu plovnog objekta nalazi se kruzni otvor precnika D i visine a. Da bi plovni objekat zaronio potrebno je povecati teZinu, a to se postiZe ubacivanjem vode u komo·ru K, koja ima povrsinu dna Au i visinu b. Pri punjenju komore vodom vazduh u komori menja stanje izotermski. Ako je natpritisak vazduha u komori na pocetku Pmo' odrediti koliki ce natpritisak vladati u komori kada plovni objekat zaroni.
D RESENJE- Kako je visina punjenja vodom

12(---R 3 _-)+d 3 pgn 3 4

G

4

d 2h

l J.

komoreK
1 D n G x=-( 4 H+--a--) Au "s 4 pg ,
2

to ce natpritisak u komori biti Pa x + Pmo b Pm= b-x As Treba napomenuti da je razmatrani problenl Stika P. i,6-14 sa krajnje pojednostavljenim modelom plovnog objekta, tj. podmornice. I pored toga opisani postupakzaronjavanja vaii i za realne modele podmornica. Pri izranjanju plovnogobjekta sila potiska treba da bude veca od sile tezine, sto se postize prainjenjem komore K.
Problem 1.6-l5. Predmet tezine G sastavljen je odcilindra precnika d i polusfere poluprecnika R. Predmet se jednim svojim delom nalazi u cilindricnom sudu precnika D, a drugim van suda u prostoru okolnogcatmosferskogpritiska Pa' U sudu, iznad tecnosti nalazi se stub vazduha visine apodnatpritiskom Pmo ' Kada na predmet deluje sila F tada predmet tone, a vatduh u cilindricnom sudu menja stanje adijabatski. Kolikom silom treba delovati napredmet da bi seon spustio za rastojanje x?
RESENJE' Pocetno stanje mirovanja predmeta moze da se, prema izlozenom u

Odeljku 1.6.2., razmatra uz pomoc sl.P.1.6-15b. Tada, na predmet tezine G deluje sila potiska Po = pVog i normalna sila pritiska PNo = Prnod2n / 4, i tada vaii jednacina ravl10tde sila:

Sile pritiska l1a krive povr§i

65

a)

b)

c)

Slika P.1.6·15 Po =: G+PNo . (1) Usled dejstva sile F, sistem ce zauzeti novi ravnoteini polozaj prikazan na s1. P.1.6-15c. Posle dejstva sile F, u odnosu na prvobitno ravnotezno stanje, nivo tecnosti u sudu ce se povecati za visinu y, a sto ce izazvati povecanje natpritiska na vrednost Pm' Primenom jednacina: zapreminskog bilansa adijabatske promene stanja
2 21t
IC

2 d rc 2 2 rc -4- x =(D -d )"4Y '

(Pa + Pmo )[(D -d )4'a] =: (Pa + Pm)[(D -d )4'(a- y)] , odreduju se visina porasta nivoa i novi natpritisak
d
2

2

21t

IC

Pm == (Pa + Pmo)(-y) - Pa • a2

a

1C

U razmatranom - novom ravnoteznom polozaju, prema Odeljku 1.6.2., na predmet deluju sila potiska P PN
d
2
=:

pVg =: pg[Vo + d
y.

4

1t

(x+y)], i normalna sila pritiska

=:

Pm -4-' pa tada vazl Jednacma ravnoteze sIla P =: F + G + PN , iz koje se uz
D2 d 21t
2)--'

1t

y.

y.

pomoe jednaCine (1) dobija sila
F==(Pm-Pmo+pgx
D -d
2

4

2r

Problem l.6-16. Gustinomer se sastoji ad sfere poluprecnika R i cilindricne cevcice poluprecnika r .. Pri baZdarenju gustinomer se prvo stavi u vodu, gustine Po' i tada ima pokazivanje 110 = 0, pri cemu je 110 brojpodeoka merrie skale (sl.P.1.6-16); a zatim se stavi u drugu baZdarnu tecnost, gustine P1' kada ima pokazivanje 111, Kada se gustinomer stavi u tecnost nepoznate gustine na skali se ocitava 11 podeoka. Kolika je merena gustina tecnosti?

Po

RESENJE' U toku baZdarenja i merenja sila potiska je:

Slika P.1.6-16

66

Sile pritiska na krive povrsi

Po == Po gVo == PI g(Vo + 171 LlV) == pg(Vo +11i1V)
gcle su Vo zapremina istisnute tecnosti kacla je gusti~omer u vodi i LlV zapremina koja odgovara jednom podeoku. Eliminisanjem iz prethodnih izraza zapremina Vo i L::.V dobija se merena gustina:

P POl fll +~( E.9.. -1)]. PI
==
/1 1

Problem 1.6-17. LeteCi balon mase In nalazi se na visini z gde je gustina vazduha r. U balonu nalazi se gas gustine Pg (p > Pg)' Kolika zapremina balona mora biti ispunjena gasom da bi se on nalazio u stanju ravnoteZe? RESENJE: Princip leta balona zasnivan je na ravnotezi sile teZine i sile potiska mg == (p- Pg )gV iz koje se dobija potrebna zapremina balona
V=inl(p-P g )·

Slika P.l.6-l7 ProDlem 1.6-1S. Konusni zatvarac je povezan pomocu krute poluge, obrtne oko tacke 0, sa pneumatskim cilindrom, a cilindar, pale, sa vazdusnim prostorom iznad ulja. Zatvarac je napravljen od materijala gustine natpritiska u sudu konusni zatvarae zaptivati. Masu poluge i klipa zanemariti. Dati su podaci: D=lOOmm, D]=100mm, a=200mm,
Pm
1,\

= 7800kg 1m3 • Do kog ce

b=150mm, H=O,5m, h=O,lm, P== 880kg/m . RESEN1E: Preenik zatvaraca na mestu zaptivanja je d=D/2. Sile koje opterecuju pOlUgll (v. sl.Pl.6-18b) su: teZina zaptivaca : 2 I D 1l '1 .. G ==P Vmg=Pm3-4- 2hg, Sla pntlsk a
m

3

a)

pneumo-cilindra PM == PmD;n I 4, sila potiska i normalna sHa pritiska koje deluju na zambljeni konus: 2 2 n Po == pVg== p(D +dD+d )12hg ,

b)

PN ==[Pm+pg(h+H) ]4'
1z momentne jednacine za taeku 0: PMb==(PN +G-·Po)a, dobija se:

d2n

SIiIca P,1.6-18

Pm

S;

pga 2 [ -+Hd 2 --:s(D 2 -2d+dD) == 11769Pa. 4G h 2 . 2 bD1 -ad npg

J'

.

Sile pritiska na krive povrsi PruDlem 1.6-19. U hidraulicnom-pneumatskom uredaju nalazi se klip koji sluzi za pokretanje ventila, i opruga krutosti c=lON/cm koja ima staticku deformaciju a=20mm. Odrediti: a) natpritisak Pmo' koji ddi ventil u polotajl1 prikazanom na slici P.1.6-19, i b) natpritisak vazduha neposredno pre otvaranja ventila. Nivo ulja u uredajl1 je konstantan. Sile viskoznog trenja na pokretnim povrsinama klipa i ventila zanemariti. Dati podaci su: H=O,lm, h=20mm, b=5mm, D j =40mm,
D=30mm, d=lOmm, d j =5mm, G=lON, p= 900kg/m .
3

67

RESEN.fE

Slika P.1.6-19 a) P rno == TC(D/-d 2 )
b) Pm=
n(Di -d ) \
24 2

{G+ca+pg~[ (d 2 -dJz)H -1CD2 +Dd -2d 2 ) J} =2S470Pa,

iG+c(a+b)+pg%[(d2-dt)(H-b)-fCD2+dD-2dzll=29712Pa.

PmD/em 1.6-20. ZatvaraCi ohlib konusa i polusfere nalaze se na poluzi,. koja je obrtna oko tacke O. ZatvaraCi su napravljeni od celika gustine Pm == 7800kg / m3 • Odrediti posle kog natpritiska Pm zatvaraci nece zaptivati. Masu po luge zanemariti. Dati su podaci: d=SOrrun, R=SOmm, D=2d,
h=SOmm, H=O,Sm, c=R/3, Ro=3/2R, H o=1,2m, a=300mm, b=lOOmm, P v =500Pa,

P == lOOOkg / m3 .
RESEN.fE
1 Pm ;::: R2'TC

Slika P.1.6-20
2 2 d 'TC D nh 'TC 2 . 2 1 (-P v + pgHo )-4-+ Pmg-6-- pg i2(D +dD+d )h

{ar bl

J+

2 3 2 3 2 } +"3 pgR 'TC- Pmg("3 R +Roc)'TC - pgH== 5249 Pa.

PruD/em 1.6-21. Konusni zatvarac, koji je napravljen od materijala gustine 3 Pj = 7800kg / m , ima zadatak da propusti ulje u cevovod pri porastunatpritiska iznad ulja. Pokretanje zatvaraca bmogucava pnel1matski cilindar precnika Dj = 50mm. U pneumatskom cilindru nalazi se opruga krutosti c=lON/mm, koja je prethodno sabijena za vrednost a=lOmm. Posle kog natpritiska zatvarac l1ece zaptivati cevovod? Konusni zatvarac i pneumatski cilindar povezaru su krutom polugom, koja je obrtna oko tacke O. Trenje u pneumatskom cilil1dru zanemariti. Dati su podaci: D=lOOrrun, d=SOmm, hj =120mm, 1i=60mm, H=O,Sm, L=O,2m,

\
\

I=O,3m, p == 900kg / m3 •

68

SiZe pritiska na krive povrsi RESENJE- Horizontalni konusni . zatvarac koji je jednim svojim delom u tecnosti gustine p. a dnigim u cevi pIecnika d,· moze da se izdvojeno posmatra (v. sl.P.1.6-21b), tada se prema 1.6.2. formira zapremina zarubljenog konusa na koju deluju sila potiska

D

~ifll··········-·-·-·a)
b)

Pz := pVg:= p~ (D 2 +dD+d 2 )hg;

i normalna sila pritiska PN := pgzcd2rc 14, Slika P.1.6-21 pri cemu je zc:= H +Pm 1 pg. Osim ovih sila pritiska na polugu deluju i sledece
sile: teZina konusnog zatvaraca G:= p,Fmg:= P;"g~21l hj' sila pritiska pl1eumatskog cilindra PM
".

2

:=

PmDj2rc 14, i sila u opruzi Fo := ca. Uvodenjem rastojanja:
Xc

polozaJ3 tezlsta zarublJenog konusa sile pritiska
flzc

y . y .

:= 4"

h D2+2dD+3d 2 D +dD+d-

2

1 , 1 polozaJa

v'

deJstva normalne

:= A~

I

c

=

j~Z , momentna jednaCina za tacku 0 glasi:
c

2

(PM - Fo)/ + Pzx c - G

4 - P" (L -I:!.zc) o.
:=

hI

.

Konacno, iz ove momentne jednaCine, dobija se traieni natpritisak:

Pm 2

4

(Djl-d L)n

2

2

hj . dl l . lFol+GT-PzXc+pg(HL-·16)J= 1,66bar.

r

Problem 1.6-22. U kosom pregradnom ziduizmedu dva rezervoara nalazi se zatvarac oblika polulopte. ledna pJegova stralla okyasella je tecnOsCll gustine PZ' a druga izlozena polju konstantl1og pritiska. Od:rediti pokazival1je h manometra, za slucaj da.sila istezanja veze A-A iZIlosi R j :=20kN. NaCi silu koja u tom sIucaju vezu A-A opterecuje na smicanje. Dati su podaci: hj=1,2m, lii=2,2m, R=0,4m, pv=8kPa, ((.=30°, Pj

= 900kg/m 3 ,

P2:= lOOOkg/m 3 , Pm =13600kg/m

3

.

b)

h
a)

Slika P.1.6-22

RESEN./E: Na OSIlOVU pokazivanja maIlometra, zakljucuje se da sa unutrasDje strane poklopca A-A vlada potpritisak, koji prema 1.1.5. iznosi PVG =Pmgh. Ovaj problem je n,!.jlakse reSiti primenom metode potiska, izlozene u Odeljku i.6.2.Prema ovoj metodi treba zapremil1u . poluiopte izdvojiti (v. sl.P.l.6-22b). Tada na izdvojel1u zapremil1u deluju:

Sile pritiska na krive povrsi

69

- sila potiska Po::: Pz Vog == 3" P2 gR n, . - nonnalna sila pritiska PN == (-P v + P1gh1 + P2gh2 )R n, - sila potpritiska Pv == PvoR2n , - i sila reakcije veze R== R; + Rs' Na vezu A -A deluje sila istezanja R; == PN + Pv - Po coscx, iz koje se dobija pokazi1 vanje manometra h::: 2 (R; + Po coscx- P )::: 134mm. N PmgR n Takode, na vezu A -A deluje i sila smicanja, koja izn08i Rs == Po sincx == 657 ,5N.
Problem 1.6-23. U rezervoaru se nalazi voda, a iznad nje vlada natpritisak Pm= 1,23bar. Na rezervoaru je montiran ventil 8igurnosti. Sediste ventila kruZnog oblika, poluprecnika r-=15mm, zatvara metalna kugla poluprecnika R=20mm. Sa gornje strane kugle nalazi se opruga krutosti c=lOON!cm, koja je staticki deformisana za rastojanje t1 x=lcm. Odrediti visinu vode u rezervoaru posle koje ce se ventil sigurnosti otvoriti. Gustina materijala od koga je kugla napravljena je Pm == 7800kg / m3 •
2

2

3

h

p
Slilca P.l.6-23

RESENJEh'2

pgr n

c~ +~Pmr_E.[3+(~)2J_Pm
-' P
6
I

pg

=2,035m, gdeje b=R-JR 2 -r 2 "

Problem 1.6-24. Konusni zatvarac u kosom zidu nagnutom pod uglom cx=4S0 u odnosu na horizontalu zaptiva otvor precnika d=lOOmm. Zatvarac se, s druge strane, naslanja na oprugu krutosti c=50N/cm, koja ima staticku deformaciju Xo =2cm. Odrediti posle kog natpritiska zatvarac nece zaptivati otvor. Dati podaci su: D==200mm, H=200mm, h=100mm, h1=lm,
h2 =2m,P1 =lOOOkglm
3 ,

Pz :::1200kglm3,

Pm ===7800kgl nz 3, pv=lkPa. RESENJE- Uvodenjem ~ila: D 2 nH d 2n G=Pmg12' R,= P1 U(H-h)g,
P2

nh = P212(D Z +dD+d 2 )g,

PN

===

(-Pv +P2ghZ)4--' Fe == CXo;

d 2n

.

dobija se:

Slika P.l.6-24

70

Sile pritiska na krive povrsi

1.6.3. Metoda Jr3VIII.oteze tec[U<[J)sti

U nekim slucajeyima, kada je kriva povrs slozenog oblika (v. sU.6.3a), rezultujuca sila pritiska na krivu povrs moze da se odredi primenom relativno jednostavnog postupka. Naime, ako tecnost gustine p kvasi krivu povrs A sa "unutrasnje" strane tada se uvodenjem jedne iii vise zamisljenih presecnih povrsi formira zapremina V ispunjena tecnoscu (s1.1. 6.3b) koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Av ' Cija ce se ravnoteza posmatrati (sl.1.6.3c). Uvedene presecne povrSl mogu biti proizvoljnog r__ _-'.-_:/ oblika. Medutim, kako je na ovim povrSlma, prema datom polju A ,p i· ./ pritiska, potrebno nati sile pritiska '\Si to je najpogodnije da su one oblika i'b \ ravnih. povrsi, jer se na takvim povrsima primenom izraza (1.5.6) sile pritiska jednostavno odreduju. b) a) Pri izdvajanju zapremine V (sl. Slika 1.6.3. 1.6.3t) na presecnoj povrsi (iIi presecnim povrsinama) uvode se dye normame sil" pritiska P (ili odgovarajuCi N braj parova sila pritiska) istog intenziteta ali suprotnog smera. Koriscenjem ovih sila i Ojlerove jednaCine (1.1.1) dobija se sila pritiska koja deluje na krivu povrs:

·' 10 iJi
~.=._.

P=-tpdA =PN +fAv pdA::: P + tgradpdV:= P + pgdV:= P + pV g:= P +6 N N N N
Na osnovu sprovedene analize zakljucuje se d~ je sila pritiska na kriVll povEs P jednaka vektorskom zbiru sile tezine fluic1a G u izdvojenoj zaprenuni V i sile pritiska na presecenoj povrMni PN' S obzirom da je sila pritiska na krivu povrs u izlozenom postupku dobijena iz ravnoteze sila koje deluju na izdvojenu zaprerrJnu tecnosti ova metoda se maze nazvati llteioda rav.1tote:fe~ tec.nosti Pri koriscenju.ove metode veoma je vazan izbor presecnih ravnih povrSi. Nairne, njih treba birati tako cia je zaprerninu V sto jednostavnije oc1rediti, bez obzira na broj presecnih povrsi. Treba napornenuti c1a se, ponekad, problemi ovogtipa uspesno mogu resiti i primenom pravila za odredivanje sila pritiska za proizvoljni pravac, a o cemu je bilo govora u Odeljku 1.6.1. Ako se pri formiranju zapremine V uvede veCi broj ravnih povrsi Ai' i neka je njihov broj i=m, tada P prec1stavlja rezultujucu silu pritiska sa svih uvedenih N preseka, taka da se sila pritiska na laivoj povrsi moze oc1rediti kao:
til

t

P=G+PN=pVg+LPmcA;iij.
1'=1
t

(1.6.9)

Ukoliko se u fonniranoj zapremini V, sa istim brojem presecnih povrsi A;, nalazi veCi braj tecl10sti razliCitih gustina Pi V=1,2, ... ,n) tacJa se sila pritiska na krivu povrs (1.6.9) svodi na oblik:
. n m

P=G+ P = CLpFJ)g+ ; = 1 ' LfimcAJi; , N )=1

(1.6.10)

Sile pritiska na krive povrsi

71

u kome su zapremine ~. delovi zapremine V ispunjeni tecnostima gustina Pi' Problem 1.2-25. Izmedu vertikaJnog i kosog zida rezervoara nalazi se cilindricni poklopac, poluprecnika R i sirine I. ~=v,*====l Odrediti intenzitet sile pritiska koja opterecuje poklopac, ako je on oblika: a) poklopca A (isprekidana linija sa sl.P.1.6-25a), b) poklopca B (puna linija). a) b) c) Dati podaci su: H=2m, 1=2m, 3 Slika P.1.6-25 R=lm, ex.=45°, P = lOOOkg / m .
RESENJE- RastavljajuCi veze pokolopaca A i B po vertikalnoj i kosoj ravni, nagnutoj pod uglom ex., formiraju se dye zapremine: V; = (n / 2 +a)lR 2 12 i
V2 = (3n 12 -a)IR 2 12. Zapremina VI je zapremina tela, te se zato na nju maze

primeniti metoda potiska, Odeljak 1.6.2., primenom koje na potopljeno telo deluje sila potiska Po = pf;;g. Zapremina V2 je ispunjena tecnoscu, teZine G = pV2 g, i na nju se primenjuje metoda ravnoteZe tecnosti, Odeljak 1.6.3. Na ravnim povrSinama po kojimje izvrseno rastavljanje veze deluju dye normalne sile pritiska:
PN ]

= pg(H - ~)Rl

;

PN2

= pg(H + ~ sina)RI.

KoristeCi izraze za rezultujuce sile pritiska dobijaju se resenja: a) b)

PA Ps

= J(PNI + PN2 sina)2 +(Po - PN2 cosa)2 = 62810N , = J(PNI + PN2 sina)2 +(G+ PN2 cosa)2 = 94446N.

Problem 1.6-26. ReSiti primer 1.6-1. primenom metoda potiska i ravnoteze tecnosti. RESENJEa) Za poklopac A-A primenjuje se metoda potiska. Uvodenjem dye rayne presecne povrsine, na kojima deluju normalne sile pritiska

p,,.
a)
b)

PNl=[Pm+pg(h-~)JRl;

PN2 =(Pm+pgh)RI,
VA
:=

formira se zapremina cilindricnog tela

i

Slika P.l.6-26

R 2nl, na kojn deluje sila potiska

Po == pVAg· Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopacA-A iznosi:

PA == ~ +(Po + PN2 )2 = 17,86kN. b) Pri rastavljanju veze B-B, formira se zapremina tecnosti VB G = pVBg, na koju deluju i dye normalne sile pritiska
PN3 . [ 4R = Pm + pg(h+3';)

\
I

= R 3 n,

teZine

J1

-zR n;

2

PN4

tako da ce sila pritiska na sferni poklopac biti:

=(Pm + pgh)-ZR 2n; PE =JP~3 + (G-· PN4 )2 = 2504N.

1

72

Sile pritiska na krive povrsi JProiJlem 1.6-27 •. Rditi primer 1.5-17. primenom metoda ravnotde tecnosti i

potiska.
RES.6NJE: Zbog jednostavnijeg pisanja

uvode se zapremine piramide
a)
b)

Vp =t(2a)2 H,VI =Vp

'

V2 =V3 =Vp 12.

Slika P.1.6-27 IZQvajanjem zapremine piramide sa strane tecnosti gustine PI dobija se iapremina VI (v. sl.P.1.6-27b) na koju deluju silekoje se odredjuju primenom metode ravnoteze 'tecnosti, i glase:

P.<I

==[-Pv+Plg(l+a)j(2a)2, PYI =PIVIg·

Izdvajanjem zapremine pir<).mide sa strail(~ okvasenih povrsi tecnostima gustina P2 i P3' dobivaju se zapremine V2 i V3 (sl.P.1.6-27a), na koje prema metodi potiska deluju sile: 2 P.<2 =[Pmgh -'P2gi-P3g(a+b)]2a , PY2 == P2 V2g,

L~<3 ==[Pmgh - (P3gi+ b)] 2a 2,

PV3

== P}"3g·

Dakle, ukupna horizontalna sila pritiska je Px == Px2 + P.d - P."l. = 440,74kN , dole je ukupna vertikalna si1a pritiska
. P,

= PYI -

PV2

-

PV3

=[PI -

~ (P2 + i?3) ] Vpg = O.
== 440,74kN.
.

Prema tome, ukupna sila pritisica je !'=

Problem 1.6-28. Rezervoar oblika zarubljenog konusa, .nalazi se na kosom zidu

.

Jp} + P.}.

nagnutom pod uglom ex,=45° prema horizontali., Pritisak u rezervoaru meri se zivinim manometrom, cije je pokazivanje a=300mm. Odrediti sHe. koje opterecuju zavrtnjeve A-A na istezanje i smicanje. Tezinu rezervoara' zanemariti. Dati su 3 . po daCl: d=O,5m, D=lm, h=lm, b=O;5m, P = lOOOkg 1 ro-', Pm = 13600kg/ ill . Napomena: Zadatak resiti projektovanjem hive povrsi u proizvoljnom pravcu i metodom ravnoteze tecnosti.
?

a)

b)

c)

Stika P.1.6-28 1?ESENJE- Postavljanjem jednaCine hidrostaticke ravnoteZe za manometat dobija se natpritisak u tacki M koji iznosi: Pm == Pmga:'" pgb. Zadatak ce se resavati

Site pritiska na krive povrSi

73

projektovanjem krive povrSi zarubljenog konusa u pravcima: i- istezanja i ssmicanja. U ovim pravcima komponente rezultujuce sile po jedinici mase koje deluju na fluidne delice (vo sI.Po1.6-28d) su: F; = gcosex. i Fs = g since Zapremine koje su merodavne za odredivanje sila pritiska, prema Odeljku 1.6.1. prikazane su srafurama na sl.P.1.6-28b i c. Medutim, odbacivanjem dvostruko srafiranih delova, jer se sile pritiska na njima uravnotezavaju, dobivaju se nove merodavne Vs' Dakle, prema izrazu (1.6.6) definisu se sledece sile zapremine: V;', V/, pritiska:
Pi
I

2 2 f/'F d I d n = P i i =... = Prn-4-' P; = pV;F; = ti2(D 2 +dD+d 2 )h---h lJgcosex., 4
1[
II ,

1[

p,. = pVsF;. == P~ (D 2 +dD+d 2 )hgsinex..
Prema tome, traZene sile istezanja i smicanja veze A -A su: Ri == P;'- P;"= 5079,7N, Rs = Ps =3178N. Ovaj primer, takode, veoma lako, moze da se resi metodom ravnotde tecnosti datom u Odeljku 1.6.3. Prema ovoj metodi, potrebno je posmatrati ravnoteZu tecnosti koja se nalazi u zarubljenom konusu. Tada se definisu sila te:line tecnosti G=

P;2 (D

2

+dD+d 2 )hg, i normalna sila pritiska PN := (Pm + pghcosex.) d:n koja

deluje na rastavljenu vezu A-A. Na osnovu ovih sila odreduju se reakcije veze: Ri := PN -Gcosex., Rs =Gsinex..
Problem 1.6-29. Sferno-konusni zatvarac obrtan oko horizontalne ose 0 zaptiva otvor u pregradnom zidu. Odrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac. Dati su podaci: R=500mm, r=300mm, h=lm, H=2m, ex.=45 0, Pm=2kPa, pv=2kPa,
p]

= lOOOkg / m3 ,

P2

= 800kg / m3 .

RESENJE: Zbog jednostavnijeg pisanja uvode se duzine a = ~ R2 - r2 i b=R-a. Da bi se problem resia izdvojice se zapremina zatvaraca (v. sl.P.1.6-29b) i analizirace se sile pritiska koje opterecuju H tu zapreminu. Sa strane tecnosti gustine p]' formira se zapremina leonusa, koju primenom metode ravnoteze tecnosti opteb) a) recuju sile Slika P.1.6-29
G:= p]V]g:= p] -3-ag , PNl
r n
2
:=

(Pm + p]gh)r n.

2

Sa strane tecnosti gustine P2 formira se zapremina zarubljene sfere, na koju se primenjuje metoda potiska. Prema tome na oyu zapreminu deluju sile:

h2 =lm.74 Sile pritiska na krive povrsi 2 PN2 =(-Pv+P2gH )r n. Giji je polozaj prikazan na sl.PN3 ) Sin aj +[G3 +G2 . treba koristiti metode ravnoteZe tecnosti i potiska.6-30. P3 =lOOOkg/m .V2=2R (n-cx)l.P.J~vl)cosctl = 12643N .G = 4001N. cx=45°. Pm=O.PN1 )SillCX + PZ2 .1. P2 =900kg/m .P ) eosex. a sa druge strane jedna iii dye tecnosti raz!icitih gustina. Odrediti intenzitet rezultuju6e sile pritiska na cilindricni pregradni poklopac.6-30 2 b) c) d) Slika P. = 377N. Tom prilikom na izdvojene cilindricnezapremine deluju povrsinske i zaprerninske sile. poluprecIuka R=O.6-30.1. N1 odnosno rezultuJ'uca sila pritiska P -= (p2 + p2)112 x y = 40l9N. Radi kraceg zapisa ovih sila uvode se oznake za merodavne proracunske povdine i zaprernine 1 2 1 2 • R 2n 1 2 a=RI. iIi kosom i vertikalnom. PN2 = P2gh2 A .V4='4Rcxl. PI =800kg/m . 2' 2)112 .1. I b) P = \[(PHi PNl = Plghl A . Prublem 1.POI +(PN3 +PNZ .2kN. lllOgU tako da se resenja a) napisati kao: 2 P= {[CPN2-PN1)sincx] +[G2-POI+(PN2-PNI)COSCX] 2}1/2 =13.2bar. gde je Vk -zapremina kalote.A=2RI.5m i sirine 1= 2m. Vj=2Rnl.6-30a-d. Na OSllOVU ovih sila pritiska odreduju se komponente rezultujuce sile pritiska: Px -= (PN2 .1 REJENJE' Pri rdavanju sva cedri postavljena problema. Dati podaci su: 3 3 3 h 1=2m. koja se odreduje izrazom Vk -= (3r2+b 2 )nb 16. prikazane na sLP. Pz = (?'V2 . U pregradnom kosom. Slika P.P N2 . POI = PIVjg.1.6-30.1. Cilindricni pregradni zid kvase sa jedne strane jedna tecnost. 4 3 Pz2 =P2V2g=P2(3R n-Vk)g. G2 = P2Vjg· . zidu nalazi se cilindricni poklopac.v3=-4-1.

G.SN PM = Pma. Slilm P. a poldopac A-A ce biti opterecen.PN22 ) smaJ2 + [G2 - 2 Pm =Plg(hl .~ sina)a. G] = pJ/3g .PN3 ) cosaJ }112 '" 23806. r. na klip teiine G.1.PN3 + (PM -PN2 )sina]z +[Gl -P02 -P03 . PN3 =:= (P2gh2 +P3g~ sina)a. Odrediti silu koja OVOID prilikom deluje na zatvarac A-A. PNl == (Pm + p]g"2)a . R. F.Site pritiska na krive povrsi 75 PNI = PlghlA. R 2 2 sllla)a.6-31. G3 == P3 V2g· POI . d. G2 = P2 V4g. Konusno-polusferni zatvarac A-Asa spoljne strane kvasi tecnost gustine PI a sa unutrasnje tecnost. PN2 POI = pzg(h2 . G3 = pFzg· 2 d) P == {rPNI .~)a . REfENJE. Usled dejstva sile F.6-31 1 \ I .(PM-PN 2 )COsaft = 24731.631 zatvarac je neopterecen. P03 == P3 V3g· Problem 1. {[ Pm .gustine PZ' U polozaju prikazanoID na sLP. polje pritiska 11 tecnosti gustine Pz ce se promeniti. PN3 == (Plgh l + P3g~ sina)a . if.P03 + (PN22 . PN22 ==[ Pm + pzg(h 2 + ~ sina) Ja.1. P == P2g( h-R . Poznate veliCine su: h. PN21 =[ Pm + pzg(h 2 - ~) Ja . N2 PN3 =(P2gh2 + P3g"2)a R . = Plr~g. G2 = P2 (V2 +V3 )g.PN21 + (PN3 .6N c) P". P02 = P2 VZg. POI = Pl V3g . .R A = F (2r I d) 2.

1). iz .1.1).@g milrmr21Irnja flhlllida. Ojlerove jednaCine (1. u principu.7. rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je: F =if + ( -5) = FJ + FyJ + F'J = const.7.1xll jedIrnaciJllal rciaUvIDI.7. Posle dobijanja konstante integracije C polje pritislca je potpuno odredeno. sa s1. tada se 0 relativnom mirovanju. na koji deluje sila teiine po jedinici mase g. jednostavno. vazi i za relativno mirovanje fluida i ona u skalarnom obliku glasi: (1.1) Na fiuidni de lie.7.3) stavi p=K=const.2) sledi da je polje pritiska promenljivo n svim Slika 1.7. pri relativnom mirovanju izazvanom konstantnim ubrzanjem ii deluje inercijalna sila po jedinici mase -a.fi.7. Integraljenjem jednacine (1. koje su u odnosu na horizontalu nagnute pod uglovima . pri cemu su F". vee promenljivo.< Ovaj koordinatni sistem moze se. . Dakle. (1. s1. i ono je linea17lo promenljivo sa koordinatama x .Y K-C Fx Fy (1. ali u slucajevima kada se veze za: nivo slobodne povrsi.-F.4) Iz (1. dobice se jednacine izobarskih povrSi: z=PF.7.4) sledi da su izobare ravne povr.7.7. Nadjeno polje pritiska.3) u kome se konstanta integracije C odreduje iz granicnog uslova poznavanja pritiska u nekoj tacki fluidnog prostora u usvojenom koordinatnom sistemu OXYz. izobarske povdi Ako se u rezervoaru (v.1 pravcima.7.1.7. Ukoliko ubrzanje a nije konstantno.1) nalazi fluid gustine p i aka se rezervoar kreee konstantnim translatornim ubrzanjem = tada fluid u odnasu na a a/ +ayJ +aJ rezervoar relativno miruje. Osrmo'lfIDI. nivo tecnosti u rezervoam iii neku drugu karakteristicnu izobarsku POVIS. Osnovna jednaCina mirovanja fluida Ojlerova jednaCina (1.1. se moze iskoristiti za definisanje izobarskih povrsi. RELA'fIVNO MIROVANJE 'fECNOS'fll PRI TRANSlLACUI 1. Fy i F z komponente sileo Kaleo je rezultujuca zapreminska sila konstantna to je po(ie sila koje c1eluje na fluid hornogeno.76 1. konstantu C je najlakse odrediti.x-F. Nairne. 1. ako· se u jednaCinu (1. a koriseeni fizicko-matematicki model strujanja je sasvim drugaCiji nego onaj koji vazi za mirovanje fluida.1) dobija se polje apsolutnog pritiska p= p(Fxx+Fyy+Fzz)+C .7. y i z. izuzev u pravcu koji je normalan na sHu F (povrs p=const.1) napisane u vektorskom obliku: pF = grad p (1. S druge strane. P®lje pdtiska i . ne moze ni govoriti jer u tom slucaju fluid struji. vezati bilo gde.7.

b) c) Slika 1. i pravci njenog dejstva.7.! (sl.7.y. to ce i ovde biti moguce.7.=PF. i 1.Relativno mirovanje teenosti pri traJ7siaciji 77 a == arctg(p) .y. Od obIika za silu pritiska (1. z): Prime nom . i z. koji su u == arctg(p.oje deJluju lIll.7.z). !coji glasi: (1.7.2. (i=x.ll! lraVlIllC i krive povdi.2b) tad a se kompbnente sile pritiska odreduju kao lj=tpdA.5. sila pritiska se odreduje prime nom jednog ad izraza P = JA pdA == p~zcA = PeA (' .2.verti!caIno rastojanje ad tezistaokvasene povrSl do nivoa slobodne povrsi tecnosti. / P). u koordinatnim pravcima.7.fAidA. (i=x. odreduje se I rezultujuca sila pritiska P == ~ P.hidrostaticki pritisak u tezistu okvasene povrsi.4) za K = Pa' 1.. b) U slucaju kada tecnost basi hivlt povrs (s1. primenom opsteg izraza (1.5) Kao sto je ovaj izraz za silu pritiska bilo moguce pojednostaviti za primenu u Odeljcima 1. y.=pV. moguce je preCi sarno zato sto je polje pritiska p=p(x. a 0 cemu ce biti vise reci kroz primenu u slucajevima ravnih i krivih povrsi.P. predstavljeno izrazom (1.l. Sila pritiska koja deluje na bilo kakvu ravnu iii krivu povrS A maze se odrediti.7) gde se zapremine V.6. a) U sIucaju kada je okJlasena ra/lna POJlr.6). i za slucaj relativnog mirovanja tecnosti pri translaciji. (1.7. linearno promenljivo sa koordinatama x.7. na nivo slobodne powsi.2a). i s/obodna povr.6) pn cemu su: z c .! tecnosti je rtn'na pow§. dobivajll projektova~em krive povrsi. para/e/na sa osta/im izobarskim povr. + p) + Pz2 odnosu na horizontalu odredeni uglovima (Xi .1. y. z Fx Prema tome.a I!!:.!im~ a njena jednaCina se dobija iz (1.z) (1.5.5) na oblik (1. i P e .1).7. Na osnovu komponenata P. SHe pritiisl!!:.7~3). 7.

koriscenjem izraza (1. na pI.prtlVCt~ 1.6). sl. U tim slucajevima moguce je primeniti ili metodu ravnoteZe tecnosti (Odeljak 1.7.7. s). jer kriva povrs maze bitiproizvoljnog oblika. Napadna linija sila p.8) gde je Vs .7.ilOm. kao Ps = pVsFs (1.3a.3) iii metodu potiska (Odeljak 1.7. prolazi kroz teZista zapremina Vi (i=x. nije jednostavno odrediti. Ravne povrsi se uvode zato §to se na takvoj povrsi najlakse odreduje sila P . a kao drugo. kao sto je prikazano na sl.2). na nivo slobodne povrsi tesnosti.zapremina dobijena projektovanjem krive povdi.2c). a) Metoda ravnote:fe tecnostt: Kada neku krivu povrs kvasi tecnost.5). u s-pravcu. prime nom izraza N (1. ttproizvo(. u nekim slucajevima odredivanje merodavne zapremine Vi i nije tako lak posao. Medutim.7. moze izdvojiti i II njoj posmatrati ravnoteZa tecnosti.9) u potpunosti definise silu pritiska koja deluje na krivu povrs (sl. Sada se formirana zapremina V.1.3a).7. postupkom izlozenim u Odeljku 1. Zato se.7.7. u cilju odredivanja sile pritiska.6.2) i veze izmedu povrilinskog i zapreminskog integrala. y. Naime.. tada sila pritiska moze da se odredi primenom izraza (1.1.6.f odredenom ortom normale S (v.koju ispunjava tecnost.7) moze se odrediti komponenta stle pritis!ca !coja dehije Ita hivlt povr. Odredivalllje sna ]!llJriUska teclllostii )lUll kri:wce JllovrlH meto«iama ravllllo1i:eze teCllll(])sti i poUska Ponekad sile pritiska na krive povrsi.7.9) Izraz (1. Tom prilikom.7. dok je komponenta rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F~ = F cos(F. Z. dobija se sila pritiska P"" - f pdA f piii + P I grad pdV + P JpFdV + P A = N A = V N = N V ( 1. kriva povrs zatvara ravnom povrsi i na taj nacin se dobija zatvorena kontura koja ogranicava zapreminu V. integral u tom izrazu ponekad nije lako reSiti.7) sile pritiska je moguce odrediti za bilo kakav oblik krive povrsi: Ali.7.2. za takav proizvoljan oblik tesko je naCi polje pritiska na povrsi.7. ~ razloga jednostavnosti zapisa uvodi se komponenta .7. a) b) Slika 1. Medutim.1.3.78 Relativl10 mirovanje tecnosti pri translaciji izraza (1. koriscenjem Ojlerove jednaCine (1.3.7. s).

i za slucaj mirovanja (5 =0) svodi se na silu potiska (1.Sm. H=lm.7). Za slucaj mirovanja fluida ii:::: 0.6. jednacina ravnoteie sila. B i C.9). koje deluju na izdvojenu zapreminu (sl.3a u potpunosti moze ponoviti.1l =: -pV5 .7-1 . normalna na izobare. jednacilla (1.1.n+PN=-R (1. b=O.3b). Dakle.1.Relativno mirovanje teci10sti pri translaciji 79 rezultujuce sile pritiska P :::: pVF.10) Ova jednaCina izraiava ravnoteiu sila koje deluju na izdvojenu fluidnu zaprerninu V Treba naglasiti da je rezultujuca sila pritiska P jedllaka sili reakcije veze R=. Ona je.7.B P A B Slika P.Problem 1.P.7.fr:::: -pV(g -5). je F = g. Prema tome. takode.7-1a) kreee se translatorno konstantnim ubrzanjem a:::: 4. 13=60°. 7.n :::: 0.7. D=lOOmm.translatornog kretanja.3b). P = lOOOkg/ m 3 • RESENJE Rezultujuea zapreminska sila po jedinici rnase.sila inercije.7. jednacina (1. F. h=lOOmrn.5m/ S2 Odrediti sile pritiska koje optereeuju poklopce A. b) hfetoda potiska.l. i F predstavlja opftu (Arhiinedo/Ju) stlu potiska za slucaj jednoliko ubrzallog . a=45°. sl.1l' F F gde je G:::: pflg tezina tecnosti i F.7.1. jed ina razlika biee u smeru sile P . Sud cilindricnog oblika (sl. a njen pravac napadne linije prolazi kroz teziste zapremine V. koja deluje na bilo koji fluidni delle.5. Dati podaci su: d=SOOrnm. Pm=1480Pa. Ova sila potiska definisanaje izrazom -PF =: -pr.1. tj.9) moze da se napise u sledecem 0 b liku P::::G+F.:: -P. glasi: .7. /=lm. Tom prilikom. koja se razlaze na komponente: P :::: G+ F. pa ce u usvojenom koordinatnom sistemu vezanom za F'~" F A Zc. U koliko je lleka kriva povrs okvasena taka da se pri rastavljanju veze dobija zapremina Vkoja nije ispunjena tecnoscu (v.10) se svodi na izraz (1. koja je sada usmerena lea nivo~ slobodne povrsi tecnosti. tada se postupak opisan u Odeljku 1.6. Na kraju treba napomenuti da napadna linija sila pritiska PF prolazi ktoz teiiste zapremille Vi ona je normalna na izobarske povrsi.

80 Relativno mirovanje tea10sti pri Irans!acUi nivo tecnosti u sudu projekcije sile biti: Fx =-acosa.) g-a sma. ugao nagiba izmadu horizontale i izobarskih povrsi. tj. podignut za rastojanje zm == Pm / plFJ Ako bi usudu iznad nivoa teiSnosti vladao potpritisak P v' tada bi Divo slobodne povrsi tecnosti bio ispod nivoa tecnosti u sudu na rastojanju Zv == Pv / ~FJ U slucaju da je IFzl == g.. .. koja su detaljno opisana u Odeljcima 1.Pa ) x_ -b AE b-Ji ={pm - x=O z=(H+d/2+h) AC =[Pm + p(g-asina. 1z ovog obIika jednaCine slobodne povrsi tecnosti dolazi se do veoma vaznog zakljuiSka: da je nivo slobodne povrsi tecnosti. Za primenu ovih izraza potrebno je poznavati polozaj nivoa sIobodne povrSi tecnosti.4). PE == (p. iz jednaCine za polje pritiska (1).treba odrediti odgovarajuee geometrijske parametre. kada se ~uvrsti P = P a ' i glasi: Pm a cosa.7.x+(g-asina.)(H +f+h) ] D.asina. odrediti jednaCina slobodne povrsi tecnosti. Nairne.)x=-I AA z=-Ji = {Pm + p[alcosa.7.== arctg acosa == 25 6°.7. Pre nego se pre de na odredivanje sila pritiska. Fz g-asma. Ova jedn3cin3.x+(g. koji se odreduje iz jednacine (2).7). uodnosu na nivo tecnosti u sudu. kao prvo. sile pritiska: P i Pc mogu se A odrediti primenom izraza (1. Z= . sile pritiska su: 2 PA == (p. .)H]} d 4TC == 2217N. Ovaj zadatak moze se resiti drugaCije .)z] +C.. u kojima su natpritisci u teiistima povrsina odredeni if. d p[abcosa.P.' Drugo. maze da se napi~e u kracem obliku.-(g-dsina. odredenog jednacinom (1).9N. . ~ p(g -a sina. liZ pOlloe (1. ~A . Prvo. Prema tome.8). dok se 8ila P moze odrediti prim~nom izraza B (1.iznosi Fx y == arctg. Fz = -g+asina.n == 81.)H]}-2 2 Slnl-' TC =1478N.6).1. Fy = 0. dobija se p = -p[acosa.5a i b. koji glasi: Pm Fx x (2) z == plFzl + IFil .razom (1). tada se nivoi slobodnih povrsi nalaze na rastojanjima Pm / pg iIi Pv / pg. Iz uslova poznavanja pritiska na nivon tecnosti u sudu.7.+(g-asina. Ova jednacina sledi iz polja pritiska. P = Pa + Pm)' dobija se konstanta illtegracije C = Pa + Pm' pa ce polje pritiska biti P.p[acosa.1). Zato ce se.P" = Pm .)zl· (1) S obzirom da su povrsille poklopca A. primenjene za teZiste poklopca B. to se sile pritiska na njima mogu odrediti primenom izraza (1. u koordillatnom pocetku (x=z=O. Uvrstavanjem ovih komponeilti sile F u Ojlerovu jednaCinu (1.7.. B i C rayne povrsi. odreduje se vertikalno rastojanje I I .

potrebno je odrediti komponentu rezultujuce zapreminslee sile po jedinici mase u pravcu dejstva sHe P . napunjen do visine h. Konacno. Iznad benzina vlada atmosferski pritisak. Problem 1. b) silu pritiska koja opterecuje dno autocisterne.1. primenom izraza (1. Prizmaticni sud sirine B=lm. Dati su podaci: a=lm. D2rr.7.P. Nivo slobodne povrsi tecnosti prikazan nasl. d2rr. Z = pVc I~ I= P-4-(zm +H +2+ h)(g-asmcx) =81.1. a ona iznosi B Zc = p(g-asinti) .7. na osnovu kojeg se. Radijus krivip.7-2.9N PH .Relativl10 mirovanje te. Autocisterna se krece konstantnom brzinom v==70km!h u krivini ciji je nagib definisan uglom cx=2°. b=1. zato sto su sile pritiska ucrtane na sl.7-3.:~ F 1478N U prethodnim izrazima za sile pritiska koriscene Su apsolutne vrednosti za komponente rezultujuce zapreminslee sile.a sin ()(. i prime nom jednacine (1. h=O.6) dobija se sila pritiska na dno suda F == g . Odrediti. Pm = 800Pa. koji iznosi acoscx .7) odreduju se sile pritislea PA Pc = PV:4 IFxl= P-4-(l+b+ t~)aCoscx=2217N.7.ii. dole se sa izrazom (1.P. kao i silu koja opterecuje dno suda. Pm . d . U autocisterni koja ima povrsinu poprecnog preseka oblika elipse: nitlazise benZin. H=lm. a) ugao u odnosu na horizontalu pod kojimje nagnut benzin. Pro- P = [Pm + p(g.4) dobija se ugao pod kojim je nagnuta tecnost u odnosu na horizontalu.2m. kao trece. Odrediti ugao u odnosu na horizontalu pod kojim je nagnuta tecnost pri translaciji.7-3 odnosi se na stanje mirovanja na horizontalnom delu puta. RESENJE: Rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je jektovanjem ove sile na horizontalni i na vertikalni pravac. IFBI =gcos~+asin(~-cx) = IFxlsin~+IFzlcos~.7-1 suprotnog smera od pozitivno orijentisanih OSa x i z. cx=30°. p= 1000kg/m .lm. odreduje rastojanje 11c =Zc [cos ~ + sin ~tg(~ . Problem 1.) H]BL == 16220N.8) odreduje sila = pVBIFBI = P llcl sI= 4~.e je R=600m.y)]. p =7S0kgl m 3 • .Cnosti pri translaciji 81 acoscx b H' g-asincx + . Dati su podaci: 3 L=2m. Na kraju. krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a == Sml S2.7. ~ = arctg(----·-:--) == 30 60 • Pnmenom izraza g-aSl11cx ' (1.

. S obzirom da je radijus krivine mnogo veti od poprecnih dimenzija autocisterne. H. Odrediti ubrzanje tako da slobodna povrs bude upravna na poklopac suda AB. to ce se smatrati da je an = const .. 1z uslova zadatka.. . Iznad nivoa vade desne komore je vazduh pod natpritiskom Pm' a iznad nivoa leve komore vlada potpritisak Pv ' U pregra Ji P. Vazduh u komorama menja stanje izotermski.( g b) -a.. a x o A B potom odrediti sHu pritiska koja ~ ga opt~recuje.82 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji RESENJE: Kako se autocisterna nalazi u krivini to ce na fluidne delice delovati inercijalna sila po jedinici mase an = v 2 / R. a) Iz jednacine tipa (1. Rezervoar R. = 30492N." .. ). stranica 21=4m. da je slohodna povrs normalna na poklopac AB ...a ima komponente Fx == ~c()scx. Slika P.:::ina. nalazi se procep. podeljen je pregradom P na dye jednake komore. . LP a gI . Poznate veliCine su: h. i krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a pod uglom cx. pri dnu. ..4) sledi cosa B= arctg 2 3. b) Primenom izraza (1. Sud oblika kocke.Traieno ubrzanje je p H a=TI" .horizontalnim R ubrzanjem a. L. sirine L./em 1. == g. gRlv -sincx.7. Problem 1...68°.1. a ' % i '. Odrediti ubrzanje a.=45° prema horizontali. Rezervoar se krece konstantnim translatornim .7-5 RESENJE: Rezultujuca zapremi-.Fy = 0 i F... +b J Pv +(Pa + Pm) h'.azi otvor. na kome se na rastojanju 112 na). koje se nemesaju. tako da voda moze da pretice iz komore u leomom. I. napunjen jedvema tecnostima gustina PI =::800kg/m3 i P2 =lOOOkgim 3 . 1 RESENJE.7.b 2h(Pm + Pv ) 1 pd cemu je b == (P m+ Pv ) / pg..:. 21 aJ Slika P. Pro/..6) dobija se sila pritiska na dna auto-cisterne P = pg(h + a)abn coscx. nska sila po jedinici mase F=:: g. tako da pritisci u vazdusnim prostorima obe komore h budu isti..1.7-5.7-4.7-3 Nadena resenja vaze i za vagon-cisterne koje imaju poprecni presek ablika elipse.

::: Dakle.. P. _~·:>//'li11---~- ~i'~ 1 ~-p.· PE .PI)(g-asina)(h +d +b)}2bB .. odreduju se sile pritiska: (p_ p )(1)::: a :::[p .(P2 -. PI (g-asina)(h+.L7-6 RESENJE: Analiza sila koje deluju na poklopceA-A i B-B prikazana jena s1. U sudu se nalaze dye tecnosti gustilla PI i P2' koje se ne mesaju... I.. . sirine B. P2 ::: (p. Odrediti sile ..=-:::---- g -.6)... Pozllate veliCine su: h... d+b..Problem 1. B.Lx. ' b ". Prizmaticni sud.7-5. U usvojenom koordinatnom sistemu.76b.- PAl~A ' . a. horizontalna komponenta sile je Fx = g / tga.1... b.. Polja pritisaka u posrnatranim tecnostima odredena su izrazima: P -. ::: (p- Pa)~~oAI =0. I tga a .::. (p_ P /2) gl+p g(X_l)J_l.' IE a) " - ~ <10_---3- VIe x b) :}>::. KoristeCi sHean postupak resavanja kao u primeru 1.-----.trallsJatornim ubrzanjem a::: 2ml S2.Relativno mirovanje teenosti pri transIaciji 83 (Fz ::: 0) dobija se a::: g / sina.3N . . a.. I 2 2 2 tga KoristeCi ova polja pritiska i izraze (1..A oft-A Slika P. Zatvoreni ciJindrielli sud (s1. krece se konstantnim translatornirn ubrzanjem a koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a.. P1.... rezultujuca sila pritiska na poklopacAB je P AB P2 . Sud se krece kOllstantllim horizontalllim .konstante integracije CI ::: p a i C2 = Pa + (PI .7.\ ~~ . PI' P2' +z v -I h d -_-___p~~~-~~~~~~~~~A "~F.3) ima oblik: p(i) ::: Pigx I tga+Ci .7-6. vezanom za mali otvor. PAl::: PI[ alcosa+(g-aSilla)(h+f-b)]cd -b)B . gde i=l oznacava tecnost gustine PI' a i=2 tecnost gustine P2' Koristeci uslove za pritisak u koordinatnom pocetku (x=O.Pa)~~IA2::: (PI +P2) t:a /3 = 141. dobijaju se izrazi za sile: PA = PAl +PA2 .. p::: p a + PIgI12tga). dobivaju se· . PA2 ::: {P2 [/acosa+(g -asina)(h +d)].P2 )g/ I 2tga.. p::: Pa) i na razdelnoj poyrsi tecnosti (x=II2. Prema tome.7"7a) precnika D=200rnrn i visille H=300mm na poklopcu A ima pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=80mm od ose i u kojoj je voda napulljella do visille h=lOOmm. Odrediti sile pfitiska koje opterecuju poklopce A-A i B-B kada poyrs razdvajanja tecnosti prolazi kroz tacku D./ D -"""-". 2 ProD/em 1.-)(d+b)B . jednaCina za apsolutni pritisak (1. d.7-7..::.7.

To projektovcmje je prikazano na s1. odredice se zapreminskom (opstom) metodom i metodom ravnoteZe tecnosti. u slucaju da on predstavlja donji deo sfere(v. i koristeCi u koordinatnom pocetku (x=z=O) gramem uslov P = Pa' dOblJa se polje pritiska P-Pa=-p(ax+gz).1).7). ako poklopae Bpredstavlja donji dec sfere i ako predstavlja gornji dec sfere.84 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji pritiska koje deluju na poklopce A iE.1. odnosno iz nje rastojanje .8N . iz koga se dobija identican izraz za silu .7.D. Fy ==0 i F.77b. . UvdtavajuCi komponente rezultujuce zapreminske sile Fx = -a.7.1.7). tj.7-7 RESENJE: SHe pritiska na poklopee A i E.z 0 =: aR / g koje definise polozaj usvojenog koordinatnog sistema u odnosu na pijezometarsku eevCieu.7. z x a) b) G c) Slika P.7. PA • Sila pritiska na poldopae B. iz kojeg se (za P=P a ) dobija jednacina slobodne povrsi tecnosti z == . Ovde treba napomenuti da je zaprernina polusfere VBx dobijenaposle odbaeivanja dvostruko srafiranih zapremina u horizontalnorn praveu. z=-(zo+h) iIi primenom izraza (1.1. . pritiska i jednaCina slobodne povrsi tecnosti u koordinatnom sistemu vezanom za nivo slobodne povrsi i za osu simetrije suda. P.X a / g.P. n: 4 = 35. integraleCi je.7-7b). potrebno je odrediti zapremine nastale projektovanjem hive povrsi poklopca E na nivo slobodne p0\rrsi tecnosti u vertikalnom i horizontalnom praveu. pre rna kojem ce kornponente sHe pritiska na poldopac B biti 11 4 D 3 D21[ l PBz == PVBz Fz = plZ3(T) rt+T(H+h+zo) Jg. 2 / AA == pg(zo +h). sl. =-g. Zato ce se odrediti polje. izraza (1. u ovom slucaju. Sila pritiska na poklopae A moze biti odredjena primenom izraza (1. mogu biti odredene na razlicite nacine. jer Se na tim . Za primenu zapreminske metode. II PBx == pVBx Fx 14 D2 I I= P23(T) n:a .6) i iznosi: . u jednacinu (1.

uopstenom zaprerninskom metodom . Ova sila moze da 8e odredi i primenom ravnoteie tecnosti. sila pritiska na poklopac B iznosi p.7. b) Koliko treba da bude ubrzanje a da bi sila smicanja zavrtnjeva A -A bila jednaka nuli? Dati podaci su: Pm := 2kPa.9N .7.izraz (1. s1. primenom ravnoteze tecnosti.1. a) Odrediti sile istezanJa i smicanja zavrtanjske veze A-A. Ovaj sud. zatvara polusferno dno poluprecnika R=200mm. F Prema tome. Dakle.7-8.Relativno mirovanje te. Prema ovoj metodi. P. ~=45°.7·9.7-7c) izdvaja se zapremina polusfere V na !coju se primenjuje metoda potiska.7. izdvaja se zapremina 14(D)3 ~.~ I sila P.7-9 .1lleTCIJe Fin = pya7 . U slucaju da poklopac B predstavlja gornji deo sfere (v.' +(g + a sina)h +j R[ acos(~ -a) + gSin~l}:= 1858.9N. 2 P~ =J +(PN +G)2 =148. Sud napunjen vodom krece se konsta- ntnim translatornim ubrzanjem a = 3. sila pritiska na poklopac B iznosi: .9N F. Pri tome tezinu polusfernog dna zanemariti. norma In·l a e lillSU 1 a S1 !Pix pi. df··~ se 81·1e: tezme G=pv g . pritiska PN = P D41t (H +h +zo)g. ProDlem 1. krece se konstantnim translatornim ubizanjem nagnutim pod uglom a u odnosu na horizontalu. h=lm. tj. RE:SENJE' a) Slika P.27m / S2 koje je postavljeno pod uglom a=30° U odnosu na horizontalu. T/ ••• T V = 23 T TC. kao i P~. Primenom ravnoteie tecnosti.7). Rezervoar prizmaticno cilindricnog oblika. Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poldopac 15 je P~ = + = 148.73g b) Problem 1.10).=J(pVa)2+(PN -pVg)2 =107. na polusferu deluje normalna sila Pzv i sila potiska P =-pVF=-pV(g-a)=-pVgk+pVaf. oblika eliptickog cilindra. ~pR3n[geos~-aSin(~-a)l = l02N.1. Slika P.) = 2. Odrediti sHe pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A-A i ravni a. jednaCinom ravnoteie sila (1.11). koji je napunjen vodom. odnosno jednacina ravnoteie sila (1.7-8 F. Fs := := pR 2 n { P. moze da se odredi. ali ovde taj izraz vise nema svrhe primenjivati.l.c71Osti pri translaciji 85 delovima sile pritiska uravnoteiavaju.7N . a = geos ~ / sin(~-cx.

)] + (pVcacosex)Z }:= 83.()(.3).a cos(~ _a»)]2f/Z ::: 1258N 2 c) d) PR. d=200mm. b) polusfernim poklopcem A2. Odrediti intenzitete sila pritiska koje deluju na nove poklopce. ravni poklopci A. Dati podaci su: h=200mm.__ --__Fj~" : 'll)g a . c) poluelipsoidnim poklopcem B. p PVg Odrediti sile istezanja i b) a) smicanja zavrtanjske Slika P. c .12' VB .=30°.7-1.B = {[PH - Pc ._ _ _ _ 71:_ d3 / D3 11: ___ a) b) PAl = {CPA + pVAacosex)2 +[PVA (g-asinex)1 PA2 f/2 := 2331N. Problem 1. RESENJE: Pri resavanju zadatka treba koristiti metode ravnotde tecnosti i potiska (Odeljak 1.»)]Z + [pVB(gsin~.• Sud napunjen tecnoscu gustine p. PH = p[-abcosex.7. Tom priikom izdvajaju se zapremine: Stika P.86 Relativno mirovanje teCnosti pri translacij'i poklopac B-B. i d) polusfernim poklopcem C. = {CPA -pvAacosex)2+[pVAcg-asinex)j2r/2 =2124N. p= lOOOkgim3 • RESENJE: PA := J(~v + pVacoscxi +CpV)2 (g+a sinal ::=: 156. gde su: PN = p[adcosex+(g +a sinex)(h +Rsin~)12RI sin~ . i A -nagnutoill pod uglom ~ I I u odnosu na horizontaI I In.12 ' na Cijim ravnim presecnim povrsinama deluju normalne sile pritiska PA .1.+(g+asinex)(h +Rsin~)12Rlsin~::: 89.~' :::'--~. Ako se na cilindricnom rezervoaru.a sin()(.7-10 VA .1.15N . U kOSOill zidu snda. b=lOOmm. PB iIi Pc' koje su vee odredene n primeru 1.6N. a = 3m/::P. ~=45°.1-U.12 sin~' f. iz primera 1.79N .7-1. 1=250mm.. Primenom opisanog postupka dobijaju se resenja: 2 ___ I. PVB(gcos~ +a sin(13. Problem 1. d 3. sirine B.c == {[ Pc + pVc(g. ex. v:= (71:. kreee se kOl1stantl1im translatornim ubrzanjem nagnutim u odnosu na horizontalu pod uglom ex. R=lOOmm.7-10. nalazi se pravougaoni : "-----'<c-------'* otvor koji je zatvoren I I"""f----'-_ poklopcem dvostrukog polucilindricnog oblika.7-11 . B i C zamene sa: a) polusfernim poklopcem AI.~ + sin~cos~)R2l .: .

1. inercije pVa i normalna sila pritiska PN2 == p[-acosa(l+Rcos~)+(g+asina)(h+Rsin~)l2RB. I. == PN1 +PN2 . R. sirine B. b.r cos~) +(g+asina)(h -rsin~)l2rB. h. Poznate velicine su: a. Na zapreminu tecnosti V == R 2 nB / 2 primenjuje se metoda ravnoteze tecnosti.~ Slika P.7-13 Pp P2' a. r. koje je nagnuto pod uglom a u odnosu nu horizontalu. -. R. B. RESENJE: TraZene sile istezanja i smicanja zavrtnjevaA-A su: . koji je nagnut pod uglom ~. Odrediti ugao a taka da rezultujuca sila pritiska koja deluje na cilindricni poklopac A-A.7-13. (I=h).Relativno mirovanje tecnosti prj translaciji 87 veze A-A.. sirine I. Poznate velicine su: h.p(V -Vo)[gcos~+asin«x. Pri ovakvom kretanju suda odrediti sile istezanja i smicanja zavrtanjske veze A-A. a. I. i normalna sila pritiska PN1 == p[-acosa(l. R. Pm) Pm' 1 2 Slika P. i sila smicanja Fs == p(V . bude jednaka nulL Poznate veliCine su: I.1. G. koji je zutvoren (po celoj Slflm suda) polucilindricnim poklopcem A -A. Za vreme kretanja sud a tecnosti gustina PI i P2 ne kvase go rnj i poklopac suda.7-12 RESENJE: Problem 1. -T1 1 1 1 h 1 1 1 I I I I" . Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a=2g . :::t=. koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. h.. Na zapreminu Vo == r 2 nB / 2 primenjuje se metoda potiska.+~)]. H. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a. projektovanjem navedenih sila u merodavnim pravcima dobijajll se: sila istezanja F.Vo)[gsin~ . RESENJE: RastavljajuCi vezu A-A po ravnoj povrsi A-A formiraju se dye zapremine polusfernog oblika Vo i V. d.-. B) p. U sudu oblika kvadra. TeZinu poklopca zanemariti. koje su napunjene tecnostima gustina Pl i P2' U kosom delu pregradnog zida. nalazi se pravougaoni otvor. c. Na oyu zapreminu tecnosti deluju sile: tdine pVg.7-12. a. ~.acos(a+ ~)l ' koje opterecuju zavrtanjsku vezu A-A. po kojoj na OVil zapreminu deluju dye komponente sile potiska pVog i pVoa. Problem 1. nalazi se pregrada B-C koja sud deli na dye komore. ~) p.

:= P N1 -PN2 +(PI-P2)[gcos~+asin(~-a)1±R2nl+GCOS~ .88 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji F. +Pl[acosa(bI2-d)+(g-asina)hl}2RI. Ps ~ (PI . 2 pri cemu su sile: PNl PN2 .p2)[gsin~ -acos(~-a)l ± R2nl. = {Pm. = {Pm +P2[-acosa(c/2+d)+(g-asina)HJ}2RI.G sin~ .

.8. opisanog jednaCinorn (1.2) u kome se konstanta integracije C odredjuje iz uslova poznavanja pritiska u nekoj taCld fluidnog prostora. sl. Fz = -(g+a z ) • Njihovim uvrstavanjern u jednaCinu relativnog rnirovanja (1. dobija se jednaCina izobarskih povrsi C .8...K ro 2 ? 2· l 1 z=--l--+-2 (x-+y )-(a x+ayY)J r g+~ P . aIm se posmatra polje pritiska na cilindricnim povrsima koje su opisane sa r=const.8..8.1) Komponente ove sile su: Fx ==ro 2 x-ax' Fy =ro 2 y-a y . (j/F.3) i ona predstavljafomtlijl( obrfluh paraboloida. x (1. koji se nalazi na rastojadeluju zaprerninske site po nju odredenom radijus vektororn polozaja r == xi + jedinici mase: tdine g.7. pa ee rezultujuca zaprerninska sila po jedinici mase biti: .8. Medutirn. i za slucaj relativnog mirovanja pri translaciji. Temena obrtnih paraboloida Ide u tackama T(xo.Yo.2) vise n(je lineamoJ vee je nelinearno. na fluidni delle (v.7.Ki:lko rezultl(juC-a zapreminska sda F n(je /Cons/aI/flIt? to polje pritislca (1.8.8.4). Tada. polje pritiska je linearno.YO)2]q.1. za p=K=const. dobija se polje apsolutnog pritiska P=P [ --:r(x +y )-(axx+ayy)-(g+az)zj+C ro2 2 2 l (1.8. neka se rezervoar istovrerneno kreee translatorno konstantnirn ubrzanjern 5 == a)" +a) +aJ i neka seokreee oko vertikalne ose konstantnom ugaonorn brzinom ill.1. koja i za slucaj rotacije vazl.89 1.F == g-a+ro 2. Pofije pdti51ka n b.S.1. opisanog jednaCinom (1.1). Nairne. 1z polja pritiska (1. imaju vrednosti: . r (1. pa za takvo polje pritiska vazi sve onosto je vee receno za slucaj mirovanja. inercije prenosnog translatornog kretanja -5 i obrtanja yJ. .:o1l»ar51ke povdi Razrnatraee se opsti slucaj relativnog mirovanja tecnosti u odnosu na rezervoar.1).3) opste jednacine familije obrtnih paraboloida: z-zo == [(x-x o)2 -(y. Slika 1.zo)' a njihove koordinate se odredjuju iz jednaCine (1.3). RELATIVNO MlROVANJE TECNOSTI FR! ROTACIJI IJtl.2).

ujedno. lednacina (1. ako je ree 0 relativnom mirovanju fluid a sarno pri rotaciji. odnosno zbogpromen(iivDstirezultujuce zapreminske sile F.8.+ .7) ujedno ce biti i jednacina bilo kog obrtnog paraboloida (izobarske povrsi) kod koga je koordinatni sistem vezan u njegovom temenu. NajeesCi slueajevi.1.8. (1. Medutim.90 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji Treba napomenuti da je do zakriv(ienja izobarshlz povrJi doJlo zbognehomogenog po(/a pritiska.2) i izobarskih povrsi (1.8.7) zakljueuje se da je 'slobodna povrS tecnosti oblika obrtnog paraboloida. ali sada imaju temena na osi rotacije.2. koji tretiraju osnosimetriene probleme u odnosu na osu rotacije. U nekim specijalnim slueajevima. Interesantno je.8.)'IJlI!lIjenog tecl!lIoscu P:=pl-2 (x 2 +/)-gzJ+ C ' Ico 2 l C-K co 2 ? 2 Posmatra se cilindricni rezervoar polupreenika R (sl. Z : = . Ako se polamo . jednaCine polja pritiska (1.3) imaju jednostavnije oblike.2a) . Ovde se postavlja pitanje kako se menja potje pritiska i kakav je izgled izobarskih povrsi? Odgovor na ova pitanje ce se naCi koriseenjem vee date analize iz Odeljka 1. Kada se ovaj rezervoar okreee konstantnom ugaonom brzinom co tecnost zauzima polozaj prikazan na s1.8.7. 1.8. jednaCine (1. razmotdti za koliko se.. koji je u stanju nrirovanja napunjen teenoscu gustine p do visine H. i jednaCina bilo koje izobarske povdi kod koje je koordinatni sistem z-r vezan za teme obrtnog paiaboloida. koji glase: a z:=--+-(x-+y).7) a) p b) c) Slika 1.8. dalje.8.8.8.gzY· (1..8.1. (1.4) imaju najprostije moguce oblike. Kada je ree 0 translaciji.2.1.8. ito: co 2r2 C-K co 2 r2 p= p(---gz)+C. obrtni paraboloidi. interesantni za telmicku primenu. pri \ \ . R@tadja oko vertiblne ®se dHni!lJricl!lIog rezervoara l!lIall. 1z jednaeine (1.5) odreduje konstanta integracije C:= p a' te se polje Az piitiska svodi na oblik CO 2r2 .6) 1z ove jednaCine.. tada je := 0. tada se primenoID granicnog uslova 1"=0. za p:: P a' dobija se jednaCina slobodne povdi co 2r2 z:= 2"g" (1.4) pg 2g Izobarske povrsi su. FO.5) 2 pg 2g Dobijena jednaeina je. p:= Pa' iz jednacine (1.8..2a. relativnog mirovanja fluid a su iIi eista translacija iIi Cista rotacija.cilindricni koordinatni sistem r-z vde za osu rotacije na nivou slobodne povdi teenosti. takode.8._ 'P-P a == p ( T .8. ona je detaljno proueavana u Odeljku 1.

Na dalje ce se razmatriti palje pritiska na nekim karakteristicnim vertikalnim i horizontalnirn pavrsima. i zapreminskog bilansa tecnosti pre i u toku rotacije sledi (j)2R2 2 1 2 (j)2R2 h1 +h2 =~.2b).. kaja deluje na bila kakvu ravnu iii krivu povrs.10) Iz jednaCine (1. . pritisak linearno menja sa visinom tecnasti.8. sta je identican zakljucak sa omm koji daje hidrostaticki zakon raspodele pritiska u mirnom fluidu (1. R nh1 =2R n(h1 +h2) ~ h) =h2 =~ (1. podigne nivo tecnosti (visina h2 ) i za koliko se spusH teme obrtnog paraboloida (visina h). koordinata r je r=R=eonst.8) Dobijeno reSenje je interesantno jer kaZe da za koliko se podigne nivo tecnosti na zidu. Jedan deo hidrostatickog pritiska predstavlja konstantnu velicinu kaja se ima na osi rotacije P = pg(H -h1 ).@. i on izrazava uticaj rotacije tecnosti.8.). najceSce. pri rotaciji u cilindricnom sudu.8. sl. to ce avaj izraz biti napisan u jednostavnijem obliku R x z v b) c) Slika 1. za toliko se na osi rotacije spusti nivo tecnosti. (1.3. SUe p1l"itJiska na 1l"2Vnle li kJrive povrsi Sila pritiska.- 1. Ovaj pritisak se sastoji ad dva dela.8.z.8.8.1.8. Kako se. maze biti odredena primenom izraza (1. Ovdese maze izvesti opsti zakljucak da se na svim cilindricnim pavrsima (r=eonst.9) KoristeCijednacinu obrtnogparaboloida (b) zazid rezervoara 171 +/:12 =(j)2R2 12g i uvodeCi vertikalnu koordinatu z * = h) + h2 .3. Na dnu rezervoara kao ravm normainoj na osu rotacije hldrostaticki pdtisak je promenljiV (v. sl. . Ako se posmatra zid rezervoara.9) daje zakon promene pritiska P-Pa=pg(h1+h2-Z)=pgz*.1. kao p. traze vertikalne sile pritiska. dak je drugi deo promenljiv Clan p(j) 2r 2 12.gz) . (1.5).4). jednacirta (1. k~ja se meri od nivoa slobodne povrsi tecnosti po visini zida rezervoara.. na pro na zidu i dnu rezervoara.1. sto za posledicu ima da polje pritiska zavisi sarno od koordinate z.2c).Pa = p((j)2R2 /2'.7.8.10) sledi da je na cilindricnoj ravni zida pritisak Iinearno promenljiv sa dubinom tecnosti (v. pri rotaciji tecnasti.8.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 91 rotaciji sud a. Koristeci jednacine slobodne povdi.

1. It vertikaillom proVelt. radi lakSeg odredivanja zapremine VOl ili nekih njenih delova.8-1ct) na poklopcu A-A ima na rastojanju R=lOOmm ekscentricno postavljenu pijezometarsku cevCicu.2). sl. 1=500mm. Dati pedaci su: D=400mm. B-B i C-C. Cilindricni sud (sLP. U nekim slucajevima.Pri obrtanju suda.8. ugaona brzina iznosi (0 =mc/30= 20.8. u kojoj se nalazi tecnost do visine h=200mm. Fy =(02 y i Fz =::-g u jednaCinu . i ako predstavlja deo rayne povrsi.8. pa obrtanjem nastala zapremina iznosi Va = 2nrcAo' NajcesCi sastavni deo zapremine VOl koja definise silu pritiska jeste cilindricna zapremina ispod obrtnog paraboloida (v.-=-R TIff. Ova zapremina se odreduje kao 4 (02 fRoZ (0 21CR 1 2 V= zdA==.liA.8.-. H=300mm. Odrediti sile pritiska koje deluju na poklopce: A-A. presek D-D j) Poklopac c-c g) Slika P. ako poklopac C-C predstavlja deo cilindricne povrsi. na nivo slobodl1e povrSi tec'lzost/ (sl. od tdista povrsine do ose rotacije. Sud se okrece konstantnim brojem obrta n=200o/min.1. Ako se sila pritiska trazi primenom izraza (1.1.8-1 RESENJE.92 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji (1. p == lOOOkg / m 3 • • Vy c) presek D·D e) p.1. Sf ProDlem 1. d= 100mm.11) potrebno raspolagati sa nivoom slobodne povrsi i sa svim onim sto ga odreduje.3a). dok je za primenu izraza (1.94s.3b).S-1.1• UvrstavajuCi projekcije zapreminske sHe: Fx =::ro 2 x.r2rndr=-.8.11) u kome je VOl zapremina nas/ala projek/ovalljern krive pOVl".12) A 2g a ·4g 2 Iz dobijenog rezultata se zakljucuje da su zapremine ispod i iznad obrtnog paraboloida jednake i da imaju vrednost polovine zapremine odgovarajuceg cilindra.3c). b=50mm. potrebno je poznavati zapreminu nastalu obrtanjem povrsine Aa oko vertikalne ose (sl.7.1.8. U takvim slucajevima nalazi se rastojanje re .5) tada je potrebno raspolagati sa poljem pritiska opisanim izrazom (1. (1.8.

11). prema kome je PA = (p.. sila pritiska odredena .gz] .8. Sila pritiska koja deluje na poklopac B-B (sLP. Pry! l1aCin je primenom izraza (1. takode.4rog == p[~(h-a) +2~zoJg .Pa )z=-Ch-a+!1) -4-= P T(T+ b ) + g(h-a+H) I 2 2 J4= 128. ova sila pritiska moze biti odfedel1a i primenom izraza (1.7.gz] +C Konstallta illtegracije C odreduje se iz uslova poznavanja pritiska (p =Pa) U koordinatnom pocetlru (x=y=z=O) . Najpre ce se odrediti sila pritiska na poldopac A-A.Relativno mirovanje' tec710sti pri rotacifi 93 (1. polje apsolutnog pritiska odredeno je jednaCinom p.1. polje pritiska odredeno jednaCinom (1). . lcoje se odreduje iz jednacine (2) i iznosi ovom drugom metodom iznosi: Zo 2 =co 2 D2 18g. Kako je u t odnosu na osu rotacije poklopac A-A osnosimetrican to ce se podil1tegralne veliCine napisati u polamo-cilindricnim koordinatama. dobija se sila pritiska D/2 CO2 co 2 D2 D 2 rc PA == 0 p[T r2 +g(h-a)]2rndr==p[ 16g: +g(h-a)]-4-=522.8.8-1d) bice. Uvrstavajuci u izraz (1..5) raspored pritiska (1).Pa == p[(x + i)co 12.je lineamo i homogeno na cilindricnoj povrsi sa rc = canst. dobija se polje pritiska p = p[CX2 + i)co 2 12.8-1e) tada je poJama koordinata ovog poklopca rc = D 12 +b = const. kod kojih je polama koordinata 1'2 == X2 + y2.P.1.~ . i to na dva nacina.P.5. sLP.7. Kada poklopac C-C predstavlja dec cilindricne povrsi (v. sl. 2 Ako poldopac C-C predstavlja deo rayne povrSi (v.Prema tome.a).8-1c). za ovaj sJucaj.2) iii (1.7. tada je polie p. i to za z = -(h .Pa)dA.6).1). Dakle. koja glasi Z 2 2 = 2g (X + y co 2 2 2 ) . y=O) dobija rastojanje a == co 2 R2 12g. gde je VAro zaprernina prikazana srafurom na sl. Si1a pritiska na .1./ S druge strane. 2 ld rc Pc = (p. sl. sto predstavlja. prema kojima je d rc [co D.11).2N . Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati rastojanje Zo (vo sLP. 1 D 2 rc [2 2 1 J2 Zo g-1302. (2) a iz koje se za uslov poznavanja koordinata na nivou slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevcici (x=R.8-1j).5). f .9N. te se za odredivanje sile pritiska mogu primeniti izrazi (1.P. P. za P = P a' dobija se jednaCina slobodne povrsi tecnosti. razliCit slucaj od predhodnog karla je poklopac bic cleo cilindricne povrsi.. koje u potpu110sti definise polozaj koordinatnog sistema. sustinski.4 = PV. i ona iznosi C =p a' Dakle.7. (1) 1z jednaCine (1). i element povrsine dA = 2rndr koji vazi sarno za osnosimetricne povrsi (v.1.1':.1. prema kome sledi: :J _ _ D lB-pVBrog-p 3(2) 3 rc+ D4 rc (l+h-a)+2 D4 rc D rc .8-1b.8N.8-Ib).1.itiJ*a na njemu ?leli?leamo (i nehomogeno). odredena primenom izraza (1.

Pa = p[T(X1 +T+ b). koje je . to se i. v razrnatranim slucajevima. 2 .+TTj COS-cP.47s-1 • Za odredivanje sile pritiska primenom izraza (1.8-2a. za primenu.z jednacine (1) dobija. Centrifugalni kalup za livenje ali. P. dobija serastojan. za I' = d3 12.8. d 3 =400mm.ie a= Q) 2 d. h=50mm.l.8-1b i f).' (j}d 2 d 2 1[ postO]l dopunskl clan P-U-4-' koji je posledica razliCitih polja pritiska u . Za primenu ovog izraza. Kalup se okrece konstantnim brojem obrta n=100o/min. u ovom slucaju.P. ISg.P.jpogodnije za primenu. dobija se sila pritiska " 'dl2 Pc = J 0 I 2n co 2 [ 0 (p-Pa )".1.CP)' Kako izmedu ovih koordinata postoje veze X==Xj +~ +b" Y==YI' Z==Zj"-(h-a+H).7. PoredeCi izraze za sile Po: i p~' sledi da u sili P. dobijenoll1 iz (1. d 2 =300mrn.l.. a zatim i iz novouvedenih ortogonalnih koordinata prelazi se na polarno-cilindricne (X 1. Dati podaci su: d l = lOOmm. aZI &r)"&P . i sledi sa sl.l.3).g11 S111CP+ g(h-a+H)l. az.5). U novouvedenim polarno-cilindricnim koordinatama element povrSine je dA = «yj dz) == a:i1"&P dYldcp =Y1drjdcp . koja je odredena jednacinom Z =0)21'2 12g . koristeCi izraz (l. p= 2700kgl m 3 • \ \ c) \ RESEfilfE: a) Sud se okreeSe konstantnom ugaonorn brzinorn co = me 130 = 1O.8. .5). i b) poklopac sa sl. Iz jednaCine slobodne povrsi.8-2c. polje pritiska odredeno jednaCil10m (1) nijena. Problem 1.8-lf Konacno. prvou Dekartove koordinate (xl 'YI .7.Zl)' vezane za teziste poJrJopca C-C (v. Y1.8-2.lminijurna na sredini poldopca ima mali otvO! za sipanje tecnog rnetala (veza sa atinosferom).11) potrebno je poznavati slobodnu pOVrs tecnosti. Yj ==TjCOSCP. Zl =Tjsincp. Odrediti silu pritiska koja deluje na: a) poklopac sa s1. 2 Ovde treba napornenuti da je za resavanje integrala koriscena trigol1ometrijska relacija COs 2 cp== (1 + cos2cp) 12. Da bi se odredila ova sila vI'si se transformacija koordinatnog sistema. UYI 0'1 (3) a sto. uostalom. najpogodniji oblik polja pritiska co 2 D ? co 2 2 7 " p. bice odredjel1a primenom izraza (1.94 Relativl10 mirovmz/e teCiwsti pri rotaci/i poklopac C-C.=odTjdcp=g"2 { D d l (T+ b ) +16J+g(h-a+H) } =130N. sl. i u njemu polje pritiska (3) za Xl == 0.P.

Problem 1. bila duplo veca od sile pritiska na isH poklopac u stanju mirovanja.d1 ) 14 . P=pl-4-CH+h.8-3. d] +d2 g g Problem 1. odrediti silu pritiska koja deluje na poklopac suda. istovremeno se krece konstantnim ubrzanjem a:= 3ml S2 i okrece se konstantnom ugaonom brzinom ro. oblika zarubljenog konusa visine H=200mm. nalaze se dye pijezometarske cevcice unutrasnjih precnika d 1=4mm i d z=6mm.8-3 .8-4. koje su na medusoh bnom rastojanju R=80mm.IE: 2 I" Dn 2 d2 2 4 roR 2 n 22 Dnro 2] .z 2 2 )-U(D +dD+d )H+~ g:=447N.apunjen tecnoscu gustine p. c) one rastojanje R o' pri roo == 50s· 1 i b=177mm na. Dati podaci su: D=400mm. . sila pritiska iznosi dJ 1 2 (d. pri ro =lOs· 1 . p=lOOOkg/m3 • Slika P.1.8-4 RESEN. ] := 364.8-5. h=200mm. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ro = lOs· J . koje treba postaviti pijezometarsku cevCicu da sila pritiska na kvadratni pciklopac bude jednaka nuli. treba da se okrece da bi sila " .1. ! ' .Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 95 potrebno za odredivanje merodavne. -d1 )n 1 din l P::=pVOl g=pl2n(T+ R )"2 R n+ 4 h+"2-4.5N.P.' Problem 1. RESEN.1. 1=150mm. stranice b. H=200mm. Na poklopcu suda nalazi se pijezometarska cevCica.p. Dati podaci su: D=400mm.kruzni poklopac biti jednaka nuli. R=50mm. I" 2 b) Sila pritiska na poklopac kalupa je Jrld3ro n 2 2 p:= pg4 16g +16(d2 -d1 ) 2 (d z +d1 )-(d3 -d2 )h I" it 2 .8-2b). Odrediti: a) stranicu kvadrata b.srafirane zapremine VOl (v. na rastojanju R=75mrll.u kojoj je Vcida do visine h=lOOmm.6N. Na poklopcu suda. a=lOOmm. Odrediti onu ugac)llu brzinu kojom ciliridricni sud. d=200mm. Cilindricni sud precnika D=200mm i sud kvadratnog poprecnog preseka. h=lOOtnm.1E· ro =JL Ig(D2 H _IR3 -ahl) D2'1i 4 3 =12 6s· 1 ' Slika P. sl. tako da sile pritiska koje deluju na kruzni i kvadratni poklopac budu iste. b) onu ugaonu brzinu pri kojoj ce sila pritiska na .a Jg::=593. pritiska na poklopac u stanju obrtanja konstantnom ugaonom brzinom. Uvodenjem poluprecnika torusa R := (d 2 .

za x=R i y=O. komponente rezultujuce zapremiIliike sHe su: F: = xO) 2. l J (4) Uslov zadatka. iznosi Pk = 4Jo f'b/2 Jo(p. b) Da bi sila pritiska na nelci poklopac.sl. Fy = yO) 2 iF.1). dobija se polje pritiska a) c) 2 P-Pa=PT(X +y)-p(a+g)z 0) 2 2 (1) iz koga.:=: -( a + g).5). u lcoji se zamenjuje polje pritiska (1) za z=-(h-H). prirotaciji suda. Njihovim uvrstavanjein u jednaCinu (1.11). rastojanje H =0)2 R2 /2(a+ g) koje definise polozaj koordinatnog sistema u odnosu. Kada se cilindricnisudoktecenovom ugaonom brzinom O)j tada je sila pritiska na kruz. To ce prouzrokovati dejstvo potpritislca na sredisnjem inatpritiska na udaljenijem delu poklopca (v.Pa)z=_(h_Hldxdy= pb Pk . na zadati nivo tecnosti u pijezometarskoj cevCici.pokiopac.P. bila jednaka nuli potrebno je da obrtni paraboloid slobodne povrsi sece polclopac. 0)2 PO) 2 Cije je realno i pozitivno resenje b=l77mm. (3) Sila pritisica lcoja deluje na kvadratni poklopac.7. Po = b4+Lr12hca+g)_6R2]b2_12Po =0. daje jednacinu ibl2 2[0)2 neb -6R )+(a+g)h 2 2 . primenom izraza (1. i rastojanje Zo = 0)2 D2 /8(a+g)koje je potrebno zaodredivanje sile pritiska (v~ sLP ~1. odredena izrazom (3). 7. je D 2n 1 Po = pVro(a+g):=: P-4-(h-H +2 zo )(a+g).96 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji RESEN.8-5b)~ Sila pritiska na kruzpJ.1. i koriscenjem uslova p = p a za x=y=z=O.8-5c). za P = P a' sledi jednaCina slobodne povrsi. prema (1~8. da je nova sila pritiska jednaka nuli. koja glasi: 0)2(X2+y2) . Iz uslova zadatka.7E: a) Pri zadatom kretanju suda.ni poklopac. takode. (2) z= 2(g+a) 1z jednacine (2) dobija se. dobija se .

u kojoj je do visine h=O. 8W-D C) 1zraz (4) za silu pritiska vazi i kada se sud okrece.l. Odrediti sile pritiska koje pri rotacijideluju na poklopceA i B.h neopterecen. napunjen je vodom do visine h=300mm.. Odrediti ugaonu brzinu pri kojoj ce konusni poklopac biti :___L . 1:1 8R -D Slika P.l. Konusni sud. Poznate velicine su: a. ugaonom brzinom 00 0. b2 ProD/em 1..S-8. Odrediti ugaonu brzinu (j) tako da sila pritiska fluida na poklopac.oJa za so b0 d nu povrs Ima 0 b]'l ~.Sm napunjena tecnost gustine p. RESENJE: Sila pritiska na poklopac suda u stanju mirovanja (s1.Sm. RESENJE: 1 PA =: 2 2 2 24 pco ab(a +b ) . I povrsl (1 S 3) .. pri rotaciji. RESENJE: Koriscenjern jednacine izobarskih Ir .. PB = P~-4-( fD 2TCco 2D2 16g +h)-abh l J. precnika D=lm i visine H=O.. 11. D.8-Sa) iznosi p a) b) Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom CO tada je polozaj Po = Pm D 2TC I 4. Konusni sud istovremeno se okrece konstantnom ugaonom brzinom co i krece vertikalno nagore ubrzanjem a = Sm/ S2. b.1.l.Relativno mirovanje lecnosti pri rotaciji 97 (i)] =4 ~ (g+a)h . izraza (1. p.8-6. Slika P. Iznad vode se nalazi vazduh koji je pod natpritiskom Pm == SOOPa. 1z stanja mirovanja sud poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom 00 .. i uslova zadatka P=O.8-7.91s .11) za sracunavanje sile pritiska P na konusni ornotac.8. _] '? 2 == 64s . nalazi na rastojanju Ro' KoristeCi uslov PI< = 0. visine H=400mm. novozadatom. v' v • a . dobija se Ro = 2(g+a)h 2 (Do +6 :::::79mm. Cilindricni sud precnika D=400rnm. P.8-8 . ima otvorenu pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=lm od ose rotacije. kada se h pijezometarska cevCica. .S-7 PF'fIDlem 1.C 2 z=:co r2 12(g+a). 11.S-6 ProD/em 1. (i). bude duplo veca od sile pritiska vazduha iz stanja mirovanja. Slika P. dobija se ugaona brzina (g+a)r:!}H/3+ h ) _ -I co=4 2 ! 2 -S. od ose rotacije.

omugaonom brzinom 00 = 15s.1. P. i jednacine zapreminskog bilansa vazduha velicine D:7t (H -h)::: t~b.5). u kojem se koristi jednaCina polja pritiska (1) za z=b. zapremina vazduha ostaje konstantna. Kakoje d 2 >D.2 g koje definisu polozaj nivoa tecnosti u sudu. Kada se cilindar okrece konstantnom • .83s. .8-9 Problem 1. nalazi maliotvor za vezu sa atmosferom. dakle. Iznad ulja se luilazi klip tezine G=20N u kome se.8-10. Kolikom sHorn pri rotaciji treba delovati na Idip da bi slobodna povrs ulja dodirivala dno suda.- Problem 1.PrimenomjednaiSine izobarske povrsi za l'=d/2 i z=b.1• Ovim resenjima odgovaraju vrednosti precnika d j =306mm i d 2 =748mm. U stanju mirovanja (sl. dobija se sila pritiska tecnosti na poklopac suda d2 ::: 4D .P.8-10) klip uravnotezi ddi potpritisak koji vlada u vazdusnom prostoru iznad klipa. Nairne.Pa)z=b2rndr::: [Pm . D pD cIJa su resenja: 00] == 17s-] i 00 2 ::: 2.7. te je.pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja.) biti Pm == const.98 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji tecnosti u sudu prikazan na s1. precnika D==600mm. Sud se okrece konstanhi.8-9.1. U hidraulicko . za P == Pa + Pm' dobija se jednacina izobarske POvrSl nivoa tecnosti u sudu z == oo 2 r2 / 2g . Pri rotaciji suda natpritisak vazduha ostaje konstantan. na poklopac deluje i sila pritiska PM == Pmd2n /4. pa ce pre rna politropskoj promeni stanja (p V n == const. Na kraju.1.7. Cilindricni sud.=. dobija se polje pritiska (1) 1z jednacine (1). slede geometrijske i b= Doo JH-h .1). Na osnovu izraza (1. i koriscenjem uslova za pritisak P = Pa + Pm' za r==z==O. I-I p 1 D RESENJE: Uvodenjem veliCina d = D~r--l-_-J-:-l--=_'-~=~g==.Jg(H-h)oo+4[pg(H-h)-Pm ] =0 . \ I Slika P. koristeci uslov zadatka: P + PM ::: 2Po. na sredini. osim sile pritiska P.Jg(H-h) 00 P == dl2 (p. trazeno resenje za ugaonu brzinu 00::: 17s-1 .pgb+ j DI2 16 (D poo2 2 +d.' Uvrstavanjem komponenata rezultujuce zapreminske sile (Fr =roo 2 . to se ovo resenje odbacuje. dobija se kvadratna jednaCina oo 2 _ 8 . )](D -d 2 2 2 )4' 1t Pri rotaciji. napunjen je uljem gustine 3 p == 900kg / m do visine H=300mm.8-8b.1 . Fz ::: -g) u jednacinu (1.

ptecnika D.d )'4+ Pm-4-= G. d=50mm.S-II Prublem 1.~6 l--g-) 2D2 h 8g CO 2 D2 4G ) (2aD2)11 Pm == (Pa + D2 1t 11 ud2 .8. 1z jednaCine slobodne povrsi tecnosti. tako da slobodna povrsdodiruje dno sud a. Dati su podaci: D=200mm. Zapremine tecno- Stika P.-)=393s-I .pgHJD .8-l2 . Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj ce u vazdusnom prostoru cilindra vladati atmosferski pritisak. a glasi H z == co 2 r2 / 2g. dobivaju se L~ . koja sledi iz (1. RESENJE: Kada se sud okrece konstantnom ugaoncim brzinom. / 8g.8-10 1. Sud poCinje da se ohece hmstantnom ugaonom brzinom co.8-12b. Slika P.P.. nalazi se tecnostgustine p == lOOOkg/ m3 nasuta do visine H=184mm. Hidraulicko-pneumatski cilindar. a -t--f':.Re/ativ170 miroval1jetecnosti pri rotaciji 99 ugaonom brzinom. izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg cilindra precnika d 2 =200mm i d j =lOOmm.'~~~~~ I pri cemn sn h H=_co-(l. tada kroz otvor u klipu.1.d 2 )1t. /8g i ~ I a) b) 112 == 0/ d.8-12.13. u cilindar ustrujava okolni vazduh. i visine b == h PI' / Pa ' te resavanjem kvadratne jednacine: co 2 -~fibb 01+ 16gb _ 64G =0 D D2 pnD4 ' h Pa H dobija se ugaona brzina 4 CL 2 co==-(vgb+.· Promena staDja vazduha je izotermska. koji zatvara cilindar.. U cilindricnom sudu. p" == Ibar .8.1.l. ali tako da vazduh dodiruje dno ciEndra.Pa .1. ~<te- risticna rastojanja: h1 == co 2 d.5). Odrediti sHu pritiska koja deluje na Idip. 1znad vazduha nalazi se klip teiine G. G=lOON. Pri rotaciji vazduh tnenja stanje politropski sa stepenom politrope n. pri kojojce slobodna povrS tecnosti dodirivati dna sud a i silu pritiska koja deluje na dno suda.. Pa RESENJE Rezultujuca sila pritiska je p =lP16(D r (02 2 2 1 2 2 1t d21C +d ) + Pm . tada je polozaj tecnosti u sudu prikazan na Bl. h=lOOmm. p == 1000kg / m3 RESENJE Uvodenjem potpritiska PI' =40 I (D 2 . napunjen je uljem gustine p do visine h i slojem vazduha debljine a (h>a). Odtediti ugaonu brzinu. D D pn ' f! Slika P. U toku rotacije ne dolazi do prosipanja tecnosti iz suda.

d 2 rc P =:: pVrog =:: p-4-(a+b+h r 12)g. Cilindri se iz pocetnih stanja mirovanja. i uslov ravnotde sila P=G.8-13 KoristeCi jednakost zapremina tecnosti pre i u toku rotacije D 2 rc d 2 rc D 2 rc d 2n · 1 D 2 rc d 2 rc -4. to sledi da je i Po =:: Pro' i to bez obzira na vrednost ugaone brzine co.11) dobija se sila pritiska koja deluje na klip . za koliko se spusti klip u manjem cilindru u odnosu na pocetno stanje nlvnotde klipa.. Kada se cilindri okreeu konstantriom ugaonom brzinom tada se klip u unutrasnjem cilindru spusti za hod a (sl. na tecnosti gustine p.8-13a i c.a). jednaCina nivoa slobodne povrSi je z =:: co 2r2 I 2g. pdkazanih na sLP. dobija se hod spustanja klipa .-4.) su .L8~13b).SN. nalazi se klip tezine G.L • "'.h =:: -4. (f) 2 = 4 JgH led.100 Relativl10 mirovanje teenosti pri rotaciji sti u pocetnom stanju mirovanja (Va) i u toku rotacije (V". tankih zidova. a u toku rotacije P =:: pVrog. VO) =2(4 h2 --4. Odrediti. i .8. moze se koristiti uslov jednakosti zapremina Va =VO) iz kojeg sledi 24s.P.h1 )' Zato sto tecnost ne istice iz suda. Da bi se zadatak rdio uvodi se polarno-cilindricni koordinatni sistem. U cilindru manjeg precnika. Slika P.H.8~13.8. 2 · 2 rc 1 d. +d1 ) =:: ProDlem 1. pri tome eliminisuCi veliCinu b. U cilindru precnika D==200mm nalazi se manji cilindar. Ciji je pocetak u odnosu na pocetni polozaj klipa odreden visinom b. r-z.. precnika d=100mm. u slucaju da je tecnost izmedu ciIindara: AZ ! a) otvorena prema at.(H + 11) .8.1.1 • Sila pritiska koja deluje na dno suda u pocetnom stanju mirovanja je Po =:: pVog =:: 42. koje deluju na klip u pocetnom polozaju mirovanja (sl. Kako je Vo = Vffi . I d I' I a) b) c) ml~ ?~ RESENJE: a) Iz jednacine ravnotde sila.5).(H + b) . prema (1.4 (a + b) + 2 (-4-h2. V usvojenom koordinatnom sistemu. jer tecnost prostrujava kroz otvore u medjuzidu iz manjeg cilindra u veei. Iz izraza (1. pocinju okretati konstantnim ugaonim brzinama co =:: lOS-I.1. na kojima obrtni paraboloid sIobodne povrSi sece cilindre.''-'j" Go (cU• 1 •8 1~ ~ \ ". '10 r mosferi (s1.n dt rc Va = (d 2 -d] )-. pri rotaciji cilindra. Ona daje visine hI =:: co 2d 2 /8g i h2 =:: co 2 D2 18g.4 h1 ).l.15..8-13a) odreduje se velicina 2 h == 4G I (pgd rc).1. Tom prilikom klip u manjem cilindru se spusta.h b) ako se na njoj nalazi prstenasti klip tdine H "1 .

tacla obe tecnosti kvase poklopac Ger je h2 > hI)' a) b) Polozaj tecnosti prikazan na s1. Ove velicine odreduju se iz jedllakosti zapremina tecnosti pre i u toku obrtallja. 2 lla pro za tecnost gustine PI' koja glasi povrsi z = nJ2 .2). do. u kojoj se uVrStavaju koordinate tacke z == (hI + h2 ) .1. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ill. to se zn koordinate tacke O(r=O. Poznate veliCine su: D. /z. odreden je ugaonom brzinom 00 i precnikom d na kome povrs razdvajanja fluida sece poldopac suda. takvom da razdelna povrs h D tecnosti dodiruje dno suda h2 r (sl. na koji za vreme obrtanja deluje siia F. z=h) klipa P = P a +4F 1 dgn. gde indeks i==l predstavlja tecnost gustine PI' a i==2 tecnost gustine P2' Za odredivanje konstante integracije C2 .1.hl' h 2 . F.Pa == -2-+ P2[T(r -4). pa ce polje pritiska u fluidu gustine PI biti odredello jedllaCinom . napunjen dvema tecnostirna gustina PI i P2' okrece se oko svoje vertikaine ose konstantnom ugaonorn brzinom oo.5). Mali oivor na omotacu zatvara se klipom precnika do. KaIco je nn razdelnoj povrsi polje pritiska u potpunosti odredeno jednacinom (1). koristi se uslov poznavanja pritiska u tacki B (r=DI2. Zatvoreni cilindricni sud precnika D. dobija se hoel klipa a = (D .8-14b. oo 2D2 P2 . Kako su u sudu prisutne dye razliCite tecnosti.8-14.P.g(z-h)] . b) Ponavijanjem postupka iz dela zaelatka pod a). to ce se dobiti dva razliCita polja pritiska: Pi = Pi (oo 2r2 12 -gz)+Ci (i=1.d )(f} /16g == 2 2 2 a == ~g (D _d 2 2 ) == 19mm. 2 2 D4 1t h1 == t 2· d 41l (h1 + 112 ) i jednaCine razdeine . Odrediti sHu pritiska na poklopac suda u slucaju da granicna povrs tecnosti koje se ne mesaju dodiruje dno suda. Problem 1. r==dl2. P.gh). don 4F 00 2 2 D2 (1) Za odredivanje konstnnte illtegracije C1 koristi se usIov jednakosti pritisaka u tecnostima gustina PI i P2 11a njihovoj razdelnoj povrSi.8. i iznose: 00== ~(h1+h2)~glhl ' d==D~2hl/(hl+h2) Polje pritiska u fluidu koji relativno miruje pri rotaciji odredeno je jednaCinom (1.8-14b).Refativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 10 1 19rnrn. posle cega sledi doTe pa ce polje pritiska u fluidu gustine P2 biti odredeno jednaCillom C2 == Pa 4F +-2-- P2 (-8-. z=O) dobija najjednostavlliji oblik konstante C! = Cz. Pl' P2' 111 <h 2 • RESENJE.

Odrediti silu pritiska koja. co 2 2 Z (1) Za odredivanje sile pritiska" koja deluJe na omotac piramide. to primenom izraza (1. dobija se polje pritiska P.H (a 2 +~)Zl +(H) 2z]2 + A 00 \ I g Treba napomenuti da se sila pritiska P maze odtediti i na nesto jednostavniji naCin. 22ghl. (2) Slika P. i H= ~a 2 + h 2 • U novousvojenom koordinatnom sistemu za laake trougla.Pa = p[T(X + y ).8-15b). tj.8-15 pri cemu su: sincx.P.P2 (-. i =-h+ 11 sincx. Zato se uvodi novi koordinatni sis tern koji je vezan za jednu od osnovica bocnih trouglastih povrsina (sl. a zatim primenjujuci izraz (1.gh) doTe Na kraju.8-15b).5). UvrstavajuCi vezu izmedu koordinata (2).Zl) glasi X =xl. na cetiri trougaone povrsine.IN.102 Relativno mirovanje te610sti pri rotacij'i 2 2 2 4F co CO D2 PI . z) i novih koordinata (Xl 'YI . 4 2 co 2 a 2 +a +-2JSlllcx.P. u kome je polje pritiska odredeno jednacinom (1) i/ili jednacinom (2). opterecuje omotac pitamide.7.. za Yl = 0.4).-) = 144. .8. primenom izraza (1.gz]. Na vrhu piramide nalazi se mali otvor za vezu sa atmosferom.dr= dg1C -p(uj(D +d )+g(hl+hz-h)J CD -d )"4' 4F r (02 2 2 l} 2 2 1C Sabiranjem ovih sila dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopac suda P = PI + P2 .Pa =.+ PI (2 r .Pa)Yr=odA =8 lal/Cx) PT Xl2 .2 . dxldz] = -3 pga (2h +-.gz) .-8.l. Nairne. i uslova poznavanja pritiska (p = P a ) u pocetku koordinatnog sistema.8-15. polje pritiska odredeno jednacinom (1) nije najpogodnije. Sud oblika piramide visine h=500rnn1. osnove oblika kvadrata 2a .5). vezanog za vrh piramide (sl.. coscx. odnosno linije koje ogranicavaju povrSinu. (x2+l).+z] coscx.dr= d. vaZl funkcionalna zavisnost: I(x]) = H(l.1. fDI2 dlZ (PZ-Pa)z=h t +hz 2nr. Veza izmedu starih (x. RESENJE: Koriscenjem jednaCine (1.1. y. Y = a+ Yl COScx.n +PIl16-gChl +h Z )j+P2(gh---)J-4-' 8 { 2 2 2 2 P2= . 2nr.-zl sin a .8. u polje pritiska (1). pri rotaciji suda sa konstantnom ugaonom brzinom CD = 1O~-1.11) sledi CD . napunjen je vodom. dobivaju se sHe pritiska koje deluju na poldopac sud a ~ = (2) J d/2 0 {4F r(j}d l CD D 1d n (PI-Pa)z=ht +I'J. kako se iz jednaCine (1) dobija jednacina slobodne povrsi z = ~. 2a (a= lOOmm).7. =a I H. ProIJlem 1.xI/a). dobija se sila pritiska P= I co2[ 2 gh a ff (p. =h I H.

Stika P.' . napunjen je vodom i okrece se oko vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom (D =: lOS-I..P.1. h. dobija se polje pritiska (1) .P.1. p.l.J l 2·1"i zdxdyJg= -3 pga 4 a .8-18c).4). pcluprecnika R=lOOmm i duiine 2a=400mm. RESENJE: KoristeCi potpuno identican postupale opisan u zadatleu 1.1. 2 2 (2h+--) (Da 2 g .Relativno mirovanje tec710sti pri rotaciji 103 P =: pV(Og =0 p(2a) 2 1 h--.S-1Se).8-17.. R.S-IS . RESEN. 00 . Cilindricni sud (sl.P. Odrediti silu pritiska koja deluje n3 poklopac A-A.8-17 Problem 1.1. i d) kruga (sl. c. R.l. 18b). Poznate veliCine su: G. D). P.8. Odrediti sHu pritiska koja c1eluje na ekscentricno postavljenu (u odnosu na osu rotacije) povrsinu oblika: a) elipse (sl. b.1E: Ponavljanjem postupka datog u primeru 1.8-16 Slika lP.1.8. p. PF'rubiem U~·16. .P. .(2a) h+4 . dobija se trazena sila pritiska 2 P=P[o. b) pravougaonilea (sl.P.-- ~ co a) c) d) e) Stika P.P..) J.1.8-18.8.p. Na osi suda nalazi se mali otvorza vezu sa atmosferom.1.6N.1.8-15 dobija se si1a pritiska D)212gh 2 2 J.S-lSd). c) trougla (sl. Poznate veliCine su: G. (~ 2 +a )+gR]R n=:97.8~18a) i koriscenjem jednaCine (1. 17. Ro.. b.8-18a) olcrece se konstantnom ugaonoill brzinom co. Odrediti silu pritiska koja pri rotaciji suda deluje na pravougaoni poldopacA-A. pn odredivanju sile P.8-16 1Z stanja mirovanja pocinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom (D. Sud sa 81..slobodne povrSi(sl.. Horizontalni cilindricni sud.RESENIE: a) Usvajanjem pravouglog koordinatnogsistema (Xl' Yl' Zl) u ternenu obrtnog paraboloida . (D. 2 2 2 l FA == pabTL (D2 +R -1' + 12 (a +b cos Ct. Ct. 2 2 Problem 1. r.

posredstvom relacija Xl =R+x. 1z jednaCine slobodne povrsi tecno- sti. P = P~4l3' (c+a)3(3a-c)+c +-S--a Ro + pghT' P == pa n [(R -Rg +a 12) ro 12+ghj ..Pa = P { 0)2 [R2 +2aRcoscp+ a 2r2 cos 2 cp+b 2r2 sin 2 <pj + g(h .104 Relativno mirovanje tec110Sti pri rotaciji i jednaCina slobodne povrsi Zl = ~.5) i polja pritiska (4) (za =0). Kada se sistem okrece konstantnom ugaonom brzinom ro. R=O) sila pritiska je P b) c) . p. YI =y. polamo .7. Kako oblik polja pritiska (1) nije pogodan za direktno integraljenje to ce se izvrsiti dvostruka transformacija koordinata. u odnosu na osu rotacije. dok se udesnom na tecnostinalazi klip tezine G. za: Xl =-R O YI =0 i Zl =d.S-19. posredstvom veza izmedu koordinata (2) i (3). y=brsin(p (3) prelazi 1). Hidrocilindri su postavljeni na medllsobnom rastojanju a. (4) Konacno. za a=b. + y. Iz jednacine (1). Poloiaj tecnosti u cilindrima. 2 d) ReSenje sledi iz izraza (5). Za odredivanje sHe pritiska polje pritiska (1) treba integraliti po povrsini oblika elipse.d) . iIi ako je u pitanju knizna povrs poklopca precnika D (a=b=DI2.1. Hidraulicki sistem se sastoji od-2l'vahidrocilindra precnika diD.8Ro )] . Odrediti za koliko se podigne klipu desnomhidrocllindru.8-18b).l. u stanju rnirovanja. iznosi p= = 2 Pa)z=O ay ay If (p. Levi cilindar otvoren je prema atmoSferi. 2 3 3] b (b 2 2)} +pghab.p 2 2 ] } R -Ro +'4(a +b ) + gh 2 (5) Na osnOVLl izraza (5). i glasi 2 2 2 Problem 1. ro P=PT (c+a) -c 3'+ab 12-Ro 2{[ = P-4-[gh + 16 (D D27i. ro 2 2 . sila pritiska na ekscentricno postavljenu povrsinu. Zl =z-(h-d). prikaian je na sl.cilindricne koordinate. a.' 2 b 2 2} ab b ro J1 [ 4 j a 2 7. Poznate velicine S11: d. prelazi se u novi ortogonalni koordinatni sistem vezan u preseku osa simetrije elipse (sl. tada ce klip zauzimati novi ravnoteini poloiaj. pri rotaciji. mog'll se dobiti i izrazi za sile pritiska za nelee jednostavnije slucajeve.P.P. G. kao na pr. Prvo. D. (x. .). u odnosu na pocetno stanje rnirovanja.gz}. prime nom izraza (1. ro. dobija se polje pritiska 2 P.: ako sud miruje (ro=O) sila pritiska koja deluje na povrilinu elipse iznosi P = pghabn. (2) a zatim se posredstvom parametarskih jednacina elipse x=arcoscp. dobija se rastojanje d=ro 2Rgl2g koje odreduje ' poloiaj koordinatnog sistema u odnosu na nivo tecnosti u pijezometarskoj cevcici.Pa)z=odxdy= flaf(p-7 1 : ~~I drdcp= 0 ar lf271 f00 (p-A Pa)z=oabrdrd<p= pabn {ro2 [2 T 1 a.8-19.

m. poluprecnika R i visine H.Relativno mirovanje . obrtni paraboloid slobodne povrsi da sece povrs konusa. h.P.8-20.1.8-21. RESENJE: m= { 4 D2 }1/2 [--2-(M . p.2)0)2/ 2g = 12 (r). a preostala tecnost u rezervoaru zauzima polozaj prikazan na sl.[R ( Jf. .-0 I.1. od prvobitne koliCine. (r) 4 5 6g I . Poznate velicine su: d. ostaje u rezervoaru. gde je co 2 R2 12g = h.tecl1osti pri rotaciji 105 D p co~ ~ '/"'·"1"% ~------~~ a ( Slika P. Kineticka energija elementarno male mase fluida je Stika P. D.1.2 m)+h] 8a +D -d pD'IT d 16g 2 2 2 Problem 1. Izracunati koji deo tecnosti. R RESENfE Kada se rezervoar okrece konstantnom ugaonom brzinom.a. ito: konusa 2 z = H(l-r / R) =. u stanju mirovanja ceo je napunjen tecnoscu gustine p. tada deo tecnosti istekne iz njega.8-20 sastoji se od dva hidraulicka cilindra precnika diD. U opstem slucaju.. Dakle. Hidraulicki sistem se okrece. oko vertikalne ose cilindra precnika d. Pri tome deo tecnosti iz rezervoara istekne prospe se. i napunjen je tecnoscu gustine p iznad koje se nalaze klipovi masa m i lv!.8-20 RESENJE H= d co 2 2 2 2 2 16 (8a + D .8-21. i obrtnog paraboloida z =(R .(r) dz)r 3dr =-PO) 2 nR 4H -0)2R2) (. II (r).. Odrediti omi ugaonu brzinu m pri kojoj ce klipovi u cilindrima.l. 1 = PO) 2 'IT). Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj tecnost u rezervoaru ima maksimalnu kineticku energiju. pri cemu ce.P. cije je osno rastojanje a. M. zauzimati polozaj definisan visinskom razlikom h.8-21 U usvojenom koordinatnom sistemu mogu se definisati jednaCine povrsi koje ogranicavaju fluiclnu zapreminu. kineticka energija preostale koliCine tecnosti iznosi E K dE K 1 ="2 (rm) 2 pdV = PC!) 2 'ITr 3drdz . Otvoreni konusni rezervoar..d ). konstantnom ugaonom brzinom co. D +d g 2 2 Problem 1. Rezervoar poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom co. Sistem prikazan na sl.

! p(g-a+0)2. J?ESENJE: S obzirom da se Zemlja okrece oko svoje cl. SHe koje delnjn os telo koje tile mdazi u fiuidn koji lrellativno milt'nje Razmatrace se slucaj kada se neld sud istovremeno lade konstantnim ubrzanjem i okrece aka vertikalne ose konstantnom ugaonam brzinom CD.. delie. a p=-f pdA=-! grad.2(R +h)3 cas <p =0 . i koriseenjem veza izmedju Dekartovih i polarnih koordinata x = r cosq> i y = r sinq> . Iz l1slova poznavanja ubrzanja g(R) odredjuje se konstanta a = g(R) R2 = go R2 .8.. dobija se diferencijalna jednaCina dp p =: [-g(r) +0)2r cos 2 <p] dr ..8-24 a) Iz Ojlerove jednaCine dplp=:Fxdx+Fydy. (a) b) Na praizvaljnaj geografskoj sirini nivo slobodne povrsi (p = p a) definisan je radijusom r(<p)=R+h(q». A v V v ... pri cemu je radi jednostavnosti zapisa uvedena oznaka go =: g(R).= . 2 Kako je R »h to jednacina slabodne povrsi maze da se napise u obliku: 0)2 R2 2 h(q» = --cos cp.r cos q>..4. Za opisani naCin kretanja suda.. b) jednaCinu slobodne povrsi okeana i c) dubinu vode na ekvatoru. koje se nalazi u tecnosti.dV=:-! pFdV=:.+ . p 0 0 r 2 =R.1. u kojoj su Fx=x0)2_g(r)cosq> i Fy = -gsincp .:.8..:)dV.4a).1). prema (1. 8 Aa) koj a a granicava zapremimi V iiznosi '. deluje rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase F=:g.deluje sila pritiska na okvasenu povrsinu A (s1. Na tela zapremine V. r(n / 2) ReSavanjem ave diferencijalne jednacine i primenom granicnog uslova h(re / 2) =0. i neka se tom prilikom u tecnosti nalazi tela zapremi'ne V i gustine Pm (sl. s' 0) ose za jedan dan to je njena ugaona brzina 0) = 2re 184600. Slika P.81ml S2. p = Pa' dobija se hidrostaticko polje pritiska u okeanu P-Pa R2 0)2' 2 2 .8. Odrediti: a) polje hidrostatickog pritiska u okeanu. na proizvoljnoiza. 2go 1. taka da zakon promene ubrzanja glasi: g(r) = go (R 1r)2.p.1.g R+g .-a+0)2.108 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji g(R) = 9.1.bran fluidni. Prime nom ovog uslova iz jednacine (a) se ~obija jednacina slobadne povrsi 0)2 goRh .

masena sila Fm == PmV(g-a+ro2r.8. Ceo sistem se krece niz strmu ravan konstantnim ubrzanjem.ftenu Arhimedovu siill potiJ'Ka koja deluje na najkracem rastojanjll od ose rotacije do tdista C (sl. Dati su podaci: p=1000kg/m3 .1.13) definise !z potopljenu zapreminu tela V.8.gsiu()(. iz jednacine ravnoteie sila koje cleluju na telo..8-2S prikazano na sl.Relativno mirovanje teihosti pri rotaciji 109 Kaleo je ~ == t trdV vektor polozaja tezista C zapremine V usmeren po uop. a sto je Slika P.:~~~::::::::!f. Odrediti silu pritisIca koja deluje na z zadnju sU'anu suda AB. dobija se reakcija veze (1. kod problema separacije.). nalazi se homogena sfera poluprecnika R igustine Pm koja je priCvrScena uzetom za sud.8. Dalde.a) sila pritiska.I----"--.4b. (1.q.8.8. ()(. Pm == 7800kg/m\ b=lm..~. R=50mm.1.). Najpre ce se odrediti ubrzanje a koje dovodi kuglicu u posmatrani polozaj sa sl.25a.1. Na potopljeno tela deluju jos i sile: tezine PmVg. Prublem 1.J b) p m Va 0 a) Siika 1. toee sila pritiska koja deluje na telo biti p = -pVeg -a +ro2r::). i inercijske sHe prenosnog translatornog kretanja -PmVa i obrtnog kretanja Pm Vro2 r::. U tom cilju analiziraju se siie koje deluju b) na zapreminu sfere V == R3n.8-25a.14) vaZi. leao na pI.=45°. Sve sile kojedeluju na telo prikazane su na sl..p)V(a . za slucaj da je p ::::60°.4. . tada jednaCina (1. -PmVa sila inercije i FlI sila u uzetu. Za dva ortogonalna pravca SiT) mogu se postaviti jednaCine ravnoteze sila t F" COs(P-()(.8. G=: PmVg sila teiine.8.8. U tecnosti gustine p.4b). h=lOOmm.8.1. RE'SENJE:.PV (g . 1=300mm.14) .}== (Pm . /" -. na tela gustine Pm deluje "::::::~~'i. gde su: p == . UIcoliko je posmatrana tela slobodno.1. Konacna.13) Izraz (1. koja ispunjava prizmaticni sud sa sl. s tim sto je R== O. 1.~ .25b.:/ . rc .P.P."? (j) ..8-25.

7. U tecnosti se nalazi .P. koja je uzetom dmine 1=60mm pricvrscena za osovinu suda..)z]. g:::: 8. H.110 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji koje. Ceo sistem se okrece konstantnom ugaonom brzinom Q) oka vertikalne ase. Pm' Q).. Cilindricni sud precnika D=500mm napunjen je vodom do visine h=1m.8-27. napravljena od mat~rijala gustine Pm koja visi 0 tanko uze zanemarljive mase vezano za obrtnu tacku O.8-26 . = 1. Za slucaj da je a.1. U tacki A kocke vezano je drugo me.::~-~..x-(g-asina. LS-27 . dobija se trazena sila pritiska PAB == (p.8-25a) za nivo slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevCici..1. PrOb.. I.. inace. dobija Se polje pritiska p.7. Karla se sud okrece konstantnim brojem obrtaja Q) tada se me.-:. pomocu koga je moguce vuei kocku.=60° odrediti minimalnu visinu suda H pri kojoj ne dolazi do prosipanja tecnosti.. precnika D.)(h+%) Jb .Pa == p[acosa.80m! s fl.+(g-asina. D2 RESENJE: H =h + 16(l +R) sin a.:r. vuee sHorn F ali taka da kocka zauzima horizontalni polozaj. Konacno. translatorno ubrzanje ~~.-~::.g.1).14). . P.6/. u kojoj se uvrstavaju komponente rezultujuce zapreminske sile Fx == a cosa. 1z ovih jednaCina dobija se 2 a = (1 + tga. i Fz == a sinex. primenom izraza (1.Pa)z=-(h+b/2) ·b x=b-/ 2 :::: pl a(b -l)cosa.:.) .. tgj-' cosa. direktno stede iz jednaCine (1. RESENJE- H p D Slika P.. D.8.{em 1. U cilindricnom sudu. Sustine 3 Pm == 7800kg! m . 2 = 6508 N. stranice a.8-26. Odrediti sHu koja opterecuje oslonac 0 u ovom polozaju kocke. VezujuCi koordinatni sistem z -x (sl. vezano u taeki A..20m.. 'C7 -~ . :D . -<I homo gena sfera poluprecnika R=30mm i . h H Slika P. Problem 1. Poznate velicine su: a. napunjenom tecnoscu gustine p nalazi se kocka. i primenom jednacine (1.=-::--.

.

.

posmatramo kretanje vode u reci. Karakteristicna prinudna strujanja su strujanja u cevovodnim sistemima: vodovodima. naftovodima. Mehanika fluid a se deli na vise oblasti. iIi smo izlozeni vetru (tj. Ovoj grupi strujanja pripadaju: strujanja vazduha oko letilica (aviona. Navedene podele su osnovne podeJe strujanja. Tako na pro svakodilevno koristimo vodu sa cesme vodovodne mreZe.) i vozila (autoIDobila.ailija ittlZutrtlsnja. TEORIJSKE OSNOVlE JEDNODIMENZIJSKIH NESTISLJMH STRUJANJA 2. stu se podrazumeva pod pOJinom strujatlje i podele strtijal'~ja. a sio je u direktnoj vezi sa vrstom strujanja. toplovodima. . Pod prinudnim strujanjima podrazumevaju se ona strujanja koja su izazvana nekom prinudom . ventilatorom. strujanja vazduha u atmosferi itd. naftovodima itd.). Strujanja se dele i na nestdfjivtl i J'/tfl.1. brodova. pak. prirodna strujanja vazduha oko gradevinskih i fabrickih objekata. mozda. DalcIe. strujanja vazduha u ventilacionim sistemima itd. gasovodima itd.tj. strujanja vazduha u prostorijama koje se ventilira:ju iii klimatizuju.1. ali bez velikog zalazenja u detalje. podmomica i s1. strujanja gasa u gasovodima. raketa i s1.1. Pod stisljivim strujanjima se podrazumevaju ona strujanja kod kojih je gustina fluida promenljiva. U zavisnosti od karaktera izvora strujne. strujanja vazduha oko letilica itd~ . Prirodna strujanja su ona strujanja koja su izazvana dejstvom prirodnih sila koje su posledica razlike temperatura. ledno posmatrano strujanje . parovodima.).III 2. Unutrasnjastrujanja SU ona koja se odvijaju u prostorima ogranicenim cvrstim povrsinama. gasovodima. kompresorom i s1. pritisaka ili potencijalnih energija.ii1a. iii. U ovom poglavlju bice objasnjeno.St31 joe stJrllJ!janje? P~ll\rlleie stJrllljanja. itd.. strujanja gasova u strujnim aparatima: raketnim motorima. Prema prostoru u kame ge obavlja strujanja se dele na spol. Nauka koja se bavi proucavanjem mirovanja i kretanja fluida naziva se mehal7lka jltttda. njene promene zanemarljive. vazduha i drugih tecTIosti i gasova nazivaju se strujanje jlmda. Zato ce ovde biti nabrojane osnovne podele strujanja. kretanju vazdusnih masa u atmosferi). Ova podela je izvrsena prema raz}icitojfiiickojsustini kojom se ovi rezimi tumace. Svakodnevno smo svedoci nekog procesa strujanja a da toga nismo ni svesni.ilisu. kretanje broda. automobila i s1. kao na pro strujanja u vodovodima. iIi kretanjem tela kroz fluid (let aviona. Spoljasnja strujanja su ona koja se imaju kada fluid struji oko nekog tela. vazduhovodima. za jltttdkoji se nalazi u staT/ju betanja kaze se da stnij~ a tajproces se naziva strtija17/e. dovodjenjem energije fluidu sa nekom strujnom masinom (pumpom. itd. peCima. Nestisljfva strujanja su ona strujanja kod kojih gustina fluida ostaje konstantna. strujanja vode oko plovnih objekata (camaca. Tipicni predstavnici prirodnih strujanja su: strujanja vode u rekama. vozova i sl.). cildonima itd. Sva ta kretanja: vode. Da bi fluid mogao da struji mora da postoji izvor energije koji proizvodi strujanje.).kao na pI. morima i okeanima. helikoptera. Nestisljiva strujanja su na pro strujanja vode u vodovodima. kamiona. 0 ovim strujnim reZimima bice vise ieCiu narednill1 poglavljima. Prema rezimu sa kojim fluid struji strujanja se dele na: !tlmlizam~ prelazna i turbttlelZlna.energije strujanja se dele na prirodna iprtizttdna.

I pored svih slicnosti i razlika sva ova strujanja se opisuju istim jednaCinama: kretanja (Navije-Stoksa). . Kako SU u opstem slucaju ove jednacine veoma kompIikovane to ih je u punom obliku veoma tesko i nezahvalno resavati. Nairne. okolozvucna (transonicna. . postrojenje iii masinu.jednodimenzijsko (lD). izentropska i realna.t) i . U svim ovim slucajevima koriste se cevni sistemi . stisljivo turbulentno strujanje. strujanje gasa u gasovodima je prihudno. . kontinuiteta i energije. Odavde sledi da su podele strujanja na razliCite grupe "veStacke". M ~ 1) i nadzvucna (supersoniCna. leao na pro transport fluid a iii transport energije fluidom. ito: . unutrasnje. itd. zavisno od razmatranog problema.· adijabatska. tako na pr. Zato se problemi strujanja u cevima svrstavaju u grupu jednodimenzijskih strujanja. odnosno 11 =v(x. . podmazivanje i s1.relativno jednostavan jer su to jednodimenzijska staciollama sITujall/a.z. jer grupisu probleme strujanja na grupe slicnih fizicko-matematickih modela. Svaka od osnovnih grupa strujanja moze se dalje delhi prema izvesnim kriterijumima koji preciznije odreduju tip strujanja.112 Teorijske OS/1ove ID strujonja istovremeno pripada svakoj od navedenih grupa. Osim ove podele moguce je stiSljiva strujanja razvrstati na: izoterrnska. ada se u njemu fluid nekoristi zaobavljanje nekog radnog zadatka. te ce se zato u ovom Poglavlju posebna painja posvetiti lD modelu strujanja.viskozno i neviskozno strujanje. Zbog toga postoji potreba za njihovim pojednostavljivanjem. Svako od navedenih osnovnihtipova strujanja moze se dalje razvrstati u podgrupe. aosnovne strujne velicme brzina i pritisak su funkcije od koordinata i vremena.y. iii koja grupa strujnih problema. leako analiticki tako i numericki. teSkpje zamisliti neki energetski sistem.cevovodi kroz koje fluid struji. 2. predstavlja jedan od osnovnih interesa i potreba u inzenjerskoj primeni i praksi? Odgovor na ovo pitanje je . za dalji matematicki tretman. ali veoma korisne. svode na razliCite fizickomatematicke modele. a to je pravac koji se poklapa sa osom svalee pojedinacne cevi. M < 1). odnosno prilagodavanjem. grejanje.1.opsti sistem parcijalnih diferencijalnih jednaCina koje opisuJu strujanje i>vodi se na jednostavne diferencijalne iii algebarske forme koje su lako primeuljive u svakodnevnoj inZenjerskoj praksi. U cevovodimapostoji jedan dominant an pravac strujanja. Za ID strujanja osnovni .stacionarno iIi nestacionarno strujanje. M> 1).2. dvodimenzijsko (2D) iii trodimenzijsko (3D) strujanje. Tako na pro u zavisnosti od vrednos#Mahovog broja stisljiva strujac nja se dele na: dozvucna (subsonicna.. a sto zavisi od karaktera proucavanog problema.strujanje Njutnovskih i nenjutnovskih fluid a.izotermsko i neizotermsko strujanje. hladenje. Zbog slozenosti realnih strujno-tehnickih problema svaka od osnovnih grupa strujanja je predmet posebnih naucnih iii inZenjerskih istrazivanja. Ovo za posledicu ima da se opste jednacine koje opisuju strujanje. Ovde se moze postaviti pitanje: koja od oblasti mehanike fluida. OCigledllo je da postoji dosta razlicitih vrsta strujanja. Jedn3ciine koje oplisujllJ stJr'ujanje lIllestRSljivog fl!lIJida U opStem slucaju strujanje je trodimenzijsko.

1. 2 i 3. 2 i 3. j 0\ Oxi P (2.. i jednaCinom kontinuiteta (2.4) OV...1. at+via=~-. Ako se posmaira laminarno strujanje u kanalima iii cevima sa paralelnim ziddvima.1.Teorijske osnove ID strujanja p 113 = p(x. u kome su Vi i 11 j komponente brzine. Na osnovu ove kratke analize maze se zakljuciti da je laminarno strujanje slojevito strujanje kod koga se fluidni deliti ne mesaju sa okolnim fluidnim deliCima. Konkretna resenja ovog sistema diferencijalnih jednaCina za neke iole slozenije slucajeve je tdko nati. Postoje dva re.1) i (2. Primena stati- stike nad strujnim velicinama omogucava da se kod turbulentnog strujanja haos . lzesktcirmomo.rtic'ke /rednosti J'/ll/z stnij-n.opste prihvacena definicija turbulentnog strujanja.1 a) koje je korisno napisati i U obliku ail _ _ ail v2 '_ 1 _ ar+(v.1) DIDt je materijalni izvod. Kod laminarnog strujanja dominantne su viskozne sile u fluidu..rtotl.2) nepoznate su tri komponente brzine v x' Vy i V z i pritisak p.Ox +v-2 .h veliCillO.1. y i z.ali istowemellO II tom .1.1. 1.z..2) bice napisan u tenzorskom obliku .1b) (2.<osu se m{{f{lt dejiniJ'oti sremzje .1. V)v = ar+grad(T)+ 2co xv:= F -pgradp+ v Av . Za strujanje stisljivog fluida ove jednaCine imaju slozeniji oblik. tj.Y. pri cen1U indeksi i i j imaju vrednosti 1. U sistemu diferencijalnih jednaCina (2.1. Ovaj sistem od cetiri nelinearne parcijalne diferencijalne jednacine resava se uz pomoc pacetnih i granicnih uslova. Razlog tome je nepoznavanje svih reJevclntnih falctora koji uticu na karakteristike i strukturu ovog strujanja. neuredjenr:. Posledica ovoga je slab prenos toplote i mase pri laminarnom strujanju. sto za posledicu ima da se strujanje odvija u slojevima. trodimeTlzijJ'ko stntjonje kod kogo J've J'trlljne velicine (brzina. A-Laplasov operator i w=Irotv ugaona brzina fluidnog delica.1)-(2. jer to zahteva primenu slozenih matematickih metoda. Zbog kraceg zapisa sistem diferencijalnih'jednacina (2. 'Xi Ov j Ov j 1 oj. tempemturo i pnliJ'ok) imo}u slucojnikaro/cter It proJ'toru i V!tIJienUj . / OXi = 0 . sto.1. koja se naziva preloznrt oblost strujanja. Jedna ad moguCih definiCija turbulentnog strujanja jeste: turbulentno stmjoi(je je haoticno. tada strujnice u njima zbog relativno male brzine strujanja ostaju paralelne. strujanje se opisuje jednaCinama kretanja.zima strujanja: larninomi i tllrbulentm: Granica .znaCi da se ano odvija pri manjim vrednostima Rejnoldsovog broja. Jos uvek u literaturi ne postoji tacna .3) (2.bolje receno oblast izmedju njih.2) U jednacini (2. ili po koordinatnim pravcima x. gllJ1ina. utvrdjuje se na osnovu Rejnoldsovog broja koji predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila. Aka je fluid nestisljiv (p =const). a pri koriscenju ovih indeksa za jednu vrednost indeksaj indeks i ima vrednosti 1. t). Navije-Stoksovim 'ednacinama J5i= F -pgradp+ vAv Dv ~ 1 _ (2.

5) vi = vi +V~. pri tome koristeCi pravila osrednjavarija.3) i jednaCinu kontinuiteta (2. pa su samim tim i problemi turbulentnog strujanja mnogo slozeniji za resavanje. kod turbulentnog strujanja. Kako je turbulentno strujanje mnogo cesce od laminarnog. 1z dijagrama brzina. -viv. Zbog haoticnosti kretanja kod turbulentnog strujanja izmedju susednih fluidnih delica dolazi do razmene mase sto za posledicu ima bolju sveukupmi razmenu mase i energije. a) Slika 2.7) ."-. vee broj mernih tacaka koji omogueava dobru statistiku. tj. p = p+p'. koja za neke veliCine a=a+a' i b=b +b' (a.1. +~(y "-.rtrlijtll?ja..D strujanja moze smatra·ti "uredjenim". merenjem brzine pomocu anemometra sa usija~ mm vlaknom s1.T) glase: . vidi se da brzina pulzira oko t=O b) t=T neke srednje vrednosti. u duhu relacije (2. da se nad njim moze primeniti odgovarajuCi matematicki aparat. polje stvarnih brzina (velicina) razlaze (po Rejnoldsu) nq. a sto zavisi od karakteristika koriseene merne opreme. jasno je vidljivo VZ I).1.p. U svakom sfucaju vreme merenja ne igra presudnu ulogu.5) pri cemu je Vj .6) te njihovim uvrstavanjem u Navije-Stoksove jednacine (2.b=v. na pr.1. Kod turbulentnog strujanja do trenutne brzine strujanja u nekoj tacki sfrujnog prostora moze se doCi eksperimentalnim putem.1. a dobijeni rezultati biee veoma lako primenljivi i za laminarna strujanja. Ova dugotrajnost merenja je reda veliCine sekunde iIi nekoliko sekundi.2a.p. a+b=a+b . Moze se kazati.a=a . Zato se.srednja blzina po wemenu tj.1.1. to ce se u ovom Odeljku analizirati turbulentna strujanja.fske osnove 1.1. pri cemu zapis brzine izgleda kao na s1.1. napisane u tenzorskom obliku OV j _ OV i 1 op aov] -. prosecna brzina a v~ je fluktuaciona komponenta brzine. Osrednjavanjem svih strujmh veliciIla. +v.dakle. -.3) vi je trenutna brzina .2.1. Vi = V. ab=ab+a'b'.2b. da je turbulentno strujanje sa mnogo slozenijom strukturom odlaminarnog. 2.4). I) v(t) da je brzina u posmatraVx )0 ~ ~ noj . 8al8xi =8al8xi ' dobijaju se: Rejnoldsove jednaCine. turbulentno strujanje se moze posmatiati i kao strujimje kod koga postoji jasna struktuma hfjerarhfja vrtloga. J P U-'-j U-'-i u-'-i J (2. + I J: (2.proizvoljnoj tacki Vy J ~ strujnog polja sa izrazito nestacionarnim karaktev v(t) rom.1. S druge strane. =F. U jednacinama (2. S druge strane. Za korektno odredivanje vrednosti srednje brzine po vremenu u posmatranoj tacki strujnog prostora potrebno je da jevreme merenja T sto "duze". polje srednjih i polje pulzacionih-fluktuacionih brzina (veliCina) posredstvom relacije P j I )) (2.114 Teori.-. -8 +Vi "-.2.) t W".. Fj =~.

. == 0 .1.-=F.-+(1'+ VI ) . ocigledno.3a. jer i za ovu velicinu treba koristiti odgovarajuce pretpostavke. Sis tern Rejnoldsovih jednacina nije zatvoren sistem jednaCina. Znacima navoda za Rejnoldsove napone zeli da se skrene paZnja na to da oni ne poticu oel clana Navije-Stoksovih jednaCina sa naponima vee od inercijalnih clanova.v} predstavlja tenzor Rejnoldsovih ili turbulentnih "napona".• (2. . 8= Fj --a. 1) Ox Ox. (2. SrreoJ!llja brzinl:1 Posmatraee se presek 1-1 sa s1. 2. U tu svrhu postoje mnogi modeli za odredjivanje ovih clanova. po visini preseka. Kada bi se u jednom trenutku. Bez obzira 0 kom se strujallju radilo laminarnom iii turbulentnom.1. parcijalnih diferencijalnih jednacina je tesko resavati.1. definitivni odgovor na ovo pitanje se jos uvek ne nazire. Jeon3cina imntlimlitda. izmerile brzine strujanja tada bi raspored brzina izgledao leao lla s1.Teorijske osnove ID strujanja 115 i jednaCina kontinuiteta divf. aVj -+v.1. ua su naponi Iinearno srazmerni sa brzinom deformisanja &V &Vi -v'v' == VI ( . neravnomeran. == av.. vee je to veliCina koja je povezana sa karakteristikama strujanja.3a. j pri cemu je koeficijent proporcionalnosti VI " koeficijent turbulentne viskoznosti i on nije karakteristika fluida.9a) 'X.---+v-·.2 . Ako se u bilo kom narednom trenutku izmeri profil brzilla po . Dopunski clan u jednacinama (2. Jedan od najpoznatijih ll10dela za turbulentne napone jeste algebarski model Boussinesq-a koji je zasnovan na analogiji sa viskoznim naponima. a 0 cemu ovde neee bid reCi. Sa ovom pretpostavkom Rejl1oldsove jednaCine za l1estisljivo strujanje fluid a glase: 2 J aVj _ m j _ 1 a]5 . odnosno uvodjenjem ekvivalel1tnog koeficijenta kinematske viskoznosti Vo == v + VI' one se svode na oblik 2 &Vj _ &Vj 1 8j5. posebno kod dvodirrienzijsldh i trodiinenzijskih strujnih problema." Uvodjenjem turbulentne viskoznosti VI problem nije resen. ali. (2.3. .1.v~ nepoznati. kao sto je to rnolekularna viskoznost.9b) o at 1 Ox. 2:1.3). Ovi "naponi" se fizicki turn ace kao prenos kolicine kretanja na nivou fluktuacionog kretanja. a Vj 8[+v. ipak. a za nestisljivo turbulentna strujanja sistem Rejnoldsovih jednaCina (2.) .8) Rejnoldsove jednaCilie fizicki ne predstavljaju "nove" jednaCine vee sarno oblik Navije-Stoksovih jednacina prilagoden turbulentnorn strujanju.7).' + . koji se nalazi u turbulentnoj fluidnoj struji. ) P Oxf e Ox. jer su turbulentni naponi v.1. povrSine A. tj. P j Ox. i on je.1. pomenute sisteme. Na kraju treba napomenuti da se za nestisljivo laminarna strujanja koristi sistem Navije-Stoksovih jednaCina (2.1.7) v.. Zato se u cilju zatvaranja sistema Rejnolelsovih jednaCina uvoele pretpostavke za turbulentne napone. 'i ax. 2.

pa se zato sa polja vremenski osrednjenih brzina (kod laminarnog strujanja sa polja stvarnih brzina) s1.4.1. tada bi svakom merenju v v odgovarao drugaciji .. 2. srednje brzine strujanja posmatranih preseka. Ako je fluid stiff/iv.jA 1 := vsr .1. ovakav postupak odredivanja protoka je dugotrajan.. Medutim. Na osnovu izraza (2.:= vsrA == const.1:3) i (2.10) se svodi na V == vsrA.1.1. zbog pros tome i vremenske slozenosti.3c) posredstvom izraza t- If V dA := ..1.dA := . Ukoliko je profil brzina v poznat._=[> oscilatorni karakter =V sr "'f> profila brzina. pri cemu su vsr. Elllergijska jedoaciJll3 .2.If. Sada se za jednu strujnu cev moze napisati. Jasno je da se u nekom b) c) a) bilo kom strujnom Stika 2. Kod laminamog strujanja ne postoji polje vremenski osrednjenih brzina. ~ pVsrA =const.4) u potpunosti opisuje laminarno a sistem (2.8) turbulentno strujanje. 2.. vee sarno polje stvarnih brzina.11) sr A A A A A A To' .--:-:= v dA--'j. koje je dato na s1. za operativnu imenjersku primenu.3b prelazi napofje srednje blzlne (s1. koja glasi V ~ liT (2. Medutim. ovi sistemi jednacina . preseku. zbog njihove slozenosti.7) i (2. prelazi na pofie vremenslci osrednjemh brzina (s1.11) moze se definisati srednja blZlna po preseku ito kao: zamisljena konstanta brzina po preseku koja pomnozena sa povrsinom poprecnog preseka A daje isti protok kao i stvarno polje brzina~ Uvodenjem srednje brzine strujanja izraz za protok (2. . a na osnovu "dugotrajnih" merenja brzina u karakteristicnim tackama po visini preseka. a on je odredjen izrazom Ir--r. 2.:B.5).12) Ako se u nekoj strujnoj cevi ID toka posmatraju dva preseka povrsina Aj i A 2 .1.J [kgf s] (2.1.1. ne moze raditi sa takvim poljem brzina. Obieno se zeli znati koliki je zapreminski protok fluidne struje kroz neki strujni presek.zA2 . tad a jednacina kontinuiteta glasi V:= vsr. jednaciinll! Sistem parcijalnih diferencijalnih jednacina (2.3b..BeJ!"lullRiijev:!ll.' [m3 Is].ednaCina kontlnuiteta nesti. tada se analiticki iii numericki moze nae! zapreminski protok fluida.13) pd eemu je liz maseni protok fluida.3.2. a p srednja gustiria fluid a upreseku.1.1. osim u nekim jednostavnijim slucajevima. Zato se posredstvom izraza (2.116 Teorijske OSl1ove ID strujanja visini preseka.1.f!jivog sirujanja jlttlda.l i vsrX .3b).1.1. tada jednacina kontinuiteta glasi: II.If [ . Na kraju treba naglasiti da jednaCina kontinuiteta po svojoj fizickoj sustini predstavlja zakon 0 odrZanju mase.1.vet) dt] dA := V }(2.

2.14) dabij a c1iferencijalna jednacina de:= v t:.v ·Jf . u Navije-Stoksovim jednacinama nema Clanova koji potieu od tangencijalnih napona (v /':. Za strujanje u polju sile .14) \ .:= potencijal F = grad [J. 2 p 2 kaja predstavlja strtijnu . U avom slucaju iz (2.4. (2.:-~ ~~ p p ~v s 4) Posmatra se strujanje u polju konzervativnih/~> .1) i primenjujuCi prethadne pretpostavke dabija se jednaCina za rad sila grad(v2/2-U dp/ p).mehtlntc!cu e!lergjju.t-f 2 U ovoj jednacini zbog artoganalnosti vektara x i je ill x v.if +2wx v·dl == v /':. Strujanja u cevima su najcesea unutrasnja strujanja i mogu se tretirati kao jednodimenzijska.1. Iz tog razloga u ovom Odeljku jednodimenzijskim strujanjima biee posveeena znacajna paznja.2. Nairne.Bernulijeva jednaciha za strujnicu e l -e2:=~ v/':.1.15a) fdp 2 fdp \ \ Posredstvam jednaCine (2.' ~2 sila. aka je .ii .1.1.glawli jJravac J'trujanja.2.1. sto znaCi da je p = pCp).1.fluld llevir!cozal1. dakIe.11 ·dl. (2.dl = O. kada postoji jedan dominantan pravac . MnozeCi skalarno avu jednaCinu sa elementom dliZine strujnice Jf (s1.1b) u kojaj svaki Clan predstavlja neku jedinicnu silu. i tada se clan u NavijeStoksovim jednacinama <1). tj.4.17 == 0)..grad p moze napisati u obliku gradijenta neke funkcije <1)= a sto je zadovoljeno za Jdp / p. Zato ih je potrebuo svesti ua jeduostavuije oblike iIi uprostiti da bi se mogli resavati "jeduostavniji" strujno-tehuicki problemi. UCiuimo nekoliko pretpostavki 0 strujanju koje se analizira: 1) posmatra se stacionaruo (a / at = 0 ). Radi kraeeg zapisa uvodi se veliCina w v if njihov skalarui proizvod v v e=--U+ -:=-+gz+ .4.1.15a) moze se analizirati jedan specijalni slucaj.Teorijske osnove ID strujanja 117 uisu pogodui za upotrebu. . s~caj kada zapreminska sila ima 8~. SHka 2. 2) nestisljivo strujanje (p = const.4. .1) izmec1ju proizvoljno izabranih preseka 1-1 i 2-2 sledi energijska .1. Kako je skalarni proizvoc1 grad e .7 r ..1 Na dalje se polazi od Navije-Stoksove.p . Tada se uajvaznije promene strujnih velicina odigravaju u pravcu glavnog strujanja s. i. To je moguee uraditi. koji se poklapa sa osom cevi. cime se one svode na Ojlerove jednaCine. 3) Fluid se smart a barotropnim. pri cemu je o z vertikalna koardinata uperena navise.1. kod cevi. U tehnickoj praksi Za ovu klasu strujanja postoji veoma veliki interes. jednaCine kretanja (2.1. iz koje posle integraljenja duz strujnice (s1. Prema tome sledi da je -1 grad p = grad <1)= grad f~.---::.. dl . to se iz (2./ z Zl Zemljine teze potencijal je U = -gz.15a) se dobija Bernulijev integral OjIerove jednacine . dl == de. Ovaj pravac je oznacen sa s na s1. na pI.1. Ovakvo strujanje se naziva jednotizine11zjil'!co J'lmjatlje.). tj. pa se promene u druga dva pravca mogu zanemariti.

1..9) i sprovedu iste matematieke operacije dobija se energijska jednaCina za strujnicu sa vremenski osrednjenim velieinama . mnozi sa elementom masenog protoka dm = pdV := PVI dA 1 = PV2 dA 2 . i leoji hze da jestrujna energija dui .15b) svodi na oblik: J V P V P 2 v L1v·dl _I_+-L+gz =_2_+_+ gz +' J . prvo.1.1. / / /. Cine je ogranieena na jednodimenzijska strujanja.dl I (2.16) resavaju se taka da se sa stvarne kiileticke energije prelazi mi kineticku energiju odredjenu preko srednjih vrednosti. i to na sledeCi nacin .1./// //.1.1.2) ogranio mz. ~ -e2 = Ive L1~ . Za nestisljivo strujanje se zbog konstantnosti gustine dobija vredriost integrala d P/ p = P/ p. . . . e1 dn. t (v21 +PI+gzI)pV. U tu svrhu jednaCina (2. a Zl iZ2 visinske razlike ad referentnog nivoa 0-0.15) se. prosiriti sa strujnice na strujnu cev. P .15) vaii za strujnicu. dt predstavlja jednacinu bilansa energije za strujno vlakno. do tezista taeakaA i B. a i u celom strujnom prostoru (ako je co = 0). Prema tome i primena Bernulijeve jedlla.// z/ .2 P 12 P 2 Ie -2- -2- (2. proizvoljno izabranog.PI i P2 vremenski osrednjene vrednosti brzina i pritisaka u taekama Ai B preseka 1-1 i 2-2. Strogo uzevsi bilo koji od oblika jednaeine (2. e =2 U + .1.1. pri cemu s l e d i : ' .16) Integrali u prvim clanovirna sa leve i desne strane jednaCine (2. pa Se jednaeina (2.strujnice.118 Teorijske oSl1ove ID strujanja 2 p v -. S obzirom da Bernulijeva jednaCina vaii za strujnicu to ona u obliku (2.2.4. realne strujne cevi (s1.15) treba. 0 cavaju fluidni prostor.. P P I 2 -2 - -2 - (2. te prema Slika 2. upravo. a zatim se integrali po popreenom preseku eime se vaznost jednaeine energetskog bilansa prosiruje na strujnu cev. fd koji vaii za nestisljivo i stisljivo strujanje fluida.= const.e2 d~ =dm ~ VeS~~. Nairne.15b) Na dalje ce se analizirati 'slucaj viskoznog. 15c) pn cemu su vI' v2. pri neviskoznom strujanju fluida konstantna.1.zz /z / /.1.2 tome vaznest jednaCine (2. a dobijena jednaeina u// Z. Cime se njena vainost prosiruje na strujno vlakno.15) nije prihvatljiva za primenu u cevirria gde je jednodimenzijski karakter strujanja. ana njoj je jednodimenzijsld karakter strujanja.4.dAI=t (V22 +P2+gZ2)pv2ciAz+t(~veL1~dl)d}h.1. nestisljivog strujanja. Ako se podje ad Rejnoldsove jednaeine (2.1.

1.S. i to izraZene prekostruJne energije po jediniei mase. kratko. za proizvoljno izabralli strujlli presek llepozllat.4a i 2.).17) a" = .1. .L16).vkefA Ie )'-2-mk =:a lc . Ovde se.3 . Ti razvijeni profili brzina su logaritamski kod turbulentnog i paraboIicki kod laminarnog strujanjai koeficijenti neravnomernosti kineticke energije imaju vrednosti: a=1.1. k . tj. treba potsetiti.vkeMk' f vsr. PSI' 2 • A =-dl. Na osnovu resenja integrala iz (2. a po svojoj fizickoj sllstilli predstavlja zakon 0. Ova jednacina je u literaturi poznatakao uopstena Bemt/li/eva jedllaezna.A k Ak Koefieijent neravnomernosti kineticke energije iskljucivo zavisi od rasporeda brzina u posmatranom preseku i on je. A Vsr. zbog ne poznavanja profila brzina.geodezijska visik lla od referelltnog llivoa do tezista povrsine preseka k. dakle. koeficijenti a k mogu teorijski tacno da se odrede. P -2'dA k =--A. iz ove jednacine izostavljajuCi indeks "sr" u Clanovima sa srednjimbrzillama i pritiseima./c je srednji>S'tnijm~statlckipritisak u preseku k.L3a).16) odredice se zbirno. Dalje.Teorijske osnove 1D strujanja 2 2 vie3 1 v .058 (a~l) za razvijeni turbulentni i a=2 za razvijeni Iaminarni profil brzilla u eevima kruznog poprecnog preseka (v. Ovaj koefieijent se. a l -Vsr.1. 2-m 119 f f (k .2) i nadeno je na osnovu vaznosti hidrostatic1cog zakolla raspodele pritislcce u strujnom preseku (p I p+ gZI == const.1.sto istovremeno zllaci da tako dobfjena jednaeziza vaz! za i.= 12) .sr. dobija se jedilaCina a12+p+gzl =a22+p+gZ2 + I veL'..vdZ .18) koja predstavlja energijslcu jedllaCinu. odrZanju energije svedell na jedinicu mase fluida.k k Ak Tom prilikom pravi se grdka koja se obuhvata koeficijentom akkoji se naziva kocjicijent nel'ClVllomemosti iii popl'Clvni koeficijrmt kineticke enelgije (Koriolisov koeficijent).5. a njihovo resenje glasi Pk ).. f (-+gzk ) Pd'/'k P ~ =: (Psr.k .1. odeljke 2.energija. dobija se jednaCina .k . da se skalarnim mnozenjem sae16mentnom strujnice dobio Tad. Integrali drugog i treceg clana sa obe strane znalm jednakosti jednacine (2. u nekim slucajevima kada se u nizstrujnim preseeima profili brzina ne menjaju. v '( -3 sr.l PSI' I +gzc )Inl =: ( a 2 -Vsr '2 +-'-+gzc )" n~+ (f Ve LlV )/11. i indekse "e" u clanovima sa visinskim razlikama. Prema . za bilo koji presek strujne eevi k. 2 VI PI 2 V2 P2 " 'f' =-- (2. a takvi profili brzilla se nazivaju razvij{mim.. --+gzc ) mk P k.s!1 maseni protok fottda. a Zc je vertikafuorastojanje .. -+--' pIp 2 I 2 2 Izmedju preseka 1-1 i 2-2 vazi jednaCina kontilluiteta /il == rill == Jil 2 =: COl1st~ pa se iz ( 2 2 prethodlle jednaCine eIiminise maseni protok. odredjuje izrazom: 1 -3 (2. Medutim. (k== 1.k.da se krellulo od jednaCine kretanja. i vazi da je 8v I ax = 0 gde je x poduzna koordillata. i da se IIInozelljern sa masenim protokorn dobila snaga. U dobijenom resenju Psr.

dok clan sa integralom ptedstavlja gubitke strujne energije na putu od preseka 1-1 do preseka 2-2.1. 2. Konacllo.3 kod koje presek nizstrujno raste. . Koji je medusoblli odnos pojedinih energetskih udela u· strujnoj ellergiji svakog nizstrujnog preseka. svaki Clan jednaCine (2. Oblik Bernulijeve jednacille (2.4.4.1.1.120 Teorijske osnove 1D strujanja tome.1.3 je jasno da jeu svakom nizstrujl10m preseku strujna energija manja za "gubitak" energije kojise ima izllledu dva posmatralla strujna pteseka.1. ttlcttpna strttjna energija nekog strujllOg preseka je jednaka zbiru kineticke. kineticica.19) i on po svojoj fizickoj sustini predstavlja tad sila izazvanih viskoznim i turbulelltnim llaponima na putn izmedu posmatranih preseka. jet prema .20) je najceSce u upotrebi. oCigledno je da se u nizstrujnim ptesecima odigrava ttansformacijajedllog u drugi oblik ellergije.1. Dahle.1. lla pro u uljlloj hidraulicL BernuIijeva jednacina moze da se napise i u jedllom skracenom obliku. dobija se energijska jednacina u obliku (2. Radi kraceg zapisa ovaj clan se oZllacava sa (2.k Vk Pk (k=1. U ovom primeru zbbg nizstrujnog povecanja poprecnog preseka kineticka energija. iIi flp = pYg = pghg i naziva se pad pritiska.20) /coja vaZi za stTlijnu cev i operativna je za prakticnu primenu.20b) je veoma prakticall za primenu. Pk / p -pritisna i gz k .20) postaje: e] = ez + Yg Za objaslljenje nizstrujlle promene strujlle ellergije kotistice se jednacina (2.1. u opstem slucaju. Nairne.20c) primenjena na krivolinijskoj strujnoj ceviprbmenljivdg pteseka sa sl. Osim Qvog oblika u primeni su jos dva potpuno ravnopravna oblika.2). z3visi od geometrije strujlle cevi u kojoj se odvija strujallje. Sa sliIce 2.1. koji glase: 2 VI PI 2 V2 CL l2g +-pgH] =CL 2 "2g+r.1. ObIik Bernulijeve jed~aCine (2. (2. Ovaj clan se.potencijalna energija strujnog preseka (k=1. struje se smalljuje.20a) (2. ito: CL k v.1.g+Z2 +hg P2 [m]. eksplicitno ne moze odrediti jet se ne poznaje raspored brzina u poduznom pravcu. . Pojam gu~itka ellergije mora se shvatiti USIOVllO. ) (2. a zbog povecanja koordinate z potencijama energija strujeraste..20b) pri cemu gubitak strujne energije Yg ima oblik: hg = Yg / g i naziva se izgubljena visilla.20c) tako da jedllaCina (2. /2 -.1.18) ima svoj fizicki smisao energije. u opstemslucaju.2. pritisne i potencijaille energije 2 e k =-p-=CLkT+p+gZk' Pt..

jos jednom.. Dak1e.I. pak.-_+_ Yg . a to su samo preseci sa razvijenim profilima brzina. 2.e2 = Yg) nazvana gubit/com stlUjne enellJije i ona posredstvom e ----c"""'-UJ.1.ze da J'e pn"meni Bemuliieva jednacina. Ako se pri nekom procesu strujanja gubici strujne energije mogu zanemariti (Yg "" 0). ~ a]T+r. Tu jednostavnost primene narusava Clan Yg . a Bernulijeva jednaCina se svodi na oblik Slika 2. U suprotnom. i uglavnom se koristi kod problema spoljasnjih strujanja.20d) je veoma retIeo primenljiva.0-dl . otezan naGin odredivanja strujnih gubitaka. vaii za strujnu cev kod koje postoji jedan glavni pravac stnijanja.viz)=~ Ve&~ dx..1.1. p] e]=e2 = canst. iIi je.---.-+gz] =a 2 T+ 2 VI v2 2 p +gz P2 2' (2. sarna po sebi jedl.U. ukazati za sta vtdi i /cada mo. moze da se postavi za bilo koja dva strujna preseka nekog jednodimenzijskog strujanja. Odeljak 2. pa je kineticka energija tih preseka jednaka null. (2.4. --1--1' pzlp a2 vil2 x procesa disipacije prelazi u toplotu. tada treba upravo takve preseke birati za referentne i za njih postavljati Bernulijevu jednaCinu. U realnim uslovima strujanja jednaCina (2. energija se ne moze "izgubiti" vec sarno moze preCi u drugi oblik.l.cdx+L'.I. Gubid strujue cnergije \ \ U Odeljku 2.aka Huli. Zato korektno odredivanje strujnih gubitaka zasluzuje posebnu painju.1. ako se ne znaju koeficijenti neravnomemosti. tada je primena Bemulijeve jednaCine jedino mOgUca ako se oni eksperimentalllim putem odrede.:::flYe(~V'.e = el .1.20) moze Se zaldjuCiti da je ona "relativno" jednostavna za primenu. .WJ.2) glasi: ~ = fzYe L'.1 : : " .20d) a sto nije nista drugo do Bernulijev integral Ojlerove jednaCine za nestisljivo strujanje t1uida. PosmatrajuCi bilo koji od oblika Bernulijeve jednaCine (2. Pri izboru preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina treba bitiobazriv..1.Teorijske qsnave IDstrujanja 121 zakonu 0 oddanju energije. a 0 cemu ce vise reCi biti u narednom Odeljku. Ox. Bernulijeva jednacina. t. .ll!f-.1.1._ _ C1 ___---r-.ll. . u principu. ili preseci koji se nalaze na konstantnoj geodezijskoj visini i u kojima nivoi tecnosti mimju.21) .i7ydY+L'. koji posredstvom izraza za turbulentne napone (v." .3.4. Na kraju treba. U slucajevima kada se kineticka energija nekog strujnog preseka moze zane mariti.lU.5.j.1.19) za gubitke energije na putu izmedu dva stmjna preseka. Ovde je razlika strujnih energija izmedu dva strujna preseka (L'.1. tada se fluid koji struji smatra neviskoznim. jer izabrani stmjni preseci treba da imaju poznate koeficijente neravnomernosti. pri izvodenju Bernulijeve jednacine dobijen je izraz (2.

(2.1. pri cemu sledi tl~ pdV = ~ (t ~: dV)dl.21a) ce se pomnozitisa elementom mase pdf.22) . f r . Na njegovu kontrolnu povrsinu deluju normalni naponi na povrsinama protocnog Slika 2.1. = pVe elcvivalentni koeficijent dinamicke viskoznosti. povrSinom poprecnog preseka A i zapreminam dV=Adl.f. komponenata napona 't j = 'txxnx +'t Jy l1y + 1: zz n z = 'tjjnj gde je nj (i=I. g 1m f pox.3). Sada se izraz (2. posrnatrajmo jednu strujnu cev sa s1. za simetricllo razvijeno stmjanje.v dt I fl. v.21a) 1 Izraz za gubitak energije (2. • r 't.21a) maze se napisati u neSto jednostavnijern obliku pogodnom za prirnenu.5.21) svodi na Y:::: --"dx. duzine I koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Ae = AI + A2 + Ao' gde su Al i A2 povdine protocnih poprecnih preseka 1-1 i 2-2 i An s --C> povrsina omotaca.. (2. dobija se Yg ::::. a zatim integraliti po zapremini V. a zatim povdillSkog integrala..= vp . VracajuCi se sada izrazu (2.j --)0 't w)' gde je 0 obim preseka povrSine A. kao i Cinjenicu da je pri nepromenjenom protoku Yg = canst" dobija se gubitak energije po jedinici mase (2. jednaki nuli i ostajesamo integral po omotacu-ziciu strujne cevi Ao ' tj. Nairne. 1 KoristeCi tom prilikom vezu izmedu povrsinskogi zapreminskog integrala.:: . U cilju dalje analize izraz (2. / ax. preselea A i tangencijalni na povrsini omotaca dA =Odl.2.21b) Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati geometriju strujne cevi i tangencijalne napone na zidu cevi.2.1.1. gde je i1 vektor spoljasllje normale na povrsinu Ac' Integral po kontrolnoj povrsini Ae rastavlja se na tri integrala.5. pri cemu su illtegrali po povrsinama Al i A2 .2. ::: 'leOUj /OXp gde jeT]. Za daljirad prakticno je uvesti vektor.1. Element strujne cevi definisan je duiinom dl.dV = A PI --dA e = Ad1V't.1.1. A'tjn Ac J pA ciAe .1.21a) pri tome ga transformisuci na obHk zapreminskog.3) jedinicni vektar pravca xj . odnosno tenzor. I (i=1.1.122 Tearijske asnove ID strujanja 1z razloga jednostavnosti pisanja uvodi se oznaka za viskozne i turbulentne napone 't jj _:::: PVeau. tj zida cevi ('t.

rnikrovrtloga. tj. Dakle. ukoliko su gradijenti brzina veCi. Nairne. kod turbulentnog strujanja moze se govoriti 0 strujanju na llivou rnakrovrtloga i strujanju na nivou rnikrovrtloga. to izrazi (2.1. Strujni gubici se. zato se gubici na takvim delovima nazivaju gubicirna na pravolinijskirn deonicarna. upravo. su posledica viskoznosti fluida. Prema tome. Tako stvoreni makrovrtlog putujuCi niz struju raspada se sve do najsitnijih vrtloga . zakljucuje se da kod turbulentnog strujanja postoje i vrtlozi razliCitih veliCina. ili krace gttbici uJ'ied tnm/a. Na nekirn lokalnim otporirna rnakrovrtlozi se i ne stvaraju a gubitak energije je izazvan promenom poprecnog preseka iii prornenorn pravca strujanja. stvara se rnakrovrtlog koji oduzirna energiju od prosecnog strujanja.22) za odredivanje strujnih gubitaka irnaju sallIo teorijski znacaj. Torn prilikorn obe grupe gubitaka sracunavaju se kao velicine koje su proporcionalnc kinetickoj energiji odredenoj sa srednjom brzinorn strujanja. ad najveCih . Strujanje na nivou rnikrovrtloga se odriava u svirn nizstrujnirn presecima sa razvijenirn profilirna brzina. objasnjavaju prisustvorn napona u fluidu. pa ceo izraz predstavlja rad sda prottzrokol.1. turbulentni naponi pv/8iJ ! ax. ventili i s1. rnogli odrediti strujni gubici koriste se eksperirnentalne ili poluempirijske rnetode. Strujanje na nivou makrovrtloga odvija se na onirn rnestirna u cevovodu gde postoje usiovi za njihovo stvaranje.rnakrovrtloga do najrnanjih . I := (2.1. zbog prisustva gradijenta brzine prosecnog strujanja.amlz vis. iz bilo kog razloga..21) i (2. se generisu . a to su preseci strujne cevi koji se nalaze u pravolinijskirn delovima cevovoda. usled cega u fluidnoj struji postoji gradijent brzine prosecnog strujanja av I ax. Ova rnesta se u cevovodu nalaze na poznatirn lokacijama (krivine. koristeCi izraze: Vajsbaha IYi. Da bi se.22) dolazi se do sustinskog objasnjenja 0 poreklu strujnih gubitaka. odnosno kada su vece neravnornernosti u profilirna brzina. do prornene u profilu brzina stvaraju se uslovi za nastajanje strujnih gubitaka. odnosno da kada god dode. u izrazu (2. strujanje na nivou milaovrtloga se kao takvo odrZava. S druge strane. i. pa se gubici energije na takvirn mestima llazivaju iokail1i gubici energije. dakIe. zbog gradijenta brzine.oznaka· fA' IrnajuCi u vidu da poduzni profili brzina nisupoznati.rnikrovrtloga. Zakljucuje se da su gubici direktna posledica gradijenta brzine. ipak. rnedudejstva fluida i cvrste granice zida. v. Prerna tome.?()zmin i turbuientllim llaponima na putn izrnedu dva strujna preseka sveden na jedinicu rnase. i gubici usled trenja .1.Teorijske oSl1ove ID strujanja 123 Na osnovu izraza (2. pa se zbog toga kaze da je turbulentno strujanje sa jasno utvrdenom hijerarhijskorn strukturom vrtIoga.). i\ko nizstrujno vise nerna geornetrijskih prepreka na koje nailazi fluidna struja.22) '(ijclA predstavlja ukupnu silu "trenja" izazva- t nu viskoznim i turbulentnirn naponirna. tada su i intenzivniji gubici energije. postoje dye gl1lpe gubitaka.srvaraju.1. a to su mesta sa slozenorn geornetrijom strujne cevi.23) . ito: gubici na lokalnirn otporirna .oznaka 11. Takode je jasno da.. Na nekorn rnestu gde je slozen geornetrijski oblik strujne cevi (na pro krivina). Naponi llov! ax.

5.i 1=1 + '" L..-"'C.broj lokalnih otpora i Ai ..9.1. pri cemu su: A .26) Slika 2. - '''''~'t''---.""'. kroz koju fluid struji srednjom brzinom v. Posmatrace se samo jedan deo strujne cevi izmedu preseka F 1 i 2-2 koji 1 _ Lb.. Darsijeva formula U ovom Odeljku bite izlozen nacin odredivanja pada pritiska u pravolinijskim delovima cevovoda..:js~n:~ jne cevi izdvoji i posmatra njegova ravnoteza. pri potpuno razvijenom laminarnom iii turbulentnom strujanju..25) gde je N . u kome je S . I .'-.27) u (2._". 1 i (2. dobija se pad pritiska izmedu strujnih preseka 1-1 i2-2 Ol· Ap == PI .koeficijent trenja..1..' A.1. ' -.5.srednja brzina prvog nizstrujnog preseka..s1. 4RH 2 DH 2 (2. 4RH 2 Dw 2 ' ~ ~ ~I~ ~ faktor trenja. -""...1.. odnosno gubitka usled trenja.''.1 Za odredivanje tangencijalnog napona na zidu cevi koristi se pretposta'vka._- .". RfI .-..-_...-.1. .' .J Dh J=1 j (2. ". povrsine preseka A i obima preseka 0. Glllbici lllslcd trcnja 2.fi'F·!I_.. koja se potvrdjuje dimenzijskom analizom.. odrediti kao N Yg M N 2 M /.duzina cevi..124 Teorijske osnove ID stnljanja za odredivanje strujnog gubitka na lokalnom otporu.== pA.. ".P2 A -'twOl= 0. == PIA i P2 = P2A.5.l:nom strujanja .-. -C"'. da je to velicina proporcionaIna kinetickoj energiji strujnog preseka odredeno' sa sredn'ombrz.26) dobija se pad pritiska I v2 I v2 Ap == p A ..~-.. (2. izmedu dva strujna preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina.posmatrace se jedna pravolinijska deonica cevovoda konstantnog i proizvoljnog oblika poprecnog preseka (v..-_.1.1.2 se nalaze na meduL3- 9--' ~_Pl_.". 1z jednacine ravnoteze ovih sil~ PIA .koeficijent lokalnog otpora. tada u presecima 1-1 i 2-2 deluju sile pritiska r. .YA...1)..C"'-"..hidraulicki radijus i DfI-hidraulicki precnik.1.. -~-"".1. Zamenom izraza (2. (2. Kako u cevovodu ima vise i lokalnih otpora i pravolinijskih deonica.-""..P2 == 'tw A . .1.= A ..24) za odredivanje gubitka usled trerija.2.1. 2.1.1. ~ ~w "". U tu svrhu ...27) 'tw = Cf '2 pv pri cemu je Cf faktor proporcionalnosti. to ce se ukupni strujni otpor. .....' """. a.1..A j .1."".~. v2 J "2' == '" L.\ ~~~: o~:r~~.1.. a na zidu cevi sila otpora trenja Fw == 't waf.28) .. J=1 } == '" D~j Vi 1=1 2+ '" L.broj pravolinijskih deonica.YI.v .5.' -_.. i Darsija 1 v2 I v2 y: = = A .

(v.p I v2 I v2 Y =:-==A-/j.2 = .··-'·-m. kao sto su: fizicke karakteristike Huida (viskoznost).1.2.>i turbulentnih napona na zidu i od geometrijskih '. 2.:sijeFlt .. dobija se relacija za koeficijent trenja (2130) .2 delovima cevovoda ono je jedini gubitak strujne energije. . lFizicb tuma.-. pv 6* r I \ \ . / 4.l. racvi. gradijenta brzine prosecnog strujunja.1.to/mulu koja SlllZi za odredivanje pada pritiska II pravolinijskim delovima cevovoda.1. u narednim Odeljcima. posvetiti vise painje. Aka se posmatra specijalni slucaj oblika poprecnog preseka.6enje koe[idjenta trenja.2) a ciji uti~ A V r--'.> caj nije oCigledan iz izraza (2.T . prakticno.1. pri tome imajuCi u vidu da se naponi na zidu sastoje ad viskozne i turbulentne komponente. i leao takav on ima znacajan uticaj l1a koeficijent trenja. ventila.Tearijske asnove ID strujanja 125 hidraulicki radijus i DH =4RH = ~ hidraulicki (ekvivalentni) precnik cevi.. one je prisutno i kod: krivina. (01-::--1. U sillcaju da fluid ne struji kroz ceo presek cevi (iIi kanala). Zato ce se ovom koeficijentu.) hidraulicki precnik ima vrednost DH == d = 4Rfj. RH == 2.2 (J-l-.1.. ~ KoristeCi izraz (2. Pokazuje se. 81 d) (2. dok u pravolinijskim Slilca 2. A=4 Cf = . d '" ! karakteristika strujnog prostora (precnik cevi. Dahle. uy iz koje sledi da je koeficijent trenja bezdimenzijska veliCina koja zavisi od rnnogih veliiSinu.1.27).ftelZu Da. cia je koeficijel1t trenja veliCina koja zavisi od Rejnoldsovog broja (Re) i relativne hrapavosti zida cevi (BId).31) Re. vee same kroz deo preseka povrSineA tada velicina 0 predstavlja obim okvasenog dela cevi (ili kanala). Izraz (2.5. Kod lokalnih otpora trenje na zidovima predstavlja sarno deo UkUpllOg gubitka energije.151.0 == drr.30). koji je inace najcesce u primeni.= 4Cf koeficijent trenja.jnoldsov broj Re = vd I v je bezdimenzijska velicina koja predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila u fluidu i sluzi za odredivanje reZima strujanja. pv 8 av -. S obzirom 'V f da Sil tangencijalni naponi na zidu prisutni na svim zidovima koji ogranicavaju strujni prostor dl2 to za posledicu ima da je trenje prisutno na svim cvrstim granicarna strujnog prostora.28) predstavlja uop.1. Zato se strujanjeu pravolinijskim delovilIl~ cevovoda izdvaja u posebnu grupu problema. srednje brzine po preseku.sI. 1 !.1. -13 hrapavosti zidova i s1.5.--pvxVy)y=O 81:".1.p= PA-::::? (2. odnosno: A=: ACRe. dimenzijskblllanaJizoID. na pr. a to je kruzni oblik cevi unutrasnjeg precnika d (A == d 2 rr. pravolinijskih deonica itd.29) g P d 2 d 2 Primena ovog izraza svodi se. na pravilno odredivanje koeficijenta trenja A.. u kame je t. te se tada opsta formula Darsija svodi na obHk IJ.

5.hidraulicke glatke cevi.32) pax or2 r or O=oplor ovlox=O (2.5.) stacionarno (of ot = 0) laminarno strujanje u cevi kruznog poprecnog preseka. Treba napomenuti da jedna te ista cev moze da pripada svakoj od ovih grupa. te se zato izraz (2. 1.1. U opstem slucaju strujanja fluida kroz cevi tangencijalni naponi na zidu nisu poznati. i c) A:= A(8 f d) .3a.3.8 f d) . Ako se ovi preseci nalaze dovoljno daleko od lokalnih otpora I strujanje ee biti razvijeno I~--------------~------~----~ jednodimenzijsko (v = v x' vr := v<p = 0) i osnosimetriCllO (8/ 8<p = 0).1. 1.1.1.30) uvek ne moze direktno primeniti.126 Teorijske osnove ID strujanja U zavisnosti od medusobnog odnosa uticaja Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti.1. resenja za koeficijent trenja mogu biti: egzaktna.34). te sledi . 1. vee je samo funkcija od poprecne koordinater (v=v(r)). sto znaci da se u svakom nizstrujnom preseku ima isH prom brzina. U egzaktna reSenja za koeficijenat trenja svrstavajuse sve one formule koje su dobijene iz tacnih reSenja Navije-Stoksovih jednacina.32) mogu zameriiti obicnim.3) i jednaCine kontinuiteta. napisanih u polarno-cilindricnim koordinatama. kao i da se promenljive p i v mogu razdvojiti.1. poluempirijska i eksperimentalna. a sto zavisi od rdima strujanja u njoj. U zavisnosti od nacina odredivanja tangencijalnih napona na zidu strujnog prostora.5. Konacno.hidraulicki potpuno hrapave cevi.1.1. S druge stTane strujartje je razvijeno. Ovu grupu Cine resenja za koeficijent trenja laminarnih strujanja u cevima kruznog. KoefidjclIllt trellja mmtraSnjih iaminarnih str1lJ!janja 0) Lominorno strojonjc 0 cevimo Kro. Prime nom ovlh pretpostavki iz sistema Navije-Stoksovih jednacina Slika 2.33) sledi da pritisak nije funkcija od poprecnekoordinate r.3 a (2. trecu grupu reSenja Cine rezultati dobijeni primenom raznih eksperimentalnih metoda. odnosno da je p=p(x). dobijaju se jednacine: 1 8p 8 2 v 18v 0:= ---+ vC-+--) (2. 1.34) Iz jednaCine (2.1. b) A:= A(Re.hidraulicki hrapave cevi.33. 2. U poluempirijske izraze za koeficijent trenja svrstavaju se svi oni izrazi koji su dobijeni koriseenjem poluempirijskih modela turbulencije. sto se zakljucuje iz jednacine kontinuiteta (2. cevi se dele na: a) A:= ACRe) . koje se ima izmedu preseka 1-1 i 2-2 sa s1. eliptickog i nekih drugih oblika poprecnog preseka.fnog poprecnogpreSI!KO Posmatraee se nestisljivo (p=const. te zato brzina nije funkcija poduzne koordinate x. Ovo za posledicu ima da se parcijalni izvodi iz jednacine (2.2.

koje se nalaze na medusobnorn rastojanju 2b. Zamenom ovih konstanti u jednaGinu (2. '=-11-=--1' dr R2 (2. Zamenom napona 1: w u relaciju (2. VY = v z == 0) laminarno strujanje izmedu dugackih paralelnih ploca (s1.1. 'w 81: w A.36) dobija se . /.Rejnoldsov broj. Ako je problem odredjen razlikom pritisaka I:!.1.S.35) dobija se opste resenje za brzinsko polje C v(r) =.3b).) stacionarno (3/ at =0) jednodimenzijsko (v x = V.37) u kome je vmax = I:!. tada se Opsti sistem diferencijalnih jednaCina (2.37) odreduju se: srednja brzina strujanja u preseku V s :::: .38) pokazuje da se viskozni naponi linearno rnenJaJu sa prornenorn koordinate r. P == PI i x=l. 2. dole se maksimalna vrednost nalazi na zidu cevi = 411V8 IR.- I R2rc fR 0 .38) Izraz (2.Teorijslce oshove 1D strujanja dp d 2v dx == 11( dr2 127 +.3-4) svodi na oblik . == vs2Rlv 64 r:--64l => ~. 1 dv 1d dv (2.1. dr) == 11.::::-v·(r)2rndr=2 3 R 2rcv s 0 korekcioni koeficijenti koliCine kretanja i kineticke energije [ 3 =1 2 -2 R rcv s fv R 0 2 4 (r)2rrcdr=.1. koja se ima na osi cevi (r=O).1.35) dpldt=-C i granicnih uslova za pritisak: x=0. (2. dr (I' dr):= -C .CIlnr + Cz (2. Na osnovu zakona promene brzine (2.ptlrtlboliCki zakon promene brzine u poprecnom preseku ° v(r)::::~(R -r I:!. v=O odreduju konstante integracije CI = i C2 == L'R2 1411. dvldr=O i 2) r=R. vidi se da koeficijent trenja zavisi sarno od RejnoldsovOgbioja.1.39) u kome je Re == vs2R / V= vsD Iv .1.1.p:= PI .1.1.1.P2 ova konstanta se odreduje iz dela diferencijalne jednaGine (2. P == P2' i ima vrednost C == I:!.pR2 /4111 maksimalna brzina u preseku.411 1"2 -I.p 2 2 )==vmax[l-(:R) I" 2 1 (2. 1z druge od diferencijalnih jednacina (2.= pv.35) Kako je p=p(x) a v=v(r) to leva i desna strana jednaCine (2.) Loul-inorno slrnjonje izmed'n porolelnih ploeu Ako se posmatra nestisljivo (p=const. sto znaCi da se pri larrunarnorn strujanju u cevima sve kruzne cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.1.1. 1 v(r)2rndr =-v 2 max' 1 fll3 a..36) iz koga se primenom granicnih uslova: 1) 1"=0.p I I.1.35) moraju biti jednake istoj konstanti.. Oni imaju rninimalnu vrednost u osi kanala '0:::: 0. .30) dobija se izraz za koeficijent trenja larninarnogstrujanja-u cevima knrlDOg poprecnog preseka: . Iz dobijenog resenja za A. 3' ' i zakon raspodele viskoZllih napona u preseku dv 411 v .l.

P=Pj-Pz=p}"Jf2b.::: .42) pd istoj karakteristicnoj dimenziji strujnog prostora (D:. iz istih razloga kao i kod kruznog preseka.1... cijim se resavanjem dobija linearno polje pritiska p(x) =PI -!J. primenjujuCi jednaCinll ravnoteZe sila koje deluju izmedu preseka 1-1 i 2-2 i Darsijevu formulu.1. !J.: 2b) zakljucuje se da je koeficijent trenja kod krliZnih cevi za 8/3 putaveci od koeficijenta trenja laminamog strujanja izmedu paralelnih ploca .p' x / I (C:::!J..41 ) Cb /2y]. Slika 2.5 .1.1.v. Primenom izraza (2.. Izraz (2. OV / ox = 0 koji se rdava koriscenjem granicnih uslova 1) y=O.3b I u ovom slucaju. prelazi se sa parcijalnih na obicne izvode.1. II 2 kome je vmax = tlpb 12Y]1 brzina u osi kanala.1.) 2] .41) pokazllje da i za laminarno strujanje izmedu paralelnih plota vazi parabolicki zakon raspodele brzina.39) i (2. Konacno.128 Teorijske osnove ID strujanja lop 0 " O=---+Vp OX c3y2 ' 2 (2.fb z 2bvs v (y)dy=- 2 -b 5 dv 1 ·fb 3 u = _ · v (y)dy 3 2bvs -b 3Y] v s i viskozni napon na zidu rayne ploce 'tw = -Y](dy)y=±b :::: -b.Rejnoldsov broj.p I I) i brzinsko polje u obliku V(Y)=-2y]y +C1y+C2 2 C 2 • Koriscenjem navedenih granicnih uslova odrvdjujll se konstante C2 ::: C1 = 0 (2. 2) y=±b .1.1. v = V max ' dv/dy=O. PoredeCi izraze (2. koje glase (pj-P2)2b·l='t w 21·1 .l2.2 =: Re ' (2. v=O.. Cime se iz (2.40) dobija obicna diferencijalna jednaCina dp dZv dx "" Y] dr 2 = -c . posle cega se dobija resenje za brzillsko polje tlp 2 Y V(Y)=2y]I( b 2 -y)=v max [1 -(-.1.40) o= Op / oy.41) dobijaju se: srednja brzina u preseku "s = 2b 1 fb 6 -b v(y)dy::: 3' vmax ' 35 ' 2 koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja 1 /3=--.42) pv" u kome je Re = 2bvs Iv . dobija se izraz za koeficijent trenja laminarnog strujanja izmedu paralelnih ploca 4'tw 24 ').1.

.3.Teorijske asnove ID strujanja 129 c) Laminarno strojanje 0 ccpima razliififog o/Jlil:n U paragrafima a) i b)ovog Odeljka dobijenisu teorijskitacni izrazi za koeficijent trenja laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog preseka (izraz (2. . tada se.. == 160 3Re I A=J2 Re . pri laminarnom strujanju. Re=v Re 3a 2 _b 2 Krnzni procep a. dolazi do izraza za koeficijent trenja.".-vivalentni i precnik Oblik preseka cevi Paralelne ploce Geometrijski prikaz Izraz za koeficijent trenja (Re = V de I v) A=Re ' 24 :::I[~:'::::: 4b 2vb Re=-V Krug ® .r 8ab 3(a+b). . 'c II...1. tacnim resavanjem Navije-Stoksovih jednaCina.2". I NII// N . Ravnostrani trollgao Kvadrat 3 J3 a a .5. pri cemu je koeficijent A funkcija od oblika povrsine poprecnog preseka.10 0.. za cevi najcesce neokruglih geometrijskih oblika dati su u tabeli 2.39» i izmedu paralelnih ploca (izraz (2. u nekim slucajevima. Izraz za koeficijente trenja.1.667 1.1. }\leo cev nije kruznog vee nekog drugacijeg oblika poprecilOg preseka..'! d A=~ Re A= 64 (1-n)2 Re 1+n2 +(1-n 2 )/lnn . ~ 2a l+alb A=:Re b 0 0.-1: a. .. a '~ .'I:..25 0. takode.333 96 85 76 73 69 62 \ Tabela 2.818 1.50 2 1..1.1.. Koeficijent trenja okruglih i neokruglih cevi. de =4RH Ek.504 1.... n =bl a . Tom prilikom dobija se struktura izraza za koeficijent trenja A= A IRe.~ .1.20 0.. Re=vDH I v 2 2 vb A = 64 a +b . .33 0.3.600 1.42»..r//.-' (j) 2(a-b) Elipsa fJ2P: i:s '0' aL""J a a' ~ alf \.5... A alb A de / a Pravougaonik D ~ {.

t.2 1-. Zarnenarn ove diferencijalne veze u jednacinu (2.44).4.).1. Iz jednaCine (2.5.1.-.1.46) pokazuje da u poprecnom preseku pritisak zavisi od fluktuacionih karakteristika brzinskog polja.45) slegi da brzina v ne zavisi od koardinate x.4 definisani problem sis tern diferencijalnih jednaCina kontinuiteta (2. svodi se na oblik: lap 18 -.j.1.1.1.1. .8) i Rejnoldsa (2.43) prrr r r" 1 ap v a av 1 a -. Odredlv311Rje IlmeficijclIRta tJrcmIja tllllll"lh>ulclllltllRog strmjamja m cevima Posmatrace se razvijeno. osnosimetricno (a / acp = 0).1. jednodimenzijsko (vx = V.1.41. nestisijivo (p=const.1.1. 0= ---+--(r-)--___:(rv v) pax rarBr rar rx (2.47) dobija se zakon raspodele ukupnog napona u poprecnom preseku . dok su V~2 .2 0=---8 ---8 (rv )+-V.43) dobija se novi oblik -(p+pv' )=-(v' -v') ar a- 2" r 12" 2" 'P r r iz koga se integraljenjem u granicama od r do R (p = Pw' v~2 promene pritiska u poprecnom preseku = 0) dobija zakon (2.z fR (--.2 -v'I' .44) av / ax = 0 (2.47) u kome su 'tv == l1av / dy . Za ovako I X -Il> Slika 2.5.130 Teorijske osnove ID strujanja 2.viskozna komponenta napona.5.= .1. v~2 i v~v~ odgovarajuCi turbulentni naponi.-[ r('l1--pv v ) ] = -d [('t +'t )l I d (n).1.turbulentna komponenta napona i 't == 'tv +'tt-ukupni tangencijalni napon u nekojposmatranoj tacki preseka. vr == v'I' == 0) turbulentno strujanje u kruznoj cevi precnika D=2R..1.r) == Pw . 1 -r .1. =-dx rdr "dr rx rdr v t rdr (2. da je v =vCr). 'tt == -pv~v~ . pritome imajuCi u vidu da je v =vCr) dobija se novi oblik ove jednacine r p (x. stacionarno (a/at = 0).46) r Izraz (2.45) U Rejnoldsovim jednacinama (2. Nakan transforrnacije jednaCine (2.9)." (2.43-44) v je srednja brzina po vremenu.-.2. te zato vati dpw / dx = ap / ax. (t) dr vr dpw 1 d cfV -. koje je prikazano na s1.1. Integraljenjem jednacine (2.1.PVr + P -.1.1. napisan u polarno-cilindricnomkoordinatnom sisternu. Iz ovog izraza sledi daje na zidu cevi (r=R) pritisak funkcija samo od poduzne koordinate pex) = Pw(x).

. U izrazu (2. pod kojom se podrazurneva upotreba pojednostavljenog modeia turbulentnog strujanja u kome se neki koeficijenti odreduju na osnovu eksperirnentalnih rezultata. (2. 2) 1: t ~ 1:" . Ucesca viskozne i turbulentne kornponente napona u ukupnorn tangenc~ialnorn naponu prikaiana su na dijagramu sa s1.4U. sto strukturu turbulentnog strujanja 6ni znatno slozenijom od laminarne.=8(v*lvB )2.1.30).48 i 51).51) Koriscenjem izraza (2.pv'v' = . dobija se relacija .4.d R .50) koji vazi za turbulentno strujanje zakljucuje se da se tallgencijalni naponi u preseku kruzne cevi menjaju po linearnom zakonu.2.1. 2..48) dy . za r=R.\.1.1.52) sa VB oznacena je srednjabrzina strujanja u preseku. ledna od osnovnih veliCina poluempirijske teorije turbulentnog strujanja je brzina trenja v*.50) pokazuje da se tangenCijalni napon u preselm linearno menja sa koordinatom r.1. i 3) 0'" 0t .1. Na ovorn dijagramu u zavisnosti od medusobnog odnosa viskozne i turbulentne komponente napona razlikuju se tri oblasti. Za turbulentno strujanje u cevima ne postoji tacna teorijslco rdenje 113 osnovu kojega bi se odredili naponi u preselru.1. ito: 1) 1:"'1:.turbu!entno jezgro u kome su dominantlli turbulentni naponi (Ot »1:"). r x 2dx· iz koga. TuuriHlllleJ!lltlmO 5ltrujaJ!llje 1m "y +"[ "w "w =~ R' (2. Ova pote§koca prernoscava se po!uempti-tj:rkom teorijomturbulentnog strujanja.1.v!skoznipodsloju korne su dominantni viskozni naponi (1:" »o[) . na osnovu koje se odreduje tangencijalni napon kao 1: = pv*2 .1.1. a samirn tbn i koeficijent trenja.5.50) Md:rsulliclld gIatkim cevima Za odredivanje odnosa brzina v *Iv s u hidraulicki glatkirn cevima maze se koristiti a) uruverzalni turbulentni profil brzina .1.1.49) 2 x tako da se konacno dobija zakon raspodele napona u poprecnom preseku 1:=rr..38) koji vaZi za laminarno strujanje i (2. dok je njegova maksimalna vrednost na zidu cevi o(R) = ow' Na osnovu izraza (2. Na dalje ce se razmatrati dva posebna slucaja turbulentnog strujanja u cevima i to kada se one h-etiraju leao hidraulicki·glatke i hidraulicki hrapave. sledi i vrednost napona na zidu cevi 1 dpw' "w =.r ~= Izraz (2.1. (2. (2. kod turbulentnog strujanja ukupni napon se sastoji od viskozne i turbulentne komponente.(0) = 0.52) koja moze da posluzi za odredivanje koeficijenta trenja turbulentnog strujanja u cevima.1. Medutim..28.S.1... i da napon ima minim aInu vrednost na osi cevi . ili (2.prelama ob!aJ'i u kojoj su viskozni i turbulentni naponi istog reda veliCine.Teorijske osnove ID strujanja 131 dV 1 dpw (2.

30 Graficki prikaz funkcija (2. Ekspol1ent stepenog zakol1a n i koeficijent C(n) zavise od Rejnoldsovog broja. 5 o Ie Re n C(n) 10 7 8.1.bezdimenzijska brzina. Granice brzina. 1.53-56). n-eksponent stepenog zakona i C(n).1. 1.5 b) stepeni profil brzina pri cemu su: v+ == v I v * .1.7510gy'. U slucaju turbulentnog strujanja u hidraulicki glatkim cevima univerzalni turbulel1tl1i profil brzina opisal1 fUl1kcijama (2.4.6 3.56) lS. L4.1. izmedu ovih zona. y-koordinata koja se meri od zida cevi (s1..2.1.5 == 2.1.54) (2.53-55) veoma dobro moze da se aproksimira stepenim zakonom (2.51ny+ + 5.5.5 Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki glatkih cevi mogu se koristiti dva razlicita pristupa.1. 10 prelazna oblast (5 <y+ < 30) i . Ova zavisnost utvrdena je eksperimel1talno i data je u tabeli T.56). logaritarnslea oblast (y + > 30).132 Teorijske osnove ID strujanja 0<y+<5 v+ == J 11.koeficijent stepenog zakona koji zavisi od eksponenta n.3. leao i konstante u funkcijama (2.5. 5. Uticaj Rejnoldsovog 10 broja na eksponent stepenogzakcina~ 11. odredene su na osnovu eksperimel1talnih rezultata brojnih istrazivaca.5 .1.2.10 6 Tabela 2. 5<y+ <30 30<y+ (2.105 8 9.57) koji se nakon primene za osu cevi . y + == v * y I v . Kao rezultat odgovarajuCih proracuna dobijaju se formule Blazijusa i Prandtla za odredivanje koeficijenta trenja.510.1.5356) dat je na s1.bezdimenzijska koordinata.53) (2.55) (2.1.1.10000 viskoznih i turbulentnih napona u Slika 2. (2.l.1. zone su u direktnoj vezi sa vee datim· odnosima izmedu 10 100 1000 l.2.71 1. Za dobijanje ovihforrnula koriste se stepeni zakon (Blazijusova formula) i logaritamski zakon (Pral1dtlova formula) za razvijel1e turbulentne profile brzina.56) :*==c(n)(V:Y )l/n. 0) Blozijusopo formulo Razvijel1i turbulentni profil brzina u hidraulicki glatkim cevima opisuje se stepenim zakonom (2.74 5 5.1.1. Univerzalni turbulentni profil poprecnom preseku. koji zavise od izbora merodavnog razvijenog profila brzina.1.5.S.1.2. Kod 25 univerzalnog turbulentnog profila 20 brzina postoje tri zone ito: + V 15 viskozni podsloj (0 < y + < 5) .10 6 9 10.+5.4).+ -3.

1.1. Zato je izvrsena korekcija koeficijenta C(n) na vrednost C(7)=8.1. dobijajuse vrednosti ~ = 1. Ako se za vrednost eksponenta stepenog zakolla uzme vrednost iz tabele T. iz izraza (2.Teorijske o. i v m brzina u osi cevi. Poredjenjem vrednosti koeficijenata ~ i a za stmjanje u cevima pri razvijenom laminarnom ( B= 4/3 i ex.60) sledi formula za koeficijent trenja _=:: V .59) u kome su: y i r koordinate merene od zida i ose cevi..5).58). = 2..lL 2 -L (. T.- n+5 [ (n + 1)(2n + 1) J "/(n+l) 2 C(n)n 2 --"'-Re 2/ (n+l) . 0 4n4(n+3)(2n+3) PrimenjujuCi odnos brzina Vs en Re dobijen iz relacije (2. 2vm v·2rndr =:: R2 fR 0 r lin (1. ~ =:: 49 =:: 1.)n+l ( _ _ )n+l Ie -? n+ 1 .1.3164/Rell41 (2. 0 4n2(n+2) V* Vs .5 n=7 i C(7)=8..64) vm Povecavanjem vrednosti eksponenta 11.74. tada iz (2. respektivno. dobijaju se karakteristike razvijenog turbulelltnog profila brzina Vs 49 50 43200_ =:: 60 .snove ID strujanja 133 y=R.63) koja vazi za turbulentllo strujanje u hidraulicki glatkim cevima u intervalu Rejnoldsovih brojeva 4000 <Re< 10 5 • Za posmatranu vrednost eksponenta stepenog zakona 11=7. i izraze (2. 1) zakljucuje se da je razvijeni turbulentni profil brzine ravnomerniji od laminarnog.5.1. na 11=10 a sto vaZi za visoke vrednosti Rejnoldsovog broja (v. (2.01 i ex =:: 1.1..56.058 (2.59) odreduju se: srednja brzinastrujanja u preseku Vs =:: R 2n 1 fR 0 .1.1.1. Sa ovom vrednoscu izraz (2. (2. Dobijene vrednosti za koeficijente ~ i ex upucuju na zakljucak da se kod razvijenog turbulentnog strujanja u cevima moze smatrati da je ~::::. na pI.58) svodi na oblik: (2.1. odeljak 21. a=-1-1v32rndr= (n+l)\2n+l)3 .1. ex =:: 40817 == 1.2.52) i (2.02 .60-61).R) rdr =V11l 2n2 (n+l)(2n+l) .1.1.61) R 2 7CV.1.03 cime turbulentni profil brzina postaje ravnomemiji. (2.!1!..30521 Re l/4 • Dobijeni izraz za koeficijent trenja nesto malo odstupa od eksperimentalnih rezultata Blazijusa.1. 1 i ex::::.62) se svodi na Blazijusovu formulu IIe=0.60) i koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja ~=-/-1v22rndr= (n+I)(2n+l)2 R 'ltV.1.1. (2..62) u kojoj je Re == 2Rv s I v Rejnoldsov broj. V==Vm => V': v = CC n )(7)1/n *R . Primenom profila brzina (2. \ \ .62) sledi izraz za koeficijellt trenja Ie =:: 0.3a) i razvijenom turbulelltnomstrujanju (~::d i ex::::.2:1.

hmtno stD. primenjujuCi izraze (2.5. koji se naziva univerza!ni zakon trenja u hidrau!icki g!atkim eel/inla. (2.52.1..4.1. R primenom kojeg se dobija srednja brzina u preselru V=V rn y Vs = R. Cija je vainost do vrednosti RejnoIdsovog broja Re < 3.n Iv2r7tdr=2tCvm +Av*lnz)(l-z)dz= 2{Vm(Z.!ton henjn u liJidroulicld gIn/kim cepimn.8 . Za jednu datu' vredllost Rejnoldsovog broja Blazijusova formula (2.9112 .66 i 68) dobija se izraz za koeficijent trenja 1 Al r. to se izraz za srednju brzinu strujanja svodi na oblik: z~o . )+Av*[z(lnz-l). cevi se dele na hidraulicki hrapave (A = A(Re.4.1 c 3 -Ii: = .1.134 Teorijske osnove ID strujanja 11) lIniDlerzolni zo.1.71) za koeficijent trenja hidraulicki glatkih cevi. =vrn-IAv*=vm-3.. (2.68) Konacno.z.j81og(Re-vA. (2. Zato. primenom Prandtlove formule (2.1.z.2).75v* 3 (2.1.11.1.66) dobija se oblik logaritamskog zakona + vm-v R R (1 67 ) vm-v + =--=A·ln-=A1log2.5 univerzalne konstante. Iz (2.75 i B=5. (2.67) sledi zakon promene brzine u poprecnom preseku +Av*ln-=vrn +Av*lnz·.70) Na osnovu eksperimentalnih rezultata Prandtl je izvrsio korekciju brojnih konstanti u formuli (2.5.2..2. dolazi posrupkom iteracije. (lnz-i)]}[ Vs Kako je limzi lnz = 0 (j=1. Tmllm.1. Al =5. u domenu svoje vainosti Blaziju. Zamenom brojnih vrednosti univerzalnih konstanti sledi formula za koeficijent tienja l =. cevlima U zavisnosti od uticaja Rejl1oldsovog broja i hrapavosti cevi na koeficijel1t trenja.)+ jg [ B-A 1 log(4v2)-I A ] .1. z=ylR .70). nakon koje se dobija izraz "* = 21og(Re~) -0. Primenom zakona (2.sova formula iina prakticnu prednost u odnosu na Prandtlovu formulu.1. ProyultlolJ'n/ormllllo Za opisivanje razvijenogturbulentnog profila brzina koristi se logaritamski zakon (2.1.8 I D» i hidraulicki potpuno hrapave (Ie::: ). kaleo je vee receno u Odeljku 2.63) direktno daje vrednostkoeficijentatrenja. v=v m => v:=Aln(Rv*/v)+B.65) za osu cevi y=R.71).10 6 .1. v* y y koji se naziva zakon de/ieila brzine. . dole se do koeficijenta trenja."Uljanje Ul hidr8Uliickiibl1"apavJim.1..55) v+=Aln/+B=A1log/+B.5.1. 2..(8/ D) ).03291og(Re-li:) -0.1.65) pri cemu sU A=2. 2.

2 log ~ )-2 =2Iog 3.CW) 8 ~ l c~ I ]6°'.1.-~-f----+-f---f-+-1 (2.°k~ -f--f--I---il---il---i clobija se oblik univerzalnog 10. 2 a zatim karisteCi izraze (2.8 1.1. taka da se dobija Karman-Nikuradzeova formula za koeficijent trenja .679)-2." ---If-+.2.II---i-I u hidraulicki hrapavim cevima v+ = A]logt +C(8+) = Alnt+C(8+) 6 5 ~~~T:rr'ir=~~~C.4 0.74)""2 = (1.8+ <5 hidraulicki glatke cevi. v=v m A) =5.1.76) koja predstavlja univerza/ni zalcon Irenja II hidrau/iclcipolpuno /zrapaVlin cevinza. Zavisnost leoeficijenta koeficijenta C(o+ ) ad veJicine C(8+ )prema eksperimentima Nikuradzea 8+ prileazana je na s1.4.5. . 4. (2.<\'.138.1.~ld (2.1.8+ > 70 hidraulicki potpuno hrapave c e v i .--.2..1.2.65)moze cla se napiSe i u obliku v+ = Ajlog)/ +B = Ajlogt+B-AjlOg(/ .50 F' "~f"\" 'P'>""'T"" garitamskog zakana za strujal1je 7.8 Prema eksperimentalnim rezuJog 8'· ltatima Nikuradzea zavisnost Slil<a 2.68) dobija se formula za koeficijent trenja ~.._'f--.74.I~~~~~~~ ~urm.1.73) 9 _ _ _ ~. i to kao: .1. Na osnovu eksperimentalnih rezultata Nikuraclzea vrednost konstante 1.Tearijske asnove ID strujanja 0) Hirtlroltliifldpotpltf8o Imopove cep! 135 Logaritamski zakon brzine (2.1.st2%~ '.6 2. Uvodenjem koeficijenta zavisnog ad hrapavosti cevi 11rr C(o+) = B-Ajlog8+ = B-Aln8+ 10 --f-.0 2.1.1.2 0. Za turbulentno strujanje u hldraulicki potpuno hrapavim cevima vrednost koeficijenta C(8+) je 8..----Ie = (2Iog ~ + 1.1.f'l .~l{R/).2 1. taka da se logaritamsld za1con (2.5.1. i .5. UvrstavajuCi U ovaj zakon brojne vrednosti univerzalnih konstanti dobija se Karmanova formula + 1.4 2..75.1.77) .5. -~- C=8.74) svodi na konacan oblik v+ =Ajlog(y/8)+C.!!8liFrCEpJ GEVI I HRAPAVE CEVI : (2.1.1.75) za osu cevi y=R.72) u kame je 0+ '" 8v * !)I karakteristika hrapavosti.5<0+ <70 hidrauliCld hrapave cevi. (2. PrimenjujuCi izraz (2.1..74) 3.75) R --+ vm=v*(A)log''5+C). Sa ove slike se uocava da veliCina 8+ moze da se iskoristi leao kriterijum za odredivanje vrste cevi.679 je korigovana na 1.52) i (2.=[islOg~+ Jg(c-f A )T Ie = (2Iog ~ (2. .

a zatim i Altsul su dosli do izraza za koeficijent trenja hidraulicki hra avih cevi. Izraz Altsula se. jer vaii za vestacke hrapavosti cevi.1.4. dok se u slucaju potpuno hrapaVih cevi (11 Re ~ 0) svodi na Sifrinsonov izraz (2.1.1.2.?~njem na cev zrnaca pesk? T~zliCite veliCine.5.1.8/d).78) Medusobno slaganje formula Karman-Nikuradzea i Sifrinsona je veoma dobro i za uobicajene relativne hrapavosti cevi krece se u granicama od nekoliko procenata. 2. Za razliku od izraza (2. Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki potpuno hrapavih cevi moze se koristiti i izraz Sifrinsona A= 0.> d +Re 11(~ ~)1I4 /\.5. zato ovaj izraz nije operativan za primenu. izraz Altsula je veoma jednostavan za primenu.1. i zbog toga mu pri upotrebi treba dati prednost.1.2.::=-= -21og(3 71d +~) VA . (2. Ali. Re~A a izraz AltSula ima oblik .80).65).1. za slucaj da se relativna hrapavost cevi moze zanemariti (6/ d ~ 0) svodi na Blazijusov izraz (2. .5.0 .1. U opstem slucaju turbulentnog strujanja tl cevima u obzir treba uzeti uticaje promene Rejnoldsovog broja i hrapavosti.79) Profil brzina kod hrapavih cevi U ticaj fur iCcije hrapavosti L\v+ na izglt:d profila brzina prikazan ja na s1. god.11(5/ d) 114 • (2. pri tome obuhvatajuci oba relevantna uticaja Colbrook.2. ipak. IzrazColbrook-a glasi 1 8 2. v+ = A Iny+ + B .v+ (2.2.63) za hidraulicki glatke cevi. Sa live slike se uocava da porastom uticaja hrapavosti (L\vt < L\v.81) Izrazi Kolbruka i AliSula daju dobre rezultate.1.78). Nakon sistematizacije eksperimentalnih rezultata Nikuradze je dobio (1933. Ali.Hidraolicki krapape' elf/pi Kod cevi kod kojih je hrapavost cevi veoma izraZena logaritamski zakon raspodele brzina (2. najvaznije serije eksperimenata izvrSio Nikuradze. Gime uticaj hrapavosti na koeficijent trenja postaje veoma izraZen. do koeficijenta trenja primenom izraza Kolbruka dolazi se iterativnim putem. treba korigovati sa jednom funkcijom od hrapavosti L1v+ = L1V + (0+). On je vrsio eksperimente Sa razlicitim . Odredivanje koefidjenta trenja . Sa ovom korekcijom dobija se opsti oblik y+ 5 70 univerzalnog logaritarnskog profila brzina Stika 2.80) r.1.4.1. Koristeci razvijeni turbulentni profil brzina.) veoma slozeni dijagram zavisnosti A:':=A(Re. . II) .1.) profil brzina postaje neravnomerniji.5.136 TeoriJske osnove ID strujanja koja vazi za hidraulicki potpuno hrapave cevi.Moody-ev dijagram U cilju odredivanja koeficijenta trenja.51 (2.vestackim hrapavostima cevi.L\v+ . koji imaju medusobno slaganje u granicama 2+3%. taka dobijeni dijagram nije operativan za primenu. koje je ostvarivao nan-.1. koji vazi za hidraulicki glatke cevi.2.1. . prvi je.

.77) i Kolbruka (2.. .i'".08 0."..! 6/d=O.. U tehnickoj praksi laminamo strujanje ostvaruje se pri strujanju veoma viskoznih tecnosti: naite...oblast hidraulicki hrapavih cevi .. b) Frelazna oblast .' _1_ =-21og( .(o / d).F-'..04 .~". = .-~eF+...5.... i ~ .~~.'7r-.... Detaljnom analizom dijagrama pokazalo se da na njemu ima pet karakteristicnih oblasti...71d + 2. = ..05 3..005 0..39).:....'''4' 0... gde je Re k ...l..~~~:..5.1..".*. iIi obrnuto.1.09 0.\. Moody-ev dijagram ..(Re.1...'4.. ®-hidraulicki hrapave cevi i ~-oblast potpuno hrapavih cevi. Vee je receno da se..(Re) . <Il .""..... koji ima veoma siroku primenu za odredivanje koeficijenta trenja. Iz tih razlogaMoody je.'.. ~..1..i.oblast hidraulicki potpuno hrapavih cevi Ie = A.~~ 6/d=O..1. a na osnovu formula Puazeja (2."'..1.51 ) tl2_ -...'... koristeCi Nikuradzeovu ideju.001 0...""~ o/d=0..'.03 ~"''!-~~~_''''''~-i+-i.-'-".... ito: CD .4.oblast laminarnog strujanja.Teorijske osnove ID strujanja 137 te bi vrednosti iz njega trebalo preracunavati za hrapavosti industrijskih cevi.5.prelazna oblast..l.1.l. Zato ce se objasnjenju ovog dijagrama posvetiti vise paZnje...00001 10 4 Re 106 10 7 108 Slika 2.".'.002 0.02 -"'-.i..01 0.kriticna vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj laminarno strujanje prelazi u turbulentno......5.. ® .. . Vaznost izraza (2....."". Karman-Nikuradzea (2..39) je u podrucju Rejnoldsovih brojeva Re:o...".l.. kerozina.63)... 0..~~ 6/d=O. Oblasti CD-Iaminarna.e==E~====m:=::±±m 6/d=O..0001 0.. I ' ' .71). ulja i s1.1 0.2. Gl-hidraulicki glatke cevi..03 0.. Gl .""... s1....j~"...~..009 0... leao i da ova oblast predstavlja oblast hidraulicki glatkih cevi..''~~~~~~~.<Il-prelazna.04 6/d=0....112 _L :: :::+:::::Ii:::...'.zavisnosti ko~fiGijenta t~enja od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti.1.oblast hidraulicki glatkih cevi ...'.. Prandtla (2...:.....o / d) .0005 0..1..008 0.. koja se jos naziva i kvadratna oblast.:.02 ~~~+i....01 0.."-'+'.l... Re k = 2320.. a) Ob/as! lami?lamog sITu/an/a Oblast laminamog strujanja na dijagramu prikazana je pravom linijom CD.05 0..07 0.0002 0.~+--."'.80) konstruisao dijagram .. =64 / Re...1..."...""".... Blazijusa (2..015 -----.. koeficijent trenja pri laminarnom strujanju kroz cevi kruznog poprecnog preseka moze odrediti izrazom Poazeja A...06 0...~:.-Re......-i..

Iz tih razloga rdim rada u ovoj oblasti se izbegava. S ~druge strane. koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja i od relativne hrapavosti. Tako na pro koristi se A = O. i u njoj koeficijent trenja zavisi same od Rejnoldsovog broja A= A(Re).0025 VRe" .71). naCinaobradei stanja zidova cevi u eksploatacijskim uslovima.5. te su i eksperimentalna merenja u njoj nepouzdana.2.1.1.28» kvadratna funkcija od srednje brzine strujanja. () Hidrauliclciglatke cevi U oblasti hidraulicki glatkih cevi (kriva C) sa dijagrama) viskozni podsloj pokriva sve neravnine na zidu cevi.77).81) ili Sifrinsona (2.0941d.81). Ova oblast se prostire od krive Ql .hidraulicki glatkih cevi do krive a-a ena dijagramu aproksimativno povucena) koja predstavlja granicu dvostruke zavisnosti A= A(Re. Njene vrednosti..78). Za koeficijent trenjaukVadratnoj oblasti vaZe izrazi Karman-Nikuradzea (2. u podrucju vredIiosti Rejnoldsovih brojeva od 2320 < Re < 4000. date su u tabeli T.1I3 .o/ d). Ipak. Ta zavisnost je data Blazijusovim izrazom (2. iIi obrnuto.1. Zato se cevikojeradeu ovimrezimima nazivaju potpuno hrapave cevi.1. za odredivanje koeficijenta trenja postoji izraz Zajcenka A = 0.1. U oblasti hidraulicki hrapavih cevi. iIi izrazom Altsula (2. U nekim specijalnim slucajevima.63) iii izrazom Prandtla (2. Altsula (2.1.1. Kvadratnoj oblasti odgovaraju uslovi strujanja sa visokim vrednostima Rejnoldsovih brojeva kodkojih lcoeficijent trenja zavisi samo od relativne hrapavosti old.o I d). se uocava da je za jednu vrednost relativne hrapavosti old koeficijent trenja nepromenljiv (A=const. koji vazi u celokupnoj prelaznoj oblasti.).138 Teorijske osnove ID str:ujanja Prelazna oblast predstavlja oblast prelaska laminarnog u turbulentno strujanje. dakle. Koeficijent trenja hidraulicki hrapavih cevi odreduje se izrazom Kolbruka (2. zona @) sa dijagrama. tj. odnosno zavisi sarno od hrapavosti cevi.80).1. ipalc. U tu svrhu se definise srednja apsolutna hrapavost cevi lcoja zavisi od: materijala cevi. e) Potpuno ItTl2pave cevi U oblasti ® sa dijagrama uocava se da je A= A(O I d). kada se radio dugackim cevovodima.za gasovode izraz Weymouth-a: . pase zato za ovu oblast kaie da je kvadratna oblast. tj. Ova oblast (zona CD· sa dijagrama) je nestabilna. A= A(Re. d) Htdrauhcki hmpave cevi Hidraulicki hrapave cevi 8U one kod kojih viskozni podsloj ne pokriva neravnine na zidu.5.za strujanje nafte izraz Lange-a: A == 0.1. da koeficijent trenja ne zavisi od Rejnoldsovog broja. Za korektno odredivanje koeficijenta trenja trebaznati koja je hrapavost cevi o kroz koju se odvija strujanje. takoae. koristiti izraze za koeficijente trenja koji su dobijeni eksperimentalnim ispitivanjem takvih cevovoda.02 +1. za najcesce primenjeIie cevi.1. jer je pad pritiska u njoj (vidi izraz (2. da ne bi doslo do greske u proracunu treba.7/ JRe .

Najjednostavnija metoda koja Se za ave potrebe koristi je metoda proste iteracije.mestimicno zardale .5 2+4 0. Ovaj postupalc iteracije uzastopnih priblizenja za odredivanje .1 0.05+0. u opstem slucaju.1+0.05 0.3+0.1.15 1+1.= f(A) iIi za brzinu v=j{v). tako da Se mogu sastaviti funkcij<e za koeficijent trenja 11.25+1 0.ardale j 31m zardale i korodirane pocinkovane (gasovodi.5+4 0. nije poznata. Prema tome.21.4 do 3 0. Sdruge --~ strane i brzina strujallja zavisi od gubitka usled trenja.jednoliko lako zardale posle dugogodisnje upotrebe Ijace z.1.1 0. jer on zavisi od brzine strujanja koja. Kako su u opstem slucaju ove funkcije slazene.1.15 0.1-5.6. st31do) celicne vllcene STANJE zrDA CEVI glatke nove ciscene posle duze upotrebe zardale sa jakom korozijom i rdom nove bitumenizirane upotrebljavane . to njihova eksplicitlla reilenja ne postoje. 2.05+1 0. Medutim.5.03 0.0015 0. Odredivanje koeficijenta trenja iteraiivnim putem Pri proracunll cevovoda potrebno je poznavti vrednost koeficijenta trenja.15 0. takode. izmedu ovih veliCina postoji funkcionalna zavisnost.5 0. vee se do njihdolazi primenom numerickih metoda.6. 0 [nun] 0.3+1.5.8 3+9 1+3 0. vodovodi) nove (1/2 " do 41 nove nove bitumenizirane livene upotrebljavane-mestimicno zardale sa korodirani~nezdima ociscene posle duge upotrebe fino obradene drvene obicne neobradene izglacane betonskc od azbestnog cementa grubo obradene u drvenoj 2£lati neobradene nove upotrebljavane - Tabela 2.Apsolutna hrapavostcevi.5.Teorijske osnove ID strujanja 139 VRSTA CEVI -MATERIJAL vucene (bakar.15+0.5 1.5 1+1.5 0.60 celicne varene upotrebljavane .1. do koeficijenta trenja nije laka dati.2 0.3+1 1+2. ciji je algoritam proracuna dat na s1. mesing.

03054 2.1.1. Ovaj nelinearni sistem jednacina treba reSiti.1.01321 0. za vrednosti Rejnoldsovog broja Re=120000 i Re=500000..01316 A=0.71) i Kolbruka (2.02 0. na pr. so.1. Pomenuti nelinearni sistem jednaCina nerna eksplicitno resenje.Smm.03132 0.Ji: + 3.5. kod slozenog cevovoda sa ustaljenirn strujanjem moguee je. Koji postupak reSavanja treba koristiti zavisi od mnago faktora kaji uticu na slozenost sistema nelinearnih jednacina.01733 A=O.03113 0. Hi neka druga numericka metoda. t.5. leao sto su: broj jednaCina.S.80) odrediti koeficijent trenja za cev precnika d=lOOmm i apsolutne hrapavosti o=O. Medutim.01732 0. RESENJE: Formule Prandtla i Kolbruka napisane u obliku pogodnom za iteraeiju glase: Colbrook ---Prandtl 2. njegovo odredjivanje tretirati racunskom masinolIl.03113 A=0. Pmblem 2.Sr2 .2.7. po brzinama strujanja.01705 0.01736 0. U opstern slucaju. Clanovi uz kineticku energiju u Bernulijevim jednacinarna su kvadratne funkcije a koefieijenti trenja nelinearne funkeije ad brzina. sa tacnoScu [> ::no-5 .7) koji je baziran na teo:rijskom izlaga~ju saddanom u Odeljcima 2.1.03054 0. Odrediv31llje k@eficijelll.02.02.ta trenja pl"im.5.02 0.elllom racIlmar3 U uslovima proracuna slozenih cevovoda koeficijente trenja veoma cesto treba sracunavati sto znatno poveeava obim pesia. Iteraciju zapoceti sa vrednoscu Ao = 0. U tu svrhu sastavice se algoritam (81.01315 0.51 8 og Re. KoristeCi formule Prandtla (2. U postupku iterativnog res:. to ee u opStem slucaju dobijeni sistern jednacina biti nelinearan i nehomogen. odnosno formirati sistem od k=m+n jednaCina u kojima je Ie nepoznatih brzina (iIi protoka).1. postaviti n Bernulijevih jedriaCina i m jednaCina kontinuiteta. A=0. izlozenog u Odeljh. rezim strujanja (laminarni iIi turbulentni).1. a i potrebno.'u 2. odnosno v=f(vJ.1.D3058 0.3-6. geometrija eevovoda i .vanja sistema jednacina po brzinama stmjanja za pocetne vrednosti brzina tr"ba zadati vrednost iz intervala v=1-3rnJs.d.02 0. Re=500000 Re=120 000 Re=500 A ="4 1 [I (2.71) 000 Re=120 000 (2. pri cemu se za resavanje moze korisl:iti· i iterativni postupak.1.1. Zato je po~eljno.01733 0.O.Ako se iteracija obavlja po koefieijentima trenja korisno je za pocetnu vrednost uzeti Ao= 0.4. vee se do njega dolazi prirnenorn numericke analize.1. Kako su jednacine kontinuiteta linearne funkcije od brzina. Za brzo utvrdivanje cIa Ii je cev hidraulicki glatka ili .1.02 0.01316 0. Ovo s toga sto su to uobicajene vrednosti brzine strujanja tecnosti u dobro projektovanim hidraulickim sistemima.71d )r 2 Rezultati proracuna sa uzastopnim iterativnim vrednostima dati su u tabeIi. Kada se problem opisuje veCim brojem jednaCina tada je pozeljno izvrsiti linearizaciju sistema jednaCina elme se· njegovo resavanje znaeaJno pojednostavljuje.01263 0. pojedinacnog sracunavanja koefieijenta trenja.1..140 Teorijske osnove ID strujanja koeficijenta trenja vazi sarno bela se irna jedna funkcionalna zavisnost A=j(A).80) A = [21og(Re·J?:) .l.

d. i Re > 500d 18 .~---~AI. iIi deo programa za odredivanje strujnih gubitaka hidraulickih sistema.---.1A2.Teorijske osnove ID strujanja 141 hrapava. 8.hidraulicki glatke cevi._-<'iA-Aol<-.-.<. adijabatsko.-\ llt~ld cD .5. + / _ L '_ _. _ 1'~e<500/k.transfomrise se na'l1ovi oblik koji glasi: Re < 40d ! 8 .hidraulicki hrapave cevi.~l [Hidr~l hrapaye I c~ I. metode koje tretiraju: izotermsko. v. potpuno rHidra~~cki I .:i=--:-_< r----------~:Re>4000\ 83 ::=::=E:Re>2320> 1 . (' v. Ovako izraien kriterijum utvrdivanja hidrau!ickog kvaliteta zidacevi jednostavan je za primenu i kao takav koristi se u algoritmu za odredivanje koeficijenta trel1ja. r:=~--.5. Treba napomenuti da ovaj algoritam moze da predstavlja zasebnu celinu. Algoritam za izratunavanje koeficijenta t~enja..1..~Il ~ .--<?--. S. . kriterijum hidraulicke hrapavosti zida cevi dat u Odeljku 2.1. Detaljna analiz~ovih metoda sprovodi se u sklopu dela mehanike fluida koji se naziva clinamiKa gaJ'ova. Za odredivanje koeficijenta trenja stisljivih strujal1ja gasapostoje.-. 'I hrapave ceVI I' "11.1. u sldopu dinamike gasova. A 0 r---------~.7. strujanje sa razmenom topiote i realno strujanje. izrazen visinom 8+ . 40d /0 < Re < 500d /0 .----. KoristeCi ovaj algodtam veoma je jednostavno napisati program u nekom raspolozivom programskom jeziku.hidraulicki potpuno hrapave cevi. I I '-------r------' ~~ I ( k+ ~J 1141 r-:~..-+--'_..-'-~______J Slilca 2...-.--'--------'-----=::-.. Umesto analize rezultata dobijerrih navedenim metodama ovdece sed~ti nesto pojednostavljena metoda proracuna zasnovana na formuli Voronina kod koje se odredivanje koeficijenta stisljivog strujanja bazira na pozhavanju koeficijenta trenja . " L.. )-----~=:>-----.

821og(ReJllJrll ) -1.2%.5.5. bilo da su dozvucna iii nadzVllcna. Po jednoj od tih metoda koeficijent tienja moze da se odredi leao A = Ao (l1 z /11 1 )°.Mahov broj. suzenja.V nekim slucajevima zbog te neravnomernosti stvaraju se makrovrtlozi koji mogu imati. Gubki llia lokah:URIllIll otJ!lloJr'Rma 2. Za odredivanje koeficijenta trenja pri neizoterrnskom turbulentnom strujanju tecnosti u hidralllicki glatlcim cevima moze se upbtrebitiizraz AltSula A:= [1. Pri neizotermskom strujanju gasova koeficijent trenja SI:. slavine.1.1. v-brzina strujanja i c:= .1.1. naide na ovakva mesta u cevovodtl ana se poremeti-deformise.2.47 .9.1. ventili. prosirenja. Za objasnjenje strukture strujanja u lokalnim otponma posmatrace se jedan od oSllovnih lokalnih otpora .. koja se ima u pravolinijskoj deonici cevovoda. iz bilo kog razloga. Pri nailasku ovalcvog strujnog polja na krivillU doCi ce do znatnih .1 M 2 )-0.krivina. odreduje pribliZnim izrazom Kutateladz.84) koji vati u domenu 2. (2. V uslovima stmjanja tecnosti sa promenljivom temperaturom postoji vise metoda Zel odredjivanje koeficijenta trenja. asamim tim nastaje promena kolicine kretanja.1.6 greska koja se pravi ako se stisljivost fluid a zanemari ne prelazi 3. sto je osnovni razlog nastanka gubitka energije. Odreiltiv3nje llmdidjenlta trlE!nja pri lIlleizotermskom stll"l!lI. 2. cak.. Struktulra strujanja I!lI. V opstem slucaju ti novonastaIi profili brzina su neravnomerni i OStlO nesimetricni./KRT .83) pri cemu su: Ao .1.1.8.1.85) temperatura zida. do nizstrujnih promena u profilima brzina nastaju lokalni gubici energije.14 . usisi.5.82) pri cemu je M=v/c . U krivinu (presek 1-1) ulazi fluidna struja koja je karakterisana razvijellim profilom brzina. Ova formula glasi A::: An(l+ K.1.5.: krivine.koeficijent trenja izotermskog strujanja.jall!jl!ll. Kada razvijena ±1uidna stmja. Promena profila brzina ulokalnom otporu nastaje zbog promene brzine iii po pravcu iIi po intenzitetu. (2. dimenzije strujnog prostora.)o.142 Teorijske osnove ID strufanfa nestisljivog strujanja (An) pd istim vrednostima Rejnoldsovog broja i mapavosti cevi. za uticaj trenja na strujanje treba konsultovati literaturu iz dinarnike jednodimenzijsih strujanja gasova. Ta mesta u cevovodu su sa slozenom geometrijom. i koeficijenti dinamicke viskoznosti llz za temperaturu zida i 111 za srednju temperaturu tecnosti.64r 2 . 2. OVde ce biti reci sarno 0 nekim ad tih mogucnosti.2.5 gde je T·· temperatura fluida i Tz - (2. sto je propraceno znacajnim promenama u profilirnabrzina.82) sledi da za vrednosti Mahovog broja do 0.83 < 11z /111 < 2.1.1. racve i s1.5.2. koja jeprikazana na s1:2.5·] 05 i 0. lz izraza (2. leao na pr.10 4 < Rc < 4.~a A:=A o(TJ'F.brzina zvuka.VIcoliko se radi 0 stisljivim strujanjima sa veCim vrednostima Mahovog broja. l@kalirnnllllll otpoll"ima Na onim mestima u cevovodu gde dolazi. (2.1.

1.2. Samim tim stvorice se dye zone.f1uida porast brzine utiee na poraste pritiska. UopstavajuCi ovaj zakljucak za spoljasnji i unutrasnji zid krivine sledi da na spoljasnjem zidu pritisak raste a naunutrasnjem opada. inercijsko odlepljivanje struje.Teorijske osnove ID strujanja 143 poremecaja u profilima brzina koji su prikazani u presecima 2-4. taka da ona predstavlja jednu nestabilnu povrs.1. Nairne. Na posmatranu zapreminufluida deluje i sila pritiska M==tpctA==f"vgradpdV=f"v ~~iiAdV.1.1 Struktura strujanja II krivini.1.5. ito: B-zona zdrave struje i C-vrtlozna zona. pa ce 4 p -. s 4 vlpl ~ Pre~k2-2 a) -~~~. zato na nekom mestu (tacka A) nastati tzv.Prisustvo razdelne povrsi D znatno remeti strujni prostor zdrave struje.2. tj. s tim sto je dominantniji uticaj intenziteta vrtlozenja. Medjutim. i to: KG -konvergentna oblast u kojoj dolazi do suzenja fluidne struje i DO . ' Posmatrajmo zapreminu 6V ispunjenu fluid om koja je ogranicena kontrolnom povrsinom M i koja se krece brzinom v po zakrivljenoj strujnici eiji je radijus krivine R (s1.5. Iz jednaCine ravnoteze sila. Osnovni razlog poremecaja profilabrzina jeste geometrija strujnog prostora.~ Trenje! Krivina i J _ _ _~~L~ok=·a=ln~io~tp~or~~ Trenje __ ~ S b) Slika 2.2. koja utiee na kretanje fluidnih delica u pravcu normale ii. 2. profil brzina u preseku 4-4).1. Na oVil zapreminu deluje inercijalna-centrifugalna sila ~" = tv P ~ dV.2.1b. uz zanemarivanje viskoznosti.5. 8p v2 6F:" == M sledi relacija &=PR' koja upucuJe na zakljueak da se pri kretanju fluidnog delica po zakrivljenoj strujnici efekat sile inercije uravnotezava sa efektOln gradijertta pritiska u pravcu normale.1..5. a sto je graficki prikazano na s1.2. Kroz OVil povrs dolazi do razmene energije i mase izrnedu zdrave i vrtlozne zone. kako veliCinom tako i intenzitetom vrtlozenja. Posmatraj:nci poduzne profile brzina sa 81.1. Ova zona ima veoma veIila uticaj na vrednost lokalnog otpora. pri nailaskll na krivinu fluidna struja nece moei da prati geometriju strujnog prostora. ka spoljasnjem zidu krivine.1. oCigledno je da je struktura strujanja slozena.1. Povrs D koja deli ove dye zone maze da se nazove razdelna povrs. pa se u njoj mogu definisati dye oblasti.1a). ali zbog ubrzanja .2. Ovu i onako slozenn . KoristeCi ovaj izraz sledi da u krivini ublizini spoljasnjeg zida rast radijusa R utiee na smanjenje pritiska..divergentna oblast u kojoj se fluidna struja siri. promene brzine su dominantnije sto ukupno dovodi do porasta pritiska. Vrtlozna zona C je zona u kojoj postoji povratno strujanje (v.

pa ee i vihorno stmjanje da se javi u paru. eirne se i ~ strujanje u racvi znatno usloV 2 z~l. Sve ovo. u kame se po novo formira polje sa razvijenirn profilom brzina.2) u koju. Tako na pr. Pri tome treba imati u vidu da je sekundarno strujanje upareno.5. Sve promene strujnog polja nastale izmedu razvijenih profila brzina 0-0.2. merenja se komplikuju jer treba odrediti koeficijente neravnonernosti. Za ovako definisanu Stika 2. protokom Vo' u racvi se ona deli na dYe. Ako se zaustavna taclea nalazi u tacki B' iIi E" tada se U okolini taeke B formira jedan vrtlog. sa protocima r~ i r72 . Ova cinjenica ima veoma veliki prakticni znacaj pri eksperimentalnom odredivanju gubitka energije u lokalnorn otporu. PoIozajzaustavne tacke B. Stmktura stmjanja u racvi.144 Teorijske osnove ID strujanja stmktum stmjanja jos vise uslozava prisustvo tzv. Razdelna povrs se zavrsava zaustavnom tackom B. i u jednostavnoj geometriji krivine. ulazi fluidna struja sa razvijenim profilom brzina. Prema tome.sekundarnog strujanja dobija se rezultujuee vihorno strujanje. i ri"2 i od geometrije racve. ako je izbor mernih· preseka drugaciji.Va. Ove defcirmacije strujnog polja izraZene fiU kroz transformacije profila brzina svedo postizanja razvijeilih profila brzina u nizstrujnim presecima 1-1 i 2-2. Podela ulazne fluidne stmje na dva deia odvija se po razdelnoj povrsi A-B.==2 za larninarno strujanje). Kroz ovu povrs dolazi do razmene energije izmedu dela ±1uidne strujekoji nastavlja kretanje lea grani 1 i dela koji skreee lea grani 2. 1.2. Pri m . racvu vati jednaeina kontinuiteta Vo = Ii. kod jedne racve (s1.2. Za analizu struleture strujanja u racvi posmatraee se razvijeno ulazno strujanje u preseku 0-0 leoje se nailaskom na raevu deformise u pravcima 1 i2. Sa uslozaval1jem geometrije lokall1og otpora uslozava se i struktura strujanja. sekundal7llh stmjanja (v. U protivnom. svi poremecaji stmjllog pol/a izmedu ulaznog (presek 1-1) i izlaznog (preseka 5-5) razvijellog profi/a brzina pnpisl~jtt J-e pnsttstvtt lokalnog otpora. Ti merni preseci moraju biti sa razvijenirn profilima brzina (kod krivine preseci 1-1 i 5-5). a to je jedino moguee na osnovu eksperimentalnih rezultata merenj 1 profila brzina u mernim presecima.glavnog i popreenog .1. Ta slozena strukhlfa stmjanja odrZava se nizstmjno sve do preseka 5-5. popreeni presek 2-2) koja nastaju zbog dejstva centrifugalnih sila koje utieu na pokretljivost fluid nih deliea u popreenom pravcu. nairne. Zavisno od intenziteta razmene energije ova povrs moze da ima veoma slozen nestacionarni learakter. slozenu stmktum stmjanja. upueuje na izuzetno. radi se 0 izbom mernih preseka. +V2 • Koji je medusohni odnos protolea Vj i V2 ne zavisi same od geometrUe racve.1. Slaganjem uzdtiznog . 1. jer se u njima znaju koeficijenti neravnomernosti kineticke energije (CXJ::il za turbulentno i 0. 1-1 i 2-2 izazvane su geometrijom racve. cak. vee i od geometrije cevovoda koji se nastavljaju na grane 1 i 2.2.5. B' iIi B'''zavisi ad odnosa protoka V.

. Ova smanjenje brzine na ulasku u granu 1 maze dovesti do stvaranja jednog makrovrtloga (VI). h{a _. 2. VeliCina i intenzitet ove vrtlozne zone zavise od odnosa protoka r~ IV2 i od ugla ~.brzina strujanja opada a pritisak raste.2.lbitak (pad) pritiska I AI Sl'1 2 5 . na pr. a sto zavisi od odnosa protoka VI IV2 • Nairne. Zato treba teziti aerodinamickirn oblicima povrSina lokalnog otpora koje daju rnanje deformacije strujnog polja.87) . zakljucuje cia geometrija lokalnog otpora ima presudnu ulogu na izgled strukture stmjanja. d d' .2 zbira statickog (Pi) i dinamickog pritiska (pa j v j2 /2) POi = Pi + pa j vj /2 .2. odnosno sto manju vrednost koeficijenta lokalnog otpora. I presecima 1-1 i 2-2.2. dalje.Teorijske osnove ID strujmy'a 145 prolasku iz grane 0 u granu 1 stmjni presek (kroz koji protice f)-I) se povecava. a samim tim i na vrednost gubitka energije. kod manjih vrednosti ovog odriosa doCi ce do stvaranja vrtlozne zone V1. Kada je god moguce ovaj zahtev treba realizovati. Od tih razliCitih mogucnosti treba izabrati ono tehnicko resenje koje daje manji gubitak strujne energije.23)..:. a samirn tim i manji gubitak strujne energije.p..VI I.1. na 10k alnom otporu kO]1 se 0 re· uJe pnmenom formule Vajsbaha (2.86) se dobija izraz za pad pritiska na lokalnom otporu 2 (2. dok kod veCih odnosa ptotoka ova vttlozna zona se ne fotmira. Odavde se.2) iz Bernulijeve jednaCine (2. Medutim. Izmedu ovih ---~F preseka vaze Jednacme BernuliJa ~ -' . Uvodenjem totalnih pritisaka strujnih preseka kao -(> f - '11. krivil1a.1. 1 u kojima su VI i 1'2 srednje brzine strujanja u _ ' I .p je gl.1. sto dovodi do· toga da .86) .' -I V =vIAr =v2 A2 . . a D.1.2 koji se nalazi izmedu preseka II i 2-2 i kod koga je visinska razlika izmedju preseka mala tako da se potencijalna energija s~ru~e ll1~~e zanem~riti..2.2.1.5. U presecirna (a-a i b-b) nizstmjno od raeve zbog zakrivljenosti strujnica javljaju se inercijske sile koje dovode do pojave sekundarnih strujanja.-=~ PI + pal vl 12 = 2 P2 i kontinuiteta + pa 2 v~ 12+ D.5.1. PoredeCi strukture strujanja u krivini i racvi zakljucuje se da je zbog slozenosti strujne geornetrije racve struktura strujanja u njoj slozenija.i . 11 mnogim slucajevima zbog raspolozivog strujnog prostora kroz koji treba provuCi cevovod nije mogtlce ostvariti povoljnu geometriju lokalnog otpora.1. Fluidna sttuja koja skrece u granu 2 u tacki C se inercijski odvaja od zida../ . moze cia iroa vise razliCitih tehnickih resenja. (2. GlIl!bitak elll!ergije na iollmJl1im otpol"imlll Za definisanjegubitka energije na lokalnom otporu posrnatracese jedan lokalni otpor promenljivog preseka sa sL2. cime se formira vrtlofna zona V2. (i=:T. Kada je ree 0 geometriji lokalnog otpora treba napomenuti da jedan lokalni otpor.~P /2""'-7-.---.

2.1. Pod naglim .2.89) sledi i vrednost koeficijenta lO~. dva koeficijenta lokalnog otpora S1 i S2 koji su sa merodavnirn brzinama vI i v2' Medutirn. gubitak energije na lokalnorn otporu s1. za raevu s1. definisu se dva pada pritisica /:"POl=PSOlV(/2. za jedan te isti lokalni otpor.I(T) -cx.alnog otpora.1(~) =Sl(Y) 2 1 VI 2 vi 12.1.1 i 0.1. Nairne.3.5. 2 kod koga je merodavna nizstrUjiza brzina v 2 • Ali ipak. pri cemu su SOl i S02 koeficijenti 10Icainih otpora pri prolaslcu i skretanju fluidne struje./2. tada se liZ koriscenje uslova jednakosti gubitka energije na lokalnom otporu SIV~ 12 = (2 veza izrnedu razliCito definisanih koeficijenata lokalnih otpora S2 =1. dobija (2. tad a iz izraza (2.5.1.1. alise tada. razlika totalnih pritisaka izrnedu dva strujna preseka. sa 2.od razlike totalnih pritisaka oduzirna ueesce trenja koje se irna izmedu posmatranih strujnih preseka. Iz ovog izraza sledi opsta relacija za odredjivanje koeficijenta lokalnog otpora 2 2A22 A22 S2=-2(POI-P02)=-p(PI-P2)(V) +cx.87) rnoze se definisati pad pritiska na lokalnorn otporu l e a o .2 . Da bi se poznavali koeficijenti korekcije za merodavne strujne preseke II i 2-2 treba izabrati preseke u kojima se irnaju razvijeni profili brzina. Karla je ree 0 gubitlcu energije na lokalnorh otporu tada je veorna bitno znati koja je brzina rnerodavna za proracungubitka.89) I Alco se poznaju: razlika statiekih pritisaka PI . rnoze da se definise sa srednjorn brzinorn VI iii srednjorn izlaznom-nizstrujnom brzinorn v 2 • Samirn tim rndgu se definisati. U tim slueajevima presek 2-2 se postavlja dovoljno daleko od lokalnog otpora.146 Teorijske osnove ID strujanja u korne je S2 koeficijent lokalnog otpora.1. 2.1. Ponekad nije rnoguce pravilno odrediti rastojanje od lokalnog otpora do prvog nizstrujnog razvijenog profila brzina (presek 2-2).2.88) A2 ·2 Koristeci izraz (2.2.5. Ako je geometrija lokalnog otpora sIo:. /:"P02=PS02 V . UIIJlPStellllllll BOll"lIiillllllll fOll"IDlIdllll Jedan od lokalnih otpora kod kojeg se koeficijent lokalnog otpora moze odrediti teorijskom analizom jeste slueaj nagIog prosirenja.~ena i u njoj dolazi do mesanja iIi razdvajanja fluidne struje tada se za svaki moguCi strujni tok definise odgovarajuCi gubitak strujne energije. a v 2 srednja brzma prvog nizJ'trtqizog. preseka.2. respektivno. pn"primen~ kod fokafmh otpora dejiizife J'e samo ko¢'ciient 1.P2' protok V i koeficijent korekcije cx. da ne bi doNo do zabune.2. S obzirorn da je razliku statiekih pritisaka i protokrelativno jednostavno meriti to se koeficijent lokalnog otpora uglavnorn odreduje primenom eksperimentalnih metoda. PV2 (2. Tako na pr.1.2. ako· kod nekog lokalnog otpora postoji potreba za definisanjem koeficijenta S1' a sto posebno treba naglasiti.

1. Ve1icina vrtlozne zone zavisi od stepena sirenja poprecnog preseka A2! AI' kao i od reZima strujanja.2 VI A2 2 .i i ~i (i=1. v2 2 v2 2 (2. Naglo prosirenje karakteristike razvijenog strujanja.2 == cx.5.90-92) dobija izraz C. i dmgo da formula vazi za proizvoljne oblike povrSinapoprecnih preseka A1 i A 2 • Za konkretnu primenu opste formule (2.93) koji predstavija opstu Bordinu formulu za odredivanje koeficijenta Iokalnog otpora naglog prosirenja. koefi~ijent lokalnog otpora (za referentnu brzinu v 2 ). Ova formula pokazuje da' koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja ne~avisi od ugla nagiba y pod kojim se nalazi naglo prosirenje.A1) ii. R == PIAl .1. A2 v2 1 1 (2.1 ( . Brojne vrednosti ovih koeficijenata zavise od rezima strujanja.3. zato je potrebno posebno razmatrati slucajeve laminamog 1 turbulentnog strujanja.T' vj 2 .93) izabrace se kruzni poprecni preseci cevi precnika DI i D 2 . Pri ulasku fluidne struje u naglo prosirenje razvijeni profil brzina (presek 1-1) dolazi do inercijskog odvajanja i formiranja vrtlozne zone VZ.P2 A 2 + p~r(~1V1 - ~2 v 2 ) + mgsin y.5.1. a) Laminamo snujanje .2.) Ii" == v1 A1 == v 2 A2 .1.Teorijske osnove ID strujanja 147 prosnenjem se podrazumeva cev kad koje se naglo sa povrsine Al pre1azi na vecu povrsinu poprecnog preseka A 2 .1. Sada se 1Z sistema jednaCina (2. ==()(. U ovim presecima su razvijelli profili brzina u kojima su korekcioni koeficijenti cx.1.1. a sto je prikazano na sl.2.) V1 2 v2 -2B1-+2~2 -()(. Izmedu strujnih preseka 1-1 i 2-2 vaie jednacine Bernulija PI+pa 1 T+pglsmY=P2+pa 2 T+pC. Posle izvesnog rastojanja l od u1aznog preseka 1-1 fluidna struja se stabilizuje (presek 2-2) i po novo ima Slika 2.91) i promene koliCine kretanja primenjene za pravac strujanja fluida (detaljl1ija analiza promene kolicine kretanja data je u Odeljku 3.P1 CA2 .92) pri cemu su ~j i ~2 korekcioni koeficijenti kolicine kretanja.1 (-A) -2B 1-A +2~2 -cx.90) kontinuiteta (2. (2. gde je ii jedinicni vektor poduzne ose.2) poznati. sledi da rezultujuca sila reakcije deluje na povrsinu naglog prosirenja u preseku 1'·1' i iznosi R== . U kontrolnoj zapremini izmedu preseka 1-1 i 2-2 nalazi se masa fluid a m == pV == pA 2 1.3. a C. KoristeCi pretpostavku da se deo sile reakcije koji potice od trenja zbog malog rastojanja izmedju preseka II i 2-2 moze zanemariti. kod kojih je stepen prosirenja preseka A2 ! A1 == (D 2 ! Dj)2.1.2.

c) Nagloprofire7tJ'e pn' ulas/at cevi u rezervoar (2.1.1.64»). Y =S v 22 /2 ="2 (v) -v2)2.l.148 Teorijske osnove 1D strujanja Korekcioni koeficijenti razvijenog .1.88) i (2.opsta zavisnost . (2. i imaju. Zata se u avom specijalnom slucaju.p == PSI V [ /2 ).96) prikazao 11a sledeCi naCin A / Re \ \ \ . sledi izraz za koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja pri laminarnom strujanju 2 VI vI 2 A2 A2 ~=-(3--1)(--1)=-3(3-4 -l)(-A -1).1./e Korekcioni koeficijenti razvijenog turbulentnog strujanja u cevima kruznog preseka imaju vrednosti P. AVO za pasledicu ima da je brzina u poprecnom preseku rezervaara nmogo manja ad brzine u preseku cevi (V2 «vI)' ili je pak v2 '" o.i =2 U""1.93) dobija koeficijent lokalnog otpora l1aglog prosirenja pri turbulentnom strujanju v A S=Cl-. U ovom slucaju..laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog presekaodredeni su u Odeljku 2. Altsul je funkcionalnu zavis110st (2. A.3. vazi da je povrsina poprecnog preseka rezervoara mnogo veea od povrsine paprecnog preseka cevi (A2 > > A 1 ).93) odreduje se vred110st ovog koeficijenta lokalnog atpora. (2.1. So + C / Re . OdrlE«iiv3llllje befkijellllti::a loJkalnog @tPOIra U opstem slucaju kaeficijent lakalnog otpara zavisi ad geometrije i Rejnoldsovog broja. Cis 0 veliCine koje zavise ad geometrije lokalnog otpora. gde su.1. 2.2. koja iznasi .02 i a i =1.1.za laminarno strujanje sa malim Re brojem. vrednosti f3 i =4/3 i CJ. tada se iz izraza (2. Ako se usvoje vrednosti ovih koeficijenata Pi ". B.1.94) 3 v2 v2 -'·1 1 b) TurbuleTttllo strujtHl. Sa ovim vrednostima. Prime110m izraza (2.5. - S= 1 B / Re n za Iaminarno stmjanje sa veCim Re brojem.1. ako se sa A] i A z oznace poprecru preseci cevi i rezervoara. (2.058 (i=1.5..93).1. Ocigiedl1o je da kod laminarnog strujanja koeficijent lokalnog btpora zavisi i od geometrije i .za laminarno strujanje.za turbulentno strujanje.2)..1. . tj.=1.1.2) (prema izrazu (2.96) pri cemu indeks i oZl1acava broj uticajnih geometrijskih veliCi11a. izuzetno. iz opste Bordine for-mule (2.95a) v2 A) U ovom slucaju gubitak strujne energije se svodi na 1 .1.i. koeficijent lokalnog otpora defiruse sa prvom uzvod11om brzi110m (iJ.95b) U praksi se veoma cesto l1ailazina specijalni slucaj naglog prosirenja kada cev ulazi u rezervoar.a i ".4.)2 =(1 _ _ 2)2.

=(. vati puna zavisnost (2. = (. Odrediti gubitak strujne energije na lokalnom otporu. do kojeg se dolazi primenom eksperimentalnih metoda.87) zavisi samo od kvadrata brzine.~-- R-radijus krivine d-precnik cevi a-ugao n=A=(15) .P" A.5 C. ~ V2. a \ Usis ~1J7 \~ '-"i~' . . tj.0: dl R= 1. r Spajanje pod uglom . =0. Ao -pOI'rSina olvora A-povrsina preseka USls sa ~... = 0. == (1.4.003360:. a do kojih se doslo primenom: teorijskih..(li)' Kako je kod razvijenog turbulentnog strujanja C. [46] arO] S=0.2.~. kod naglog prosirenja). 1.5. d 35 a s=[O. =0.-1)2 1 A Borda Teorijsko resenje ..Teorijske osi1ove ID strujanja 149 od Re-broja.()08a O•75 c. (. za neke karakteristicne slucajeve geometrije lokalnog otpora koje su najcesce kod cevnih vodova. tj. znaci poznavati vrednosti koeficijenta lokalnog otpora.1. -=r c.505+ O.1 ~ "" ".131+0. == 0.96)..-: -~ J .- 13 ". \ > I(~- ~~.=cj -.1.vrednost C. tako dakoeficijent lokalnog otpora zavisi samo od geometrije. .. Naziv Skica Karakteristiena velicina Izraz . dok je kod turbulentnih strujanja uticaj Re broja zanemarljiv. poluempirijskih iIi eksperimentalnih metoda.163(R)' ]90 ~ Ao d 2 C.:" +(1. -1 coso:.1.61111) 1 2 uSlsnom olvoru Krivina u obIiku luka ".)O.226sin' ct °0°0°0°0°0%° 000000 00000 000000 oooo~o~ 0 ooog.0.303sina+ O. date su vrednosti koeficijenata lokalnih otpora. to stmjni gubitak prema izrazu (2....... n =(d / D)2 C. == (Sino:.a[O] i.2.707 _11)2 n" resetkorn " vaZi za male debljijne! Blenda na 1--- @jEj --~~-. Krivina ttt. prakticno. + coso:. U tabeli T.- ~A..6 5-6 segmenata I Vr ~ -'j='C> . zato se ovo podmcje naziva kvadra/na ob/as! zavis/1(wikoeji'cijetzta loka!nog otpora.. iIi u redim slucajevima primenom teorijskih metoda (kao na pr.08 Napomena Autor Usis sa ostrom ivicom Usis sa oblom ivicom Usis nagnut pod uglom a "3 (.0 "'" const. (Matthew) 24scgmcnta Krivina od cevnih segmenata Naglo prosirenje .~ . ~ ! .

== (O..57+ ° 043 -1) .LIdeJiCiI1 Konfuzor 1--.-11).. ~ A. ···t...35. I: ~ C...0368 b == 28.3 c == 813.75 Re A.n sinal Re 1-11 sina I I ~d~Y~ f I I D 17=d 1:.707 )2(1_1)2 "h-17 n Resetka za umirenje struje Klapna I-~~ °ooooo~ooooo 0000 000000 Ao . ~ S== 2'(1.10°.150 Teorijske osnove ID strujanja Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz . : Al 1 .::..=a+bHlnH+cln H+H 2 Re> 10 4 a == -103. C.45 a = 10.=-'-a-'-2-+(--) sma 8sm"2 n n Napomena Autor Difuzor 1 EJ3J:~ -v n=Al A2 Al A21 <x.7 a == 0. : s==(l+ 0. 1 (1_-) n2 20n°.i"j .22 c == -133...56 2 2 +(1--) 2 Re (1.{ . 1 ~h--D7e 1 Ii ) H=hID d Re> 10 4 Venti! 6 ..= lJ Zatvarac ~-.-~~L I : a S '" 0." n Re = vodo > 10' o v (n=AoIA) 120 1+I(1+sina) 50 ( 1. 1:I-n AltSul D2 > DI 12 Ideljeik uslov na Blenda I 1 D 1"1 1 -. c S=a+-+-lnD D JD .1 d=-1l55.33 Laminarno strujanje -..33 Zasun ~ .. 40° s= 1 (tg<x)0.707.0323'0..Jl-n + ~~'b°o~o.28 d = 103..45 b == 106..ukupna povrsina otvora A... A2 n=T I 1 Ideljeik D2 < DI 12 2 S== ( 2 1 0.vrednost 'A 112 -1 11-1 2 ' t.n)2 ~ otvoru . d s==a+-+-+-D DJD D<400mm JD Venti! sa kosim sedistem & D [mm] D<400mm b .72 b==-136.<x_ A2 Al n = A2 S- -Ssin(<x/2) S== (1-1 I n)2 sin <x Naglo suzenje <X < 30° -i---·_·_·¥ I . D ::> D[mm] !J c .2 c==-14.povrsina preseka aooao 1 .. ~!-- ~ 1.---:> 1 I :S:>i I n = (D) d .

. 0.An AI ?L~_I:! -'I -J = 0.10 0 C2 0 C] 0.10.p.045.00 A2 -~" A. Az I I Tallcv 0.'. A .10 .. h 0.0.00 0 ..z. V3'~> I':. -if.10-4 f = -4. ~r1L-liIh Ii! '--t--/ 8'1 d. = PC:.14 0.49·10.)z-B.14 (71) .." .1)+0.Il. =1+A.7 -0.74 1. A. ~~~~~.'(A.vrednost Napomena Autor a" 3.25 h ~ = 0. = 0.iT (i=1..1 < ? .Pi = PC:. f.46.11 A.:'-. .4 I.~_ V.10 0.35 0.1.2TqcoS<x+I-C o q 0 a[C] C v' VJr-%~~ a.2 . .25 0 C2 0 0 0 0.~~ ..79.047..6 Kuglasta slavina e ! ...~~}" .:.135) (I-q) = AI = A2 . Vl~ V Sl =_1-2 (O./.iT (/=1..:. a 1.812 + 0.25 60 90 0 0.10-6 g = 5.~. A.155(*)2 peeurka i sediste ventila ravni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) Ao ~''l:/r~ d. F /'".15 (IY d ~ %.-+0.16 I 0.14 0 C2 0 0 0 0 C] 0..2) S.2) 1..17 0.~.94 1.' a..20 ° 0 0.. a[O} a < 65 0 I.36 It. 0995.. I.-'~..1 2 q-- d d 2 s= 2.~\~~ . 'ft.0.41 1.~:t ~ di '~p . 0..25 0.50 .Teorijske Qsnove lD strujanja 151 Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz . 2 I A2 =(7) 2.958 2' q q2 = (Crnojevic) -" "10 AI _ A] 1 2 1. 7q 2_ 0. Al A .14 0..40 0. "1.'::~ I 0.05 0 0 0 0 0 0 ° 0 0 0.- I '15 I 30 I 45 I 0.] RiO.~.10-8 c = 2.dJ 60 0.04 I 0. .30 0. Racve (sabirne) A2/ A3 a[O] 15 30 45 B C] 1..~ -J < 0..-~~~:.8!..r/o C. .. Racve (razdelne) Ao VO~~ "'1" v'l'\j A2 r \ .125 < d < 0. q +C.25 h ..i-2T(I-q)-+C.20.6+0.1<d<0.1 <d<0.02. ~z=l+l(.. . m..10-8 Ventil r ..-.3::J(Aol_q -1) vI Levin I':. VO~ . .78..10 b" 1.452q+O.. 0.I AI " '\ <.64 90 1./.33 C2 0 C1 0 0 0...~. = a+ba+ca 2 +da 3 + +ea 4 + laS +ga 6 e" 1.'-2)(1-q) -B A.10 0.10-7 d=6. t. 1 A] + Levin = A3 q=V2 1V3 r A. 7..55+4(%.

1. Vrednosti koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne geometije lokalnih otpora. a sto zavisi 3.1. To su oni otpori kad kojih je ulazno i izlazno strujanje razvijeno. Na kraju treba napomenuti da vrednosti iii izrazi za koeficijente lokalnih otpora u tabeli 2.2.lnog otpora. Za to je potre1'ino da minimalno rastojanje izmedu lokalnih Raspored Ugao otporo. medusobniuticaj lokalnih otpora maze se zanemariti aka je Lu =(20-50)d. . odnosno metodom superpozicije.2. dnog lokalnog otpora ne razvijena I brzinsko palje nal1azi na sledeCi otpor. 90° . sledeCi lokalni otpor. bude Lu = ~.4. a to ce biti kado.5.. Aka postaji medusobni uticaj .S. \ .h iz pretho. d / Ie. prostim sabiranjem otpora.6+ 500 d 50::. t. ~ 45~ \ I . za slucajeve usamljenog otpora. se porerneceno strujanje izazvano prisustvom prvog lokalnog otpora stabilizuje pre !lego fluidna struja naide na sledeCi lokalni otpor.4. 0.' I~~ -. -. Mledusobruli utic:mj !okaRnih ot~fi)ra Koeficijenti lokalnih otpora odreduju se.'. posmatraju dva lokalna otpora sa medusobllim uticajem.}.5..]=6 R "-~'>- r -='i d - S= 1.d ~500 d[mml Tabela 2. vaie samo za ltJ'am(/ene lokalne otpore.30 od kombinacije posmatranih lokalnih otpora. pri veCirn Rejnoldsovim brojevima.:LS. uglavnom.56 Ako se.00 do. Ako su u cevovodu prisutne pravolinijske deomce i usamljeni lokalni otpod tada se do ukupnog otpora dolazi primenom izraza (2. dakIe.1.: izmedu lokalnih otpora. Cime se struktura strujanja u njemu zllatno menja u odnosu na slucaj potpUDO usamijenoglakaillog otpora. 2.25).5. Ova pojava I meousobni uticaj lokalnih otpora naziva se lilteljerenc!/a lokalnihotpora.82 ex. a to su ani lokalni otpori kod kojih je ulazna fluidna struja sa razvijenirn profilom brzina i kod kojih se izlazna fluidna struja stabilizuje do razvijenog profila brzina.vrednost Napomena Autor Kompenzator 1-- jfl )! ' . -:-::. Eksperimentalna istrazivanja Sil pokazala 1. pri cemu je S krivina koeficijent posmatranog loko.2.52. U tabeli sa Aje oznacen koeficijent trenja.152 Teorijske oSl1ove ID strujanja Naziv Skica Karakteristicna velicina Izraz .1.koji imaju koeficijente lokalnih otpora ~l i S2' tada Tabela 2. 2. /-. Ovakvo jednostavno sabiranje lokalnih otpora dopusteno je sarno onda kada predhodni lokalni otpor nema uticaja no.

d).6. oj _ _ _ _"'-==1>-""- bJ r:==r-=.1. toplovodi.1. konstrukcijom. duzinom.6. date su vrednosti rezuItujuCih koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne slucajeve povezivanja krivina. I. 13 vi gde je Vi srednja brzina strujanja deonice i=1.2c).1.1. leao i pravolinijslce deonice cevovoda precnika d i i duzina Ii (i=1. odnosno izlozenog u Odeljleu 2. kao sto su: vodovodi. mogu da se podele na proste i slozene.1b) poprecnogpreseka.1. +(~k2 +Sv2 +A. jasno je da zapis postaje duzi. Ako u slozenom cevnom sistemu postoji rnnogo prostih deonica.6. Siozeni cevovodi mogu biti sa: hidraulicki paraleinim granama (s1.)T+2 II vt 12 v.. i aleo se pri pisanju energijske jednaCine prolazi sa glavnim pravcem strujanja.2) podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih postoji vise strujnih cevi. ==i> .6. cevol'odom (sI.2.3 d )T ' 3 . V3 -v2 . naftovodi.2. Treba napomenuti da se u svakom slozenom cevovodu mogu uociti deonice koje su sastavljene od jedne strujne cevi.6.2.1.2.1.2a).2.1.. FodeRa cev@voda U savremenoj strujnoj tehnici susrece se veoma veHki broj cevnih sistema razliCite namene. U tabeIi 2.2.2. koji mogu biti sa razliCitom: geometrijom. to gil oni cevovodi kod leojih postoji jedno iii vise mesta gde se cevovod grana. odnosno ~1+2 = S]+2 (Re.1) podrazumeva se onaj cevovod koji ima jednu strujnu cev konstantnog (s1. dok je kod strujanja sa malim Re brojem znatno slabija. Zato se.6. Prime nom izraza(2. koja se nalazi izmedu preselea A-A i B-B.1.)2 ·. dobija se gubitak strujne energije izrhedu presekaA-A i B-B YgA-B = (~VI +~kl +A.1. 6.1.3). Jl.. dva ventila. Dakle.2.L25). medllsobne udaljenosti otpora i precnika cevi.a) iii promenljivog (sI.6.2. ugradenom armaturom i s1. Ova zavisnost je u punom obliku prisutna kod strujanja sa velikim Re brojem.6. hoz veCi broj prostih deonica. Pod slozemin.6. razgranati (s1. a samim tim i toliko .3. Prema tome./' c) SHb 2. 2.Teorijske osnove ID strujanja 153 zavisno od uslova strujanja u njima i medusobnog rasporeda llkllpni lokalni otpor ~ 1+2 moze biti manji iIi veti ad aritmetickog zbira ~I +~ 2' RezuItujuCi koeficijent Iokalnog otpora zavisi od: uslova strujanja (Re broja). Pod pros'ftin cevovodom (s1. postepeno suzenja inaglog prosirenja. 1(.7. gasovodi.5. Ek.7. vazduhovodi itd.2. u kojoj su lokalni otpori: lcrivina.izrazloga jednostavnijeg zapisa llvodi ekvivalentni koeftcfient otpora cevne deonice. odnosno glavnih pravaca strujanja. bez obzira na namenu.. U bilo· kojoj prostoj deonici moze postojati veci broj cevi tazlicitih precnika.1.2b ) i prstenasti (s1. 2.2.1.I ~)T+(~+A.2d.2.5.5.1.vivalentni llmefkijenti OtP0ll"3 cevne de@uice Posmatrace se jedna prosta deonica slozenog cevnog sistema s1. slozeni cevovod je sastavljen od zbira prostih deonica iIi prostih cevovoda. Slika 2.1. Svi ovi cevni sistemi prema geometriji.

1.7 indeks je r=l).98) se svodi na obUk Cr ::: A.8a).broj pravolinijskih deoruca razliCitog precnika i Ar je povrsina poprecnog preseka u kome je referentna brzina vr' Za slucaj proste deomce cevovoda duzine ! i precnika d.1. i za nju se definise ekvivalentni koeficijel1t otpora proste cevne deonice. Tada se uvodi koeficijettt htdraulicke karaktens'Iilce cevne deoJZice Kr == Cr / 2A.99) Odredivanjem ekvivalentnog koeficijenta deonice Cr .2. Izraz za ekvivalentni koeficijent otpora moze da se napise.1.rtilce cevo/loda.ll Za stvaranje strujne energije koriste se strujne masine: za. U takvim slucajevilna neka od tih srednjih brzina bira· se za meroa) davnu. brzil1a vI za cevovod sa s1. dobija se ekvivalel1tni koeficijent otporil __ . tada Bernulijeva jednaCina postavljena za preseke 1-1 i 2-2 glasi .J . (2. tecnosti pumpe.2.1. Strujna masina cevovodll. izraz (2. )=1 f A ] ] gde su: n .1. In .8.broj lokalnih otpora.1.1.1.~ . koja tecnost obogaeuje energijom. +~v +A. vee da predstavlja zbir lokalnih i usputnih otpora u posmatranoj deonici.Il 2. 1~1 . sredivanjem izraza za gubitak Yg A-B .101) Zavisnosti (2. u opstem slucaju. sa kojim se strujni gubitakdeonice predstavlja leao li: == Kr V 2 !. a za gasove vel1tilatori iIi kompresori sto zavisi od nivoa pritiska koji.1.98) Cr =Ls'(A )2+L:)} C )2.2.2.7a uvodeCi povrsine VI poprecnih preseka cevi Ai ::: d? 1t / 4 Stika 2. Ako se u cevovodu nalaz'i pumpa (s1. Ponekadje gubitakenergije bolje predstaviti kao funkciju protoka a ne brzine. (i=1. I -d +(S +A 2 -d )(-A) +(-A --A) +(~k. II. ~ + I~i .=1 . nazivaju se hidraliliCke Karakteri.101) bilo da su izraZene u obliku Yg I1p g = Jel).154 Teorijske osnove ID strujanja razliCitih srednjih brzina strujanja.3). ==[> b) sa s1.r = Cr 2" ' 2 Vr (2. l1a pI.1. u obliku n Ar m I Ar (2.100) i (2.2.7. iIi = Jeri') .3 -d )(-A ) 111 22 32 233 1z dobijenog izraza za ekvivalentl1i koeficijent otpora proste deonice cevovoda sledi da ovaj koeficijel1t ne predstavlja nista sustinski novo.100) cime se zapis gubitaka znatno pojednostavio. koji u sebi obuhvata i strujne otpore i geometriju ceVl1e deonice.. Al 2 13 Al 2 C=<-:'v +Sk +A. (2. Za cevovod L~_-:B--<o L::. za brzinu v r (za primer sa s1. II 12 AI 2 AI.. se zeli postiei.. gubitak u deonici iznosi Yg..1.1.7a.1.

Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2 glasi -+gH=-+Y.1. aka je nastala u hidromotoru ona sluzi za savladavanje obrtnih momenata (na pro na valjcima. 2. i protoka ~/. i protoka kroz ovu vrstu strujnih masina dobija se snaga (2.korisna J'naga pumpe PH:::: pY/' = /:"pV. koja se obieno predstavlja u obliku (2.s1.'9. P = f (V) i '1 :=: 11(V) .104) .step en korisnosti strujne masine.8. hidrauIiekim testerama i 81. i kod pumpi i kod ventilatora.'ka . Kaliaktel'"istike pllllmpe ii cevlllvoda. kao na pro kod turbina iIi hidromotora (v. tj. ne retko. ako se na osnovu raspolozive strujne energije fluida u strujnoj masini energija pretvara u koristan mehanicki rad.2.rad po jedinici mase iIi napor I ~~. snage iIi stepena korisnosti od protoka.cew-ovod Pod karakteristikom pumpe podrazumeva se funkcionalna zavisnost izmedu: napora.). g b) pri cemu je Yp [J I kg] - H H jedinicni rad pumpe . VeliCina Yr sa aspekta strujanja predstavlja strujni gubitak.1. i spregapumpa . Yp = f (V).1. Energija koju fluid "primi" od strujne masine Slika 2.I-'-'­ pumpe. ali sa aspekta preostalog dela sistema to je Cisti dobitak energije.1.102) koja je potrebna za pogon strujne masine. +Y r PI p Pz p g pri eemu je Yr jedinicni napor turbine iIi hidrornotora.1. Na osnovu velicine Yr . 2.103) p:::: pYr T/11t :=: /:"P Vl1t I I pri cemu je 11t . Graficka interpretacija hidraulickih karakteristika pumpe prikazana je na s1. Ako se u obzir uzmu svi gubici energije van strujne masine i definise se ukupni stepen korisnosti l1 p' tada se dobija snaga pY/ /:"pV P=--=:-l1p l1p (2. Ova veliCina nastala u turbini generatorom se pretvara u elektrienu energiju. dok. S druge strane.8b). Ove funkcidnalne zavisnosti glase: Yp:=: f (V).1. Na osnovu napora pumpe Yp ' iIi porasta pritiska /:"p. Za primenu pumpi posebno VaZllU ulogu ima hidraulicka karakteristika napor .9a.protok. iIi pada pritiska /:"p:=: pYr . a dobivajuse na osnovu ekspetimentalnih ispitivanja pumpi.Teorijskeosnove ID strujanja PI p P2 p a) 155 Yp+-=-+gH+Y. moze biti izrazena i porastom pritiska fluida pri prolasku kroz strujnu masinu /:"P = pYp' Ovaj drugi nacin predstavljanja uCinka strujne masine koristi se.1. odreduje se hidrau!ic.

1.P p2 ' Pri redno spregnutim pumpama za jednu vrednost protoka (v. dok se ukupni napor povecavasto predstavlja osnovnu svrhu redne sprege. 2.9d) smanjuje se protok pumpe i obnmto. S druge strane purnpa se spreze sa cevovodorn pa ce napor purnpe prerna trasi cevovoda.2. Ponavljanjem ovog \ \ .1. Graficka interpretacija hidraulicke karakteristike cevovoda prikazana je na s1.2. Prema tome.s1.1.10. Pri radu purnpe treba voditi racuna da radna tacka RT lezi u okolini maksimalnog stepena korisnosti pumpe.1. Ako su redno spregnute dye purnpe koje irnaju karakteristike napora YpI i Yp2 ' tada ce rezultujuCinapor redno spregnutih pumpi biti ~+2 == YpI +Yp2 ' ili izrazeno preko pritisakaAp1+2 = t3p p l +!J.1a kolicinatecnosti koja pro de kroz jednu pumpu proci ce i kroz drugu pumpu. to je u svakom trenutku. a njihove vrednosti odreduju se eksperimentalnim putem.1.105) Desna strana jednacine (2.105) predstavlja.PI) / p+ gH zavisna od pritisaka na referentnirn nivoima i od geodezijske visine izmedu nivoa.PI) / p+ gH +KV2.2. b i c zavisni od geometrijskih i kinematskih parametara pumpe."t'!z3nje p1lllmpi.9c gde se seku"krive hidraulickih karakteristika pumpe i cevovoda naziva se radna taCka (tacka RI).1.1. pri cemu je veliCina .A ::: (pz .2. primenom Bernulijeve jednacine za nivoe 1-1 i 2-2 uz koriscenje izraza (2. a) Redl10 povezi. pri radu pumpe. i kao sto 1Z jednacine sledi to je kvadratna zavisnost od protoka Yp::: A + Kr/2.101).1.PI + gH + KV2 P (2. biti Y P 0:: P2 . prakticno.l ventila. ispunjen uslov Yp = Ye .'(mje pump! Kod redne sprege pumpi s1.Ova promena otpora u cevovodu veoma lako maze da se ostvari na pr.10.9b. pomoc1.1O.).1. Kako postoji sprega izmedu pumpe i cevovoda.1. pri cemu su koeficijenti: a. = (pz . time se dobija rezultujuCi napor .s1.1b) napori u tackama A i B se sabiraju. poveCavanjem otpora u cevovodu (v.tacka C. Tacka na dijagramu sL2. Nairne. kod redne prege pUl7'P!pr%k ostaje kOllstantan (1/ == canst. I Pumpe mogu da se sprefu redno i paralelno.9. karakteristiku cevovoda: Z. SplI. KoristeCi jednoznacnu hidrauiicku vezu izmedu pumpe i cevovoda dolazi se do zakljucka da jedan ad naCina regulisanja protoka pumpe moie biti i promena hidraulicke karakteristike cevovoda.156 Teorijske osnove ID strujanja y a) b) oj '0 Slika 2.

10.2.10.2b dobija se ako se pri is/om rtaporu (Yp == canst. za celo podrucje rada purnpi.1.2a.2.Teorijske osnove ID strujanja 157 postupka.) protoci iz tacaka C i D saberu (V = V +V2 ) pri cemu se dobija l tacka E hidraulicke karakteristike paralelno spregllutih pumpi. koje rade sa naporima Yp1 i Yp2 ' zato sto su u tackarna A i B isti pritisci vazi jednakost Ypl =Yp2 • S drugestrane ukupan protok paralelno spregnutih pumpi je V =V1 + T/2 • Ovo prakticno znaGi cia se paralelna sprega pumpi koristi za poveca:nje protoka. dobija se rezultujuca karakteristika spregnutih purnpi Ypi + 2 • v ~--~------+--~ V=const.2 b) PaTalellta sprega pumpi Kod paralelne sprege dye pumpe s1.10. RezultU:juca karakteristika paralelno spregnutih pumpi s1.1.1.10.1 b) b) Stika 2.1. Slika 2. Ponavljanjem ovog postuplca za celo podrucje cada pumpi dobija se rezultujuca karakteristika paralalno spregnutih pumpi Yp1 +2 ' .

i~i)P p d i=1 Z iz koje se adredjuje brzina strujanja . osim Bernulijeve jednacine.pravac a-a (oznacen L~~12!@2iBl8 2 strelicama). a suma lokalnih otpora i .2.-+ L.l+. Koji od ovih zadataka treba reSavati zavisi od projektnih zahteva. vaZi i jednacina kontinuiteta V == Ii. Bernulijeva jednaCina PI P2 I ~ v2 Slika 2. Za strujanje u redno povezanim granama vazi zbir padova pritisaka .5 receno je da se pod prostim cevovodima podrazumevaju oni cevovodi kad kojih postoji.IDIim JPlovezivaIDIjem grama V == 2 2 d 1f. povrsine poprecnog preseka Ai' srednja brzina strujanja Vi daje protok Vi' dole ce koeficijent hidraulicke karakteristike biti Ki == pCi I (2Ai2). ove dve jed'tacine sluze za hldrm£iich'proraCi. Hi«li. Hiidr31l1lickli prorra.2.2.uoCi sarno jed an glavni pravac strujanja . ito: odredivanje protoka kroz zadatu geometriju cevovoda.2. Kod prostih cevovoda mogu se reSavati tri grupe problema..ll"sadicka karakteristiika JPlll"ostog cevovilllda sa It'e<<li.m prostlit cevovoda.1. Kod prostih cevovoda sa promenljivim povrsinama poprecnih preseka. PROlFJIU BRZINA 2.1 koji spaja rezervoare A i B u kojima iznad nivoa tecnosti vladaju pritisci PI i Pz. . posmatrace se prosti cevovod prikazan na 81. Prema tome.2.2.1.158 2.Vm = const. 2 gde je m broj nizstrujnih promena preseka. U i-toj deonici.2..odnosno protok tecnosti I:7=I S 4 4 V pg d £"'. 2. u prostom cevovodu duzine I i precnika d.a U Odeljku 2. = V =". Posmatra se prosti cevovad sa s1. . iZg(H + PI . PRORACUN PROSTIH CEVOVODA.=1"'. Posle uspostavljanja stacionarnog strujanja sa srednjom brzinom v.2."~ r.) U cilju odredivanja hidraulicke karakteristike prostog cevovoda Sa n redno povezanih grana. Izmedu nivoa tecnosti H 1-1 i 2-2 u rezervoarima A i B moze da se .+ gH == -+('A. odredivanje precnika cevovoda !coji omogucava projeletovani protok i odredivanje katakteristika strujne masine za zadati protok i geometriju cevovoda. V == d 1f.1 i1 kojem su otpori dati sa ekvivalentnim koeficijentima otpora deonica Cj (i=1. odnosno to su oni cevovodi kod kojih postoji sarno jed an glavni pravac strujanja.n).2. pilt'ost@g cevovo«li.edna slTU/na cev /constallinog ilipromen(jivogpopreCitog prese/ca. koeficijent trenja ce biti 'A.2.P2 )/('A.1 .cllm.2. za koji se postavlja.

Pm=9810Pa.=30°.5 Krivine Kl i K2 nalaze se na rastcijanju 9 /8· d 3' Dati podaci su: d 1=40mm. s tim sto se tom prilikom graficki obim posla znatno povecava.2.1.2. pa se zato koristi jednaCina (2. Odrediti protok vode ako su ugradeni lokalni otpori: usis sa ostrom ivicom. Problem 2.2.2.H=2m.2..2) dobivaju se ekvivalentne karakteristike prostog cevovoda sa rednim povezivanjem _ Ke = i=I Ki ~ Cej ~ Aj = .2.V dijagramu ucrtaju pojedinacne hive K.2) i jednaeina kontinuiteta v= VI = V =. =const.) sabiraju se padovi pritisaka u tackama a.V . za jedan protok (V = canst.2.1 n Slika 2.20). Ponavljanjem ovog postupka za celokupno podrueje protoka dobija se ekvivalentna kriva cevovoda (kriva K e) sa rednim povezivanjem deonica. Slilca 2.zliza 6p 159 V=const. d 3 =50mm. Do ekvivalentne hidraulieke karakteristike dolazi se na sledeCi naCin: prvo se u i1p .' u kojima su Ke -ekvivalentni koeficijellt hidraulieke karakteristike i Cel -ekvivalentni koeficijent otpora cevnog sistema odreden za j-tu deonicu.2. suZenje pod uglom cx.1) i (2..25). U ovoj jednacini nisu poznati strujni gubici.2. a u njoj su nepoznatevrednosti lokalnih otpora.02.S. Medutim.2. krivina sa odnosom R = 4d J . odrediti koeficijenti lokalnih otpora prema karakteristicnim podacima iz teksta zadatka. a zatim se koriste zavisnosti(2.=1 ' (2. eime se dobija pad pritiska i1pd = i1p a + i1Pb + i1p c u taeki d koja lezi na ekvivalentnoj krivoj cevovoda. tj.2-1. zasun otvoren na hi d 3 = 0. kuglasta sIavina postavljenapoduglom cx. (:4. '2=20m.1.=10°. RESENJE. te koriscenjem jednaCina (2..2.3) Grafieka interpretacija hidraulicke karakteristike prostog cevovoda sa tri redno povezane deonice prikazana je na sI.7c=0.2 n v2 i - n i1p= Li1Pi i=I = LPCj .2. b i c. d 2 =60mm.1) i (2. Voda struji od rezervoara A ka rezervoaru B kroz prosti cevovod promenljivog poprecnog preseka.1.) 2 (2.=1 2 = LK// .1) (2.4 za usamljene Iokalne . 13=30m.2. Opisani postupak u potpunosti vazi i za prosti cevovod sa n redno povezanihdeonica. KoristeCi tabelu T.=1 C.2).2 Predstavljanjem ukupnog pada pritiska u jednom od oblika: i1p = pCejV j 12 = K.Da bi se odredio protok vode potrebno je koristiti Bernulijevll jednacinu (2.PrO/'Clc.2. Profili b. prvo.2.2. 2 2 .1m prOJ'llh cevovoda.. Zato ce se.2. 1)=lOm. = V.

koja struji larninarno._·J\··f~·:'" _~.k".5.su +(." '" " Kako su u Bernulijevoj jednacininepoznate tri brzine to dye od njih treba eliminisati.. kada su poznate vrednosti strujnih otpora pristupa se postavljanju Bernulijeve jednaCine.5m i hD=0. dobija se brzina strujanja .y +A d +1)(d ) " z z 2 3 3 sa kojom protok vode iznosi V=2. Voda se istovremeno vraca iz rezervoara B u rezervoar A kroz povratni vod duzine l..4831/s. .. I .:::. kao i C. Nivoi tecnosti u rezervoarima su konstantni. '.10-4 m2 Is.e (d] 1d 3 ) • Konacno. nacrtati hidraulicku karakteristiku cevovoda (bez povratnog cevovoda) i naCi radnu tacku. \ '-'''.2. C..l =10..rtih cellolloda.. C. Koliki tada treba da budu koeficijenti otpora ventila va da bi nivoi tecnosti u rezervoarima bili konstantni? e) Aka se u sistemu nalazi tecnost kinematicke vislcoznosti v == 5..35 .30 . Kod prostih cevovoda to je lako moguce jer vazi jednacina kontinuiteta d2 .bV2. Duzina usisne cevi je Le =4m. neposredno ispred i iza pumpe. .s=0.5 .za krivine Kl i K2 koje 1+2 SU u interferenci (tabela 2.• 'yg. Odrediti pritiske koje pokazuju vakumetar VI i manometar ML d) Ako se otpor (.005 . Projilibrzina H otpore dobivaju se vrednosti: C. +(" +A.132 krivinu. . d )(d ) +«(.. I 2: ( .za usis.I\:A::::::.suzenje i C. mere se pritisci pomocu instrumenata VI i MI koji se nalaze na visinamahc ==0.. . I 2 I '<2-· >·.rV3:'= "\J. Sada. Vj V..k =0.O'II =0.-L . .2-1 za nivoe 1-1 i 2-2. c) U tackama C i D. Yi-Vj! . ..=V j .+(SS/l+Sk'+2 +Sv+lc d3 +'~~"2 koristeCi uspostavljene veze izmedu brzina i Bernulijevu jednaCinu. promeni jedanput na C. +(.l.975-.k +A.2 =20 odrediti protok tecnosti i nacrtati nove hidraulicke kanikteristike cevovoda. ." =0. b) Ako ugradena pumpa ima karakteristiku. .~.7m od zida cevi. )2 '-. ~ 1/~iV3 P +gH (~lt+Ss+lcd/ 2 + 2 ~(Sk+~d222.\Su = 2g(H + Pm / pg) . --_. a drugi put na C. Pumpa transportuje vodu od rezervoaraA ka rezervoaru B. \ I .29 kuglastu slavinu.= V 2 --==V 3 -3.2. m I] d] z z 'z d] 4 13 d 1 4 =~. __d 2 7C 27C d 2 7C j ~'.. d] +[(d ) -1] +«(. .' -L ~L Ii.2-2.k =3... Yp=a . Slika P.5).zasun ventila.P m c.. " .v =2.2.160 ProraCtlit pro. 2 lZ kOJe sledl veza lzmedu brzma: IVZi= XI-(d j I d 2 ) 1 '.. a) Odrediti snagu pumpe.4 •. .. odrediti kolika je tada potrebna snaga pumpe? f) Nacrtati dijagramhidrostatickih pritisaka za prosti cevovod izmedu rezervoara A i B. koja glasi ( . C. redosledno. Problem 2.

A=0.u +I. L=20m. d=50mm. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe 1-1 i 2-2 P" Pm -p-+Yp == L v p+ gh+(Su +2(. RESEN. dobija se brzina st~ujanja u potisnom vodu: V == va Cd I D)2 == 1. (. II p =80%. Profili brzina 161 k ::0.. Da hi se odredio protok.5. YO +Al+l)::~. 1=4m. p p d 2 tada se dobija brzina strujanja u povratnom vodu Va == . zato ce se prvo adrediti brzil1a strujanja.102) odreduje se snaga pumpe p == pYj.02.243 ~ .fE a) Za odredivanje snage pumpe korist se izraz (2. Na osnovu ove brzine i jednaCine kontinuiteta vad 2 n I 4 == VD2yC 14. SYO =17. koja vazi i za rezervoar A i za rezervoar B. (. treba paznavati brzinu stnijal1ja.2.+A D +1)2 2 (2) dobija se napor pumpe Yp =86. +21.5. ~ fI ~v '" v a a) 2 3 4 5 6 V[Vs] b) Slika P. Ako se uoce nivoi tecnosti u reze010arima 11 iE. (1) 2g(h+ Pmp~PY )/(.vo +A. Konacno. p (3) (4) .=15. Pv =lKPa.2-2 Dati podaci su: P m=lKPa. S druge strane. shodno kojoj je protak V=4.102).k +S . (. da bi se on uspesno primel1io treba. Sli =0.5.405 lis. prethodna. Ali.Y =2. i izmedu njih . H=lm.V 11l p == 476 W. odrediti patok i napor pumpe.Ic =0.2.558ml s.~+l) == 2.za povratl1u cev postavi Bernulijeva jednaCina 1--211 Pm +gh==-£L. a=lOO.1.45Jlkg.+(S 11 +(.ProraCttl2 pros/fit ceJlOvoda. shodno izrazu (2. 1-1 i 2-2. h=5m..1. b=698308. b) 1z Bernulijeve jednacine (2) sledi hidraulicka karakteristika cevovoda Yc == A +BV2 u kojaj su kanstante Pm+Pv h A= +g. D=60mm.

7081/5 i 1 T)-2 =4. S druge strane da bi se ostvarile ove brzine strujanja u povratnoj deonici otpor ventila t. iznosi v ::: 1 b( D:7t) 2 a-(gh+~) ::: {1.i+l) (i:.665 ll.vo mora da ima novu vrednost C. a _hri.pc' Koristeci dalje jednaCinu hidrostaticke ravnoteZe PD::: Pa + PMI + pghD' dobija se pokazivanje manometra PM1 :::Ap-PV1 +pg(hc -hD )=74977Pa.:: 1) koja nakon uvrstavanja napora pumpe Yp. D +1)v ::: 9511Pa.2. tad a graficki prikaz ove zavisnosti izgleda kao na dijagramu sa sl.2.:: 2) Sa ovim brzinama strujanja dobivaju se novi protocivode koji imose V =4.45J/kg. Da bi se nivoi tecnosti u rezervoarima odrzavali konstantnil1l treba da je zadovoljen uslov r~ ::: ~rOi' pa prema tome izmedju brzina trebada postoji veza voi ::: Vi (D / d)2 .Pvl + pghc' dobija pokazivanje vakummetra p Ie 2 Pvl = Pv +pg(he -H)+2:(S" +~v +1.2-2h. i kada se umesto S uvrsti novi otpor ~i (B]=1511478.Yo' Za odredjivanje ovog J otpora ventila koristi se Bernulijeva jednaCina za preseke 2-2 i 1-1 . ucrtana karakteristika pumpe 1'1" U preseku krive karakteristike pumpe 1'p i karakteristike cevovoda Yc dobija se radna tacka RT.470 ~ ~ +H~u +2~v +2Sk +Si +J\. B 2 =2136918).2. Ako se nova karakteristika cevavada. Profili b/zina Graficld prikaz zavisnosti (3) dat je na dijagramu sa 81. Kako su precnici usisnog i potisnog cevovoda isti (Dc'" DD = D). Ap = pYp =:: PD .2) brzina strujanja ce biti Vi' Ova brzina se odreduje iz Bernulijeve jednaCine postav1jene za nivoe 1-1 i 2-2 -p+~~i =-p+g + '-:lu +2c. takode. D +1 i 2 PI' Pm h (r r r r :.155 lIs. 2' ' (i:. to ce porast totalnog pritiska u pumpi biti jednak porastu statickog pritiska. c) Primenom Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i C Pa-Pv +gH= Pc +V +1" +A." = A + BJ/2.4b.:: L ) V. Na istom dijagramu je. P.2. i obrnuto.162 Proraam prostlh (x/JO/loda. sto se maze iskoristiti za regulisanje protoka iii napora u instalacijama. d) Kada se otpor u cevovodu ~ promeni na Si (i=1.Sa dijagrama je oCigledno: da manjim otporima u cevovodu odgovaraju veci protoci i manji naporl. u kame je koeficijent Bi odreden izrazom.v+ 2'-:lk +'-:li +1. prema jednacini (3) predstavi u obliku 1".405 lIs i Yp = 86. kojoj odgovaraju vrednosti: V=4. (4). +l)v p p '-:lu '-:lv D 2' i jednacine hidrostaticke ravnoteZe Pc:. a koje su vee odredene u zadatku pod a).:: Pa .

u iz koje se posredstvom jednaCine (1) dobija -+gI7=--+(C..7).vo+Ad+ 1)(.. v. +C..Pj == PAX j / D ·v /2.2-2c . Profili brztila 163 Pm i Pv p p .k. (j=1.Pi (Su+Svo+1)vo +64. . Sa ovom brzinom dobija se brzina strujanja i koeficijent trenja u cevi precnika D: v=0.2-2c uvode se oznake za padove pritisaka /':.2. Zamenom veliCina v i A u jednacinu (1) dobija se napor pmnpe Yp =143.P. (i == u...B) /':.voi =(C.573.-+1)d' 2 2 1 V 2 I {14.930mls i A=64IRe=0. va.u++ Ad+ 1)= 1970 (i = 2) I ..52 J/kg sa kojom snaga pumpe iznosi P=472 W.339m1s.+C.s.P3 Slika P. 2 b. .1.-) -(C. ')=0 = PSi V2 /2. e) U slucaju da je strujanje u cevima laminarno koeficijent trenja se odreduje primenom izraza (2.29).Proracun prostih cevovoda.vo-2(gH+ m 2 2 vI P + p. zamenom kojeg se iz jednaCine (1) dobija kvadratna jednaCina za brzinu d P cije je pozitivno reSenje vo=1.68 (i = 1) C. ~ I Voi +".2. f) Radi kraceg zapisa pojedinacnih lokalnih otponi sa sl.

dok su I1p j gubici usled trenja na pravolinijskim deonicama izmedu lokalnih otpora. j=3.528m/ s.05mm sa kojomje A.1. i naglog prosirenja. Za ave cevi snaga turbine iznosi P=7S3. .2. Od ove vrednosti na dalje potisnim cevovodom pritisak opada zbog lokalnih (2!:ih. sa kojom je Rejnoldsov broj Re =vD / v::: 1. Raspored pritiska po duzini bilo kog lokaInog otpora zavisi od geometrije lokalnog otpora i odreduje se eksperimentalno.06..81). sa kojom jekoeficijent trenja A. prema izrazu (2.441. H=lOOm. otpora i.1.J i ventila (l1pJ i otpora trenja (!:ip] + !:iP2)' pritisak opada na vrednost pc.2-3 Yr ::: gH -l.10-6 m 2 Is.7) otpora.Pv . Na nivou tecnosti u rezervoaru A vlada apsolutni pritisak Pa . koja je na ulazu u pumpu. Zbir duzina ovih deonica daje ukupnu duzinu cevovoda L::: ~~:. Koristeci napred vee receno na s1.164 Prorar:. zbog lokalnih otpora usisa (l1p. pa ce snaga turbine biti P=788.Py + pgH. Na samom izlazu iz pumpe vlada pritisak PD koji predstavlja maksimalnu vrednost hidrostatickog pritiska u hidraulickoj instalaciji.1.flpy. a) Za betonske cevi iz tabele 2. LahIne otpore racunati kao 10% od gubitaka usled trenja.!:ipc. Profili brzilta pri cemu su !:iPi gubici pritiska na lokaInim otporima: usisa. Iz akumulacionog jezera 1200 I/s vode protice kroz turbinu. Do nivoa visine usisnog otvora cevi hidrostaticki pritisak se povecava na vrednost . .1m prostlh cevovoda.2. Dakle.7 kW.5.2. .Ol09. Od ove vrednosti na ulazu u uSlSni cevovod pa do tacke C. Za razliku od lokalnih otpora raspored pritiska kod pravolinijskih deonica je veoma jednostavno nacrtati. L=3km.5..=O. L v2 I \ I b) Za nove celicne cevi iz T.4 kW. Odrediti snagu 1:'urbine akc je ugradeni cevovod: a) betonski neobraden i b) od novih celicnih varenih cevi.2-3.1.Pv ' odnosno relativni pritisak . Dati podaci su: D=lm. je :P~ pMTr 11r.5 sledi visina neravnina 6=O.5mm. redosledno. pri tome pretvarajuCi strujnu energiju u koristan mehanicki rad. oCigledno je da se smanjivanjem visine neravnina smanjuje koeficijent trenja Cime se korisna snaga turbine povecava.Xj.5 se dobija srednjavisina neravnina 6=1.106 • Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe tecnosti u akumulacijama dobija seizraz za napor turbine H Slilca P. da bi na nivou tecnosti u rezervoaru B imao relativnu vrednost Pm' ProDlem 2. jer je promena pritiska linearna funkcija od duzine cevne deonice.n D 2" u kome se koeficijent trenja odreduje primenom izraza (2.2-2c nacrtan je raspored relativnih (u odnosu na stanje atmosfere) hidrostatickih pritisaka po duzini cevovoda.1.0218.1. . P. i !:iPB) i usputnih (!:iPj. RESENJR Na osnovu protoka dobija se brzina strujanja v = 4]/ / D 2 n::: 1.. 11r = 70%. Zbog dovodenja energije pumpi pritisak u njoj raste za !:ip.55).=0. v= 1. Snaga turbine. krivine. ventila.

1'lp'=70%.3 ' koje je nadeno numeriekom metodom proste iteracije opisanom u Odeljlm 2. = v j d 2 n I 4 =62.2A. dobija se napor pumpe yp =552. v = 4V I d 2 n ::.55ml s . Grad B na nadmorskoj visini od 50m snabdeva se vodom za pice iz akumulacionog jezera A koje se nalazi na nadmorskoj visini od 150m.3. Lokalni otpori iznose 20% od gubitaka na trenje.visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u akumulacijama. Sa ovim naporom snaga pumpe iznosi P=63. v = 10-6 m2 Is. Potrebe grada su V =80 lis vode.396/(v]d /v)O. b=38703. 12 kW. Pro}ili brzina 165 Problem 2.manjom brzinom vI koja ce.brzina strujanja koja odgovara projektovanom protoku i 11.. . V[m3 lsD.:: 2.=0.Fromcun prost!!1 eel/ol/oda.. Ako je . l·fl. dati novi koeficijent· trenja AI' Ako se ove veliCine uvrste u jednaclllU (1).1. pa ce tada voda strujati sa novom . koja glasi I v2 fp =-gH + 1.2-4.0054+0.4. U istom dijagramu ucrtati i radne tacke pod b) i c). Sa ovom brzinom novi protok iznosi V.-.:: a -b V2 . (a=800Jlkg.. Odrediti: a) snagu pumpe koju je potrebno ugraditi u cevovod precnika d=200mm. . koji va. d) ako je pumpa koja se llalazi u cevovodu (u zadatku pod a» sa karakteristikom Yp ::. b) protok kroz cevovod u slueaju llestanka elektrielle ellergije.0054+0. 1 2gHd 1 ::. Y~ Iy =552 J/kg.81/ s.0131 . b) Kada nestane elektricne energije napor pumpe je l~ =0.H . c) preenik cevovoda da bi se projektovalli protok ostvario bez pumpe. Koeficijent trenja odredivati primenom obrasca A=0.5..zi za Re<2·10 6 • Dati podaci su: 1=6km. I v b) Slika P.2-4 RESENJE: a) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za mvoe teenosti u akumulacijskim jezerima.396/Reo.21 O. dobija se resenje za brzinu strujanja v == . u dijagramu f_rr ucrtati radnu taeku pumpe.TT ' (1) pri cemu su. au njemu se nalazi pumpa karakteristika datih u zadatlru pod d) odrediti koliki ce tada biti protok vode kroz cevovod i u dijagramti f-V ucrtati novu radnu tackn. H=lOOm .2.koeficijent trenja odreden datim izrazom.:: 1997m/s 1. e) Ako cevovod ima preenik cevi iz zadatka pod c).3 J/kg.1.

pogodnija.b r732 dobija se jednaCina za protok 0. to sledi da se radna tacka nalazi na i/' . Prublem 2. Odrediti snagu ugradene pumpe. 'I '2 RESENIE. SV2 =5.61/ d . SV4=4. i 11. Za odredivanje radne tacke. 14 =20m.CTi").asom dobija se cevovoda opisuje krivom radna tacka kojoj odgovara projektaval1i protok od V =80 lJs. Ekonomskom analizom treba utvrditi koja je varijanta. d 2 =lOOmm. Grafickiprikaz ove zavisnosti dat je na dijagramu sa sLP. jer tada nema mogucnosti kvarova pokretnih delova.22-5 nivoi vode u rezervaarima su konstantni. 11. Kada se u isti dijagram ucrta kriva karakteristike pumpe. (4/ d 2rr. r/2.6 I . Svl =2. 1. aka je ugradeni cevovod veceg precnika. niti ima eksploatacijskih troskova kroz utrosak elektricne energije. U svakom slucaju pozeljnije je resel1je bez pumpe. . nadeno metodom iteracije.02. napor pumpe Yp =61. d) 1z jednaCine (1) sledi da je karakteristika cevo~oda Yo == -gH + K A.)2. koja ima rdel1je V3 =97.45 J/kg i snaga pumpe P=2997 W. = 10m. h=2m.3 JJkg. 13=5m..396 (:~ Y'3 .(V3)JV3 rr.5.. := a . Na kraju. Dati su podaci: d 1=150mm.471/s. sa iIi bez pumpe. 1'2 -Lb +'2"-5 A. a njegova brojna vrednost odredjena je primenorn metode proste iteracije. Kao resenje za precnik D treba usvojiti prvi veCi standardni preenik cevi. tada se u preseku krivih Yo i Yp dobija radna tacka RT kojoj odgovaraju parametri V =80 1/s i Yp =552. dobivaju se: protok V =39 1/s. karakteristilm pumpe YP. Pri ovom protoku vode pumpa ce raditi u radl10j tacki RT3 sa l1aparom YPj ==432. D P3 =60. == -gH +1.osi na lllestu preseka sa krivOlll YO" i l1joj adgovara pratok VI =62. . y[ 0.=0. Sv3=3.5.0054+0. u slucaju nestanka elektricne energije.DO.166 Proraam prostliz cevOIJoda.k =0. u kojoj je Yp =0 jer nema pumpe u cevovodu. c) Ako ugradeni cevovod ima precnik D tada ce brzin.2-4b.2~5.5.Postavljanjem cetiri Bernulijeve jednaCine i dye jednaCine kontinuiteta.vi 12 i izraz za Y..=0. 2 ' U ovom slueaju iz Bernulijeve jednaCine (1).3 JJkg i trosice sl1agu := a+ gH I 9. Profili baina pump a dugotrajno van pogona. e) KoristeCi Bernulijevu jedl1aCinu Yp . Tl p =80%. d 4 =100mm.2A.t.8 1/s.P. pa se karakteristika Na mestu preseka ove hive sa V. U hidraulickoj instalaciji prikazanoj na sl. strujanjakroz cevovod i koeflcijent trenja biti v2 == 4liT / D 2 rr. =5kPa. bez obzira da Ii Se radi 0 nestanku elektricne energije iIi 0 kvaru. 1.. koristi se kriva Ye • S obzirom da je y" = Yp == 0.197 kW. pri cemu je konstanta K = 0.3 ·[1 D. =30m. tada ce gubici biti manji. tada treba pristupiti restrikciji potrosnje vode. dobija se preenik cevovoda D = 5~~: (4.3] == 219mm. d 3=125mm. P v =2kPa.2.

l1 p =80%. h=1l. Na asnovu pokazivanja manometara odrediti koeficijent lokalnog otpora ventila va i snagu ugradene pumpe.5.=O. D=50mrn.p J417 m =1. lo=5m.1.p)gh + pgl.Pl_2 = I v pgJ + pA.607g-' . L.O 188. Na osnovu jednakosti pada pritisaka izmedu preseka 3-3 i 4~4. Na instalaciji napunjenoj vodom izvrsen je eksperiment u kome se pomocu diferencijalnih manometara sa zivom mere padovi pritisaka.m /S.006·10. ~u=Sk=0. Pm = 13600kg/m . H=2m.. i to koristeCi uslov jednakosti razlike pritisaka dobijene iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2 i pokazivanja diferencijalnog manarnetra..8rnm.1.Pl_2 dobija brzina strujanja v= [ Q. Sv=2.ProraCltll prostlh cevO.--------------------~~------------~------~ 2 2 k k 11 k V u p. p=lOOOkg/rn .63) opravdana jer je Re < 10 5 .Prvo ce se odrediti brzina strujanja.vodo.63) za odredivanje koeficijenta trenja. ho=lOOrnm. pa ce koeficijent trenja irnati vrednosti A. Pro/iii blZino 167 Slika P. v= 1.2.v k 4 4 VO 10 3 3 k Slika P.2-6. L=25m.D k 3 3 6 2 k. Dati podaci su: /=3m. Cirne se potvrduje da je primena izraza (2. i pokazivanja drugog diferencijalnog manornetra .3164TC--)gh p 2 D Pm .2. i koji glasi f':.2-6 RESEN/E. to se uvrstavanjem istog u razliku f':. "2 2 Kako za hidraulicki glatke cevi vaii Blazijusov izraz (2. Strujanje je turbulentno u hidraulicld glatkirn cevima. D = (Pm . Sa ovom vrednoscu brzine Rejnoldsov broj iznosi Re=79884.2-5 Problem 2.

primenom BernulijevGl jednaCine za preseke 0-0 i 5-5. dok se tunel sa strujnog aspekta tretira kao hidraulicki potpuno hrapava cev.P _ A~ = 7 69 v2 P D" Konacno. povrsine poprecnog preseka A tu = 23.1.1 Av .2. a istovremeno trenjem povlaciu prostoru izmedju sebe i Slika P. .78) koji daje koeficijent trenja Atu == 0.2-7.7 J Ikg. Koeficijenti lokalnih otpora su: na lokomotivi SI == 0.P.ProDlem 2.2. dobija se napor pumpe 2 L v Yp = gH +(Su +2sv +8i. koji shodno izrazu (2.2-7. I pored efekata nestacionarnosti model stacionarnog I-D strujanja daje prvu.0195.5.14m2 .075m ..7m/s.?romclIn prostih cevovoda.24m i hrapavosti zidova 8 =5mm (podaci vaze za Patchway tunel u Engleskoj).u == 0. kroz tunel duzine L=1l40m.06. tu Kretanjem ispred sebe voz potiskuje vazduh protokom vv~ (sl. Koeficijent trenja u prostoru izmedju voza i tunela je 11.2-7 RESENJE: Ulaskom voza u tunel stvara se poremecaj pritiska Cija je propagacija tipicno nestacionarni proces. sto s~arastrujanje vazduha kroz tunel. iza voza SI == 0. obinla 0tu =18.15 ina ulazu vazduha u tunel C.102) daje snagu pumpe P=212 W.1 .1.0 Slika P. Voz duzine 1=100m.o /'. Za turbulentno strujanjeu tunelu.82m krece sebrzinom Vv =34.2m2 i obima Oy =9. povrSine poprecnog preseka Ay = 8. eksperimentalnim putem odredena. vaZi izraz (2. /::"P3-4 =p(Svo+A'D)2=(Pm~p)gho' dobija se. vrednost koeficljenta lokalnog otpora ventila r '-ovo = 2gho Pm .168 . Profili brzina .0 = 0.2-7. Daljim kretanjem voza kroz tunel potiskuje se vazduh ispred i usisava vazduh iza voza. tu 4A tu Do == 0 +0 tu 4(Atu -Ay) y ==2. AtuOtuL.145.4 1.2.25 = 0. koji se smatra hidraulicki potpuno hrapavom cevi.. veoma dobru. 10 v 2 .k +Svo +11..13m. Za zadate geometrije tunela i voza definisu se hidraulicki precnici tunela i prostora izmedju voza i tunela Dtu ==O=5.Ov. aproksimaciju za brzinu strujanja.1). SmatrajuCi da kretanje voza kroz tunel izaziva stacionarno nestisljivo strujanje odrediti srednje brzine strujanja vazduha u prostoru izmedju voza i tunela i u tunelu. D + 1)2= 53.11(8/ D )O.

odnosno protoka fluida. Ova sonda se sastoji od dye koneentricne eevi na kojima postoje dye grupe rupiea. mere staticki pritisak P s ' Razlika totalnog i statickog pritiska naziva se dinamicki pritisak na I1p == Pt - Ps == v PT' 2 (2.91m/ s.p)ghs' pri cemu su P!li i p gustine manometarske tecnosti i radnog fiuida.A)vol 3 1) o ill Avy 3 =0 . Kada se ova sonda postavi u praveu strujanja. po kojoj se raspoloziva (kineticka) energija stvorena kretanjem voza lizyv~ 12+li1ov. voza i prostora izmedju voza i tunela ne pro laze iste kolicine vazduha.. 0 · vtuA tu ='i}v~ +voAo .4) V ~> koji ustvari predstavlja kineticku energiju struje koja se u zaustavnoj tacki sonde (v=O) transforrnisala u pritisnu energiju.498ml s. dovoljno.t +S1 +lc o v tu 1Z I L.2.v). Profili blzina 169 tunela kolicinu vazduha v0tako da J'ednaCina kontinuiteta gIasi: A. posredstvom koje iz relaeije (a) sledi srednja brzina strujanja u tunelu vtu = 13. redosledno.Prorac7lm p!Vstlh cevovocia.3. Merenje brzine pll"imenom PrandUove sonde Veoma cesto u inzenjerskoj i istrazivackoj praksi javlja se potreba za merenjem brzine. 7J. . to direktna primena Bernulijeve jednacine nije moguca.2.2.2. Cijimse numerickim resavanjem dobija brzina Vo = 1. Jedna od metoda koja se u tu svrhu maze koristiti jeste primena Prandtlove sonde (s1.A)vo3 + (C.u +lc tu D +/ '[A Vy + (1. 12 trosi na savladavanje strujnih gubitaka u tunelu. Zato se koristi jednaCina energetskog bilansa.2. v. i= 1 Slika 2. tu 0 pri cemu su maseni protoCi !hj = pAivi (i=o. na pro primenoll1 diferencijahlog manometra kao I1p == (Pm . 2. Elirninisanjem brzine jednacina (a) i (b) dobija se kubna jednacina (C. UzimajuCi u obzir da je A tu = Ay + A o ' i uvodeCi karakteristicni geometrijski odnos A =Ay / A tu ' jednacina kontinuiteta se svodi na oblik v tu =Avy+(l-A)vo' (a) S obzirom da kroz karakteristicne preseke tune la.3. dole je fts pokazivanje manometra. .tu.3). daleko od vrha. odnosno v~ L -/ v~. rupiea koja se nalazi njenom vrhu meri zaustavni (totalni) pritisak PI' dok rupice koje se nalaze na zidusonde.1 +lc o 7J)2 mo ' (b) . Merenje brzine Prandtlovom sondom . ! my 2+mo 2= (Sll +lc tu D+1)Tmtu +(S/ +C. Ovu razliku pritisaka je veOUla jednostavno meriti.1)(l.v.

cl)L..6) treba resiti numericki.. }=1 . . Za odredivanje protoka fluida potrebno je poznavati ne sarno jednu brzinu... a i=l. / d. sto znatno uslozava proceduru odredivanja protoka. pak. Polozaj mernih tacaka odreden je normom . Za utvrdivanje karakteristike ventilatora.2..9) a protok fluid a iznosi V == v sd 2 n ! 4.3) na rastojanjima merenim od zida cevi (2. U svakoj od memih tacaka brzina strujanja se odreduje izrazom (2. srednje brzine strujanja v s ' u opstem slucaju. Broj memih krugova moze biti proizvoljno izabran.J l~2n . iii.7) pri cemu je n ukupan broj mernih krugova.2.2.2n) . jedna 11a rastojanju a i ! d. (2./h.6) Za odredivanje protoka.2.2..170 Proraam prosllh cevovocla.2. najcesce se bira n=5 cime se ukupno ima 10 mernih tacaka u strujnom preseku..3).. Za izbegavanje ovih poteskoca mnogi propisi za merenje protoka fluida definisu polozaj postavljanja sonde. ali. U suprotnom potrebno je meriti u dva ortogonaln. f vdA ==2n1 vrdr = v -4. .2. tako da je srednju brzinu moguce odrediti kao srednju aritmeticku vrednost izmerenih vrednosti brzina.2..j .5) m .2-8. integral u izrazu (2. izvrsene su dye serije eksperimenata: a) U prvoj seriji eksperimenata izvrseno je bazdarenje ulazne mlaznice. Ako je merni presek dovoljno daleko od lokalnih otpora i u njemu se ima razvijeni profil brzina tada je dovoljno izvrsiti merenja sarno 11 jednom pravcu provlacenjem sonde kroz poprecni presek (kao na s1..a pravca koji prolaze kroz poprecni presek.n memi krug na kome je postavljena sonda. . kruZnog ulaznog ONora precnika d=200nun i kvadratnog izlaznog otvora stranice a=170mm. Profili b. d~ A 0 s (2..2.8) dok se srednja brzina strujanja odreduje kao srednja aritmeticka vrednost Vs 1 ==-Lv 2n j=1 2n } = ..zina IzjednaeavajuCi izmerenu razliku pritisaka sa dinamickim pritiskom (2. Problem 2.2. 2n p . P .4) odreduje se brzina strujanjau tacki u kojoj je sonda postavljena. merenjem brZine u deset tacaka kruznog preseka primenom Pral1dtlove sonde... . time se odreduje profil brzina u preseku. za kruzne poprecne preseke cevi propis VDI 2044 precizira polozaje rnernih tacaka na koncentricnim krugovima (s1. 'to je ukupan broj mernih tacaka 2n.= ~ 2g(--1)h P .2g(-1!!.2. kao I1P Pm v= .. konstantne protocne karakteristilce. a druga simetricno od ose cevi na rastojanju I-a.2. (f=1. ipak. (2. KoristeCi tako definisani profil brzina odreduje se protok fluid a kroz krliZni poprecni presek cevi kao V == P¥ (2.5) v} == ~2g(Pm / p-l) ~hs. Kako na svakom krugu ima po dye meme tacke. vee vise vrednosti brzina izmerenih u razlicitim tackama memog preseka. Tako na pr.

1) odreduje se gustina vazduha p:= Pa I RT..idarenje mlaznice Baidariti neki uredaj za merenje znaci vIsitiporedenje pokazivanja etalon instrument a i instrurnenta Cija se karakteristika odreduje. b) U drugoj seriji merenja izvrsena su istovremena merenja padova pritisaka na (izbazdarenoj) rnlaznici i na ventilatoru (pri konstantnom broju obrtaja) koji su dati u tabeli 2.3 74 6 11. Protok vazduha moze da se odredi primenom mlaznice pod uslovam . zato stase vazduh pri datim uslovima strujanja panas a kaa nestisljiv fluid.5 93.. U datam primeru etalon instrument je Prandtlova sonda a bazdareni instrument je mlaznica.8 10 0. (---71--l \'A.5- 7 7. hm Na osnovu datih rezultata merenja nacrtati karakteristiku ventilatora (dijagram r/ -l:1p).2 81.2.zln(l 171 VDI2044 (Odeljak 2.2mm izmereila su i pokazivanja manometra spojenog sa Prandtlovom sondom koja su data u tabeli 1. i - '1 44. Ova: gustina je ujedno i gustina vazduha u bila kom strujnam preseku.1 8 4. Stanje atmosfere odredeno je izmerenim velicinama P a =998 mbar ita = 20°e. a) .2027kg/ rn3 .4 21.7 66 5 15.7E KoristeCi izmerena stanje atmosfere i jednaCinu stanja (1.6 88. Pod etalon instrumentorn podrazumeva se instrument vece klase od bazdarenog instrumenta. d Slika P. Profili b. Za merenje pritisaka korisceni su Betz-ovi mikromanometri napunjeni vodom (Pm :=: 1000kg/ m3 ). = 1.2.Ba.2.8 9 2.4 97.4 53.3).Pri tezimu strujanja u kome je izmereni pad pritiska na mlaznici hm =1l.9 4 19.2-8 RESEN.1 2 34 40 3 26.FromClIl't prostilt celJolloda.7 100 mm mm I:1h Tabela 2. Pri navedenim strujnim uslovima vazduh se ponasa kao nestisljiv fluid. Na osnovu ovih merenja odrediti bazdareni koeficijent mlaznice.

2. podrazumeva se funkcionalna zavisnost t'lp = t'lp(V).2 PI+2'[l-(T) ](T) 1 2 Iz ovog izraza sledi da je porast pritiska u ventilatoru jednak razlici totalnih pritisaka iza i ispred ventilatora. 2 2 i jednacine kontinuiteta v l A 1 =v 2 A 2 . Na kraju treba naglasiti da kada je neki od ovih meraca izbaidaren tada se protok £Iuida odreduje samo na osnovu jednog ocitavanja (veliCina h m ). Sa OVOID brzinom protok vazduha ee biti V = vsd 2 n / 4 == 0.10) dobija se koeficijent bazdarenja mlaznice K =V / K =5.684 m 3 /smll2 Ako karakteristika mernog instrumenta zavisi od protoka tad a je potrebno izvrsiti odgovarajuea bazdarenja u celokupnom predvidenom mernom opsegu. Da bi se na osnovu eksperimenata odredio porast pritiska u ventilatoru treba meriti staticku razlilcu pritisaka i protok. ? • P 4V 2 pri cemu radna formula za odredivanje protoka glasi: IV KK I. Prandtlovom sondom.9.Jh.2.1.. K= d:n ~r-~-(-Pp-m --1-) .9) i iznosi Vs = 10 2g(--1) P l~m i=IO 1=1 1. gde su povrsine AI =d n/4 i A2 =a dobija se izraz za porast pritisne energije u ventilatoru t'lp== P02 . Da bi se odredio bazdarni koeficijent mlaznice iz izraza (2. tj. (2.81) sa izmerenim padom pritiska na mlaznici APm = PST=2"S(-d ) = (Pm-p)gh m .10) U OVOID izrazu S je koeficijent lokalnog otpora mlaznice a K je protQcna karakteristika (iIi bazdarni koeficijent) mlaznice. 2 . p. == 19.POI 2 2 . Upravo zato mlaznica mora da se bazdari. KoristeCi. Izlozeni princip bazdarenja mlaznice vazi i za bazdarenje blende i Venturijeve cevi. b) Hidl'tlu/icka karakteristika venti/atom Kako je vee receno u Odeljku 2. pod karakteristikom strujne masine. Kako je staticki porast pritiska . Primenom Bernulijeve jednacine za razvijene strujne pres eke ispred (1-1) i iza (2-2) ventilatora np+P1+pv1 /2==P2+Pv 2 /2.1t == v.10) sledi da treba meriti protok kroz mlaznicu i pad pritiska na njoj (veliCina h m ).2. Profi!i blz/na da se poznajenjena protocna karakteristika.172 PromCi!?l prostih cevovoda. ili da je jednak zbiru staticke i dinamicke razlike pritisaka. dalje izraz (2. odredenog izrazom Vajsbaha (2. sto je neuporedivo bde od merenja protoka Prandtlovom sondom.15 m/ s. A2 ·:i V. dalde i ventilatora.1..6016 m3 / s.2. =P2 - PI +2'(v 2 -VI) p 22 =P2 - . Protok vazduha se odreduje etalon IDetodom. Do protoka kroz mlaznicu dolazi se izjednacavanjem pada pritiska na njoj. S obzirom da se ptf merenju sonda postavlja po propisima utvrdenim mernim tackama to se srednja brzina strujanja odreduje izrflzom (2. kao lokalnog otpora.

3813 0.P.6 3 622. Profi!t' blzina 173 odreden izrazom P2 .-.10).4 V [m 3/s] Slika P.)71 ).y2)rc.Froracun proJ'tlh cevovoda. IzrazavajuCi protok kao proizvod srednje brzine v s i povrsine poprecnog preseka procepa A = (R 2 . koja se meri od zida klipa.::. KoristeCi parove podataka /1p V nacrtana je karakteristika ventilatora prikazana na sl.6 0.2-9 3 l+a' Koeficijent korekcije koliCine kretanja odreduje se primenom izraza (3.2 966.p Pa Tabela 3.2785 0.(-2-) 1m ' 6p.7979 0. 800 ~ <l r -4l 1 "" 600 .1. .1 Karakteristika ventilatora.6 890.8 ° 6 7 8 9 10 6(J16 0.2-Ut Kroz kanal sirine I i visine h struji veda pri cemu je profil brzilla u poprecnom preseku opisan funkcijom v = Vo (y I hY. r ~ J r v2rcydy =-3 (1 + 2a)(1.PI.9 982. a +nrrrl-rrr$rr 0.2-8.1978 365. 5 i - 1 1.6 2 513.-1-fRv2211: d =1(1+a)(1+3a). pri cemu je Yl.8 1. Av: r Y Y ]0 (1+2a)3 Pmll/em 2.-1---1----1 0. dobija se srednja brzina strujanja Va 1+2a v ---s - SlUm P.3 Prolliem 2. a njihave brojne vrednasti nalaze se u tabeli 1'. a h = R .r je visina procepa.4) i iznosi ~. pri cemu je a=rlR odnos poluprecnika.4956 0.se'lzrazom (2.::.p)g6h +-2 a d 1C Na asnovu izmerenih veliCina 6h i 11m datih u tabeli T.Y.17) i iznosi a= -1-fR v 3 27t d = 27 (1+a)2(l+4a).p)g6h. V 1..0 1.0 0.RESEN. (Pm .2.6 4 717.1E: Uvodenjem koordinate y koja se meri od ose cevi i koordinate Yj = Y .3.2 m3 Is /j.1546 838.2-9.2. r YY 2 (1+a)2 Koeficijent korekcije kineticke energije odreduje. a protok izrazom (2.::. Ovaj prom brzina daje protok V = J A velA = . Kroz kruznu cev poluprecnika j~ krece se klip poluprecnika r brzinom vo' Kretanje klipa stvara linearni profil btzina u procepu izmedu klipa i zida cevi.0482 09236 0.4 0. srednju brzinu i korekcione koeficijente koliCine kretanja i kineticke energije .2 1. (Pm .2-S. Odrediti protok.7032 779.2. zadati linearni profil brzina opislfje se funkcijom v = Vo (1.1.a)R Vo 2 11: . gde su Vo brzina strujanja .2 0.4 935.2.2.::. to ce porasf pritiska u ventilatoru biti adreden izrazom P K2 40 2 2 l 1. Av. adreduju se parast pritiska u ventilatoru i pratok. Yj I h bezdimenzijska koordinata.

174

Proracall pTOJtth ceJloJloda. Profili brzliza
na slobodnoj povrsini i n odgovarajuci eksponent. Odrediti pl'otok, srednju brzinu i korekcioni koeficijent kinetieke energije za opisano strujanje. NaCi brojne vrednosti trazenih velicina za podatke 1=3111, h=3m, 11=112. Vo = 2m! s.

RES.l;J\(/E
Slika P.2.2-10 Brojne velieine su: v~ = 16m 3 1S,

v=-11+1
Vm

.

va I h

v =~ m 11 + 1

(n

a. = 371 + 1

+ 1)3

= 1,33m! s

i CI. = 1,35.

Problem 2.2-11. U kruznoj cevi poluprecnika R fluid struji turbulentno sa potpuno razvijenim profilom brzina opisanim stepenim zakonom (2.1.59).

Odrediti srednju brzinu i koeficijente korekcije.

RESENJE Ovaj problem je vee tretiran u Odeljku 2.1.S. 1.4. la, te je zato srednja brzina odredena izrazom (2.1.60) a koeficijenti korekcije izrazima (2.1.61).
Pro/JIem 2.2-12. Odrediti hidraulieki preenik strujnog preseka oblika: a) kruzne cevi, b) cevi oblika elipse, c) kruznog prstena, d) razmenjivaea toplote sa n cevi, e) pravougaonog kanala, f) trouglastog kanala, g) pravougaonog otvorenog kanala i
h) trouglastog otvorenog kanala.

@
:
a)

0;0' a my:.~.. t=r:~J: -- ~~ "R - ·g(~O- dl--i-o-I b/:\~lh _--+--)
:
b)

a a@dDI
~ :O~Q
<I) c)

;

llil
a
Il)

!:)~~Ji
g) h)

e)

Slika P.2.2-12 RESENJE KoristeCi definiciju hidraulickog preemka datu u Odeljlru 2.1.5.1.1
d h =4AIO,

za zadate geometrije poprecnog preseka cevi i kanala sledi:
2

a)
b)

d =4 D n/4 =D h Dn '
d :4~: 4ab, h n(a+b) a+b

c) f)

d "

=4--..EL:
2(a+b)
ail

2ab , a+b

C) d)

(D -d d h =' 4 (D+d)n
2 2

2

2

H
:=

D-d,
}1(

g)

2 = 2ah a+2b a+2b' ab d h = 4 a+2b'

d =4
Ii

d
h

1Dl 712...1!. D2 = 4---L.::'__ = _4_

/2
h)

(D+nd)n

D+nd'

.~ d h =4 2b

=-;;"

ah

Prolllem

2.2~13. U zatvorenom rezervoaru nalazi se teenost viskoznosti Tj=5.1O-3 Pas. U njemu se okreee tanki klip preenika D=lOOmm, ugaonom
0):=

brzinom

Is'), preko osovine precnika d=20mm. Procepi ispod i iznad klipa,

ProraCti!1 prostllt eevoj/oda. Frofili b,zina

175

debljine 15 = 5mm, su takvi da se pri rotaciji formira linearni profil brzina. Odrediti obrtni moment kojim tecnCist II tokll rotacije deluje na klip.
RESEN.lE:

III

11111
D

corpt 4 4 iv! = 328 (2D -d )

= 1,962·10-

5

Nm.

Prikazani uredjaj je ustvari obrtni viskozimetar Slika P.2.2.l3 koji na osnovu merenja obrtnog momenta i ugaone brzine daje dinamicku viskoznost ispitivanog fluida.

176

2.3. PRORACUN SLOZENlH CEVOVODA
2.3.1. HiallJr:aIlllUckll prol!":acmll sR@zcIIlill:i. cev@vo«l!a

Pod slozenim cevovodima podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih ima bar jedno mesto gde se cevovod grana - deli iIi spaja. Prema tome, fwd siozem!z cevm'oda postOji' vde ,ftrujmiz cevi a samim tim i vise glavnih pravaca strujanja odnosno gIavnih strujl1ih tokova. Najjedl10stavniji slucaj slozenog cevovoda je cevovod sa tri deonice prikazan na s1.2.3.1, koji povezuje tri rezervoara oznacena sa A, B i C. Neka iznad nivoa tecnosti u rezervoarima vladaju kOl1stantni pritisci P1' P2 i P3' Nco gU nivoi tecnosti u rezervoarima (1-1,2-2 i 3-3) konstantni tada su kineticke energije tih pre;;eka jednake nuli. Posle uspostavljanja stacionarnog strujnog toka ad rezervoara A ka rezervoarima B i C srednje brzine strujanja u cevnim deonicama ce biti Vi' a ukupni ekvivalentni otpori cevnih deonica Ci (i=1,2,3), Postujuci izlozeno u Odeljku (2.1.4), izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima mogu da se uoce dva razliCita strujna toka, ito: strujni tok a-a (oznacen strelicama) koji SIika 2.3.1 spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i B, i strujni tok b-b (oznacen punom-tankom linijom) koji spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i 'c. Za hidraulicki proracun razmatranog slozenog cevovoda mogu se postaviti dye Bernulijeve jednaCine za preseke 1-2 i 1-3, koje glase: 2 2 p] P2 V] v (2.3.1), -+gh=-+C]-2 +C2 - 2 ' 2 P p (2.3.1 )" Ovde se za razliku od prostih cevovoda gubici za jedan strujni tok dele na dye grupe gubitaka, ili vise grupa zavisno od slozenosti posmatranog strujnog toka, koji se odreduju sa razlicitim merodavnim kinetickim energijama. Nairne, svakom ad udela kineticke energije v; 12 (i=1,2,3) u jednacinama (2.3.1) odgovaraju razliCiti maseni protoci fluid a rhi' sto zapravo slozeni cevovod Cini sustinski drugacijim od prostog cevovoda. Pri proracunu slozenih cevovoda, 11a mestima grananja cevovoda, postavljaju se jednaCine kontinuiteta. Za posmatrani cevovod sa tri deonice jednacina kontinuiteta se primenjuje za racvu R, i glasi
3

)/'1

= j=2 ) =V2 +V3 LV

.

(2.3.2)

Na osnovu izlozenog za hidraulicki proracun slozenogcevovoda sa tIi grane, zakljucuje se da se htdraulic!ci promcun VI;!i primenom Bernuiijevzh jednacina i jednaCiize !continutleta. UopstavajuCi ovaj zakljucak na slozeni cevovod sa n

ProraCUl1 slo.iemlz ceJloJloda

177

deonica, zakljucuje se da se hidraulicki proracun sloienog cevovoda vrSl primenom odgovaraju6eg broja Bermilijevih i jednaCina kontinuiteta. 1z takvog sistema jednacina odreduju se nepoznate velicine: pritisci, precnici cevi, brzine stujanja iIi protoci, a sto zavisi od razmatranog slucaja sloienog cevovoda.
2.3.2. Hid:raUlHclka Jlrnll"alklte:riistilka sI®zeJ[mg cev®'I!®da sa lIddrmdiiclkii Jll!araleiJrltim graoam;m

Posmatrace se slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih deonica, koji je prikazan na s1.2.3.2.1, i u kome u svakoj deonici, povrsine Ai' odgovaraju ekvivalentni otpori Ci (i=l"."n). U Hoj deonici srednje brzine strujanja Vi' odnosno

Ll PA-B =const

Slika 2,3,2.1

Slilm 2.3.2.2

protoka Vi' koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike je Ki = pCi I (2A;). U cevovodu prikazanom na s1.2.3.2.1 uocavajuse dye karakteristicne tacke A i B, Tacka A je zajednicka polazna tacka za sve cevi (i=l" ... ,n), te je zato pritisalc u njoj PA zajednicki za sve deonice. S druge strane u tacki B zavsavaju se sve deonice, te je zato na kraju svih deonica pritisak isti i iznosi PS' PosrnatrajuCi jednu proizvoljno izabranu deonicu pad pritiska u njoj odreden je izrazorn I1p = PA - Ps. Ovaj pad pritiska se ima i u bilo kojoj drugoj deonici bez 0 bzira na geornetriju i broj lokalnihotpora u njoj. Dakle, izrnedu tacaka A i B vaii jednakost padova pritisaka . PA - PB = I1p = I1Pl =.,,= I1Pi =,,,= A.Pn = const. (2.3.3) Deonice sloienog cevovoda koje ispunjavaju uslov (2.3.3) nazivaju se hidraulicki paralell1e grane. Iz izraza (2.3.3), za bilo koje dye grane i ij, dohija se jednakost
pCi

-t =
V,
n
j

2

2 ~

pCf 2 '

(2.3.4)

iz koje sledi veza izrnedu brzina jednaCina kontinuiteta

Vi

= V j ~ Cf

I Ci . S druge strane, za racve A i B vaii
u ..

Va =vaAa =

b V Ai =vfbAi~Cj IC 1=1 .=1
~va'

i

(2.3.5)

\
I

iz koje se, na osnovu poznatog ukupnog protoka, maze odrediti brzina u bilo kojoj hidraulickiparalelnoj grani kao
V·=

(2.3.6)

]

b7=IAj-..jC;, I Ci

Ako se pad pritiska izmedu tacakaA i B izrazi preko ekvivalentnih karakteristika

178

Fromcun slozemh cevovod{l
2
Vj

2
Va

I1p ~ pC} T= pCe 2

=K Va

.2

i ako se iskoristi izraz (2.3.6) dobice se ekvivalentne hidraulicke karakteristike slozenog cevovoda sa hidraulicki paralelno povezanim granama C
e

=

(-'--'i=l

,\,n ---L _1_ 2 Ao .[c;)

].

K

e

= ("'\'~= 1 fK:l )-2 -'--'1 K.
I

(2.3.7)

sa kojima se slozeni cevovod sa n hidraulicki paraleino spojenih grana moze tretirati kao prosti cevovod sa jednim - ekvivalentnim otporom. Graficka interpretacija ekvivalentne hidraulicke karakteristike paralelno spojenih grana prikazana je na s1.2.3.2.2, za slucaj sa tri paralelne grane. U dijagramu I1p - V , prvo se ucrtavaju pojedinacne karakteristike Ki' a zatim se za crtanje ekvivaIentne hive cevovoda koriste izrazi (2.3.3) i (2.3.5). Nairne, pri jednom padu pritiska (l1p=const.) pojedinacni protoci u tackama a, b i c se sabiraju, Gime se dobija protok Vd = Va + Vb + Vc u tacki d koja leii 11<1 ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Ponavljanjem ovog po stupka za celokupno podrucje padova pritisaka, dobija se elevivalentna kriva cevovoda Ke' Opisani postupak, u potpunosti, vail i za slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih grana, s tim sto se graficki obim posla znatno uvecava.
ProD/em 2.3-1. Data su tri rezervoara A, B i C, napunjena vodom, koji su spojeni siozenim cevovodom. a) Odrediti protok vode u svim deonicama slozenog cevovoda ako se strujanje odvija od rezervoara A ka rezervoarima B i C. b) Dati graficku interpretaciju odredivanja ukupnog protoka tecnosti aka Se strujanje u deonici "2" odvija lea i iz rezervoara B, kao i u slucaju da je V2 =0. Dati su podaci: h=lm, Jf=2m, lJ =lOm, '2 =5m, 13 =10m, d 1=lOOmm, d 2 =60mm,
d 3 =80mm,

Su =0.5, Sk =0,5,

SVI =3, Sv2=2, Sv3=3, SR2=O,5, SR3=0,1, A.=O,02.
y y

ll,dl,fi.
VI I

0,
V2

I

tii~
R3 R

I I

I
V3

k
~.;:>

R2

aj

k

.......
~

Q) /

--~,
b)

Lvl=tsJ:
c)
d)

Slika P.2.3-l

RESEN/P a) U slucaju strujanja tecnosti od rezervoara A prema rezervoarima B postavIjaju Se Bernulijeve jednaCine: za preseke 1-1 i 2-2

C,

~.'

ProraatlZ s/ozemlz eel/ol/oda

179

gh= (~II +SVI +Sk +71. ell )2+(SR2 +Sv2 +71. el +1)2

.

1.

" vC

~

" vi

z

i za preseke 1-1 i 3-3
2
'l . V l

gH=(SI/+SVl+Sk+A.-)-2 +(SR3+Sv3+Sk+A.- +1)-2' 1 l ~l G~ Zbog krateg zapisa prethodne dye jednaeine bite napisane u oblicima Z 2 gh = K1Vt + K2V} , gH = Kl';r; + Ki3 pri eemll koeficijellti hidralllieke karakteristike, shodno (2.1.101), iznose 8 I[ 8. 12 Kl = 42" (SII +SV[ +Sk +A.-) ; K2 = 42" (SR2 +SV2 +A.- +1) ; l d el l 1t G'l d 2 1t "2

l3

2
V3

(1)

d'3 d3 1t KoristeCi jednaCine (1), jedllaeinu kontinuiteta Vl = V2 + V3 i eliminacijom protoka V2 i V3 dobija se jednaGina za ukupni protok

8 ~ K3 = 42"CS R3 +S03 +Sk +A.- +1).

Kl Kl )2 4K~]. 4 [( Kl Kl It K + T+T [(l+T+K - K23 Vl -2g l+ K2K . 2 3 23 3

r
3

H)

2 Kl -KK(h+H)Vl+g
2 3

J .2 2[(y + H )2 -KK J=0, h 41tH y
2 3 2

Gije je pozitivno resellje, koje zadovoljava jednaCinu kontilluiteta, Vl =12,20 lis. Sa ovim protokom, iz jednaCina (1), preostala dva protoka imaju brojne vrednosti V2 =2,82 Us i V3=9,38 lis. b) Osim analitickog resenja, u zadatku pod a), do resenja za protok moze se doCi i grafo-analitiekom metodom koristeCi hidraulicke karakteristike cevovoda. Uvodenjem visinskih razlika lti _ R , od raeve R do nivoa teenosti u rezervoarima i-I (1=1,2,3), energija u raevi za slueaj strujanja teenosti ka rezervoaru B moze se odrediti na jedal1 od tri naGina
YR =ghl_R-KlV,: =gh2_R+K2V2=gh'3~R+K3V3'
." '? . .'

2

Kada se svaka od ovih zuvisnosti nacrta na dijagramu prikazanom na s1. P.2.3-1h dobivaju se tri krive CD, CD i @, pri eemu je ocigledno da visinske razlike h1_ R i nisu toliko bitne jer se za merodavne, na kraju, ipak, pojavljuju samo visinske razlike izmedu nivoa teenosti u rezelvoarima h iIi. Da bi se odredila radna tacica cevnog sistema hive (f) i @ treba sabrati. Sabiranje se obavlja tako cia se pri jednom naporu (Y=const) sabiraju protoci V(2+3) = V(2) +V(3)' Ponavljanjem ovog postupka za celolmpno podrucje napom dobija se rezultujuca - ekvivalentna kriva (2+3), u cijem se preseku Sa krivom CD nalazi tacka kojoj odgovara protok VI ==12,2 lis. U slucaju da se strujanje odvija od rezervoara A i B lea rezervoaru C, tada u odnosu na prethodni slueaj brzina u deonici CD menja smer, pa se energija u [(levi odreduje kao . . ., * .? . ') YR = ght- R - KJVl- = ghz_R - K2V2 = gh3_R + K3V3 -, -

180

Prolllc"im slo.femlt cevovoda

pri cemu je koeficijent hidraulicke karakteristike K; == (,,, +<;'v2 +'Alz / dz )- 8/ (di1C2). I ovde se, prvo, ucrtavaju (v. sl.P.2.3-1c) pojedinacne krive CD, Q) i Gl, a zatim se krive CD i <D sabiraju; pri cemu se za jedan napor (Y=const) sabiraju protoci [/(1+2) == [~l) +[/(2)' i na taj nacin, ponavljanjem postupka za celokupno podrucje napora, dobija se elcvivalentna kriva (1 + 2). U preseku krive Gl sa elcvivalentnom krivom (1 +2) dobija se radna tacka. Na kraju, u slucaju da je V? =0, energija u racvije
YR == gh l _ R
-KIV;~
-7

:=:

gh2_ R

:=:

gh 3_R +KF3 .

'2

Ponavljanjem, vee opisanog, grafickog postuplca u preseku krivih CD i Gl dobija se radna tacka (v. 81. P.2.3-1d).
ProD/em 2.3-2. U prikazanoj instalaciji sa sl.P.2.3-2 lokalni otpori mogu da se

odrede kao 10% od gubitaka na trenje. Odrediti ukl.lpni protok tecnosti, ako je strujanje a) turbulentno l.l hidral.llicki glatkim cevima (v= 1,06.10-6 m 2 Is), b) lal11inarno ( v = 4.10-5 m2 Is). Dati su podaci: 'a =10m, 11 = 12 =20m, d a=60mm, d l ==SOmm, d 2 ==40mm, h==l,Sm_

t
h

RESENJE- Kako su u ovom zadatku nepoznate tti brzine, to za resavanje problema treba postaviti tri jednacine. Te jednaCine su:

Vo '1 2 gh = 1,1 (/-"0 712+/"'1712)'
?

10

V1

o

(1)

I

2 I2 V 2 II v 1 2 p·l,l'A 1 712 = p-l,U 2 712 I 2

'

(2)

Va=ri;+T/2'

(3)

pri cemu su: (1)- Bernulijeva jednaCina, (2) Slika P.2.3-2 jednaCina hidraulicki paralelnih grana, koja je postavljena shodno iziazu (2.3.4), i (3) jednaCina kontinuiteta. Sistel11 jednaCina (1)-(3) resava se eliminacijom brzina VI i v 2 , i to tako sto se, prvo, iz jednaCine (2) dobije veza izmedu brzilla VI i v 2 • Zatim se koristi jednacilla (3) iz koje sled! veza izmedu Vo i v J uvrstavanjel11 koje se iz jednaCine (1) dobija brzina Voa) Za turbulentno strujanje u hidraulicki g1atkim cevima za koeficijente trenja vazi izraz (2.1.63), uvrstavanjem kojih u sistem jedna~ina (1 )-(3) se dobija brzina
S,7S g h[ 10 II ( . ]7/4 v = - - --+-o { vO,25 d~/4 d I5/4 d(+d;(*_)417(~~)517

d~

T1 )417.
J
.

m =1661,. s'

odnosno ptotok Va =4,71/s. b) Za laminarno strujanje koeficijenti trenja se odredujll izrazom (2.1.39) cijom se pril11enom II sistemu (1)-(3) dobija resenje za brzinu

"3 "0+ R3 VO RI R3 V2 k V3 ~2ghj Co +9 C l Cd) 1 1 do 4 V2~ vI VI =2... I.d= 3. RESENJE' Najpre se shodno izrazu (2.3-4. iznosio V.. 1.5m. 12+C1V~ 12.2v d~ . takode. 2 d 1 d12+di~(~~)2 ]2 J 1112 -0969m ~ J -.3-3. Nivoi tecnosti u rezervoarima su =2m.Rl = I.. \ =2.k + 7vd+ 1) = 9.5.711 mls i V3 =2.02. l.. Slika P. SRl=I. V3 3 3 ProlJlem 2.R3=1.1'1=3.21 ..3-3 v 2 =1. d j =80mm.5.. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V3 tako da protoci ka rezervoarima A. h 3=8m.3).. 1 =1. Ij =/2 =5m.vo=2.. 1 1/0 11 --l-+-( gh 35. konstantni.d+ 1) =16. odredjuju brzina strujanja vo=~ ..2..=0. I=lm. I. sk. 3 1.3 o a zatim se iz Bernulijeve jednacine za preseke 0-0 i 1-1 gh1 = Cov. ProlJlem 2. Konacno. d 3 =60mm.. = 172 = V} = Va I 3 kontinuiteta slede brojne 3 ~~'i.CO(-) .6. v = 60mm Is.R2=0..=6.515m/s. 1z jednaCine V. Dati podaci su: h 1 d 2 =70mm.6. iz Bernulijevih jednaCina postavljenih za preselce 0-0 i i-i (i=2. d z =45mm. I. r s' I.v3 = 2.Co(. /. I. au kojima su C j ekvivalentni koeficijenti deonica. lo=4m.k=0.2. 1... 12 =30m.. 11=20m.. i jednaCine kontinuiteta Va = 3ft] . do=lOOmm.5. 1.i vrednosti brzina: v] =1...]=3. 1..-. 2 .2 v. V2 2 v2 2gh3 Vo 2 13 I.99) uvode ekvivalentni koeficijenti otpora deonica 0 i 1 10 Co = I.R3 +I. dobivaju se vredllosti koeficijenata lokalnih otpora ventila 2gh2 Vo 2 Iz Sv2 = .. 13=40m. d~ .=0.=0.-) (I.1'0 +/. h2~5m.2. b) precllik cevi d 3 da biprotok kroz prosti cevovod.u=0. Ulje struji iz rezervoara A ka rezervoaru B kroz slozeni i prosti cevovod.u +1..329 mls.. B i C budu isti...2 .V3 = ..Proracun slozemh cevovoda 181 v - 0- odnosno za protok tecnosti 170 =2. koje glase gh] =Cov~ 12+Cj 12.1.5.. I...06.(SR2 +/.2 ... d 1 = 40mm.. Odrediti: a) visinsku razliku izmedu nivoa ulja u rezervoarima da bi protok kroz slozeni cevovod bio V=3 lis...310 mis.74 lis.R2 =0. Dati podaci su: d=50mm.

Cime je potvrdena ispravnost pretpostavke laminarnosti strujan:ja i U ovim cevima.3.. 3 71+ 1)2' 3 V3 13 2 V3 u kojoj su koeficijent trenja 71.528m/ s daje Re = vd /v= 1273 < 2320.6. prvo.-+ 1) = 38. ha osnoVll kojega se zaldjucuje da je u pocetnoj deonici slozenog cevovoda strujanje laminarno. 195m1s. ~Rl = 0.) 2g = 1. d2 d 3 = 25mm. I:. . = 40mm.3 == 64/ Re 3 i brzina cevi 8ri" 2 16/3 vrc = 4r/ / d. ~R3 = 0. Dati su podaci: H=2m." == 0.071. a zatim one daju Re I =584 i Re 2 =896.-S. Ova brzina. P. Na kraju iz Bernulijeve jednacine. ~R2 = 0.39). d=50mm.d v1 II . time je potvrdena opravdanost upotrebe izraza (2.1.1. 2 71)2' 1.5.71. pa primenom obrasca (2.2.. 1 . 2 I1 V1 2 I 2 V2 2 rj r d 4l r64l v 641 v d l-C1 -C2(T) JV1 +l~+-2-(d) z dt dz 1 iz koje se posredstvom jednacine kontinuiteta 7 == V + r 2 i izraza (2. ~v2 == 3.110 i 71. -I:~' Dalje. [1 == 10m. PrOD/em 2.1 =0.=64/Re=0.050. 12 == 9m. ~R dl 0. h I C2 =(.9mm~ ghrc Posle provere rezima strujanja (Re 3 =1637<2320) zakljucuje se cia je i u ovoj cevi strujanje laminarno.rc.3·5.d v k R1 't V R2 i 3 .v3 = 4. postavljene za nivoe tecnosti u rezervoarima. -- .6.7V2 . daje vrednost brzine v 2 == 1. te da vazi izraz (2.v1 = 2.=0. C1 =~Rl +~V1 +~k +1.1. +(. [3 = 10m. L=5m.3.d3 V3 'I pr Co =~u +~v +A d .2 =0. v 1 • Za odredivanje ove brzine koristi se jednaCina hidraulicki paralelnih grana -" (C1 +A 1 71)2= (C2 +11. ~k = = 0.628m_ b) Iz Bernulijeve jednacine postavljene za prosti cevovod gh == «(.1. u cilju kraceg zapisa uvode se konstante II tl I. = 30mm.182 ProraCtm slozemh cevovoda 2 RESENfE a) Prema zadatom protoku brzina strujanja v = 41/ / d rc = 1.2. Pretpostavimo da je i u ostalim '7 deonicama slozenog cevovoda strujanje laminarno.39) slede vrednosti 11.39) dobija kvadratna jednaCina 1 2 j SIika P.v3 +71. na pr.. napisane tako da svaki Clan ima dimenziju duzine. Odrediti ukupan protok tecnostikroz slozeni cevovod prikazan na sl.R2 +~v2 +~k +l. I:.3.875m1s. dobija se precnik d 3 = 4 --2(~" +~V3 +-V-. 1=5m."1 ~t Pre nego se pristupi odredivanju visinske razlike h treba naCi jednu od brzina v 1 iIi v 2 .3-4 2 1 2 2 +2C2(-2) d2 dd1 2 vJV l j d 4 2 6412v d 2 l -lC2 (z) v +-2-(T) vJ=O " d2 2 r Cije je pozitivno resenje v J =0.39) koji daje vrednost koeficijenta trenja A..02.7.d 1 1 k [2. dobija se trazena visina h == Co 2g +(Cj +A"l V 2/2 I VI " 71. 1:.

':L+~R.dl.3) za sprezanje hidraulicki para1edj ~ lnih i rednih grana.2. PrOblem 2.: 40mm. dobija se protok tecnosti fi':.3).3-5 K 3 = 2 {-2~n :. d z :.. k 3 > =2(d 2n) (SRl+2Sk+(.R3 + ""k 2 A 13 ) r +""v3 + d. (+)2... i na laaju. uvode koeficijenti hidraulickih karakteristika deonica 183 VI lJ. +). ~=~===~J R2 a) b) Slika P.1 4 2. 1'.39511 s. primenom izraza (2.VI+A~)~ I SlikaP. Voda struji od rezervoara Rl lea rezervoaru R2 kroz slozeni cevQvod.3-6 RESENJE' a) Uvodenjem koeficijenata hidraulickih karakteristika deonica - Ki = .3.A k Rl k. P 7 t i __: 1]) H .2.V2 . Konacno. 3 1. C7 =4. a zatim u tom dijagramu ucrtati radnu tacru. najpre.: K. . a) Odrediti ukupni protok vode. C3 =9..p t.7). 4· r L. C!:::: 9. . b) Nacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku cevovoda. posredstvom izraza (2.IE' Ovaj zada:tak bice resen preko hidraulickekarakteristike cevovoda. d6 =70mm.: ~ gH / Ke := 3...3. C2 =4.Proracl!il. K: ±( t. J H j Id' ~~ )2 (- 'n 12. A '" """ k J.7) i (2. nalazi ekvivalentni koeficijent K I_ 3 = ( I l l i=l Ii: )-2. 2 a zatim se za hidraulicki paralelne grane (1). d s = 60mm.~ 1). iz Bernulijeve jecinaCine gH:. za redno povezane grane nalazi se ekvivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike cevnog sistema: Ke = K + K I _ 3 == 1702131.3-6.<' (~" +2~. Cs =6. d4 ':.J'/oielllh cevoFoda RESEN. C4 =5. (2)i (3).2. Dati su podaci: H=4m. d l = 50mm. dobija se ekvivalentni koeficijenthidraulicke karakteristike . C6 =7..: 40mm. t. Zato se. d7 = lOOmm. d2.2. 12 K2 =2(-2-) (SR2 +2Sv2 +A d ~n )..7). u kome su precnici deonica d i i ekvivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. d 3 = 50mm.. i koriscenjem izraza (2.

C.2. a sto je prikazano na sl. to se za crtanje ekvivalentne karakteristike koriste postupci opisani. + 1. Prvi naCin je postavljanjem Yp = gH +(C.3-6b. (a. Nakon toga paraleIne grane A i B se zamenjuju ek-vivalentnom (A +B).025. za koju se postavlja Bernulijeva jednaCina: gH = (~u +l.7). Prema tome. d2 = 40rnrn. 'd) T+ «(. pri cemu se nivo tecnosti u rezervoaru B odriava konstantnim isticanjem vode kroz presti cevovod (3). a) Odrediti snagu ugradene pumpe. 10 = 10m.V ucrtati pojedinaene hive (i) U=1. cime se dobivaju hive A i B.v3 + 'A. u OdeljCima 2. za cevovod sa s1. . A.P7 = pK. iz koje se dobija brzina . H =: .44 I Is.5. SV2 = 9.R\+(.5. 12 = 30m.'d+1)T o 1 10 Va 2 '1 2 VI (1) . II =5m. b) Nacrtati hidraulicku karakteristiku slozenog cevovoda i radnu tacku sprege cevovod .3-6a oeigledno da su pojedine deonice tedno iIi paralelno spregnute.vi V3 = I Vc'u +1.vo +1. od tih deonica.. Zatim se ove hive sabiraju sa svojim rednim granama (5).u +2C.2.k +(. ]-2 . i 2. b) Za cItanje hidraulicke karakteristike potrebno je. .3~7. P. ].2..4.R2 =1.2. upravo.b>O).3.3-7a sa proracunom se hece od deonice (3).2 2m.k + A..)-'2+Ks 1. ~u := 0.6. Za nivoe tecnosti u rezervoarima Rl i R2 vaii Bernulijeva jednaCina pgH = t:. prvo. =0.2.l = 2..V7 =: 0. =25mm. I. u dijagrarriu t:. Do brzine v maze se doCi na 1 2 "dva" nacina. d 1 = 32rnrn.o= 2.847 m/s. zamenjuju se ekvivalentnim deonicama (1 +2) odnosno (3+4). ~v3 = 2.2. Dakle.7 ~(k+ fi. SRI := 0.P. hidraulicki paraleIne grane (1) i (2).5... Kako je sa sl.j2gH 1. = 13 .2. do = 50mm. + 1 3 l .j gH IKe = 14. Prublem 2. Kako je nivo tecnosti u rezervoaru B konstantan to vazi jednaCina kontinuiteta 7 V. redno spregnute grane (A +B) i (7) se sabiraju time se dobija ek-vivalentna kriva hidraulicke karakteristike K •. konacno.p . c.v3 + 'A.pumpa ako je karakteristika pumpe data izrazom Yp =a-bV?'. Dati podaci su: h =5m.!3 / d3 + 1) 12.127 rnl s. ~(/k+ k)-2+ K6 ' sa kojim pIotok kroz cevovod iznosi V=:.P. odnosno (6).5.k = 0. Kako za ostvarivanje strujanja sImi sarno potencijaIna energija (pgH) to je ilp = 0 sto znaci da se radna tach R T nalazi na V osi. C. iz koje sledi v = v3 (d ! d )2 := 1. kao i (3) i (4). 'tlp =80%.vl +A.V7 iz koje se dobija jednaCina karakteristike cevovoda '2 ilp =-pgH + pK. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C. d 3 RESENJE' a) Kada u cevnom sistemu postoje nezavisni presti delovi cevovoda tada proracun treba zapoceti.P1 + ilps + t:. 13 = 8m.184 Froracun slozenih cevovoda K • =: K +( .. C.

Nairne.13 J /kg.. liZ pomoe jednaCine kontinuiteta Vo = Vj +V2' dobija se brzina strujanja va =VI (dl / d o )2 +V2 (d 2 / d O )2 = 1..h so dab..R2 +I._ _ _ I~ h lQ. S druge strane.1.1'3 +A d +l)T d1 o 3 odakle se dobija resenje za napor pumpe Yp = 44.A...zk . 1 S druge strane do ove brzine dolazi se na nesto drugaCiji.8) a koja govori da je u za/vorenom sirtljnom kolu naporp"mpe jednak gubicima Ygzk ' 1 1 4 VI [IA..8) ima oblik 2 I 2 2 Ia Va 1 VI '3 V3 Yp = (I. energija u racvi je ista i za granu (1) i za granu (2).." +/..d2 .. 3 a) ~V2 V .k +1.9b treba ucrtati pojedinacne karakteristike (i) (i=0.3.k +l. I 2 u kojoj su hR_ 1 i hR.u +1. pa vazi jednakost V~ YR = gh R_I + (1. Zatim se hive (1) i (2) \ I .. iz koje sledi brojna vrednost· Yp = 44. y k H V3 ===u III 0 ~V3 vo Rl R2 k i2 . a sustinski isti.2.2 visinske razlike od racve do nivoa 1-1 iIi 2-2. koja glasi Yp = Yg." +2l.2.. -<11-----"-----<.2.do'A.ProraClm jlozemlz cevovoda 185 ~:z Ji._ _~..2).1.RI +1... do napora pumpe moze se doCi i primenom Bernulijeve jednacine za za/voreno sinrjno kolo..13 J /kg.. +i. b) Da bi se doslo do hidraulicke karakteristike najpre u dijagramu sa s1. d . +1 . +1)T+(l. Nakon odredivanja napora i protoka.vl +A.102) iznosi P=202 W..866 m/ s. k V2 gH gh L-~~_ _ _ _'~.3..RI +I. 1«!/---=:--I~iJ ilo I b) Slika P. i iz koje se dobija rnalopre nadeno reilenje za brzinu v 2 • Sa brzinama vI i v 2 ..Kada se raspolaZe sa podacima 0 brzinama tada se pristupa odredivanju napora purnpe.3-7a uocava se zatvoreno strujno kolo. (2.3. (1) i (3). i za koje jednaCina (2.194 ms / '2 lSR2+ S k+ S1'2+A.k +lvd)T+(I.." + A d +1) 'i + 2g(h + H) ])112 = 2...1'1 +Sk +A )2= -ghR_2 + (I.2 +A +1)2 d 71 'I v. snaga pumpe shodno izrazu (2.3-7 Za cevovod sa sl.vo +I.P.A. Do napora pumpe dolazi se iz Bernulijeve jednacine (1) iIi (2). u kojem su deoIDce (0).:" 4 [(i. nacin.

63) daje koeficijent trenja A..'V3 3 13 V .6. (.160m/ s koja shodno izrazu (2. ina taj nacin se dobija ekvivalentna hidraulicka karakteristika cevovoda-kriva Yc ' U preseku karakteristika pumpe Yp i cevovoda Yc nalazi se radna tacka RT. Kada se raspolaze sa polozajem radne tacke tada je interesantno znati sta kojoj deonici pripada. (.5.3-8. Pm == 5kPa.V1 + A.em vode kroz njih. h == 10m. Za odreaivanje brzine strujanja V 2 koristi se uslov hidraulicke paralelnosti grane (2) i redllog zbira grana (1) i (3) 2 2 I 2 12 V2 '1 VI .v] == 1. +V2 dobija se brzina Vo == VI (d] /d O )2 +V2 (d2 / d O )2 == 1.] =0.1. p= 1000kg / m 3 . dobija se jednacina za brzinu l1/2 2g(h + Pm / pg) m '. Istovremeno.RI == 0. (.R2 == 0. koje sada Ide na krivima (1) i (2).25 .5. == 1469. RESENJE' 1z Bernulijeve jednacine za nivoe tecnosti u rezervoarima B i C. == ISm. (.4. jednaCinu kontinuiteta VI == V3 dobija se brzina V 1 = V3 Cd3 / el])2 == 1. Sa ovom brzinom iz jednaCine kontiuuiteta Vo =: V..2. /1 == Sm..u +(. Posle toga krive (0) i (1 +2) se sabiraju po pravilima redne sprege. .V2 == 3. r.vo == 2.. a nakon toga struji ka potrosacu P.7. Odrediti snagu pumpe. kojima odgovaraju protoci Ti] i V2 . H 2 d 3 == 40mm. +(.k -0. kojima odgovara ukupni protok Ti"o' Potom se iz presecne tacke na krivoj (1 + 2) povuce horizontala (Y=const). TJ p == 0... Cime se dobivaju dye presecne tacke.R2 +(.63) za koeficijente trenja. d+1)T= ((.177~.0212.1. za rezervoar B.V2 +A.1.. Problem 2. +1+0. KoristeCi.v3 +Sk +A. do == 80mm.3 d+ 1)T 2 ! l J (.06.3.7S. H = 10m.1O. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.. Da bi se to utvrdilo prvo se iz radne tacke povuce vertikala ( V = const) .. jedna na krivoj (0) a druga na krivoj (1+2). ~uo==l.v3 == 4. Strujanje u cevima je turbulentno u hidraulicki glatldm cevima..m /s. '2 '3 6 d 2 == SOmm. time se dobija kriva (1 +2).186 Proraclin s/ozemh eevovoda sabiraju. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim' proticanj. Slika P.v3 +(. pa se tako dobivaju dye nove presecne tacke.072 m/s. ~u==0. metodom proste iteracije dolazi do brzine v2 =2. voda se vraca iz rezervoara B u rezervoar C. to == 4m. posle uvrstavanja izraza (2.32).RI +I. ('k==0. v==1. Dati K su podaci: h = 1m.. taka da se pri jednom naporu sabirajll protoci. 3 ' V3 ((. (.3-8 I V 3 == Cije je brojno resenje naaenO metodom proste iteracije.3164T vT. d 1 == 4Smm. i posredstvom izraza za koeficijent trenja (2. S' 3 iz kojeg se. Nivo vode u rezervoaru A je konstantan.. (.] d+1)T+ ((.

[ = 1. I.ie lokall'll 01]701' ko. Ri R2 Vi 14 =6m. Tl p =O. l3 = 1m.Jh I d rc = 1.160 IRe 0. SV[ =2. Problem 2. Pm =13600kg/m p=1000kg/m RESEN. dobija snaga pumpe P=874 W.845 m/s.1.2-d +1)-2-= 110. tj. Dati z podaci su: h.3-10 . SRl=1. 15 =3m. c) precnik cevi d 5' da bi nivo tecnosti 11 rezervoaru bio konstantan. d 4 =50mm.8."5". d) = 25mm. SJika P. V4 S" =0.. " k.0 =0. SV[=l. i d) snagu pumpe.02.)+(Suo+ 2 SvO+A.D. Problem 2.1. "t'i:~·.BleltdCl . Sa ovako odredenim protokoll1 brzina strujanja kroz cev 12nos1 2 V3 =4K.52.3-9. A.7. "z =2m. v v k SV3=4. d l =80mm.06. Odrediti snagu pumpe i koeficijent h lokamog otpora ventila V2.1E: 3 .=0. 1.2.8. d4 =50mm. d 1 =40mm. Pumpa transportuje vodu iz rezervoa1'a A ka 1'ezervoa1'ima B i C.63) daje 71.3-9 RESENJE: P=156. Dati podaci su: hl =2m. SRz=0. d z = 36mm.0183.182.. da se zna koeficijent njene karakteristike K.3 W. Odrediti: a) koeficijel1t lokalnog otpo1'a blende~ b) koeficijent Jokalnog otpora velltila V3 da bi Hivo tecllosti u rezervoaru C bio kOl1stantan.. Pri radll pumpe mvoi tecl10sti u rezervoarima su konstantni. Konacno.3-10. 1[ =12m.102).ii sluti za menmje jJ/V/olea fluicia.2. l =8m. 13 =12m. SR3=O. U grani (2) slozenog cevovoda p1'otok vode se meri pomocu blende koja ima karakteristikll K = 0. 1. d3 =50mm. S. Sv =2. Sk=O."4'=4.~==MF=~.3. 1Q-6 m 2 3 . SV4=3.=0. SV2 =·0. l4 =2m.4m. Koeficijent trenja racunati primenom formule '}. SR2=0.2. 12 =10m.3.5.Jh.5.5. d 2 =60mm.015 m 3 Is m l12 i pokazivallje ma110metra h=121mm zivinog stuba. Sk =0. iz Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe tecnosti 11 rezervoarima A i C dobija se napor pumpe 2 2 1 ' Vo " '0 lz . i[ =4m.vz J Yp =g(H-h. V= 1. iz iz1'aza (2. Is. Da bi se blenda uspeSno koristila za merenje protoka ona treba da bude izbazdarena." = 0. l2 =5111.g '0 '2 sa kojim se.2m.. D=60mm. hz = 1.8.o-d )-2 +(SR2+~V2+A. 11p =0.. SV2=12. Slika P.5. u 71. k'.Proracu/t slozemh cevovoda 187 koja shodl1o iz1'azu (2.pa ce tada na osnovu pokazivanja manometra h protok flllida biti odreden izrazom V = K. a) .

S" == 0.jednacina (2. Slika P.~R2 = 0.P == 8 79 . Sk == 0.2.5. = 5m. c) d s =65mm.102).3.34 .5. SV3 = 3. u grani (3).12a vod (1) sluzi za regulaciju protoka i naziva se optocni vod. SRI == 0. b) laminarno (p=8S0kg/m 3 . II = 5m.p:::: PS B v£ /2. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V4 i V2 i snagu pumpe.5.3) i za zatvoreno strujno kolo .3.5. 11p = 0. dobivaju se trazena resenja Sv4 = 66. (2. ds = 75mm.m 6 2 / s.9) snagll P=321 W. '2 '3 SR2 = 0. d 3 = 50mm.pm .5.U cevoyodu prikazanom na s1.63). II = 3m.P m :::: (Pm . SRI =0. Odrediti snagu ugradene pumpe. U slozenom cevovodu. Svl = 5. v = 10-6 m2 / s).6. ako je strujanje: a) turbulentno u hidraulicki hrapavim cevima.3. c) Resiti zadatke pod a) i b) primenom hicIraulickih karakteristika i Iiacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku zatvorenog slozenog cevovoda. to se iz nje dobija koeficijent 16kalnog otpora blende ":JB r = 2gh Pm . Cija je relativna hrapavost 10-3 (p = 1000kg / m3 . = 10m.3-U. 15 == 10m. Sv3 == 4. do = 300mm. = 10m. H = 4m. Svl = 1. d 4 :::: 50mm. d l = d 2 = d 3 = 200mm.3-11 pumpe (2.8.4 W. Sll = 0. RESENJE.3-12. P. meri se protok vode pornocu blende Cija je karakteristika K == 0.3. Problem 2.74 . kontinuiteta hidraulicke paralelnosti grana (2. Svo := 2. S druge strane ova razlika pritisaka semed pomocu diferendjalnog manonietra i ana iznosi !J. Dati su podaci: h =2m.5.3. Pm == IkPa. Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantni. 10 == 2m. kao i izraze za: koeficijent trenja (2.3. Dati su podaci: d l == 75mm. Za posmatrani cevovod postavljaju se Bernulijeve jednaCine: za nivoe 0-1 '3 . V= 10.2. Sv5 = 2. Sk =0.8). Tecnost struji kroz zatvorena strujna kola. 2 V3 P . SV2 :::: 13. d) P=950.77 RESENJE KoristeCi jednacine: Bernulija. 1 "" 10m.p) gh. v=S·10-4 m2 Is).01 m3 / sm l!2 i pokazivanje zivinog manometra h=40mm.p:::: !J.188 ProraculI slozenih eel/ovoda Pad pritiska na blendi kao lokainorn otporu je !J. koeficijent lokalnog otpora blende (2. 2 YJ p =80%.5kPa..1. d 2 =40mm.8. PI' == 15. Kako vaii jednakost !J. Problem 2.1. 14 = 4m. Napornena: U delovima zadatka pod b) i c) koristiti numericku metodu proste iteracije.9) b) SV3 = 1. .

' I = 2 ' 366 m ' s +r +1+OU.RI +I:.102)sledi vreduost P=7960W..3-12 a) Uvrstavanjem izraza (2."v3 ' " I e ' d Y3" d3 cije je brojno resenje nadeno metodom proste iteracije.stavanjem ujednaciuu (1) dobiti kvadratna jednacina \ I .1.0202 i 71. '"u . to se izjednacine (3) dobija Yp = 39.(1O-3+ 68V .1.1 +11.11(10 +-d2 -. 3 (/3 +l2)1 d 2 +2 = 2716 m -3 G8v I 0'25 '1 " s' SRI +Sk +Svl +0.d 1 0 '" RJIe R2 vo ....25.)0.81) za koeficijent trenja u jednaCinu (1) dobijp. Vo =r~ +V2 (4) I" - " "I [2.0. 2 2 2 i za zatvoreno kolo ° kao i dye jednaCine kontinuiteta '0 Vo II v1 Yp = (Su +2svo +11.2 =11. Zamenom nadenih velicina u jednaCinu (2) dobija se jednacimi v 3 = r +r VI == V3 • ~R2 +2sle +su +Sv3 +11.Sa ovombrzinom iz jednacine (4) sledi V o = VI (d 1 1d O)2 +v2 (d2 1dO )2 = 2.81) dobija 11..1 T+ 1)2 = (I:.ProraCliIl dozemh cevovoda 189 za hidraulicki paralelne grane II V1 2 V2 13 V3 ) (I:.39) to ce se njegovim uvr.3 ==0." +/:.259ml s. se jednacina za brzinu .1.0 d)T+(SR1 +SIe +Svl +A.. b) Kako za laminarno strujanje za odredivanje koeficijenta trenja vazi izraz (2.I p..d 3 u = V3 Ie V3 l It frv 2 Ie ~ Vl1l.fiih .2. takode.do . Kako seprimeuom izraza (2. dobijeno prostom iteracijom.v3 +A3 T+ 1)2 (2 I 2 3 .I 'd+ l)T ' 1 2 2 (3) V2 =V3 .-1= VO II 1"F ). a) """ i le.9 J / kg.-)' -.k +1'2 T+ 1)2+(I:. iz izraza (2.l. Konacno." +1:.0202.0 == 0.-1.k +1:.R2 +I:..020.r+l 1 1 1 cije je brojno resenje.1.1.81) dobivaju vrednosti A] = 0. Kako iz jednaCine (4) sledi v 2 =V3 to se shodno izrazu (2.v b)~ ~ c) Slilm P.d 2 [3.

karakteristike. Kako iz jednaCine kontinuiteta (4) sledi 1'2 = V3 to se uvrstavanjem ove relacijeu jednaCinu (2) dobija lcvadratna jednacina 2 I] V 12 + 13 2 (~R1 +Sk +~v] + l)v] +64. P.976m/ s. pa ce se shodno izrazu (2.2 i 2. pa ce snaga pumpe biti P = pYpVo /.2.1 = 0.7 2 1524.1.2. koji shodno izrazu (2.101) dobivaju se koeficijenti hidraulickih karakteristika pojedinih deonica K. prema potrosacll P.3) i (2.9 Yp [J I kg] P [W] 39.3 5091.2. (grana sa ventilom Odrediti snagu koju trosi Slika P.6 laminarno 488. Konacno. U tom cilju.190 Promcun s/ozemlt cevovoda Cije je pozitivno resenje V3 = 1.2.3-12c.4 Ke 1546 1899. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A.0577 i 11.1.39) dobiti: leo = 0. Sa poznatim brzinama v] i v 2 iz jednacine kontinuiteta (4) dobija se va = 2. U preseku ove dye karakteristike nalazi se radna tacka cevovoda oznacena sa R T. +l 2 +-) sa kojim napor pumpe iznosi Yp = KeVa2. Prcitok kroz instalaciju regulise se pomocll optocnog voda V2). Dati Sll podaci: .3-12a ima elcvivalentnu hidraulicku semu prikazanu na s1.3 J /kg. Sa ovim koeficijentima hidraulickih karakteristika cevovod sa sl.VI .3-12 ° 1 3852 4136.1.3).081.:rt p' Rezultati proracuna dati su u sledecoj tabeli .102) daje snagu pumpe P=6719 W.8 Tabela P. P. blend a karakteristike 3 K =O.3.1. prvo. Na ovom dijagramu naznacena je i karakteristika pumpe. (i=O. turbulentno 463.01242m / sm1l2 koja je povezana sa diferencijalnim manometrom u·· kome je ziva.9 42.jK +K3 JK. 11.7) dobija se ekvivalentni koeficijellt slozenog cevovoda (1 1 . se redne deonice K2 i K3 zamenjuju jednom K 23 .3-13 pumpa. Cije je pozitivno resenje VI = 2. OCigledno je da u cevovodu postoje redne i paralelne sprege izmedu nekih deonica. pri cemu su koriscenapravila crtanja opisana u Odeljcima 2.2. i konacno redne deoniee Ko i K123 zamenjuju se ekvivalentnom karakteristikom cevovoda Ke' Prime nom izraza (2.2. d] "3 °. P. paralelne deonice K 23 i K1 se zamenjuju ekvivalentnom K 123 .1.99) i (2. U cevi precnika d=50mm.8 3065 3 3551.775 m/ s.)-2 K e =K0 .2. kroz rezervoar B.0506.112 m/ s. dat je na dijagramu sa sl. ugradena je. e) KoristeCi izraze (2. iz jednacine (3) dobija se napor pumpe Yp = 42. koja vodi ka potrosacu P.3-13.2.(~R2 +2~k +~u +~v3 +A3 -1-+2)v3 = 2 .3 7960 6710 Graficki prikaz dobijanja ekvivalentne hidraulicke. Problem 2. drugo. Zato ce se sa pojedinacnih karakteristika preCi na ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku.3.2.2 = 0.3-12b.

u +Sk +<'. n~ a n~ I 8 . upravo tim redam.v5 +A.3 = 10.-.v4 +11.5.2 + K5V52.8. H == 1m.-) . Sk =0. h =100mm. ProDlem 2.= 2. It == 2m.-+1). d l ==80nun. . Pv == 800Pa.2. =0. S2 = 9.z4(SR +Skl +<'. d 1 == 80mm.3.vj +Sl +/l-'d+ 1) ...11..3-14 oclrediti: a) snagu ugradene pumpe.1 = 4. 13 ==8m.2 +11.. Za zatvareni cevni sistem sa 81. dobija se snaga ugradene pumpe P==308 W. <'.5.8..R +Sv2 +1.-+1) .61/ s. p= 1000kg/ m 3 • Slilca P.-. 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 1-1 i 0-0. kao i odgovarajuce jednaCine kantinuiteta. /"2 ·2 .5. SR = 1..7. SV2 == 2. Dati su u podaci: h==4m. Sk =0. Su ==0. Sv5 == 10.Fromcun slozenih cev'Ovoda 191 Pm == 3kPa. Su =0.. TJ p == 0.2 i jednacine kontinuiteta V5 == VI + V +V3 . d2 == 50mm. =K2V2 =K3 V 2 2 3 VTj Zatim se· iz uslova hidraulicke paralelnosti deanica K/..5. SR1 == 1. dobija protok 2 1Z =V5 (1+~K1 / K2 +~K1! K3 )-1 =8. do == 65mm. d 2 == 60mm. odrediti.. d 4 = 60rrun.-.lE" Radi kraceg zapisa llvesce se koeficijenti hidraulickih karakteristika cevnih deonica 8 fa 8 /1 Ko ==~(<'. P.28115.5. 13 K3 =---z4(SR +Skl +<'. to se njega dobija pratok kroz optoeni vad V4 = "K1V1 +KsV5 I. K5 == -2:4(l. a zatim koristeCi Bemulijeve jednaCine za nivoe tecnosti u rezervoarima A i B i za zatvoreno strujno kola (deonice "1" i "2").5.. to == 12m. Svo . h SkI = 0. SV4 == 11. 12 == 3m.7... IIp == 0.u +2Svo +11. i b) napor pumpe posreclstvom ekvivalentnog koeficijenta hidralllicke karakteristike slozenag cevnog sistema. do == 120mm.T+ 1) .- Kako vaii i drugi uslov hidraulicke paralelnosti K4V42 =K1V. == 8m.R +Sk +l. koja glasi gh = Kl52 . Sv3 == 2. <'.= 0.351/5.02. A. zato ce se ave veliCine. ==6m. '4 'I Is == 10m.K4 =7.5. pIVO. to == 4m. RESENJE" Odredivanjem protoka blende.025.-+1). Svl == SV2 == 1. d3 == 80mm. SVI = 1.. k vs 12 =6m. n d4 4 n d5 c5 Da bi se odrediIa snaga pumpe potrebno je poznavati protok i napar pumpe.-.3-14. n~ . Kj =--.3-14 RESEN.75. SRO =0.2. 3 8 14 8 Is K4 =~(<'. dobija se protok n~ 2 8 K2 ==~(<'.5. SR2 = 0.v3 +S3+A.. '2 Vs == Jgh / Ks = 18. ds =lOOmm. r..

'Il p =80%. koje glase v~ 2 + (C.2.'fi==:!=.:38m.. Pumpa prebacuje vodu iz dva donja u gornji deo rezervoara.3.02. Potrebe u rezervoaru C su ri" = 2. h2 1= ::: Sm.245 ml s.5. 10m.88 1I s.5. I Is. t. Dati su f=' ~=~~r-=I"'·T~v""d. P.. d + 1)2" ' p i jednacine kontinuiteta V2 2 2 2 v ' (1) (2) Vo =Ii. kada je ree 0 protacima. Nivoi vode u svim rezervoarima su konstantni. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A i B u rezervoar C. shodno izrazu (2. dobija se kvadratna jednacilla 1 11 -/2 2 12 (Sv1-Sv2 +/. b) karakteristiku blende koju treba ugraditi u cevovod umesto meraca pada pritiska na duzini 10 da bi pIotok i pokazivallje bili isti. Na kraju. 'a .54) snaga pumpe 1znosi P=2393 W. iz jednaeine kantinuiteta primenjene za raeYU dobija se protak kroz pumpu f/o ::: V5 +V = 25. v k'---~--~----~----~ VI R V2 Slika P.R + 2C. t. b) Primenom izraza (2. hI ::: 1= 15m. Sk::: 0.2. SR:=: 1.==tI h2 1 ::: 1O. 12m.v + A~ + 1) v I 2 1 2 2 Y = gh2 +(Su +t. U potisllom cevovodu na dmini = 5m meri se pad pritiska pomocll diferencijalnog manometra sa zivom.vl =4.. sa kojimje snaga pumpe P=299W. ProDlem 2.VI + A~) _ RESEN.-d-)V 1 +2v(Su +Sk +Sv2 +/.k +Sv2 +A.592 m! s.3-15. '2 2 cije je realno resenje Vj = 1. ProDlem 2.y +1.d")V 1 r -L 2 g(hz -h )+(Su +Sk +Sv2 +/cd)V lJ= 0. 2 Su = 0.3-16.5." 1z Bernulijevih jednaCina za nivoe 1-0 i 20.75 J Ikg. t.2.=0.T)T+(SR +2C.3-16 vodase llalazi na tri nlvoa. dobija se napor pumpe: }~::: Ki'. Nivoi vode na svim etazama su konstalltni.CA~I=0v" 11 1 1-. Odrediti: a)snagu ugradene pumpe.1E Prema projektovanom protoku brzina u cevi ka rezervoaru C iznosi v =4T/ I d 2 n ::: 1.v = 1. Odrediti snagu pumpe koja obezbeduje projektovani pratok.4 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo. podaci: d = 40mm.V02 = 74 J I kg.7) za paralelno povezivanje cevnih deonica dobija se ekvivalentni koeficijent hidrauli6ke karakteristike K..3-15 I Yp = ghj + (C...1. U rezervoaru sa s1.3) za redno i (2." +s/c +C.Y2 =3.192 Fromcun slozemh cevovoda Konacno. + Kl'4 2 ::: 74J Ikg.. 1."~+L~+[K'+(k+ k+ Sa kojim napor pumpe iznosi Yp klTT d10497 = K. +V2 . u kome sn deonice (0) i (4). Potom se iz jednacine (1) dobija napor pumpe Yp = 119.

Prora(Yun J'iozelulz eel/ovoda 193 c) protok vode od srednjeg ka donjem nivou kada pnmpa nije u pogonu.--~~~~~~-:J-h2 = O.O . ~R1 =0. dok je . Pmo == lkPa.. Pm I d Ie = 4kPa. Tip =80%. 13 = 10m. d 2 == 45mm. P=450W.6. h1 =1m. 1. L.5m.)k tecnosti iz jednog mlaza iznosi r/ = vd. ~______ ..65!/s.5."2 . iiznosi h. 11 == 2m. do == 60mm. sa kojom procI. A == 0.02. Dati su podaci: D=50mm. I )'h ~I -SR2=0. Ie C. Blenda je povezana sa zivinim manometrom Cije je pokazivanje h=125rnm. Pm == 13600kg I m3 . ~u == 0. Da bi svi mlazevi imali iste visine treba podesiti otpore preostalih n ventila.k =0..1'0. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V4 tako da nivoi vode u rezervoarima budu konstantni. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara B i C u rezervoar A. fo == 10m.2.5.3-18. d == dl ==dz ==40rtun. D.Problem 2.Ventil u prvoj cevi ima koeficijent lokaJn()g otpora ~1'o. Fontana ima n+l mlazeva visine /Z. I == 15m. hi == Sm. RESENJE" Najpre se iz Bemulijeve jednaCine za preseke 1~ 1 i 2~2. ~"l =2. v RESENJEa) P=1916 W. Tip = 0. ~u' ~k' Svo' ~v' Sin. d. LV3 Slika P.014m /sm 3 1l2 v . Prema tome. 12 = 8m.. b) c) K=O. p. ukupan protok isticuCih miazeva je Ii-a = (n + l)V.-l. ~-----. Dati su podaci: p =: lOOOkg / m 3 .. H2 == 4m. Lo' h. ~R =0.4 .Problem 2.8. U grani precnika D meri se protok pomocn blende Cija je karakteristika K = 10-2 m3 / sm 1/2. Poznate veliCine su: do.3-17 ). Pv = SOOPa. Hi (g) u IH" vo Ie (D VI V2 cD 1. d 3 == 40mm" d 4 == 30mm. Odrediti: a) koeficijente lokalnih otpota svih nventila. 1±"'=-==-~t1 . A=0.5. ~v =1.:\~11 = 5m. 1. h2 == 6m. S1'4 == 13.02. ('. Prema jednacini kontinuiteta ovajprotok claje brzinu u cevi Vi = v( do / d) 2.. Kako je visina svih mlazeva ista.k.2.. Ie .7 .5. --. a potom odrediti snagu pUll1pe. to ce protoci u' n+ 1 cevi bi ti isti. 12 = Sm. r t ~ r Jh P I' --.~R' Sr' ". d1 == 40mm. I \ \ odredjuje brzina isticanja mlaza v = ~2gh . ~1'3 =15. ~1'-2. Pm == 13600lcg/m3. '4 = 5m. I =15m.\. Ll~ RESENfE: Sv2 = 58.3-17.n /4. b) snagu pumpe.2 = 3. Voda istice izcevi kroz mlaznike izlaznog precnika do.. (. Tip. v 2 /2"" gh .7.3-16 .2.F-~~~~~k V1 =4.5. ~R = 1. h = 120rnm. d = 50mm. Slika P. H1 == 3m. - - - I" a "' Ie 1 D P== lOOOkgim J .5.v1 =4. H.

l1p = 0...2.t.+2Sv+2Sk+AD)(D2n) La 4Vo 2[ (SR+Svo+ A-. i on daje brzinu Vj = (11+1. a) 1z uslova hidraulicke paralelnosti O-te i i-te deoruce I V .''''.3-19. .1.2..""»fi%""'~""')lm... 10..?' Da bi se poznavali koeficijenti otpora svih ventila indeksu i treba dati vredp.J(Sr +A D)T 2 .1)2+(Sm +l)"2=(SR +SVi +A )2+(Sm +1)"2+ f.. C. . 70.ana sa manometrom koji ima pokazivanje h=lOOmm. 100./!-:-7=%ib94"". +A D)(D)4 L(n + 1.."".""J&"""f}"":%""<{".2 v 1 V v2 ~ L· v~ (SR +Svo +A-. =?M"".--iXl-~ vt k V U :=".::==~ '·.. 20.1)(7) 2+Sm+ 1J"2' I do v 2 koji shodno izrazu (2. 100.. 5. 15. Sa koeficijentam C1 obuhvacenjei lokalnL otpor blende.):5.. 120 mm. 8. ___ =1::=== tit if: f- VI ~ vi ~~ . ~ V2 rd ====.osti i=1. Odrediti· smigu ugradene pumpe.102) daje snagu pumpe. 100.9).=150.%n"...194 ProraCit1Z slozenih cevovoda h .:0. 100."j). 12..2 d dabija se koeficijent lakalnog otpora ventila S.n.2. U deonici precnika d l H meri se pratak pomocu blende cija je karakteristika K = 0. 2 ~ IiL-.""'''.:%""!. b) 1z Bemulijeve jednacine za preseke 0-1.!!...====~===::::~======:. (i=1.j)(d o I d)2V.j)V. dobija se napor pumpe Yp=gH+(s.3-18 protok u bilo kojoj magistralnoj deonici Vf =Vo - jV = (n + 1. (i=1. '% vo 7' vt tit I...i'&""lm".j)..." = Svo . 70. "~"""i'#""i<'~"".(S. J=I L d.{". PrOD/em 2.05m3 /sm1/2 i koja je pove:<.. 15..-f0..~ R r Vn R Slika P.. 10. 60..=5. RRfENJE: Protok izmeren blendolU . Slozeni cevovod ima 9 deonica precnika d t . Dati Sll podaci: H=)Om. 1·······1 · · ' · l · · · i ' i 1 TiTlT'rnCI 2 ·········\9):~ ~ .d.8.l@""*"":im"':!?h:d·~m~""?%i!""'. d.9). p=1000kg/m 3 .2" . u kojima su otpod dati ekvivalentnim koeficijentima otpora C.

20.5.2 = 111.. + JK. Ukupni zapreminskiprotok vodeu sistemu je V".. U deonicama zatvorenog hidraulickog sistema poznati su precnici cevi d j i ek:vivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. 27.2.. . RES. r fT +K. 40. 10. + 3 + (1 I 1 1)_2 Pa JK: + . 70. = 13.7) dobija se ekvivalentni koeficijent 2 hidraulicke karakteristike cevovoda K.43 (1/s) 2 ' . i primenom izraza (2. Koeficijenti.3-21 Slika P. . rb-+ rb-}-2 +C rb-+ rh-. . . i koriscenjem izraza (2. "K6 "Kg "K9 1z Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 dobija se napor pumpe Yp = gH + K.v'. 30.JK: +. 80. 7. {j-f.r/2 dobija se protok b) Slika P. .211/s.3-20 Problem 2.!E. 60.3.Froraatrl slo:ienih cevovoc/a 195 iznosi r~ = K Jh = 15.2. RESENJR a) Kako je za zatvoreni hidraullcki sistem ek:vivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike K (1 1 )-2 K e = .1.41 Pa/(l/s)2 i=1. a) Odrediti ukupan pad pri tiska zatvorenog hidraulickog sistema.6 Problem 2. ...23.7. 80. =2.5.3.3) i (2.)~2=52248. 13.78.3) i (2. Podaci: di=lOO." +{ k+[ K.2.81/ s. 62.7). 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola Ap == K. . pa ce shodno izrazu (2.3-21.7) dobija se koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike Ke=Kl+{ rb-+[K2 +( rb-r'2+K7rI/2+ "l} K 3 "l/K4 "'>.. 100 mm. Odrediti ukupni protok tecnosti gustine p = 900 kg 1m 3 ako je porast pritiska u pumpi Ap =72 kPa. + JK. 220 1/ s.7).EN. i b)· nacrtati· ekYivalentnu hidrauliclru karakteristiku.[K.-+ k +K.[K.102) snaga pumpe iznositi P==2197 W. K.431-10'.9. Uvodenjem koeficijenata hidraulicke karakteristike K j = 8Cj 1dtn2 (i==1.6 J I kg.2. U jednom zatvorenom hidraulickom sistemu razni potrosaCi su redno i paralelno povezani. Strujanje 11 cevima je turbulentno u levadnitIloj oblasti atpora. .9).. C.5.80.-=lO. 10.3=20. hidraulickih karakteristika pojedinih deoruca su K j =20.. r)-=JApIKe =17.2./K5 .Uvodenjem koeficijenata hidraulicke katakteristike K j = 8pCj I (d j n)2 (1=1.

n). dobija se dijagram hidraulicke karakteristike dat na sL P.21/8.3. L=95m. b) turbulentllo u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. n dj 4 pMN .l) Kod redne sprege (s1.39): 'Ai = 64/Re i = 16/[f~ I (d. . = canst. == canst pa ce ukupni pad pritiska izmedu tacaka MiN biti 11 128pv " n Ii I1PMN == LI1Pi = . 0.04. i n dj 2 . . 2) paralelno.2.1. V= 0.. p.n·lO6 nl / s. 30mm.1. v. P.1CV)] .2. P. I1Pi ==-n-d 4 ~ • (2) ! a.2.03. P. b) KoristeCi.2.24a) vaZi uslov V.5 bar. za piikazani cevovod sa s1. U jednom zatvorellom hidraulickom sistemu n cevi precnika d i i duzine Ii povezane su: 1) redno. 0. a koji ima jedan od oblika Ii V i 8p li'2 I1Pi = PA.. I1p. r'.3-22.3-21a. Frob/enD 2.3).032 (i=1. -d -2 == .2.5 V.2. . Ai=0. Zapreminski protok V tecnosti gustine p i kinematske viskoznosti v isti je u oba slucaja povezivanja cevi.2 Ai ..3-22b) vazi uslov (2.26).3. Na mestima grananja i spajanja cevi kao i ostale lokalne gubitke zanemariti.3-21b. pravila crtallja opisana u Odeljcima 2. iCijom se zamenOffi u jednacinu (1) dobija linearna zavisnost pada pritiska od protoka 128pv Ii .V L ~ . Odrediti zavisnost pada pritisaka izmedu tacaka MiN od protoka ako je strujanje u svakoj cevi: a) laminarno.2.2. V. (1) a) Za larninarno strujanje koeficijent trenja odredujese primenom izraza (2. c) Izracullati korisnu snagu pumpe ako je n=3 i ako su dati podaci: d i =25. Zadate velicine su: d p Ii' Ai U=1.3-22 RE£ENJE Kako se lokalni gubici zanemaruju to u pojedinim deonicama treba uzeti samo gubitke usled trenja koji se odredjuju primenom Darsijevog izraza (2. 15m. 12. 28. A=0.2. ~ == 128pv Tt. Ii =10.3.. i 2. tj..L M ~ _l _dl_~. V_'_/-4"~_p_' M N __ L_'2]_'d_:--. a.2. i~l n i=1 d. D=50mm. a) Stika P . C'[__.3).035.'=8.2) Kod paralelne sprege (s1. p= 985kg/m 3 . . 1z ovog uslova i iz jednacine (2) dobija se protok kroz i-tu deonicu .196 Proracun slozemlz cevovoda to ce ukupni pad pritiska iznositi I1p == K/ 2 == 6.

Pumpa Pi je radna a P2 rezervna.P.=l ?ell)) c) Nakon provere reZima strujanja sledi da je Re = Dn v 4~ D == 226969 sto odgovara turbulentnom rdimu strujanja pa zadati podaci vail. Postrojenje prikazano sa s1.5. I.pV ima brojne vrednosti: P==41. a zatim se iz jednacine kontinuiteta 8p /). koja trosi P=7.768m/s .lbar. leoja glasi . . Vod (1) sluzi za stvaranje sekundarnog strujanja koje sprecava talozenje prljavstina na dno rezervoara R. S obzirom da radi sarno jedna pumpa to vaZi jednacina kontinuiteta V =:: Va iz leoje sledi v == vO' 1z Bernulijeve jednacine za preseke 0-1. Sk =:: 0. korisna snaga pumpe P == /).=IT J • ~ V. =-2 V L/A. za koliko se tad a poveca protole transportovane tecnosti lea deponiji. U instalaciji se nalaze dye paralelno spregnute pumpe. od rezervoara R do deponije D. D=200mm. d) 2 (L.2.75.3-23. .Proracun.~1 Ii. Smatrati da snaga pumpe ostajekonstantna.PMN::: 7t 197 LV./). odredjuje pad pritisaka V ". I=:: 5m.928 m/s. kW za ProDlem 2.l) Posredstvom jednaCine (1) dobija se ukupni pad pritiska za rednu spregu 8p '2f. H == 2m. b. A.=1 d.n g" 2 . SRI =1.27.v2 := 4V2 / D rc = 1. = 0.03. gustine p == 1000kg 1m3 .3 kW za paralelnu spregu. 'sledi . S" == 0. Dati su podaci: Pm::: O. Konacno. i P=5. P.3-23 sluzi zatransport i r z = 200 m3 I h kondenzata.=1 L. Sv == 1.PMN +pA.PMN == L. a)Kada radi sarno jedna pumpa. samo za deo zadatka pod b). a rade obe pumpe. REfENJE' a) Na osnovu zadatih protoka dobivaju se brzine: 2 2 z Vj =4Vj Id rc=O. i V • 2 b) Kada se zatvori ventil VI.PMN = .v=4(V1 + Ti2 ) I D rc = 1. SkI ~ 0.15.2 7t V= S.5 kW. b.-s • .=1 n V n d' b) Pri turbulentnom strujanju u hidraulicki potpuno hrapavim cevi~a koeficijent trenja nije funkcija ad Re-broja. d== 80mm. Ukupan pad pritiska u zatvorenom hidraulickom kolu je L 1 4)/ " /). odnosno od protoka.4 rednu. Gubitke u raevama RO i R zanemariti..s/ozenih /eJloJloda cijom zamenom u jednaCinu kontinuiteta V == 128pv /). pa zato vazi puna kvadratna zavisnost (1).P== /).5. odrediti koeficijente lokalnih otpora ugradenih ventila VI i V tako da se ostvare zeljeni protoci V. n . SR2 = 0. i 2 ==)OOm. Sekondarno strujanje se ostvaruje protokom kondenzata Vj == Sf Is.2) Za paralelnu spregu se iz jednacine (1) dobija protok /).25.995m/s . kroz bilo koju deonicu. D 2(D2n)~ . 11 == 10m.

~ + 1) v~ 2 I 2 V (1) (~u +2Sk +2~kl +2~v +A D)2+(~RI +~vl +A"d+ 1 )2' dobija se koeficijent lokalnog otpora Sv] =:1.65. Dakle.Ie I. Dve pumpe (s1. povecanje protoka u slucaju pod b) U odnosu na slucaj pod a) iZllosi [Vb + (V. a) Odrediti l~kupan protok tecnosti ako =15 ~g ({)2. Yp2 =760 J / kg. pri cemu su veliCine Ki (1'=-. U ovom slucaju protok u raevi RO se deli na dye jednake koliCine.3-24. pa zato vazi jednaCina kontinuiteta r? =: 2Vo' Kada se u Bernulijevu jednacinu (1) uvrsti napor pumpe Yp = Pl1 pPIjo' Clanovi sa brzinama pretvore u Clanove sa protocima.3-23 Yp + P.D.D) V + gHV --. i r 2 instalaciju treba uregulisati tako da se na ventilima dobiju otpori Sv] odnosno ~V2 .2. U cevrum deonicama u kojima se nalaze pumpe stujni gubici su dati izrazima 1~] =: Kl'j2 i Yg2 = K2V22 . P.1.-p.Ie Deponija k k I.. ~ I~ fr R2 V2 Iz. ..D. i na kraju iskoristi veza f/o =: V 12. = gH +(s.. b) Povecanje protoka ostvaruje se ukljucivanjem i rezervne pumpe. da bi se ostvarili zeljeni 1 protoci V. dole je u gIavnojcevnojdeonici gubitak Yc K2 = KV 2 .1.]1 (T~ +V2 )a =22%. leao i zatvaranjem vel1tila VI Cime je r~ =0. jet su grane sa pumpama identicne.102) dobija se koeficijent lokalnog otpora ventiia ~v2 =: 1.D. su dati podaci: K] = 10 d ({)2 . Yp ~ =: Pl1 p / pT/o koji sledi iz (2.81/ s =: 266 m3 / h. +2Sk +1..Ie k frv Slika P.20. K = 20 :g (f)2.v2 +1.=: 0 .3-24a) su paral~IIlospregnute i transportuju tecnost iz rezervoara A u rezervaor B. H=20m.. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo 2 1 2 • 31 V' I VI Ip =: posle zamene napora pump~ izrazom b) l +(SRZ +Sk +t. ~) l~ +(2SkJ +2sv +1. Visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima je H. P. +V2 ).2.198 PrortlGun s/ozemh cevovoda lz -fabrikc - . Cije je pozitivllO reilenje V = 73.. DakIe.roblem 2. g Yp ] =: 790 J (kg.zs-+ 1+4(2~k] +2~v+6.2) koeficijenti hidraulickih karakteristika. dobija se kubna jednaCina 8 [ 2/+12 1 1 ] ' 3 ' 2Pl1p D 4 rc 2 ~u +3~k +~V2 +A----.0:<\ u . ..

2 . pri tome livodeCi konstante 2 K ..3-24a) treba cia bude ista za obastrujna putall ko. y y+ b) y a) A +-------'---'----4-_ d) V Slika P. energija u raevi R (v. . a gubici Ygl i Yg2 ll10gu cia se zanemare.2.Proracu/'l s/o.K l ) .B= K (gH-Yp1)-(K2-Kj)(1PI-YPZ) ' 1 1 2 dobija se jednacina cetvrtog stepena CA z -4Kj K. Yp2 =gH+K2V2 +KV . c) ako su obe pumpe istih karakteristika a moze da se zanemari sarno gubitak Yg2 .. Karakteristikeparalelnospregnutih pumpi: b) Ypl == Yp2 . d) ako su pumpe razliCitih (nejednakih) karakteristika (Ypl > Yp2 ) a zanemaruju se gubici Y i Yg2 .. RESENJE a) leclnaCine koje definisu problem su: dye Brenulijeve jednacine (postavljene za Ilivoe tecnosti u rezervoarima ALB) i jednajedriacina kontinuiteta. Ypl =gH+K1Vl +KV .2 . e) Yp1 > Ypi'Ygl . 2 2 (K 2 . V=V.'. koje glase: .:: Yg2 . c) Yp1 == Yp2 ' Yg1 .2 . d) Yp1 > Yp2 ' Ygl == Yg2 == 0.2 .s!. P. (1) Eliminacijom protoka Ttl i V iz sistema jednaciIla (1).)V 4 +[ZAB+4Ki(Kz -K1)(Yp1 -YpZ )] V 2 +B=O. Strujanje je turbulentno' u hiclraulicki potpuno hrapavim cevima. gl e) ako su pumpe razliCitih karakteristika (Ypl > Yp2 ) a gubici Yg1 i Yg2 se ne mogu zanemariti.zel'tih cevOJ/oda 199 Nacrtati hidraulicku karakteristiku sprege pumpe-cevovod i ucrtati radne tacke spregnutih pumpi i svake ponaosob u sledeCim slucajevima: b) ako su obe pumpe istih karakteristika.3-24 a) Dve paralelno spregnute pumpe. Bez obzira kakve Sli karakteristike paralelno spregnutih pumpi i odgovatajuCih cevovoda. . Ygl == Yg2 == 0. +V2 .iima se nalaze pumpe PI i P2 i ona iZllosi (2) .:: Yg2 . cije reSenje y" =5 lis zaclovoljava sistem jednaCina (1).2. A="K(K2 -K 1 ) +K2 +KIKz . .

Prema tome.'const u preseku sa krivima Yp1i 1'~2 dobijaju se radne tacke RTI i RT2 pojedinih pumpi.10b. Povlacenjem.3-24c prikazaIi je sIucaj kada je: Yg1 *. treba ucrtati krivu Yc ' koja predstavlja hidraulicku karakteristiku cevovoda. treba redukovati hidraulicku karakteristiku pUll1pe Pl.isprekidana linija Yp1 ' Sada se koriscenjem izraza (2) i (3) pri jednom napom sabiraju protoci iz tacaka A i B. c) U slucaju da su pumpe jednakih karakteristika. Da bi se nacrtala hidraulicka karakteristika cevovoda. dobija se redukovana hidraulicka karakteristika pumpe Pl. P. Tako na pro nasI. P. koja leZi na rezultujucoj krivoj paralelno spregnutih pumpi Yp1 *+2' U preseku la.. Sa s1. koja predstav!ja merge/ski tldeo pumpe PI It ra(vi R Na ovaj nacin. pa se tako dobija protok 2VA u tacki E koja lezi na rezultuj. 2 ?~'Jtoci .3-24b protoke iz tacke Atreba sabrati. ali ovog puta za potisni deo cevovoda.ghR. pa se tako dobija rezultujuCi protok Vc = VA + VB u tacki C.2.0 i Yg2 = O. Pavlacenjem vertikale (V = const) iz tacke D dabija se u presek:u sa krivQmYp1 radna tacka pumpe RTl. Cime se dobijaju: upreseku sa krivom Y 2 radna p tacka RT2 pumpe P2. Konkretno. ponavijanjell1 postupka za celokupno podrucjeprotoka. dobija se radna tacka RT. b) Kada se paralelno spregnu dye pumpe jednakih karakteristika i kada se gubici u vodovima do racve mogu zanell1ariti rezultujuca hidraulicka karakteristika paralelno spregnutih pumpi se dobija sabiranjem protoka pumpi pri jednom konstantnom naporu. tada treba dobiti redukovalze karakterisfike pumpi. donekle. ali da se glibi<.3-24c je ocigledna da radnim tachE'·]' pmnpi odgovaraju razliciti r~ i V • .2.ivih Yp1 "+2 i .2.YgJ . Redukcija hidraulicke karakteristike se VIS! taka da se pri jednom protoku od napora Yp1 oduzima gubitak YgP Cime se dobija veliCina Yp1 * = YpJ . P. Da bi se odredile radne tacke pojedinih<pumpi.HSoj hidraulickoj karakteristici paralelno spregnutih pUll1pi YpJ + 2 ' Kada se ova 'rriva spregne sa hidraulickom karakteristikom cevovoda Yc dobija se radna tacka RT.i u odgovarajuCim cevnim deonicama ne mogu zanemariti. iz tacke na Y-osi. Ovaj postupak je. linije Y'. Ove tacke se medu sobompoklapaju (RTl=RT2) zato sto su pumpe jednakih karakteristika a u vodovima do raeve gubici se zanemaruju.1. treba koristiti energiju u racvi. prvo. takode. dobija se energija u racvi YR =.r. za slucaj sa s1. iz radne tacke treba povuCi horizontalu Y=const.200 ProraCYll s/ozemh cevovoda S druge strane u racvi treba da je zadovoljena i jednacina kontinuiteta V=v"j+V2 • (3) lednacine (2) i (3) su osnovne jednacine koje se koriste za crtanje hidraulickih karakteristika paralelno spregnutih pumpi. koja se nalazi na rastojanju gh R _ B . i u preseku sa krivom Yp1 *' tacka D.B +Yc • (4) Dakle.. koji se nalaze na medusobnoj visinskoj razlici hR _ B . objasnjen u Odeljku 2. Postavljanjem Bernulijeve jednaCine za preseke racve R i nivoa tecnosti u rezervoaru E. iz radne tacke.

LakaIne otpore racunati kao 10% od gubitaka na trenje.1. preseka sa . U preseku krivih Yp1 *+2* i Ya dobija se radna taeka RI~ Za odredivanje radnih tacaka pojedinih pumpi. Cevni sistem prikazan na s1. Opisani postupak za pumpe u potpunosti vaii i za paralelno sprezanje ventilatora. tada se koriscenjemizraza(2) i (3) dobija rezultujuca hidraulicka karakteristika spregnutih pumpi -kriva Yp1 + 2 (sl. H == 100m. REfENJE a) Za eelicne varene cevi koje se duzivremenski period nalaze u upotrebi iz tabele T.Smm. ProDlem 2. p=1000kg!m .1. b2 == 20000. Prema projektnim protocima slede vredIlostibrzina sttujanja . na pI. '2:= 6 SIan. a) Odrediti potrebnu snagu za pogon pumpi. c) Ako I J J je pumpno postrojenje PS2 u kvaru a u PSi ugradene pumpe iz zadatka pod b) odrediti koliki je tada protok lea gradu A. Grad A ima potrebe T~ == 800 II s. d = 1m. a grad B V == 500 II s 2 vode. e) U opstem slucaju paralelno spregnute pumpe mogu biti sa razlicitim naporima.3-25.5.2).S se dobija vrednost apsolutne .d) Kada se pumpe razliCitih karakteristika paraleIno sprezu.V2 (i=1.m !s. bl 1= 20km.2. P. U preseku krivih Yp1+2 i Ya dobija se radna tacka RI.2. a 2 == 1636.06·1O:. = a. a zatim se iz presecnih tacaka B i C na redukovanim krivima povlaee vertikale do.S. 2 = 3787. neka je J~l > Yp2 ida se zanemaruju gubici Yg1 i Yg2 .. na pro Yp1 > Yp2 ' a neka postoje i gubici Yg1 i Yg2 • Ovom prilikom prvo se po postupku opisanom u zadatku pod c) dobijaju redukovane karakteristike pumpi Ypj * i Yp2 " Zatim se redukovane krive paralelno sprezu.2. d1 := 800mm. krivima Yp1 i Yp2 eime se odreduju radne taekepumpi RTl i RT2. prvo se iz RI povlaCi horizontala (Y=COl1st). Ovom prilikom u tacki A kriva Yp 1+2 se "lomi" . cime se dobija rezultujuca kriva hidraulieke karakteristike YW+2* koja se lomi utacki A. 11 3 = lOIan.3-2S sluzi za snabdevanje dva grad a vodom za pice. s tim sto je tada uputnije umesto hidraulieke karakteristike tipa Y == Jeri") koristiti njen oblik /:lp == Jeri"). -b. hrapavosti zida cevi 1) == O. P. Podaci: h == SOm.menja nagib zato sto su hidraulicke karakteristike pumpi razlieite. d2 == 600mm. a1 =408. d) Za slucaj pod c) odrediti broj pumpi koje treba da rade da bi ka gradu A imali projektni protok. Cevovodi su od celicnih varenih cevi sa stanjem zidova posle duzeupotrebe. b) Koliko paralelno spregnutih pumpi treba ugraditi u pumpnim stanicama PSl i PS2 umesto pumpi P1 i P2 ako se raspolaie pumpama koje imaju H karakteristike YpI.v=1.3-24d). a povlacenjem iz nje horizontale Y=const i u preseku sa krivima Yp1 i Yp2 dobivaju se radne taeke pojedinih pumpi RTl i RI2.

7. )025 .1mpnoj stanlei PSI treba da ostvari protok V =Va / n. Izjednacine (1).o do + 1\.11(15 / d.. Ako s1. . u slucaju pod c) nisu za protokom od V. slede vrednosti za napore pumpi Ypl = 308. nakon zamene protoka Til = 800 II s.Rez = 1000974. ? I va ? 'I v]72.lle2 TT 2 V 2 (1) 2 Iz ovih jednaCina.1 se ugradnjom vise paralelno spregnutih pumpi. zamenom koeficijenata trenja izrazom \ = 0...1. v =-=17682 o en: ] 12 2 ' s·' I c/2 n: ' S' 2 d 2n: S' ' 1 koje daju: Reo = 1561520.2).2) tad a svaka od pumpi u p1. sledi . =) .1 u pumpnim stanicama PSi ugradene pumpe sa hidraulickim karakteristikama Ypi == a.. Q 2 . Ovi problemi u vodosnabdevanju resavaj1. Sa ovim vrednostima Rebroja i sa podacima 15 i d. _ill 4 V . . d) Ako potrehe grada A.:.1.. ? I I 2 Ypl +Yp2 = gfJ +1.. n a l +gh b] +Kn 2 = 10431/ s ._ Y .H o dT+ 1. a u PS2 protok V =V.5. .6kW i P2 = 898. -bJi"2 (i=1. ill 4Ti"z ill v =_. . sledi pratok ri.1.PI = 3. 1m pri cemu su n i m brojevi ugradenih pumpi. tada odredeni broj pumpi iz PSl treba isldjuciti. . au razmatranom slucaju i iz razloga zato sto je snaga jedne pumpe suvise· velika.7 leW.1 leo 7fT + 1.08 bar i· b.1 J Ikg i }'~2 = 1436. Jdgn:· 0 . a tada za odredjivanje koeficijenata trenja vaii izraz (2.:.1. p2 c) Kada su pumpe iz pumpne stanke PS2.4 bar.. tada iz jednaCine (1) zamenorn hidrauIicke karakteristike pumpe izrazom Yp1 = a l . Zamenom ovih protaka u izraze za hidraulicke karakteristike pumpi slede brojevi ugradenih pumpi u pumpnim stanieama n = Va . v =-=1592.5 J Ikg. Za resavanje ovog zadatka koriste se dye Bernulijeve jednacine.1licke karakteristike eevovoda K =1! f o ~ !LCdO)4lC·_4_)2 2 Ll\..4 kW.1.~. b) Probleme snabdevanja vodom nije dobro resavati ugradnjom sarno jedne pumpe. koje glase: Yp1 + gh = 1.1 leI I va .b/T2 i uvodeCi koeficijent hidra1. sledi da je strujanje u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. ReI = 1201l69.78). koji PSI transportuje prema gradu A.P2 == 14.b2_ . (V +V )=166). sa kojima porasti pritiska u pumpama iznose b.~ aj bl _Y pI =8 m = V2.102) dobivaju se snage pumpi P I =500. Shodno izrazu (2. (i=0. Prema tome ukupna instalisana snaga iznosi P =P 1+P2 = 1398. =10431 I s vode. a shodno algoritmu 2.1 d] d1 .202 Froracun s/ozemlz cevovoda 4 .. iz bila kograzloga van pogona (V2 = 0).

u ovom slucaju..06.5. d l ::: 50mm. moguca je znacajna usteda elektricne energije. Smatrati da je.Proracttli sfozenih cevovoda 203 nl =V] In] I(G]+gh-KV1z ) =:2.. V= 1. a koliki pri radu svih os am pumpi.3-26. Odrediti snagu koja je potrebna za pogon pumpi.k = 0. Kako je novoodredeni broj radnih pumpi 2 < H] < 3. C.2. Rezervoar A je veliki. to povremerio treba da rade dye pumpe (V] ==724 lis). v = 0. do = 100mm.8. Problem 2. Istovremeno voda se vraca iz B u C i struji iz C ka potrosacu P sa protokom V = 3.2 "']---ct. p= 1000kg! m3 .2 "'7fT /!. Podaci: hI =40m. odnosno 1(S)==447. Rezervoari imaju konstantne nivoe vode.0. I v "'2 d T+ 1. pa je nivo vode u njemu konstantan. Podaci: h] = 5m. Pumpe Pi i P2. dye) pumpe mogu da "izbace" vodu do mesta racvanja cevovoda.10. Interesantno bi bilo razmotriti kolild utrosak energije pri radu tri. C. 10 = 100rn. Strujanje je turbulentno u hidraulicki glatkim cevima.4 W. C. strujanje u svim deonicama kroz hidraulickiglatkecevi. Pumpe Pi i P2 transportuju vodu iz rezervoaraA u rezervoare B i C. 12 == 90m. l z = 10m.P2 == 1. hz = 3m.69 bar i /!. 2 RESENJE Iz Bernulijevih jednacina P /!. c.R2 == 0.102) s1edi Ib==97.511 s.43. 10 = 4m.2 12 v.V3 = 4. llP] = ll p2 = 0.2.8. I] = 6m. II ::: 150m. Lokalne otpore racunati kao 20% odgubitaka na trenje.106 cm2 ! s.1. koje imaju poraste pritiska /!.7kW. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim proticanjem vode kroz njih.T+ 1.v2 = 2.3-26 Slika P.7f2' 2 (1) u kojima se za odredivanje leoeficijenta trenja koristi izraz (2.63).p] = 4.236 bar transportuju vodu iz rezervoara A i B pre rna rezervoaru C. d 2 ::: 80mm.m Is.v] = 1.4.2 A.3-27 Problem 2.3-27. Shodno izrazu (2.p] II v~ I v2 =gh] +1.P2 -p-= ghz +1. Odrediti protok vode lea rezervoaru C..4.h2 ::: 10m.. C. Ovde treba napomenuti da dobijena resenja vaze sarno ako ena pr. i jednacine kontinuiteta V == VI + V2 ' sledi veza .4 W pa ce ukupna snaga biti P == p] + P2 = 237.6kW. a povremeno tri pumpe (VI =870I/s).1. 13 == 10m.8. (. Prema tome. 6 2 RESENJE: Posle odredivanja pojedinacnih snaga pumpi sledi ~ == 170 W P2 = 67.RI = 1. VI PI VI '-------~R~2~~I~~-'k RI V2 P2 V2 Slika P. IIp] = ll p2 = 0.

A=0. =100. d = lOUmm. Cs =8. C6 :::: 35. Problem 2. Pv = 981OPa. = 200.7 . Pm = 19620Pa. Cs :::: 9. C2 =50. CI = 5. .8. U pojedinim deonicama precnika d i otpori su dati sa ekvivalelltnim koeficijentima otpora ~ (i=1. i b) snagu ugi:idene ptlmpe. C i D. 80.3-28 Slika P.--I_gh _1_. Istovremeno. Slika P... Cs = 45. Nivoi vode u svim rezervoarima odd:avaju se konstantnim stalnim proticalljem vode kroz rezervoare. kaskadno vraca u rezerVaar A.6). . RESENlE: a) C4 = 42. H:::: 5m. Pajedine deonice slozenog cevovoda i=1. 50.. 150. .. voda se povratnim cevima. SlI =0. h = 2m.2.~ (-j-)5/4 (-j-)2 vI d {d + (-}-)2L l~ d II (d~ )5/4 vt4 -l 4l7P/4 }417 = 1. odnosno trazeni protok liro = 8. RESENJE: a) C3 = 3. 112 :::: 20m. d. TIp =0.. Odrediti: a) ekvivalentne koeficijente otpora deonica (4) i (5). b) P = 7029 W. b) P = 5877 W. iz ovih rezervaara.. i posredstvom koga se iz jednaCine (2) dobija brzina va:::: 1. Podaci d. 100mm (i=1.. Sv =2.80.8).7.29.3.351ml s d Jl J J cije je brojno resenje dobijeno numericld. .3-29 Problem 2. Sic =0.5.60. 100. . Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B. Pumpa trallsportuje vodu iz rezervoara A ka rezervoarima B i C.204 Proracun s/ozemh cellovoda (2) /:lp d B::::.8 imaju precnike di iel0tivalentne koeficijente otpora Ci • Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantIli. . h3 = 10m. a p I II l[ J S/4 sledi jednaCina vI ={ B .3 . 150. C2 = 10.3-28. .017ml s.50. C3 = 65. vraca u rezervoar A. . hI :::: 30m. C4 =10.02. CI =10. C6 =20. .6'. b) snagu ugradene pumpe. C7 :::: 40. Voda se. Podaci: I:::: 5m. p = 1000 kg/ m\ TIp :::: 0.2. 100...0 II s. 200 mm (i=1.3-29.60. Odrediti: a) ekvivalentni koeficijent otpara deonice (3). iz rezervoara C i B.

temperature teenosti. formiraee se prvi mehuriCi pare koji predstavljaju pocetak kavitacije. !cao najceSce koriscenogradnog fiuida. Smanjenje pritiska moze biti prouzrokovano prekomernim padom pritiska ili lokalnim ubrzanjem struje teenosti. Mesta u hidrosistemima na kojima se javlja kavitacija su: usisru cevovodi. dolazi do osteeenja materijalaatase pojava naziva. Kada oni dodu u polje povecanog pritiska prestaju uslovi za opstanakmehurova pare. Kavitacija pocinje kada pritisak tecnosti ima kriticnu vrednost.2. od. koji se nalazeu obUku mehurica. Pod kavitacijom se podrazumeva nestacionarni proces stvaranja. na predlogFruda. Isparavanje tecnosti vrsi se. pri lokalnom ubrzanju tecnosti brzina strujanja raste sto je propraeeno smanjenjem pritiska. te je otuda. U uslovima stalnog nastajanja pare proces kavitacije se intenzjfikuje a takva kavitacija naziva se razvijenom. hernijskih i elektricnih procesa koji se tom prilikom odigravaju.4. lokalni otpod. na svim temperaturama.4. eime se stvara plodno tlo za nastajanje kavitacije. tj. termodinamickih. kavitacija i dobiia ime. Pojava kavitacije je poznata jos s Inaja XIX veka. Medutim. sadrzaja nerastvorenih gasova i vremena prolaza tecnosti kroz zonu kavitacije. Kavitacija je u hidrosistemima nepozeljna pojava. iIi na njoj. temperature data je u tabeli 2. u veeoj ili manjoj meri. U tecnosti postoje nerastvoreru gasovi. samo se burna isparavanje tecnosti naziva kljucanje:Sa aspekta proucavanja kavitacije interesantno je kljucanje na ruiim temp~raturaina. i on zavisi od mnogo faldora. iz bilo kojih razloga. dode do smanjenja pritiska. koja je reda . Kada pri strujanju tecnosti.1. . opstrujavana tela i s1. vibracijama. polja bJ. pumpe. VeliCina mehurica je razliCita i zavisi od pritiska. Stvoreni mehurovi pare bivaju nosf:ni strujom tecnosti. Opste @ k:a!vitadji U tecnosti koja struji moze da nastane pojava leoja se naziva kavitacija. Nairne. Pri leavitaciji formira se parni mehur ili kaverna. Ako se kondenzacija zavrsava blizu cvrste granice. koje se naziva "hladno kljucanje". vrste fiuida. pa zato dolazi do njihove kondenzacije.1. Razlog tome je sto kavitacija predstavlja veoma slozenu pojavu i to sa aspekta hidraulickih. jer je praeena: sumom. i obrnuto.zina. ali takvog da pritisak dostigne vrednost pritiska isparavanja na odredenoj temperaturi tecnosti. ito: polja pritiska. erozijom materijala. KAVI'll'AC][JA 2. rezima strujanja. Najmanja dimenzija mehura. sifoni turbina. Zavisnost pritiska kljueanja vode. Pritisak kljucanja teenosti zavisi od temperature. ali i pored toga svi fenomeru vezani za ovu' pojavu nisu dovoljno razjasnjeni. povrsinskih napona.Mvti'acijska erozija. i to tako: sto je veei pritisak veea je i temperatura kljucanja. Formiranje prvih mehurova pare predstavlja poeetni stadijum kavitacije. rasta i kondenzacije parnih mehurova.4. poveeanjem gubitaka energije itd. kada dostize vrednost pritiska isparavanja na datoj' temperaturi tecnosti..

4. Za objasnjenje pojave hidrodinamicke kavitacije koristice se struktura strujanja u zasunu prikazanom na s1.2 Mehur u tecnosti moze biti: gasni.2. Smatra se da ovi nerastvoreni gasovi predstavljaju zacetnike-centre kavitacije..4.~~~~:P::. na.2. tach A predstavlja· pocetak procesa isparaStika 2..v II 1111i1 rnr I AP zano. Kolicina nerastvorenih gasova u tecnosti odreduje se kao: (2.---.4...2.. P2 .ma....zapremina tecnosti. ·1 Homogena! 2 .2. Ako je centru kavitacije prethodio gasni mehur tada se kavitacija naziva ga. Aka· je to smanjenje pritiska takvo da se u jednom trenutku dostigne vrednost pritiska kljucanja Pic I BiIIIIIIIIII!111111 ~ (tacka A sa dijagrama) tecnost pocil1je da isparava.01 5 0. ~Je .krajnji pritisak i CLkoeficijent nerastvorljivosti gasa u tecnosti.1 vanja.4.~rx ~~e. a akc je ana nastala samo isparavanjem tecnosti tada se kavitacija naziva pama. a samim tim i procesa kavitacije.1 ~I'-c------.. To smanjenje pritiska maze biti izazvano prekomernim padom pritiska iii lokalnim ubrzanjem struje tecnosti. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 2 2 V v2 l P1 + PT = P2 + PT + Ap .02 Tabela 2.206 Kavitacija velicine IflID.. Na kraju treba napomenuti da hidrauticki naCin izazivanja kavitacije nije jedini.89 0.1. U kajoj je 1. vee da postoji i akusticna kavitacija koja je izazvana zvucnim talasima.2.031 0.2. Hidrodinamiclk.i. Pl c pocetni pritisalc. L. Dakle. vazduh CL 0. 1111)1111)111... ~~T! ~.4.a kaviblc~ja Pod hidrodinamickom kavitacijom podrazumeva Se kavitacija stvorena snizavanjem pritiska tecnosti.1.· diJo agr·amima· sa s1... Zbog lokalnog ubrzanja strnje pritisak maze da opada do Pmin (koji se ima pri vmax)' a za otpocinjanje procesa kavitacije potrebno je da bude ispunjen • PK~r~. zavisi ad stisljivQsti gasa.~j~ja~ec~ast~eza~~! JWlillIlill.::t~:n!:::~ j:~~.ll-.1) pri cemu su: Vt .~r):~e:. parni iIi meSoviti.. 204. ~~~. S obzirom da . . Vrednosti koeficijenta nerastvorenih gasova koji se nalaze u vodi date Stl u tabeli 2.2.p pad pritiska na suzenju tecnost ' Dvofazni tok v1 turbulentnom strujanju isparavanje biti intenzivnije.4.

Kada je ventil vise otvoren koeficijent lokalnog otpora je manji pa se tada kavitacijski rdim rada teze ostvamje. h· U vrtloznoj zoni ~ _neposredno iza lokalnog otpora. ~ jednog ventila dobijeni rezultati su 500 +---j--j--+i. pri daljem smanjenju kavitacijskog broja (K < K k ) proces kavitacije se intenzifikuje. Mehurovi pare noseni strujoln tecnosti nizstrujno se uveeavaju. prikazani na dijagramu sa s1. Tako na pI. za P2 == Pk i glasi: (2. DakIe. Jifehura.-L-. kao regulacijskih organa.4.4. Na dijagramu se uocavaju oblasti konstantnog koeficijenta 1=0.2) Pl ._-'--.min' pri kojoj dolazi do naglih promena koeficijenta. Hidrodinamicka kavitacija moze biti: mehutasta. bezkavitacijskom reZimu rada lokalnog noD 1500 1100 300 500 700 900 otpora. iz vee napisane Bernulijeve jednacine.2. povrsinska i vrtlozna.--_. Ovaj broj se veoma lako dobija.--'_.lokalnog otpora i do naglog povecanja pada pritiska koje je propraceno smanjenjemprotoka.2.2 smatra se da je nastupila kavitacija. kako teorijskih tako i eksperimentalnih. Za analizu dobijenih rezultata. pri procesill1a kavitacije koristi se bezdimenzijski braj koji predstavlja odnos sila pritiska i inercije.--L-. iIi zbog meausobnog spajanja. Zbog prisustva mehurova u poprecnom preseku protoeni presek teenosti se smanjuje.---1==::1==. pri elcsperimentalnoll1 ispitivanju ". .rta kavitacija je ona koja nastaje u oblastima snizenog pritiska a tom prilikom celokupna oblast snizenog pritiska "nijeispunjena mehurovima.4. dotle da nastaje i potpuno 600 zagusenje stmjnog toka. kavitadjski fdimi radaventila. Nakon toga. stvorice se parni cep .Sa ll1esta nastajimja najveCi broj nastalih parnih mehurova bice odnesen nizstrujno.4. ako je kavitacija razvijena. Promene strujnih velieina idu.kaverna. iIi zbog opadanja pritiska. Time -ce se narusiti neprekidnost tecnosti i formirace se dvofazni tok.p predstavlja karakteristicni pad pritiska u kome je Pk pritisak kljucanja tecnosti.8 lokalnog otpora koje odgovaraju 100 -'--.2 a odnose se na razliCite temperature 400 radne tecnosti i za razlieite polozaje otvorenosti ventila (bezdimenzijska 300 ve1iCina I).I---'-L-. Od broja mehurova u fluidnoj stmji zavisice koliko je smanjenje protocnog preseka i kolike ce bid promene strujnih veliCina.Pk == f. Pri proll1eni vrednosti K koeficijenta lokalnog otpora za b-2% Slika 2.do minimalne vrednosti Kk.Kavitacifa 207 uslov Pmin :s. postifu se pri veCim priguserijima. a kavitacijski broj Kk pri kojem je nasrupila ova promenanaziva se kriticnim.. 700 cak.2) a naziva se Ojlerov broj' iIi kavltac!i:r/ci bro/ U izrazu (2. a ill karakteristicnu brzinu strujanja. .2. Smanjenje kavitacijskog broja odvija se.

4.2.2. Stvoreni mehurovi u tecnosti su razlicite veliCine ioblika. zapoCinje novi ciIdus stvaranja mehura. Pr/la jaza kavitacije . Osim ova dva naCina formiranja cel1tara isparavanja tecnosti treba naglasiti da parDi mehur moze cia nastane i u centrima vrtIoga. MehuriCi nerastvorenih ----------. KavitaciJski rnehur ce pnro nastati u centrima vrtloga.. se i izdufuje u -----. Ta hrapavost potite od tehnoloskog procesa obrade povrsine. ali i od uslova eksploatacije. Drugi model (s1.4.2. a) ~ Na 81. za kolikotoliko jednostavniju .4.. isparavClllja tecnosti. koji se nalazi na zidu raste zapremma na racun isparavanja tecnosti.2..208 Kavitacija Povrsins/ca kavitacija se odnosi na tacno odredenu povrsinu koja u zavisnosti od oblika opstrujavanog tela maze biti ti ablilcu: pojasa.4.3 Tada se na povrsini mehura desava proces isparavanja elme paro-gasni mehur raste.3b) takode se zasniva na prisustvu nerastvorenih gasova u tecnosti.analizu procesa kavitacije mehurovi se smatraju l11alim sferama ispunjenim pat·om (iii parom i gasom).rast mehura.2. 2. U odgovarajucem preseku na te1u (s1.4. Pri detaljnijim analizama ip I \ \ .2.2.4c)..2.. prstena iIi mrlje.4b) defotrnis(. smeru .2.. rast . Slika 2. a zavisno od polja pritiska moze nastati i u drugim delovima vrtloga. U proceJ'U kavitacije postoje ITt' jaze: stvaranje mehurovil. Medutim.strujanja. U trenutlrn kada Slika 2.ina kavitacija nastaje u vrtlozrum oblastima iza opstrujavanog tela iii prolaskom struje laoz lokalne otpore.nastajanje melmrova i kaverDi ima meharuzam koji se zasniva na prisustvu nerastvorellih gasova u tecnosti. . u ostalom l11ehuricu pare 11a zidu. Naime. gasova noseni strujom tecnosti dolaze u zonu b) a) gde pritisak ima vrednost pritiska isparavanja.2.mehurova i nestajanje mehurova.4.2.. f/rtlo.2. njima pritisci najmanji.4 prikazan je proces stvaranja mehura na cvrstoj povrsini --eoi "iivotni put" parnog mehura pri -l\\>c) opstrujavanju tela. svaka povrsina je u vecoj i1i manjoj meri hrapava. U tim mikrol1eravninama nalaze Se zarobljeni sicusm mehuriCi gasova koji 11 uslovima delovanja lcriticllog :==-==-==-==-==-==-==-==-==-: pritiska U okolnoj tecnosti predstavljaju centre ----------.3a) odnosi se na stvaranje mehurova na povrsini tela.4a) pritisak tR . Postoje dva madela uz pomoc kojih se objaslljava stvaranje celltara kavitacije.4 hidrodinamicke sile nadvladaju povrsinske sile prianjanja mehura za cvrstu povrsi~u mellur se otkida sa povrsine (s1. Prvi model (s1. Na mestu sa koga se otldnuo l11ehur (s1. jer SD u.2.4.. Zbog dejstva hidrodinamicke sile mehur koji raste (s1. mm dostiZevrednost Pk" Tada mehuricu d)~ !Pmin max nerastvorenih gasova.2.4.. Taj proces stvaranja mehurova nastavlja se sve doleIe postoje uslovi oddavanja laiticnog pritiska Pk" Otkidanjem parnog mehura sa zida zapocinje clruga jaza "zivota" ..4d).2.4.

ako sezna da na nekim opstntjavanim povrSinama moze doCi do kavitacije tada se erozija materija ne maze spreCiti ali se moze ublaziti odgovarajuCim postupcima povrsinske zastite materijala. Usled toga na mestima kolapsa mehura naJ'Iqju lokaltzi hidro-udadpropTtlceni !taglli-n lokabui!t poras/om prdiska.' Posle ovog stanja.4. s obzirom da se pri kavitacijskoj eroziji ullistava .Kako je . tj. i tada llastaje kondenzacija mehura . Posmatrace se udar kapi vode.3. Tada pritisaic raste (priblizno) do vrednosti p =: pew. uslovi za opstallak parne faze prestaju. Kod dugotrajnag procesa kondenzacije mehurova na cvrstoj povrsini ona ce biti ostecena. Aka se kondenzacija mehura zavrsava na cvrstoj povrsini. a taj praces se naziva kavitacijska erozija.odnosi povdinski sIoj materijala. ako se u pari nalaze kapi vode.. brzinom w. Zato je u hidrosistemima oJ'novno ne dozvoliti opadanje prdiska do !critiCize vrednosk Medutim. i pored toga. Kavit21djslka ~Jrozija Pod !cavdad/skom erozijom podrazumeva se plVces rtlZa!"tlT{/a POVr.1b. Od trellutka kada se u tecllosti postigne pritisak P > h. Naime. pa ce sila pritiska koja deluje na metamu p()v~~inu biti P =: pr 2 rc. tad a je ta povrsina izlozena dejstvu velike sile na maloj povrSini. pri cemu su: P.brzilla zvuka. jer je pritisak taj koji dovodi do nastanka kavitacijskih mehurova. Kako se kOlldenzacija mehura obavlja trellutllo to se obicno kaze da je meltar tScezao iIi da je doziveo kolaps. Ako se sa R oZl1aci poluprecnik sfernog mehura. da je kavitacija nepozeljna pojava u hidrosistemima i da se protiv nje treba boriti svim raspolozivim sredstvima. Tom prilikom leap se deformise i ima oblik prikazall na s1. tada pri udant lcapi u cvtstu povrsinu nastctje udarna erozija.gUstina tecnosti ie .metalnu povrsillll. kroz uticaj na pritisak.2. kada dolazi do rasta pritiska (nailaska struje dvofaznog toka na pumpu iIi aa geometriju u kojoj se presek siri) nastaje proces smanjellja parnog mehura. vee samo oni koji iscezavaju na njoj iIi blizu nje.ftilSkog slo/a Tlla/erYLlla!cojlje izlozen kavitacyz: Preciznije. Upravo iz tog razloga proces erozije bice objasnjen uz pomoc eksperimentalnih rezultata postignutih u oblasti udarne erozije.Kavitacija 209 kavitacije uzima se u obzir i odstupanje stvarnog mehura od idealizovanog sfernog kroz tzv. upravo po uslovima koje namece pritisak (ptRt i obrnuto pt Rt). U principu glavna borba protiv kavitacije odigrava se na hidrodinamickom polju. tadace nizstrujll0 R da se menja. Svi mehurovi koji se kondenzuju ne ucestvuju u razaranju povrsine. U strujnim sistemima i masinama erozija povrsinanastaje zbog kavitacije u hidraulicnim sistemima iIi zbog udara kapi u parno-turbinskim postrojenjima. kavitacijska erozija nastaje na OHom delu povrsine materijala koja je dugotrajno izlozena procesu kondenzacije mehurova. proces identican kavitacijskoj eroziji. u cvrstu . a u tu zapreminu velikom brzinom ustrujava tecnost. ili blizu nje.4. faktor oblik mehura. Pri kOlldenzaciji mehura zapremina parne faze se trenutno smanjuje. J aSIlO je.3. u parovodima u kojima para struji velikombi:zillom. dahle. Otkinuti mehur struja tecnosti nosi nizstrujno. Rast parnog mehura odvija se do trellutka postizanja minimalnog pritiska Pmin' i tada je poluprecnik maksimalan i iznosi BOla.lTeca /aza. 2.

Za brzinu erozije nekog materijala mogu se upotrebiti vremenski periodi 12 iIi t3' Tada su visine t slojeva erozije u ovimperiodima: 1 = at+IE2 2 ~~------~--------~ i 13 = bt + IE3 .IE' sastoji se od tri faze.2 materijala. ta povrsina metala biva "bombardovana" impulsima sile P.3. b i odsecci na osi fE2 i IE3 konstante koje zavise ad vrste Slika 2. dakle.4.4. koja se naziva lizlcubacioni period propracena je promenama naponskog stanja povrsinskog sloja i ona predstavlja "pripremu" za proces erozije.--='--'~. i kavitaciji sarno je pitallje vremena kada ce nastupiti razaranje povrsinskog sIoja.1 Clrne medukristalne veze metala na nekim delovima slabe a na nekirn ojacavaju. tacnije u zapremini a 'Q---. 500 sa oscilograma pritiska (s1. ali je i dalje proces intenzivall. Prva faza.1a) jasno uocljivo da je rast pritiska veoma veliki. Druga faza je propracena maksimalnombrzillom erozije. Mvitactj"slcoj (iii udamoJ) eroztji mjedal1 matertjill. tj. u cilju zastite povrsinskog sIoja vIsi se.u . +l-'t---+---+-_.4. starn razlikom sto je kod kavitacijske erozije impuls sile pritiska izazvan kondenzacijom parnog mehura.pri razvijenoj 400 -tt--y--f-----r---I p (bar) 300 - 2. Proces kavitacijske erozije propraeen je.to ce cvrsta povrsina biti opterecena velikOll1 silom na izuzetno maloj 200 -11---1-"--+---1 povrsini. Treea faza okarakterisana je' smanjenjem brzine eroziie.3. na primer' kodcelika.-'---r--.2. Mehanizam erozijskog razaranja povrsinskog sloja prikazan na s1.3..---I a 10 20 30 ogranicenoj tackama ABD. jer je u njoj veoma mali gubitak mase. Pri uslovima razvijene udarne erozije (kavitacije) impulsi pritiska su veoma veliki i desavaju se u vremenu t = Rw / 2c 2 . Zato ee se udar kapi osetiti u povrsinskom sloju ZONA UI1CAJA lJTIARA materijala. katodna . gotovo trenutan. Opisani proces nastajanja udarne erozije potpuno je identic an sa procesom kavitacijske erozije.2. bez obzira ntll'ljegov leva/ltel i mehanicka svoJ"stv~ duzi wemenslci period ne moze odoletl: Dakle. asamim tim i malcsimabtim ptbitkom mas-e. U t (IlS) ovoj zapremini dolazi do a) b) promene naponskog stanja Slika 2.3.kojima sua. dovodi do razaranja povrsinskog sloja. sto dovodi do odlamanja povrsinskih delica metala.4. pri cemu je gubitak mase materijala prikazan kroz visinu erozijskog sloja .210 Kavitacija 600 "::'--. gotovo trenutno. povdinskim razaranjem materijala. tj. Zbog toga se u povrsins!<om sloju desava kontinualni proces promene naponskog stanja i slabljenja medukristalnih veza. Ipak.

.

II. == Ro ip == Po. i iznosi Pgo == Po . pritiska.Po)Vg .1=0. a za f < 0 se j . viskoznog otpora i povrslnskih napona. posredstvom veze sine = r I R. Kontakt mehura i povrsi ostvamje se preko kruznepovrsinepoluprecnika Ro' Pri opstrujavanju tecnoscu mehur se U poduzl1om pravcu deformise osnosimetricno.4-2 Problem 2. shodno pravilima 1Z Odeljka 1. P. Na ravnoj povrsini.4-2b). Ovom prilikom u detaljniju analizu ovih sila se nece ulaziti.izotermske i n =1( adijabatske. ' (3) koji za vrednost minimuma funkcije if-=O) daje pritisak 20 1 ( 2. Odrediti zapreminu gasl10g mehura ako je gustina gas a u njemu Po' Poznate velicine su: R. upravo. Za kvazistacionarnu ravnotezu sila koje . . I~ p.sledi jednaCina ravnoteze 2 (p. Po' 0. poluprecnika R.Pp +201 Ro' Iz uslova minimuma funkcijeJ.deluju na mehur moze se postaviti i jednaCina za vertikalni pravac a sto ovde nema potrebe raditi. potiska. RESENJE: VdeCi analizu sHa koje deluju na mehur (sl. pa je zato ovaj proces izrazito nestacionaran. Kontaktl1a povrsina izmedu mehura i rayne povrsine je krug poluprecnika r. 0 \1/(311-1) (4) PK == Pp +T(3n -1) 3n-p R a gO 0 Vrednosti koje daju izrazi (3) i (4) mogu se nazvati i kriticnim. Sferni mehur. Ovde treba napomenuti da za vrednosti funkcije f > 0 mehur raste. Za specijalne slucajeve promene stanja: 1'1=1 .pr n_ 2rn0sin8 = iz koje se. pri stvarnom kretanju paro-gasnog mehura na njega deluju sledece sile: teZlne. 8f loR == 0. iz izraza (3) i (4) lako bi se dobila odgovarajuca resenja.62. u tecnosti gustine P koja je pod pritiskom p. Naime. Sve eve sHe su promenljive zato sto se u tolm vremena dimenzije mehura menjaju. nalazi se na idealno glatkoj povrsi. smanjuje. inercije. a na njoj je povrsinski napon 0. dobija ° \ 1 b) Slika P. dobija se poluprecnik R .2. nalazi se gasni mehur sfernog oblika ciji je poluprecnik R.R (311 PgoRo)'.212 Kavitacija iz jednaCine (1) sledi (2) Pritisak gasa u pocetnom stanju ravnoteZe mehura odreduje se. Kad stvarnog procesa kretanja i msta paro-gasnog mehura kvazistacionarni model ravnoteze si1a nije potpun. Problem 204m2." K 2 0 0\. jet je tada: . iz jednacine (2).2.4-3. jer je za njihJ = O.

. s:n O'yRodcp = 2RoO' s. Poznate velicine su: R.pritisak isparavanja te. 0'. Dakle.. . RESENJE: Poluprecnik kruzne povrsine.2. 213 -----.4. na kojoj se ostvaruje kontakt mehura i povrsi je IT c~. a deluju u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Py = 1 2. Obicno se kriticni pritisak .(e] .na prednjoj i zadnjoj ivici mehura. u .2.8 2 )cp In.4. sile koje poticu od povrSinskih napona.P.4-3 povrSine tecnost . + p}.. sin8dcp =2RnO' 8 ~8z sinElo(cos8z .. su ==: -- P" r ~-~ = pC5"Rodcp = 2RoO' fn cos8 cosep dep = 2RoO' fn cas(S] ---n-cp)' coscp dcp 0 0 2 2 =2RoO' foL cose] COS(--n-cp)+sin81 sin(--n-cp) j"coscpdcp ar e] -e 8] -e 1 = 2RnO' e -8 (8] -8z ) -n 1 / 2 sin8 0 • (sin8] + sin8 z). Odrediti sile koje deluju na mehur u horizontaillom i vertikalnom pravcu a koje poticu od povrsinskih napona. Pumpa ce raditi u kavitacijskom reZimu zbog jednog od sledecih razloga: . jer je u tim presecima pritisakminimalan. PovrSinski napon izmedu zida i mehura je 0'.81' 8 2 .4-3.s e cos <p Ro = Rsin8 0 • Zbog opstrujavanja gasnog mehura sferni oblik se deformise i ima. 8 0 .. Ukupna sila koja potice od povrsinskih napona jeP~ = ~ P. eventualno zbog prelaznih reZima rada pumpe.Kavitacija Proizvoljni polozaj mehura odreden je uglovima nagiba8 1 i 8 2 . eventualno zbog prelaznih procesa u hidrosistemu (hidroudara). pa ce povrsinski naponi u horizontalnom i vertikalnom pravcu biti: 0'" =0" cos8· coscp i O'y =0" sine.mehur odreduje se kao: 8 = 8] . usisna vis ina (visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoaru i usisnog otvora pumpe) je velika.cos8]).. otpori u usisnom cevovodu su veliki.-. Kavitacija 11 pumpama Kavitacija leao pojava prisutna je i u pumpama i ona u njima nastaje zbog smanjenja pritiska u usisnom vodu kada pritisakopadne dokriticne vrednosti. .. osno__. U tom polozaju ugao nagiba kontaktne Slika P. .cnosti postize u presecima gde tecnost ulazi u kolo... simetricni oblik prikazan· na sl.. <p proizvoljnom trenutku vremena.

Za odredivanje ove visinske razlike postavlja se Bernulijeva jednaCina. ako su neki od uticaja spregnuti. U tu svrhu analizirace se polozaj ugraaene pumpe prikazane na sl. dobija se iz jednaCine (2.2.4a. nije dovoljno da sarno bude zadovoljen uslov Hk > H pa da pumpa pouzdano radio Zato se uvodi pojam kavitac(j:fke rezelYe pumpe (visina 1:1 h) koja predstavlja visinu na koju pumpu treba postaviti u odnosu na visirm postavljanja pumpe sa kavitacijskirn rezimom. jer se pri njemu menjaju.I _:~_:_:-:-:{ bez~.4. koji se odrednje primenom izraza (2.--c--<.4. Pa PI I:lP g -=-+H+a . za nivo tecnosti u rezervoaru (0-0) i ulazni otvor pumpe (1-1).--:~ 1"""'-/. Uticaj visine postavljanja pumpe na pojedine clanove energijske jednaCine (1) prikazan je na s1.4. za vrednost pritiska P1 == Pk' i iznosi: 2 I:l'Pg vI a ---o(2.-»1 I I 11- ffi-t -----<>-j P rL_W_-! .:) Slika 2. koja glasi 0 0 .' oznacen sa N. tose pri postavljanju pumpe mora voditi racuna da bude zadovoljen uslov Hk > H.4.214 Km'itacija iii. pa da pumpa irna siguran bezkavitacijski fdim rada. U jednaCini (1) sa I:lp g oznacen je ukupan pad pritiska u usisnom cevovodu. i to naglo.2.av!tacijski reZlml racia I "-r.4. Zato ce se OVOln llticaju posvetiti vise paznje. pg pg .! li kr b) a) c. U polozaju kada je visina postavljanja pumpe Hie (polozaj K na slici) pritisak dostize vrednost pritiska isparavanja tecnosti Pic' Gime zapoCinje proces kavitacije pumpe. 1z jednaCine (1) dobija se visina postavljanja (u odnosu na nivo tecnosti u rezervoaru) pumpe Pa .o'-:"-:--O-: I IY /1ll'~ 1 I I I ·1 I ' -J!-o-:.4.4. 11-2% '1 . Frvo ce se H 1p I 11 i FA !=--... Za ovaj polozaj pumpe postavlja se BernuIijeva jednacina.4) J 2g pg' S obzirom da je kavitacijski rezim rada pumpe nepozeljan.25). Kriticna visina postavljanja pumpe. Meautim. a koji odgovara bezkavitacijskom rezimu pumpe.1. pale.PI v~ I:lPg H==---a\--pg 2g pg 0 (2.3) Kada raste visina postavljanja pumpe pritisak opada. za preseke ulaza u pumpu(1-1) i kolo (K-K)..3).4 posmatrati "normalni" polozaj ugradene pumpe. (1) u kojoj je svaki clan dimenzije visine.2AAc). Na pojavu kavitacije u pumpama presudni uticaj imausisna visina. 12g pg v.+ . pri kojoj dolazi do kavitacije. sve karakteristike pumpe (s1.

Glavru teren borbe protiv kavitacije . za ostvarivanje bezkavitacijskog reZima rada pumpe potrebno je pumpu postaviti na visini H s H dop ' Ukoliko pumpa. Proces kavitacijskog i bezkavitacijskog reZima rada pumpe prikazan je na dijagramu sa sl.5.--.. (2. Amplitude ovih oscilacija pritiska $uvece ako je pritisak manji i ako su kavitacijski mehurovi veci. koja se uobicajenom terminologijom koja vazi za pumpeozhacava sa NPSH (Net Positive Suction Head). tada sesmatra da je kavitacija potpuno razvijena. Pri bezkavitadjskom· re~i:inu rada prolIlena visine postavljanja pumpe ne utice na hidraulicke karakteristikepumpe. Postojanje ovakvih oscilacijapritiska u pumpi uricu na pojavu suma i vibracija pumpe.Kavitacija 2 2 215 pg 12g pg Ie 2g Ovde treba napomenuti da je presek ulaza u kolo pumpe (K~K)merodavan za pojavukavitacije u pumpi. to sledi izraz za kavitacijsku rezervu pumpe 2 ll+a ::i. . ali osrednjavanjem po vremenu one imaju sinusni oblik..rezim rada pumpe dovodi do erozije kola i drugih delova pumpe koji su izlozeni udarnim pojavama izazvanim kolapsom mehurova. Ova konstantnostvaz~ do preseka 1.=. Oscilacije pritiska u vremenu su stohastickog karaktera. te se zato karakter hidraulickihkarakteristika malo menja. Kada dode do promene ovih lcarakteristika za 1-2%(presek II). tj. i zato bi proizvodaci pumpi u svojim katalozima obavezno trebali da daju ovu karakteristilru..L-i~iz_n_o_s_i_ _ _-. PI . snaga i stepen korisnosti).(protok.zim14 J'lgurno ce doCi do razaranja materijala i do ostecenja pltmpe. Daljim povecanjem visine usisavanja pumpe zapocinje procesJeclvitacije koji na pocetku nije toliko intenzivan. to se potvrdujeda kavitacija predstavlja nestacionarnu pojavu. 1z razloga sigurnog obezbedivanja bezkavitacijskog reZilIla rada.4. !J.5) pg 2g Kavitacijska rezerva pumpe odreduje se eksperimentalnim putem i predstavlja veoma vaznu hidraulicku karakteristiku pumpe.h =.Pk +a :!.4. (2. Kako oscilacije pritiska zavise od vremena.L+ M .ftene visine postav(janja pumpe (polozaj D na slici). napor.6) DakIe.2.Pk +a j ::i.kavitacijski.3) i (2r-._4_.4c. uvodi se pojam dopu. a ne presek ulaznog otvora pumpe. jer jePIe <Pl' S obzirom da se kineticka energijastruje preseka K-K moze zanerrmriti (?1) u odnosu na kineticku energiju struje ulaznog otvora 1-1.4. Ako pumpa radi duffi vremenskiperiod u !cavitacijsJcom re. a s druge strane. PI = PJ (t) i P2 =P2 (t). radi u kavitacijskom reZimu. tad a postaje znacajne oscilacije ulaznog (pJ i izlaznog (P2) pritiska pumpe~ Oscilacijeulaznog pritiska su dominantne i one se u prigusenom obiiku prenose na izlazni pritisak. iz bilo kog razloga. Zatokavitacijski reZimrada treba izbegavati i protiv kavitacije se treba boriti.4. koja se dobija iz izraza (2. Daljim povecanjem usisne visine pumpe kavitacija je tolilco intenzivna da dovodi do nagle promene hidraulickih karakteristika.

/"=0.4-4.2 -) (1) P P 2 uk. 1 4V 2 . 0 b) Rezervoar je otvor~nprenia atmosferi Pv "" 0 . 0 usisnoj visini vee je dostareceno..A Poznate velicine su: V. Odrediti V~ V protok kroz pllmpupii kome ce pllmpa raditi u k kavitacijskom rezimll.za t:= 20°C. Su' (.. P Odrediti pri kojoj se Vtednosti koeficijenta lokalnog u otpora ventila u pumpi javljakavitacija. RESENJE: U kavitacijskom Jeiimu rada u presekll (1-1) ispred pumpe postize se vrednost pritiska kljucanja vode Pk' Za ovaj rezim rada.1. su Pk20 == 2337 Pa i Pkso == 47360 Pa.. Koeficijent temperaturskogsirenja vode je ~ == 4. da bi se ostvario kavitacijski fdim rada pumpe. ' _-11-_-". a) Odrediti potpritisak Pv ' koji treba da vlada iznad vode u rezervoaru.Pv Pk 1 .9.k+/vd)T== ~761mm.. protokom V. t==80°C.. Slika P. prema tabeli 2. Pumpa usisava vodu iz rezervoara. k -1. Pumpa usisava V == 20 11 s vode.70m. v d . Slika 2. Konacno.:c. odnosno da za vece temperature tecnosti pumpa mora biti potopljena.r.. . P20==998kg/m\ Pa==lOOOmbar. ProlJ/en8 2.llacijone armature.' - RESENJE Prema zadatom protoku brzina strujanja u usisnom cevovodu iznosi: v == 4V I d 2 1C == 1...k=0. primenom izraza (2.A tHdoP 1==3m'~u==3. vazi Bernulijeva jednacina Pa .4 .to)] == 972 kg / m • Pritisci kljucanja vode. Odraditi dopustenu visinutlsisavanja pumpe ako se usisava voda temperature: a) to == 20°C i b) t == 80°C. d.2. .:. za preseke 0-0 i 1-1.6) dobija se dopustena visina usisavanja Pa . Problem 2. Na osnovu dobijenih rezultata sledi da temperatura tecnosti ima presudnu ulogu na visinu usisavanja pumpe. za zadate temperature. H. pri cemll je visina usisavanja H.216 Kavitacija pumpi je pravilni izbor visine usisavanja i smanjenje usisnih gubitaka. I.--'-"-+gH=-+-(s +S +s +A-+l)(-.4-4 Gustina vode na temperaturi od 80°C iznosi: 3 Pso == P20 / [1 + ~(t . l. c) Rezervoar je otvofen prema atmosferi.10-4 °e l • Dati su podaci: d == 150mm.h == 6m. I v 2 {3.4. Kavitacijska rezerva pumpe jet.V' ~k' A... .Pk.13 m! s.4.02..:.4. Borba protiv kavitaCije na terentl smanjenja pada pritiska ima oJ'novna pravila ito su u tlsisnom vodu ugradivati stc manje lokalnih otpora i potpuno izbegavati ugradnju regl.5. za Hdap= Pig L\h-CSu+(.4-5. P a> Pk' p..d n iz koje slede rdenja: a) za potpritisak II rezervoaru \ \ \ .5.d.

Odrediti protok kroz nategu i kriticnu visinu hkr da natega radi u bezkavitacijskom rezimu. .4.d. ako je protok vode ~ "" 4 II s.'O. d=50mm. Su' Sic' • hkr RESENJE' Protoci kroz cevovod su: a) za turbulentno strujanje ~~------------2gH . je h . gde je prema tabeli 2. Odrediti . Pumpa usisava vodu iz rezervoara kroz usism cevovod u kome se nalazi venti! v.2.02.4-7 = lbar. d 2 rc V=4 Su+S. i b) strujanje je larninarno. 4~ ~ b) za koeficijent lokalnog otpora ventila 2 d rc 2 I . A.u +Slc +S" +/c"d+ 1)(d 2 ' 7/ 2 . I~ ~ ~ V- \Ax su: P a Slika P. ~ odnos povrsma A / Ax pn kome ce doCi do kavitacije ventila...+A(/J+12)ld+l' b) za laminarno strujanje .5. d 2 rc 1 V = 4 Su +Sk + H Slika P. Poznate velicine su: d.Kavitacija 217 PI' =Pa+ pgH -Pic -'2({. ~.4-'1.Pa .4-6 11 f 32(/ J + 12 )v d2 + Kriticna visina. u i/i I?< ~. I =lOm.~ .A. =¢o --. gde je \ =. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicka natega (prosti cevovod)..032 .5.~:-. laoz koji struji tecnost gustine p i viskoznosti v. otpora ovog ventila menja se po h1---""k-~""':'-'--~<f-'-(iDH){I-zakonu sex) = A I Ax.mi%i. ~ Pa' Pk' p.. h=lm.+s.+A"d+ 1) Pro/Jlcm 2.. u sledeCim slucajevima: a) strujanje je turbulentno sa konstantnim koeficijentom trenja /c.2. Svlc =p(Pa . C) za protok kroz pumpu . t=20°C.Pk kR - pg Problem 2. 1 P gh = 2337 Pa. Koeficijent lokalnog l. ~ .(Su +Sk+ Ad) J1I3 = 3.4-6. Dati podaci V· 2 =_==== =:=::= . Sk = 0.@%%~~ A :_______ \!!/~'. A Ax [ RESENJK = (~/ A)2 2 (Pa-Pk) .1 za t=20°C pritisak kljucanja Pk . V. Su =0'.. A =d rc /4 povrsina poprecnog preseka cevi a Ax povrsina trenutnog otvora ventila.Pic +pgH)( 4V) -(Su +Slc +/c"d+ 1) . 11' 12 . za oba rezima.~ p ~ b:::/. p . .%m%mdmi%i. d 2rc '2------------------------1--V=T p(Pa-Pk+pgH)/(Su+s.

odnosno nepromenljivoscu karakteristienih nivoa teenosti u rezervoarirna. takav otvor kad koga je brzina strujanja u preseku konsal1tna. .+l)T' PI ..5. tada je ree 0 velikim otvorima.smanjenje protocnog preseka naziva se /contra/cq/a..P2 karakteristiena razlika pritisaka..· ab. pg ..5. dobija se brzina strujanja u kontrahovanom preseku P1 . . . iii. k == 1.J2gH za teorijskubrzinu isticanja.1. takvi otvori se nazivajumalim.64.. Ocigledno je da se izraz za teorijsku brzinu isticanja veoma lakoInoze dobiti 1Z izraza (2.koja glasi: Slika2.. pg.1 koji se l1alazi u vertikalnom zidu. . /:1P.. na dubini Hod nivoa teenosti u rezervoaru A iznad kojeg vlada pritisak P1' Nakon otvaranja malog otvora nastupice isticanje tecIlosti u prostor pod pritiskom P2' Pri isticanju kroz mali otvO! ostrih ivica. Ako je profil brzina po poprecnom preseku otvora uniforman.lIlja klioz malle o1l:vore Pod malim atvarom podrazllll1eva se.218 2050 STACIONAlRNA ISnCANJA KROZ MAlLE OTVORE I NAGlLAVKE U ovom Odeljku razmatrace se stacionamo isticanje. Otvori kroz koje se vrsi isticanje dele se na male i velike.Jr. bez obzira na veliCinu. struja nece moei da prati geometrijll otvora vee ce se protoeni presek suzavati.5. a to je one kod koga je protok konstantan.1 p+gH=-p+Cr.1) pn cemu je cp:::: 1/ brzinski koeficijerit. dalde.P2· . po analogiji sa brzinom slobodnog pada tela sa visine H.. Nairne. pak.v =-1 .. . 1z Bernulijeve jedhacine.p:::: PI . Ovde treba napomenuti da prva interesovanja za istiCanje kroz male otvore poticu od Toricelija koji je.1) za slucaj da su rezervoari otvoreni (PI:::: P2 :::: Pa) i da je gubitak strujlle energije If+l - .··v·2g(H +-) . i suprotno.'edtm Ie lsti o/vor moze biti imali i Felt/a. + 1 .:t{cije koji predstavlja odnos maksimalno suZene povrsine (presek K-K) i povrsine otvora kroz koju se vrsi isticanje. odnosno naCin odredivanja protoka. . presudnu ulogu ima profil brzina.2g(H + . 2. zbog dejstva: inercijskih sila.5. J (2.2. ako je profil brzina po visini otvora promenljiv.. a opisllje se koeficijentom kontrq.1. Ta konstantnost protoka ostvaruje se vrernenskorn nepromenljivoscu polja pritiska. postavljene za presek 1-1 i A kontrahovani presek K-K. postoji promena brzine ali takva da je mala iIi zanemarljiva. Za otvor kruznog poprecnog preseka koeficijent kontrakcijeje \1'= Ak I A = (d k I d)2 = 0..1. izveo izraz v T :::: . a 8to zavisi od mesta gde se otvor nalazi. Kod avihotvora osnavni problem je odrediti protok fluida. Ova suzenje .. Ovu podelu treba uslovno shvatiti jer.koeficijent lokalnog otpora suzenjamlaza definisan sa prvom nizstrujnom brzinom v i u kojoj je koeficijent lleravnomernosti a.) = cp.5. U tu svrhu pasmatra se kruzlli otvar sa s1. P2 v 2 gde je r. . Staciionsr1ll3 istic:!ll.

Koeficijent kontrakcije. ako je isticanje kroz kvadratni otvor. moze dosta dObroda se sracuna primenom Kirhofovog obrasca IJI =n / (n + 2) =0.3) i po svojoj fizickoj sustini ima vrednost 0::. koji predstavlja odnos stvarne i teorijske brzine isticanja.97. u odnosu na osnovni presek otvora. koeficijent protoka. odnosno da je tecnost savrSena. Pri isticanju kroz male otvore ostrih ivica.5.+1 i u sebi obuhvata hidraulicke gubitke nastale pri isticanju.1) nalazi sena rastojanju 1=d12 od otvora.k:i koeficijent ima vrednost cP= 0.=0.1.2. odnosno v 1 cp----(2. posle preseka K-K. i s1.-P-):::!J. Ova promena deformacija mlaza.A i2g (H + tJ. pa se isticuCi mlaz u potpunosti ne defotniise. Na pr. .62. a obicno se uzima cp=0.1. iIi. tada do izraiaja dolaziuticajcvrstih granica. Koefieijent protolea predstavfja proizvod koefteijenata kontrakefie i brzinskog koejic!jent~ oc/nosno predstavfia odnos stvamog i teorfiskog proto/ca.1) sa cP je oznacen brzinski koeficijent. Medutim.. polozaj otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i U odnosu na bocne zidove rezervoara.v T . I!::. pri velikim Re-brojevima brzins. zato se 'takVa kontrakcija naziva nepotpunom. odnos povrsina kontrahovanog preseka i preseka otvora. za l-~ male kruZne otvore ostrih ivica. Ako se otvor nalazi dovoljno daleko i pd nivoa tecnosti i ad zidova rezerv()ara. ako se radi 0 pravougaonom otvow dimenzija a x b tada potpuna kontrakcija nastaje ako se otvor nalazi na veCim rastojanjima od 3a od dnai 3b od bocnog zida. viskoznost tecnosti. U izrazu (2.5..4) .611. a presek maksimalne kontrakcije K-K (s1. Koeficijent kontrakcije predstavlja.5.5. Za male lanzne otvore koeficijent kontrakcije ima vrednost 1JI::::0.2 mlaza.. ako je u pitanju kruZni otvor precnikad i aka se otvor nalazi na rastojanjima veCim od 3d i od dnai od zida tada je kontrakcija potpuna. a najuticajniji su: oblik i veliCina otvora.S/aeionama is/ieanja KrOZ male oil/ore i naglavke 219 zanemarljiv (.p ) ~ pg ~ pg (2.99.1. I!J. i to veoma brzo. Mnozenjern brzine v sa povrilinom Ak dobija se izraz za pratok V::: v Ak = \jJcpA 1r-2g-C-H-+-b. pa je tada koeficijent protoka !J.64.=0. tj. Ova velicina zavisi odmnogih faktora.5. 2 Pri isticanju.. ako je otvor blizu dna iIi bocnih zidova rezervoara. tada se mlaz deformise kao sto je prikazano ria s1.jC.96+0. kako je vee receno.::: ~ =-i-~::: IJICP I (2. Kontrakcija moze biti potpuna i nepotpun~ a 8to zavisi ad polozaja otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i u odnosu na bocne zidove i dno rezervoara.2.2) u kome je !J.5. dolazi do znacajnih deformacija oblika protocnog preseka Slika 2.2.. Nairne. naziva se inverzija mlaza. pa se takva kontrakcija naziva potpunom. tada je isticanje neometano. 1.5.

220 Stacionama isticanja hvz male o/vore i nag/aI-lee Kod kruZnog otvorainverzni mlaz imaoblik elipse.. koja u· preseku K-K ispunjava kruznu povrsmu precnika d. i tad a se u prostoru izmedu kontrahovane povrsine Slika 2.0.1.pv.5.2 strbje i zida cevi formira vrtlozna zona u kojoj vlada potpritisak Pv Cijim se dejstvom povecava protok.. a samim tim i protoka. pri Re :::l 300 koeficijent protoka ima 10' 10' 10' 10' maksimalnu vrednost koja iznosi ~l 10' Re 10' =0.1.-.. a naroCito u bocnim clelovima preseka 2-2·. trece.0.-dominantan uticaj na koeficijente: brzine. neprekidnost mlaza se narusava i nastaje kapljicasto strujanje. D 2n V = J-l--J2gH . precnika D.5.postepenog \ \ .kat viskoznosti je toliko izrazen da prakticno nema kontrakcije mlaza (\!f =1).5) .3 l..696..5)povezani relacijom ~uv... za Re> lOs koeficijenti: cp.=vID2n 14 i izraz za koeficijent kontrakcije \!flc == (d / D)2. Za objasnjenje rada naglavka posmatrace se cev.5. Za odredivanje protoka koristice se: BemulijevajednaCiria za preseke 0-0 i f .v2/2+C..:-.l su prakticno konstantni. za veoma male vtednosti Re-broja (Re< 25) efe.-+1)p p 2 p D 2' u kojoj su koeficijenti lokalnih otpora ~ . dIugo.d Naglavci su kratke cevi koje sluie za povecanje koeficijenta protoka. 12 =C.. Karakter promene ovih koeficijenata. Kada se mlaz dovoljno udalji od otvora. za male kruzne otvore 08trih iviea. u funkeiji od Re-broja (po Altsulu) prikazan je na dijagramu sa 0. Slika 2.2. jednaCina kontinuiteta vd 2n 14 =. shodno kojima slediprotbk . i. kontrakcije i protoka ima Rebroj.5. Analizom dijagrama dolazi se do sledeCih zakljucaka: prvo. sa 81. :: :::==:===~f--_~-~NTmI-r~~.3.2 kroz koju se vrsi isticanje.. . Kad malih otvora 05trih ivica 1.5 -h~-+--·---!--+s1. 12 koja izrazava jedl1akost odgovarajuCih gubitaka prosirenja koji su sa koeficijentom lokalnog otporausisa strujne energije.5.postepenog suzenja i Pa Pa r v~ -+gH=-h. zbog dejstva inercijskih sila. Povecanje protoka prim~nom naglavka moze se tumaciti na sledeCi nacin: pri ulasku fluidne struje u cev nastaje kontrakcija struje..j1 i).-+(~ ? 2 Sp . I VI +11.. 2.. 4 (~u (2. 1 .

.873 0..620 10 20 30 40 50 60 0.62.....799 0....909 0. koeficijent protoka smanjuje. ovo s toga sto se tada u potpunosti formirala vrtloZna zona . ~~ .743 0.6)... Tecnost istice kroz mali otvor ostrih ivica keji ima koeficijent protoka J. ako se umesto malog otvora ugradi spoljasnji cilindricni naglavak optirilalne duzine (I/ D =3+4).908 0...892 0.450 0.725 0. Za neke od njih vrednosti koeficijenata protoka date su u tabeli 2. Ako je duzina naglavka manja od optimalne (1ID<3+4) tada se zbog potpunog ne ispunjavanja protocnog preseka fluidom..5.: lid 1.4 16.. /':C...l.. ~ . . jer je naglavak kratak.883 0.l. koja odgovara malim otvorima ostrih ivica.946 0. tada se dobija koeficijent protoka naglavka ...' .. Daljim smanjenjem duzine naglavka ( 1/ D ~ 0) koeficijent protoka uzima vrednost j. p . NAGLAVCI CILINDRICNI -·-·~'~D"'=::::: KONUSNI .64.5.896 0. C .idZa (2.f'. Vrednosu koeflCljenata protoka zanaglavke razlicltlh konstruktlvnih izvodenja.947 0. Za koUke ce se povecati koefidjent protoka. . ~ /".2)..-. '. kOllUSni (konvergentni iIi divergentni) i zaobljeni. koeficijent protoka se odreduje primenom i:l. .Staciol1ama isticaJljtl !croz male olvore il1aglavke 221 U izrazu za protok koeficijent protoka predstavlja veliCinu .782 0.761 0. /' ZAOBLJENI ~...857 5 8 0. Problem 2.66 3+4 5 6.5. .2. Tabela 2. /I=:::: J-l.3 25.L=0...475 0.I )-1/2 1-L= (-Z-+c.L.. Naglavci se konstruktivno izvode kao: cilindricni (spoljasnji i unutrasnji).:~. ~..o = 0.787 0. 2 3 4 5 6 10 13. P.··· ---..719 ..920 0.33 10 a(O) J-l.* a(O) J. odnosno zbog ne dovrsenog formiranja vrtlozne zone...2.764 0. r (2. Podaci: ~=O."".799 0..97 0.747 0.778 0.6) \jf" Kod cilindricnih naglavaka najvece povecanje protoka ostvaruje se naglavcima duzine lID=3+4. :::::::: J-l.731 0. a(O) J.66 20 57 0. 0..33 16.. definisano za izlazni presek.-. .~.p +"" D +1 .7 30 36 45 0.5. <p 13. odredi Bordinom formulom..809 0.938 0..~ '~ .2.925 0.947 0.=:: .06.98 0. *J-l.. \ ~.. Ako se u OVOID ia:azu zanemari trenje. i ako se koeficijent lokalnog otpora I. RESENJE: Za slucaj isticanja kroz cilindricni naglavak precnika D (v~ s1.97 O.66 8.. a istovremeno je fluidna struja ispunila ceo izlazni presek cevi.~8 .5~1.937 0.62. ._:::::: ::::::.5.zona potpritiska.815 0.l. \jfk = 0...L_.796 0.-.

5.82.l==l2"+(1--. ~:::: 0.4%. Dalcie.2 koeficijent protoka odreden je izrazom (2. Povecanje koeficijenta protoka.5..2. A= 0.827. Pri isticanju vode kroz cilinciricpj naglavak sa s1. a samim tim i protoka.2. Do tog odnosa graficki prikazati zavisnost koeficijenta protoka naglavka u funkciji od odnosa 1/ D. i izraza \jIk = 2 VI == <p~2gH (d / D)2 .o == 0.75 +--+-""". Od~editi maksimalne visine nalivanja vode u rezervoaru. dobija se graficka zavisnost prikazana na dijagramu sa sl. Preko ovog . u qdnosu na nivo horizontalne ose naglavka. teorijsku i realnu.60 t.=-1-2 +l+(1--)"JS== 57 . za vrednost 1/ D=57 koeficijenti protoka naglavka i malog otvora su isti. 2 '1/1e (1) Kako je minimalna vrednost pritiska Pk == 0.65 0.62). jer trenje ponistava ucinak naglavka. drugo.-~'='+:~-::"" 20 30 ---50 40 l .v -+gH::::-+(s+1)-2' . U rezervoaru se nalazi voda temperature 20°C.06.maksimalnog odnosa nema efekta koristiti naglavak.5. \{lle == 0. iznosi (f. to se iz izraza (1) dobija maksimalna teorijska vrednost visine nalivanja .·-)2+ 1 \{lk '+'k 1 l-I/2 J ~O.6) za razlicite odnose naglavka 1/ D. do kojeg ce koeficijent protoka naglavka biti veCi od koeficijenta protoka malog otvora ostrih ivica (iJ. dobija se visina nalivanja vode u rezervoaru H Pa -Pk == pg (~+1)<p2 -\l{' .tk kljucanja Pk = 2337Pa.--+--+--""''<k----I----I0.64.2. koji odgovara apsolutnom vakuumu.5-2. p p uz koriscenje jednacine kontinuiteta vd n / 4 ==vjlin /4.06.P. RESENJE Iz Bernulijeve jednacine.lo == 0.64.2.l=0.6).2.5. 4.81 za optimalni odnos 1/ D = 3'.2. RESENJ£: Za cilindricni naglavak sa s1. D A Lf..""1-0. Podaci: ~=0. postavljeneza preseke 0-0 i1-1 sa s1. koja glasi: 2 Pa Pk . pa prema tome cilindricni naglavak ima efekta koristiti sarno do ovog odnosa.2.=0. '+'k :::: 0.5-3.~ ~r-.5-2 dlls -l-z IJl Problem 2.02. Sa dijagrama sledi da koeficijent protoka ima maksimalnu vrednost J. KoristeCi izraz (2. do odnosa l/ D=57 ima smiJ¥a kOT/stiti cilindricni naglmJak.5.5-2. Ako se u ovaj izraz uvrsti vrednost koeficijenta protoka f.5.~~-T-. i. 2.222 S/acionama is/icanja kroz male o/pore i nagla)Jke I ~ r f. Pa == I bar.62. Problem 2.2.l-l1o) /1100= 33.70 -j'.lo \V'c '11 pri kome su protoci kroz naglavak i mali otvor ostrih ivica isti.Ciji je pritisi. Odrediti maksimalni odnos II D cilindricnog naglavka sa s1. poznate velicine su: <p:. liD Slika P.62 o 10 Mali otvOI -'-". koja odgovara malim otvorima. dobija se odnbs 60 0.

5~4. istovremena se voda. brzina strujanja je v == cp~2gH. Ispod ove vrednosti pritisak nece opadati. L==lOm.SA Problem 2. S1il<a P. ° .5-5.'_-1 2 2 H2 konstantan. vrednost pritiska Pk == ne moze da se postigne. koji se od ivice otvora nalazi na rastojanju d/2. SV2 11\ == 3.d I 2 i z = h dobija se domet mlaza D== %+2CP. Odrediti za koliko ce se spustiti nivo vade u rezervoaru A u odnosu na nivo u njemu u pocetnom HI stanju mirovanja.Jiih == 1945mm. d==40mm. V2 RESEN.02.2. U polozaju prikazanom na sl. a u rezervoaru B da se poveca za visinu y. Yp ==175J/kg.P.5. Aka se otvor nalazi na rastajanjima H=lm i h=lm od nivaa slabodne povrsi teenosti i od dna rezervaara. Medutim. S== 0. jer pri smanjenju pritiskaprvo se postize piitisak kljucanja Pk == 2337 Pa (za t=20°C). pOJ'/e ove /liJ'ine nema efekta poveeavati viJ'inu na!ivanj~ /erplVfok klVZ nag/a/lak neee moCi da J'e poveea. Dakle. Ovom pritisku.2.fE. SVI == 2. Dati podaci su: Al == 2 m . iz jednaeina kretanja po xi z pravcu slede jednacine: x == vi i z == gt 2 12 .RESEN.Problem 2.5.U preseku maksimalne kontrakcije K-K. Iz rezervoara istiee voda kroz mali otvor ostrih ivica precnika d=10mm. S H j =3m. Smatrati da je napor pumpe +--1. Prema tome.. pa ce zato nivo vode u rezervoaru A da se spusti za visinu x.-":"'. vraca u rezervoar A. H 2 ==lOm. h=2m. odgovara visilla nalivallja tecnosti H = 13.77 m.Stacionama iJ'tieall/il Ic7vz male otvol'e i naglavke 223 H == 13.5-5 ventili VI i V2 su zatvoreni. 1==5m.Posle otvaranja ventila VI i V2 pocetna Yp V2 ravnoteia vode u rezervoarima ce da se narusi. A= 0. h D==50mm. koji ima brzinski koeficijent cp=O. Sic == 0. a pri toj vrednosti pritiska tecllost intenzivno isparava eime zapoCinje proces kavitacije. iz kojih '7 se eliminacijom vremena dobija jednaCina trajektorije mlaza v x 2 g x 2 x z==-(-) = . dakle.97. transportovana pumpom.5-S k . S obzirom da se radi 0 slobodnom mlazu to se kretanje fluidnih delica maze opisati dinamickim jednaCinama koje vaze za horizontalni hitac.fE. A2 == 4 m .2. Su==O.2 v 4cp2 H ' h koja vazi u x-z koordinatnom sistemu vezanom za presek K-K.4Sm. odrediti domet mlaza .2. Nakon otvaranja ovih ventila voda istiee iz rezervoara A u rezervoar B. Iz Bernulijevih jednacina Slika P. Uvrstavanjem koordinata x:= D . . respektivno.

03. RES-ENJ£: Shodno izrazu (2.5-6 cija su resenja h2 == .5.471.5-6.Hz .2) definisn". teZineG. == J.)2 -I. V2 == ~L2 . Su =0.== V.V1 + A~+ If1!2 == 0. slede 2 jednaCine Slika 2. A== 0. nalazi Se sabijeni vazduh temperature t_ Iznad klipa vlada atmosferski pritisak. J.5. Sy == 1.)2 . KoristeCi uslov stacionarnog strujanja .326. a pri tome temperatura .2.koliko tecnosti dotice u rezervoar tollko iz njega i istice U~l == ~72)' i jednacinu zapreminskog bilansa tecnosti A1x == A 2 y. l Problem 2.441/ s i V2 = 8. = 11. dobija se visina J. \ \ h1 == 5713mm. Nakononiatanja malog otvora precnika d vazduh poCinje da istice u atmosferu.-l z =[ (Su +2SV2 +2Sk -I-A D)(D)4 +s +2Sk +A Ci+ 1 J- 1/Z == 0.J2gHz Va =: J-l oaJ2g(h1 . Ispod klipa pneumo-cilindra.-l==(Sl/+Sy-l-7v-!i+l)-1I2==0.l ) Jh: +.. U stacionarnim uslovima isticanja odrediti protoke kroz naglavke_ Dati su podaci: d == 50mm.y) 2 u kojima su koeficijenti protoka P'l == (su +t.. +V.1 . ] v 22 T dobivaju se protoci vode Vi = f-l1 ~. I == 1m.62. L d . _ d n Yp 4VI2g(-i. U rezervoar A stalno dotice V = 20 11 s vode_ Rezervoari A i B spojeni su malim otvorom ostrih ivica i prazne Se kroz identicne naglavke. ' 2 1 .og 'preseka.-l1 2 Yp ] x== [ (~L2) (H1+h)-I-Hz-g- /I Ai f-l1 /LA2 +(~) 2 J==lm.551 2 koeficijent protoka naglavka i a == d n 14 povrsina popreclJ.1(1:.-lG fii .5~7.V2+ An)(D-) +s+2Sk+A'd+ 1 _ 1 d 4 _ . 1-'0 if 1-'0 Ove visine daju protoke: V.224 Stacionarna iJ'll~'allja b-oz Inale o/vore i nag/avlce h V1 g(h+H1 -X) =(Su +SV1 +A"d-+ 1)T . KoristeCi uslove stacionamog istiCanja: ~). ' J.-lo == 0.se tri zapreminska protoka: r:. . [ 2 Yp =g(H2 -y)+ (Su+ 2Sk+ 2C. 1+.. == paJ2gh1 pri cemu su: ' V2 = J-la.J2g(h+H1 -x) d 2J( .' 2g 2 V L v~ 2 J.11-1-(1:.-lGfli == 3194mm . i fi"o = V . I J. Problem 2.[h.56 Us.h2 ) ..

otvara ventil V i ulje kroz cevi-kanaIe izbdene u Idipu i klipnjaCi pocinje strujati laminarno. h.1. Do.). d. p.+ gH) _ Z d d P 32~tJ-l.L Pm . p=4(F+G)/(D -D. J.2. H. pocinje delovati sila F konstantnog intenziteta. d H pri cerou su: A==Su+sk+Sv+1 .Stacionama ift/call/a kroz male otvore i naglavke 225 vazduha se ne menja.1.5-8 . 2 SlikaP. dobija se vreme za koje ce klip da zauzme novi ravnoteini polozaj: natpritiskam T==~ == V fl J. Odrediti vreme za koje ce kIt) G F pod dejstvom sile F da se spusti . iz jednaCine stacionarnog isticanja V == VI'. G.2. U polozaju prikazanom na slici na ldip hidrocilindra. Tada se u klipu. Trenje klipa i klipnjace 0 zidove cilindra zanemariti. d.JR(273+t) (D)2~Pa+Pm d. pa je zato vazduh nesti51jiv. Gustina vazduha je p == (p a + Pm) I R(273 + t). Poznate veliCine su: G.5-8. teiine G. D. t.Sk'Sv' REfEN. v. zbog povecanja pritiska. Pa' REfENIE U toku isticanja vazduh je pod kanstantnim Pm == 4G I D2'IT == canst.1d 2 'IT /4· ~2 Pm I p. to je i p=const.5. Poznate veliCine su: D. fl.5-7 Problem 2. S".zauzme no' i ravnoteini polozaj. R. t. Kako je t=const.fE: Trazeno vreme je T == D -zDg (H _h)A[JC32~1)2 +2ACE. Slika P.)'IT.2) iznosi Ii" == J. Odrediti vreme za koje ce se klip zaustaviti. d. F. Konacno. 5to data isticanje cini stacionarnim. Pratok vazduha shadno izrazu (2.

Za odredivanje protoka hoz veliki otvor potrebno je poznavati funkcionalnu zavisnost x(z).6.1) Nakon integraljenja..6.j2gz. a graficka interpretacija ave zavisnosti prikazana je na sL2. tada je interesantno znati koliCinu tecnosti koja istekne hoz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja poklopcem koji se krece . protok hoz elementarnn v=qJ·bgz povrSinu je d~' := V· dA := fJ.5. jer on vazi za male otvore. s1. Zato se veliki otvor deli na veliki broj malih pravougaonih otvora. PlC'ot@k tecJnosti kroz vellikn otVO>ll". U slucaju da je pre isticanja veHlei otvor zatvoren.6. po koordinati z.4) .6. jer je promena ovog koeficijenta po visini otvora zariemarljiva. 11 kojoj je z vertikalna koordinata od elementa povrsine do nivoa slobodne povrsi tecnosti. Proizvoljno 12abrani mali otvor sirine x(z) i visine dz. x(z) dz. Ova pretpostavlea je potpuno opravdana. po visini otvora.6.j2gzx(z)dz.=const.J2i fhh+Y . (2~6. x(z) dz . to se protok hoz otvor ne moze odrediti izrazorn (2. Ova zavisnost za konkretan veliki otvor odreduje se iz jednaCine konture leoja oivicava veliki otvor. jer je pretpostavljeno da je po visini otvora fJ. dobija se zapremina tecnosti V:= S -V(y)dy o Vo H 1 . := fJ. dobija se ukupni protok hoz veHlei otvor (.].1 povrSi tecnosti.6. (2./ii "1 Ovde treba napomenuti da je koeficijent protoka ispred znaka integrala. (2. S obzirom da je profil brzina po visini promenljiv. koristeCi diferencijalnu jednacinu isticanja dV = r7dt (0 kojoj ce biti vi'se govora u Odeljku 2. ima brzinu povrsinu dA:= \jlx(z)dz.2.lmja Pod velildm otvorom podrazumeva se onaj otvor kroz koji tecnost istice i kod koga je profil brzina promenljiv po visini otvora.6. leoji se nalazi na dubini Vo a) b) z U odnosu na nivo slobodne SliIm 2. Promena brzine. ISUCANJE 1'ECNOSTli KROZ VELIKE OTVORE 2.6.1a. (2.r. opisuje se funkcianalnom zavisnoscu v:= cp.2) V(y) := ~L.6.otvara brzinom Vo. Zapremilllla teclIlll{])s1i:li koja iistekne kll"o:ll veRiki ohm" :Ila vreme Imjegovog otv:ar. Prema tome.2). prema izrazu (2.2) je f"2 i-.226 2.1b) odredenom koordinatom y. Protok hoz trellutno otvorenu povrsinu velikog otvora.7) i diferencijalni izraz za brzinupoklopca va := dy I dt.U tn svrhu posmatrace se poklopac u proizvoljnom polozaju otvorenosti (v.3) Dalje.

.. 2 a) Odrediti protok kroz veliki otvor. . iz kojeg se.2) sirine Slika P. posredstvom geomehijskih veza izmedu visina. ll. ~r 96 (/1) 2J-. (he +f)3/2 = h.12(1- 2~ )312=h. tj.. Problem 2. shodno izrazu (2).(.. Gornja i donja ivica velikog atvora nalaze se v na visinama hj i h2 u odnosu na nivo slobodne povrsi =. tada se pravi odredena greska koja ce OVOID prilikom biti odredena. Za ..visina od tetista pravougaonog otvora do mvoa slobodne povrSi tecnosti. Izraz za protok (1).. . Isti postupak se koristi i za odredivanje kolicine tecnosti kojaistekne kroz vdiki otvor za vreme njegovog zatvaranja.lbJ2i[Che+I)3/2_Chc-I)312] . . V. )~~(2~ )2+'48(~~.. am· .6. . _ . Zamenom hinomnilrtedova u izraz (3) sledi izraz za protok V = flab" 2ghe . (3) Izraze u malim zagradama moguce je razviti u binorn~r red..:).3'+. . .' J = 11. od odnosa he / a.jer je a/2he < 1. zavisi od dubine na kojoj se otvor nalazi. Ako se protok kroz veliki otvorodreduje pribliZnim izrazom (2).2). moze da se napise u nesto drugacijemobliku..pa sledi " . jet je prafil brzina kod malog otvora ravnomeran po visini i ziito ./2 (1 + (he _f)3/2 2~c )3/2 = h. c pri cemu se razvoj u red ogranicio na cetiri clana.:-h~ =========/~I=' tecnostL J . RESENlE: a) Zamenom u izraz (2. .5.u 96 he (4) Iz izraza (4) sledi da je uvek Ii' < r:'M' odnosno da jeprotok kroz otvoikada se on tretira velikim manji od protoka kada se on smatra malim.i to fi'={J. Greska koja se pravi kada se veliki otvOt smatra rna lim. ->!II b .3"~'.6-:10 Tecnost gustine p istice kroz veliki pravougaoni otvor sirine b i visine a. a sto je i normaino.lStical?ie tecnostikroz /leilke O/vOTe 227 koja istelme za vreme otvaranja velikog otvora poklopcem. h ~(h3/2 3/2 (1) b) Kada se pravougaoni otvor smatra maliin tada se protok odreduje izrazom (2.6-1._-.1 a e .. '1 -+_. a ne tacnim (1).!-:::: 1_.2.C b) Kolika se greska pravi ako se protok kraz velilei otvor odreduje leao protok kroz mali otvor. . .I2[I+i(2~e )+~{2~Ql2_}8(~ic..daje veti protok."'Jl.I2[1-~(2. i kada se protok odreduje izrazom (2).-)2. ..a 12 .E... dobija veza izmedu protokakroz veliki i mali otvor .lg 2 _ h1 ) • -2.1 pr'avougaonog otvora x(z)=b=const dobija se protok kroz veliki otvor Ii' -3t-"-'V. C'" .. koji se svodi na obHk (2) u kome je he = hJ + a 12 = 112 . c lc "..l-.

pa je protok V = J. RES. dobija se protok V == 64 C R 5/2 .95 / ~--1 1.6-2.2 vizuelnu interpretaciju greske posluziee dijagram sa sl. R. a) Za pravougaoni otvor je x(z)=b=const.0 1. (3) d) Posredstvom jednaCine kruga CR _Z)2 +(x / 2)2 = R2.5 0.[. za navedene velike otvare.0 Greska I a~~h I "} 2. U vertikalnom zidu nalazi se veliki otvor kroz koji istice tecnost.5 2.5 l~ hda 3. uvrstiti zavisnost x(z) i nakon toga pristupiti resavanju integrala.021.2%.dz:= 2j. a. lSj.2. (2) c) KoristeCi vezu iZllledu promenljivih x=(h+H-z)b/H.6-2.I:!.228 .lQb3/2 "g. Odrediti protok kroz veliki otvor ako je on oblika:a) pravougaonika. kada je greslea 1 %.I H == x / b sledi x = (z-h)b / H.dobija se protok 3/2 V = 2j.2. H.6.2).z)2 / b2 + (x / 2)2 / a 2 = 1 sledi protok (4) V = 64 j. h.paje pIotok V == j.(h+H)h ] .6-1. . H 15 5 _1.)VJE: Protak kraz veliki otvor odreden je integralom (2.. r IS f) (5) (6) .fT~'J~fi~·M~"~·-·~-~"~-af~~ ::~f:{~Ji(~r a) b) c) d) e) f) Slika 2.l ~. tada je odnos he / a =1. Sa dijagrama je jasno uocljivo da je pri odnosu he / a =1/2 najveea greska i ona iznosi (VM .P. c) trougla sa vrhomokrenutim lea dole.l~v'2i[~(h+H)5/2 +1. b) trougla sa vrhom okrenutim prema gore. h5/2 ' 3 .96 0.2.lbv'2i[ (h + H)3/2 . Dalje. Dakle.l ~ fii[ich+H)5/2 + 15 h 5/2 -~Ch+ H)3/2 ]. fiif:+ H 2 (z-h). j.Islicanje tecnosli !croz velilce oNore 1. Poznate veliCine su.l.l"l/g e) KoristeCi jednaCinu elipse (b . koji je nacrtan uz pornoe jednacine (4).97 0.6-1. e) elipse if) ako je protocna povrsina smestena izmedu dva kruzna luka i slobodne pavrsine.h 3/2 ]. d) kruga. i (1) b) 1z slicnostitrouglova (z -h). U ovaj izraz treba.00 0.V) IT/M = 4. vee pri mabin odnOSlma he / a veli/ci otvor se moze smatrati /cao ma4 a protok kroz otvor se moze odredivati izrazom (2). Problem 2.99 J 1/ 0. b.0 Slika P.

prema izrazu (1) iz zadatka (2. Teenost istiee kroz vertikalni veliki kruZniotvor poluprecnika R. b. jer je Ti" == Vj +Ti"2' a) Protok kroz pravougaoni otvor.2) dobija se protok kroz veliki ot-vor oblika parabole V2 ==).6-3. = ~w. ·-. Protok kroz povrsinu donjeg otvora je isti za sva tri velika otvora i. pri cemu su protoci 2 Vi . h. h =5m i ). PoZ'nate velicine su: a. ). H.t~-:::--=:=:~~=:-~~:~:c::r kroz veliki otvor.6-3 ]/2 === 2).1/2i ki [(2z-b)v'z(z-b) -b 2 InC-Jz-b +. iznosi r/2 H h X! . bvzCz~b)dz ==). KoristeCi oyu jednaCinuiizraz (2. koji se nalazi na visini h ad mvoa slobodne povrsi teenosti. c) JednaCina parabolickog otvora glasi: z = b + Hx 2 I a 2 .o~£i::~~~]n~.j2g[ (H +b)3/2 _b 3/2 j.£~.1 .. x Slika P..trouglaste koja je ista za sva tri velika otvora i gornje koja je za svaki otvor razliCita. RESEN1E: S obzirom da se povrsina velikog otvora sastoji od dye povrSine: donje .1V 2g .62.Jz)ll:+H =~ .6-4.6-3c. prema izrazu (3) iz zadatka (2. b) trougla i c) parabolicke povrSine.2). pri proizvoljnom odnosu fJ/R.kticanje tecnosti hvz ve!ike oNore 229 U delovima zadatka d) i e) sa x je oznacena ukupna sirina odgovarajuceg malog otvora. pri cemu su koordinate z i x oznacene na s1. P. Problem 2. odreduje se identicnim postupkom kao i u zadatku 2..1 .6-2).v'2gH[C 2H +b)v'fJ(b+H)-b21n(~1+ ~ +J¥")].2. Problem 2.1.1v 2g. a) t b) Protok kroz trouglastu povrsinu.~~~~.kroz gornji deo povrsine. a) Odrediti protok kroz veliki kruzni otvor za sledece podatke: R =1m.6-4.-1.6.kroz donji i V2 . . b) Kolika se greska pravi.2.!~=~ -). iznosi 2 Vi == 2~L fJ2g( 15 (b +h +H)5/2 +~(b + If) 5/2 - tCb+h + H)(b+ H)3/2 ]. Odrediti protok kroz veliki otvor. ako se on sastojiod trougla i: a) pravougaonika.6-2c i iznosi 2 b) c) Slilm 2.Jij r ~ a ·fb+H ~ . ako se protok kroz veliki kruzni otvor odredujekao protok kroz mali kruzni otvor. ~fb+H b vzx(z)dz=).6. [ ~(b + Hi/2 + 15 b 5/2 -%(b + If) 3/2 ].l == 0. to ce ukupni protok kroz veliki otvor biti V = Vi + V ..

pa zato numericko reSavanje ne dolazi u obzir. ..2.:. Kako je y / H :< 1 to se ova funkcija moze razviti u binomni red ~ Y 1/2 1Y 1 Y 2 3 y 3 ] -yH-y=vH(l-H) r.1.8:Z COSZ cpsin2 cp) dcp '2 r. i smena promenljivihy = H .2H 3sm cp.z.v2gH R 2[ 2cp -4"sm2cp-.-:-. Nalazenjem vrednosti podintegralne funkcije Y i = f(zi) = Jz.. (sin 2 cp. r.-.jH-yJR 2 _y 2 dy. to ce se njegovo resenje potraiiti numericki.2 r.h)(2R + h. a samlin tim broj koraka je 2n=2R / k.v2gH = .230 lSlicallje lecllosli/croz wilke oiJ.32 sm4cp) lin 1 1. 2n).J2i e R . = 2fJ.fii 1= 20. =vH l-ZH-g(H) -48(H) r.812 k[ 1 sa kojim protok kroz veliki kruzni otvor iznosi V = 2fJ. pa ce protok kToz veliki otvor (1) biti Kako integral u izrazu (1) nema eksplicitno reilenje.)2 ] 32 H (3) Ako se protok odreduje po izrazu (2. Veza izmedu koordinata x iz nalazi se iz jednaCine kruga x 2 + (R +h .:.:. (i=0.. razvojem funkcije ~ H .1..~2gH R 2 n[1 ~(B..64. sa kojima se izraz (1) svodi na oblik V=2fJ.94 m3 / s.5. uVeSce se i nova smena y= Rcoscp. Pre konacnog resavanje integrala zadd3ce se same tri CIana binomnog reda..8H2 (8.Oi"e RESENfE: Protok kroz diferencijalno malu povrSinu kruznog otvora sa s1. iz jednacine (3) sledi veza izmeduprotoka kroz veliki i mali kruzni otvor .[ +.2~ coscpsin2 cp. P.z) . integral u izrazu (1) trebaelegantnije reSiti. priblizno. b) Za kvalitetnu ocenu greSke.2) koji vazi za mali otvor tada je protok ~VJ = 1l~2gH R 2 n.Y 2dy /2 H-gCH) -R Z 2~L~2gH R2 f.la (2)dol::iija V"" 2fJ. pri tome ce se usvojiti korak integracije k=0. moze resiti. Prema tome.' = fJ..Z)2 = R2. (Zi -h)(2R +h-zi ). R 1 .y u red...~2gz 2xdz. Integral u izrazu (2) se ipak. i glasi x = ~(z .1 je dr/ = fJ.SR[ 1... J° 3R.ly 1 Y 3J vR . i primenom Simpsonove metode za numericko resavanje integral a dobija se resenje integrala 1= S h h+2R f(z)dz~3 YO+4(YI +Y3+"'+Y2n-l)+2(Y2 +Y4+··'+Y2n-Z)+Yz n =3. koja se pravi kada se veliki otvor smatra malim. u kojoj je Zi = ik.. pa se reila~anjernilltegra.. <:p 1 . (2) Jasno je cla kada osnovni integral u izrazu (1) nenia eksplicitno resenje d? ga nema ni integral u izrazu (2). U cilju kraceg zapisa uvocli se koordinata tezista kruznog otvora H=h+R..

pri kojoj protok ima maksimalnu vrednost.99 -1----..2. koja se pravi kada se veliki kruzni ot\Jor smatra malim. nagnutom pod uglom ex.6dpreliva koeficijentprotoka se.+ . Prema tome.2 brzina. duzine b.. dobija se izraz za srednju brzinu strujanja na vocloslivu ..6-4. RESENJE..2.96 +---I---+----+------t----1 zakljucuje da je protok kroz kruzni. U vodotoku se nalazi brana . preko koje se voda sliva./ .6-5.!J2gH R 2rc. obuhvata u sebi i greSku koja se pravi kada se protok racuna prime nom pojednostavljenih izraza..6. otvara se poldopcemkoji se laece konstantnom . a to iz razloga razlike u profilima SHka P.. Problem 2.95 . zaldjucuje se (sHeno kao i kod velikih pravougaonih otvora) da se cak i pri malim odnosima HIR veliki humi otvormozesmatratimalim i tad a se protok odreduje leao ri'M = J. te uvodeci Slika 2. tako se iovde 0.t . nesto drugacije definise.606. DalcIe.. Izraz (4) ima graficki prikaz dat na s1.. = 60° prema horizontali.1 %. Veliki pravougaoni otvor u kosom zidll. ispred brane.6-5.. sto je ranije vee objasnjeno.768 greska je 1%.. protok na prelivu je av / 2c cpbH J2gH = mbfrJ2gfI ."" 0. za razliku od prethodnih zadataka.97 zadatku 2.1 . a to iz razloga primene sto jednostavnijeg izraza za protok. U ovomslucaju koeficijent protoka.0' 0. umesto nepoznatih veliCina ~ i Ao brzinski koeficijentcp = [~+ 1. protok preko pre grade je V = cpbh J2g(H -:--h). V= ProDlem 2. 3"\13 pri cemu je ovde In = 2cp /313 koeficijent protoka~... Pri odnosu HIRo=l. a potom odrediti i koeficijent H protoka ako je poznat brzinski koeficijent cp.2. Visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi vode. 0. Najveca grdka se pravi kada je odnos HlRo=l i ona iznosi 3. Prema tome.-__-H '" gresku kod pravougaonog otvora u .J(.istjeanje tecnostih'Oz vdike otvore 231 (4) 0.. P... za preseke ispred vodosliva i na samom vodoslivu... h) .2 (izraz (4».. i zida pre grade je H. Odredjti pri kojoj visini h vodenog toka na pregradi ce protok biti maksimalan.j .:.+ ..6-4.1 otvor koji se tretira kao mali veti od protoka kroz otvor koji se tretira kao HIR veliki. jednaCine Bernulija i kontinuiteta (vA == voAo)..j . dobija se visina na prelivu h =2H/3.siroka vodoslivna pregrada. osim koeficijenta brzine i kontrakcije.98 + I ' .-4-----1 Kao i pri analizi dobijenog rezultata za . PrimenjujuCi uslov ekstrema ah =0. sa koje je jasno uoCljivo kolika je grdka za proizvoljni odnos HIR ..Koristeci.v == cp J2g(I{ .(A lAo) 2 r 1/2.

6. a potom sve to u izraz (2. u proizvoljnom trenutku vremena.6.. = 90°) dobija se zapremina V(a. .62. +(a-x)sino.. 5/2 V =-3 .Pri otvaranju velikog pravougaonog otvora.!!.l (H + h) 7/2 . dobija se zapreminavode koja istekne kroz veliki trougaoni otvor za vreme njegovog otvaranja V =.(-+h+asma.1.3111 3 1z dobijenog rdenja za isteklu zapreminu vode u slucaju da je zid vertikalan (a.b + h)5/2 + -±. poIozaj poklopca odreden je koordinatom x.-. fiifH+y (z. biti . h =3m.6-7b). pg sma.. J-l= 0... dobijen iz odgovarajuce Slika P.6-7 slicnosti trouglova.H). a=im. 3/? 2 Pm 5/2 Pm . fh[J-lE. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja.6. to ce trenutni protok. b h+ ~~I +asi~a.H) aIh. Vex) = J-lfii-·sma. f ..4) dobija se zapremina vode 2 fl b.2. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni otvor koji se ofvara poklopcem cija je brzina Vo = 1 em! s. =-3 ~hI2g-.3). S obzirom da je element trenutno otvorene pravougaone povrSine dA = b . = 20cm! s..r--= ::~:a~~~~ naak~ol:ei ~O!O~~~e. h+ p p. = 90°) = 58. Dati su padaci: a =2m.[. RESENJE':~)Polozaj trellUtne citvorenosti poklopea odreden je koordinatom y (s1. h=i. U izraz (2.4m 3 • Prolliem 2.j2g { Pm .Iz dz = r. H7!2 +~ H 5/2 ] = 170. pg pg r l} = J 57.232 lSticanje tec"ilosti kroz veltke otvore brzinom vo...k~ea~~ su podaci: H=2m.[ h+ p p.. UvrstavajuCi izraz a) ~) x = (z .2. RESENJE. +(a-x)sina.7m3 • ~ (H · hvo 35 105 15 b) KoristeCi potpuno identican postupak leao i u zadatleu pod a) dobija se zapremina ..) 3/2 sma. Pm =2 kPa. P2.4). pg 2 {I Slika P.6..Iz dZ] dy Vo 0 h fl = 4J-lfii . dz ! sina. ]3/2 l J ZamenjujuCi ovaj protok u izraz (2.6-7. shodno iznizu (2..b Pm .) -a+-5-·-LC-+h)-C-+h+asma.6-6 .(H-+asma. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz H h " Vo -:?_--=--- .5m.3).. b'= 1m.) Vo sma..

i to trougla i pravougaonika. Odrediti zapreminu tecnosti leoja iste1me kroz veHlei otvor.. b) Pri kretanju poidopca s leva na desno treIlutno otvorena povrsina velileog otvora ima oblik trapeza. i kroz njih se nadu trenutni protod primenom izraza (2.. b) romba. h=1m. hH 5/2 +~(!!-i(H +h)3/2 + ).4). ) .Jz dZ}-.6(b) Vo • 8b odreden je koordinatom y.1m3 . ).2. Kada se poklopac kre6e konstantnom brzinom Vo =SOmm/ s. Pri kretanju poklopca konstantnom brzinom Vo velilei otvor se otvara.a di. l = 0 . PrOD/em 2. cobija se zapremina V = r-l{~LJ2i fh+H-t.2.istieanje teellosti !croz ve/ike otllore 233 r. c) troug1a i d) trapeza..6. pri njegovom kretanju s ZI desna na levo. ako je velilei otvor oblika: a) pravougaonika..3) i (2.45 m . a potom se shodno izrazu (2.6-9 . vo' a H a H h h a) b) c) d) Slilw P.l.4) dobija =: fii (E. za vreme njegovog otvaranja. trenutno otvorenu povrsinu otvora. prikazan na sLP. aka se poklopac kre6e: a) s desna na leva i b) s leva na desno. 'C7 .. Dati podaci su: a=1m.. 6 2 . 15 6 . Za h .2. h+H o Vo . h. H...J.. H=1m.6.-:: a [ 1 5/2 hN . b.6-9.l Va h 105 a IS· 6 a· . +l~S H7I2[ 1 +(%)2 ] +125 [ (~)2 -1]H(H+h)S/2 } =: 27. PozIlate ve1icinesu: a. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni veliki otvor koji zatvara poklopac.(H +h -i. odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja. Zato se ova povrSina deli na dYe. [z. 7/2 8 7/2] 3 V=2).l'l/2g !tvo 10S(8H+lSh)(H+h) --3-(H+h) -lOSH =363. U vertika1nom zidu na1azi se veHki otvor koji je zatvoren poklopcem. b) vaie re1acije izmedu promenljivih a) Slika P. .].3). 3 ProD/em 2.6.6..1 2).6-8 x=*[z-CH+h-i.)2lf ~[3-S('~'lJ(H +h) 7/2 +1. posredstvom slicnosti trouglova.hCH +h)5/2 +h)3/2} =: 12. -c----·----·-------f RESENJE: a) Trenutni po1ozaj H I poklopca.)] i y=*i.6-8. a tecIlost istice iz rezervoara.l H7/2]_1.7m. ============= Uvrstavanjem ovih veza u izraze (2..:.)2~llOS +h) ~[(H Vo h 7/2 _ +~(H V = 2 f2i (E.

J2i b { 105 CH +h+b) 7/2 -15CH +h+b)(H +h) 512 a 8 2 Vo -tCH +h+b)(H +h) 3/2 b +%CH +h)5/2 + ~S CH +h)7/2}.i5[CH +11)312 . c) Ukupna zapremina koja istekne kroz veliki otvor je V = r~ +V2 +V3' pri cemn su: VI .<kroz pravougaonik za vreme njegovog otvaranja i V3 .. V2 . V = 3 2 15 fl. 2 V 3 =_iyfii ab[CH+h)5/2_ H 5/2_1 hH 3/2J. 2 Vo 1 r-VL.{3(H +h)7/2 +711H 5/2 -7 H(H +11)5/2 +4H7/2} . 105 Vo h V2 = 2 fJ.lstieanje teCizostibvz /Je!ike o/vore RESENJE' Za odredivanje zaprernine tecnosti koja istekne kroz veliki otvOT za vreme kretanja poklopca. V2 . koristi se.kroz trougao za vreme njegovog otvaranja.234 .fii !!:. 15 Vo h 2 .6.zapremina koja istekne kroz donji den trougla za vreme njegovog otvaranja.kroz trougao za vreme otvaranja pravougaonika.1. i V3 .i5 V = 3 " "i:"g b [CH+h)3/2 _[-J3/2].zaprernina tecnosti koja istekne kroz gomji deo trougla za vreme njegovog otvaranja. postupak dat u Odeljku 2. h Vo d) Ukupna zapremina koj a istekne kroz veliki otvOt je V = VI + V2 + V3 . pri cemu su istekle zapremine: VI . za sva cetiri slucaja. Ove zapremine su: v:I = ~ 1J.fii ab {3(H +h)5/2 +2H512 -SH(H +h)3/2} ..zapremina koja istekne kroz gomji den trougla (visine h osnove a) za vreme otvaranja donjeg dela povrsine.. b) V = ~111~ {i[CH +h)5/2 _H5/2]_hH3/2} 1 3 Vo . i one iznose VI 1~ ~l~ Cf)2{t[C[-J+h)7/21-hH5/2-th2H3/2}.[-J3/2]. sprovodenjem kojeg se dobivaju zapremine: 2" ~g a) V = E-_rV_L. preko velikog otvora.

odnosno protoka. KVAZliSTACIONARNA ISTICANJA NESTISLJIVOG FLUIDA 2.1 (V(z) >r7o) od visine h2 do visine hj' Tada za kvhzistacionarrio isticanje vazi diferencijalna jednaCina d-V-=-rj-u (-z)-dt-=-[V-·(-z)---Vo-l~dt"""" (2. koje izaziva vremensku promenu brzine strujanja.7.235 2. u toku kvazistacionarnog isticanja pritisci iznad nivoa tecnosti II rezervoarima Pj i P2 zavise od koordinate z. za izvesnu klasu problema. Ovako nastao model strujanja naziva se kvazlstaciol1amo J'trujal1je. KvazistacioIDial:'na istkallllja itecJm@stft pJri pillllljeJmju iii pr3zJmjenju l'eZelt"V@dl!I'dl! radicliUh @Miks Nestacionarno isticanje nastaje ako se iJ'tictmje vr. iIi se Va puni (Jio>V(z)). Ovo za posledicu ima da se za opisivanje strujanja mogu lcoristiti jednacine jednodimenzijskog stacionarnog strujanja . Medjutim.fi It prislIJ'tvu promenljivog pof/a pritiska. Da bi se odredilo ovo vreme posmatrace se rezervoar sa s1. U daljem tekstu razmatrace se sIucaj praZujenja rezervoara sa 81. a znak minus je zbog smanjenja koordinate z u toku praznjenja (odnosno dz<O).2. nastace istovremeno punjenje rezervoara protokom Jio i p_raznjenje promenljivim protokom rj(z). V(z)je ukupni trenutni protok tecnosti kroz cevovod i Vo je dotok tecnosti. medlltim.1 proizvoljnog oblika i promenljive povrsine A(z) po visini rezervoara. kao sto je to slucaj pri punjenju i prainjenju rezervoara fluidom. stvarne " trenutne promene brzine strujanja su male sto dovodi do toga da se u laatkom vremenskom intervalu stvarno nestacionarno strujanje moze smatrati stacionarnim.1.7. U opstem slucaju. nivou tecnosti. A(z) je povrsina poprecnog preseka rezervoarariamonutnom. jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2. Kod tecnosti koje se nalaze u rezervoarima kvazistacionarno isticanje nastaje zbog promenljivosti nivoa tecnosti koje je izazvano punjenjem iIi praznjenjem rezervoara.jednaCine Bernulija i kontinlliteta. Iz Bernulijeve.2. koja glasi: .7.7. U pocetnom trenutku vremena (t=O).7.7. nakon otvaranja ventiIa VO i V. Ova koordinata moze da se bira proizvoljno. Od odnosa protoka Vo i V(z) zavisi da Ii se rezervoar prazni (VO <V(z»).1) 1""""'1 u kojoj su: dV = -A(z)dz elementarna promena zapremine tecnosti u rezervoaru.1 (2-2) gde se vrs} isticanje. Vu(z) je ukupni protok tecnosti kroz trenutnu povrsinu A(z). NajceSce se pri kvazistacionarnom (nestacionarnom) isticanju tecnosti zeU znati vreme punjenja ili praZnjenja rezervoara. postavljeni zadatak se najlakSe resava ako z predstavlja visinskll razliku izmedu trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru (1-1) i nivoa SIika 2.

i posle integraljenja ove diferencijalne jednacine dobija se vreme praznjenja rezervoara T = r. iz prostora pod pritiskom PI u prosto! pod pritiskom P2 (pz < PI) protok fluida se odredllje izrazom Ir/=fJ. Ako se isticanje vrsi kroz slozene cevovode.Ld 2 rc. oznacen je koeficijent protoka.AJ%cPI-Pz) j. tada je svrsishodno koristiti ekvivalentlli koeficijent otpora cevovoda Ce iIi ekvivalentnu karakteristiku cevovoda Ke' U tom slucaju Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2. dok rdim strujanja veoma malo utice .7.J" 'ok d 2 ' 2? . kojiimaju veti broj cevnih deonica. Teorijski protok je protok ideaIizovanog strujanja .00 koejicijenta pr%ka. VI Pz vi(z) .y2g 4 fil. s tim sto diferencijaina jednaCina isticallja ima oblik dV = A(z)dz = [VO -V(z)] dt.101). dolazi J'e uvek primenom energijskih (Bemu1ijevzlz)!ednacina l/etilZaCina kontlizuite/a. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja (2.2) U jednaCini (2. z+ PI-Pi pg A(z) dz (2.stujanja bez gllbitaka energije.. koji se smatra nestisljivim fluidom.+ .= .u +Sk +Sv +A. jer je povrsina poprecnog preseka trenutnog nivoa tecnosti po pravilu mnogo veca od povrsine poprecnog preseka cevi kroz koju se vrsi praznjenje. kroz mali otvor .~+1)-1/2.100) i (2...<1) zato sto su gubici u cevovodll uvek prislltni.7.2).. "'v zanemarivanjem brzine VI u odnosu na brzinu V z (z). Koejicijm/ protoka (iii koeji"cije/'Zt iJ'ticanja) govori 0 gubicima eJZergije i izrazava ko!t!co je s/Jlamiprotok man]l od teorijskog.236 Kvazistacionarna isticanja PI . po svojoj fizickoj sustini koe£icijentprotoka mora da bude manji od jedan (fJ.7. i mnozenjem sa povrSinom 'd 2 rc /4.7. Ce.7. .(z) .-)--p 2 P 2 '-.Pz V(z) = fJ.-g-) 2 I (2.V • ·2 Poredenjem protoka koji se dobija iz ove Bernulijeve jednaCine i protoka po izrazu (2.2. prema izrazima (2.+ g z + .1) i izraza za protok (2.:f.1 od visine hI do visineh 2 . koji za posmatrani prosti cevovod iznosi fJ. +(r +r +r +A... glasi: Z 2 g( z + PI pgP2 ) = 1.7.3) Opisani postupak u potpllnosti vazi i za punjenje rezervoara sa s1. U slucaju kada istice gas gustine p. ! v. u principll.-4-~2g(z+--. NajveCi uticaj na koeficijent protoka ima geometrija cevovoda i ugradene armature. dobija se ukupni protok tecnosti kroz cevovod .7.1.procep povrsine poprecnog preseka A i koeficijeilta protoka fJ.2) sa fJ.V =Ke.2) sledi veza izmedu koeficijenta protoka i ekvivalentnih veliCina koeficijenta otpora i koeficijenta karakteristike cevovoda .= (I..1. d rc PI . h I ~.

4) A je povrsina onog poprecnog preseka cevi zakoji je odredena vrednost koeficijenta Ke' Problem 2.Kvazistacionan1a/titicCmja 237 CI L~=A~' 1. V3 + V4 :::: V6 . d s:::: 60mm. . d 7 =lOOrnm. RESENJE: Zbog lakSeg pisanja. . . c 3 =9. . d 3=50mm. V5 + f/6 :::: V7 . c6 =7.. v.7) za odgovarajuce brzine strujanja.7-1b. c 5 =6. . a) Postavljanjem jednaCina za hidraulicld paralelne grane v~ V~ v. (2..6). . c 7 =4.2.289. . Odrediti koeficijentprotoka cevovoda prikazanog: a) na s1. U izrazu za pratok. te eliminisanjem brzina VI (i=1. c j = 9.7-1 poznati su precnici cevi d i i ekviva1entni koeficijenti otpora c i (i=1..2. P.7.7-1..4) U izrazu (2... te odredivanjem brzine v 7 ' dobija se ukupan protok tecnosti r/7 = fl7A7 . /2.2. 12. i Bernulijeve jednaCine gH=c1v{ 12+c2vi 12+c7 v.. b) na s1. U cevovodima prikazanim na slici P. C1 2.7-1 i Bernulijeve jednaCine gH= Cj V12 12 +csv. d 2 = 40mm. . c 4 = 5.. d 6:::: 70mm.J2gH. dobija se brzina \/7' koja pomnozena povrsinom poprecnog preseka A7 daje ukupan pratok tecnosti V :::: fl7A7~2gH.2. +V. P. 12 +c7v. pri cemu. koeficijent 7 protoka odreden je izrazom 1 \ jednaCina kantinuiteta V3 :::: V6 = ri 4 + V5 i r~ = V~ == v. 2 2 ~ 2 Vs C1 "2+cs"2 = C3 "2+ C6 2 V3 jednaCina kontinuiteta Til + V 2 :::: a) b) Vs .ie koeficijentprotoka fl7 =[C1 +C2 (A 2 ~jaA3)2 +C7(~:)2 T/2 =0.7). Poznate velicine su: d j = 50mm.7.c 2 =4. d 4 :::: 40mm. uvode se oznake Ai = di2 rc 14 za povrsine poprecnih preseka cevi i Vi (i=1.7-1a. C3 "2 = C4 "2 . SlikaP.: : c2 "2 2 VI .

t:k'~v. C2 =SR2 +Sv2 +Sk +AT+ 1 .2.o' kroz koji ustrujava vazduh gustine PO" Paznate su sledece veliCille: D. .. 2 ) +c 2 J 2. -1 . pa se mogu definisati sledeCi koeficijenti protoka z ~ 2 Z Z 1 1 d 1 +d2 iI~ 2 . Cilindrieni rezervoar prazm se kraz nesimetricni slozeni cevovod. dl' d 2 ."d+ 1 ..7.S"J>S"2.:+Fs) +K6 (I ll/2 1 lI/2}-2 +K7' b) f l r lJ-1/21-Z J +K7' koeficijent protoka ce bid iJ. iJ. Naime.-:: Z 2 -1l=[c+c1 C 1 Z .2 (i=1. d II cI =SRI +Svl +Sk +A.+Sv+A..7) a potom i ekvivalentne karakteristike cevnog sistema: ~ CZ / C3 +C4 ( .. 11' '2' h. z RESENJE: a) Kada su u pitanju slozeni cevovodi.Po' p.. tada je zbog kraceg pisallja pozeljllo uvesti konstallte I c=s. s tiin sto se za svaku referentnu 2 brzinu u slozellom cevovodu moze definisati brzinski koeficijent. odnosno koeficijent protoka.ff) +dz 5.-) +C6 (y) 6 J a) Ke =ll ( k + kr2 +Ks J +l Ck+ K)-2 +K6 J 1 1 1 -2 K e =K1 +lJK.SR2 A. I. H" SIl. odnosno tri razliCite referentne brzine. --'--A3----------"-2·------:::C A3 2 r-. uvodenjem karakteristika Ki = ci /2A. 2 '2 I koje su karakteristike pojedinih deonica slozellog cevovoda. d.2 gZ=C-+C 2 12' 2 22 i jednaCine kOlltinuiteta za raevu V = VI + V . .7-2.7 == 1/ A. do. U razmatrallorn primeru postoje tri razliCite deomce. III =[c( Z ) +cll 2 'f-Lz =[c( . Stika P.4). c) vreme prainjenja rezervoara ako je on sa gornje strane zatvoren i ako na njemu ima mali otvor precllika do i koeficijenta protoka iJ. Do koeficijenta protoka dolazi se iz Bernulijevih jednacina V 1 gz:=c-+c . a= A4 + AS V C4 / C5 U oba razmatrana slucaja koeficijent protoka znatno jednostavnije moze da se odredi primenom izraza (2.+ K 3 +(JK.SR1. d . Odrediti: a) ukupan promenljivi protok isticuce tecnosti.7-2 2 v2 v2 v 2 dZ 1 . ~ +d dZ 2 -1 11.o.. .238 Kvazistacionarna isticanja gde je konstanta . 2 C l ra: d d . b) vreme praznjenj a rezervoara. . J2Ke • Problem 2.

! I 4-j2gz .7. h:::: 2m.. Iz dobijenihizraza za ukupni protok..Jh+H-Jh).. Konacno. J. 7~3.. +T72 := =(!-tA + fl2d. t=O ~_=.(. Problem 2...1 + AhO / d = 2.). P flo do . se ima u cevi kroz koju protice celokupna masa tecnosti. ho ::::: 0. d 2n H u kojima su koeficijenti protoka flI::::: t=T h u Vl z ~1. b) vreme prainjenja rezervoara.fu(J:. .. I..=. VI::::: d 2n .-d-+ 1 -'-----'1~--_1t_---t--"-> a ~fI SHkaP.=_=_=_=_~_ t=t 0 dz D RESENJE: a) Iz Bernulijevih jednacina.7-3 Iz zadatog uslova jednakosti koeficijenata protoka(fLi =fL2)' dobijaselcoe£icijent lokalnog otpora ventila I. sledi diferencijal Posle integraljenja dobija se vreme prainjenja rezervoara fld v2g vz fld v2g c) Pri spustanju nivoa tecnosti u oslobodenu zapreminu rezervoara vladace potpritisak Pv' Tom prilikom vazduh ustrujava u rezervoar protokom T= D2 2 ~ h fh+H dz 1= D2 2 ~(vh+H r.02. ponavljajuCi postupak dat u zadatku pod b). d::::: 50mm. iIi V::::: V. Podaci: D:= 1m.. Va : : : flo din J:0 P v • Istovremeno se rezervoar prazni sa protokom tecnosti V(z) = fl ~2g(Z. I..d~)2 .\= 2. slede izrazi za protoke .. postavljenih za nivoe 0-1 i 0-2. -vh). Cilindricni rezervoar se prazni kroz dye cevi razlicitih duzina.. A::::: 0.5m.5. s obzirom da su zaprerninski pratoci tecnosti i vazduha jednaki (Vo : : : Vez)) dobice se promena potpritiska Pv = fez).v2 =: 1.--. V2 1 = fL2 -4-~2g(z-ho)' h =0. koja kada se uvrsti u izraz za protok tecnosti daje jednoznacnu zavisnost ove velicine od koordinate z.1....Kvazistacionarnaisticanja 239 Ukupan 2 trenutni protok tecnosti je V::::: J.-j2gz .2.. b) Iz diferencijalne jednaCine iSticanja dV:= Vdt ::::: vremena dt ::::: D.v = 1 + Ad + 1 1 +~ fL2 J "'u r +".456..=.u = 0. oCigledno je da je zbog kraceg pisanja prakticnije raditi sa ukupnim protokom koji.5. Odrediti: a) koeficijent lokalnog otpora ventila v2tako da koeficijenti protoka oba cevovoda budu jednaki..2 r h-h 0 I\.)1j. dobija se izraz za vreme praznjenja d:" T::::: fld 22D2 fii 1+.:.." +I..:.! d:1t -j2gz. H::::: 1 m....1t dz.

y2 +lv +1. a koja glasi gz = cv 2 /2 +c]v. h.5 s. I c =(.21[ . odnosno ukupni protok kroz slozeni cevovod V(z) = fiAJ2gz.Y3 +(. D. l-ln . dobija se diferencijal vremena dt =_ ~2 fljd f2i . /2.0 z- dz .lp('y.Jz +Jz-ho dz.y'(.k +lvd+ 1 3 2 ceVl A = 4 ' i povdina poprecnih preseka • d 21[ A d. i jednacine kontinuiteta V =::: Ii.+ 1./em 2.. (i=0.k + Iv-j-.2.U +(. fl.7-4.3). Iv. d. Poznate veliCine su: d. I.. Ke =::: Ko +( + ~ + ~ )-2 => }J.2.fljd2J2i h = racionaljenjem podintegralne funkcije D2 fh+H(.Odrediti vre:rhe za koje se rezervoar isprazni do visine koja je za rastojanje a veca od ravnoteZnog nivoa vode u rezervoaru. 0 (=0" III Vo r<= V .. dobija se koeficijent protoka r }J. a.(z=1. + V + V3 . Koeficijent protoka posmatranogslozenog cevovoda moze veoma jednostavno dase odredi i preko koeficijenata hidraulickih karakteristika cevnih deonica kao 1 K =:::~... .3) . /2:::: pczvi 12= pC3v~ /2.-~.R3 +i.jK3 k- 2 e .240 Kvazistacionarna isticanja b) Primenom diferencijalne jednacine praznjenja rezervoara .= AJ2K • ..2. Su. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za z nivoe 0-1.z.. RESENJE.·=~~. jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granamapc] v.~ t=T - dz A ' I ] =SRJ +(.=lc+c j ( Aj + Az cj I c2 ~ + A3 ~)2J' c Ic J 3 .jd2hoJ2i h z.Jz+Jz-ho ~ 2D2f2i [(h+H)3/2 _h 3/2 -(h+H -ho )3/2 +(h-h o )3/2] fl]d ho 2g = 66.k'v'O' p. Cilindricni rezervoar u koji doticekonstantan protok fio prazni se kroz nesimetrican slozeni cevovod.3). D 2 n' dV = (Vj +V2 )dt = --4-dz.R2 +(..y + Iv d c] H ----:--15--. Integraljenjem diferencijala vremena. i =-4.v] +(. Pl"o/.(. dobija se vreme pratnjenja rezervoara TD2 fh+H . Tt---t'-=-"t'-ot.Uvodenjem koeficijenata .?--".'~ 13 c3 =t.. te koriscenjem . z d z '2 . 2Ai v K ] <JK .1.Jz ~)d _ }J. C =(.'('ri(i=1.

A h \ I Sllka P. Sr =0. Ako se rezervoar prazni bez doticanja tecnosti(Vo =0).5.397.7-5.k nivoa tecnosti u sudu. VI Su = 0.2.7-5 0.. nivo tecnosti u rezervoaru se asimptbtski priblizava ravnoteznom nivou.:.:- Fa = ~('\IH+h-vHo+a+vHoln ~ r-r.J h + H .Jii.2. Svl == 2. -:. L1 == 1m.. koja glasi: " D2n [V(z) -Voldt:= dV = --4-dz.1 +Aer+ 1 I D H I V k L. h = 2m./ii. Odrediti vreme za koje ce v se sud isprazniti do visine a=lOmm·vece od ravl1oteznog L. odnosno kada je kolicina tecnosti kojadotice rezervoar jednaka koliCini tecilosti koja iz njega istiee. D= 1m. I Vo T == J-Ld 2 (.J[i.d.-)' f-ld 'l/ 2 g "Ho +a -vHo 2 2D2 r::-.lh). Iz dobijenog izraza za vreme za koje se rezervoar isprazni do visine koja je"za a veca ad ravnoteZnog nivoa tecnosti u rezervoaru sledi zakljucak da: kada a-+O.==-=:. Cilindricni sud se prazni kroz simetricni slozeni cevovod. tj.' dz Fz -.Ponavljajuci sliean postupak kao u zadatku P. .. dobija se ravnoteina visina teenosti u rezervoaru 1 4V H =_(_0_)2 o 2g fUl 2 n Iz diferencijalne jednaCine isticanja (2. pa iz dobijenog izraza za vreme T.7-4.5. Za vreme prainjenja u sud dotice kOl1stantan protok 170 =6 lis. Sv = 3. tadaje Ho = 0. d = 40mm. sledi resenje za sluCaj potpunog prainjenja rezervoara (a =/1) 2 2D li\. I r LI 4(er) (Su +Sk +Sv +Aa)+c. RESENJE. pri tome uvodeci koeficijent protoka 1 J-L=~======================~== ] dl 4 .-.:>. H == 2m.==-=_~_==-=:.7..r +.1).h-ffo (l + )dx JHo+a-ffo X rr.[ii.~ rr== -= J2i Problem 2. tada T-+00. d] = 50mm.3.- ~ JH+h -.d. Sk = 0.=:.A . Podaci: L == 2m. i integraljenjem dobija se vreme T= f-ld 2 2D2 J2i f.Kvazistacionarna isticanja 241 1z uslova jednakosti protoka pri stacionarnom isticanju 170 == V(z == Ho). dobija se diferencijal vremena odnosno integralni izraz T := _ Uvodenjem smene x = D2 f1d2 J2i fh+H Ho+a Fz . A= 0..02.. u i vazi za slucaj praznJenja sa istovremenim doticanjem tecnosti.

2.2. uvrstiA=O i B=O.Jh+ii -.Jh+ii).ln.5).. . RESENJE. H.· a) Uvodenjem koeficijenata protoka fJ. !-ld 2g . Ho.[if.h+H+li 'J" 'g b) Resenje ovog dela zadatka dobija se kada se u nadeno resenje zadatka pod a).. I._)2 -:.7-4.. Rezervoar koji je na pocetku napunjen vodom do visine H istovremeno se puni Konstantnim protokom ~ro i prazni kroz prosti cevovod. A.-Vh+H+~-1jHo-a+·f-1}Ho+f·ln . Poznate velicille su: Cp Ai' (i=1. .5 s. 21g ( f..= (~11 +~k +2~v +)v}+1-2A)-1/2.d nfii g te sprovodeCi postupak kao u zadatku P.7 -7 .7-7.-.-. " 1 =~(-vh+H -'JHo +a +"Ho In ~ r. pa sledi T== . Za vreme praznjenja rezervoara natpritisak p".-JHo -a 'I . fH.h+H 2D2 ProDlem 2. eiji je napor dat izrazom Yp == Av 2 + B.2.2.----:::V g 2 (l' .. 2D2 '~ ~ r. D. ~ Fo~ -~Ho -a+~ . .-)= 3683.7-7 . prikazan na s1. .2. Odrediti vreme za koje se rezervoar napuni do visine a manje ad ravnoteZnog polozaja. D.· Prime nom Bernulijeve jednacine za p .1 4d~o ) 2.[if. Pojedine grane slozenog cevovoda il . J ll trazeno vreme praznjenja rezervoara je . H. dobija se trazeno vreme punjenja T= 20 l-ld -y2g .. h. aka a) je 11 cevovodu ugradena pumpa. d. ho'p"" p.. 7 ~6. H u hi V v b) u cevovodu nema pumpe. a.~r. prazni se kroz nesimetricni slozeni cevovod.242 Kvazistacionarna isticanja i ravnotdni nivo tecnosti H 0 == . v[ v~ preseke 0-2: ":+ gz = c12 +c22 . konscenJem ov J' • Slika P. Poznate velieine su: V ' h.7-6 Ho 4v'" B' = (__0. Cilindricno konusni rezervoar. 2Ji"i [ Jh+H-JHo-a-. P. l-ld1 'l/2g 'lja+Ho -"Ho Problem 2. o RESENJE.JH. i ravnoteznog polozaja u rezervoaru Slilca P..aju ekvivalentne koeficijente otpora ci i povrsine poprecnih preseka cevi Ai' Odrediti vreme praznjenja rezervoara.-:. J 1Ho+li. 2 p.. iznad nivoa teenosti ostaje konstantan.

konusnog rezervoara jeT == 7J + T2 . CO. Konusni rezervoar se istovremeno prazni kroz nesimetrican slozeni cevovod i puni konstantnim protokom Vo.). pri cemu je povrsina A(y) = x rr. o._ Z - vremenski D 1C 2 4WI lh Z ( . dobija vreme praznjenja cilindricnog dela rezervoara 7J Za drugi = D2rr. dz .. Af lJ/2 ( A2 +A3 v~ +A4 V~ +A5 V~)2 cJ c.'. Pm p g . Poznate veliCine su:R.7-8.A (y)dy.Otpori u cevovodu dati su ekvivalentnim koeficijentima otpora cj · (i=O. . pa ce diferencijal vremena biti dt .2). .d2 . 4WIlh2 J2i {1. pri cemu je koeficijent protoka odreden iznizom r III == lCl + C2 .[Ch 5 0 +h+Pm)S/2_Ch +Pm)SI2J_1Ch +Pm)[Ch +h+ Pm )3/2_ pg 0 pg . Odrediti vreme za koje se konusni rezervoar isprazni do visine koja je za M veca od ravnoteine. jednakosti padova pritisaka u 2 4 hidraulicki paralelnim granama 2/ 2/ 2 2 C V 2 2=C 3V 3 2==C4 V 4 /2=c svs /2. 0pg -~h +PmJ}.·. Pro/. -Jho+h+~..l1h.cl'c2 ' Vo.JdU 'II U = D2rr. c.. Iz slicnosti trouglova: .:- r. J 0 pg . dobija se poluprecnik x = (y .ho) D 12h .llAlV2g _.1. DZrr. )2 J2i JY+~. dobija se diferencijal vremena dt = _ l DZrr./em 2.lAlJ2i Jz+Pm pg CIJlm se integraljenjem u granicama od hO+ h + H do ho + h. Ukupno vreme praznjenja cilindricno . o pg ..~(Jrho-+-h-+-H-+-~-. H. Uvodenjem smene U = Y+ Pm I pg i integraljenjem dobija se vreme prafujenja konusnog dela rezervoara Tz = D2~ ho+h+fm/pg[u3/2 _ 2(h + Pm)Fu +(h + Pm)2 4 WIl V 2g h Pm 0+ pg o p g . d~ = T'Idt l = --4-dz... period vazi diferencijalna jednacina isticanja 2 dV2 == V(y )dt z = . pg -Ch +Pm)3/2 \Ch o pg J 0 +Pm)2[~h pg 0 +h+.l. d oA. 4J. h. r. 4f.ho d y.2 == Y~ho .KvazistaciOnarna isticanja 243 jednaCine kontinuiteta ~ = V + V3 +V + ~.:- J 1z diferencijalne jednaCine praznjenja cilindricnog dela rezervoara . 2 elirninacijom brzina v2 +V S ' dobija se ukupni protok tecnosti ~ = Il J AJ ~2g(z+ Pm I pg).p.:- r. Y .

Odrediti vremena prainjenja: a) sfernog rezervoara (s1.. . 0.7-9 koriscenjem Bernulijevih jednacina 2 2 V v1 gz =. Sv =.l Slika P.D...d).: cT+ V 2 i jednacine kontinuiteta V..: Sm.. SR2 =..(a 5 _b 5 )+ sJH.A--". 12 == 4m.7-9.244 Kvazistacionama isticanja RESENJE' Saglasno postupcima· !eSavanja sprovedenim u zadadma P..: 100mm. CT+cl 2" v2 c2 T 2 gz.2...7-4 i P.. h == 3m.2.7-9a).4.Yl =." Rl ll'd). (a 4 _b4)+ 5 4 +~(SHo -h)(a 3 -b 3 )+(5Ho -3h)..6. Otvaranjem ventila voda istice.. zatim eliminabijom brzina v1 i v2 dabija se 1 2 kaeficijent protaka ...Jh+H-.jV~2l-_ I... ~=.: 80nun. Su =.. D.. k R2 b) SliIca P.. =.. . P.2.. V VI ---:?1?'" . 2. 1...7-9b).==1. d..2.. Dati su podaci: R = 1m. I.k===l~V:3===t'R~2:. .fii. h.2.(H _h)2 u kome su koriScene konstante definisane izrazima a=. P.. dz z h L r --.lntJ ' HO=(fldt/ig)!. 11 == 1m.. Rezervoari prikazani na s1.=D=.u "". 0../'.:~M+Ho -. b) cilindricnog rezervoara sirine B (s1. P.5.2. a) ".7-7.A==~R~l--.C.."'. dobija se trazeno vreme T= ~d5J2i H 8 (Ji)2ll1.: V + V ..fii. B == 4m. {co +(c +l{ dg/(d~ +di ~~~::) J 1 r l12 Problem 2.7-9a).7-8 +(Ho -h)(SHo -h)(a-b)+JH. Sk == 0.fii:Ca 2 _b 2 )+ .. P. 3. A.2:7-9 su u pocetnom trenutku vremena napunjeni vadom.Z2. 0. SR1 = 0.3. i. SY2 =.025..2. i c) cilindricnog rezervoara sirine B (s1. b..

dobija se izraz r:= ~2(R+h)z_Z2 -(2R+h)h (2) uz pomoe koga moze biti odredena povrsinuA(z).LD2J2g 8 {1(R+h)[Ch+2R)3/2 _h 3/2 ]_1..2(R+h)z-z--(2R+h)h r dz . V proizvoljnom trenutku vremena ukupni protok odreden je izrazom 4 r /2 == 0.lz z .L = [C+C I ('~)4 /(l+. dobija se vreme praZnjenja cilindricnog rezervoara T == 16 3 !ill 2 reJ2g B (2R)3/2 = 10895 s. dobija se diferencijal vremena dt = !ill 2 r. i iznosi r==~z(2R-z). d z.398 . dt := . ..2. . Prime nom Pitagorine teoreme. dobija se diferencijal vremena 8B ~ dt == 2 r. Uvrstavanjem povrsine A(z) u izraz (1). I c) Kako je povrsina poprecnog preseka A(z) =2rB... ~. 2 V = J. a) Povrsina poprecnog preseka na trenutnom Iiivou tecnosti u rezervoaru je A(z) := r 2 re.JCl / C )2 2 .LD rev2g .Jh)}:= 152s. 1 dt=2 ~. J..LD\/Zi Integraljenjem ovog izraza u granicama od h+ 2R do h dobija se vreme praZnjenja sfernog rezervoara T:= J. .J. Koordinata r dobija se iz izraza (2) za h=O. Iz diferencijalne jednaCine praznjenja rezervoara: dV = Vd( = -A(z)dz. za srafirani trougao sa s1.LD re.[h+2R)5/2 _h 5/2 ]_ 3 5 -(2R +h)h(.Kvazistacionarna isticanja 245 J. Uvodenjem podiiltegralne funkcije y(z) =j[2(R+h)z-Z2 -(2R+h)h] / z T- _ BB 2 ~ h+SR~2(R+h)Z_Z2 "-(2R+h)h . !ill rev 2g Integraljenjem ovog diferencijala vremena u granicama od 2R do 0.. Ovaj koeficijent protoka je isti za sva tri dela zadatka..L D4 re ~2gi. pa seiz (1) posredstvom izraza (2)dobija 4 2(R+h)z-z2 -(2R+h)h d -. a koordinata: r odredena izrazom (2).7-9a.2R . to iz izraza (1) sledi: 8B I 0 . . P. b) PovrSina poprecnog preseka na trenutnom nivou tecnosti u rezervoaru je A(z)==2rB. ova povrsina u svim slucajevima zavisi od promenljive koordinate r. Medutim.::- A(z) r dz rev 2g "z (1) u kome je povrsina A(z) razliCita za sva tri navedena slucaja. ..z dz.J2g h z Kako se integral ne moze resiti u zatvorenom oblikifto ee se njegovom resavanju pristupiti numerickom analizom.Jh +2R .::. pa ee vreme praznjenja cilindricnog rezervoara biti "z \ \ f.

1 Dati su po aCI: == 2m.. c. A.. Odrediti vreme praznjenja cisterne u sledeCim slucajevima: b a) kada se u cevovodu nalazi pump a konstantnog napora Yp = 981J / kg.'d)T+ 2 +(2S k +A... fill n-v 2g 2 8B Problem 2. = --v2z(a+h)'-z2. Cisterna koja ima povrSinu poprecnog preseka oblika elipse. pri cemu je A (z)=2xB. Nakon otvaranja ventila V cisterna poCinje da se prazni kroz prikazani presti cevovod. =R . 1==2m. duzine B=6m. dobija se resenje integrala h+2R Yo + Y n 1=R y(z)dz = &(--2-+ Yl + Y2 +"'+YI1 -1) = 0. Konacno.i T= 2 1 =451s.. -h(2a+h) a .5m.D=.246 Kvazistacionarna isticanja i koriscenjem jedne od najjednostavnijih metoda numericke integracije . i c) kada je isticanje kroz prost cevovod prikazan isprekidanom I h l Yp( v 21- .. d==40mm.2. trazeno vreme praznjenja cilindricne cist~rne je SlJ pn cemn Y.d:--:)~"Xl---<=L=. .3.l. au njdem. = f (z. ~+l) odnosno ukupni protok .dz z+Yp / g '.metode trapeza. 11=20 broj polja integraljenja. (1) a) Vreme praznjenja rezervoara je ... pa ce diferencijal vremena biti dt = . a == m. c... .n. S" = 0.02. ~d2n. i jednaCine kontinuiteta V == V.486.+Sk+(v+A. V == r 12 = 0. . a a b) kada u cevovodu nema pumpe.y :::: 1. d 2n Diferencijalna jednacina isticanja glasi dV = Vdt == -A(z)dz.7806 f &=0. napunjena je vodom za pice. &) vrednost podintegralne funkcije za i=O. ~-4-~2g(z + Yp / g). +l)T' D vt ~= {c.11 +Sk +Sy +)c~+[ 1_(~)2 T +(~)4(2Sk+A. odreduje se koeficij~nt protoka ------------'<::==1""'".J2i 8bB 2(a+h)z-z2 -h(2a+h) ---'---"------'-'--'.5..A=9i'/k k 1 k v - linij~m. L==3m.7-10 _ _ 1 v 2 (V_V j )2 .=0.1 korak integracije.l nehma pumpe.. Iz jednacine elipse sledi: (E )2 +[Z-(ah+aJ2 b - = 1 ::::::> ' X b I . D == 50mm.7-10. L Yp+gz==Cc... RESENJE: Primenom Bernulijeve jednacirte Slika P..i!ik"""'·"""~z l. .k == 0. b==1.

jedna- kostj padova pritisaka u hidrauliCld paralelnimgranama cj v. i ima vrednost TSbB IIi+2a 2 r.. Rezervoari se prazne kroz nesimetricni slozeni cevovod.-.c2 =SR2 +Sv2+2Sk .. 1 i koriscenjem Bernulijeve jednacine za preseke O~L gz == Co v~ /2 + cj vf 12..h !-lad rt"\l2g 1 == fh+2a h 2(a+h)z-z2-h(2a+h) d Y / z = 0.RI +Svl +2t.7-11 sastoje se od dye polusfere i jednog cilindra. +y.. Poznate su sledece velicine: h.Sr' A. jednacine kontinuiteta Va == Ii. z+ p g posn~dstvom b) Kada u cevovodu nema pumpe (Yp == 0).2. 2g a ~bJzgf\/2(a+h)-Z dz== 332 f1d rr.u +t.d2 .2. +V2 .k +A. tada se prainjenja cisterne T == (1) dobija vreme ~Lad ~bB n/ii fh+2 a h V /2(a+h)-z h(2a+l1) dz == 6026s.] + 1 . Poredenjem dobijenih rezultata za vremena praznjenja iste cisterne. ali pri razliCitim uslovima isticanja. kao i da ugradnja pumpe smanjuje vreme prainjenja cisterne. cj =t. Rezervoari prikazani na s1. g B~~ 12547s.SvO. a isticanje je na nivou izlaznog otvora iz rezervoara (h=O).-. R. 12. .].4s. pri cemu je integral numericki odreden metodom trapeza.Sk. tada posredstvolU (1) sledi: T== !-lad rr. pri cemu je integral numericki resen metodom trapeza i ima vrednost 1=0. P..KvazjstaCionarna isticanja 2 .l2' do.. z p g .lJ29 . . 247 2(a+h)z-z -h(20+11) d -'-.Sv2.d1 . slede izrazi za koeficijent protoka . a) !• a '"I b) k VI RI R2 V2 k ff?""' Slika P.12=:c2 v. G 2 a + A. NaCi izraze za vremena prainjenja rezervoara. . S".7-11 RESENJE: Uvodenjem konstanti: ~ ~ Co ==t. z . c) U posmatranom cevovodu nema pumpe (Yp == 0).lj. moze se zakljuciti da je vreme isticanja manje ako je izlazni presek cevi na nizem nivou .9056.7-11.Svl. / .a.T+ 1 .OVG S toga 8to je tada brzina strujanja veca. lo. z-1017.vo +A. Problem 2.

.do. . u kojoj je povrsina A(z)::: r 27t + 2ar. c) cilindricno-konusno-polusfernog. p... i Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 .7-12.. + T2 + T3 • ProDlem 2.:.vl..Ay7E: a) Ulrnpno vreme praznjenja rezervoara sa s1. b..".. dbbija se vreme isticanja T= 32 Ro[iC(!:. a. Dl'D2 .c..Jz(2R-z).Jh+R).vremenski period praZl~enja cilindricno-prstenastog dela rezervoara. h. R. b) cilindricno-konusnog. ~ldo .Jh+R+a -.12a je T = ~ + T2 + T3 .{t(h+R+a)[Ch+2R+a)312 . a polupIecnik r (dobijen iz Pitagorine teoreme r2 = R2 _(Z-R)2) iznosi r::: .248 KVClzistacionarna isticanja J-l=. H. a) Primenom diferencijalne jednacine isticanja dV::: v~dt ::: . . d.). 5 TC 3 J-ldgJi b) 'heme pIainjenja sastoji se od tri vremenska perioda. vremenski period praznjenja kOllusno-prstenastog dela rezervoara i T3 vremenski period prainjenja konusnog dela rezervoara. = 8R 2 -2 r.R+E.JIHR -Jh)} 2 ~ {2:. dobija se koeficijent protoka 11=1/ Irl-(r--+-2-r--+-r--+-A-L-)+-r----~r--+-r--+--A-!Q-+~-+--1 r V4 "'R "'k ':0 v d "'u "'k ':oRJ d . ~)12rI2 i protok V(z) ::: J-l d!7r ~2gz " Dobijeni iZIazi za koeficijent protoka i pIotok vaze i za zadatak pod a) i pod b). S". .2g 3 . Primenom jednaCine kontinuiteta ri" ::: 2V.7. Fz Posle integraljellja u granicama ad 2R do 0. RESE.Sk'~R. 1.A(z)dz. 10 + 11 v2 1 gz = (~u +~k +SRl +A-d-+l)T+(SR +2Sk +~v +A"d)T ' v. 1.Ch+R+a)2jCJh +2R +a . {co +c1 [dg l(d12 +d. ::: - J-l~~2g' 2 r.. P. i e) cllii1dricI1o~polusfernog. pri cemu su: :z. Poznate veliCine 8U: D.2g i perioda praznjenja donje polusfere 13 "" 1 8 3/2 ]_-5 [Ch+R)5/2 _h 5/2 ]_h(11 + 2R)( .(h+ R+a)3121-~[Ch+2R+a)512~ -(h +R +a)5/2]_[R2 . d) cilindricno-polusferno-konusnog.SRl..::-::C. ito: perioda prainjenja gornje polusfere 8 :r. sledi: dt= ~ldoTC[ii ~4 z(2R-z)TC+2aJzC2R-z) dz.Ch +R)[ (h +R)3/2 _h t-td'o . Sva tri vremenska perioda bite odredena pomenutim redom.Jh +R +a)} . Prema tome ukupno vreme praznjenja rezervoara je T == :r.A. Odrediti vremena praznjenja rezervoara prikazanih na slid: a) cilindricno-konusnog.2.10 . perioda praznjenja cilindricl10g dela T.C.

Jh+b +a).:. ----"----.d. I.:7 v l. . I.2g ~ (.A II l. -~ v J" c) d) e) Stika P .1. r2 :::: 2(~~b)(Y-h).---: _ Za prvi vremenski period diferencijal vremena je 2 2 dV.-. r2 .71 ~2gy . R ~ '~>. k v v lo.do..2. = 2 fld \ .rj 2 )rc...d. 7-12 odnosno protok ... _ U drugom vremenskom periodu trenutna povrsina poprecnog preseka u rezervoaru je promenljiva i iznosi A(y) = (r22 .A a) k R RIb x !y a ={> VI V k il.1. Iz slictlOsti trouglova _rl__ y-Ch+b) D j 12 a ~_y-h \ I D2 12 --..A b) H H R k h I... O+b odreduju se poluprecnici kruznih preseka rj :::: ~ [y-(h+b)] .d.J1Hb+a+H -.A V ==C> v VI k lo.. dobija se D2 _ D2 --r---- I.d. V(z) = fl4v2gz..[iiJi· Posle integraljenja u granicama od h+b+a+H do h+b+a.=:::.d..j - V(z) - fld2.Kvazistacionarna Isticanja 249 1=0 A H dy a =:C> z h l.. h I.. D2 -Dj _ dz dt .. d 2rc r.d. uvrstavanjem poluprecnika r1 i .d.. i uvodenjem konstanti Primenom diferencijalne jednaCine isticanja: -A(y)dy:::: V(y)dt2' u kojoj je protok V(y) = fl a...

Ja+h fld2 Jiih 2 5 3 .. dobija se koeficijent protoka fl=[C. "Iii 2 Cx ~ld~ 2g(a+b) . 2Di {1[(a+h)5/2 _a5I2l_~a[(a+h)3/2_a3/2J +a 2 C.. 3/2 to ce difereneijal vremena biti 2 I /1 -2/1..R+A...Ch +b)3/2] + CC.v+A. pri cemu je vreme prainjenja cilindricno-konusnog dela rezervoara .~+Cc. a vreme praznjenja konusnog deja rezervoani.u+C.Jh +b +a ...+-c. sledi dt =-~dx= A( ) D.Jlab)}..v + ia I d + L e) Postavljanjem Bernulijevih jednacina za proizvoljni .x Integraljenjem po x koordinati u granieama od h+b do /1.d~ +l)/(C. {'!'[(h+b)5/2 _h 5/2 ]_lh[Ch+b)312 _h 3/2 ]+h2(. T = 2D.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i izlazne preseke eevi lcroz koje fluid istice u atmosieru.R +A.. fl = lI. + T2 . = f1d2 f2i ~ D. ..J/1 +b -Jh)}. leao jednacine kontinuiteta za racVll.(a+ h)312]}. a + h) ..Ca +h)5/2] +t Ca +h)ci )2[ (a +h + H)3/2 .J x[ca +h + H)512 .R +A.250 Kvazistacionarna isticanja dobija Se 2 .~: + 1 ) ( 1 2 d0 d~ +d2~(c. + Tz' pri cemu je vreme praznjenja cilindricno-konusnog dela 2 D l ~ ID 1. 3 fld 2 Jii(a+b)2 5 3 b) Uknpno vreme praznjenja je T = 7.5( Ii ) 2 X Jf JC. 3 Vex) .x+ I)dx. S obzirom da je protok Vex) = fl cI:rr ~2gx. U lzrazima za navedene vremenslce periode koeficijel1t protolca je 12 = -Fa)}. )2rll2 Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T = 7. U trecem vremenskom periodu trenutna povrSina poprecnog preseka konusnog dela rezervoara je ACx) = I{re. pri cemu je iz odgovarajuce slicnosti trouglova dobijen poluprecnik r3 = 2(~~b) (x-h).. T= 2 f"+b+aAy-By+C d = 8 {iL[Ch+b+a5/2fld 2Jii h+b Y fld 2 Jii 5 ) 4 JY -(h +b)5/2]_ ~ [Ch+b +a)3/2 .C~) 2 (a + h) 2 a + h + II .~+l) .JC:.

I ]J Vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara je 7.7-13.K vazistacionarna isticanja 251 1. koji se nalaze u simetricnim granama slozenog cevovoda se otvaraju. ..+ T2 • Problem 2.J H +h -Jh)} 3· .u+1:..L+l _'l1l2 . +1:. a voda poCinje da istice u atmosferu. +/c.-: {[Rg _R2 +(h+Ro ~o<J2g +R)21(~h+Ra +R -~h+Ro F -~Ch+Ro +R)[Ch+Ro +R)3/2 -Ch+Ro)3!21+~[(h+Ro +R)5!2 ~(h+Ro)5!2]}.k+C. Cilindricni sud precnika Do rtapunjen je vodom.JIHH)h .•.. )2[ (R + h + H)3/2 .= 1:.. a simetricni slozeni cevovod je zatvoren. pri cemu su ~2~ [(~)2 _R2 +(h+H +R)2 }.(1) = k I [2.v1+Sk+A.R+1:. + T2 . koriscenjem jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granama i jednacine kontinuiteta za racVll.-. Odrediti kolika kolicina vode istekne iz suda za vreme otvatanja ventila. +1:.:(~ )2(h +R)2](.h3/2 1-i[ch +Ral/2 -h5/2]-hCh+2Ro)(Jh+Ro T2 = J1do~ {iC -Jh)} pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti: T == 7. Pretpostaviti da se na pocetku otvaranja ventila EMV trenutno uspostavi turbulentni rezim strujanja u svim deonicama slozenog cevovoda i da .J h +R -.L+l)(-2.t+ 1 r l" I d ( 1:.R -~(h+H +R)[(h+H +R)3/2 _(h+H)3!2] T = 2 +1[ (h+ H +R)5/2 .Jr-+-H+. dobija se koeficijent protoka fl. +S +/c. U toku otvaral~a ventilakoeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu 1:.Ch+H)5!2]} vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara.Jh+R+ H -.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i jedan od izlaznih preseka cevi. = d) Ukupno vreme praznjenja je T = 1.h5/2 ]-h(2R +h)(...0 +1)Cf)4. do R v k d d 1:. o . ·Posle isteka vremena T ventili EMV su potpuno otvoreni. i koeficijent protoka 1l=1I C.Jh)} 7. vreme praznjenja konusnog dela rezervoara.JL+(1:.Jh+R) -ic~ )2[(h+R+H)5/2 . =8r. a vreme praznjenja dela rezervoara T2 = ~5 ~ {t(h+R)[(h+R)3!2 _h3/2]_~[(h+ R)5!2 . +/c. +1:... -(R+ h)5/2] +t(R +h)(~.)4 1+ R v k d. = "A2 2 J-'Uo V Lg ~ {[Di . a vreme praZnjenja polusfernog dela rezervoara h +Ro)[C h +Ro)3/2 .v+/c-}+[(f)2-1j2+C/c. U odredenom trenutku elektromotorniventili Ell/tv. 2D2 fUl2 H2 J2i {I[CH +h)5/2 _h 5 5/2 ]_lh[(H+h)3/2 _h 3/2 ]+h 2C. 0 e) Postavljanjem Bernulijeve jednaCine zaproizvoljni .(R +h)3/2]}.

Ch+2R-a)5/2]8~ 3 5 -h(h+2R)(.Jh+2R-t.E: Vreme otvaranja ventilaje "lie ~ { a2V2g {1. L v~ 1 v2 gz = (Su +A. za t. dobija se visina opadanja nivoa za vreme otvaranja ventila I ]2 /C"cT2+k-5) .d+ l)T h i c jednaCine kontinuiteta za racvu Vo = 2Vl' i uvodenjem konstante = 4( ~) \~u + A ~) +~R +~k + Ie ~ + 1. od h+H do h+H-ho' glasi: lC.~.252 Kvazistacionarna isticanja H EMV koeficijent trenja ima konstantnu vrednost. D 2 1t posle razdvajanja promenljivih dobija se diferencija'na jednacina 2 t dt Do iz '/ct 2 +k =. a koeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu ~(t) = k / t 2 • Nakon atvaranja ventila nivo vade u rezervoaru spustio seza .Jh+H- 2J2i u h EMV d. I. R. ho=h+H-l.Jh+ H -.) d r 2 J2i}2 8cg.E: Koriscenjem Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 0-1 . k. Pri otvaranju EMV voda istice u atmosferu. nakon integraljenja u granicama. a. .J dV = 2V(z. h. T.Jh+2R-.fii-Fz cije reSenje. dobija se protok vode kroz jednu od sime2 tricnih grana V(z.(h+R)[ (h+ 2R)312 _ (h+2R_a)3J2] _1. Kada je sfemi rezervoar pun tada je elektromotorni ventil (EMV') zatvoren. t) = d 41t .7-14 T= ProD/em 2.2d 2 -. pri cemu je konstanta c = ~u + Ich I d + 1. d. . Odrediti koliko jevreme otvaranja ventila? Poznate velicine su: d. cDo pa ce kolicina vade koja istekne 1Z rezervoara za vreme otvaranja ventila biti V = hoD. L. 1e. Poznate su sledece velicine: D.J"r'~k' RESENJ. k. i za z.1e /~ Slika P. RESENJ.t)dt = --1-dz.(1.7-14. D)T+(~R +Sk +~+A. h.Jcp +k -5) = c d 2~ (. ~ u' A. Do.[Ch+2R)5J2 .'Jt / 4.Jh+H -ho )· 2g I d Iz ovog resenja./2 gz / c + ~ C .2.Jk _k}1/2. If. Iz jednaCine isticanj a t) .od 0 do T.

u trenutku T.7-15 aO . 7-16b).Pri praZujenju suda okolni vazduh ustrujavau sud. d rcg VC z)==128vl z .7-16 RESENJE: a) 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe O~l: gz == ?v~T' uVrStavanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A== 64v / vd. U nekom trenutku vremena dijafragma poCinje da se otvara tako da se povrsina otvora menja linearno sa vrernenorn. Odrediti vreme praznjenja: a) sfern)g (sl. Dijafragrna se potpuno otvori. D z Ii b) Slika P. d. jednak zapreminskorn protoku vode.l[ 2(/1 + R) - .15. dobijene iz Pitagorine teoreme za srafirani trougao. dobija se diferencijal vremena dl == - l:~. Poznate veliCine su: Slika P.Pa.7-16.2. Poznate velicine su: R.al' Pl.2.7-16a) i b) cilindricnokonusnog rezervoara (sLP. 4 2 Iz dobijenog izraza sledi da je protok linearna funkcija od koordinate z. Sve lokalne ::>tpore i kineticku energiju struje zanemari ti.KvazistaCionarna isticanja 253 Problem 2. dobija se vrerne praZnjenja sfernog rezervoara . odreduje se protok ulja .A. dijafragma potpuno otvori.7 - h(h. i uvrstavanjem veze r2 == 2Ch+R)z_Z2 -h(h+2R). D.P. u kome ulje struji laminarno.2R) ] dz. cija je povrsina aI' i koeficijent protoka Ill' Pri tome je zaprerninski protok vazduha. I. H.2. cija se stiilljivost zanernaruje. H 0. Na dnu rezervoara povrSine A i vi sine Ii napunjenog vodom nalazi se mali otvor koeficijenta protoka Il i povrsine ao' koji je zatvoren dijafragmom. T RESENJE Problem 2. kroz mali otvor na poklopcu suda. Integraljenjem u granicarna od h+2R do h.P. Rezervoar se prazni kroz prrlst cevovod. Odrediti visinu tecnosti u sudu u trenutku kada se . Prime- nom diferencijalne jednaCine isticanja dV == V(z)dt== ~r2rcdz.\1.H.7.2. h.

dz . sledi: 2 · T:= 2 DJh+H(1. d = 20mm.7-17) sa: a) poluelipsoidnim dnom.2.• = D2. h = 1m.fii h 3 fld2hfli . fld 2h. 32vlD 2 1 2 2 h+Ho T2 = 4 2 (-2 Ho -hIio +h 1n-.254 Kvazistacionarna isticanja d fJ .~L = 0.7-17 RESENJE: a) Vreme prainjenja sastoji se od dva vremenska periocla. ito: prvog periocla koji se oclnosi na praznjenje cilindricnog dela rezervoara kroz dva otvora na razliCitim visinama sa protocima . ' . P. Dati su podaci: D = 1m. H = 0. c) konusnim dnom. . i to: vremena praznjenja cilindricnog dela 32v/D2 h+Ho+H ~ = d 4 g In I1+ H 0 ' i vremena praznjenja konusnog dela . t~O a) b) c) d) Slika P.7. d 2 rc V..4m. Posle racionaljenja poclintegralne funkcije.62. (z):= fl4~2g(z-h) i drugog vremenskog periocla koji se odnosi na praznjenje cilindricnopoluelipsoidnog dela rezervoara kroz jedan otvor sa protokom 4 Primenom diferellcijalne jedllaCine isticanja za prvi vremenski period V2 (y) = fl--J2gy .2.) . . h b) Vreme prainjenja cilindricno-konusnog rezervoara sastoji se od dva vremena. i cl) polusfernim dnom.5m. h d gHo pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti T = T1 + T2 . . (z) +V2 (Z)]dt1 == --4.d2.-Jz-h)dz== 2 D [(h+H)3/2_ h 3/2_ H 3/2] =2935s.17. D21f. 5"+H h dz -Jz-h fJ. d 2n · · [V. Ro == 0. T= 12~vl[2R(h+R)_h(h+2R). R = 0. dobija se T.lnh+2RJ.J2g +1.5m. b) cilindricnim dnom. 1 7 . Problem 2. NaCi vremena praznjenja cilindricnih rezervoara (s1.

Pmo' RESEN1E: Pocetno stanje 0 ravnoteze odtedeno je sa dye veliCille.2.5 s. Odrediti vr~me spuStanja klipa do nivoa slobodlle povrsi tecnosti.J2i Sh[ (4) 0 2 -R 2 R 2 2JdY +(/i) y 2 JY::: 5 (5D -16R fld2 Iii 2 2 ) r.7-JlJt U fiksnom hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip teiine G. dobija se 2 '[.7-18 b) . b) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a). p.4s. + T2 = 1182 s. + T2 ::: 948. Poznate veliCille su: D. +Tz =613s ..G) Ie. Tz = fl d2 Jii(D -SRo )v Ro=2)7. dok je drugi vremenski period /'Jii(D -4R )Jh =655.15. a. C. tada vazduh istice u atmosferu. dok je drugi vremenski period: 14 D2 Jh =849. a drugim je otvoten premaatmosferi. i menja se po zakonu 2 2 A(y):::D rc/4-r rc: 1z jednacine elipse: (rIR)2+(ylh)2::: 1.po' fl. +T2 ::: 1143. pri cemu je A = DZrc 14. Kada se u klipu otvoti ventil koeficijenta protoka fli povrsine pOpteCllog preseka a. d) SprovodeCi postupalc proracuna vremena praznjenja rezervoara kao i u zadatku pod a). Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T::: 7. 2 z 16 Z In"'- - T=7.s. poluprecnik r je odreden izrazom r2:::(Rlh)2(h 2 _y2).KvazistaCionarna isficanja 255 U drugom vremenskom periodu povrSina poprecnog presekana visini trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru je· .5s. "h = 888. Sa gornje strane klipa nalazi se opruga krutosti c. i visinskom razlilcom izmedu nivoa tecnosti h = P rnO / pg. 1z diferencijalne jednacine isticanja: -A(y)dy::: V(y)dt2' nakon integraljenja dobija se 4 T2 ::: fld 2 D . Cilindar je jednim svojim krajem potopljen u tecnost gustine p. c) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a). i iznosi Xo = (PmOA . U ptoizvoljnom a) Slika P..5s. ito: staticlcom deformacijom opruge. promenljiva . Problem 2._2 D [(H+R)3/2_ R 3/2_ H 3/2]-3555 1-3fld 2R oJii 0 0 . Wi 2g Ukupno vreme praznjenja rezervoara T = 7. G. Tz =15 fld 2 Tz = 2 2 /ii pa je ukupno vreme praznjenja rezervoara T =7.65. koja se dobija iz jednacine tavnoteZe sila G + cXo = PmOA.H.

1 J h d2 ."IIPmo -c(H-h0 )IAj • . <J- c 1=0 I=t -=::: =- G RESENJE: Postavljanjem jednacine ravnotete sila za proizvoljni polozaj klipa pA = G+c[zo -(h +H -z)].2. Kineticku energiju struje i sve lokalne otpore zanemariti.[ c. V d T h (2) V a) Kada se za laminarno strujanje u izraz (1) uvrsti· koeficijent trenja A= 641 Re = My I vd . Promenljivi natpritisak vazduha moze Se . 3/7 3!7] T=3 C d) 0. ProIJlem 2. c.nata vrednost ekvivalentIlOg koeficijenta hidraulicke karakteristike Ke ~ ./ Vz -VPmo . dobija se brzina strujanja v. dobice se izraz za brzinu strujanja v. P. odrediti iz· jednaCine ravnoteZe sila G+c(XO-x)=PmA.3164 V~T(l+ pgA) CB+h+H) -CB+h) . D. .sledi izraz za trazeno vreme T-~ Vl H-I".7-20. FP:fD - r- lin dx _ 2A2 I _ IA .7-19. Problem 2. Rezervoar Vlsme h i slozenog oblika povrsine poprecno g preseka.IInc vPmo cx r- !p.A) B+h 2 b) Uvrstavanjem koeficijenta Blazijusovog trenja (izraz (2. 1z diferencijalne jedna- f dr:' == ( D)2 1MH dz. dobija se proizvod ----2 d c AV == 2gT(1+ pgA)(B+z) Stika P. dobija se vreme praznjenja cilindra T == =-4- D2n i B= G+c(zo -h-1-l) . i iznosi Pm==PmO-cxIA.~ Precnik cevi kroz koju se vrsi . Uvrstavanjem brzine v u izraz (2). h.W~2Pm 1 po. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja Adx == f/dt.zo' Y. protok vazduha je V = J. uVrStavanjem izraza za protok i integraljenjem dobijene diferencijalne jednaCine. a zatim njegovim integraljenjem. Zamenom novodobijenog izraza za brzinu v u izraz (2) i njegovim integraljenjem.1. IIII -D H Zo z t=T i Bernulijeve jednaCine za trenutni nivo ispod klipa i izlazni presek cevi l v2 p+pgz== PA <r-==9 ~ V(z) d.2. dobija se 7 D 2[ 2 (d d C J-417[ . doblja se T= 32ylD In B+h+H 4 d g(1+ P. Opruga krutosti c ima staticku deformaciju ZOo Odrediti vreme praznjenja hidrocilindra ako je trenje u cevi: a) laminarno i b) Blazijusovo.32» u izraz (1).256 Kvazistacionarna isticanja trenutku vremena (s1. G. l. H.7~18b). prazni se kroz cevovod za koji je po:z.7-19 pri cemu su konstante A (1) c+p Cine isticanja dV == Vdt. gA . Poznate veliCine su: d. Hidrocilindar se prazni kroz dugacki prosti cevovod pod dejstvom sile teZine kEpa G i sile opruge.

l[f(l+sincp)2d(p].z J.x 2 i y == xi 12.Jz J. .Lafii 0 2 == 1 1 1 271: IS' nh [cp-2coscp+")(CP--2 sin2cp)] .a.7-20 ' RESENJE..J2ii 0 Sef frdrdcp)~·== __1_f.y/ a) b) Slika P.lz fdf h .w.Jz to njihovom zamenom u izraz (1) sledi T== 1 ~J[2f. Koriste6i izaz (2..2. ako tecnost ispunjava zapreminu: a) opisanu funkcijom: (x 2 + y2 )(x 2 + y2 _ 2Y. sa kojima se dobijajednaCina kardioide r==J. dobija se izraz za vreme praznjenja (1) -J z a) Zbog jednostavllosti resavanja integrala uvod\...Kvazistacionarnaisficanja 257 prainjenje je d.lz -15z == 0. cije je resenje y = 3.fzdz== 0 0 h 271 r d h 271 0 .3).rJ r == 3 . 1.J6z(~lSZ-X2..J2i 04(:c) .lG 2g . .z"'. Odl'editi vreme praznjenja rezervoara..: se polarne koordinate r i cp (x=rcoscp i y==rsincp).l == 1/ aJ2Ke 2 u kome je a = d n/4 .4) koeficijent protoka je f...z J.-:12. 2 z . k 2 0 H + 2. llfu '.7. i imajuCi u vidu da je povrsina poprecnog preseka rezervoara na trenutnom nivou promenljiva. Zamenom ove jednaCine u izraz (1) sledi: T= 1 fla.2) tada je protok tecnosti na osnovu Bernulijeve jednaCine za trenutne nivoe tecnosti u rezervoarima odreden izrazom .J2i 0 f A~) dz= h 1 dxdy)!£.LaJ2i· fii 3/2 b) Iz jednaCina povrSi F j i F2 dobija se kvadratna jednaCina y2 +2y.-). x x3 dz21 D ' .(l+sincp). 2 3/2 +15zarcslll r::-::.2. 2g 0 0 . T= 1 J.J. Kada se vrsi kvazistacionarno preticanje tei<:')0sti uspojenirn sudbvima (..fzdz2/J.['6z koja predstavlja jednacinu presecne hive izmedu povrSi F j i F2 • Kako se jednacine povrsi }<~ i F2 mogu napisati u oblicima y == ~ 15z .7.Jz.)h • S "JlSz 6.la2g 1[-2 (xJlsz-X x~)dxlJd:-== ~La 2g 0 0 .7.La... KVaJ!.z o.lz) _ zx 2 = 0 b) izmedu povrsi Fj : x 2 + / == 15z F2 : x == 2y-Jz.povrsina poprecnog preseka cevi..J2i('\I6 +lSarcslll.Prema izrazu (2... avo resenje daje jednaCinu x ==.2.znstadoIDl3Ir'IDlO pril'!ticaIDlje teclll®sii UIl spojenim sUIldovima Pod preticanjem se podrazumeva strujanje fluida izrnedjuspojenih sud ova.7..

. A...I2g I "r A (z)+A 2 ijz+ Pl~t (z) j J Aj(z)Az(z) • dz .. Nakon otvarallja ventila..7... do = 2mm.Odrediti vreme za koje se nivoi 2 vode izjedllace.....A. b) Siika P... h T = 24 r.... " V a) A AI u A2 B . i glasi z == z] ... Sv == 2..7-21 RESENJE: Otvaranjem ventila V sud A se prazni. voda pretice iz suda A u sud 13. A] == 1 m . . (2.. Dati su podaci: d = 50mm..5) Kako protok zavisi od koordinate z... ". Sudovi A i 13 spojeni su sa cevi precnika d..02.7....1) primenjena za slucaj preticanja glasi V(z)dl == -A] (z)dz] == Az (z)dz z .2 Konacrio... Su =0.~P]-P1 V(z) = W-·· 2g(z+--") . ""..d. !-lo = 0. Postavljanjem . ~~~~do.2.6) ProDlem 2....5) dobija dz] == A 2 dz / (A] + A 2 ).. d27f....5... avo.2kg/ m 3 .7.. pri tome vazduh ustrujava u sud A kroz mali otvor precnika do koji se nalazi na poklopcu suda.... to ove dye koordinate treba izraziti u funkciji od z... "" .."... te se na osnovu (2..7.... . Z rastojanje izmedu trenutnih nivoa i...... .......Po H l.. p] i P2 apsolutni pritisci koji u opstem slucaju zavise od koordinate z... 4 pg pn cemu su: !-l koeficijent protoka cevovoda kroz koji se obavlja preticanje. 1= Sm... Ta veza sledi sa s1. " " ..2S8 Kvazistacionarna isticanja .!-ld 7f... a diferencijali zapremina od koordinata z] i zz.. A2 == 2 m 2 ... == 0.. ustrujavallje je mogllee... a tom prililcom U oslobodjeni prostor suda A ustrujava olcolni vazduh protokom Ti'o...7-21. " .7. jer u vazdusnom prostoru suda A vlada potpritisakp". (2.Z2' odnosno u diferencijalnom obliku dz = dz] -dz 2 . H = 2m.7.62.'.......... 2. 2..... Po == 1... primenom diferencijaine jednaCine (2..7. dz o Slika 2. " .... Diferencijalna jednacina isticanja (2.. .5) i njenim integraljelljem u granicama od hT do ho dobija se vreme zauzimanja llovOg ravnotdnog poIozaja .

Istovrememin otvaranjem ventila VI i V2 voda pretice iz suda A u sud B. RESENJE. 2) ··fl d 2 .03. Sv] := 2. dobija se vreme izjednaeavanja nivoa ._Z-= flod~rcJ2i (A] ] 2 +A 8 AA PO+(~)2 .7. a) Odrediti vreme izjednacavanja nivoa.d2 Problem 2. V ==f. 2 .7.7-22. Zz i z. tako da vreme izjednaeavanja nivoa bude duplokrace sa novim precnikom spojne cevi. Sv2 :::. Sll == 0.Lz a2 J2gz.p iJ. b) U slucaju da je venti! V2 zatvoren odrediti preenik cevi Do'u granisa ventilom VI.Kvazistacionarna isticanjtl Bernulijeve jednaeine za nivoe teenosti u sudovimaA i B u proizvoljnom trenutku vremena dobija se izraz za protok vode V = IJ.1J2gp. KoristeCi geometrijsku vezu izrnedu koordinata z=z]-ZZ' i jednakost zaprernina: -Ajdz] ==A zdz 2 .-----. d~rc V(z):= flo-.5).U poeetnorn trenutkll razlika izmedu nivoa vode u sudovima je h = 1m. h:= 1m.cijaA lnu jednacinu praZnjenja rezervoara A i integraljenjem novodobijene diferencijalne jednacine. Sudovi A i B spojeni su cevima. dobija se traZena veza izmedu koordinata dz] = A/Az dz.4264. d = 25mm. I:=: 2m. Sk := 0.==fl1a]~2gz pri cemu su koeficijenti protoka . treba naCi vezu izmedu koordinata z]. I Diferencijalna jednaeina prainjenja rezervoara A.· a) Postavljanjem Bernulijevih jednaCina za nivoe 0-1.2. D =50mm. u kome je koeficijent protoka fl:: (su +sv + A:~+ 1) -]12 := .Jlj =7588s. A2 :=: 2m2. Da bi se ova diferencijalna jednaCina reilila. odnosno punjenja rezervoara B prema (2. I+L(flo d2O )2 Po fld Uvrstavanjem nadene veze u izraz za protok vade. 3. CP Po 1 l+L(ilo d.5. glasi: -A] dZ j == A2 dz 2 =V(z) dt. L == 5m. Zamenom ove veze u diferen.-4-v2g(z. d rc I 2 0. 0. Dati su podaci: A1 = 1m2. slede protoci V.)2 2 fld 4 vZ. A:::. a 0 cernu je vee bilo reci u Odeljku 2. S druge strane protok vazduha je Va = flo (dgrc 14) J2 Pv 1 Po' S obzirom da u vodom oslobodenu zapreminu sud a A ustrujava vazduh. to zapreminski protoci vode i vazduha moraju biti isti (V = Vo)' Iz ove jednakasti sledi veza pg Pv = 2 z. dobija se . .Pv I pg) .--- T AA a d ] 2 A] +A z fiV(z) J-.5..

= 0..~ =(Su +S1'] +/c ~o +1)-1/2 i fl.ntila poCinje isticanje tecnosti iz rezervoara A i B./.. d. Poznate veliCine su: A]> A2 ' Eo.Sv.A vl A2 k V2 LD.2. Diferencijalna jednaCina preticanja prema (2. L -1/2 =0.7-23 voV . I.::. dok su povrsine poprecnih preseka a j = d 2 rc / 4 i a 2 == D 2 rc /4... Iii (AI +A A1A2. Koristeci uslov zadatka [*=TI2 dobija se novi precnik cevi Do =V4(F]d 2 +F2D2)2[/cl+«(.. Problem 2.417.d j . Na osnovu'izr~a (1)./.~ 1. Odrediti: a) napor pumpe. "L.. dobija se novo vreme izjednacavanja nivoa T* = fl..8 s.s1'o.Svl' /C.1) odnosno (2..do. H A II A lU ""'~ ~v~ V / tC\ L:7"'LA'/. ~ )_1 Z2 b) Slika P. (1) Brojna vrednost iznosi: T = 342.d+ 1)- =0. A.. Kada se ova veza uvrsti u diferencijalnu jednaCinu preticanja vode posle integraljenja sledi T= A]A2 J~= ~ +V2 Aj +A2 h v 2 AjA2 (illaj +il2a2)1ii (A 1 +A2 ) fh.260 Kvazistacionarna isticanja I j/2 il2 =(Su +2~k +S1'2 +/c D+1) FI =(Su +SVI +/c. glasi: CV. +V2 )dt = -Ajdz j =A2 dz 2 • lz jednakosti zapremina-Aldz j = Azdzz .. _ -_ _ _ w _ _ _ _ .7-23. i b) vreme za koje se nivai vade u \7.tako da protok vode za vreme isticanja iz rezervoara B bude konstantan. p..zz' sledi veza izmedu koordinata dz z =.-. s". A\ koeficijenta protoka . " a) Jk L 2 =Jij /«A .J>. I.(Al~~12) dz. pri cemu je a.7. Istovremenim otvaranjem svih ve.d. P B It A2 Ho RESENJE Nakon uvodenja: povdina:p()precnih preseka ___ Slika 2.4mm gde je brojna vrednost nadena metodom numerickeiteracije. i geometrijske relacije Z = Zj . rezetvaarima izjednace.343. novi koeficijenti protoka iznose fl. .a.fh 2) . L. h I".7-22 b) Nakon zatvaranja ventila V2. 11 -r'~:-~~~I: '1:1'__ '''-----------B Zj ::.: I ] =_ ___ - j dZ2 A 11 AI . i povecanjem precnika cevi sa d na Do. H.5). = D5n 12..7. \1 d." +SVl+1)DO] = 68.

d 2.Sk'(.. / 4 i 11= pv . b) T==~_l-(JH -/ii. Problem 2. Zanemariti kineticku energiju struje i sve lokalne otpore.7-241. dobija se protok ulja .7-25.R2. ulja kroz spojnu cev i punjenje akumulatora uljem. koja je prethodno sabijena za xo' Kada na ldip hidro-cilindra deluje sila F=const tada ulje kroz cev struji laminarno. xo' p. i Illi1.A. Odrediti vremeza koje ce klip da se pomeri za hod h.Vl +A*+l. ·-D o '-'-'. Iz Bernulijeve jednaCine. -k. Integraljenjem po x u granicama od 0 do H:::: hA I Ao' gde je H hodklipa hidro-akumulatora koji sledi iz jednakosti zapremina h A = H Ao' dobija se trazeno vreme I 128A~ 111 (FAo /cA)":"'xo T= d4nc In(FAolcA)-Xo":"h{AIAo ). h. v. C FAo ' . d 41f. U hidraulickom akumulatoru nalazi se opruga krutosti c. Nakon otvaranja ventila V naCi vreme zauzimanja novog ravnoteil1og polozaja.u 1 1 1 1 +c.. + k Problem 2.vo +A:~+l. Diferencijalna jednaCina punjenja akumulatora glasi. Ova pomeranje Slika P.ln .A2 . Hidro-cilindri u kojima mogu dase.sane trenutnim polozajima klipova F c(xo +x) --"'D-r~· ===-==i=+==== I v2 +PA d2 o zamenjivanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A=64/Re..Kvazis(acioncwlw lsticanja . Poznate veliGine su: dA.Ij.v.U+C.· Usled dejstva sile F na ::==-=~==== klip hidrocilindra.krecu klipovi tetine G1 i Gz spojeni su slozenim cevovodom prikazanim na sLP2.::: ~C. = Ih I=T 1=0 RESENJE. 1 floa o 2 gde je z trenutna visinska razlika izmedu nivoa vade u rezervoarima i . Poznate velicine su: F. Gl'Gz' l.2.RPC. 261 flo == ~c.0Zenjem sa d 2 n 14. postavljene za preseke opi. fll a 1J2i . Aodx = Vex) dt. Hidraulicni cilindar i hidniulicni akuinulator spojeni su sa cevi precnika d i duzine l. d. I. c. Ao:::: D~1f. \ I .. nastace strujanje .c. A j .vZ.[if.[jj +k)./2' H. V(z) = 128 11 1 Ao (cA -xo-x). A A pri cemu su konstante A :::: D 2 n /4.dinamicka viskoznost.vl'C. To punjenje akumulatora uljem prouzrokuje pomeranje klipa. D. Do. fl .. fl= ~(.7-24 opisuje x koordinata.c.u+2tv +)'.7-25.-1-+1 ' i konstante k = ~o :0 Fa.(. resenja se mogu napisati u sledeCimoblicima: '-) ) a) Yp==(flja )Ho-z]'g.

d2 .F.262 Kvazistacionarna isticanja RESENJE' Vreme zauzimanja novog ravnoteZnog poloZaja je 8 AA l'G G ~ld gde je koeficijent protoka T= 2 TC.2.7-26 klipovi u hldrocilindrima pod dejstvom sile F miruju. Poznate veliCine su: GI'G2 .7-27nalazi se u stanju mirovanja. Cilindri su medusobno razdvojeni pregradom u kojojse nalazi mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka fl. p. C..Sk .2.d].Ho. Odrediti vreme zauzimanja novog ravnoteznog polozaja. Problem 2.2.l]. Kada na gornji klip deluje sila F.Go. ~u .7-27 Problem 2.ho.2..2. Sa donje strane veceg cilindra nalazi se opruga krutosti c. P. tad a ce nastati preticanje ulja iz manjeg u veti cilindar.a. p.Dl'D2 . Odrediti vreme za koje ce klipovi pod dejstvom sile F zauzeti novi ravnoteZni polozaj.S' R.G.l2' F. Po prestanku dejstva sile F l1astaje preticanje iz HC] u HC]. Poznate velicine su: Do. U tom polozpju je klip HC2 iznad klipa HC].7-25 Slika P.+Sk +A. P.fJ. Hidraulicki amortizer prikazan na sl.D.7-26.A. Klipovi mogu. U polozaju prikazanom na s1. da se beeu bez trenja.7-27. i Do. u cilindrima precnika D.~: +1)(~~)2 .sv.7-26 Slika P.E:SENfE· ~= 1 S" +Sk +sv +A~~+(I.[ii Al + A2 ] 2 H+-(-I __ 2) pg Al A2 SHka P. REfENJE' TraZeno vreme je .

KvazistaCionarna isticanja 263. P. Problem 2.zi' (i=I. PosIe otvaranja ventila V poCinje preticanje tecnosti lz otvorenog rezervoara B u zatvoreni rezervoar A. mogu da se zanemare.Sk .2. tj. Kada je rezervoar A prazan. Pm = Pmo) dobija se konstanta k = Pmo / hI' pa ce. 2 a) k v RESEN. U toku punjenja rezervoara A. Zapremine tecnosti u cevi. I (1) Iz jednacine zaprerninskog biIansa A2h2 = Ajx+AZ(x+z) dobija se veza izmedu koordinata A . PmO' Su . natpritisak iznad tecnosti menja se linearno sa visinom tecnosti u njemu.pgA· ' pri cemu hod manjeg klipa iznosi A 1 h= A A ·F.7-28a).~O) 2Ao 1 [JL-(l+_C_.2. Odrediti vreme uspostavljanja novog ravnoteznog stanja u sistemu. 1+ Z (2) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 2.AO)h _) F ] pgA . natpritisak biti odreden izrazom Pm = P.hi' dp \. P. u kome natpritisak u prostoru iznad tecnosti raste linearno sa trenutnom visinom nivoa tecnosti.A -.:. Poznate veliCine su: Ai . . x= A 2A (h 2 -z).2).o (x+hr ).7-28 Otvaranjem ventiIa V nastace pretisanje tecnostigustine P2 iz rezervoara B ka rezervoaru A. Dva velika rezervoara A i B (s1. hI = 0. sa konstantnim povrsinama poprecnih preseka Al i A z ' spojena su sa cevi promenljivog poprecnog preseka i napunjena su tecnostima gustiUa PI i P2 do visina hI i h2 . A A a povrsine klipova su Ao = D. Ao pgA(l-----'L)+c----'L . pri koriscenju zaprerninskog bilansa. odnosno Pm =k(x+hl)' Koristeci pocetne uslove (x=O. tada je natpritisak u njemu PmO =0.2. T= 1-W.7-28b.s".J2i (1 + P.rc / 4 i A = D 2rc /4. Tada ce u proizvoljnom trenutku vremeria polozaj sistema biti kao na s1.7-28.1E: Stika P. Napomena: Tecnosti se ne mesaju. pgA A .2 i 1-1 (koji se nalaze u tecnosti gustine P2)' koja glasi . definitivno.

Za razmatrani slucaj diferencijalna jednaCina (2.31a).3.--.la~2gz. i izraza (1) u kome se uvrstava x:::: h + h]> dobice se visinska razlika A] +A2 P2gh2 .2. A2 PmO lh1 +P2g(1+il] IA 2 ) Konacna. iIi visinska razlika izmedu nivoa slobodnih povrsi tecnosti u sudu ivan njega za slucaj podvodnog preticanja (s1.«li@va Kada atvoreni sud tdine G (s1. .l== { Su +Sk +AT+[l.- Primenom.2.Pmo H-h==h2 .1) ima oblik A(y)dy == V(z)dt. P2gZ=:Pm+PIghl+P2l(l.7.7.u+S. i koeficijenta protoka 12 d2 2 2 11 d2 4}-]/2 f. uz koris6enje diferencijahlOg oblika veze (2). Kvazistac[(J>narlfRO isticanje prn tOllljenju iii iZlI":ll1njsnjn s1lI. . P2g(A1 + A2 ) P2 P2gh1 A1 + A2 . I _ '2 V..2.3) tone puneCi se kroz mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka 1-1-. to izmedu ovih koordinata treba naCi vezu.-b-. dobija se vreme zauzimanja novog ravl1otdl1og polozaja T=dz Iii Hf-h <Jaz-b (AA]A2 r---.2) vazi izraz za protok ~/(z):::.264 Kvazistacionarna isticanja .7.: f.PIgh] . jednaCine zapreminskog bilansa A2h2 == Alh + A2H .7. d.-= (Aj+A2)lld21t 2g +A A] A? - 4 8 2 )llad 2 1t 2 2 h2 fii[~ah. Kako protok zavisi od koordinate z.\:+A2d2)T+ (v 2 - VI )2 2· +(Sv+S!c+AI~+1)2J 'I v{ l uz koris6enje: veze izmedu brzina v]:::: (d 2 I d l )2V2 dobijene iz odgovarajuce jednaCine kontinuiteta (~ :::: V ) i izraza (2) i (3).k +A1 Ci+1)(d) 2] ] 1 dobi6e se izraz za pratok tecnosti V(z):::: f. uvodenjem kanstanti 2 A a == 1+ PmO 2 b =llhl + Pmo (h1 + . tada na osnovu (2. A2 ho ). iz diferencijalne jednacine preticanja A 1dx:::: V(z)dt.ja(H-h)-bl 2g L. a diferencijal zapremine od koordinate y koja govori 0 trenutnoj napunjenosti sucla.l7vaz-b .7.7.1t . za kraj~ie ravnotezno stanje.3b).(d) ] +(sv +l. 1 2.. gde je z visinska razlika izmedu nivoa slobodne povrsi okolne tecnosti i mvoa otvera kroz koji se vrili punjenje suda (s1.

-)2 . Kada se na mestu A koje se nalazi na nivou slobodne povrsi probusi otvor povrsine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fL sud tone.7. d=h(z+h o ). h. Radi jednostavnosti crtanja to se moze uraditii tako lito se na slici sud fiksira a menjaju se polozaji nivoa tecnosti.Kvazistacionarna isticanja 265 Ta jednoznacna veza se dobija iz jedl1ac'il1e kvazistaticke ramotde sIf4 koja za proizvoljni vremenski trenutak glasi G+pgV(y)::: pgV(y. . Sve napred receno vaZi i za sudove kaji izranjaju iz tecnosti. tdine G. Sud tankih zidova. b) Za reSavanje integrala (2) Slika P.J2gz.trenutna zapremina tecnosti u sudu i V lY.---h = 3 12G (!!. a) Gaz suda u pocetnom D trenutku ravnoteZe adreduje se iz llslova jednakosti sila: G = pg3"-4-hO' 1 posredstvom h veze (1) iznosi . ~(x) y (2) u kome je pratok V(z) = lla... Odrediti vreme tanjenja.) \ \ f z"}"" (h o +z)2 () . pri cemu je koordinata z trenutna visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi tecnosti i nivoa otvoraA. G.7) gde su: V(y) .z) . U trenutku kada je sud potonuo nivo vode u sudu je ispod nivoa otvora A.29* treba naCi dopunsku vezu izmedu koordinata./r.7.. (stabilno) pliva na vodi. p. fL. ako je sud ablika: a) konusa.7-29. Ta veza sledi iz uslova kvazistacionarne hidrodinarnicke ravnoteze sila 1 2 1 d 2n . J. G+pg"3 x n y = pg"3-4-(z+ho). a.J2".. (3) Sada se lako iz izraza (2) i diferencijalnog oblika izraza (3) dobija vreme tonjenja konusnog suda x2 rc 1C D T= Y)Jfl. o pgr:: D a) 1 d5 n . Problem 2. b) prizme sirine B. Poznate velicine su: D. slede veze D D ID (1) do =hho . l?ESENJE: Iz slicnosti trouglova D I h ::: do I ho = d / (z + ho ) ::: 2x / y. x=Zh Y · Iz diferencijalne jednaCine punjenja suda A(x)dy '.zapremina koja odreduje silu potiska.dY ::: 2a fJ.2. 1C D 2 ~ 2 4 2 dZ=lOafLJ2i(r. i korscenjem veza (1) dobija oblik /::: CZ+ho)3 -h. B.z) (2.) "h-ho (4ho +Ihho +h ) * U slucajevima izranjanja i/ili tonjenja sudova veoma cesto je potrebno nacrtati sud u viSe uzastopnih polozaja.fii. dobija se izraz T= JV(z) dy .V(z)dt.

25) + pgA2 (5 + x3 . i iznosi ho ::: G /pgAo' Vreme tonjenja suda sastoji se od tri vremenska perioda. T2 .3).redosledno.3). 8. za koje se sarno dec unutrasnjeg prostora cilindra precnika D].hJ + 5) == pgAOhl + pgA3 (8 + x 3+ Z3 . i glase: .2. G+pgA 1x 2 = pgAOhJ +pgA3(5+x2 +Z2 -hI) . dobija se gaz suda ho::: ~P~C. i koriscenjemveze (1).Azdx 3 == fl. Odrediti vreme za koje ce sud potonuti.B' Dopunska veza izmedu koordinata dobija se iz uslova kvazistacionarne hidrodinamicke ravnoteze sila 1 1 G+pg2"2xBy= pg2"dB(z+ho ) i posredstvom izraza (1) ima obhk (4) Vreme tonjenja suda prizmaticnog oblika dobija se iz izraza (2) u kome treba uvrstiti diferencijalni obHk izraza (4).vremena tOIljenja do spoljne ivice dela suda precnika Do.::-::: r:::-f p. ito: ~ .h1 ) koje su postavljene za polozaje sa s1.vremena punjenja preostalog dela cilindra precnika D1 napuni..vremena punjenja dela cilindra precnika D2 . G. Otvaranjem malog otvora na dnu suda povdine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fl.2.av2gz p.1.:-z~(2ho+h)vh-ho' p. i iznosi / ::: (z+h O )2 -h~ T= y 2xBdy DB ho + r. do potpunog potapanja suda. p. a.. P.a~2gz3 dt3 .2. D1 ' D2 ' D3.a~2gz2 dtz .av 2 gh Problem 2.trenutku vremena G::: pgtdoBho. Gaz suda u pocetnom stanju ravnotde dobija se iz jednakosti sila G::: pgAoho. a. sud tone.266 Kvazistacionarna isticanja b) 1z uslova hidrostaticke ravnoteie sila u pocetnom . Ove veze sledeiz jednaCina levazistacionarnih hidrodinamickih ravnoteza sila G+pgA1 x1 ::: pgAo(5+X1 +Z1) . a) fl·a b) c) d) Slika P. dx dx Za resavanje ovih diferencijalnih jednaCina.2.7~30b-d.7-30.ah"\l2g II-rho -----y=-dz Z 2 3 0 'liZ DB r. G + pgA1 (h1 .a~2gz1 dt 1 ' A1 2 ::: fl.7-30 RESENJE: Radi kraceg pisanja u toku izrade zadatka uvesce se oznake za povrsine poprecnih preseka Ai ::: Di21( / 4 (i=O. Poznate veliCine su: Do. Cilindricni sud tezine G promenljivog popl'ecnog preseka po visini pliva na vodi. i T3 . fl. potrebno je naci ~eze izmedu koordinata xii Z i' (j=1. Diferencijalne jednaCine punjenjiisudau pojedinim vremenskim periodima glase A 1 1 ::: fl. h1 ' h2.

A s' p.Su.~·--=. 2 2 2 2 Ao Uvrstavanjem diferencijalnih veza izmedu koordinata Xii z j u diferencijalne jednaCine punjenja suda.2.w 8 T= 2 II S (1-_u)H+8---. pri punjenju rezervoara.28. Naci vreme za koje ce podmornica zaroniti.-:-2 (A .Ul. Plovni objekat .g 0 I }. Date Sil sledece veliCine: G. Da bi podmornica zaronila potrel:?noje povecati tezinu.1-32.7. Voda se ubacuje pomocu pumpe.h 2 Al A3 r..As . dobivaju se granice integraCije A A A A -A A H I = AOho-(Ao-l)hj-8./H3)' Ukupno vreme tonjenja suda je T:::: 1\ +T2 +T3 • Problem 2.d. H z = AOho..1)5.A ) (""Ii H2 -" H1 ). te njihovim integraljenjem sledi: 2 AoA1 r. sto se postize ubacivanjem vode u rezervoar A.\u. 8 A A ~ A G As d.o.7. G RESENJE: Traieno vreme iznosi SlikaP./ h1) ..7-32 . koja radi sa konstantnim naporom Yp' Smatrati da je. koristeCi granicne uslove na krajevima pojedinih vremenskih period a Zj = HI' Xj =h j -H j -5. J.::. h. naCi vreme zauzimanja novog 13 ~ H ravnoteznog polozaja.r.Sk' sv..2. B.5.A hj -(T. Prizmaticni sud teZine G.Au) As pgAs SlikaP.1-. ~~. Poznate su L d h sledece veliCine: G. hI -0+ A x2 .xI -0 Z2 =Tho A.31 Pro/Hem 2. A. tezine G.ld nJ2i (As .A1 A3 Aj .podmornica oblika prizme. }. H.atmosferskim pritiskom.-:-2 (A. dliZine B. Z2 :::: H2 ' x 2 = hj ..:Z--=--. A Ii A.A ) (..:.'. Z3:::: H3 . k pod konstantnim .}. Yp. Unutrasnja povrSina dna suda je All a ' spoljasnja As' Kada se na dnu suda probusi otvor G.?H..:.p./ ho . X 3 • 3 3 3 3 267 ZI :::: -l 3 3 Iz ovih veza. L. §~ ~~ Au ..Au.1)8.:::: r. I I 3 3 3 Ao .la'li Lg j 3 ~:::: J.Kvazistqcionarnaisticanja Ao -A Ao Ao -A3 Al -A3 ho --A-. pliva na vodi. napunjenje vodom do visine Hi pliva na vodi. o 3 3 3 Ao Al A2 Ao· f2(A I -A2 ) l A3 -A2 z3 =Tho +(T-T-T+ 1)h l A +lJo.A.----·~ ~ ~ precnika d.. X3 =hl +h2 -H3 -8.Ulfii (A -A 3 2 A2 A3 2 .H. ~ Au ~p RESENJE: x "" x ..1)h2 -(2T.°A I hl -(2-:i-.~ ) ('\IH2 ~'. H 3 ::::T ho.l. d.~= r. r~1f'Zl'Z<'2iz=Z<'2iz===z:m vazduh u rezervoaru A.

2. Prazan plovni objekat tezine G=500kN (duzine L=10m.7-33. ProDlem 2. o P 0 A G ProD/em 2. '/h . k. b..7-33 b) =-A H--gA . U unutrasnjosti plovnog objekta nalazi se komora napunjena vazduhom koji je pod atmosferskim pritiskom Pa' Debljina svih zidova je o. ://..Ipri Ao Ao 8 j..'I///.I. dimenzija a x b x H pliva na vodi..7-34. b) do koje visine komora treba da se napuni vodom da bi plovni objekat potonuo? Poznate velicine su: a. ito: r.--(H +-'-h-8 j. RESENJE. a natpritisak u komori menja se linearno sa visinom vode u komori (Pm = k· x).. Plovni objekat tezine G. . U jednom trenutku. xI cemu su konstante A=ab Stika P.av2g g --+--11-8) pgAs g .Gaz plovnog objekta.2. _.. 8. .. j. H. '/ . na dubini h=O..P a • RESENJEa) Vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozajaje !~ .. NaCi vreme za kojece plovni objekat da potone..268 Kvazistacionarna isticanja T= 2As ~ Yp .k. U jednom trenutku projektil probija sarno dno plovnog objekta.51__ Ii H B Slika P. r:. dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze G = pgBLho' i iznosi: 110 = pg~L = 1274mm. jer u komoru ustrujava voda. Ovim redom odrediCe se pomenuta vremena.d 2 n. G.vremena podvodnog preticfmja. Debljina svih zidova je ista i iznosi 0= lOOmm. II pocetnom trenutku.. G Yp pri cemu je koeficijent protoka ~l= (Sli +2sv +2Sk +lvfi-+l)-1/2.. Odrediti: a) vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozaja plovnog objekta. d. .+lpg AAo JpgA -8 . pri tome pravi otvore precnika d=lOOmm i koeficijenta protoka Il""O. T= Q.J2i .vremena isticanja vode u atmosferu i T.7-34 .62. sirine B=4m i visine H=4m) pliva na vodi. G lid ~ . projektil po gada plovni objekat probijajuCi ga sa obe strarte.I. Vreme potapanja plovnog objekta sastoji se od dva vremena.I.~ =(a -28)(b -20). pri tome na dnu pravi otvor precnika d i koeficijenta protoka Il. Nakon toga plovni objekat tone. p.5m od nivoa vode.

.z. dobija se iz jednacine hidrodinamicke ravnoteze sila . i njenim integraljenjem u granicama ad h1 do h2' dabija sci BL (B-28)(L-20) r.Kvazis(acionarna isticanja Protok vode kroz jedan otvor je V= 269 .-r. i diferencijalnog oblika izraza (3) u diferencijalnu jednacinu (2). sledi veza izmedu koordinata: (B .28)dy (4) pri cemu je protok .(B-25)(L-25) (H -ho ) == 972mm.28)(L . (6") I Gornja granica integracije h2 sledi iz jednacine (6). fl4~2gz .28)(L . odnosno CB . nakon cijeg integraljenja sledi Ii = fld n 2g . Veza izmedu koordinata x i y. jzraza (6) u diferencijalnu jednacinu (4). (5) 4 U izrazu (5) koordinata x predstavlja visinsku razliku izmedu nivoa slobodnih povdina van i unutar plovnog objekta. h2 ::: If -5.26) (3) Z"" BL y+h.48. Uvrstavanjem izraza (5) i diferencijalnog oblika. Diferencijalna jednaCina tonjenja glasi dV = 2Vdt j = (B-20)(L-25)dy.15 Ukupno vreme tonjenja plovnog objekta je T = r. T2 = f1. J n 2g h '" pri cemu je gornja granica integracije h1 dobijena iz jedllacine(3) kada se uvrsti z=h 1 i y = ho -h-5. hl= BL (ho-h-5)+h=1l27mm. G:: pg(B .. Prvi vremenski period dobija se uvrstavanjem izraza (1).25) .. \ \ .5 s == 26min4Ss.Bfi-g " d. (2) Iz jednaCine hidrodinamicke ravnoteze sila u toku tonjenja G+pgCB-28)CL-25)y= pgBL(z+ho -h). d 2n (1) pri cemu je koordinata z visinska razlika vode van plovnog objekta i nivoa otvora.28)y x -ho _ _s:_ U = pgBL(x + y +5) i glasi BL-(B-25)(L--'25) BL y.25)(L .d 2nfii 5(B+L-25) ("hI --V h2) =947.. d 2n r.28)(L . Diferencijalna jednacina podvodnog preticanja glasi dV = 2f/2 dt 2 ::: (B . + 7. = 1604. fld :Bfi-gCfh: -Jh) =657.:. kada se u nju uvrsti da je x=h 2 i y = If -0-h 2 i ima vrednost BL .-V2 = 1-l--'\I2gx .

U jednom trenutku plovni objekat pogadaju dva projektila na dubinama h t--.2. NaCi vreme za koje ce voda da se. a i koeficijenta protoka j. As pgAs . H.!. napuni u unutrasnjosti plovnog objekta do nivoa prvog otvora. pri tome praveCi dye rupe povrSine . %~ "~ t fl.. Au..A s ' j.a .GJ2iCH -h) pri cernu je konstanta All G · b = . p. 8.. a.l.a. h.l.7-35..G i H.7-35 prave otvore sarno u jednom bocnom zidu plovnog objekta. ~ ------~~J h H ~ Au ~ 7/.H -8)+h . Poznate veliCine su: G.l. fl. 3 J. Plovni objekat pliva na vodi.= 8 t Slika P.-~-.270 Kvazistacionarna isticanja Problem 2. Projektili RErENJE' Vreme punjenja plovnog objekta do nivoa prvog otvora je T=2 As [(b+H_h)312_H312_b312+h312j.( .

.

.

3.dt iii (3.3.1a uocava se zatvorena kontura K koja obuhvata siozeni strujni prostor. Za nalazenje sile reakcije na raspolaganju stoji poznati zakonmehanike 0 promeni koliCine kretanja. U ovom Odeljku bice izvedena jednaCina koliCine kretanja za slozene strujne prostore i za stacionarno strujanje fluida. Da bi se definisala koliCina kretanj~. a) \:=1 K t Vj =1 b) c) 1'v1.1) pri cemu je iii art normale povrsi Ai' Na osnovu izr~a (3. Ovaj presek se nakon promene vremena za dt pomeri u poloiaj i'-i ' koji se u odhosll na prethodni nalazi na rastojanju vidt i tom prilikom opise zapreminu dV.1b). kontrolnu zapreminu.1 koji predstavlja. u trenutku t.j" ('1\. racvu sa n ulaznih i In izlaznih strujnih preseka. a sa j bilo !coji izlazni prese!c.. siozelllie Jedan od najvaznijih tehnickih problema u primenjenoj mehanici fluid a je odredivanje sile reakcije koja je nastalausled proticanja fluida kroz neki strujni prostor.] = pv j tn Ovde treba napomenuti da se smerovi ortova normala iii i.som i oznacen bilo koji ulazni.1)dobija se i element kolicine kretanja ~V 2dA· i d·..1 Za analizu treba tloeit! !contro!nu zapremintt V ispttnjenu . == dAi vidt. u ovom slucaju. U tu svrhu posmatra se slozeni stmjni prostor s1.=pdV.izlaznih preseka. posmatrace se bilo koji ulazni presek i-i (s1. ogranicavaju sve cvrste povrsi slozenog strujnog prostora.)i veictorabrzine to ce element kolicine kretanja biti: .oi svepovrsine Ai e ulaznih i A] . Kako je koliCina kretanja vektor koji je jednak proizvodu mase (dm. _I> I>~\ v. .=n R '0 i-I j-j Slika 3. dKi = dmi~ =pvidt dAivi = PVi2~lA. Zalkon 0 pll"omeni k®HCilDle Ikll"le1!:alllja stll"ujllle ]!»Jl"Ost<!H'e Za! geometll"ijslki. Za slozenusttujnu geometriju sa s1. odnosno kontrolnu zapreminu Ii: Dakle. to ce . na pr.]1.f/tttdom u kojoj se odigrava promena !coliCine kretanja.ka. pri cemu je sa indd.271 30 PlIUMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICJ!NE KRETANJA 3. ii] poklapaju sa smerovima brzina Vi i Vi' S obzirom da ima n ulazrrihi promena koliCine kretanja stacionamog strujanja biti In I \ I izlaznih preseka.3.

== p(Lv dA.k srednja brzina po preseku (shodno izrazu (2. kbefiCijent neravnomernosti koliCine kretanja predstavlja korekciju koja se pravi pri prelasku sa stvarnog profila brzina na srednju brzinu po preseku. i iznosi: ~ = 1. (3. Rezultujuce sile pritiska koje deluju na ulaznim povrsinama Ai' odnosno izlaznim A) iznose n . U mehanici fluid a taj tip integrala seresava na sledeCi naCin: t v~dA=v. J=! L(p j+P~ jv~)Aj ii j +pV g m (3..1. Dakle..3) treba resiti integral sa kvadratom brzine.5) = LCPi A i +~imivi)i1i .1. Kod razvijenih profila brzina ovaj koeficijent je poznat.4) predstavlja koeficijent neravnomernosti kolicine lc.rezultujuca sila pritiska izlaznih preseIea.5.aCine kontinuiteta m1 = pTfI = pvAI .j) gde je vs..02 .2)Ai iii /=1.retanja. . Konacno.1.1) i ~=4/3 .kAk-2_1_t v~ dA=~kv. j=1 J '=1 j=1 J J J .z .za laminarno strujanje u cevima krliZnog poprecnog preseka (Odeljak 2.4.sila reakcije iIi sila otpora fluida i G .1. Ukoliko profil brzina nije razvijen.kAk vs. rh1 · J\ pvA J' == pV. Prime nom ovog zakona lZ jednaCine (3. oblik: FR = .LCPjA j J=1 +~jm/j)i1j +pV g . jednaCina (3. n·-Lv.\iAi ii.=1 .k A" k ' k ' Ck=i.3) kome su: PUI .R + G (3. m Put = LPiAini ~l ~z == - J~ Lp A ji1j" j ZnaIe minus u izrazu za silu pritisIea ~z potice ad toga sto su ove sile suprotnih smerova od smerova odgovarajuCih ortova normala. 8. (3.4). S. a 1 ~K =-2-V A s. iii = PUI + P. jedn.·:::.o eksperimentaJnjm odredivanjem profila brzina u preseku. iIi Busineskov koeficijent.3). ~z .)dt.3) ~se svodi na oblik m R = L(P. salp.2 dA.sila tdine fluida koji se nalazi u kontrolnoj zapremini.1.2) Prema opstem zakonu mehanike 0 promeni kolicine kretanja izvod kolicine kretallja pO vrel7leJZlt daje glami vektor JPoijizih slia. R .+P~iV. . Koeficijent neravnomernosti kolicine kretanja je odnos izmedu stvarne kolicine kretanja odredene sa realnim profilom brzina ikolicine kretanja odredene sa srednjom brzinom po preseku.rezultujuca sila pritiska ulaznih preseka.za turbulentno strujanje (Odeljak 2.272 KoliCilla kretallja m n m 2 n dK= LdK -LdK. Pritisci Pi i P j su relativni pritisci i imaju vrednosti + Pm za stanje natpritiska iii -P v za stanje potpritiska u preseku. tada se do koeficijenta neravnomernosti moze doCi.11».5. koriscenjem izraza (3.1 i izostavljat~em n indeksa "s" za srednju brzinu.2) sledi integralni.L" P j=1 U - ~ f Aj V dA j ii j J 2 - '=1 . n 1=1 .k k f Ak Vk 2 dA .L" P ~ f· Ai V. U jednacini (3.J .

Koli(tila !cretanja 273 koji predstavlja opsti oblik zakona 0 promeni kolicine kretanja primenjenog na proizvoljnu kontrolnu zapreminu slozenog strujnog prostora..6) Ovde se ustvari radi 0 primeni na neku masu fluida Ul mehamci dobra poznatog za/cona 0 momentu leoliCine !cretanja. koja je u opstem slucaju odredena izrazom (3. koji je prikazau na sl. ~j .5)je krajnje jednostavna za primenu.zr."dnacina (3. ! r . U I ovim presecima deluju sile pritiska / dinamicke sile: I M fo . C. u R odnosu na tacku 0.3.. pale. Primenom zakona 0 promelli koliCine kretanja dobija se sila otpora fluida R. stvara moment. koja su u odnosu na tacku oodredena vektorima polozaja ~ i ~. Osim ovihsiia nakontrolnu zapreminu V deluju sila tdine pV g i sila reakcije R. a sto je ustvari OSllOVlli interes proracuna. Ova sila u odnosu na nelru karakteristicnu tacku. redosledno. (3. na proizvoljno izabranu tacku 0. Ako se zeli odrediti sila sa kojom fluid deluje na cvrste povrsine koje ogranicavaju kontrolnu zapreminu.. dobija se rezultujuci moment sHe reakcije /I M = Rx ~ = LCPi + PPiVi2)AJi> ~ j=] j=l LCPj + PP jV~)Ajj1j x ~ + pV g x rg ..1a. odnosno zbir totalnog i dinamickog pritiska. VeliCine u zagradama jednacine (3. . . a koji je prikazan na s1. Cije su napadne tacke dejstva odredene vektorima polozaja Fa i F . preseka j-}.5). .. a koji glasi: moment izazvall promenom kolicine kretanja U odnosu na neku nepokretnu tacku jednak je zbiru momenata svih sila u odnosu na istu nepokretnu tacku. m (3.. smerovima sreCb'l/llz brzlna it tim preseczma. Nalazeci momente navedenih sila. .. Usled promene koliCine kretanja u nekoj geometriji u kojoj se odvija strujanje nastaje sila reakcije. tad a je ta sila reakcije veze istog pravca i illtenziteta kao i sila otpora f1uida ali suprotllog smera. posmatrace P': B)mJ 1j se opsti slucaj slozene strujne geometrije sa n V I ulaza i In izlaza. a za to se..... nalazi izmedu ulaznog preseka i-i i i z l a z n o g . koriste Bernulijeve jednaCine i jednacine kontilluiteta.l <"':) t. p. Za odredivanje momenta rezultujuce sile reakcije u OdllOSU .5)predstavljaju zbir statickog pritiska i dvostruke vrednosti dinarnickog pritiska. iii osu.2 tezistima preseka. ~+~imiVi Pj+~jmjVj' M oYJO Napadne tacke dejstva ovih sila nalaze se u Slika 3.2.V" g '.. jer se njena pninena sllodi samo lia projektOVall/e ortova nonna!a u!aznih i izlazmh prese!ca !coji se poklapaju so. odnos~o Rveze :::: -R.3. Jc. Za prirnenu zakona 0 promeni koliCine kretanja potrebno je poznavati pritiske i brzille u svim presecima.7) .. Radi jednostavnijeg prikaza sa ove slike se izdvaja deo kontrolne zapremine koji se i .

3-2c) d) a=180°. R == P]-4-.+1I==Of + :~~:~P)~Ol~~~~:/"~~omm. okrece oko ose Oz ugaonom brzinom 0). na pr.45 (sl: P.05) i b) postepeno prosirenje (1. Kroz cevovod protice V == 40 II s vode.3-2a) b) a==45°. Zanemariti tezinu tecnosti u krivini i visinsku razliku izmedu preseka 1-1 i 2-2. V == vddzrr.8) Ukoliko je obrtna kontrolna zapreminau radnim kolima pumpi i ventilatora. d z=dJ ..5). Kroz krivinu protice V == 151/ s vode. d 2 =80mm.P. 1d I D" 200mm.27m/ S.Ako se posmatrana zapremina u kojoj se odigravaprbmena koliCine kretanja. za jedan ulaz i jedan izlaz dohija se trazena sila reakcije D2rr. == 0.2('" + l)v d == 87193 a. Primenam zakona 0 odrzanju koliCine kretanja. tada se za savladavanje obrtnog momenta !vIoz mora uloziti snaga P (na pro prime nom elektromotora). koja se moze (na pr. I. Izmedu prirubuica 1 i 2 nalazi se krivina.. i to u sledeCim slucajevima: a) a=75°. P. Preseci 1-1 i 2-2 su sa razvijenim profilima brzina.8 (st P. ~k =0. I. ako se pasmatra turbina tad a abrtni moment Moe daje korisnu snagu P. Tdinu vode izmedu prirubnica .05 i Pm] == 20kPa. medutim. Sk=0. 14 == vDD 2 n /4 b) Ponavljanjem postupka iz zadatka pod a) dobija:se sila otpora R=-2579N..k =0.=0..3-1 Pz == PI +2VD .3-2d) e) za krivinu sa 81. a potom se iz Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 odreduje pritisak P2 P r 2 P Slika P. d 2 =80mm. tada obrtni moment !vIoz daje snagu P == MozO)' (3. Odrediti silu reakcije tecnosti kaja deluje na krivinu. generatorom) transfarrmsati u drugi oblik energije.3{sl. . Odrediti sile otpora koje nastaju usIed proticanja vode izmedu prirubuica 1-1 i 2-2. ako su dati podaci: d] == 100mm. .P2T+pV(v D -va) =2304N.3-2a aka u preseku I-lvlada patpritisak Pvl ==20kPa. d 2rr.25).274 Kolieino hetonjo a sto nije nista drugo do jedan oblik zakolla 0 promelli momenta koliCine kretanja. jednaCine (3. . tj.6 (st P.k =0. Pro"lem 3-2.3~2b) c) a=90°. a znaIe minus ukazuje da je ona suprotnog smera odsmera strujanja. Ovi preseci su sa razvijenim profilima brzina. a) Najpre se iz jednaCine kontinuiteta odreduju brzine strujanja v d == 5..09m lsi v D = 1. d 2 =d p I. Problem 3-1. aka se izmedu njih nalazi: a) postepeno suzenje (~==0. koja je u odnosu na horizontalu nagnuta pod uglom a.

kroz naglo prosirellje ulaznog precnika d 1 i izlaznog precnikad 2 . protokomV.3.2 = 0..Koli6ilO kretonjo 27S 2 ' D ' -. dobijaju se sledece vrednosti za silu otpora a) R=249.. a iz racve isticu kolicine vode. -' .1 dj d) a) b) c) Slika P.)A1111 -(P2 + PV.(d 2 / dj). RESENJE. dobijaju se brzine Vi = 4V / di2 n (i=1.Pv 2' Isto vazi i za presek 1-1. za jedan ulaz i jedan izlaz.Uvodenjem povrsina poprecnih preseka cevi Ai = di2 n / 4 (i=I. b) R=131.' :--:-'. D1 = 400mm. (.2. .U lllaznompreseku naglog prosirenja cevi je razvijeno turbulelltno strujallje. D2 = 300mm.Yz2 ' (i=1.7. koja u vektorskom obliku glasi: +~[(l-(.. )A 2 sin (111. kroz cevi precnika D1 i D2 . d) R=360 N.5. iIi ponavljalljem postupka datog u Odeljku 2. V''.Primenom jednaCine (3.5).3-2 RESENJE. c) R=258 N.112 ) . + R~ . pri cemu su brzine strujanja Vi = 4V / d?n \ \ Problem 3-4.k)V( -(l+(. Izracunati silu reakcije koja deluje na racvu.2).2) i koriscenjem jednacina kontinuiteta i Bernulija za preseke 1-1 i 2-2.• '. Pmo = 1 bar. e) R=165N . ~i = 1 (i=0. odreduju brzine strujanja 2 . Problem 3-3.1 = 0.3.\ 1 =:>I .(P2 + pv. 2]2 2 1. koje stoje u odnosu 2:1. dobijaju se komponente Rx = (P1 + pvt )A 1 . U horizontalnu racvu dotice Va = 2501/ s vode.4 N. koje daju rezuItujucu silu otpora R =~R._. Koriscenjem jednaCine (3.)vi]· predstavlja natpritisak P2 = +Pm 2' au zadatku pod R= (P1 + pv..2) ipritisak u preseku 2-2 P2 = PI U zadacima a)-d) pritisak P2 e) potpritisak P'l.-.rrvo se iz jednacine kontinuiteta Vo == VI +f7 .. = 60°. Ry = -(P2 + pv. dobija se pad pritiska pri turbulentnomstnijanju kroz naglo prosirenje P 2 t-p = 2(V1 -v 2 ) = I p[ .ii2 ). RESENJE.. .Odrediti pad pritiska koji je nastao proticanjem fluid a kroz naglo prosirenje. ex.)A2i12 i njenim projektovanjem na koordinatne pravce x i y. Ponavljanjem opisallog posmpka u svim zadatim prime.tho.1. = .5). .1. (. )A2 cos (ii1 . i veze izmedu protoka Ti1 = 2V2.2).dma. Dati podaci su: Do = SOOmm. Nestisljiv fluid gustine p struji turbulen.6 N.

179 mis.k2'" 0.326mis. PrOD/em 3-5. koja ima pokazivanje h= 16ID11i.3-4 4V 1. Iz horizontalne racve voda istice u atmosferu. d 2 ::: 30mm.3-4b. C. prorneni kotiCine kretanja. SI = 0.15. a zatim'se iz BernulijevihjednaCina dobijaju natpritisci Pm. d J = 30mm.5). a.8.cevi sa ziv()m. 'trenje zanemariti. = 7174N.50 • Do sile otpora moze se doCi i grafickim prikazom vektorske jednacine (1) a sto je uCinjeno na 81. 99629Pa.273 mis.12. i:::: 0. bl = 50mm. S= 0. odnosno ukupna sila otpora R::: JR. pod uglom ~ = arc tg CRy / Rx) = -59. 2 b2 Stika P. r = P mu +'2Vo -'2(Sj +l)Vj:::: DO2 n _ Primenom zakona dva izlaza - 0 {99667pa. = 60°.kojaje postavljena. P. l 1. 2 D{n . i:= 2. n 2 1.6. S2::: 0. U preseku 0·0 meri 1.' Odrediti silu otpora tecnosti i obrtni moment koji su nastali. usled. Ry = -(P m2 + PV2 )-4-sma. Dj :::: 40mm.24. kl 1. promene koliCine kretanja. Dati su podad: do = 50mm. i = 2.:= --6184N. Vi= D21 = {ll.276 Kollcina kretanja o a) b) Slika P. u odnosu se staticki pritisak pomocu U . za jedan ulaz i p 2 P 2 R = (Pmo +PVO)-4.3-5 .a z = 300mm. +R. Ski = 0.~ ==300 . i=l. b2 = lOOmm. jednaCina (3.no -(Pm) +PVj )-4-nj -(P m2 +pv2)-4-n2 2 2 D2 n _ 1 2 2 D2 n _ (1) dobijaju se komponente sile otpora 2 D2 n D2 2 DO n 2 J 2? n Rx :::(Pmo +PVo )-4--(Pm1 +PVj )-4--( Pmi +PV2)4cosu=3637N. na X osu. a j ::: 400mm. i = 1.

d l = 40mm. Ciji izvod oR ! 8y ::= 0 daje ugao y Slika P.3). d2 == 2Smm.5) dobija se sila otpora R = {Cm2V2 cos~-lhl VI cosa)2 + (Pmdgn: /4 -f-liJovo + riliv i sina+ ri12112 sin ~)2 }1/2 = 11. Odrediti silu reakcije veze 0-0.736m/ s. B. l pri cemu su maseru protoci Ihj = pVj dj 2 rc! 4 (i==0. U horizontalnu racvu doticu kotieine r~ i liz a iz nje istiee koliCina V~. SRl =0. Trenje u racvi zanemariti_ Poznate velicine su: f. ~ =15°.3-7 .O. c. Protok vade se meri pomocu blende.povrsina rc! poprecnog preseka cevi.rc / 4 odrediti· brzina strujanja n dolaznoj cevi Vo = 2.1.1. D1 = 80mm.2.12. Voda istice iz cevovoda u atmost"em kroz mlaznice na krajevima cevi. Smatrati da je cevovod kratak. p.5.3-4 odreduje se nkupna sila otpora tecnosti R. 1:. / Aj (i=1.3-7.292m/ s. pri cemu je Aj = dj2 4 .(PI + pv~ )AI sina l .353rn / s i brzine strujanja u izlaznim presecimavi = 2. RESENJE Prvo se. Cija jekarakteristika K =.1. Potom se iz Bernulijevih jednaCina za preseke 1-3 i 2-3 odreduju natpritisci PI i P2' Ponavljanjem slicnog po stupka kao u zadatku P.~.pv.R2 =0. SR3 == 0.021m! s i 112 ::= I. D3 = SOmm. 0::: REfENJE: Najpre ce se na osnovu pokazivanja manometra spojenog sa blendom i prime nom jednacine kontinniteta rio == K. a potom se koriscenjem odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina i Stika P. Iz jednaCine (3. d 3 = 30rnm. )A 2 2 sin ~ . d i (i==1. a. 2· (P2 +PV2 )A z COS~+(PI +PVJ )Aj cosa J' 5/2 pri kome ova sila ima minimalnu vrednost. c. Dati su podaci: Do = 100mm.2).KoliCina Icrelanja 277 RESENJE Na osnovu pokazivanja manometra odredllje se pritisak u preselru 0-0 Pm ::= (Pm .2 == 0. H=40mrn.2.7) daje traieni moment M =mv 1(a 1 sina+b l cosa)-lf~v2 Ca 2 sin~ +b2 cos~)::= O.4. 1:. ima minimalnu vrednost. Ovaj pritisak u zadatojgeometriji racve daje brzinu strujanja U ulaznom preseku racve Vo = 1.3-6 == arctgl r (h -I.3 = 0. nastala usled promene koliCine kretanja. Problem 3-6. odredujll brzine strujanja Vi = Ii. 1:.OSN dok jednacina (3.[jj = voD. Odrediti ugao y' tako da ukupna sila otpora tecIlosti. D z = SOmm. ProDleOt .7Pa.1 =0.8.567Nm.3).R' P3 • . pa da sezato gubici lisled trenja mogu zanemariti. na osnovu zadatih protoka.09m ! s.p)gh::= 1977. a 30°.

ali je suprotnog smera.278 Koliaila kretanja jednaCine kontinuiteta Vo::: V.38m! s i V3 == 7. .. l~l dobijaju se komponente sile otpora tecnosti 2 d2 d2 2 D on 2 1n 2 2n Rx :=: (PmO + pVo )-4-. +R~)1I2 == 177. 2 27t .. pri cemu srednji vertikalni mlaz ima visinu h=1274mm.8 N. profil brzina U preseku 1-1 Slika P. RESENJE. Do =20mm.PV1 -4. Problem 3-8. dobivaju se horizontalna i vertikalna sila koje opterecujuvezu A-A a koje imaju brojne vrednosti RH == 0.PV2 4cos~ == 177.\ ~m == 0.36rn! s. i on iznosi /::.3-S.3-9 .8N.!-'PVj . Fontana ima pet izlaznih mlazeva istih protoka. Smerovi ovih sila ucrtani su na s1.istog pravca i intenziteta kao i sila R.41 N.4 ni . . i jedmi'Cina: kontinuiteta. ~R = 0.4N. P = lOOOleg! m 3 • REfENJE' Prime nom izraza v = J2gh za brzinu isticanja mlaza.COS CX. leroz cev precnika d i duzine t. +V2 +V3 dobivaju natpritisak Pmo = 28009Pa i brzine u izlaznim presecima v1 = 7 . N aime.301til S. od rezervoara A prema rezervoaru B. visin ike razlike izmedu preseka A-A i izlaznih preseka mlazeva. Odrediti sile koje opterecuju vezu 1-1 naistezanje i smicanje. ~ D == lOmm. Masa cevi je m. . dole jeu krajnjem preseku cevi (2-2) razvijen .Na samom pocdku treba napomenuti dasu preseci 1-1 i 2-2. P. p. Ulje gustine p i kinematske viskozIlosti v struji Iaminarno. . 2 d2 2 2 d] n . kao i teZinu vode u toj zapremini.3-S Prolilem 3-9. sa razliCitim profilima brzilla. Dati podaci su: d:= 5mm. v2 =7 . Zbog razvoja laminarnog strujanja u cevi gubitak lisled trenja uvecati za koeficijent n..+PV2 4Sm~+pV3 -4-:=11. koji odgovaraju priru!:pickim vezama cevi. U pocetnom preseku cevi (1-1) profil brzina je uniforman.~ =60°. Zanemariti trenje u cevima. Izmedu prirubnica 1-1 i 2-2 izmeren je pad pritiska.I Stika P. cx. koje daju silu otpora R == (R. Trazena sila reakcije veze 0-0 je .= 30°.~\\\.8. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu koje opterecuju vezuA-A nastalu usJed promene kolicin~ kretanja. Bernulija i kolicine kretanja. 2 d3 n Ry =-pV] -4-smcx.18 N i Rv =: 6.parabolicki profil brzina. (. 2 Don _ '\' 2 d j n _ R = (Pmo + pVo )-4-no .5. Iz zakona o promeni kolicine hetanja 2 ~ 3 .

jer se strujanje u cevi razvija od unifornmog do razvijenog parabolickog profila brzina i to na duzini 1 = O. Prema tome. m. i-i i 22).2 = 2 i ~2 == 4/3 (v.Kolic~ita !creta17ja 279 je uniforman. i za njih primenjuje jednacina kontinuiteta V = voro2n = v2rnh = v1 2Rnh. Poznate veliCine su: ro' V. Odeljke 2. ri Ii R '/0 = . 0. 1-1 ix-x. dobija kvadratna jednaCinaza brzinu eije je pozitivno resenje v = _ 32nlv + (32nlv)2 + 2!J. a u preseku 2-2 razvijen . koeficijenti neravnomernosti kinetieke energije i koliCine kretanja imaju vrednosti: 0. za razmatrani slucaj glasi R=[!J.5.5). -+nA-P 12 P 22 d2' 2 2 2 posle zamene koeficijenta trenja izrazom (2. iz koje slede veze izmedjlibrzina .08d Re. Voda istice protokom Ii iz vertikalne cevi poluprecnika roo Na izlazu iz cevi nalazi se koaksijalni obod poluprecnika R. a. Ispod oboela je disk. ProD/em 3·10. Pri isticanju vode strujarije izmedju diska i oboda je radijalno.1.brzina u presecima:l-1. a pri zadatomprotoku V se nalazi na rastojanju h. /1. to je gubitak usled trenja veti nego kod potpunog razvijenog laminarnog strujanja. Ispoel eliska je pricvrscenaopruga~rutosti c. Ry (Pn = PTg1.2 V 1 = P-h v = ''1 -r ro TC _f( n . 2 2 d d P Ovde treba napomenuti da se gubitak usled trenja ne moze odrediti kao 2 A·11 d ·v 12.." Rs == (p--1 + m)g .p == P1 . koji je pri protoku RESEN1E: Najpre treba odrediti odgovarajuce b.zine i pritiske.parabolieki profil brzina. -=:-+0. P. Ri =Rx 4 a njihovi smerovi dejstva su ucrtani na s1. 4 Projektovanjem sile R na koordinatne pravce x i y dobijaju se komponente'sile d 2n ~ d 2n _ d 2 rc - otpora tecnosti Rx = (Ap-"3 Pv 1 2 d 2 rc )-4. ~1 = 1. profile . jednaCina (3.1): S obzirom da je pad pritiska izmedu preseka 1-1 i 2-2 poznat (!J. Kako je ovde ree 0 razvoju laminarnog strujanja (v. odnosno sile koje opterecuju vezu 1-1 na istezanje ismicrinJe d 2n .4 i 3. p. ali se On uvecava sa koeficijentom n koji ima vrednost od 2 do 2. R .m. jer ovaj izraz vazi sarno za razvijeno laminarno strujanje. Zato se ovaj gubitak racuna leao da je strujanje potpuno razvijeno.3-9.P2) to s6 iz Bernulijeve jednaCine P1 v P2 v Iv -+0. Zakon 0 promeni koliCine kretanja. U tu svrhu se uocavaju tri preseka (s1.1.P--+P(P1-P 2 )V"-4-]i -PTg1 k .39). P.p .3-lOa) 0-0.1 = 1.koja pri protoku ri = 0 ima statieku eleformaciju a. Oelrediti krutost opruge koja pri elatom protoku ddi disk na rastojanju h. mase V = 0 priljubljen uz obod.

p. h. pri tome smatrati da je strujanje vazduha nestisljivo. a. dakIe.3-10 Ukupna siia pritiska koja deluje na disk. Svi kanali kroz koje struji vazduh supravougaonog oblika visine h.280 Kolieino hdanjo 1z Bernulijevih jednaCina za preseke 0-1 i O-x " strujne 1~ v Po Vo P V P1 V -+-:=-+-:=-+1 p 2 p 2 P 2' 2 2· 2 i kada se uzme u obzir da su pritisci Po i P manji od atmosferskog.D=C b) B IZLAZ ILI C 1 1 0 D 0 0 1 0 1 1 TABLICA ISTINITOSTI Slika P.. V.r/2' Po . d.1). RESEN.) poljem potpritiska. ledna od osnovnih fluidickih logickih komponenti je komponenta "ILl". 1i. a sastoji se od komponenata izazvanih konstantnim (Pvo) i promenljivim (p. PrOD/em 3-11.Pd ) / (a + h) .. l Kako za disk (s1.Pvo i p:= Pa . P.3-11 bna oblast strujne tehnike koja se koristi u sistemima prenosa informacija i upravljackih signala.. Odrediti sile otpora vazduha koje opterecuju fluidicku komponentu. kod digitalnihracunara i 1i sistemima automatizacije.Pv ' kao i da se isticanje vrsi u atmosferu (P1 = Pa ) tada se dobijaju odgovarajuCi potpritisci a) Pvo = 2(vo -v1 ) P 2 P 2 2 .. Pv c(a+h) =2 v1 (7.3-10b) vazi jednaCina ravnoteZe sila Pa + c(a +h) = mg to sledi da je potrebna krutost opruge c = (mg .P1 . tako da iz logicke komponente postoji sarno jedan izlazni rnlaz C iii D. u kojima su protoci vazduha V2 iii. za vojne i civilne potrebe. Po = Pa . Primenjuje se: u avionskoj tehnici. je '2 r 2 PV I 2r 11:dr = Pvoro 11:+-Pa = Po +P = Pva ro 11:+ pv ro 411:h 2 2 lln--ro R ro (1-2 R2 1 ? )J . P. Na slici je prikazan fluidicki logicki element "ILl". tj. koja je prikazana na s1. kod koga se ulazni mlaz vazduha (UV') protoka V upravlja pomocu vodova A i B. kod qtketa i projektila.3-11a (a .P2 (P2 > P1)' 1.IE: Fluidika je pose- A ULAZ A 0 0 1 1 ~ B 0 1 0 c . PoznateveliCine su: a. b. u medicini. R2 r fR b) SIiIca P.

= 3 m3 / s vazduha. tad a ce ulazni mlaz da priane uz zid desnog izlaznog kanala. Da bi se ova tabela istinitosti ostvarila. U jednoj fabrickoj prostoriji.3-11a) iIi centralno .. po Bulovoj algebd. pri projektovanju fluidicke komponente "ILl" treba voditi racuna cia se kao izlazna velicina pojavi sarno jedan mlaz C iIi D. P. koji se ugraduju u izlaznim kanalima (vodovi "0" sa 81. 2 Ry = (Po + pv~ )bd .. sledi P=Po+2Vo-(~+1)v p[ 2 2] . iIi. U logickoj komponenti "ILl" mogu da se ostvare dva stabilna stanja. tabelu sa s1. je osnovno svojstvo koje se koristi pri radu fluidickih komponenti.. sa binamim brojevirna 0 Hi 1. leao i sile i Ry ' ali Sil suprotnog smera. jednaCina (3. R. ako se zeIi dobiti broj 13. P. pa se zato i naziva bistabilni element.5).~ Problem 3-12. -v~)lhd-(p+pv2)adCoscx. slede leompollente sile otpora vazduha =[P2 . pa vaZi C = D. kada daminira upravljacki mlaz A.KoliCiila Icretallja 281 sematski na s1. predstavlja sigman dogadaj.na mestu ostre ivice "0". Ova cinjenica se moze iskoristiti na pI. +V2 2 va :=: bd' vJ = hd' v2 = hd' v =. koji u binarnom sistemu ima zapis 1101. Da bi se odredila 8ila otpora nastala lisled skretanja ulaznog mlaza treba odrediti odgovarajuce brzine i izlazrn pritisak. avo svojstvo prijanjanja mlaza uz cvrsti zid . predstavljaju dogadaje "lazan" iIi "tacan"..3-Ub). usled prerade radnog materijala nastaju isparenja. tada bi trebalo da postoje cetiri logicke komponente "ILl" koje bi imale odgovarajuce izlazne signale koje im diktira binarni zapis broja. postavljene za ulazni i izlazni mlaz. Za odvodenje ovih isparenja iz prostorije treba obezbediti ri. u logickom smislu. pri projektovanju digitalnih racunara iIi upravljackih sistema. pale. u kojoj vlada temperatura t=20°C. Da se isparenja nebi prenosila u susedne radne prostorije u njoj treba obezbediti potpritisak od 5mmvodenog . Ovi dogadaji Sil kornplementarni.PJ +p(v. Zato je u zidu ugraden aksijalni ventilator koji ova isparenja izbacuje u atmosferu. Tako na pr. a ne nikako oba istovremeno. Tako na pI. P. Brzine strujanja su J/o VJ V Va +V. iii. U fluidickim komponentama obavezno treba da postoje vodovi za ozraCivanje. Element "ILI" moze da ostvari dva stabilna stanja.dogadaji C iii C = D. pa dogadaj E = C + D = C + C. Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja. Rx. pa se za komponentu "IU" moze napraviti tabela istinitosti (v. Princip rada je sledeCi: vazdtih pod pritiskom dolazi u komponentu kroz ulazni vod UV. taj ulazni mlaz vazduha iz komponente moze da istice kroz jedan od dva izlazna otvora C ili D.(p + pv )ad sina. Sile otpora koje deluju na fluidicku komponentu su istog intenziteta. a sto zavisi ad odnosa protoka i pritisaka u upravljackim vodovima A i B.Koanda efekat. kornbinovano. pak. koja ce se opisati dogadajima izlaznog mlaza C ili D. ad 1z Bernulijeve jednaCine. Izlazni mlazevi .3-11). Dogadaji C i D mogu se poistovetiti sa upravljackim signaIima "iskljuceno" i "ukljuceno".

prema Odeljku 1. Kompresor Komora za Turbina sagorevanje Promena koliCine kretanja odvija se Slika P. RESEN.282 Ko/ic"ina kretanja stuba (Pv = 49. cijim sago:evanjem na izlazu iz motom izduvni gasovi isticu brzinom od v2 =: 600ml s. tj. Pa = I bar .+4P~2[ 1-(-) v 4 d 2n D 2 2J =4026N " Slika P.5) dobija sila reakcije R = rn 2 v2 -lnlv 1 = (m J +mO)v2 -m J VI = 13377N.3-12 pri cemu je gustina vazduha odredena izrazom (1. Ovde treba napomenuti da se iz jednacine (3. Odrediti silu reakcije kojom ventilator deluje na zid.• 3 m Problem 3·13. ()drediti silu reakcije mlaznog motora. taka i u izlaznom preseku motora. gustina vazduha iznosi Pl == 0. Turboreaktivni motor samo u pravcu ose motora. d=400mm. U turboreaktivni motor dovodi se rno = 0.2.9.2. RESENJE: U uslovima standardne atmosfere na visini od z=5000m. Na krilima aviona nalaze se turboreaktivni mlazni motori ulaznog precnika d J == 500mm.Kad raketnog motora postoji sarno jedan karakteristicni presek koji je na izlazu motora i kroz koji protice maseni pratok izduvnih gasova IiH rilo' S obzirom da gasovi isticu u atmosferu dejstvo sHe pritiska izostaje tako da se iz .188.736Slcgl m 3 • Sa OVOID d gustinom vazduha i brzinom leta aviona vJ dobija se ulazni maseni protok vazduha u motor ml . Problem 3-14. RESENJE. silu kojom on ucestvuje u 1110 kretanju aviona." Pl vld~1I: / 4 == 40. Izduvni gasovi iz motora isticu vertikalno na dole brzinom v=600mls. Za vertikalno uzletanje aviona maseM=6t koriste se dva raketna motora protoka vazduha In = 50 kg lsi protoka goriva . te se zato iz jednacine (3.49kg / s. 7kg / s goriva.5) eliminisu sile pritiska jer atmosferski pritisak vlada kako u uiaznom. Avion leti u uslovima koji odgovaraju standardnoj atmosferi na visini od z=5000m brzinom od vJ = 280m/ s.05Pa). Dati podaci su: D==500mm.1) i iznosi kg P=(Pa-Pv)IRT=1. Odrediti ubrzanjesa kojim avion vertikalno uzlece.7E: Trazena sila reakcije je D n -d R==p . Nadena sila reakcije turboreaktivnog motora predstavlja za avian aktivnu silu kojom motor ucestvuje u njegovomletu.3-13.Ina = 1 kg Is.

5 2 37. Sila reakcije R j koja se dobija isticanjem gasova sagorevanja je sila koja obezbeduje let .71 s.lE· Pre lansiranja ukupna mas a rakete je In =: Ink + In) + 1n2 + 1713 toku rada nekog stupnja rakete maseni protok goriva je rhgi ::: .3-14 Pro/. b) Iz izraza (2) sledi da se masa goriva pri kretanju menja sto znaCi da se kretanje rakete mora tretirati kao SIika P. R 2 := 721kN i R3 := 59. 12 := 168 s i 13 ::: 482. odnosno I) ::: 210. RESEN. Integraljenjem izraza (1) dobija se zakon promene mase goriva stupI~a koji je u radu t Ingi(t):=mgi(l -).: : : . 3-15. dt ti ding. Kolicifta kretanja 283 jednacine promene kolicine kretanja (3.7l gi . s Slilm P.4 8.[ a = 2R .5kN. U (i = 1..2 t ukupne mase pojedinih stupnjeva i goriva u njima date u tabeli T.potisak rakete. uzletanju J\.2. Odrediti koUke sile potiska rakete se ostvaruju u pojedinim stupnjevima..35 s. Pri sagoreval1ju goriva u pojedinim stupnjevima rakete ostvaruju se konstantni maseni protoci mg) := 700kg / s.2t. b) Pri vertikalnom letu odrediti koliku brzinu i na kojoj visini ima raketa neposredno pre odbacivanja prvog stupnja. Iz izraza (1) dobijaju se vremena sagorevanja pojediI1ih stupnjeva tj ::: mgj /.. Jedna trostepena raketa (Ariane) ima masu kapsule Ink ::: 1. Iz jedriacine kretanja aviona u vertikalnorn pravcu pri '-"-.6 34. mgt =: 209 .3-15 Nakon potpunog sagorevanja goriva u nekom stupnju raketa odbacuje taj stupanj cime se smanjuje masa rakete i postize njeno dodatno ubrzanje.5) dobija sila reaktije isticuceg rnlaza R ::: (ril + rilo)v.3) (1) pri cemu je znak minus zbog smanjenja mase goriva.3-15 . rhg2 ::: 206kgl s i mg3 ·:= 17kg/ s. odnosno sile potiska Ri = -RZi := lilgill (3) koja ima brojnu vrednost R):= 2450kN.jl.39~. a) Brzina gasova sagorevanja l1a izlazu raketnog motora je u:= 3500m/ s.2 Tabela T. step en rakete ukupna masa masa gonva i mj [t] Ingi[t] 1 161 147.lem 3-15. pri tome silu otpora vazduha zanemariti.J g dobija se vertikalno ubrzanje sa kojim avion uzlece a= ~f(n1+}iJO)v-g:=0.: = const. ti (2) a) Zakon 0 promeni koliCine kretanja raketnog mbtora daje silu reakcije..2 3 9.

Ina z(t) == --2 +(vo +ulnm)t+-..2.81m/ 8 2 • Jasno je da pri tacnijim proracunima ove efekte. lednaCina kretanja rakete glasi (4) mCt) dt 2 dv ::= -mg .7t. tieba uzeti u obzir.--:) = 143. h u koja definise trenutni Divo vode u cisterni. u i ventila Sv' Odrediti sHu reakcije isticueeg mlaza u funkciji 9d visine h i. Problem 3-16. Ovim zanemarivanjem koriscenjem izraza (3) i (4) jednaCina kretanja (5) se svodi na jednacinu ding] Ct) dv = . mg! t1 t1 t] 1z ovih resenja dobijaju se brzina i polozaj rakete neposredno pre odbacivanja njenog prvog stupnja mg1 v1 ==-gt1 +uln(1+-)=2206.3-16 konstantnombrzinom U . lcao i sto je dato u postavci problema.5m/s. vee i zbog toga sto je ubrzanje Zemljine teze promenljivo sa visinom po zakonu g(z) = go (R+Z)2 ' pri cemu je R=6368 km poluprecnik Zemlje i go = 9. U autocisterni je voda koja istice kroz krtatku cev precnika d. t=O. gt~ r In Ingl ] Dobijena resenja nisu sarno prve aproksimacije zbog zanemarivanja sile otpora vazduha. ima reSenje In v=v o -gt+uln () Ina +mg] t Ova brzina rakete (v = dz / dt) daje zakon kretanja utl [ t t t] .Rv + R z (5) pn cemu je Rv = A C w pet) v (t) / 2 sila otpora vazduha u kojoj je C w koeficijent otpora rakete.(m-Ingl-)lnCIn-m gl -)-mlnln+mgl - gt 2 Zj ==-2+ut{1+Cmg1 -1) In (1--.gdt .u sledeCim slucajevima: a) cisterna rniruje. sila otpora vazduha moze zanemariti. i b) cisterna se kreee Slika P.u Ino +lng1 (t) ..23km. koja uz koriseenje pocetnih uslova z=O. Ova analiza omogucava da se u prvoj aproksimaciji kretanja. Neposredno posle lansiranja kada je brzina mala raketa se kreee kroz gusee slojeve atmosfere (poglavlje 1. . kao i silu otpora. vazduh je razreden a njegova gustina je mala.12) dok pri veCim visinama.284 Kolicina hetan/a kretanje tela promenljive mase. u kojoj se nalaze lokalni otpori usisa t. kada je brzina velika. v = Vo = 0. Masa rakete u prvoj fazi leta je mCt) == mo +mg] (t) pri cemu je Ino == m-Ing] == 61.

S1). snagu koja omogucava kretanje glisera. snaga Po korisnosti sistema = Inv 2 12 = pAv 3 12.· Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja za pravac kretanja glisera dobija se sila reakcije R=pV(v-u)=812. 5ada se inoze odrediti i stepen yt=B. ·.. .· Posmatra se kontrolna zapremina u kojoj se odigrava proa) b) mena kolicine kretanja a koja je Slika P. Primenom zakona 0 promeni kolicine kretanja za pravae kretanja dobija se sila reakcije koja gura kolica R = 2 P A (v .593.5) daje izraz za silu reakcije: a) R==pVv=2Pghcp-d-n.l A.J2gh .3-17 b.':" " maksimalni stepen korisnosti.1/3 stepen korisnosti maksimalan.l == 11 ~~u +~v + 1 koefieijent protoka.3. Kroz fiksnu mlaznicu povrsine A istice horizontalni rnlaz vode brzinom v..U relativna brzina isticanja vode.41N. a brzina isticanja odrednja je izrazom v == <]) .z:. Ovako odredeni protok i brzina isticanja vaze za oba dela zadatka. Odrediti silu reakcije mlaza vazdu. Prolllem 3-18. 16/27 = 0. RESENJE.gde su:A == d 2n 14 povrsina poprecnog preseka i f.=4(1-!i. RESENJE.. Ovar~az vazduhaizaiiva kretanje glisera brzinom u=54 kmlh. Mlaz udara u lopaticu koja se nalazi na kolicima i pri tome ih pokrece brzinoll1 u. atmosfera je definisana veliCil1ama stanja Pa ta Pa = Ibar i ta == 30°C.u)2 . .. Karakteristicne brzine na ulazn i izlazu kontrolne zaprell1ine sU V-I. pa n OVOID slucaju jednacina (3. USled isticanja vode promena kolicine kretanja odvija se samo u horizontalnom pravcn.P.!!. Okolna . Po v v Nalazenjem izvoda oytlo(ulv)=O..). V = f.1 7 7 b) pri cell1u je zbog kretanja kamiona v. tj.::--~.. R == pV(v-U)./.1. Kroz rnlaz vode uloze se kineticka energija.7. = R u .~8.3-17 prikazana na s1. Odrediti pri kOI11 odnosu brzina u/v prikazani sistem ce imati v <. i on tada ima vrednost ytm~ =.Kolicina krelanja 285 RESENJE Prema izlozenom u Odeljku 2..J2gh. Hidro-gliser se pokrece aksiji:tinim ventilatorom bez kuCiilta pri cemu elisa iza ventilatora stvara horizontalni mla~vazduha precnika d=lm koji ima apsolntnu brzinu strujanja v=45m1s.ha i. dobija sedade priodnosu u/v=. trenutni protok vode odreden je izrazom .i==. S obzirom da u izlaznom preseku eevi nema kontrakcije ll11aza to je koeficijent protoka brojno jednak koeficijentu brzine (w=<])). pa ce korisna snaga biti .ka P. Problem 3-17.

. Smatrati da u izlaznom preseku mlaza primarnog fluida on povlaCi sekundarni Cev za mesanje ~'"<> -. Ko10 se okrece konstantnimbrojem obrta n 1~1 e/min). Poznate veliCine su: p. Odrediti porast-promenu pritiska."" . ZanemarujuCi silu trenja i kontrakciju mlaza odrediti silu reakcije koja deluje po jedinici sirille brane. => v If =-ol-Slika P-3.3-21 se sastoji od: mlaznice.149kg/m3 gustina vazduha i V=(v-u)d 2n/4 zapreminski protok relativnog stmjanja vazduha. Slika P. Ejektor . U kanalu pravougaonog preseka dubine H==2m struji voda srednjom brzinom 11 == O.~- '~~~5-------------~~'l ~ ----\.1 U == .l/ ·D == pV (v-u). njegov transport.286 Kolicrincz kretczll/a pri cemu su p==p"IRT=1.9. kroz koju dolazi primarni fluid (velikom) brzinom v]. V.-..lm. pri tome je dubina isticuceg mlaza h==O.. koji dolazi kroz rnIazmcu precnika d2 = d3 brzinom v2 . i b) u ejektoru (cev za mesanje i difuzor). v Problem 3-20.3-21. Odrediti obrtni moment ~egnerovog kola. Problem 3·Jl. U mlaznici se nalazi cev preenika d l .. cevi za mdanje i difuzora..--=(> ---... tj. Ovom ptilikom se trosi snaga P == R V = 12187 W . iste gustine..19 h R pg 2 2. d. Ejektor prikazan na sl.3-20 2 v su ' 2V.1- ". Segnerovo kolo se sastoji od dye radijaine cevi na cijim se krajevima nalaze mlaznice izlazl10g precnika d.------ 3 Stika P. koje su na medusobnom rastojanju D.25ml s.~~ - d3 ·V3 . n. . D. Mlaz primarnog fiuida istice u cev precnika d 3 i pri tome povIaei sekundarni fluid.~. Prolaskom primarnog fluida· kroz ulaznu mlaznicu brzina strujanja raste a pritisak opada sto omogucava usisavanje sekundarnog fiuida.' 2 H N P'£SEN.lE: Traieni obrtni moment je j\.lE: T==T(If -h ) +pHv (1-h) == 17196 m . Ispod ravanske betonslcebrane vrsi se ispust vode. Ukupni prC'tok tecnosti je rj. RESEN.P. cemu brzme v == -2. a) u cevi za mesanje ako je ona kratka i trenje u njoj se moze zanemariti. d rc 60 Problem 3-21. nnD pn.

2kg 1m3 • Merenjem ulaznog profila brzin. sto znaci da je sila reakcije R:=O.3.P3 A 3 + pViA1 + pv2.Al == (d.a u presekll A uJvraeno je da je srednja brzina strujanja v A == 15m/ s i da su koiekcioni koeficijenti' 0A == 1. Za ejdctor vaZi jednaCina kontinuiteta pjvjA j +P2V2AZ 0= P3v3A3 == P4V4A4' (a) u kojoj su gustine: Pj primarnog fluid a. Gime se cestice. U posmatranom sillcaju primami i sekundami fluid su iste gustine.P. Ciklon sluzi za izdvajanje cvrstih cesticamaterijala 1Z struje fluida. U izJ. a) Primenom jednacina (b) i (c) dobija se porast pritiska u cevi za mesanje dj 2 d1 2 2 6P3j == P3 .-d j i da BU II ovom.96. A2 . . Ovo izdvajanje se vrsi stvaranjem vihomog strujanja uciklonu.02). te se zato jednaCina koritinuiteta (a) svodi na oblik ~~+~~o=~~==~~.d j )rc /4. Pj (Aj +A2 ).4). aJijusviu1drugim merodavnim poprecnim presecima ejektora. 1z ciklona izlazi kruzna cev precnika d=300mm. koeficijenti nera~Il6~erl1osti brzinskog poJja jednaki jedinici. A2 ·::: A3 -.sekundamog fluida i P3 i P4 mesavine fluida.Pj == p(y) [1. ? 2 . tecnostigasom itd. U cevi za mesanje izmedu preseka 2-2 i 3-30digrava se promena kolicine kretanja.P3viA3 . U tom slucaju raeli se 0 transportu sekundarnog fluida (iIi cvrstog materijala) gustinepz primarnim fluidom (obicno vodom iIi vazduhom) gustine Pj' Zbog ove mogucnosti ejektori su nasli primenll II transportu: brasna vazduhom.058 i 0B :::: 1. B == 1.+1)(y) 4 pvi h ' gdejebrzina v3=(VjAj+v2A2)/A3' ProD/col 3-22. ~ 2 2 Medlltim. koja je postavljena prema horizohtalipbduglomex.32 i ex. A == 1. Koeficijent lokalnog otpora difuzorajes.. jer U ovom slucaju ih nema) izvrsena su odgovarajuca merenja sa vazduhom gustine P == 1. Ciklon prikazan na sl. a sila reakcije dobijena iz jednaCine (3. gustine Pj i P2 ne moraju biti iste. Izmerene vrednosti uIaznog i izlaznog . zbogdejstva inercijalnih sila krecu ka zidu ciklonaa samim tim i izdvajaju iz fluida. RESEN7£ Radi jednostavnijeg pisanja uvode se oznake za povrsinepoprecnih preseka Ai == di rc / 4 U=1.(d) J(v1 -V 2 ) 3· 3 R::::.= 15°. U dlju odredivanja koeficijenta lokalnog otpora ciklona za rad bez cestica (izlazna cev C za cestice je zatvorena.aznom preseku B ciklona profil brzinaje turbulentnipotpuno razvijeni (ex.3-22 ima pravougaoDu ulaznu cev dimenzija a=200mm i b=300mm. sljake vodorn. 7 b) Izmedu preseka 3-3 i 4-4 difuzora vaZi Bemulijevajednacina P3 + /2 == P4 + p(s+1)v~/2 Primenom ave jednacine i jednaCina (b) i (c) dobijase porast pritiska u ejektam P d3 4 z 6P==P4-Pj== 6P3j+i[1-(C.KoliCiniJ/cretanja 287 fluid kroz prstenasti presek visine d 2 -.5) glasi: (c) Kako je cev za mesanje fluid a hatka to se trenje u njoj moze zanemariti. P2 .

:\ a iz rije izlazi kolicinama kretanja Jn 2 P2 v2 i m3~3v3' Na povrsini koja ogranicava kantrolnu zapreminu vlada pritisak . pod uglovima y 2 i y 3 u odnosu na osu mlaza. SWca P.2 i 3 (s1.732ml s..3a) koji istice kroz izlazni presek jedne mlaznice i udara u cvrstu pregradu pod uglom yl ' Tom prilikom ako se analizira ravanski problem mlaz se deli na dva dela. S=-2 (PA -PB)+u A (-4 b) pVB a -u B =0.. 3.. RESENJE: a) Primenom jednaCine kontinuiteta za ulaznu i izlaznu cev ciklona dobija se brzina 2 VB = V A 4ab I d 1[ = 12.75N. Ciklon Ry 2 = (P A + PP A VA )ab sinu = Il.3-22... b) JednaCina promene koliCine laetanja cilclona glasi R = (PB + P~BVB)AB . Na osnovu ovih merenja odrediti: a) koeficijent Iokalnog otpora cilclona koji radi sa cistim vazduhom. Iz Bernulijeve jednacine za iste preseke dobija se koeficijent lokalnog otpora ciklona 2 2 d 1[ 2 A .•. Udarac mlaza u tela Uvodenjem kontrolne zapremine Veon izmedu preseka ::'. i b) rezultujucu sHu realccije ciklona nastalu usled promene lcolicine kretanja.(p A + PP II V A)AA' 2 2 - Projektovanjem ave jednaCine na horizontalni vertikalni pravacdobijaju se komponente sile R".3b) zakljucuje se da fluid u nju ulazi koliCinom kretanja riljp j.53N.288 KoliCtita kretonja potpritiska su PA :::: 400Pa i PB =500Pa. =(PB +p~Bv~)d27t/4-(PA +p~Av~)abcosu=5. + R~) 112 = 12..3.. koje daju rezultujucu siIu reakcije ciklona R '" (R.634. j . Mlazevi se u presecima 2-2 i 3-3 odvajaju od tela..3.3..3. Udlall":!llc mlaza Ull cvntu pregll"adu Posmatrace se mlaz fluida (s1. c) Slika 3.. tako da udarac mlaza deluje izmedu ovih preseka odgovarajucom silom R na telo .98N.

10) Ako se. Problem 3-23.::< 1)..E'NJE: Slika P.2 i 1. a ~12 i S13 koeficijenti lokalnih otpora pojedil1ih delova mlaza.9). odnosno sila kojom fluid deluje na telo R=-Rf =In2~2v2 +1i13~3ii3 -J:ill~]vl.3) koeficijenti korekcije kinetickih energija preseka. te se zato na njoj dejstvo sila pritiska eliminise. 1. protokom r~ i ndara u ravnn plocu nagnutu poci uglo~ a u odnosu na horizontalu. 2 i 3 moze se pretpostaviti da su korekcioni koeficijenti a j '= 1 (:=..::::V~ V2 'fa:- ~=V~· v3 fa:- Za posmatrane preseke 1. (3.2. strujanje u mlazu tretira kao strujanje savrSenog fluida (1.3b).3.je postavljena pod uglom y :::: arctg(Rx I Ry) u odnosu na horizontalu.13:::: 0) tad a su brzine strujanja u posmatranim presecima medusobno jednake (v] :::: v 2 :::: v 3 ).' a) lednaCina promene kolicine kretanja u mlazu (3. Konacno. 1z ove jednacil1e slede odl1osi brzina -. primelljena na posmatrani mlaz glasi R=pV3V3+PV2i72-pri. (3. pak.. U tu svrhu koriste se Bernulijeve jednacine 2(.Yj) .KoliCiilah'danja 289 okoline u koju mlazistice.. Odrediti sHu reakcije i odl1oS kojim se mlaz deli u sledeCim slucajevima:" a) ako su koeficijenti lokalnih otpora delova mlazakojiskrecu /.VI· Projektovanjem ove sile 11a pravac l10rmalan na plocu dobija se sila reakcije RES. te se zato Odllosi izmedu brzina svode l1a obUk v3 /v l =1/JS13+ 1 .3-23 . Nakon f primene jednacine promene kolicine kretanja (3.ni 3 P v3 sin(y 3 . dimenzija a x b (b » a). te se zato otpori umlazu zanemaruju. Mlaz tecnosti gustine p istice kroz mlazllicu.. + R:) 112. koja .nil PI VI siny I' 3 odnosno intenzitet rezultujuce sile R :::: (R. Posle udarca u nepomicnu plocu mlaz se deli na dva dela.3' i b) ako je fluid u mlazu savrsen.9) dobijaju se komponente sile ..5) ciobija se sila otponi fluida R (s1. V2/vl::::1/·J~12+1 Rx :::: ni2~2 v 2 cos(y j +y 2) +1i13~3 V3 cos(y 3 -'y 1) - mPl VI cosYI' l Ry :::: I:i1zP2 v 2 sin(y I +y 2):.L]VI :::: 2(a l +~12~V2 :::: 2(a 2 +(13)V 3 ' 1 2 1 2 1 2 u kojima su a j (i = 1.9) Za odredivanje sile R potrebno je poznavati vrednosti brzina v 2 i v 3 ' odnosno u kom se odnosu mlaz deli pri udarcu u cvrstu pregradu. nakon odredivanja merodavnih brzina strujanja. projektovanjem jednacine (3. ~j ..12:::: 0.

3-24 R == pT/v . Voda istice 1Z mlaznice precnika d=lOmm i udara u homogenu obrtnu ravnu plocu. v.=300. te odnosi protoka 2 Sila kojom mlaz deluje na ploeu je odredena istim izrazom kao u zadatku pod a) R = pVjVj sin a. pri eemu je brzina isticanja v = 4V 1d 2 n. Odrediti silu kojam mlaz deluje na pioeu. == 0 "dobija se da je za vrednost ugla a. I \ \ RESENJ£: Ponavljanjem identienog postupka kao reakcije mlaza u zadatku P. pri kome ce sila reakcije imati maksimainu vrednost. jednacina (3.3-25 Pru!Jlem 3-26... v~ 12:= (1+s 2 )vi 12 == (1+S3)v. Ravanski horizontalni miaz vade istice iz mlaznice protokom V.JC:. 12. dabija se sila reakcije R:= pVv(l+cosa.- V3 _ 1+ cosa. ~ :'~' ~=::::::> Pru!Jlem 3-24.290 Kolicina Icretanja dok se projektovanjem na poduzni pravac ploce dobija relacija Ry := PV3V3 - pV2 v2 - p~~ Vj cosa.+iCl+JC:. Odrediti silu reakcije i ugao a. " RESENJ£: Slika P.=O sila maksimalna i ona tada iznosi Slika P. odnosno brzinom v.casa.) T~ <.3-23 dbbija se sila .+i(l-~cosa. mase m=lOkg i duzine l=400mm.+icasa. o promeni kolicine kretanja u mlazu. i udara u ravnu vertikalnu plocu. == ~S2+1+~S3+1 b) U slucaju strujanja savdenog fluid a vazi r-~2 ~ := V 2 .) T/3 _ K. Odrediti brzinu kojom voda treba da istiee iz mlaznice da bi ploca zauzela polozaj odreden UglOID a. 2 V. := Ti"z +V3' dobijaju se traZeni odnosi protoka V.. Silu trenja u osloncu zanemariti. 1.. 1z mlaznice precnika d istice mlaz vode protoka V.2 - ~c. pri cemu je brzina isticanja mlaza Vj := V I ab.y .~~J~L ~ ".2+1+JS3+1 SU == S3 = 0. Primenom ove relacije i jednacina Bemulija i kontinuiteta V.9).). na rastojanju h==200mm od obrtnog oslonca ploce. . Nakon urlarca mlaza u simetrienu nepokretnu Iopaticu mlaz se deli na dva del a koji napustaju lopaticu pod uglom Ct. Pru!Jlem 3-25. Iz uslova oR / oa. == O.

preenika D==20mm. ) . Miaz vode udara u fiksnu ovalnu lopaticu sa koje voda odlazi pod uglom a. pod pritiskom Po == Sbar protokom . RESENIE: Najpre se odreduju merodavne brzine strujanja. Odrediti silu F kojom treba delovati na klipnjacu da hi se disk nalazio na rastojanju h=5mm oel seeliSta ventila.92m 1s dok iz Bernulijeve jednaCine Po + pv~ 12= pv 2 12 sledi brzina strujallja kojom se ulje odvaja od diska v = (vo + 2 Po / p)1/2 = 36. Prime nom jednacine promene koliCine kretanja (3.5) dobija Se sila kOjOID mlaz deluje na disk D n. v= 2 == 24. == 30°. Zanemaiiti gubitke strujne energije i silu trenja u ldistu. Ulje gustine p == 900kg 1m 3 istiee iz cevi (ventila).3-26 Problem 3-27. R = PO-4-+m (Vo -vcoscx.) = 1463. Kada kroz venti! nema protoka ulja pecurka se l1aslanja na sediste. RESENJE: R = P4v"(D" -d-)(l+2cosa.94ml s. 2 291 Koriscenjem momentne jednaCine za obrtnutaeku 0 Rh I cosa.5 N v 1t..Ko!icina!rretalijCt · d n R == pVvcosa == P-4-V2 cosa. Za diskje vezana opruga krutosti c=lO N/mm. 2 Sila R je ustvari sila nastala usled promellljivog polja pritiska ulja na disku. pri tome nastaje osnosimetrican mlaz koji napusta disk (peeurku ventila precnika d=24mm) pod uglom od a=600.. ') ') Slika P.3-28 . Konacno iz jednacine ravnoteze sila koje Slika P. -mgiSina == 0 dobija se brzina isticanja 2mglsina.5kg Is.99ml S pd nh Slika P./em 3-28.. Iz kruzne mlaznice precnika D = 80mm istice voda brzinom v == 6 m/ s. Zanemarujuci lokalne gubitke energije i kontrakciju mlaza odrediti silu kojom mlaz deluje na lopaticu. Na sredini lopatice nalazi se kruzni otvor precnika d = 20mm kroz koji voda istice u pravcu ose osnovnog mlaza. a oprugaje tada staticld deformisana za Xo == 5mm. Iz jedllaCine kontinuiteta se dobija brzina strujanja na izlazu iz cevi Vo = 41h / pD 2 n == 15.3-27 Pro/.h == 4.

v 2 )/2 A V2Y P2 . visine h i medulopaticnog rastojanja d.PI'" P(2 -V 2 VI V ly 2y Promena koliCine kretanja odvija se u me<iulopaticnom prostaru.899° i b) B=20. F = R-c(xo +11) = 45. z i tangencijalne komponente brzina V ly =: Vj sinal ' v 2l' = v2 sina 2 • Koriscenjem jednacine kontinuiteta dhv lx =dhv2x ' dobija se jednakost aksijalnih brzina v lx =: v 2x ' dok se lz Bemulijeve jednaCine PI +pv.6N.l a lz nje istice brzinom v2 postavljenom pod uglom a 2 • Oba brzinska polja su unifonnna. brzinom VI postavljenom pod uglorn C<.53°. p P2 RESEN. dobija razlika pritisaka ispred iza ~v resetke -~~~~_-.1E: Radi jednostavnijeg zapisa uvode se oznake za aksijalne Vlx =: VI casal ' v2x = v 2 casa. te se zato kao merodavna namece kontralna Slika P. PnolJlem 3-29. Ovom prilikom rnlaz se deli na zapreminske protoke ~ i Ti2 · Odrediti ugao Bpod leajim skrece fluidna struja. Kolika je brojna vrednost avog ugla ako je a=45° i a) V31T72 =: 112 i b) ~T3 / V = I? Gubitke lokalne energije i 2 tezinu fluida zane mariti. 2)/2·= P(2 .6) dobija se sila reakcije u medulopaticnom prostoru pv. • Za zadate padatke se dabija: a) B=10.292 KoliCil1a h-etanja deluju na disk i klipnjacu odreduje se trazena sila. Pl1'o/. RESEN. 1z ravanske rnlaznice istice mlaz nestisljivog fluida gustine p koji jednim delom udara u cvrstu pregradu postavljenu pod uglom a a drugim delom skrece pod uglom B.1E: B= arccas[ casa + ~ Slika P. PrimenjujuCi jednacon Cinu promene kolicine kretanja (3./em 3-J@. R =: P2A2 - hAl +m(v2 -VI)' Kaleo posmatrana kontrolna zapremina obuhvatai gornji i donji deo lopatice. /2 =: P2 + /2. to ona ustvari obuhvata celu jednu lopaticu. Odrediti intenzitet i pravac dejstva sile reakcije koja deluje na jednu lopaticu. te zato sila R predstavlja silu kojom . Resetka zapremina V .. Fluid gustine p dotice u ravansku nepomicnu resetku.3-29 (casa -1) J- C<.3-30.

Ry = In (v 2y -v1y ) =pd hv1x (1'2y -v 1y ). b1 i Bl ina izlazu iz kola D2 .)dh 12.)-vrn-:=-p-h-r-v-m-'I ' 2y 1 pri cemu je (3.=Vjx=v2x. i c) maksimalni napor pumpe. Do istog rezultata se dolazi ako se za kontrolnu zapreminu izabere zapI"emina V~on.. zatim kako i fluid kroz kolo struji relativnim-tangencijalnim na 10patiCe brzinama Wi' to ce . n !Ii Stika P. Ry mx odalde se zakljucuje da je ona normalna na pravac brzine v m" Problem 3~Jl. Projektoval1jem na aksijalni i tal1gencijalni pravac dobijaju se komponente Rx = (P2 . Kolo centrifugalne pumpe okrece se konstantnim brojem obrta nCo/min).= arctg(-.r-R -=-p-d-h-(-'v. dobija se konacan izraz za silu reakcije ." vnL.· /(o/icilltz !cretan/a 293 fluid deluje na lopaticu.y. u kojima su ri = Dj 12 poluprecnici kola. koji kolo moze da ostvari. V. .prenosne komponente brzine u = co r.'=V~1X+V. Naime.) = (P2 . posredstvom kojih sledi rezultujuca sila reakcije R="'I}Rx+Ry =pdh(v2y -V1y I 2 2 r V1y +V2\' )lC 2 ' ) 2 +Vj~~J 0 l l/2 Dobijeni izraz za silu reakcije moze da se napise i u jednostavnijem obliku. v.Pl)dh+ln(v 2x -v 1. b) teorijski napor pumpe. b2 i ~2' redosledno" Odrediti: a) moment na vratilu pumpe. na ulazu u kola D1.sano K geometrijskim velicinama: precnikom. uvodenjem srednje brzine i njenih komponenata v rn =(vj +v2 )/2 -:::::. . gustine p.Pl)dh = p(v~v -vL.-). Vmy=(vly+v2y)/2.a) S obzirom da se kolo okrece konstantnom ugaonom brzinom ill = me / 30.3-31. Protok tecnosti.. Kolo je defini.11) r = (v 2y -v 1y )h cirkulacija oko profila. kroz kolo je V . Kolo radijalne pumpe.koja obuhvata iopaticu i po polovinu meciulopaticnog prostora Sa gomje i donje strane lopatice.---V-)-. RESENJE. Ova sila deluje pod uglom Rx v my y = arctg. sirinom i uglom lopatica. to na ulaznom i izlaznom precniku kolapostoje obimske .

a) Odrediti snagu koju je potrebno dovesti kolupumpe da bi protok vode bio V=20Ils. (3.max = v 2u U2 . dobija se teorijski napor kola centrifugalne pumpe r---------------------D------------~ Y k =V 2u u z -v]u u ] ==u 2 (V zu -v]u -5-)= 2 0) (1 2V 2u -livlu) (3.294 KoliC/ita kretanja apsolutne brzine na ulazu / izlazu kola biti Vi :::: iii + ii\ (i=1. a sto se ovde nece sprovesti. zamenom ovih brzina u izraz (3. I \.tgBi (i=1.5) sila otpora tecnosti koja deluje na lopatice je R== pli'. sirinama hI =40mrn i bz = 10mm..] :::: 90°. Da bi se odredile ove dye brzine.14) JednaCina (3. (3. jer su vektori ~ kolinearni.< V iu ==U i -Will =U i 2~nb. b) Odrediti uglove apsolutnog strujanja <X.5° i ~z == 22°. i uglovima lopatica ~]::::: 23.(p/ikV] +~)x ~ = pVk (Vz x. Kolo pumpe se okrece konstantnim brojem obrta n=14500/min. tada l moment ima maksimalnu vrednost M max = pVk V zul2. Shodno jednaCini (3.I i (J(.13) Konacno. u odnosu na osu rotacije je if == (pVkV2 + Pz ) x.2) obimske komponente apsolutne brzine. .12) pri cemu Stl brzine Vi" (i=1.. Voda struji kroz kolo pumpe Cija je geometrija definisana: precnicima D] =100mm i D z = 300mm. Ovde treba napomenuti da je protok kroz kolo v" veti od protoka tecnosti hoz pumpu Ii' za kolicinu Ll~T koja struji kroz pracep izmedu kola i spirale pumpe.1Cbi . iz jednacina kontinuiteta V == vir 2ri 1Cb p k odrediti radijalne komponente brzine Vir:::: V ! 21.12) dobio bi se novi izraz za moment.. a zatim se posredstvom k jednakosti Vir = W ir i W ir / Wi" = tgBi odreduju obirnske komponente relativne brzine Will:::: Vir / tg~i. pa ce tad a i teorijski napar imati maksimalnu vrednost koja iznosi Yk.. a to ce biti ako je ugao izmedubrzina u i VI <X. ProbleM 3-32. Smatrati da su gubiCi protoka izmedu kola i kuCista pumpe zanemarljivi.2). I . jednaki nuli. b) Iz izraza za snagu kola Pk == 1\. U skalarnom obliku moment se moze napisati kao 1M:::: pVk (V 2u i ' -v]l/i) I.(v2 -i\)+P2 -~. prvo ce se. i na kraju iz projekcija brzina na obimski pravac Slede obimske komponente apsolutne brzine Ii'. .::2 -v] x ~) ./0) == P rikyk .I pri cemu su rnornenti sila pritisaka ~ x r.14) se naziva Ojlerova jednaCina i predstavlja osnovnu jednaCinu pri proucavanju turbomasina. Moment ove sile.2' pad kojima voda dotice i istice iz kola.::2 . c) Ako je v lu :::: 0.2).

553m/ s.lzmedu kola i zakola strujanje se odvija sa konstantnim vihorom.2 == arctg(v2r / 1I2u ) =6.1 == arctg(v1r / V Iu ) = 22.. Slika P. iz zadatka pod a)...3 == 6.524rni s.3-32.. dok se iz jednacine kontinuiteta za kolo dobijaju radijalne kornponente brzine VII' == V I Dl1tb 1 == 1.8W.959ml s. a sto je prikazano na sLP.) daje obimsku brzinu na ulazuuzakolo 1I3u := v2u D2 / D3 == 16.. dok se iz jednaCine kontinuiteta za zakolo dobijaju radijalne brzine v3r = ~T / D3 1Cb3 == 2. Uslov konstantnosti vihora (rvu = canst.1 daje obirnske brzine 1.13).932m/ s.. c) Za dobro projektovano zakolo treba da bude (:1.. uVrStavanjem obirnskih komponenata btzina u jednaCiilU (3.'·: .04° .dobijaju se uglovi apsolutnog ulaznog i izlaznog strujanja kola (:1..8s.3-32..905°.12) dobija se obrtni mornent kola M = pV(v2uD2 -v]uDl)/2= 48. == roD2 /2:= 22.777m/ s. Radijalna pumpa sa zakoloin c) Iza kola je ugradeno fiksno zako10 koje sluzi za usporavanje struje.:::~.64Nm.': '. v 2r =V I Di1tb2 =2. Konacno.905°) jer se tada izbegava dodatno skretanje struje. d) Nacrtati strujnicu apsolutnog strujanja kroz kolo i zakolo. RESENJE a) Ugaona brzina obrtanja kola ro = I7TC / 30 == 151. '··'L.592m/s ... : .12 u1 = roDl /2 == 7..592m/ s . i e) odrediti porast pritiska u pumpi ako je ona sa i bez zakola. D4 := 410rnm i 63 := b4 = 10mrn.2= (:I. Odrediti momentkoji deluje na zako10. Kako bi se izbeglo dopunsko skretanje struje zakolo se projektuje tako da je izlazni ugao struje izkola (:1. Koriscenjem ovih brzina i uglova lopatica ~] i ~2 koristrursu se truoglovi brzina na ulazu u kolo i izlazu iz kola. (:1.122rnls. Zakolo irna dirnenzijeD3 ==310mm. v4r == V I D4 1tb4 == 1.::: 17.. slede obirnske kornpohenteapsolutnihbrzina v1u = u1 -VII' / tg13 1 == 3. odnosno hidraulicka snaga pumpe P == Mro == 7385. ."::. v 2u == U 2 -v 2r ! tg13 2 . odnosno izraza (3.. Io!k4~dkretallja 295 KOLa ZAKOLC)'. b) Koriscenjern trouglova brzina.2 isti kao i ulazni ugao lopatica zakola. 1z ovihtrouglova brzina.054mi s ..:.3(U razrnatranom slueaju (:1.:. ..

Aksijalni ventilator se okrece konstantnim brojem obrta n=1450o/min i pri tome transportuje vazduh gustine p == 1.0845bar.' == 3.330ml s. . Ukoliko zakolo ne bi bilo fiksno moment Uk bi okretao zakolo u smeru suprotnom od smera okretanja kola.15) Izraz (3. daje siTu reakcije Rz = P .3916bar. tako da jednaCina (3.15) daje moment Uk =-38. U zakolu se odvija promena koliCine kretanja.4) erta se strujnica apsolutnog strujanja.2.6929bar.08ml S V4 == I 2 2 1/V4r +V411 == 3. fluidna struja u kolo pumpe ulazi pod ugiom a j a 12 njega 1z1azi pod uglom a 2 • Pod ovim uglom (a 2 ==( 3 ) fluidna struja ulazi u zakoio da bi iz njega izasla pod ugloma 4 • e) rorast pritiska 11 kolu pumpe se dobija iz hidrauHcke snage kola i on iznosi /'o"Pk == PIT. koji su prikazanina sl.. Za razmatrani slucaj izraz (3.296 KolicilllZ h-el'anjlZ Koriscenjern nadenih lcomponenata brzina i uglova lopatica zakola konstruisu se . a odreduje se iz Bemulijeve jednaCine i iznosi /'o"Pz == P4 . snaguventilatora. Problem 3-33.P +m(v4 -v3 )· 4 3 Moment sile reakcije zakola u odnosu na osu zakola je Mz == (P4 +n'lV4 ) x r:. :: 300mrn.P.licku. Porast pritiska u zakolu odvija se iskljucivo na racun transformacije kineticke energije struje.15) za moment koji deluje na zakolo je istog oblika kao 12raz (3. pIVO. b) Odrediti obrtlli moment kola i hidrau. Kalco su vektori sila pritiska P i P normalni na vektore polozaja r3 i 14 to su 4 3 rnomenti ovih sila jednaki nuli.6).3.(p] + Iin!3) x r. a) Nacrtati trouglove ulaznih i izlaznih brzina i odrediti ulazni ugao lopatice tako da protok kroz ventilator bude V:: 1m3 1s. (3.92Nrn. .674ml S. tako da se momentna jednacilla svodi na konacan oblik Us = lil(V4u D4 -v3"D3 ) 12 . a zatim i apsolutne vrednosti brzina I 2 2 V3 = 1. == 3. koja je prikazana na sl.3-32. Porast pritiska u pumpi sa zakolom je /'o"P = /'o"p/c + /'o"P z = 5. d) KOl'isteCi uglove apsolutnih brzina (Xi (i=1. Dalcie. i izlazni ugao lopatice ~2 = 70°. obimska komponenta bl'zine v 411 = V4r 1tga 4 . Jz ovih trouglova brzina odl'eduje se.12) za moment koji opterecuje kolo pumpe. Ovaj porastpritiska je isti za kolo pumpe sa ili bez zaIcola.P3 == p(v~ .v~) / 2 == 1. trouglovi ulaznih iizlaznihbrzina.3-32.P.j V 3r +V311 = 17.2kg/ m3 • Kolo ventilatora ima ul1utrasnji i spoljasnji precnik D" = 100mm i Di.

5. Meridijanski I presek =- Slika P. jer u svim meridijanskim presecima profil brzina ima isti karakter. je identicna sa vee datom analizom sila uprilIlerima P. sakojom se odredllje hidraulicka . Zato je sasvim svejedno koji ce se poluprecnik r izabrati kaomerodavni ia razmatranje. dok se obirnska komponenta apsolutne brzine naizlazu iz kola odreduje iz trougla brzina i ima vrednost v2u = tlz -v2x / tg~2::: I. Ovaj uslov daje obimsku komponentu apsolutne brzine vl " == O.. 22· Vlx = V2x = 4V / reeDs .3-33.799m/s.3-32. Pri crtanju ulaznog trougla brzina koriscen je uslov da ne postoji pred-rotacija struje..lOSNm.°.3-33.3-29 i P.12) za moment pTOmene koliCinekretanja moze primeniti i za aksijalne turbomasine. pri cemu je ugaona brzina (j) = mr / 30 = 151. .16) dobija vrednost momenta M=O.)::: 15. BirajuCi meridijanski presek na precniku Dl mogu se nacrtati trouglovi brzina prikazani na sl. to se iz jednaCine (3. te je zato (Xl::: 90°. Obimske brzine kQla na posmatranom precniku su u=u l :::tl 2 =roD l /2=7. Aksijalni ventilator i houglovi brzina RESENJE' a) Kaleo lopatice nisu vitopere to one u svakom meridijanskom preseku odredenom poluprecnikom r imaju isti izgled. i glasi (3.D. odnosno da fluidna struja dotice normalno u kolo.16) Kaleo je za razmatrani meridijanski presek r::: rl ::: r 2 = Du /2.P.592m/s.84 S-1 ? Aksijalne (protocne)' komponente apsolutne brzine odreduju se iz jednacine kontinuiteta i iznose . tako da se izraz (3.. Koristeci trougao brzina na ulazu u kolo dobija se trazeni ugao Iopatice ~l ::: arctg(v lx / til) ::: 64.Kolicina hetan/a 297 .915m/ s. b) Analiza sila koje optereeuju ko10 aksijalnogventilat~rai pri promeni kolicine kretanja.

3-34. P.. Zatim se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina dobijaju pritisci aa mestima prirubnickih vezaA iB \ \ .:. Prema tome. V:. b) snagu i stepen korisnosti kola turbine za proizvoljni ugao y.39Pa. Za analizirani aksijalni ventilator se dobija b.:.17) Izraz (3. Sm>Sk.298 Kolicina !cretallja snaga ventilatora P=. Problem 3-34..:.SI. 1200mm i turbinu.p:. okrece se konstantnim brojem obrta n=500o/min. CI. (3.p =. Na osnovu sprovedene analize moze se odrediti i porast pritiska u kolu kao b. 175mm. Cetvoromlazna PeltoIiova turbina odreduju se brzine strujanja v:::: 4V / d 2n iVa'" 4Tjo I D 2n. 0:. Ovaj rezultat upucuje na zakljucak da se u aksijalnim ventilatorima ostvaruje veoina mali porast pritiska. odnosno d:. Ukupni protok vade. je Va =.2.lE: Na samom pocetlcu treba napomenuti da je vertikalna peltonovska turbina dobila naziv po vertikalnom palozaju vratila kola. Odrediti: a) sHe istezanja zavrtnjeva u vezama A-A i B-B.832. 2 m3 / s po jednom izlaznom mlazu.39W. b) Slika P. Precnik mlaznice na izlazu je Pri isticanju mlaza postoji lcontrakcija mlaza ciji je koeficijent kontrakcije \v =0. P / V = pmr(v 2u -vIII) = pu(v2u -v lu )' (3. kroz cev precnika Do:. kola turbine 51.1910mm.Mm =. Cetvoromlazna vertikalna peItonovska turbina precnika kola DK =. Koeficijent lokalnog otpora mlaza pri strujanju preko lopatice je S=O.3-34a je horizontalno. .16.:.RESEN.17) predstavlja Ojlerovu jednacinu za aksijalne turbomasine.8m3 / s. Na 05novu zadatog protoka kroz mlaznicu. ako su poznate velicine: D.' a potom ill sracunati za vrednost ugla y=O . .16.

RAy = -[pJiT(v +1'0 sina) + PA sinal. bilo koje od eetiri. KoristeCi vezu izmedu relativnih brzina w 2 == wI /.: 4V / d 2 n. izraz (3.J)(V j -u)v j . P. P == 4RTw =15 RD. i za nju se koristi zakon (3. '. D n pri eelllu su sile pntlska PA = PA -4- Ps = Ps -4-' Dakle. Cirne bi sveukupna korisna sila bila manja. obimska brzina lopatica biti 11 = Dk nl7 /60:. Sa lopatice voda istice relativnom brzinom w 2. koja je u opstem slucaju u odnosu na obirnski pravac postavljena pod uglom y.3-34b). tada:bi isticuCi mlaz na susednoj lopatici izazvao znacajnu sHu otpora. jer u realnim uslovirna ugao lopatice y=Oo dao bi maksirnalnu lokahlU vredllost sile. Snaga kola.TTYJ == 37.i ilIlU vrednost n. koja sledi iz odgovarajuce Bernulijeve jednaeine. Zato se uocava kontrolna zapremina Vkon (s1. Ovaj rezultat ima sarno teorijski znacaj.86MW Stepen korisl1osti je odnos korisne i ulazl1e snage. + 1.5). dobijaju se kbmponente sila reakcije R Ax = (pVvo + PA ) cosa. Pre rna tome sledi da ce voda lopatici doticati relativnorn brzinom Wj =Vj-u.3-2. b) Poslllatrace se isticanje vode iz mlaznice na kraju. .B+pVvoCsina 2 cosB). pa ce apsolutna d d. odnosno llletodologiju opisanll u primeru P.. Voda iz rnlaznice istiee brzinom v:.Jc. kao i razmena energije izmedu mlaza vade i lopatice. S obzirom da se kolo okrece konstantnim brojem obrta.~ = PssinB-PA cosa+pVvo(sinB-cosa). to c. D21( . iz jednacine (1) se dobija sila reakcije 2 .47m/ s. to ce preenik suzenog mlaza biti j :::: = 160rnm. za y=O. u kojoj se odvija promena kolicine kretanja. C. RB. izlazne cevi.Ps cos.. Na sliean naein nasIe bi se i odgovarajuce sile II vezi C-C. iIi u nekoj drugoj prirubniekoj vezi. RBy = PA sina. a sto ovde zbog obima posla nije sprovedeno. U prostoru u kome je voda u kontaktu sa lopaticom odvija se promena koliCine kretanja.Kolicina hda17ja 299 KoristeCi zakon 0 promeni koliCine kretanja.3kN. dj n cosy R == pV(Wj +W2 cosy) = P-4-(1+ . medjutim. koji daje sHu reakcije mlaza kojadeluje na lopaticu (1) pn cernu su n~ i ortovi normala izlaznih mlazeva sa lopatice..: 50m / s. iznosi Dk 1· .0V brzina strujanja kroz ovaj presek iznositi Vi = 4V I d(n = 99..5).+1 Ova sila je za vrednost ugla y==O maksimalna i 1znos1 R=189. Kako postoji kontrakcija mIaza. Da bi se ovi neieljeni efekti izbegli lopatice peltonovskih turbina se prave sa uglom y ~ 15°. trazene sile istezanja zavrtanjskih veza A -A i B-B su RAi = RAXcosa-R ily sina RBi =Rsx sinB-RBy cosB .

zbog neravnomemosti dejstva mlaza na lopaticu Oer se ena okrece) i gubitka usled okretanja kola u vazduhu.91.a kretal'1/a 11 =Pk = P'1i Ru _= 2(1+ cosy )(l-:'!'!"')~= 0. 2 +1 pV-~ 2 "'1 Jr.0. Medutim. stvami koeficijent korisnog dejstva je manji za 4-5%. .9 . Dobijena vrednost stepena korisnosti je maksimalna vrednost koja bi se kolom mogia ostvariti. .956. dakle ima realno maksimalnu vrednost 0. "'1 "1 .300 Ko!ici11.

.

\ I .

zelezarama i valjaonicama za pogon valjackih linija i valjaekih stanova. na avionima: pogon stajne noge pri uzletanju i sletanju.ita hidraulika (UH). ostvarivanje velikih sila i momenata sa malim pobudama. utovarivaCima i s1.. U UHS-u strujna energija tluida.). na dizalicama. ako je radni fluid ulje tada se obieno misIi na posebnu oblast hidraulike koja se naziva u(. br Isilicama. na specijalnim vozilima i td. sto se ni ovde nece roku-savati.'. jednostavna trans. iIi momenta pri obrtnom kretanju. velika brzina reagovanja. liftovi i td. pogon tockova. se transformise u neki koristan mehaniCki rad. laka zastita ad preopterecenja. na brodovima: pogon i podesavanje kormila. buldozerima. prikolicama (za njihova prainjenje) i td. Uljno-hidraulicki sistemi (UHS) prvenstveno se primenjuje u sistemima prenosa snage. ili u sldopu nadgradnje drugih tehnickih sistema u . Dams je tesko zamisliti neku oblast tehnike a da se u njo] ne koriste UHS-i kao nezavisni sistemi. rendisaljkama. . laka transformacija strujne u mehanicku energiju. odnosno problemi koji Stl tretirani u sklopu Odeljka 2. mogucnost dobrog upravljanja i dr. iIi II sistemima upravljanja iii Ii regulacije. u hidroenergetici (na pro kod regulacije rada turbina) i hldrotehnici (za pogon vrata recnih i kanalskih prevodnica. Medjutim. kao sto su: na alatniIn masinama: presama.J:::rmacija translatornog u. brodovima. inzenjerijskhn masinama i 51. i u drugim tehnickim sistemima prenosa snage iupravljanja. strugovima. sistemi komande leta (pagan predkrilca i zakrilca). presama i td. Na osnovu ovih prednosti i osobina UR moze . Ovakvu dobru primenljivost URS-a omogucile gU neke njene prednosti u odnosu na adekvatne mehanicke i elektricne sisteme. na makazama za secenje lima. ali ce se zato dati neke glavne oblasti primena.. U uslovima razvoja i primelle savremene tehnike i telmologije UH zauzima veoma znacajno mesto. kocnice tockova i s1. mali smeStajni prostor. regulaciju nivoavode na prelivima i sl. rob 0tima i td. za vojne potrebe: upravljanjem oruzjima na avionima. Primena DH je toliko siraka da je veoma tesko nabrojati sve oblasti primene.sistemima za livenje pod pritiskom. poljoprivrednim masinama: traktorima (za podizanje radnog orudja). pri cemu se vISi savladavanje sile pri translatornom kretanju. koja je po pravilu zasnovana na pritisnoj energiji radnog fiuiua. II teskoj industriji .301 4. u livnicama .). kombajnima (pogon radnih tockova i dobosa). rudarskim i gradjevinskim masinama: bagerima. Ova Cinjenica Cini primenu uljne hidraulike veoma sirakom.a to su: jednostavan pre nos energije ad njenog izvora do mesta koriscenja. OSNOVNA RAZMATRANJA Jr PRIMENA DUNE mIlRAULllJKE Kada se kaze hidraulika obicno se pod time podrazumeva strujanje vode kao radnog fiuida.. kojima primena VH prakticno predstavlja simbol modernizacije. na drumskim i sinskim vozilima: koboni i upravljacki sistemi. tenkovima.1. a za funkcije prenosa snage i upravljanja. dizalice.. transportnim masinama (pogon vitia i s1...:tno kretanje i obrnuto. dizalice...

odnosno prisustvo dobrih filtera. IDDRAULICKI SISTIEMI lP'RENOSA SNAGE Osnovni zadatak UHS-a je da izvrsi prenos energije od njenog izvora. iIi ako 1r ~'~~ se vrSi obrtno kretanje tada se oni nazivaju hidro-motorima (HM). do mesta gde se ta energija pretvara u koristan mehanicki'Tad. hidraulici.a ujedno i izvor energije za Slika 4.4. A.2. praktieno. Ovi nedostaci DHS-a se ne mogu izbeCi. elektricnih i elektronskih sistema. deomebanickog sistema za koji je iZvrsniorganpovezan. a to je deo koji pripada i nazivu ave oblasti tj. cevi. kao sto su: relativno mali stepen korisnosti.ko se na <l==izVrsnom organu vrsi translatoF rnO kretanje tada se oni nazivaju hidro-cilindrima (He). Izmedju izvora energije i izvrsnih organa postoji eitav niz elemenata za vezu (cevi. Zato se bez puno objasnjenja moze kazati da su DHS-i veoma slozeni i odgovorni sistemi eiji se princip rada zasniva na hidraulici. 4. Kao sto se vee mogio primetiti UHS-i imaju svoju primenljivost. kod dobro projektovanih i konstruktivno resenih sistema ani se mogu svesti na minimum. zbog visokih pritisaka uIja veoma su prisutni problemi zaptivanja. nazivaju se Komponentama . izvrsni organi i td. te je zato njihovom proueavanju nuzno posvetiti vise paZllje.302 Osnove uljne hidraulike se veoma laka zaldjuCiti da DR-a omogueava izradu koncepcijski novih masina i pogona.2.2). Dakle. medjutim. zbog '/elikog gubitka energije u komponentama DHS-a veoma su izrazeni problemi zagrevanja ulja. zakljucuje da izvrsni organi predstavljaju vezu hidraulickog i mehaniekog sistema. kod lose odrZavanih URS-a curenje ulja utiee na zagadivanje radne sredine. dakle. U ovoj knjizi bice reei sarno 0 onom delu UB. creva i td.) i upravljanje. u svim oblastima tehnike gde obavljaju vise ili manje vazne telmicke zadatke. i td. koji predstavlja OSllOVU fUl1kcionisanja UH komponenti i sistema. Ovde se. Svi t i l sastavni delovi UHS-a: pumpe. Sa energetskog aspekta jedan . UHS-i imaju i znaeajnih nedostataka. a sto su modema masinogradnja i industrija '<leoma dobropratile. koji je po pravilu pumpa.izvrsni organ predstavlja gubitak energije nosene fluido1n. odnosno DRS-ima. automatizacije. primenjene komponente zahtevaju visok stepen kvaliteta abrade povrsina a sto s jedne strane poveeava njihovu cenu. Ta transformacija strujne energije u mehanieku obavlja se u UH komponentama (UHK) koje se nazivaju lzvrSn/OIgam: Na njima'se u zavisnosti od telmiekog zadatka kojeg treba obaviti savladava sila ili obttni moment (51. a s druge zahteva veoma Cisto ulje . a da se nadgradnja ovih sistema obavlja kroz primenu znanja iz mehanike. DRS prenosa snage. ovde se radi a multidisciplinarnoj oblasti. a sto ee biti uCinjeno u ovoj knjizi. koji omogucavajufunkcionisanje DRS-a.

Dakle. su razlicite. i Sarno u izuzetnimslllcajevimamoie da se izvrsi njena 1inearizacija kada se dobija Ap = KV. Ove komponente dele se na a1ctivne. potrebna je radi njegovoglakseg resavanja. Ovde ee se navesti same dva primer a ito: hidraulicke prese kod koje He obavlja translatorno kretanje i hidraulicke testere kod koje HM obavlja obrtno kretanje. Proracun UHS-a se razlikuje kod sistema sa jednim i vise izvrSnih organa. koji opisuje ponasanje URS-a. pri cemu je· K koeficijent proporcionalnosti.tadase iove promene moraju uzeti u obzir u odgovarajuCim jed~aCinama. jer je ova podela ekvivalentna podeli u klasicnoj hidraulici na proste i slozene cevovode.izvrsni organi .Ako se pri kretanju UHK njihove karakteristike menjaju iVaZida je .1. tako i za nestacionaran rad UHS-a je metoda zasnovana na primeni Laplasovih . Komponente za vezu su cevi. pasivne i komponente za vezu. Ova razlika nije sustinske prirode. koji sIuze za transformaciju energije.Ap = f(V). kriyine. Jednacine koje se koriste za 8tac:iionarnii proraeulD rada UHS Za proracun stacionarnog rada UHS-a koriste.3. Pasivne komponente su one komponente koje aktivno ne ucestvuju u prenosu snage a neophodne su za njihovo funkcionisanje. pritiscimai pomeranjima. vee formalne. Primera ovih sistema ima mnogo.pumpe (koje predstavljaju izvore energije). i one sIuze za transport fluida pod pritiskom izmedju aktivnih komponenata. sisterni hladjenja i preciscavanja ulja i s1. sarno leada je opravdana. ova podela je interesantna sa aspekta proracuna. UHS-i se mogu deliti po razliCitim kriterijumima.OSl10ve ulJnehidraulike 303 UHS-a. . U· opstem slucaju ova zavisnost je nelinearna. racve i s1. To su: rezervoari sa uIjem. a odnosi se na broj jednacina leoje treba resavati. Prema broju izvrSnih organa UHS-i se dele na sisteme sa jednim i sisteme sa vise izvrilnih organa. Aktivne 1componente UHS-a su: . l\:1atematicke metode koje se koriste za resavanje sistema jedllaCin~.3. kontinuiteta i kretanja.hidraulic1ci razvodnici i ventili koji sIuze za upravljanje radom UHS-a. 4 .hidrocilindri i hidromotori. OSNOVE PRORACUNA UHS 4. sistemi sa vise izvrilnih organa su mnogobrojniji a njihov proracun je mnogoslozeniji od onog kojeg treba obaviti kod sistema sa jednim izvrilnim organom. dole selcod UHS~a sa vise izvsnih organa postavlja odgovarajuei broj Bernulijevih jednacina i jednaCina kontinuiteta. . Jedna od najcesee primenjivanihmetoda. Ipak.. pri cemu sprega izmedju jednaCina dolazi po brzinama. . sieklasicne jednaCinehidraulike Bernulijeva jednaCina i jednacina kontinuiteta i jednacine mehanike GednaCine kretanja). tipa Ap =XV. leao i po jedna jednacina kretanja za svakupokretnu UHK. Sistemi sa jednim izvrsnim organom su oni UHS-i kod kojih je prisutan sarno hidrocilindar iIi hidromotor. Ovako dobijeni sistem jednaCina predstavlja spregnuti sistemjednacina. Linearizacija pojedinih funkcijasistema jedilacina.. Kod sistema sa jednim izvrSnimorganolllkoristi se po jedna jednaCina Be rnulij a. creva. Ovde ee biti reci same 0 podeli prema broju izvrsnih organa. kako ia staeionarni.

dole je na klasicnim lokalnim otporima: krivinama.r (4. kineticka energija strujnog pteseka u odnosu na energiju pritiska moze zanemariti. Ako se ova dobijena vrednost poredi sa redom velicinep:ritiska. Poznavanjem koeficijenata CJ. racvama i sl. uziinati i kineticka i potecijalna energija. . cia se ulje smatra nestisljivim fluidom. U ovoj knjizi ce se u zadacima. pad pritiska u UHS~usastoji se od pada ptitiska na lokalnim otporima i lisled trenja. d Dakle.radi korektnosti. Kao i u klasicnoj hidraulici.). a ako se one zanemaruju to ce se posebnonagiasiti. kao lokalnim otporiina.1. koja je u UHSima od 20 do 400 bar. gubitak je predstavljen sa padom pritiska. T). Veoma slicna analiza vccli i za potencijalnu energiju geodezijski pritisak pgzl_2' koja se veoma cesto moze zaneliJariii u odnosu na pritisnu energiju. Da bi u ovom slucaju jednacina (4. Na UHK. s druge strane ako hi se koristili koeficijenti lokalnih otpora om bi za UHK imali veoma velike brojne vrednosti.304 Osnove uUne hidraulike transformacija.. 4.3.3. U jednacini (4.dinamicki pritisak PCJ.4. I. veoma cesto.3.3.k:ineticka uodnosu na. Treba sarno napomenuti cia je pri radu sa UHS-ima veoma prakticno 2 raditi sa pritiskom.1i. S obzirom da je u UHS-ima radni fluid ulje pod visokim pritiskom i da se ono pri prolasku kroz UHK zagreva to ce u opstem slucajli gustina ulja biti p = pep. Ovo dolazi zbog razloga sto s jedne strane proizvodjaCi UHK daju njihove karakteristike u funkciji prHiska i. a ne sa velicinom Y [J/kg].1. moze da se odtedi kineticka energija posmatranog strujnog preseka. .3. / " Ie.2).3.. ti. te se zato. j ::::: 2 (~i ::::: 4/3) i za razvijeno turbulentno strujanje (Xi ~ 1 (~i ~ 1). Tako na pro za slucaj jednog dela UHS-a sa s1. Medjutim.1 i za strujnicu koja povezuje preseke 1-1 i 2-2 Slika 4.1 Bernulijeva jednaCina glasi: .1) popravni koeficijenti (Xl i (X2 imaju vrednosti za razvijeno laminarno strujanje CJ.1) vazila potrebno je da se efekti stisljivosti ulja mogu zanemariti i da je temperatura ulja konstantna iIi priblizno konstantna. Kod slozenih UHS sa veCim brojem izvrsnih organa i komponenti za rdavanje je potrebno koristiti rmmericke metode.v 2 12 = 3600Pa. (i::= 1. Da bi se ovo zanemarivanje opravdalo.1lo BlfR·lllluiijevlaI jOOllllliMHllllMi Izmedju Bemulijeve jednaCine koriscene u Odeljku 2. i ovcle nema nikakve razlike. u UH se radi sa visokim pritiscima. u UH Bernulijeva jednaCina se pise tako Up da svaki njen clan ima dimenziju pritiska.1) i koja vazi za sIuCaj kada se radni fluid smatra nestisljivim fluidom (p = const. predstavljen preko koeficijenta lokalnog otpora i racuna se I \ I . to jednoznacno sledi da se . uzece se primer razvijenog laminarnog strujanja ulja (p= 900kg/m3 ) sa brzinom od 2m 1S. energiju pritiska moze zane mariti. a sto daje kineticku energiju .

3. j=I) n m (4.4) se ovde ne daje radi tog zakljuclea.1. ponasaju kao hidraulicki glatke cevi kod kojih je Ie = A.1 jednacina kontinuiteta giasi: (4.1. koeficijel1t trel1ja se odredjuje za laminarno strujanje u cevima izrazom (2.39): A.2 1 Z dt p dt ' koji se koriscenjem modula stisljivosti fluida E = pdpldp svodi na \ . tada za svaku racYU vaii jednaCina kontinuiteta i=l 2>.3. = liz)· Medjutim.2.4) se. vecda bi se ukazalo na neke efelete koje treba uzeti u obzir pri ne~t'Lcicinarnostimakoje sejav1j'1}'l U UHS-ima. dV VI . tj. (Re=vDlv<2320) .. . oCigledno. ).63) za turbulentno strujanje Ie=0. (4000<Re<105).4.e uljne hidraulike 305 primenom izraza i:1PI = pC.Vz "'" Tt+ E Vdp elt' (4. svodi na oblik (V. sa ulaznim Ihl = prj l i izlaznim 1h z == pij 2 masenim protok fluida.. 4.1.Za proracun pada pritiska usledtrenja koristi se. sa s1.m ~li~--m!1 mb 1 . pale..3.3.3.2. U UHS-ima se po pravilu koristi ulje koje ima relativno veliku vrednost koeficijenta visleoznosti.U'"u . Frvo.2. . oblik jednaCine kontinuiteta (4.. dm . .V2 12 (v. i Blazijusovim izrazom (2. .3.1). Darsijeva fontmla izraz (2.2) .. V+dV oblik p+dp V: _ V = dV + V dp Slika 4. i~· /' Kako je masa m = pV to jednacina kontinuiteta dobija '.(Re)..29). u"i. i da ce skora uvek rezim strujanja biti laminaran. Ovi efekti se uzimaju U obzir pri prelaznim (4.3.2) i (4.4) U slucaju stacionarnog strujanja jednacina (4.4. dat i u naslovu Oddjka4.3.3. tada se moraju uzeti u obzir efekti . koji je.1.3. =LV . I drugo.stisljivosti fluida jer je p = pep) (clan V / E· dp 1dt).1.1.2) Ako se. Odelj-ak 2. to se zidovi cevi i URK ponasaju elasticno.3164/Re I/4 .1. U tu svrhu posmatra se UHK zapremine V. sto znaci da ce Rejnoldsov broj biti relativl10 mali.3.5.3. zato Sto je uljellUHKicevima pod visokim pritiscima. pa jednaCina kontinuiteta glasi.Osnm. 0 sistemu sa vise izvrsnih organa. Razlika izmedju ovih masenih pratoka je posledica promene mase u kontrolnoj zapremini. U UHS-ima sve cevi se.=64/Re . fadi 0 slozenom URS-u. dok ce turbulentni rdim strujanja biti veOma retIeo prisutan u UH instalacijama. kao i Mo se vidi iz jednaCine (4. U nastavku ovog paragrafa ce se potraziti odgovor pod leojim uslovima vaze jednaCine kontinuiteta (4.3.3).3) pri cemu n oznacava broj ulaznih am izlaznih zapreminskih pratoka. JednaCina k-«mtiIDIuiteta Za slucaj stacionarnog nestisljivog strujanja lcroz URS sa s1. uglavIlom. calc.3...1. a sto znaCi da se njihova zaprenllna menja (Clan dV I elt). Prema tome.-': ::m1 -mZ =Tt· i' .1.

tako da jednaCine kontinuiteta (4. pri staeionarnom radu DRS-a ovih efekata nema. .3. Cv -speeificna toplota fluida. J-moment inercije mase. Medjutim.6) pri eemu su x i cp merodavna linijska i luena koordinata. koji nastaju. tada se dinamicke jednaCine (4..1. JednaCina kretanja fluida UednaCil1a (2. iIi 0 rotaciji HM-a konstantnom ugaonom brzinom «p == ()) =::-const -+ ip = 0). pricemuse u obzir moraju uzeti i promelle f:. q-razmenjena kolicina toplote.7) 4. kontinuiteta i energije.6) su napisane u skaiarnom oblilm jet se po pravilu one postavljaju za ose translaeije iIi rotaeije UHIC Vkoliko se radi 0 jednolikom kretanju He-a (x == canst -+ x == 0 ). Ono sto je ovde interesantllo kazati jeste da je pri strujanju zagrejanih fluida problem odredjen strujnim(brzina i pritisak) i temperaturskim poljem. k-koefieijent toploprovodljivosti fluida.4) vaze. u tenzorskom obliku. 41.1.. Problemi ovog tipa. .3.306 Osnove tlljne hidraulike procesima .hidralllickim lldarima.=1 =::0 i=l LMi =0. D / Dt = 0/ ot +VjO / oXj-materij alni izvod i OV.3.3.8) I 1 . i=1 (4. ate veze do laze iz jednacinakretaIija i energije. calc i jednodimenzijski.~J ' Xj UX 'Xi OX j k viskozna disipaeija.5) dole se ona za ohrtno kretanje svodi na obIik N J <P = IJVf.3) i (4. odnosno velieine: brzina.6) svode na jednostavne oblike: N l:F. iIi se oni zanemaruju.3. J ednacine (4.1.3. pritisak i temperatura su medjusobno spregnuta.3.2.translatorno iii obrtno.'1lstil1e i viskoznosti od temperature.5) i (4. Zato se ovde oni nece ni resavati.3»za pravae i . Encrgdski lbiRans UHS 4\.3. j~dnacinu energije Dr a aT ·Ovi _ pcvm =PQ+8x (ka:)-pax+CV' (4. pri naglim otvaranjima i zatvaranjima razvodnika. Yjr Ovi oV j 2 Ovk l2 U c))==Tija-=2l(""-+a)--38ij.3. (4.koji se tretiraju pri dinamiekom ponasanju UHS-a.5) i (4. Da bi se ove veze bolje uoCile napisimo. jednaCina kretanja komponente koje VISe translatnorno kretanje glasi: In x:::: i~l IF.3. N (4. sHe koje deluju na komponente u translaeiji i M j momenti koji deluju na komponente u rotaeiji i i =N je njihov ukupni broj. dole su F.2.3.3. na pr. Prema drugom Njutnovom zakonu. t kojoj su: T-temperatura fluida. su slozeni i njihova analiza ne predstavlja interes· ove knjige. Ova polja. . Opsta r3zmatrallljOffi U opstem slucaju strujanje fluida promenljive temperature opisano je jednacinama Navije~Stoksa.3" JellillllaChl!l!2 krrelbllillJljOffi Koji se oblik jednaeine kretanja koristi pri proracunu zavisi od toga kalevo kretanje vrsi UHK .3.

Pro/J/em 4-1. rada:. /)"T==6..10) Sada se jasno vidi da su jednacine (4.koClaviona u ogranicenom smestajnom prostoru zbog prisustva niketnih· motora iii zbog aerodinamickog zagrevanja spoljnjih povrsina.. UHK i. Odl:editi izgubljenu hidraulicku snagu i porast temperature ulja.Osnove uljne hidraulike 307 pomnozena sa brzinom Vi se svodi na oblik D p Dt (y) == pF. ·) .. ] ] Ov j a Ovj (4. zbog prisusva spoljnj~gizvora toploteplizudelova UHS-a. Na jednom lokalnom otporu.5kW .10) krije krozviskoznost i gustinu.Na samom pOCtku rada temperatura ulja raste. Ono sto je ovde vaino uociti to je clanviskozne disipacije 'tij Ovj IOx j koji se javlja u obe jednacine.a i tom prilikom se zagreva na osnovu hidraulickih gubitaka sria.3..UHS-. iIi na pravolinijskoj deonici.c u .3. bstaledelove . Ti izvori toplote su diktirani samim tehnoloskim procesomukome se nalazi UHS.8) i (4. 1 ako je na slici . medjujtim. i po temperaturi koja se u jednacini (4.ili.Vj -a.11) pri cemu su c-specificna toplota fluida (za najceSce koriscena ulja ima vrednost c"'" 1880J IkgK) i iJ. gde je pad pritiska /)"p iprotok V.T porast temperature fluida.p V . a + P-&~+ ax. ulje se zagreva.1.p je malo. RESENJE: M=3.3. U jednaCini kretanjaovaj clan potice od viskoznosti i vezan je za hidraulicke gubitke (v. Promena temperature uija U toku rada ulje prolazi kroz pumpe.-~--/)"-T-"'=~/). sve do postizanja maksimalne vrednosti Tmax' sIA. sto za posledicu ima da je i promena temperature fluida zanemarljivo mala (primer: za vodu na 20 D e.. (v. Proces zagrevanjaulja trajeza celo vreme rada UHS-a . izgubljena snaga je /)"p == iJ. 41.3.2. na pr..la.Uklasicnojhidtaulici /:. c = 4183 J / kgK i za pad pritiska na lakalnom otporu /)"p = Ibar dobija se /)"T:::: 0. valjanje tople-usijane metalne trake.04K. Osim navedenog izvora toplote koji· senalit2. odnosno uticu na porast temperature radnog fluida. . pr. dolazi se do veoma vainog zakljucka da se hldraulicki gttbici enegnje procesom viskozne disipacfje' pretvaraju tt toplotu.. Medjuti:in.10) spregnute po brzinama i pritisku.:(pv j ) 1 V. Dakle.p-I-p--'c1 (4. u UH padovipritisl~a su veliki sto za posledicu ima zagrevanje ulja u UHS~u.3. pazato 0 ovoj pojavi pri projektovanju UHS-a treba obavezno voditi racuna. To je i osnovili razlog da se u klasicnoj hidraulici strujanje fluida smatra izotermskim. i ona se pretv'lra u toplotu 1'M--::::-Q~=-rh-c-/)"-T-.od njegovog pustanja urad padO prestanka. od temperature· koja je jednaka teperaturi okoline. sto i nije tako retko. paragraf 2.3.3.2. Ulje (p =880kg 1m3 . na.' t ij Ox. doku jednacini enegrije on predstavlja jedan "izvor" toplote.geM kojisetraIlSformisu u toplotu.-.5).2.024K). c == 1880J / kgK) protice kroz HMprotokom od 211 I min pri tome praveCi pad pritiska od 100 bar . .iusamOIlrUHS~u..

2.. Tom prilikom jedan deo toplote se akllmulise ( Qa) U navedenim elementima UHS-a. Na pocetku..max' sL4... Prekomerni rast temperature ulja se postize kada jesnaga gubitaka veca od razmenjene !colicine toplote sa okolinom (M > Qo)' tada je maksimalna temperatura ulja Tmax veca od maksimalno dozvoljene temperature' ulja u UHS-u f. u realnim uslovima rada zbog ukljucenja iIi iskljucenja razvodnika... ulje. porastom temperature viskoznost ulja opada 8to dovodi do smanjenja sposbnosti podmazivanja.) deli se na korisnu (PK ) i gubitke (M). a sto znaCi da je snaga gubitaka jednaka koliCine tbplote leoja se odaje oleolini (M::: Qo)' Tada je maksimalna temperatura ulja u UHS-u Tmax manja od maksimalno dozvoljene temperature ulja f.50 do 60°C. cevi. temperatura ulja se ogranicava na 80°C.mavl-""*-~=:':"'. I r_alni rad URS-a T max ...P=Qo ~ -r--~------------ To -f--+-------------+------=-zagrevanje! hladjenje j +-~------------~------------~ t zagrevanje prestanak rada URS-a Slika 4.308 OSl1ove uljne hidraulike promena temperature ulja prikazana glatkom a maksimalna· pravom linijom. lolcalnih otpora kroz koje ulje struji.max' Za pouzdan i dugotraa) :Z.max . AT /-"'=::":==='---1 b) f---~r'~ '~". Da bi se u ovom slucaju ogranicila temperatura uljanaTs. Stepen Ilmrisl!lloslti nBS Snaga koja je ulozena u UHS (P.3..3. iIi. tj.. odnosno povre·menog rada izvrsnihorgana.2. temperatura ulja se i vremenski menja. ~.inaxpotrebno je ugraditi razmenjivac toplote koji hladi ulje odvodjenjem suvisne koliCine toplote QR' a koji se po pravilu nalazi u slopu rezervoara za. leao sto su UHS-i na avionima. Pri stabilnom radu UHS-a. Osim ovih ndeljenih efekata porastom temperature moze se narusiti hemijskastabilnost ulja sto dovodi do oksidacije ulja..':==--l.3.3.?o"'wc r. postizanjem temperature Tmax uspostavljena je toplotna ravnoteZa. Pu = PK +M . (4. a zbog temperaturske zapreminske dilatacije u zazorima moze doCi do ostecenja UHK. veceg curenja ulja iz UHS-a.3. kod vojnih nadzvucnih aviona kod kojih je izrazeno priSllStvo zagrevanja ulja zbog spolja8nje toplote nastale usled aerodinamickog zagrevanja koriste Se sinteticka ulja sa dozvoljenom temperaturom do 300°C. koja se manifestujeizdvajanjem taloga u obliku smole.2.1b.1. a drugi se predaje oleolini (Q~) preko svih povi'Sina URS-a. Temperatura se u UHS-u ogranicava jer dovodi do Citavog niza ndeljenih efekatao Nairne. koji na cVfstim povrSinama stvara tanku tvrdu' skramu koja moze ostetiti zaptivne elemente. Promena temperature ulja u UHS-u jan rad u UHS-ima maksimalna temperatura ulja se ogranicava u intervalu od. Uz prisustvo hladnjaka toplotna ravnotda se postize jednaCinom M=Q o +QR' 4... Kod specijalnih DRS-a. b.ure ulja raste i temperatura URK. porastom temperat.12) .

13) 11 u V daljem tekstu bite izlozen naCin odredjivanja pojedinih snaga koje uticu na l1Hs' V tu svrhu posmatra se VHS sa s1. . Gubici usled curenjaulja su dvostruko nepozeljni.3. Hidraulicki gubici na lokalnim otporima. HC-irna.19) . Prvo. Ukupni gubitak snage u UHS-ll je liP = I1Pp +11Pc.=] .3. N n=1 PK = I.snage na UHK su dominantan clan.2. Nhidrocilindara i K . +liPk +Mc +Mm . Fnvn + I.18) .2 (fl). d2m.2. v ·x 11Pc.. Pri projektovailju UHS-a jedan od vaznihzadataka jeste da se postigne 8to yeti stepen korlsnosti. (4.3. To se postne smanjivanjem gubitaka energije. (4. UHK. zbog zazora u pumparna.Aj I1PK =L. == L. stepen korisnosti VHS-a bo odnos korisnei ulozene snage je PK I1P l1Hs=p=l-p. redosledno.3. u uobicaj~flimoznakama.2). +11P).17) i ovako odredjeni u sebi sadde i hidraulicke i meharucke gubitke. trenju i UHK.3.14) pri cemu su M j obrtni mamenti stvoreni pogonskim masinama (elektromatorima iIi dizel motorima) i (fli odgovarajuce ugaone brzine. ulrupna korisna snaga je J .VHK Ulozena snaga u UHS je snaga na ulaznim vratilima pumpi Pu = '2: j~] ] Mj(i)j . (M=I+J+K+N) (4.Osndve uljne hidraulike 309 prema tome.3. ito: na HC-ima savladavaju se sile Fn brzinama VII i na HM-ima momenti !vI) ugaonim brzinama Stika 4.16) pri cemu su njegovi sastavni delovi..lokalnim otporima. . 4.g1ase: 2 ~ v2 ~ /.r. Korisne snage su one kojima se na izvrsnim organima obavljaju radovi.3. (4.M/u j j=1 (4. trenju. Dakle.1PkVk . curenju i mehanicki gubicL· Gllbici smige u pllthpama su: 1 Mp = L(l-l1 p • j=1 ) Mj (i)j . ion iznosi: LlV=LLl~ =V1 -V2 i=1 M . dok kodlose projektovanih sistema moze da bude znatno manji. ""'1 Ne sarno u sklopu ova tri gubitka snage nego uopste u UHS-u gubici. HM-imai UHK deo ulja izlazi-curi iz UHS-a (sl.2 koji ima I-pumpi.3. gubici na: pumpama.=1. J-hidrmotora.3.2. (4. 11P). (4. == L.15) U UHS-ima stepen korisnosti se obicno krece oko 70 do 75%..3. 4.j 2mj .

11'F.3.3.22) Q a = Lk..P. pri cemu su kroz izraz (4. HM-a UHK i pumpi.4.=1 (M =1 +J+K+N+N. kao i nerazumljivost rada UHS-a.17) na pumpama vee uzeti u obzir. 4. a s druge mora biti dosuta u rezervoar.26) 2 je srednja logaritamska temperatura u kojo] su oznake prema 81. pri stabilnom radu UHS-a toploti gubici su: Q=Qa+QR . zato se u rezervoaru za ulje ugradjuje razmenjivac toplote kojioduzima koliCinu topote QR == kR AR I1TR ' (4. Drugo. koeficijentima provodjenja toplote ki' i merodavnim temperaturskim razlikama 11'F.3.2.3.2.v" pri cemu su kR-koeficijent provodjenja toplote. Energetski bilans UHS zbivanja u UHS-u dat je na 81.23) preko svih povdina UHS-a A.A. Gubici snage se viskoznom disipacijom pretvaraju u toplotu. Medjutim. Da bi se to izbeglo uvederi je jedinstveni graficki naCin prikazivanja UH i pneumatskih komponenata kroz medjunarodne standarde ISO 1219 (International Organization for Standardization) i CETOP RP 41 (Comite Europeen de Transmissions Oleo-hydraulique et Pneumatique).3. maze se uneti kroz individualni nacin prikazivanja UHK. tj.3.).. u najveeem broju slucajeva avo je tesko ostvarljivo.310 Osnove uljne hidraulike Pozeljno je ovu kolicinu ulja sa sistemom za drenazu vratiti u rezervoar.2. (4.20) Mehanicki gubici snage Mm javljaju se na pokretnim povdinama HC~a.4.vazi Qo == I::J.21) Kasnije.3. GRAF][CKO PRIKAZIVANJE ULJNO-HlDRAPLICKm KOMPONENATA Hidraulicke seme slozenih sistema mogu biti veoma komplikovane.3. ( t1'-t2 ") . +N. s jedne strane zagadjuje okolinu.3. (4. usled curenja nastaje i gubitak snage !vI M C == j=l e. Ll1pl1V . (4. AR -rashladna povrsina i . toplotu odaju okolini.25) %S~J>F.3.3. Ukoliko ovakav cevni sistem he postoji ova koilCina ulja. ina pocetku rada dec toplote se trosi na akulisanje toplote u svim komponentama UHS-a (Qa). deo na razmenu toplote sa okolinom (Q~) ideo. Graficki . odnosno: (4.3.3. pri cemu je toplota razmenjena sa okolinom M (4. (QR) na porast temperature ulja.24) Pozeljno je u UHS-u da se svi gubici snage kro:z. a u nasoj zemlji . da'. dok je kolicina toplote koja utice na porast temperature ulja u rezervoaru QR ==mc(Tz --7..([2 '-tl ") I1TR == In[(tl '-t ") / (t2 '-tl " ) ] ' (4.4. .2.I C.) . Dodatna slozenost.prikaz ukupnih energetskih Stika 4.l. .

omogueavaju lako razumevarije rada hidrauliekih (i pneumatskih) instalacija..- ~ @ ~ jednosmerna pumpa. dok se pcikljuook u powatnoj geaui.. treba napomenutida ventil sigurnosti stupa u funkciju sarno ako je iz bilo kog razloga doslo do prekomernog pcirasta pritiska.erv~a~u. C.. 4.. Krugovi pumpe (kompresori) i hidromotori. Ovde se necedavatidetalji ovih standarda. Razvodnici imaju visepriklju~aka.. koja obi~oo vom)a A~ B rez. Treba napomenuti da svi standardi predstavljaju vazece dogovore i praviia 0 nekim tehniekim pitanjima. Linije upravljacke linije." prigusnice. c. pri· eemu se prikljueak ulja pod pritiskom.5. gde moznacava . jer zainteresovani Citaoci veoma lako mogu doCi donjih. na pro min. vee ee se dati sarno njihovi osnovni principi koji. V ._ . --.od~k ·I.. RAZVODNICI Razvodnici su UHK koje prikljucak ulja pod pritiskom spajaju sa jednim iIi vise cevododa koji vode ka i od izvrsnih orgima.5.oznaeava sa P.Osnove uljne hidraulike 311 njima odgovaraju standardi JUS N1. razvodnik ventil sigurnosti. ·. Simboli koji opisuju funkciju su: Trouglovi II> smer strujanja u hidrauliekim komponentama. B. Koriscenjem navedenih simbola lako se dobijaju ("izvedeni") simboli UHK: t {. Razvodmk .~ ·1 J sa IZVrsmm orgamma oznacavaJu se sa A. dvosmerna pumpa.Radi boljeg razllmevanja na hidrauliekim shemama rada UHS-a. t I. ozna~ava sa R: Pr~kljucci koji spajaju :t:<lZ\'..·..002-007.Sanjima se vrsi izbor smera kretanja izvrilnog organa. .~se obicno oznacava sa dva broja. nepovratni ventil.:IE. HM dvosmernog dejstva.. Osnovni simboli su: cevi .t~.p R Slika 4.cevni vodovi. [> smer strujanja u pneumatsldm komponentama.5= [fJ]Z] hidrocilindar.. C!) -¢>- tJ Primenom navedenih simbola i UHK veoma lako Se mogu dobiti slozene UHK kao i tumaCiti rad i funkcionisanje siozenih UHS-a. linija koja obuhvata neku celinu predstavljaju UHK sa obrtnim kretanjem. te je lako moguce da se navedeni standardi iz nekog razloga promene ida unekom drugom vremenu budu nosili neke nove brojeve. _ ! . 0. predstavljajurazvodnike i ventile. Pravougaonici filteri o DO] r-. obieno je to vod koji doIazi cd pumpe. l '" moguenost regulacije.. HM jednosmernog dejstva. Strelice smerovi strujanja.1 .

P-B (AR) i l1eutrall1i polozaj. u kojima X 01 i x 02 oznacavaju stafickedeformacije opruga. Ako se ovirn tipom razvodnika zeli A~~ postiCi veCi broj poloZaja tada su konstruktivna resenja veoma slozena.5. a polozaji su mu P~A (B-R).1 ima 4 prikljucka i 3 polozaja.4. avo je razvodnik 4/3..4. R ". koristio za upravljanje radom He. tj.4.5. i za uobicajena konstruktivna izvodjenja ima vrednost ct '" 69°.2. j od P-R kada HC miruje sto se naziva neutralnim polozajem razvodnika.3 Razvodnik sa translatornim telom Slika 4.1) u kojoj je m x sila inercije.1. sile u oprugama su Fcl = Cl (XOI + x) i Fe2 = c1 (X 02 .2 Razvodnik sa obrtnim telom Jedan razvodnik sa klipol11 prikazanje na s1.+Fcl-Fc2 +P. Ako postoje.312 Osnove uljne hidraulike broj prikljucaja a n btoj polozaja.5. dok u kontrolnu zaprerninu V2 dotiCe fluid brzinom v 2 i pod uglom ct. Razvodnik 4/3 sa obrtnirn telom prikazan je na s1. U cilju odredjivanja sile reakcije R nastale promenom kolicine kretanja posmatraju se kontrolne zaprernine Vi i V2 sa s1. na pr.S. Da bi razvodnik obavio svoju fllnkciju on konstruktivno moze biti izveden sa obrtnim telom i sa translatornim telom . (4.klipom.4 NaCini aktiviranja razvodnika F=mx+R+P. Vrednost ugla ct zavisi od konstrukcije zazora u razvodiku i od trenutnog polozaja klipa u razvodniku. Tako na pro razvodnik 4/3 sa s1.4. Iz kontrohle zaprernine V1 istice fluid brzinom v. i pod uglom ct.rO d) [pJ e) ~j) Slika 4.x). Tom prilikom moguCi polozaji su P-A. P sila neuravnoteienih pritisaka i R sila reakcije.5. aktivill.5.5. Ovaj nedostatak je uspesno resen sa razvodnikom sa klipom."snja il"lllzvo«llnika Ako se razvodnik iz stanja mirovanja :leU prernestiti u neki novi polozaj tada treba obezbediti silu aktiviranja F.. od protivpritisnog prostora HC ka rezervoaru. tadallije struji ad B-R. &to oznacava radni hod klipa. tvrmr I){ gJ p b) \={] ~.4a. Stika 4.4.5.3. prema tome on irna iste funkcije kao i razvodnici prethodno analizirani. 4. od P-B i AR. Ovaj razvodnik bi se. Do ove sile se dolazi lZ jednacine kretanja pokretnog dela razvodnika koja glasi: A a) X '11> rrrrM~B.5. Primenom za kontrolne zapremine VI i V2 zakona 0 . Shematski prikaz ovog razvodnika dat je na s1.5. SHa. zatim. Sto oznacava povratni hod. F~ sila trenja Fel i ~2 sile opruga.3.

gustine p:::: 850kg 1m 3 .4c).5bar.5.Osnove uljnehidraulike 313 promeni kolicine kretanja .5. ukupna sila realecije koja deluje na klip razvodnika je R:::: R"l +R"2 :::: PCV. /2.. ovajoblik za pad pritiska se retko upotrebljava.5. Padovi pritisaka u granama P.9 N.-fA i B--»R sul1Pl == 3bar i I1P2:::: 1. Odrediti silu hidraulicleog otpora ulja koja deluje na ldip razvodnilea. odnosno znacajni gubici energije. Medjutim. prikazani su na shemama sa bocnih strana.jednacina (3.5. RESENJE: 4. Problem 4-3. (4. i to f~ :::: 25I! min lea izvrsnom org.5.2). NaCin aktiviranja.2) dobija se ukupna sila reakcije Rx :::: Rxl +RX2 :::: pCV. RXI :::: pV1V coso: . RESENJE: S obzirom da su dati padovi pritisaka u vodovima P-+A i B--»R .4. (4. Ovaj izraz vaii pod uslovom da su ulazno-izlazni smerovi strujanja u komorama razvodnilea leao na s1.2) Ukoliko leroz razvodnik istovremeno imamo n razlicitih protoka fluida sila reakcije se odredjuje kao R:::: P2. u njima veIikipadovi priiisaka. sto znaGi da su.raktcristike razvodllllika Razvodnici su UHK u kojima se strujanje obavlja u maIim kanalima i/ili u procepima. odredjuje kao !1p = pc. v. sa s1.Vj cosO: j . U odnosu na vrednost sile F vrsi Se izbor sile aktiviranja: razvodnika. Odrediti silu leojom ulje deluje na klipove. Dati podaci su: d==25mm.4. Kod dobro uravnoteienih razvodnika. R :::: pV v2 coso: . Kroz hidraulicki razvodnik 4/3 (s1. a koje moze da bude mihanicko sa rucicom (sIA.2. pneumatsko (s1. elektromagnetno (s1.4.4.4j).5Ad). HC je spojen sa razvodnikom (4/3) sa klipom u kome su padovi pritisaka I1p::: /}.5. Razvodnici su. komande y i z sa sIA.5. Hidraulicke iuJ.5. dakle. p = 900kg/ m3 .5Ab) ill sa papucicom (s1. za jedan polozaj klipa koji jedefinisan sa konstantnim procepom x=const.3) .5). sila aktivirarija je F I::: R.3.3) proti(Se ulje.3. relativno male mase. Problem 4-2. Primenom izraza (4.Vl +r/2V 2 ) coso: . U HC kreee se ldip sa dvostranom klipnjacom brzinom vp =O.5. po pravilu.v 1+V2 v2 ) coso: :::: 12. Zbog velikih prigusenjakojasu prisutna u razvodnicima gubitak strujne energije se pretvara u toplotu sto se maIlifestujeporastom temperature radnog fluida. to se brzine strujanja u procepima razvodnika mogu odrediti kao Vj :::: J211pj I p (i=1.15m I s. 0:=69°.:~=lr/. pri tome je ugao pod kojim ulje kroz nzvodnik struji 0:=69°. 1 x2 2 Prema tome./2A-. pri tome pretpostavljajuCi da su pritisci u njima leonstantni i zahemaru]uCi sile tezine. a=pc.5Ae) i hidraulicko (sIA.' dobijaju se sile reakcije . Iokalni otpod te se zato na njima pad pritiska.4. D=lOOmm.5. vee se koristi oblik preleo protoka ·2 ? I1p::::aV .riu i f/2 :::: 20ll min od izvdnog organa.3.PPA := I1PBR := 35bar.4.

iz njega za poznato !:"p dobija protok V:=J!:.. dok se Idnematska viskoznost u intervalu od lO-lOODC moze odrediti kao: (4. T = PiA. vaZi relacija v(t) == va (to Itr . dove see do promene pada pritiska u UHK.erisltike Hidraulicka karakteristika.Mdll":al1lllicke karak!l. sto dovodi do promene hidraulicke karakteristike razvodnika koja postaje !:"p == J(x. razvodnika.Uizrazima (4. Ovde ee biti reCi 0 odredjivanju nove. iIi se. Zavisnosti ovog tipa se najcesee koriste kada se razvodnikom obavlja i neka funkcija regulacije.5.P1' a sto odgovara jednoj tacki na ltrivoj hidraulicke karakteristike !:. P-A i B-R. Treba napomenuti da ako se polozaj klipa u razvodniku menja tada se menja i velicina ulazno-izlaznog procepa x (sI.3). URS ne radi sa projektovanom temperaturom. !:.pla:=flAJ2!:"p/p. pak. Podaci koji se u literaturi nalaze za jednu UHK obicno vaze za jednu temperaturu ulja i to onu Sa kojom je vrseno ispitivanje. 4. Dakle. predstavlja funkcionalnu zavisnost pad a pritiska od protoka. dakle. pri istom zapreminskom protoku.314 Osnove uljne hidraulike AB B-R u kame je a koeficijent hidraulicke karakteristike i A-R A merodavnapovrsina poprecnog preseka. U razvodniku istovremeno ima vise strujnih tokova. ili. I 2 Vi (i=1.P2 na.6) sa indeksom 0 oznacene su referentne vrednosti na temperaturi to' Temperaturska promena veliCina P i v.2) .5).5. postavlja se pitanje koliki je tom prilikom pad pritiska na UHK? Ovde je osnovni problem..5. tj.3.6) gde je n koeficijent koji zavisi od vrste ulja. !:"p:= Jeri). (4. na pr.5. sto znaci da ce svakom od SIika 4.4. pak.5. Gllstina se menja kao: (4. na pt. Medjutim.5) i (4.Pi = PiS.5. Ove krive se za 8vaki razvodnik odredjuju eksperimentalo. razlike pritiska primenom jednakosti padova pritiska na UHK kao lokalnom otporu i pada pritiska na ekvivalentnoj pravoIinijskoj deonici cevovoda.5) pri cemu je ~ koeficijent temperaturskog sirenja.5.. kao sto je vee receno. Pri promeni temperature karakteristike ulja ..5.5 moguCih strujnih tokova odgovarati njegova kriva hidraulicke karakteristike (81. temperaturi ulja t2 ? koja Iezi na sasvim drugoj hidrauIickoj karakteristici.L = 11 ~ koeficijent protoka razvodnika.. koliki ce biti pad pritiska !:.5.P1 := f (V). PJieJr3cmmavanje . ako se u samom prbcesu ispitivanja UHK. ako se pd konstantnom protoku na jednoj temperaturi ulja t1 poznaje pad pritiska !:.4) u kome je f.gustina i viskoznost se menjaju.4..v). temperatura ulja menja.· (iT' 2 Vi .

.. Najcesce primenjivani tipovi pumpi su zupcaste (s1.5. a pumpe koje su u njima polcrecu se.0007K] i n=2. Kada je rec 0 pumpama koje se.=Ep.8) Prilllenom relacije (4. == const. krilne (s1.4.1. ==A.1c). UHS-i se nalaze na fiksnim i mobilnim masinama. Kroz hidraulicki razvodnik struji ulje temperatute t] = 40°C i tom prilikom pad pritiska je I1p] = lObar.8) za dye razliCite temperature dobija se izraz 1+ ~(t] .t i. pa se zato koeficijent trenja odredjuje na sledeCi naCin == 1. elektromotorima na fiksnim i dizel motorima na mobilnim masinama. Koliki je pad pritiska na ovom razvodniku.6. Uljno-hidraulicke pumpe.6.l v. kako bi ono kasnije bilo sposobno da obavi neki tehnicki zadatak. b == 114 -turbulentno strujanje Koriscenjem Darsijeve formule i izraza (4.44bar .6. lP'UMlP'E I IDDROMOTOJ!. Pl l d 2 2 en) ± 2-b l+~(tt-to)(ti) PoYol ~ nb 1/ 2 6 -- d5-n' (4.3164. na tempe~ raturi ulja od t2 == 55°C ako je strujanje a) laminarno i b) turbulentno u hidraulicki glatkim cevima? RESENlE: Direktnom primenom izraza (4.5.9) koji sluzi za preracunavanje pada pritiska sa jedne na drugu temperaturu.6. Yo = 32mm2 / s.to) t] nb /1p2=I1Pq+P(t2.6.5. ReZimi strujanja u URS-usu takvi dase cevi ponasaju kao hidraulicki glatke. Na referentnoj temperaturi to == 15°C kara- kteristike ulja su: Po == 900kg / m 3 . P== O. lP'uIDpe Pumpe su strujne maSllle koje Se koriste za transformaciju mehanicke u strujnu energiju.lobija se pad pritiska u. Problem 4-4.6.elSrivalentnoj cevi ' a {a 11 . odalde se zakljucuje da se St i Ai na isti naCin menjaju sa temperaturom. I1P2 == 8.U: 4.9) dobija se: a) I1P2 = 5.235bar .1b) j klipno-aksijalne (s1.-) ) O/ (4.1a).Osnove uljne hidraulike 315 iz koje sledi 1/ d == St.1.5. . / Ie.4.5. U c) Stika 4.lwriste uUHS-ima tada je njihov prvenstveni zadatak da povecaju pritisak ulju. Iz ovog rdenja sledi da porastom temperature pad pritiska opada.4. b == 1 -laminamo strujanje A=-b (4. 4.po pravilu. pri istom zapreminskom protoku.5-7) <.7) Re a == 0.5.

9. protice radni fluid protokol11 V koji ima p~d pritiska t1p.8+0.6. tj. Sa aspekta proracuila DHS-a zupcaste i.8 do 0.p obav~ia se obrtanjem zupcastog para kod zupcastih i krilaca kod krilnih pumpi... M' moment koji se saopStava pumpi obrtanjem pogonskog vratila i co je njegova ugaona brzina. Stvarni protok koji pumpa potiskuje je t manji od teorijskog zbog postajanja kolicine tecnosti M/ koja cirlmlise sarno kroz pumpu.. stepen korisriosti DHS-a i UkUplli stepen korisno- . Odrediti potrebnu snagu pumpe za pagon UHS-a.ulicko kolo u kome se nalaze pumpa i HM. IHllilr®m@torll Hidromotori su izvrsni organi sa obrtnim kretanjem u kojima se raspoloziva strujna energija pretvara u koristan mehanicki rad. HM ima sledece karakteristike: q = 66'. Dizalica irna dobos precnilea D=im koja podize teret mase m=4000kg brzillom Vo =0. (4.2 gde je llH stepen korisnosti. /::. i odredjuje se kao !r/=qn. Izmedju dobosa i HMnalazi se reduktor koji ima prenosni odnos i:= 1/ 100 (i =nd /17 HM ) i stepenakorisnosti llR = 0.9. Probleol 4~5. krilne pumpe se karakterisu specificnim protokom q. a 0 cemu ovde nece biti reCi~ Porastpritiska u pumpi t. Za ovaj tip HM protok se odredjuje leao I I .pV'ln :.9.6. slicno iIi identicno leao i zupcaste putnpe (s1.909.2. ana osnovu cega se.4.2. za.1) gde je llvp zaprerninski stepen korisnosti pumpe koji ima vrednost od 0. cija vrednost zavisi od konstrukcije HM.6.pV P =--:.2) 0.s:. prema tome ~ V rasoloziva hidraulicka snaga je /!:.i"'zn:. ~04J (4.6. Kroz 1-IM. HM se leonstruktivno najcesce izvode sa zupcastim parom. Snaga potrebna za pogan pumpe.98).. Izmedju korisne i hidraulicke snage HM vazi relacija M C • P = !!:.6.p V.8 do 0.8 do 0. dok se kod klipruh taj zadatak obavlja kretanjem klipova.4.6. s1. ll v I-1 "" 1 i llHM = 0..:::o. Za pogon dizalice koristi se zatvoreno hidra.98 IIp :----' pri cemu su: 'lp stepen korisnosti pumpe koji za zupcaste pumpe ima vrednost od MC0 (4.3) Slika 4..:.1a).] a sto'zavisi od tipa i konstrukcije pumpe.7cm3 /0. dobija teorijski zapreminski protak kroz pumpu V = q 11. Ova snaga se koristi za ~ savladavanje abrtnog momenta A1 brojem obrta 17.:. 4. n broj abrta vratila i llvp zapreminslei stepen korisnosti (l1vp = 0. Mw (4.4) gde je q (JitJ°) specificni protok. radnom zapreminom za jedan obrtaj koji se obicno izrazava u lit/a. tj.::i_:--_ _. n obrtaja. mehanickih i zaprerninskih gubitaka i krece se u intervalu ad 0.316 Osnove uljne hidraulike sklopu jednog tipa pumpi nailazi se na razlicita konstruktivna resenja.5mi s.6.. ugaonom t>p brzinom w.6.

2 PHM = NfHMUJ HM :::: .-'" p UHS~a i dizalice su: P==-1l-=30. Na ovom vratilu se savladava moment M d = mgD 12.38bar.= 1050.O~mo\Je uljne hidraulike 2 317 sti dizalice.8. Na osnovu vrednosti Rejnoldsovog broja Re = vd / v = 225 zakljucuje se da je u cevovodu laminarno strujanje i da je koeficijent trenja A:::: 64/ Re :::: 0..fE: Najpre se odredjuju podaci za mehanicki sistem. Vetrenjaca koja sluzi za proizvodnju elektricne energijeima UHS prenosa snageu kome su ugradjeni pumpa i HM. d=50mm) i HM (llvH =0.4-6 . I. . Slika P.d za dobos dizalice.82) koja <F=> Vo (p = 900kg/ m 3 .36%. specificni protok koji HM treba da iri1a :' . .v /2=212.1PHM+pA. v==2. 2 Konacno.4 m /s.iTllHM ' UJ HM =nHMn 130 .55°/min. Pribrzini vetra od va = 40 km 1h elisa vetrenjace se okrece sa no = 36°/min i pri tome na svom vratilu proizvodi snagu Po = 60 kW.2bar. Pd = \ \ pumpu (q p == 65cm obezbedjuje 3 / 0 .584kW .95 i 11H = 0. p=880kg/m 3 . tj.210.652 ml s.1PHM = 205. pa ce njegova snaga biti Pd = lvIdUJd == mgvo =19. koji ima prenosni odnos i = 1160 i ]I~ stepen korisnosti 11R = 0.2841. KoristeCi karakteristike reduktora dobija se broj obrta i snaga HM-a I1HM = -.9).4-5 Vo ::::UJ d DI2 odredjuje se broj obrta izlaznog vratila dobosa I1d = 60vo I Drc:::: 9.Problem 4-6.10. Odrediti snagu koju HM preda generatoru.1Pm.=C> V RESEN. IIp =0.4°1 min I nd .d=30mm. 11=p=ll[-[slln =63. llHs =-p=69. Elisa no ~ preko reduktora. v=2. PHM :::: Pd IllR == 21.2N 1ill i pad pritiska . Iz Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo dobija se porast pritiska u pumpi .91.4 m 2 /s) kroz cevovod (l==25m. snaga pumpe i stepeni korisnosti . Iz izraza za snagu HM-a . HM je povezan sa strujanje generatorom koji za proizvodnju elektricne struje uobicajene frekvencije zahteva broj obrta nHM == 1800 o/min.68% .I M .d <=.62kW .974kW . dabija se obrtni moment MHM = 196.1p r. I. Ostali podaci su: /=15m.95 i IIp ulja = 0. llvP :::: 0.1p::::. pokrece zupcastu ~ p [ . Zapreminski protok HM-a ri' = q I1HM /llvH :::: 70/ / min daje brzinu strujanja u1ja u cevovodu v:::: 4V / d n = 1. Na osnovu brzine dizanja Slika P.l/d.

Na ovom valjku se savladava moment M2 ==3840Nm. Za pogon valjaka valjaclcog stana koristi se UHS sa HM-imll. /==20m.164kW . b.4 m i koji je pogonjen HM-om sa karakteristikama q2 '" 1440. HM-e pokrece pumpa karakteristika YJvp = 0.56% . d==20mm.Pf = 0.6cm3 1° .3 bar.SkN.10-4 m 2 Is. PI' = ll~ :::54.v 12 == 200. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno struj110 kolo dobija se pad pritiska na HM-u f.PPR koji omogucava zeljeno krtetanje . np =j=2160 0 /min .96% 111 =112 Slika P. P = 8753 W .PHM ::: b. llv2 :::: 0.p = PpY)p rv =201. Zanemaliti lokalne otpore llsisa. stepeni sigurnosti UHS-a i vetrenjace do generator a iznose 11HS == PHM I Pp = 73.132 ml s sa kojom se dobija laminarno strujal1je (Re = 283) sa koeficijel1tom trenja A. savladavaju obrtne momente Ml == 40Nm i M z =: 30Nm. koja se akrece sa I1p :::: 1450 o /min. I:!. pri tome ostvarujuCi obrtni moment MirM :::: PHM I co Hlv[ == 213.9°/min .9.4-7 ProDlem 4-8.pA·lI d.6kW. V ~Ijanje alunUl1ijumske tralce obavlja se sa dva radna valjka precnika Dl =: 800mm koji su pogol1jeni sa dva identicna HM-a karakteristika ql :::: 1238. 11vl ::: 0.9 i koji. snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti UHS.p. 11HS = 76. step en korisnosti UHS-a i vetrenjaee od elise do generatora. Pri brzini valjanja od v 0 =' 5inl s silareakcijekoja delllje po obimu valjaka je R1 ::: 9 .-llvp11 vH ==70. 'l"jvH :: 0. krivina i racvL Odrediti: a) sl1agu pumpnog agregata. RErEN7E: = 918. Odrediti brojeve abrta HM-a. V=q p l1 pll vp =133.98 i 11m =0.98 i llH =0.. S obzirom da ista koliCina fluida prolazi kroz pumpu i HM to se jz jednai5ine kontinuiteta V = qHMI1HM IllvH = q P I1p llvp dobija specifieni protok HM-a qHM =q -.PR ::: 2 bar .38l1min .9 cm 3 /°.95.98 i llHl ::: 0.395cm 10 P llHM l1p 3 • Konacno.318 Osnove uljne hidraulike pri datim uslovima.97 i YJp =: 0. Problem 4-7. U UHS-n nalaze se dva identicna HM-a koji imaju karakterjstike 3 qH '" 30cm /0..:':: 641 Re = 0.96.08Nm (CO H l-1 :::: 11H!\iJt 130) . Ostali podaci: b.'11 HM == 40. b) pad pritiska na prigusnici b. RE'SEJV7E: Pri zadatim uslovima pumpa radi u reZimu sa no pi'.7Sbar 2 sa kojim se dobija snaga koju HM preda generatoru PHM ::: APHIvl. Sa ovim reZlmom pumpa u cevovodu ostvaruje srednju brzinu strujanja ulja 2 v = 4V I d 7( = 1. qp = 20cm 3 /0. p = 850kg 1m3 . v = 3 .4 bar .2261.94% . Za namotavanje trake koristi se valjak Ciji je precnik D2 ::: 1. Y) == P HM I Po == 66.

a) 1z Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo. 1]1 == 10m. (i=1. i oni daju gubitke usled trenja f.'do ==40mm.I'lPtG + f..Osnove uljne hidraulike 319 HM-a za namotavanje i c) stepen korisnosti hidraulickog sistema.. .61kW.21°/min. koji daju pro toke ulja kroz HM-e: V.==60mm. Is ==5m.33m/s.If I d f .4°1 min .P1. 17 =8m. f.2.. dobija se potrebni porast pritiska pumpe f.. v2==v3=v4=vs=1. tlPH2 = 170.... v==0.(j=1.03 . R2 6. f. A6:::: 0.97 bar . (~==6m. RC 2 == 1064 .Pt7 + f.06 . Ostale poznate veliCine su: D=80mm.. = q/I. na osnovu cijih vrednosti se konstatuje da je u UHS~iIstnijanje larhinarno. l2=5m. RESEN.. 112 ==68.. . Slika PA-8 Sa ovim brzinama dobijaju se Rejnoldsovi brojeviu karakteristicrrim deonicama ReI ::= 2133 .9ll min.. 110 ==4in. jednaCina kontinuiteta r Vs :::: vH1 ' V6 == V7 ::= r)-9 ==J:.27llmin .. Is =4m.v~/ 2.p = API1 +I'lPnv +2f...P t8 +I'lPI9 + tlptlo + f.1E: Na asnovu zadate brzine i dimenzija valjaka valjanja adredjuju se brbjevi abrta HM-a D i Ttl1i vo=~ ~-? 111 = 119.S. Re 6 = 2134 .sa deanicama 1-6-7-8-9-1011. 13==6m. 1Tlvi ~p Vm == 150.~o =: 2Vs ' r ~j2 == v3 ::= J:.11) VI = Vl! = 1. 19 ==8m. == Pm/VmTlm --» I'lPH1 == 198.PR1 +I'lPm +¥[2 + I'lPLl --l.65bar odnosno snaga pumpnog agregata P == I'lpV1 l'llp ==154.f = PA f . Res == 1601 .T4 == Vs == VH2 ' T~ :::: V == V +T/6 == Tis +r~o ll 2 dobijaju se brzine strujanja: v j ==4VldJn .8bar . '6' ==4m.IQ--4 m2 Is.08 .2bar.. ....779m/s.333ml s . VR ==2m/s . d.p v6=v7=v9=v10=1. f.1 bar .Pf2 ==0. p=800kg/m I'lPR1 ::= 3 . Pri opterecenjima HM-a ]vl1 == R)D1 12== 3800Nm i M2 dobijaju se snage P[ii = M. . i koeficijenti trenja (A j ::= 64/Re j ) ukarakteristicnim granama iznose: 1v1 = 0.03 .PIU == 1bar. I'lPnv = 0.. H2 Koriscenje!iJ..3bar. V == lOO. A2 == 0. 11 ==2m.2) jz kojih se odredjuju padovi pritisaka I'lp.OJ.Pil1 = 207.As == 0. 4 bar .Pn ==0.

protiv-pritisni prostor iz radnog hoda postaje radni prostor u povratnom hodu (s1. time se dobija korisna energija P= Fvp .f¥J H2 .f¥J 15 ~ f¥Jtll = 33.7. i He dvosmernog dejstva.7.f¥J 12 .7c) i dvostranom klipnjacom(s1. Osnovne podele hldrocilindara su pre rna nameni iprema broju klipnjaca.U inzenjerskoj praksi najcesce se koristi HC-i dvosmernog dejstva.7.b).7d). 4. jeona u koju se dovodi ulje i naziva se radni prostor.dejstvom sile pritiska a povratni silom opruge (s1. IDDROCllLINDllU Hidrocilindri su izvrsni organi koji sluze za transformacije strujne u mehanicku energiju.pR 2. 4. dobija se pad pritiska na prigusnici I':.4.320 Osnove uljne hidraulike b) Iz Bernulijeve jednacine za strujnicu koja prolazi kroz deonice 1-2-3-4-5-11. G c) Slilca 4.f¥J f2 . Hidrocilindri. da se radni prostorveZe za veCi a protivpritisni prostor za manji pritisak u leomorama cilindta.1.f¥J JI .7. . Bwzillllslko polje llll Ihidrm:Himll. dole se iz zapremine V2 odvodi ulje i ona se naziva protivpritisni prostor.f¥J'1 . OCigledno je.PPR '"= f¥J.2 I':.1) Hidrocilindri se ponekad koriste i za pretvaranje pravolinijskog u obrtno kretanje.f¥J'4 .f¥Jt3 . kod kojih se i radni i povratni hod obavljaju silama pritislea (sL4. Ova promena leontrolne zapremine Cini da je strujanje u HC-u nestacionarno.82 bar c) llHS = (2Ml co l + M 2 co 2 ) / p = 79.7.7b) tada se uocavaju dye karakteristicne zapremine VI i V2 • Zapremina V.4. i V2 menjaju uloge.7c i d).7a) iIi silom teiine . dakle. i to sa proracunskog a ne sa konstruktivnog aspekta. Prema broju kijpnjacaHC-i se dele na HC sa jednostranom (sL4. Zbog vaznosti HC-a Uovom odeljku ce se njihovom proucavanju posvetiti vise paznje.4. Veoma su retki UHS-i koji ne sadrZe HC kao izvdni organ. Pri toj transformaciji savladava se radna sila F brzinom v p (indeks Pse koristi od engleske (francuske) reCi piston koja znaCi Idip).1b). Ako se posmatra jedan HC dvosmernog dejstva (sl. S obzirom da lelip vri3i radni i povratni hod to pri povratnom hodu zapremineV. kod kojih se radni hod obavlja .18% .f¥J"v .ll. (s1. Prerna nameni HC-i se dele na: HC jednosmernog dejstva.4.4."llll Pri procesu izvlacellja-klipnjace iz HC-a zapremina ispunjena uljem se menja. (4. ali tada mora postojati i odgovarajuCi zupCasti par. tj.

s1. vrtlozna struktura u kontrolnoj zapremini HC-a postaje joil slozenija.2. 4. odnosno povecanja kontrolne zaprernine. predstavlja naglo proSirenje.7.2.1.OsnoVe uljne hidraulike 321 Kada se jos uzme u obzir i eventualna geometrijska slozenost kontrolne zapremine. zbog daljeg kretanja klipa.2d.1. dolazi od konstruktivnih razloga.se karakteristicni protoci ulja (v. 4.4.definisu.2b). Dalji rezultati vizualizacije strujanja mogu da se prikafu preko strujnih slika datih na s1.l Slika. Na osnovu ove brzine.7. Brzinsko polje radnog fluida u radnom i protiv-pritisnom prostoru manifestuje se kretanjem klipa brzinom Vp. uglavnom.7..1.1.7. Moze se kazati da je u opstem slucaju strujanje u HC-u trodimenzijsko i nestacionarno.5. Medjutim. to sledi da je struktura strujanja u HC-u veoma slozena.7.2a). Sa oveslikejasno je uo~ljivo da je nestacionarnost strujanja u cilindru direktno povezana sa trenutilim polozajem kUpa u cilindru. Nestacionamoststrujanja u HC ad trenutnog polozaja klipa. koja. Takva geometrija.1. sa strujnog aspekta.1.1. Daljim kretanjem Idipa.1.la) \ I . kao i eventualno nesimetrican polozaj ulaznog (izlaznog) prikljucka za ulje. da bi se ukazalo na mogucu strukturu strujanja u HC-ima. u odnosu na polozaj prikazan nasL4. Osim navedenih elemenata.1. dakle. Na ovoj slici zatvorene strujnicepredstavljaju vrtloge. Zato ce se ovde. koristiti rezultati vizualizacije strujanja prikazani na s1.3) forrnira se jedna vrtlozna zona (sL4. a njihov ukupan broj zavisi vp t a) t b) t c) d) I Slika 4. a koji su V. Na ovoj slici prikazan je slucaj kada su cilindar i ulazni otvor za ulje saosni.4.1.7.5 mm/s [20] dobijeni primenom laserske metode merenja. U pocetnim trenucima kretanja Idipa iza naglog prosirenja (Odeljak 2.4.7.7J.1 Vizualizacija strujanja u HC primenom lasera pri brzini klipa od 8. struktura strujanja uHC-u zavisi i od pocetnog polozaja klipa i od njegove brzine kretanja. doCi ce do forrniranja viSe vrtloznih zona (sl. veoma slozeno za analizu.

2. prestanak rada drugih izvrsnih organa.2..7. u radnom prostoru pritisak raste.7. D 2n -4. Nasamom pocetICu kretanja Slika 4. asto moze da izazove V'ibracije mehanickih sklopova i sistema koji su povezani sa HC-om. Taj pocetni porast ptitiska. odnosno sa brzinom kretanja klipa.2. su posledica: ukljuCivanjai iskljucivanja razvodnika u drugim hidraulickim kolima. moze da bUde.radna .f----=---_-<--"'-_ (x) nestacionarnost pritiska pri kretanju klipa.Vp V] =: . P2 == P2 (D -d )4 ' (4. da ce karakteristicni pritisci radriog fluicla u HC-u biti furikcije od vremena. U Odeljku 4. 1z tog razloga analizi polja pritiska u HC-u ee se posvetiti vise paZnje.1. definisan periodom t]. a sto zavisi od brzine ukljuCivanja razvodnika..7. klipa.7. vee je reeeno da je btzinsko polje povezano sa protokom..:.1a prikazanaje promena pritiska u radnom i protiv-pritisnom prostoru HC-a.3) 4 pri eemu su ~ .7. neravnomernosti rada pumpe. Sa ove slike se uoeava --<>-f. b) Na s1. koje se uocavaju na s1.7. dakle.aktivna sila pritiska. Ako su navedene pojave izraZene tada one rezuItiraju nestacionarnim dejstvom sile pritiska..322 Osnove uljne hidraulike . . i P2 sila protiv-pritiska. lP'oRje pritisika U lhIidrocilillldlf'u Strujno polje u karakteristienim pros to rima HC-a definisano je sa poljima brzina i pritisaka. V2 =: 2 2 n CD -d )4'v p .7. trenutan iIi postepen. Polje pritiska u HC-u daje sile PI -::.2. nestacionarnosti strujnpgpolja u komorama HC-a.1a. 0 ovim ppjavama treba voditi racuna pri dinamickoj analizi rada DHS-a. tako i ovde radna i protiv-pritisna sila pritiska menJaJu .. dok se stacionarnim rezirnima rada one ne uzimaju U obzir... Moze se zakljuciti. zbog> aktiviranja razvodnika.svoje uloge pri radnom i povratnom hodu. Slieno kao i kod radne i protiv-pritisne zapremine.1. 4. tj p] = p] (t) i Pz =: pz (t).. Korektno a) poznavanje pritisaka PI (ili P2) je veoma vazno jer je aktivna sila pritiska p] (iIi P2 ) ta koja obavlja korisno x dejstvo.4. Cijim dejstvom se savladavaju sve ostaJe sile koje deluju na HC. (4.F" ' pritiska: . D 2n 2 n 2 ~ =: Pl-.2) 1z ovih izraza sledi da je brzina klipa ujedno i srednja brzina strujanja radnog fluidau komorama cilindra. Ostale rieravnomernosti pritiska.4.. nestacionarriost radne sile i dr.

b4 ::: PZ.~.Pl.1a.P2) / t]. i iznose: a1 "' (PI . b) radni hod. i koje glase: a1t + b1 . postizanjem ravnomerne brzine kretanja klipa v p pIVa faza je zavrsena.o- P2 _~~~~!~__~t2~____ ~si4 ~--~----------~--~ . a 8to je propraeeno pocetkom kretanja Idipa. .P1) / t3 bl == P!.t2 i t 3 .7. a4 == -(P2 . p] (T) ::: Pl.2. definisu se sledeee faze kretanja klipa: a) pocetni period.2. P2 ~ canst.2. i P2 ~ canst. koji se karaktelise porastom pritiska. Faze kretanja itlipa Na s1. zbog efekata stisIjivosti tecnosti.. kao i promenu pritiska u HC-u prikaza:qu na s1. koja su prikazana na s1. u kome je pritisak prakticno konstantan. Na rastojanju x::: ']' prestankom ubrzalija:klipa.1 - PI) t ' 3 T b3 == Pz. 4.~nj~govim ubrzanjem. oznacenperiodom t2 . iIi period usporavanja klipa· (t3 ). ' a3 == -(P2.) . a konstante a i i bi (i= 1. 1 - (PI. p(t) Xi \ P1. a sto je cest slucaj u inienjerskoj praksi. oznacenim sa tl .tj.4.2.1b prikazan je dijagram promene brzine kretanjaklipa.l t Slika 4.7.3.PZ.4) odredjuju se iz uslova: p] (0) := p].1 ) / t3 ' bz == PI. i ako vreme ukljuCivanja razvodnika moze biti veoma kratko.. iIi periodubrzanja klipa (t]). 4.o .OSl101'e uljne hidraulike 323 Stvarna polja pritiska u komorama He-a. ako Se mogu zanemariti promene pritiska u periodima t] i t 3 .4.2. 0s t S 'I PI (t):= canst '.7. Vreme ubrzanja klipa zavisi od brzine ukljucenja razv6c1mka. O P2 e ) == ho . Medjutim.~I S t .azt+~2·i / l s t] + t z t I +t2 stsT U ovim furikcijama T::: t] + t2 + t3 je ukupno vreme kretanja klipa. ona mogu veoma dobro da se aproksimiraju linearnim i konstantnim· funkcijama koje su prikazane na sl. Teorijskiposmatrano trenutnim uldjucenjem razvodnika pritisak bi porastaona PI a brzina: klipa na v p' Medjutim.O .O . tad a sledi da su karakteristicni pritisci konstantni (p] ~ canst.l .2. a sto rezultira dejstvom' konstantnih silapritiska ~ "" canst. Za ovakvo kretanje klipa dobijaju se zakoTl promene brzinei hoda klipa . KoristeCi ovaj dijagram.O ' PI (tl):= P1 (t1 + t 2 )== PI' .1a.7.72. a2 == (pu .1 + (P2 - PZ.7.4. promene pritiska i brzine ldipa nisu skbkovite vee postepene. P2 (1') ::: hI . odnosl1. UldjuCivanjem razvodnikauzapreminf VI pritisak raste. pzU])::: P2(t1 +t2 )::: Pz .3. i c) zavrsni. imaju nestacionarni karakter.1 T )t 3 Prethodna analiza je ukazaia na siozenost polja pritiska u komorama HC-a.O) / tl . Na pocetku pIVe faze klip mimje (x == 0) a pritisciu radnom i protiv-pritisnom prostom su p] 0 i P2 o.2.Duziria trajanjaove faze odredjuje se na taj nacin 8to se smatra da se u njoj radi ojednoIikoubrzanom kretanju. U pojedinim fazama kretanja klipa.

Daicie. (protiv-pritiska. trenja i tdine) i omogueava pokretanje klipa. rendisaljke.4) pri cemu su za resavanje jednacine kretanja koriseeni pocetni uslovi x(O) == 0 i v(O) == O. radna sila nije konstantna.7) Pri radnom hodu klip predje put h == I] + 12 + 13 za vreme .7.5-7).: v~ I 2/] t] :.8) pri cemu konstanta Kt =1+(1] +13)/h. a prethodno sprovedeni proracun vazi. podrazumeva se minimalna vrednost aktivne sile pritiska koja svojim dejstvom savladava sve ostale sile.324 Osnove uljne hidraulike a]==dvldt => v(t)==a]t => x==a]t2/2.7. . Pri povratnom hodu klipa uloge radne i protiv-pritisne zapreminese menjaju. kretanje bez prve i treee faze. kretanje neoptereeenog m klipa. kao na pr.7.) a sto utice na ravnomernost kretanja ldipa.4.7.7.: F(t) iIi F = F(x) i rdavanjem jednaCine kretanja dobiti duzinu trajanja dmge faze. pri realnom kretanju. U njemu brzina klipa opada. oznacen sa i 2 .5) Dmgi vremenski period. kretahje bez dejstva radne sileo Da bi se definisala ova sila posmatraee se primer kada je.. tj. klipa postoji faktor gubitka vremena (ll + 1 ) I h koji zavisi od efekata pri 3 ubrzavanju i usporavanju klipa.7. u uzem srnismu. 4. (4.. a sto je propraceno porastom pritiska u radnom i opadanjem pritiska u protiv-pritisnom prostoru.6) Unekim slucajevima. ukazuje za koliko je vreme radnog hoda duze pri realnom kretanju Idipa u odnosu na idealizovano kretanje klipa. tako da je vreme trajanja ove faze t2 == 2/2 Ivp . Na pocetkU prve faze kreianja klip se kreee jednako ubrzano sa ubrzanjem a j =v~ ! 2/1' pa jednacina kretanja ldipa Slika 4.4. (4. oznacen sa t 3 . U najveeem braju slucajeva primene HC-a radna sila je konstantna (F::>J canst. t=tl+t2+t3=Kt·hlvp. Kao i u prvoj fazi. i ovde se smatra da se radi a jednako usporenom kretanju.4). na pr. to je sila koja omogueava. primenom uslova na kraju kretanja klipa x(t])== II i V(tl) == v p dobija se ubrzanje klipa i duzina trajanja prve faze a] :. (4. odnosi se na savladavanje radne sile F. U ovom slucaju treba poznavati zakon promene radne sile F:. TreCi vremenski period..clJIn ikretne sHe HC Pod kretnom sHorn He-a. DaIde. odredjena iz izraza (4. je period neposredno pre zaustavljanja klipa. tj.: 2/1 / v p • (4.7. kod gradjevinskih i mdarskih masina.4.7.7. Konacno. He vezan sa radnim stolom t=O x jedne alatne masine (s1. na osnovu cega se odredjuje usporenje klipa i duzina trajanja treee faze a3=v~/2/3 t3=2l3/vP' (4. Pror3.

5.aktivna sila pritiska 11 =m(al +gf)+P2 +FTJ +FT2 +FT3' (4. dodaje se sila tezine i sila opruge i s1. pak. DakIe. mase pokretnih delova m i precnika klipnjace d.FT3 . pod punim opterecenjem.4. a protiv-pritisak je P2' RESENJE: Primenjuju6i postupak dat u Odeljku 4.7.5. FTl i FT2 su sile viskoznog trenja na pokretnim delovima He.P2 . precnika D. pri cemu je f koeficijent suvog i ~ koeficijent viskoznog trenja. Sila trcJIlIja koja trllellUlj~ Slika P.P2 kroz procep uspostaviti (laminarno) strujanje protokom T7p . P2 = P2 (D 2 . u izrazu za kretnu sHu eventualno se koriguje smerovi sila. Proo/em 4-9.1h). Odrediti radni pritisak koji omogucava a) dizanje i b) spustanje tereta. dakIe.5. ali ipak dovoljno veliki da se uljellnjenm smatra neprekidnom sredinom. koje se na klipu manifestuje sHorn . I~ = PID2TC / 4 je aktivna sila pritiska. Ovaj procep.7. He ima funkciju dizanja i spustanja mase}vi.4. zapoCinje kretanje uz prisustvo radne sile F.FTJ - Fn .7. horizontalnog iIi vertikalnog. Od stanja mirovanja pa do postizanja konstantne brzine kretanja v p klip predje put I pri tome se on jednoliko ubrzava. u kojoj je m masa pokretnih delova (radnog predmeta.1a).d 2 )TC /4 je sila protivpritiska.7. dobija se: a) b) 4. 4. Sila trenja pokretnih delova HC-a je FT . i sila trenja FT3 moze biti sila suvog FT3 = f mg iIi viskoznog FT3 = ~v p trenja.9) Ako klip.7. dobija aktivna sila pritiska: 11 = m(al + g f) + F + Pz +FTJ +FT2+FT3 U zavisnosti od sistema u kome je ugradjen He i njegovog polaZaja. jeste mali.7. stoIa i klipa sa klipnjacom).OSl1ove uljne hidraulike 325 glasi: ·m ~~ =ma I = 11 ..4.4. strujni prostor izmedjuklip~icilindra je koncentricni prsten visine h = R2 -R (sI. 1z prethodne jednaCine dobija se kretna . Na hidraulickoj dizalici ugradjen je vertikalni He. tada se iz diferencijalne jednaCine kretanja. za primer sa s1. kao uostalomveCinaprocepa u vp j \ I UH.4-9 JIlI:at kHp j U He poluprecnika R2 = D2 /2 krece se klip poluprecnika RI = D /2 brzinom = x (s1. S obzirom da je radni pritisak PI veCi od protivpritiska P2 (PI> P2' iii ponekad PI» P2) to ce se usled razlike pritisak I'1p = PI .

12) 1z jednacine kontinuiteta (4. odnosno da je izvod bilo koje velicine f po koordinati <p jednak nuli (af / acp == 0). cp i x .14) i iznose C = p. v <p == 0 i vx =: V • Ako se uzme bilo koji presek defi- nisan sa koordinatom cp dobice se ista strujna slika.1.5.14) r=R j . to one moraju biti jednake istoj konstanti K (kao i u Odeljlru 2..p pri cemu su konstante C i K odredjeni iz granicnih uslova (4.l3) dobija se resenje za brzinsko polje .7. X = I .7.l3) reSava se uz koriscenje granicnihuslova x = 0. p i v zavise od razliCitih koordinata to se moze sa parcijalnih preCi na obicni diferencijale...11).7..1 viskoznog trenja F)J.7.7. v(RI)=v p . avo znaCi da je strujanje osnosimetricno. P(l)=P2 (4. i zanemariti zapreminske sile u fluidu. K x l .5.7.1.l3) dx "rar or Kaleo je leva stranajednaCine (4. Diferencijalna jednacina (4. to ce se strujanje analizirati u polarno-cilindricnom koordinatnom sistemu r.da je p = p(x).p/l. OCigledno je da se strujanje u procepu odvija samo u pravcu ose x.7.l3) funkcija od x. (4. (4.11) ax ar rar O=opIBr.15) = t.10) 2 ap a v 1 av 0= --+11(-2 +--) . i ujedno izvrsiti razdvajanje promenljivih u jednacini kretanja (4.7. Na dalje ce se analizirati stacionarno strujanje. r~R2' v(R 2 )=O' 1z prve diferencijalne jednaCine (4.7. odnosno da je v == vCr).326 Osnove uljne hidraulike b} Slilm 4. 1z jednacine kretar~ia (4. (4.7. (4. (4. a desna funkcija od r. Iz druge od jednaCina (4.7. Dakle. tj.7. Kako se strujanje odvija u procepu koji se nalazi izmedju dva koncentricna kruga. nakon cega sledi: dp ld Bv -=:TI--(r-)=-K. sto predstavlja tacno reSenje Navije~Stoksovih jednacina.12) sledi da pritisak ne zavisi od radijalne koordinate r. pa su zato komponente brzine v r =0. Ova analiza dovodi do toga da se jednaCine kontinuiteta i Navije-Stoksa svode na oblik: av / ax == 0 .7.3).7.7. p(O) = PI .13) dobija se resenje za polje pritislea p(x)=-Kx+C => p(x)=Pj-t.10) sledi da brzina strujanja u procepu ne zavisi od podllzne koordinate x.' U ovom paragrafu ce se pokazati da se moze naCi tacan izraz za silu trenja.

pR [ r 2 1- n r] 2 .19) D7 t .. 1 2.7. Koriscenjem brzinskog polja (4.7.. 7...18') Protok flVp predstavlja gubitak ulaznog protoka ulja u cilindar.22) .. nn R2 411 l I n.R2 .. odakle se dobija brzina klipa vp = Vi .98 do 0.99. (4.-.p R]2 .16) R R2 . to se moze definisati zapreminski stepen korisnosti HC-a llv = V.OS/10ve uljne hidraulike 327 .7. 2Y]7tl FTj ='C w 2R17tl == RJ 7t 21llR I R] -lflp+ InR2/ R] vp.7.l-=-a-D. = -2-(~1. lI 2 ·l z Uvodjenjem koeficijellata 2 a = R1 J( R2IR]-1 . -AVp =~ VI V p.Vp = rc(R.R~)v m' to sledi da je ta srednja brzina strujanja u procepu 1 1 [ vm=vp---p. /1 2 -1 l llm ) J' (4.AVp) ..J.20) koji u realnim konstrukcijama HC-a ima vrednost 0.+C Inr+C K ? 411.t (4.17) In- R1 In- R1 Kako se ovaj protok moze odrediti i preko srednje brzine strujanja u procepu D.R 2In~ R1 (~)2_1 R] 1 ApR1 [(RZ)2 +1 +-8-1 R 11 1 Z .7. Prema tome protolc koji definise brzinu kretanja klipa je Vp = Vi .Inn R1 Ovaj profil brzina daje protok ulja kroz pracep ' vp r 2 D.(R 2 -R1 )J ' C2 =--1-v P + .MTp RI7t 2 4 .16) odredjuje se tangencijalni napon na zidu klipa: 'C w dv 11 I v p =11(dr)r=R1 =-R. 2 2 ~ == lllR2 IR 1 2117t1 ' sila trenja (4. .7. .Vp =2rc v(r)rdr=rcvp(~-R1)+811I(R2-Rd(R2+R1-~)' Rl r ( 4. (2 InR2 I R1 ·-1) .21) dobija oblik: )r-F-.LR1 +-1-(R2 -R1 )J 4 11 4 11 nn nn nn gde je n = R1 I R2 • Posredstvom ovih konstanti brzinsko polje se svodi na oblik 1 v(r)=--l-In---.' I I K 2 2 l InR z K I 2 InRI z 2 l C1 =-1-lv p . R z IR1 -1] R 2 InR] 2 2 (4.7. 2 1 2 rc6. pri cemu su konstante integracije v(r) = . S obzirom da se teorijska brzina kretanja klipa dobija pri protoku AVp = 0 i iznosi v P.p 2 2 2 2 2 1 6.llnn +~(2+ 2 D.r .7.21) posredstvolll koga se dobija sila viskoznog trellja klipa 2 R2 I R] -1 .t :::: r/~ I R]27t.flVp ..(-R) -l+-?-ln. (4.p-+-~-V-p--'I ' (4. R2 .R2 .

odnosno viskozna sila.-.. razvijanjem funkcije InR2 I R1 u Tejlorov red. to sledi da ee on za svako R2 I RI > 1 biti pozitivan. i pri tome se zadrZavajuCi na prvom Clanu reda._.24)" Ovaj izraz se veoma cesto koristi za proracunviskozne sile trenja u UHK.24)" pojednostavljeni izraz (4. pak. a sto najceSee u UHK nije slucaj.24)' Do ovog izraza se dolazi i na drugaciji naCl11. da se klip '. 11 I D]n ="w 2R]n I == --h.7._. koje jasno govore 0 pojedinim udelirna sile trenja.1. Prirnenom ovog profila brzina dobija se tangehcijalni napon na zidu klipa "w == 11 (dv ! dy) y=o = Tt v p ! h . (4. Medjutim.-.23) moze da se napise i u nesto izmenjenom obliku.p = O.._.7. i da je merodavna razlika pritisaka zanemarljiva.24)" i naem dobijanja izraza (4. (4.p mala (slueaj veCih procepa). FI] == ~x = ~vp = InR2 I R1 211nl vp .22) i da yazi pod uslovima aa je u procepu linearni profil brzina.7.1.328 Osnove uIjne hidraulike iz koga jednoznacno sledi da je sila viskoznog trenja klipa linearno srazmerna razlici pritisaka i brzini kretanja klipa. Iz izraza (4. poredeei izraz (4. kada se .7. tj. Izraz za viskoznu silu (4. In R '" (R . Tada koeficijenti ex i ~ irnaju vrednosti ex ~ 0 i ~ ~ co.Ieee kroz sredinu konstantnog pritiska a sto daje . "" InR=LCR-ltlnR" n=1 (R=R 2 IR j >1/2).pri cemu se smatra da je strujanje izazvano sarno kretanjern klipa i da je tom prilikom profil brzina u procepu linearan v == v pY / h. sledi da je priblizna vrednost sile viskoznog trenja F.22) dobija se klasicno koriseeni izraz za viskoznu sHu trenja .7. zakljucuje se da je uticaj viskoznosti na silu trenja dvojak i obuhvata dejstvo razlike pritisaka i uticaj brzine kretanja klipa.7. Nairne.23) koji vazi sarno pod uslovorn da je razlika pritisaka .I] Vp - _ Ttl D]n h vp' (4.> strujanje izrnedju klipa· i cilindra s1I 4. Interesantno je razmotriti i specijalni sIucaj procepa kada je on veorna mali.5.1) I R =h I R2 '" h I RI . tj. otpora: F I] .7. sto znaCi da uticaj razlike . a sto je za veliCinu procepa u UHK prihvatljivo.7. Rz ~ R] (Rz > RI ).7. U tu svrhu se posrnatra .1.2~. Ako se koeficijent ex napise u bezdimenzijskol1l obliku ex Ri I R( -1 R2n = 21nR2 I RI I 1> 0.==.vp .24)' sledi da je izraz (4. DakJe. iIi.p moze zanemariti.-. . pritiska poveeava silu otpora trenja.7.

7.Premageometriji koJase formira procepi mogu biti ravanski . ili. 4. a to su procepi izmedju cilindricnih povrSi. U HC-u s14.IQ-3 Pas pod radnim pritiskom P1 = 1O.20f. klipa i kuCistarazvodnika.lm/s.geometrijskom obliku mogu biti koncentricni i ekscentricni kruzni prsten. procepi izmedju klipa i cilindra He-a. na pr.1. u prikaz funkcija Slilm P.002rnm.Osnove uljne hidraulike 329 U slucaju linearnog profiIa brzina izmedju klipa i tela cilindra srednja brzina stmjanja fluida u procepu je 1 vp ~ +2R1 (4.22).. j IF .l.5. Sa ove slike se uocava da je za manje procepe dorninanran uticaj viskoznosti.Rp je ustvari detaljno analiziran kroz Odeljak 4.p FI] (v p) = InR v p . FA-IO. kao sto SU.:'I = ( 21nR -1)R1-nD.6..:. .1.2 ? 21'ptl 50. 40 1S 30 10 . visine h =R2 . gde je R = R2 / R Zadavanjem visineprocepa intervalu h = R2 -R =[O. izmedju pokretnih i nepokretnih delova. koji imajufllukciju podmazivanja ili kroz njih imamo gllbitak-curenje ulja. iIi je pak.3b). uuzni pr®ceI) \ \ I' Koncentricni kruzni procep izmedju klipa poluprecnika Rj i cilindra poluprecnika R 2 . J Problem 4-10.5..1. lcoji se nalazeizmedju nepokretnih delova. koje daje R2 = 50...00 R.4~l0 FTJ (D.5."'+---4 -+\--1.ID. tj zazori. jedna ploca pokretna.7. a po svom. klip poluprecnika R1 =50mrn i duzine l=50mm. StlrUljanje kroz kirUlzne procepe U Uffi( postoje procepi.m} dobija se graficki FI] (/1p) j .6. odnosno h = 2J. pri kame su udeli viskoznosti i razlike pritiska na silu trenja isti. Odrediti pri korn poluprecniku cilindra delovi sHe trenja kUpa koji poticu od viskoznosti i pritiska ce biti isti? RESENJE' Razlika pritiska II cilil1dru koja izaziva strujanje je /1p = lOMPa. Kroz cilindar se krece. i s1. 20 +--+-+. Koncenil:ricni.7..izmedju nepokretruh paraleltdh ploca (Odeljak 2."£-+---+-1 pri cernu su: O-!~~~l--"..25) "m = A AV(y)dA =3 Rz +R1 .>kom P2 = O. U UHK najcesce se susrecu zazori koji omogucavaju funkcionisanje komponente.4. maze da se napise u obliku FI] = j''.[mml.MPa i protiv-priti.) = 0.t nalazi se ulje viskoznosti 11=5. 2 Rj D.p iz koje se uumericki nalazi rdenje R = 1.00004. prema (4.p) "~(Vp)' sl. Sila trenja koja deluje na klip. i procepi izmedju cilindricnih povrsi. dok je za vece procepe dominantan uticaj razlike pritisk9-' 1z uslova FTJ (D. pale.'(~p)+FTJ(vp) .7.7. 4.p) = FYI (V p) dobija se jednaCina -2 211lvp R -21nR -(1+-. Graficki prikazati udeo viskoznosti i razlike pritisaka na ukupnu silu trel1ja.7.l.4MPa. brzinom vp =O.

6. U literaturi iz UR kruzni koncentricni procep.26) daje razlilru pritisaka u procepu iz koje..4997.U. dakJe.15) i dalje vaze.P. ali ipak manji ad jedan (0<n<1).7.7.7. 64 (l-n) z = R fen) .samo razlikom pritisaka. DH =2(R2 -RI ) = 211 hiclraulicki precnik procepa i fen) :::(1-n)2/[1+l1z +(1-n 2 )llnn] funkcija od geometrijskog parametra procepa.P.7. /2. JiJco s~.::: R24 ::: R . dirnenzija RI ' R2 i h (s1. 3 (4.7.1 • 2 2 vm =--~ (1+n tlpR.n 2 pri cemu je n = R] / Rz karakteristicni geometrijski odnos procepa.31) pri cemu je precnik d =(D 2 + D] ) / 2 '=: Rz + RI .28) se svodi na oblik 48 A.7.330 Osnove uljne hidraulike Tom prilikom je analizirano strujanje u procepu izmedju tela cilindra i pokretnog klipa.30.4~ lla). Relacija (4. (4.7.999] funcija J(n) ima vrednosi J(n)=[l.4. U ovom slucaju srednja brzina strujanja (4.27) tlVp = V m (R2 -RI )n = tlp 811' (1-n )(l+n ·11. Problem 4.26) (4. 0. tlpdrr.7.1\2 _D4 2 Z + Inn)' 1.7. srednja brzina i protok kroz koncentricni prstenasti pracep odredjeni su izrazima: Ie= R 64 2 2 Vm == tlp 12Tj1 h 2 .29) Re .5 == 3/2. 2 811l 1-n 2 +--) Inn (4. u literaturi se najcesce koristi obliIc Ie =24/ Re R' U slucaju kada vazi izraz (4. tj. == 2Q.28) e 1+ n + (1. (4.9.29) koristimo za odredjivanje koeficijenta trenja.16) ipolje pritiska (4.7.18) i protok (4. Za procepe koji se susreeu u UH parametar n je reela veliCine jedinice. KoristeCi upravo ta resenja ovde ce se analizirati specijalni slucaj koncentricnog krucnog prstena (s1.7.6.4-lIb). b) Slika PA-ll . Sa ovom vrednoscu funkcije fin) izraz za koeficijent trenja (4. .5]. eR eh pn cemu je Rejnaldsov broj definisan Re R =vmRH Iv definisan u odnosu na hidraulicki radijus (R H ::: DH / 4 = h 12) i Re h = Vmh / v u odnosu na visimi procepa.7. V=1211th.29).17) se svocle na oblike: Slika 4. za n uzmu vreclnosti 11=[0. 1. sled! izraz za koeficijent trenja v. Ipak.7. posle poredjenja sa opstom Darsijevom formulom tlp = pie ·11 DH .7.1) koji se ima izmedju nepokretnih cilindricnih povrsi (v p == 0). fen) ~:d.n ) lInn e u kame je Re =vmDH / v Rejnoldsov broj.7. ponekad se tretira koriscenjern resenja za strujanje izmedju paralelnih ploca (s1. Jasno je da se tom aproksimaCijOlll u proracunu pravi odgovarajuca greska. Resenje za brzinsko polje (4. Sasvim je svejedno koji od oblika izraza (4. slucaj kada je strujanje izazvano.

Pn' Strujanje u procepu i cevi je larninamo.3 n.42) Aa :::24/Re h ' pri cemu je Re" :::vhlv Rejnoldsov broj. n=dl ld2 • Protok kroz zaobilazllu cev odredjuje se iz Bernulijeve jednacine 2 I v2 t:.p p i t:.28).P128YjI(l-n ..1. uz zanemarivanje sile trenja.P= 4F In(d( -d. RESENJE. Odrediti brzinu klipa. Primenom izraza (4. Slika P.. Za proracun koeficijenta trenja kod koncentricnog kruinog prstana merodavan je hidraulicki precnik D H ::: 2(R 2 .28) za stvarni koeficijent trenja u kruznom prstenastorn procepu dobija se odnos koeficijenata trenja (1-n)2 -±f() ( RIR) 2 2 . Uz pomoe ove veliCine dobija se aproksimativna vrednost koeficijenta trenja Aa = 48/Re.Rl)::: 2h.1.7. odredjujeserazlika pritisaka t:. nd 4 2 )(1+11 +~) 2 1-n 2 . pri cemu je Re = VDH Iv. Sil spojeni preko koncentricnog prstena izmedju klipa i cilindra i sa obilaznorn cevi precnika d i duzine L u kojoj se nalaze otpori: S".d'+l)T ' u kojoj je koeficijent trenja A2 ::: 641 Re 2 .7.28) u kojoj je koeficijent trenja odredjen izrazom (4.p = t:. Sk' t:..Kada se vrSi aproksimacija stmjanja u kruznom koncentricnom procepu strujanjem izmedju paralelnih ploca. A A 4 a 3 ProD/em 4~12.) .4. RESENJE: Kao prvo iz jednacine . konstantnim protokorn V.. visk6znosti Yj. Dakle.Pp + p(Su +2Sk +A. . te se zato on ne preporucuje za odredjivanje koeficijenta trenja u kruinom koncentricnom procepu.· . II.ka greska..6 ion daje protok . sa klipnjacom precnika do brzinom v p i pri tome savladava radnu sili F. i iznosi . koeficijent trenja je odredjen izrazom (2.. Kroz HC kreee se klip precnika d l duzine I.Pn + t:. Radni i protiv-pritisni prostor HC-a . :::t:... Ovaj postuimk je vee sproveden u Odeljku 4.7. U HC precnika d 2 dotice ulje. moze se zaklj!lCiti da se primenomizraza za koeficijent trenja Aa pravi gruba proracuns.Osn6ve uljne hidraulike 331 Odrediti koliki je odnos koeficijenata trenja tacnog i aproksimativnog postupka? Dobijeni odnos komentarisati.. n= 1 2 ' 1+n +(l-n )Ilnn Za male vrednosti parametra n vrednostfunkcije f (~ 1) ::: 3 12 daje odnos koeficijenata trenja AI Aa ::: 2. 12 ravnoteze sila koje optereeuju ldip sa klipnjacom. Ova razlika pritisaka ostvamje strujanje u procepuprotokom VI i u obilaznoj cevi protokom )/2' Protok kroz procep odredjuje· se it Darsijeve formule ·(2. Silu trenja koja deluje na klip sa kIipnjacom zanemariti.

:. .2). Dati. 1=100mm. odnosno eosa. ~=O.332 Osnove uUne hidraulike pri cemu su konstante: p a="2(C. Visina procepa na proizvoljnom ugaonom polozaju. u tacki A.R1 cosa-ecoscp . podaci su: D=50mm.7.~metri­ jska velicina i 11 = Rl / Rz. e Pod dejstvom razlike pritisalca /). Strujni prostor kliznog leZaja predstavlja koncentricni kruzni prsten visine h i duzine I. Osovina precnika D=2R okrece se brojem obrta n u kliznom lezaju u kome se nalazi ulje viskoznosti ~. to sledi da je sina. Konacno. odredjenim uglom cp. 321~ c=l::. odnosno osovina.)max = e / Rl' ikako je e« RI'.RESENJE: Linearni p ofiI brzina u procepu v = Rwf" Slika P. obrtni moment i snaga trenja iznose: M<= Rdi'w J . Elementarna sila trenja je dFw = 1:) R dcp u kojoj je cp ugao.k+1) . Posmatra se nepokretni klip.7W.2 procep ostvaruje se· protok fluid a. lznosi h(cp) = Rz . S obzirom da je maksinialna yrednosttrigonometrijske funkcije (sina.Vj -V2 ) / (d 1 -do )71:. +ri 2 + vp odredjuje se brzina = 4(V . u kome rotacija osovine stvara linearni profiI brzina..7. daje viskozni napon na zidu osovina 1: w = T\(dv / dy)y=". Problem 4-13.6.~ = 7T2~lnD3 TC3~l112 D3 2h . koja se nalazi u cilindru precnika D2 = 2R 2 • U slucajukada se ose simetrije klipa i osovine nalaze na medjusobom ekscentricnom rastojanju e tada strujni prostor izmedju njih predstavlja ekscentricni kruini prsten(s1. izmedju linija koje prolaze kroz teiista klipa i cilindra.. Prema tome visina procepa je odredjena relacijom h«p) = R2 -R1 -escos<p= a-ecos<p . precnika D1 = 2R1 i duiine t.7.32) pri cemu je a = R2 -1~1 -= R2 (l.p kroz eIcscentricni Stika 4.lPas .u+2C.. n=10000/s..6. . 1':'1.4. (4.Pn-App' Konacno iz jednacine kontinuiteta za khpa v p He V = V. n )karakteristicna g. h h=O.4-13 u kome su OJ = 2mc (n[o/s]) ugaona brzina i y koordinata koja se meri od zida ldaja. koji kroz elementarnu ------ . gde je a ugau.lmm. • '" 2 2 b=y . ~ 0.p-I::.P=lv1w= h Za zadate brojne vrednosti ove velicine iznose:M=1.028Nm i P=107. Odrediti moment trenja kojim ulje deluje na osovinu i snagu trenja.

7.7. (4.35) kojoj je e = e 1a relativni ekscentricitet protepa.7."'·f / Df[ . iz izraza (4. v.7. pri cemu je funkcija 3_ a 3_ 4 f( -) = 1+2"e 2 .7. Dinamika hidrocmndra \ I Pod dinamikom HC-a podrazumeva se kretanjeklipa i klipnjace HC pod dejstvom stvarnih . e e 2 U (4.11) hidraulicki precnik procepa.7. Prema tome. u fuukciji fCe) .36) o posledicama pomenutog zanemarivauja bice vise reCi na krajl! ovog paragrafa. zanemarivanje ovog CIana nije opravdano. _ f.37) Odredjivanjem.= Re fee) .f.34) odredjuje srednja brziria strujanja kroz ekscentripni procep 11 R2 (1 3 vm = :11/ l=:~ 48 1+11 f(e). dobija se izraz za koeficijent trenja ..30).prornenljivih sila. . opstom Darsijevom formulom I1p = p.(0) = 96/ Re koji vaZi za koncentricni kruzni procep. sto znaCi da je srednja brzina strujanja kroz ovu elementarnu povrsinu odredjena izrazom (4. . . pa se primeuom izraza (4.. U tu svrhu se posmatra He kod koga je dejstvo svih spoljnih sila. sto znaCi da se u ovom pojednostavljenom slucaju protok odredjuje kao: v= .33) mogao odrediti protok potrebno je poznavati funkciju v = v(<p). a sto je prakticno slucaj u literaturi iz UH...33) Da bi se primenom izraza (4.R1 ) = 2R2 (1.729).34) .2R (1 + 3.7.pD2na 2)d<p12111 fCe) .7.7. 4. Sa ovom pretpostavkom.Osnove uljl1ehidraulike 333 povdinu dA= h(R z -h 12)d<p iznosi: (4..ekscentriciteta (e = 0) funkcija (4.7.35) ima vrednost f(O) = (1 +11) 12. 3 (4.38) dobije resenje za koeficijent trenja koncentricnog kruznogprocepa.p V- zr 12 11/ h (R 3 0 11 2 - _.37) pada pritiska i poredeCi ga sa. Clan uz a 12Rz izostavlja.33) dobija se protok kroz koncenrticni prstenasti procep: dV =vdA =vh(Rz -h 12)d<p . Ovde treba napomenuti da ako se u funkciju f (e) vrsi izosta'lljahje clana liZ a / 2R2 .. stoclaje koeficijent trenja 1. U specijalnom slucaju kada nema . Protok kroz procep odredjen preko srednje brziue iznosi rj = v m (R.z +ge ) . Veoma cesto se u literaturi iz UH.38) 1 u kome je Re = v mDH / v Rejnoldsov broj i DH = 2(R2 .R12 )n. I1pDzna 12111 3 (l+2"e): 3_ 2 (4.. iz izraza (4.7..7.·izraz(4. vrednost funkcije 1(0)= 1 ne dozvoljava da se iz (4. koje su prisutne u mehanickorn sistemu koji polcrece .7. (4.7. dalje. Za odredjivanje ove f~nkcije koristi se pretpostavka da se protok kroz elementarnu povrsinu dll moze odrediti kao protok kroz odgovarajucu elementarnu povrSinu koncentricnog prstena visine h.7. 12.

'· Kod stacionarnog strujnog rezima sledi da je P = const.7.) III x(t) = xh(t)+Xp(t)== C1 e + Cze azt +xp(t) . U horizontalnom HC-u prikazanom na s1.41).334 G. ukome su konstantni pritisci PI i P2 ' klip poCinje da se kreCi iz stanja mirovanja: Odrediti zakon promene brzine i zakon kretanja klipa ako se u tokukretanja savladava a) konsta- .7. medjutim.eksponenti aJ i a2 predstavljaju korene karaleteristicne jednaCine r 2 '1-28r+oo 2 =O. na pr.. Ova sila predstavlja radlttt Slltt He-a. Ova sila moze imati konstantnu vrednost. . sledi da je resenje homogenog dela diferencijalne jednacine (4.f3t1m + xp(t) .P2(t) -ct.7. u sklopu mehanickog sistema postoji opruga cije dejstvo se izraiava silom Fc "" ex.rradjevinskih masina kada je njena promena izazvana.Pa) x+~ x= P(t)-F(t) (4.. . veoma cesto ona je promenljiva.4. Koeficijenti . +Cz exp( -f3t / m).~l sila viskoznog trenja izmedju klipa i cilindra.7. a12 =-8±.7. (4. Za partikularno rdenje vaH vee receno u sklopu analize jednaCine (4.22).41) =0 Konstante integracije C1 i C2 odredjuju se iz pocetnih uslova. Pro~ltI!m 4-14.J82 -oo 2 .40) je sila koja potice od polja pritiska. odnosno da obile partikularnog resenja zavisi od oblika funkcije F(t).-2 _ r [31 m := 0. Ovi leorelli mogudabudu realm.7. leoja daje korene Ij 0 i 1'2 == -[31 In. Prema drugom Njutnovom zakonu jednaCina kretanja pokretnih delova HC glasi: mx = ~ (t).39) diferencijalna jednacina kretanja se svodi na oblik: m m. tj. dok se partikularno reSenje xp(t) tek moze naCi na osnovu poznavanja funlecija pet) i F(t).39) Sile trenja u HC-u odredjuju se primenom F. pri cemu je }.. l (PI . tada se diferencijalna jednacina kretanja (4.7.Pa)+~2x.ll =ct.7. pak. Zamenom ovih sila u (4. a sto direktno utice na oblik homogenog resenja. F112 =a 2 (pz .40) x"U) == C. 2 (pz . ". i iznose: (4. pa opste resenje diferencijaIne jednaCine moze da se napiSe u oblik:u: x(t) =C1 +C2e.!2. promenom sastava isleopavanog tla. ili.40) svodi na oblik m a njeno rdenje moze da se napise leao x+28 x+oo 2 x == P(t)-F(t) ' ajt (28 =oI m' 00 2 =.' u kome je 13 = 131 + 132 ukupni koeficijent viskoznog trenja i pet) = ~ (t). a F112 sila viskoznog trenja izmecljll kliplljace i kuCista cilindra. Na osnovu izgleda learakteristicne jednacine .P2)+~IX. imaginarni iIi dvostruki. zamenjeno dejstvom jedne spoljnje sile F(t) ~g=~-'-1I>- X F(t).move uljne hidraulike HC.P2 (t)-Flll-~2 -F(t) izraza (4.7. Ukoliko u skolpu HC-a. leao s~o je to slucaj kod rudarskih i !.7.1(PI.P2) '-ct..

p.7. In. + C2e-~tlm + xp (t) . RESENJE Diferencijalna jednacina kretanja pokretnih delova cilindra glasi: SlikaPA-15 . dobijase diferencijalna jednacina kretanja klipa: . za ovaj oblik partikularnog resenja.) i b) ako je raqna sila opisana zakonom F(t) == a exp(bt).F) / p. P=const. x + m x == I() . x(t) == m (p -bK) e.7. -!l>- x O PI' P2' ' (X.. p2 (e-~tlm_l+~t). PI' (XI' (X2' ~1' ~.ProDlem 4-15.F) / p2. P p2 . RESENJE ZaddavajuCi iste oznake kao i u Odeljku 4.f3t1m -K it ....Osnove zilj'ne hidraulike 335 ntna radna sila (F=const. Primenom pocetnih uslova x(O) = x(O) = 0 iz (b) se dobijaju konstante: C2 == -CI == m( P . m b) Kada se radna sila menja po zakonu F(t)== aexp(bt) funkcija l(t) ima oblik I(t) = P / m+aexp(bt) / In. b.. m. Poznate velicine su: D. Konacno. p p + P I+K(l+ inb)_ mP. P . a. t Cije je opste resenje: (/() ==. Trazenjem partikularnog resenja diferencijalne jednacine (a) u obliku x(t) = At + Bexp(bt) dobijaju se konstante P A=j a' ...--.. zamenom nadjenih konstanti u (b) i potom njegovim diferenciranjem dobijaju se zakon promene brzine i zakon kretanja klipa XU)== P-F (l_e-~t!m) p x(t)== m(P-F) .1)K . p.F) / m == const. ) P F(t) t x(t) = C. Zadovoljavanjem. p. .diferencijalne jednaCine (a) dobija se konstanta C == (P .bK) e -f3tlm_bKebt .(~ . NaCi X zakon kretanja klipa ako je sila opruge veca od sile viskozllOg trenja. D.. pa se partikularno rdenje diferencijalne jednaCine (a) trcdi u obliku x p (t) == Ct. savladavajuCi radnu silu F = const. Poznate velicine su d. (a) (b) a) Za slucaj konstantne radne sile. d. sledi da je l(t) == (P . C2 ==p'(j-'-bK) .. U protivpritisnom prostoru HC-aprecnika D nalazi se opruga krutosti c koja je u pocetnom stanju mirovanjasabijena zarastojanje xo' Ukljucivalljem razvodllika u komorama HC-a vladajukonstantniprIHsciPI i P2 (PI> P2) klip poCinje da se krece pri tome . m' P CI =-7+(T. iz (b) slede trazeni zakoni xU) == ~ . -B==K= b(p+mb)' Zadovoljavanjem pocetnih uslova x(O) = x(O) == 0 odtedjuju se konstante: mP mb . C. Konacno.-.

ux+co zx= C0' x+ 2'" pri cemu su konstante: 28= Jl m ' co 2 =:- c m' UzimajuCi u obzir uslov zadatka da je sila otpora veca ad sile viskoznog trenja (co > 8) dobijaju se koreni karakteristicne jednacine r2+28r+co 2 =0 =>r .Pz CD -d )4-cx.7. Koriscenjem pocetnih uslova kretanja xeO) == x(O) == 0 odredjuju se konstante C1 == -8 Co / qco 2 i Cz == -Co / co 2 . tako da je udar klipa 0 tela cilindra veorna moguca pojava.82 »). to opste rese'lje diferencijalne jednaCine kretanja glasi: z Bt xp(t) = e.(P1 .-4-.2b) i poddiljivim prigusenjem(slA.2).1 fazi zaustavljanja Idipa.4. NajeesCi tip prigusnica jesa konstantnim (sIA. Veoma je eest sIucaj u UHS-u da nema uredjaja za ogranieenje kretanja. 'Ako se iz bilo kojih razloga zaustavljanje klipa.8.1 (Odeljak 4.Bt eCl sinqt+C2 cosqt) . HidrallllIicko itocenje kril!taJrnja Osnovni zadatak HC-a je da dejstvom aktivne' sile pritiska ~ u toku radnog hada savlada neku radnu silu F brzinom v p' Tom prilikom dijagram promene brzine klipa ima izgled prikazan na s1. l Sa ovim korenima resenje homogenog dela diferencijaJne jednacine kretanja je: xh(t) =: Cte'it +C..336 Osnove uljne hidraulike . UHS-u. tako da se trazeni zalcon lcretanja svodi na oblilc 8 .eC1 sinqt+Cz COSljt)+Co /co .1). D 2n 2 271: -.4.2a). To je razlog da se u zavrSnoj fazi kretanja klipa njegaY9kretanje llSp()raVa. iIi C 1 i Czodgovarajuce konstante integracije. Na kraju radnog hocla kretanje klipa prestaje (tree a faza kretanjaklipa) aktiviranjem razvoclnika.8. (q=Je co2 . Za pouzdan rad HC-a treba teiiti zaustavljanju ldipa bez udara na kraju trece faze kretanja. promenljivim (s1.pz). iIiudarom klipa 0 tela cilindra (kriva a sa s1.. Hidraulieko kocenje se postize ugradnjom :. a sto moze da se ostvari tzv. pri cemu su ct i C. [1 -01 ( -smqt+cosqt.7. .2c). Co . dilkie. hidraulickimkoeenjem. co" q 4..8. nepozeljno 11.8.dgusnice koja stupa u funk6j" '.7. Cime se postiZe deIirrricno ublaZavanje udara (kriva b)ilinjegovo potpuno izbegavanje (kriva c). Ovaj tip kocenja zasnovan je na porastu vislcozne sile trenje il trec()j fazi kretanja.7.e r2t =e.-e )] xU ) =.4. . vrsi udarom klipa 0 tela cilindra tada maze doCi do osteeenja cilindra.7. Kalea je partilcularno reSenje xp (t) == Co I co 2 .7. mx = P1 -.8.. tj.. kao na pro kod rueno upravljanih URS-a. pokretnih delova mase In.F Ona moze da se napise u obliku: .z=-8±iq. na pro mikroprekidaCima za ogranieavanje hoda.8.Px-c(x-xo ). sto je.7.

. Idipnjace i prigusnice defenisane su precnicima D. eime se fonnira koncentricni kruzrti procep visine h = (el 2 . poznavati rrierodavnu razliku pritisaka. keji se svodi na oblik tiFf] (x) ~ l = -h-x x .24). . tako da jednaCina ravnoteze sila koje deluju na pokretne mase glasi: 2 2 n D n PleD -do)4"=F-~(0)+P2-4-' 2 (4. Karakteristicne dimenzije klipa. dy It Zamenom ovih napona u prethodnu jednaCinu nivn. Dakle. 2 2 n i3.7. takodje.doA id2 • U drugoj fazi kretanja klipa radi se 0 stacionarnom rezimu rada sa Pl = canst.7. Zbog promenljivosti pritiska P2l (x).43) Kretanje klipa u fazi koeenja opisallo je diferencijalnom jednacinom . pri cemu su tangencijalni napon 1: wl na klipu pri~lsnice i 1: w2 na zidu cilindra.Osnove uljne hidraulike 337 a) b) Slika 4.2 Na dalje ee se detaljno analizirati sarno slucaj hidraulickog kocenja primenom prignsnice konstantnog preseka (s1.F'l (x) u sebi vee sadrZipretpostavku 0 linearnom profilu brzina u procepu v(y) =x y ! h.42) gde je F~ (0) sila trenja na pokretnim povrSinama. Izraz za dopunsku silu trenja i3. U ovom proizvoljnom polozaju. dopunska sila trenja je odredjena izrazom (4.2a)...otde dobija se merodavna razlika pritisaka I1p(x) =.8.4. sto znaCi da su naponi na zidovima kontrolne zapremine 1: wI - -1: w2 - . P2 = const.dl )! 2 i trenutne duzine x. vp =const. Za dalji proracun potrebno je.. dVTjX -Tj(-) y=O. Tjd 7t.8.fazi kocenja klip prigusnice precnika d l ulazi 11 cilindar precnika d2 . ova razlika pritiska je fuJikcija od kordinate x. Medjutim.7.. sto znaci da se uticaj razlike pritiska na dopunsku silu trenja moze zane mariti.2 X .y=h . Ova razlika pritiska se odredjuje iz ravnoteze sila koje deluju na kontrolnu zapreminu procepa .·U treeoj fazi . dok je pritisak Pn = canst.p(x)(d2 -dl )4"=1: wAnx+1: W2 d 21CX . na prigusnicu deluje dopunska sjla trenja M (x)..7.7. koja se odredjuje izrazorn (4.P = P2l .22). h 2Tj (4.P22 nije toliko znacajna. u posmatranom slucaju merodavna razlika pritisaka /:.7. gde se koorciinata y meri od zida cilindra. jer je njegova vrednosfdiktirana padom pritiska u povratnoj grani UHS-a.

6 . izraz (4.7. pokazuje da x -»/ za t~2Kvp -» 00. odrediti kolika se greska pravi u proracunu.47) S obzirom da je brzina klipa vex) = dx / dt .0 0.7. dijagrama sa s1..3. a 1 2 3 4 5 6 I (2 KV/'2 Slika 4. m h 2h2 2mh2 Kada se diferencijalna jednacina (4.44) Iz jednaCina (4.0 .2 0.].111.--"! 0.4. i izraza za AF'1 ex) i Ap(x).-=-~c------.7... njenim se reSavanjem dobija promena brzine klipa v(x)=v p -Kx 2 /2.99/. 0.3 PrOblem 4-16.6 0.30 postize se vrednost x = 0.3.8 1. to se posle integraljenja izraza (4.0 ~"0.338 Osnove uljne hidraulike mx = Pj (D 2 -dg)*-F-~(x)-M~(x).svodi na v(x)/vp=1"7(x/t)2.47) dat je na s1.d j ll 1C 2 K=-(-+ )=--(D +d j d 2 ) .45) napise u obliku dX= -Kxdx.48) Graficki prikaz dobijenih rezultata (4.45) u kome je konstanta 2 ll 1C dj D2 .7.4. Ako se kod hidraulickog kocenja kretanja klipa sa prigusnicom konstantnog poprecnog preseka (Odeljak 4.8 - 'fi ~ 0. da vazi F" (x) "" F" (0).7.. Medjutim. dobija se duzina prigusnice I = ~2v p / K pri kojoj se to ostvaruje.1).. a ne po realnom modelu sa pokretnim !clipom.4 0.7.0 0. 1.2 0.7. dobija konacan oblik x = -K xx.8 0.-.0 -t-r-r--r-'-r-r:-rc.7. (4.2 0..46) Postavljanjem uslova da brzina klipa na kraju hoda prigusenja bude jednaka nuli.46)..6.7.. Sa ove slike se jasno vidi da je ugradnjom prigusnice odgovarajuCih dimenzija moguce potpuno izbeCi pojavu udara klipa na kraju njegovogkretanja. vee pri t~2Kv p 1.44) i (4.8) pad pritiska u procepu racuna po laminarnom modelu strujanja koji vaii za koncentricni prstenasti procep (Odeljak 4.8. (4.4 0. tako da se u ovom slucaju brzina klipa. (4.P2t<D _d j 2 2 2 )*_ P22+' d 2 1C (4. tj. (4. Smatrati da je srednja brzina strujanja u procepu jednaka . tj. .48)..7.8.47) dobija zakon kretanja klipa u toku hidraulickog kocenja x/l=(e/~2KVp _1)/(/~2Kvp +1).42) dobija se diferencijalna jednaCina mx = F'1 (0) -F~ (x) .0 = 5. Analiza jednacine (4..48) i (4.~(x).7.8. brzini klipa.l (0).7.7.7.7.Ap(D _dj2)~ koja koriscenjem pretpostavke daje P~/x) slabopromenljivo u odnosu na F.7.4 0.7.6 0.

43) dobija se I1po = 611p.v +'AJ I d +l)v. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1.4.u'C. Za.48)vaZe. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.2d j2 ).Yj./ "~.2 xx DH .7.-d12)*=x~(d2+2dl)(d2-dl)' Razlika pritisaka je odredjena izrazoIll (4. dok kroz dopunski kanal precllika el i duzine ! struji laminarno.C.25). . dobija se kvadratna jednacina 2 64v 4v. poznavalljem 2 protoka ~ i V bice poznat i ukupni protok. Poznate veliCine su.2c) klip prigusllice precnika d l ulazi U cililldar precnika d 2 • Tom prilikom kroz koncelltriclli prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. Poredjenjem ove sa konstalltom K iz Odeljka 4.v.7.d" h- .sledi relacija K d+d 2 -2d 2 _ 0 =6 2 1 K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscelljem modela koji ima kOllstalltu Ko' Problem 4-17.". u kojoj je A=:64/Re. a V protok kroz dopunskikanal. d 1.7. Ukupni protok na izIazu iz HC-a je If =V. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.8.7. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v2 12Yj .l. 12.8. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.d. U ovom kanalu nalazi se dOPUllSki prigusni ventiI.7.. sarno je pitanje kolika je konstanta K u njima.d2 .25) i ona daje protok ~ =v1(d.-2 = . I1Po(x)=:P21(X)-P22=PA. (C. 7. Razlika pritisaka I1p o primenjella u postupku datom u Odeljku 4." +C.7.OSl1ove uij"ne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja klipa (4.+C.d 1 ) 12 i x = v p brzina klipa. daje konstantu Ko =: m 311h~ (D 2 +d.7.strujanjekrozkoncentricni 2 procep linearnim profilom brzina srednja brzina stnijanja je odredjena izrazom (4.47) i (4.+V2' pri cemu je r~ protok kroz koncentriclli pracep. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.HC-a u funkciji trenutriog pol~'zaja. Poredjenjem ovog pada pritiska sa feSenjem (4.v' RESENJE. :~ prigusllice.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz .7.8. Efekte razlike pritiska lla silu trenja klipa zanemariti.v+1)v7 +-0 v 2 -?xx=O. Primenom modela strujanja sa l1epokretnim cilindricnim zidovima. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom lezi u pretpostavci da je brzilla strujanja u procepu jednaka brzini klipa. Iz Bernulijeve jedllaCine za strujanje kroz kanall1p(x) == p(c. h u kojoj je A=96/Re koeficijent trel1ja (izraz (4..43) I1p(x) = 2r]:i" 1112 u kojem je h == (el 2 . .29). DakIe.p.7.

7. v2 :::: S" +<. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaci.1a). U.1. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina HC-a maksimalna (s1. kliznim Idajem iIi ukljdtenjem.y+l 1 [ daje protok ]/2 = v2 d 2 rc /4. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljestena konzala F (a1.9.t.liniju e-e spoljasnja vlaknil (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz + t. uvelib) canog elementa konzole visine dz. Zato je pri proracunu HC-a obavezIlo izvrSiti njegovu proveru na izvijanje. odnosu . na osu .vaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje.7 .7.4.9b.91). Izmedju vlitkana promenljive duzine nalazi se i jedna linija cija se duzina ne SEka 4.dz. aka je sila F dovoijno velika JoCi ce do savijanja.1. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaJ najnepovoljniji. odnosno izvijanja HC-a (s1.Zbog. pri cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu. . Po resenjima za pro toke Til.1./.49) Slika 4. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu U~ .7. El:asticlIU3 RilIRija i biticlIUOlll siila izvijanja a) Posmatra se slucaj kada je doslo do izvijanja He sL4. ali ida je veoma slozena funkcija od ove koordinate. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.h:b~w4kriticne a) b) (4.'-//. Pror:!llclIlll!ll He lIRa izvijallJj!!'! Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog deJa klipnjace se menja.fila i oznacava se sa FK • Pri I 2e> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i 10Illova. 4.J.7. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.340 Osn01'e u/jne hidraulike cije pozitivna rei3enje .7.7. i to i tako da je maksimalna sila sa kojom radi He manja od i .9. Nairne. daIje. 4.7.9a).zglobom.4.4. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se hiti61a .9. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R. Posmatranjem.9. Ova sila zavisi od konstrukcije HC i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema . i 1/2 vidi se da je ukupni kvazistacionarni pratok jednoznacno odredjen sa trenutnim polozajem prigusnice x.9.dz.J.

koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C."" 6---:---"-----'K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem moclela koji ima konstantu Ko' Problem 4-17.u'c. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti.7.7. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. Dalcie. i )/2 bice poznat i ukupni pratok. Razlika pritisaka /':.4. 2 2 n.7.29).v..jJ(x)::: 211:( 1/t 2 u kojem je h ::: (d 2 . dok kroz clopunski kanal precnika d i duzine I struji laminarno. poznavanjem 2 protoka V.8.25).p. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima.vaze.v + All d + 1) vi 12.:::: 641 Re.d 1) 12 i :i:::::: v p brzil1a klipa. sarno je pitanjekolika je konstanta K u njima.d. Ova veoma velika razlika u paclu pritiska clelom lezi u pretpostavci cia je brzilla strujallja u procepu jednaka brzini klipa. Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4.2c) klip prigusnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d2 • Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.Po(x)==P21(X)-P22=pA.·sledi relacija Ko D2 +di-2d. .8.43)f:.n : • Razlika pritisaka je odredjel1a izrazom (4. 2 i ona daje protok V! :::: v1 (d 2 -d1 )"4:::: X3(d z +2d1)(dz -dj ) .-2 = .7.8. mh Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.7E: Ukupni protok na izlazu iz HC-a je fi"='V1 +fi"2' pd cemu je ~~ protok kroz koncentricni procep.l. a clrugim ivaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil. 7.7. . Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka 2 x v 12'1..p(x) :::: pC C.48).v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz He-a u funkciji trenutnbg pol~zaj't/=­ prigusnice. u kojoj je A.p.47) i (4. dobija se kvadratna jednacina . a V protok kroz dopunski kanaI.P 0 :::: 6/':.v' .7.25) X d 2 +2d1 v 1 ::: 3 d +d] ." + C.43) clobija se /':.). Poznate velicine su: d p d2 ..7.2 xx DH h u kojoj je A:::: 96/Re koeficijent trenja (izraz (4.2d.7. /':. . daje konstantu Ko:::: 3Tj~ (D 2 + d.C. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.P o primenjena u postupku datom u Odeljku 4.. RESEN.7.'1.Osnove uljne hidraulike 339 RESENJE: Zakoni kretanja klipa (4..Zastrujanjekrazkoncentricni pracep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odrecljena izrazom (4. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /':. .

y+l). SUa F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se h:iticFltl stla i oznacava se sa FK. Jasno je da je ta dliZina miniinalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi. 4.7.7. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija r3ija se duzina ne Slika 4.7. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi HC manja od kriticne a) b) I Fmax = FKlv I. (4.9. Ova sila zavisi od konstrukcije He i nacina njegovog povezivanja samehanickim delom sistema . Pri -t> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i lomova. sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.9. dalje.1.1a). dok su unutnlsnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (Ai. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polazaj najnepovoljniji. 32v 1 C.7. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.9. . odnosno izvijanja He-a (s1. iklritiClll3 sUa ib/:vijallllja a) Posmatra se slucaj kadaje doslo do izvijanja He sl.1.9. Posmatnmjem. Po resenjima za pro toke )11 i r/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjel1 sa trenutnim polozajem prigusnice x.49) pn cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent Slika 4..340 Osno·ve uljne hidraulike cije pozitivno resenje v2 := 1 r 32v ~ 4v .y+llv( d 2 )-+f1 xx (C.i.4. Nairne. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1.7. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi.Zbogvaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje. kliznim leZajem iii uldjestenjem. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljeiltena konzola F (a1.1.9b.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i irnaju duzinu dz +t:. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R.7. .1. uvelib) canog elementa kOIlZole visinedz.4. PrOll'3Cllllll He na izv~jaJ!ijje Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja.4. 4.u+C. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.zglobom. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.+C..dz . Ehllstliclln:!ll lillnija .9.4.t:.91). Zato je pri proracunu He-a obavezno izvrSiti njegovu proveru na izvijanje. aIm je sila F dovoljno velika loci ce do savijanja.dz.9a). Uodnosu na osu .7.d 2 2 r J daje protok V = v 2 d 7( /4.

.8. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /:"p(x) = p(Su +Sv + 'AI / d + l)v~ /2.x 3 2 1 4.. -2d1 ).'" C.sledi relacija K _0 -6 K - DZ+d 2 _2d 2 2 1 D2 +d d 1 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem modela koji ima konstantu Ko' Pro/JIcm 4-17.8.OSl1ove u!jne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja kEpa (4. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse- njem (s1. (r +r +1)1' Z +-v 2 --xx=O '?u '?v d2 h2 · . 11.. prigusnice. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v 2 1211.l.7.4.8. Y. i V2 bice poznat i ukupni protok. p.29). C. ~~ .7.43) dobija se /:.7. x el z +2d1 v1 = 3 d 2 +d 1 ' i ona daje protok · V1 VI z (d 2 .25). a Vz protok kroz dopunskikanal. . /:"Po(X)=PZ1(X)-P22=P'A 2= h2 xx DH II kojoj je 'A = 96/ Rc koeficijent trenja (izraz (4. dok kroz dopunski kanal precnika d i duzine I struji Iaminarno.v' Odrediti ukupan plotok ulja na izlazu iz HC-a u funkciji trenutriog polozaja __ . jer je ona ustvari odredjena izrazom (4..48) vaze. dobija se kvadratna jednacina z 64.. Poznate velicine su: d p d z .7.47) i (4.v' RESENfE Ukupni protok na izlazu iz HC-a je pri cerim je V. Za strujanje krozkoncentricni procep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odredjena izrazom rj =V1 + Tt2 . Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4. Razlika pritisaka /:.7.. u kojoj je'A = 64.Y.7.7. Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina."'-' . Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima. Re = vDf{ I v Rejnoldsov broj i Df{ hidraulicki precnik Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4. daje konstantu Ko = 3'l~ (D 2 +d. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom leZi u pretpostavci da je brzina strujanja u procepu jednaka brzini klipa.7. samo je pitanje kolika je konstanta K u njima. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova. Dakle.'~(el + ?d···(l2 ~ 1) c d) 1 • Razlika pritisaka je odredjena izrazom (4. poznavanjem protoka V.y 4.P o = 6/:"p.2c) klip prigllsnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d z .P o primenjena u mh 2 postupku datom u Odeljku 4.7. protok kroz koncentricni procep.43) /:"p(x) = 211x/ h 2 u kojem je h := (d 2 -el1 ) /2 i x = v p brzina klipa. IRe.d. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil. koji ima koeficijent lokalnog otpor"!.d2)~. C. . Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti.

4.4. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus . 1 I r 32v? 4\1 . a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. krivine R.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz+lldz.Elasticna Hl!Ilija i klriticllll11 siRa inijanja a) Posmatra I>e slucaj kada je doslo do izvijanja He s1.ftia i oznacava se sa FIc' Pri radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dovede do deformacija i lomova. Posmatranjem. kliznim leiajem ili ukljeStenjem~ Zbog vaznosti kriticne sile na rad He-a nacinu njenog odredjivanja posvetice se vise paZnje. '" V d'" h d'" J daje protok V = v2 d 2 n 14.7. Ova sila zavisi od konstrukcije He i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema . .9b.4.. Po feSenjima za pro toke r~ i f/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjell sa trenutnim polozajem prigusnice x. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1.7.4. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaj najnepovoljniji..340 G.7.1. U odnosu na OSU .1a).9.91).l(-·)r +-2 xx(~u +~y + 1) .49) Slika 4. Nairne.7.1 . 32v 1 = c.y + ll." + C. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.9. Tada se He staticki moze prikazati kao ukljestena· konzola F (a1.90). dalje.9.. ..9. aIm je sila F dovoljna velika!oCi ce do savijanja.move uljne hidraulike c. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija Cija se duzina ne Slika 4. uvelib) canog elementa kOllZole visine dz. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi He manja ad hiticne a) b) (4.4. pri cemu je faktar umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkeiji uloge He u sistemu. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (It -Ildz.? .ije pozitivno reSenje v? . Zato je pri proracullu He-a obavezno izvditi njegovlI proveru na izvijanje.7.7. Pri kretanju kUpa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja.zglobom.7. odno8no izvijanja He-a (81.1. DakIe pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se kriti6ztl . Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.

.7.9:2) moment na proizvoljnom rastojanju z.7.51) Elx U tehnickoj praksi se ne dozvoljavaju ugibi koji su 'veCi od 2% od ukupne duzine..dA. to se iz jednaCine (4.50) dobija jednaCina elasticne linije y"_ M (1+ y'2 )3/2 =: E E Ix M=.y 2 dA=-_· J 0. (4.53) U ovom slucaju jednacina elasticne linije glasi: . 2 n 2 Za n=l i za minimalni presek koji ima po visi:iliHC~a. s1.50) R A· R' u kome su E-modul elasticnosti i Ix-moment inercije povrsine poprecnog preseka.> F=E1:~(2n-l) (21)' . (4. . Postavljanjem momentne jednaCine za osux . (4.4. i slicnosti trouglova f>dz I dz =y I R =£.a. ) :::.2. Sa ovim momentom jednacina elasticne linije dobija obHk: y"+k Y-= k yo 2 2 k 2 = F I Elx ' y koji ima opste resenje y(z) -= Cl cos(kz) + C2 sin(kz) + Yo 1z granienih uslova yeO) = 0 i y'(O) = 0 dobijaju se konstante C1 :::: Yo i C2 -= 0.51). Kako je radijus krivine odredjen diferencijalnom jednacinom: R:::: (1 +y'2 )3/2 I y". Zanemarivanjem ovog Clana diferencijalna jednaeina elasticne linije ima obHk: IY"=MIElxl. odnosno od tipa osionca koji mogu da budu kIizni iii zglobni i ukljestenja.ciftizdar tiki/estell U ovom slucaju (v. a to je poprecni presek 2 kHpnjace A =: d n 14 koji daje vrednost momenta illercije Ix:::: Jmin:::: d 4 n I 64.7. je JvJ=F(yo . izazvan silom F. a sto za posledicu ima da je clan y'2 mala velicimi.y).7.::(2n-l)2i' n (n=1. a) Klipnjaca slobodna . dobija se kriticna sila izvijanja se F _ K - 1(2E Imin 4[2 (4. M=h·O'. A 341 primenom Hukovog zakona dobija se izraz za moment: 0' z = £ E. dok granieni uslov y(l) :::: Yo daje resenje za koeficijent k:. '.7.52) Rdenje ove diferencijalne jednaCine zavisi od nacma pncvrscavanja krajeva cilindra i Idipnjace za mehanieki sistem.. To je linija e-e i ona se naziva e/asticna lini. llizeg reda U odnosu na ostale clanove diferencijalne jednaCine (4.7.Osnove uljne hidraulike menja.7.

C2 = Y max' Konacno.54) b) K/ipnjac0 i cilindar zglobno OSIOllj(!ili Kada su cilindar i klipnjaca zglobno vezani sa mehanickim sistemom (sI.. svodi diferencijalnu jednaCinu elastiF cne linije (4. tada se HC staticki predstavlja kao greda (sl. Uvtstavanjem ovog momenta u (4.W//'-- Preostali granicni us16v y(l) =0 daje transcedentnu jednaCinu kl = tgkl.4.2. ~~'-::"'////(. (n =1.9.4.) . U ovom slucaju moment.7. C2 0 i k = nn / I .F y.4a) tada HC predstavija gredu sa slike 4.52) na oblik: y"=+k 2 y=O . Kaleo je u ovom slucaju ldizni oslonac opterecen i horizontalnom silom Fo to je moment koji deluje na Y rastojanju M=-Fy-Fo(l-z).4934097. ).. ima vrednost kl=4. dobijaju oblike: 2 . dobijaju se konstante C1 = 0. (4. FK = Z2 * c) Klipnjaca zglobno vezana .4.7. za n == 1 i z=li2 dobija se da ona ima vrednost maksimalnog ugiba. ciji prvi koren.3b).9.9. koja zadovoljavanjem granicnih uslova y' (0) = 0 i yeO) F 2 Fa 2 = 0 ima resenje: FoZ z 1 y(z)=F(T-l+coskz.56) z4 . medjutim.. .57) a) b) Slika 4.3a).cilindar ukl/dten Kada je cilindar vezan prednjom iIi zadnjom prirubnicolll a ldipnjaca zglobno oslonjena (s1.7. '~?. .046rc 2 / [2 ..342 Osnove uljne hidraulike (4. Ova resenje maze da·· se napise U obliku k 2 = 2.7.9.7..7.7.klsinkz)..7.9.3.?.7. Konstanta C2 nije odredjena.9.55) y(Z)=YmaxSlfl(n.:::J 2 (n / /)2 1 ono omogucava izracunavanje kriticne sile leao: y . dakIe.52) dobija se diferencijalna jednaCina elasticne linije y"+k Y=-Jik (l-z).7.4. (4.7. Cije je opste resenje: yet) = C1 cos(kz) +C2 sin(kz) Koriscenjem granicnih uslova yeO) =y(l) =0. prouzrokovan silom F.7. Z rc E I min (4.4b. numerickinadjen. koji opterecuje bilo koji presek je M = . b) a) jednacina elasticne Iinije i izraz za kriticnu silu Slika 4.

7.6.60) Sematski prikaz oslanjanja u kome je HC~a. proizvoljni presek grede M = Mo .Fy. deluje i moment M o ' ~F F tako da je karakteristicni moment koji opterecuje.7..7.61) I min je moment inercije povrSine klipnjace. iIi 1min == (d. koji se odredjuje kao 1min = d 4 "n 164 kada je ceo poprecni presek ispunjen materijalom. Sa ovako odredjenom kriticnom silom maksimalna sila koja sme opterertiti ldipnjacu. prema (4. tj.eJtelli U slucaju da su cilindar i klipnjaea za ostale elemente veza:rii prirubnicama (s1..57) i (4. osim sile F. RezimirajuCi izlozeno 12 prethodnog Odeljka moze se konstatovati da poredjenjem dobijenih resenja za kriticne sile izvijanja ..dt)71: / 64ako je klipnjaca napravljena od cevi spoljasnjeg precnika d2 i unutrasnjeg precnika d1 " Vee je receno da je v koeficijent sigurnosti Cija usvojena vrednost zavisi ododgovorncisti zadatka kojeg obavlja He. AF t '.7. Redukovane duzine HC Fmax = 7t 2 E I min vIr 2 (4..W dobija se jednacina elasticne linije A10 y(z) = F(l-coskz).7.2.OsnG've uljne hidraulike 343 d) KltjJl?!aca i a!indaruk!.7. minimalnog poprecnog preseka. izbor koeficijentasigurnosti u funkciji karakteristicnog geometrijskog odnosa 4lr / d ..59) Slika 4.7..49) je Tabela 4.61) U izrazu (4..5b).58 /1= 1 i koeficijent k kri ticna sila = 2nn / l F K iz koga se za dobija a) b) y 4n2Elmin = ---::--"-"".5.7.55).4. 'W~~. .9.7.v=3+4 . () 4.cija Ir Ir redukovana duzina 21 1/2 je vrednost data u tabell 4. 2) 4Irld<50=:. Koriseenjem granicnih uslova: I yeO) = y(l) = y'(O) = y'U) = 0 .2. Ovde ce se navesti jedna preporuka za.2 (4. Ovom prilikon na HC.. (4..v=5 . ito: 1) 41 r ld>50=:.53).59) vidi se da se kriticna sila moze napisati u jedinstvenom obliku: FK 2 7t E 1min =--2- (4..izrazi (4.9...7.7.9. Ako je ldipnjaca napravljena od cevi tada se za d uzima spoljasnji precnik Cd = d 2 )· .y.7.9. (4.9.7.5a) tada He predstavlja gredu obostrano ukljestenu (slA7.

4l1lIl} . d) Kolika je brzina povratnog hoda ldipa? . spoljasnjeg precnika d 2 i unutrasnjeg Slika PA-iS precnika d] =d2 -28. Ukupnu silu trenja racunati kao 10% od sile tezine.3mm. ako je llvp:::: 0. zanemariti. RESENJE: a) 1z jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip i uvodjenjem faktora f= 1. = 0. kao i kineticku energiju fluidne struje. Do =20mm) (1"""/0 h. b) Koliki je stepen korisnosti sistema? c) Kolika je radna zapremilla pumpe po jednom obrtu?. pre b) S abzirom da je eilindar ukljesten a klipnjaca slobadna to je redukovana duzina HC-a Ir = 2/.P.ce preko podloge 1 koja ima koeficijent trellja J. Promenu mase radnog pJ:"edmeta u toku obrade. Primenom izraza (4. Naizmellicno kretanje radnog stoIa obezbedjuje razvodnik cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu sa sl. Problem 4-19.4 kg nalazi se predmet. takodje. zanemariti."J dvosmernog dejstva sa jednostrukom klipnjacom.61) za maksimalno opterecenje klipnjace FmB]{ == / g(m+nU dobija se moment inereije povrsine 4/ 2v rg(m+mo) I .4-19b.1 koji uzima u obzir i sile trenja dabija se precnik Idipa = 267. == . To kretanje izaziva HC (D=40mm..7mm. Na radnom stolu rendisaljke mase 1110 = 419. ~. Radni sto se kre. tako da se za odredjivanje spoljasnjeg precnika dobija jednacina d~ -(d2 -28)4 -641 min In =0.i. Za klipnjacu napravljenu od eevi debljine 8.1. b) precnik klipnjace ako je ona napravljena od punog preseka celika (E == 2· 1011 Pa) i ako je napravljena od cevi deljine zida 8 = 4mm. tom prilikom uzeti vrednost stepena sigurnosti v= 5. Odrediti: a) precnik eilindra ako je radni pritisak p=5bar.7.1.D = 4/ g(m+mo) U slucaju da je klipnjaca napravljena od punog poprecnog preseka njen precni. mase In =600 kg. moment inereije preseka je 1m in == (d~ -d:)re/64.344 Osnove uljne hidraulike Problem 4-Jl. Sve lokalne otpore osim razvodnika i filtera.~ Odrediti snagu pumpe potrebnu za pogon UHS-a.8. U jednom servisu HCse koristi kao auto-dizaliea koja treba da podigne do visine/=2m automobil mase m=1600kg.l( iznosi d = 'V641 min!"J( = 69.91 i u slucaju kada se vratilo pumpe okrece konstanUllID brojem obrta n=1450° Inl~. Masa platforme i klipa sa klipnjacom je /no == 1000leg. a) U toku radnog hoda savladava se sila rezanja R =3kN brzillom vp = IOem! s. koji se obradjuje.-'''-'----''mm Ere2 . Cije je resenje d 2 =93.

kao drugo. i a potom. m Tj=46. odredjuju se zapreminski protoci v\ =.-D )=V . Nacrtati clijagram promene brzil1e klipa u toku jeclnog cildl)~. kao prvo. su: d'.3 Pas. E=HOllpa). D 1C 2 1C F -R +~lg (l7l0 +l7l) = PI-4-. o 1 234567 'VJ(l/min) Slika P. od jednaCine ravnotde sila koje delujuna Idip . Sada septimenom Bermilijeve jednacine za povratni vod. Prime nom Bernulijeve jednaCil1e za preseke 0-0 i 1-1 dobija se porast pritiska u pumpi: .~yt-D. 7. tada se proracun URS-a upravo pocinje od izvrsnog organa." odredjuje se racini pritisak Pl = 33... V 1 =V P --=V 1 D 2 1C 4 d 2 1C 4 V • 2 =V 1C 2 2 d 1C -(D ..0.2 m/ s u povratnom vodu.J ("'.45 bar i /}P2 =0.220bar.6m/s u vodu pod visokim pritiskom i V 2 =1.15bar. Na osnovu brzil1e kretanja klipa postavljaju se jednaCine kontinuiteta: Slika P. koje dajukoeficijente trenja: Re..l0 mm. '=Re 1'] .Pf=O. p4 0 2 4 2 iz kojih se. L=1.PZ (D' 2 -Do )-4' 1 Z IV? '>".'.2836. kao sto je i dato u ovom primeru. ..65 I! min pomocu kOj1h se 1Z dijagrama hiclraulicke karakteristike razvodnika dobijaju paclovi pritisaka 6.= pv. tj.2127.4-19a . IIp=0.2m. p=865kg/m3 . koji odgovara duzini preclmeta. H=lm. odredjlljeprotiv-pritisaku HC-u P2 =-pgH+PA2cr2-"*6. OSl1ove ulj'ne hidraulike 345 e) Odreditivremena radnog i povratnog hocla.54l / min i)/2 =.P1 = 0.=0. A. PolazeCi.j) Pogonslci HC je ukljeilten na-p'.:. dalje.dnjoj prirubnici a klipnjaca je zglobno vezana. ". Zane mariti sileviskoznog trenja i smatrati da su vremena ubrzanja i kocenja klipa ista.d <2320 -+ !C1 64 ~('-12) A1=0.Pf =51842Pa . Ostale poznate velicirie.8.1!. 1=2m.4-19b RE1ENfE: a) U slucajevima bda je poznato kretanje i opterecel1je izvrsnog organa.' i .lbar. dok je maksimalni hod !cEpa.1Q. za preseke 2-2 i 0-0. 5. odredjuju brzine strujanja v1=1.5. Izvrsiti proracun HC-a na izvijanje (v=3.

lg(mo+m) ~=J.714 cm /° .4-19c tl =tll +t12 H)3=2tll +(L-211)/vp =12.)=13. I !J.4-19c. koriscenjem uslovax(tll) ==11) x(tll) =v p' x(t21 )==12 i X(t 21 ) == dobijaju se vremena ubrzanja pri radnom'ipovratnom hodu tIl v v. . uz koriscenje uslova zadatka tll =t13 i t21 =t23 .=9.6N.D. 2 v· leao i duzine na kojima se obavljaju ova kretanja: (m+mo)v~ '] 21'. Kako je shematski i prikazano na sLP. h p == 521.p= PI +pg Ii +!J. d) Kako se kolo pumpe okrece konstantnim brojem obrta to je protok kroz pumpu i dalje r/I .PI +PA I "dT==33.7 Lv S obzirom da je zadovoljen uslov Fmax > F=4kN .03s Konacno.I) Za ukljesteni cilindar i zglobno vezanu klipnjacu redukovana duzina je Ir =0.P.2 2F I Slika P.9ms. vaii jednaCina kretanja (m+mo)x== pocetnim uslovima xeD) == x(O) = daje zakone kretanja ° F.346 Osnove uljne hidraulike . 1z zakona kretanja. =V pD2 I(D 2 -D. Graficki prikaz kretaI~a klipa u radnom i povratnbm h6du dat je na sl.33cm/s .5ms (m+mo)v.pr~ b) I1s =57. su: t2 ::::t21 H22+123 =2/ 21 +(L-2/2)lv. (m+mo)v p 1'. ukupna vremena radnog i povratnog hod a.lg(mo.145 . koji daje snagu pumpe p== !J. (D 2 . a on je u povratnom hodu jednak r/I == v.)n 14. vir 64·0.2). 3 c) Radna zapremina pumpe je q == r~ / nllvp == 5. to u toku rada HC-a ne dolazi do izvijanja. tako da se za brzinu povratnog hoda dobija v.48<%. '21 p: 135. koja sa F x(t) == (m+'m ) o /2 F x(t):= Cm+'ino) t 2 (i=1.9W.226bar v? .E Fmax 2 2 2 6277.4-19a promena kretanja klipa ostvaruje se elektromagnetnim aktiviranjem razvodnika primenommikro-prekidaca. u kojima su radne sHe: F" ==R+J.06mm ..+m) . 12 Radni hod Povratni hod (m+l7lo )vp . uz zanemarivanje sila viskoznog trenja.27mm 9. .7 L tako da je maksimaIno dozvoljena sila n2 EImin n 3D. ~ 25. ] 1. e) U toku ubrzanja (kocenja) kretanja klipa uradnom i povratnom hodu.

2 2 1 t J ' p=~ F+(D -DO)41I':"PPA+f':.PBR+I':"Pj+P(C.5m. u odnosu:riazadate velicine. 4 l5 ==1.5. == 100kN i F2 brzinama vp1 == Semi s i v p2 ' Osim HC-a u UHS-u su ugradjelli: pumpa koja ima porast pritiska 6p == lO. p=905kg!m3.4-21 IIp Da bi llfIS bilo odredjeno izrazom (a). I] =1. i povratnom hodu savladava se radlla sila F=12kN brzinom v p =4cm/s. Kineticku i potencijalnu ellergiju fluidne struje.28ml s llHs :::: 80. Na klipnjaci HC-a pri radllom.uo == 1.47·10-4 m2 !s. C.= D k k Ie 1-. pumpe (l1 p = 0.53%~ Problem 4-21.5bar. 12 == 4 m. Odrediti stepen korisllosti UHS-a.p == a )/2 (a == 8. V= 104 2 1 =4m.55 bar) filtera (I':"Pj = 0.U+8C.' m ! s.4-20 .Osnove uljne hidraulike 347 Problem 4~20.k+A. v=0. filteri (!Y. U UHS-u llalaze se dva vertikaiIJa redno povezana HC-a istih dimenzija (D=160mm.Qstali poznati podaci su: d=25mm.4-21 stepen korisllosti je definisan izrazom d 2n l1fIS = (FlV p1 +F2v p2 )/(6. . C.u == 0.2.Pj] = O.4bar) i razvodllik Cija je hldraulicka karakteristika data izrazom f':.pV]-4-)· (a) SlikaP.5. !Y.m· H Slika P. ~ftN. koji imaju zapreminski stepell kOriSllosti l1v = 98 % i masa pokretnih delova m1 = 150 kg i' m2 == 200 kg.d Odrediti sllagu pumpe i stepell kOriSllOsti UHS-a.Pj2 =O.P.:-"'--'1 ~p v' F I. potrebno je joil pozllavati i velicine v]. UHSse sastoji od: HC-a dvosmernog dejstva sadvostrukom klipnjacom (D=60nun.MPa i l1p == 85%. Ostale poznate veliCine su: H=lm. v2]} =596W. Do == 20mm). <.5 m. -E-':::-'-:::'-~-~'-~'-'€~~~~S:::f:::I+'<. v = 1.PB-R = 0. Do:::: 80mm).85).v p2 i F2 " One ee.k =0. RE'SENJE" Za UHS prikazan na sl.1 bar ). Kineticku energiju struje i silu viskozllOg trellja HC-a zallemariti.tim iedomibitiod~edjelle" . 13 =3m. p=900kg!m3.uo+C. spojnog cevoyoda (d=10 nun. Na HC-ima se savladavaju sile F.a+2)T vp { 41 .12 ·10-4 bar I (11 min)2). upravo.0. l=2m) uljno-hldraulickog razvodllika (I':"PP-A =f':. ostale lokahle otpore i sUu trellja HC-a zallemariti.

odredjuje se brzina strujanja i koeficijent trenja v pl D 2 64 v = . .vl '" 0.16225 i brzina kretanja klipa He 2 vpz =V 2 11 v (dl D)2 =37. duzine [3' izmedju HC-a V2 = V. 1z jednaCine kontinuiteta VI =Vp1 .?:z se do. VPj=vpj-4-' ?? n Vpj =v p /D--D.) =209m/s => ReI =522.bija . d 2n VI = Vi -4. 1z jednaCine kontinuiteta za spojnu cev.0811 min koji daje u grani B-R razvodnika ~P2 '" a .2) i (zapreminski) gubici protoka u HC-ima ~Vj = Vj .2149.1 = ~P .PA. .3 -d-T = 1. Bernulijevih jednacina za preseke O-a i d-O .191m/s => Rc 3 =297. I iz jednaCine ravtoze sila Hel PZl 4 z '3 V2 PI. 11 +/2 v? PJ. D2 n .t.3) protoci izazvani kretanjem klipa .L\p/1 .2 = L\p /2 + ~P2 + PA. kada je ree 0 jedn<. Konacno.94 bar P2.p P . kao prvo. 1 llv d ' 1 Re 1 a potom i zapreminski protok V.701 bar .P1 .076 bar.55/ / min koji posredstvom hidraulicke karakteristike razvodnika daje pad pritiska u vodu P"A ~P1 = a· VIZ = 3.8 -+ 11.t.9995 bar.5 -+ A =-=01225 ' .2 =PZ. odre9juje se iz jednaeine ravnoteie sila koje deluju na klip He:. sila F2 .V p] Cd) = 1.348 Osnove ulj'ne hidraulike U UHS-u se definisu protoci u spojnim cevima . v 3 =v z [I-11 v(n) =1.75cm/s.1 -d-T = 91.tCinama kontinuiteta. i iz Bernulijeve jednaCineza preseke b-c = (D z -Do)n (P11-4--~ -m1g) = 55. iz jednacine V3 =V. D 2n [4+/5 v.235 bar .( . = 61.4-21.Vp j . Karakteristieni pritisci u HC-ima odredjuju se iz. (j=1. ..2 + L\f. i protok V3 = 35.? . treca nepoznata velicina. (i=1.~Vl =Vpl I llv .45 -+ A] = 0.2 dT= 55. 3 =0.)4' (j=1.PA. z \ \ .1 +L\V1 =Vp2 /11v ' dobija se brzina u spojnoj cevi D z' Vz = v 1 . Do 2 .1 . Definitivno.017 bar .2) gde su vrednosti indeksa i i j prikazane na sl.578 m/ s => Re z = 394.2.P.

Kineticku i F . lljIs == 70. ""--11 Slika P.: . Sada se. razvodnik cija je karakteristika -data na dijagramu. v p L":. Za podizanje kontinualnog tereta. D .62 %. zanemafiti. Problem 4-22. Ukupna sila viskoznog trenja u HC-ima je F.0 0. U. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. I) = 2 m.4~21 dobijase P = 3000.0 3 . i klipnjace i cilindra h = 2 !-lm. Ostale poznate velicine su: d=16mm.0 V lL 10 ~ 1~ V (llmin) 20 25 30 • Slik~. V = 60 mm / s. Poznate velicine su: d o =20 mm. Hidraulicka J.5 /. odreditLsilu viskoznog trenja u HC~ima: Dobijeni rezultat komentarisati.4-23b.83 %. izrazenog silom F = 50 kN.d=16mm. ( ' '5/3 = 2 m.-Do )4. Da bi se obezbedila sinhronizacija kretanja platforme u UHS-u su ugradjena cetiri redno povezana HC-a. U UHS-u nalaze se dva jednaka vertikalna. 10 =2 in.4-22a Problem 4-23. sve lokalne otpore osim "zadatih. Tom prilikom zanemariti sve lokalne otpore osim razvodnika i Jiltera.091kN .carakteristika razvodnika data je na dijagramu sa s1. =3 m. i gubitke 11 spojnim cevima. P.'~p =5cmJs. 1] == 3 m. koristi se hidraulicka platforma. a .4~19ai P.m2g = 106.] = lkN .2 -4--P2. duzina klipova Ip = 100 mm i d~ina procepa izmedju klipnjace i cilindra 1=50mm. .4-22b RESENJE: PonavljajuCipostUpke opisane primerima P.lbar) i venti! sigurnosti (kojije u toku normalnog rada platforme zatvoren). veoma jedn6stavno. a) ZanemarujuCi sileviskoznogtrenja na HCima odrediti snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti sistema. paralelno povezana. koja se krece brzinom vp = 4. Ukupna tezina platforme.3W . filtera (t.5 1. dimenzija D=100mm i Do = 50mm.. 2 '2 -. Odreditisnagu pumpe i stepen korisnosti UHS-a.5 "'.~ 2.25 em/ s. ' q e 2.2 CD .. b) Ako je veliCina zazora izmedju klipa i cilindra.ne hidraulike 349 D 2n 2 2 n .>* 0. tezine G = 9 kN.Osnove ui.0 /1 '\:~ ~ 1. (/ poteneijalnu energiju stmje. HC-a (D= 1OOmm iDa = 56 mm) koji sluze za sinfu6:cizaciju podizanja platforme na kojoj se savladava sila F = 7 kN brzino:ril. p = 800kg / m 3.Pf =O. iz izraza (a) dobija llHs = 74. F2 =P]. klipova i klipnjaca je G = 10 kN. Osim HC-a u UHS-u su ugradjeni: pumpa (T]p = 89%). .

/ 4 = 47. posredstvolll kojih se dobijaju koeficijenti trenja (izraz(2.5 bar. 2 n.1581 == 0.0 V 0.139»: = 0. s tom razlikom 3. p=900kg/m .5 .=589.350 Osnove ul. .jne hidraulike Iz=2.4 . Karakteristicni protoci kroz razvodnik v't = vid. 2 . G/I l3=3m.5 ~ "'" V. a iz jednaCine ravnoteze sila koje deluju na platformu D2n.(i=1.3 + t'lPt. Sada se iz Bemulijeve jedl1aCine za preseke 01 odredjuje potrebni porast pritiska u pumpi t'lp= Pi +t'lPP_A +t'lPt.4-23b daju pacJove pritisaka L\PP_A = 3 bar t'lPb_R = 1. Slika PA-23b sto hiraulicki paralelna veza izmedju cilindara cini da se ovde radi 0 slozenom cevovodu. d l =d4 ==do ' d 2 =d3 =d. v4=2v3(~)2=1.716m/S d koje daju Rejnoldsove brojeve: Rei =943.n. odnosl1o snaga pumpe P=5488 W.n.0678 .17 bar .3. 3 L\pj=0.&~ ~ 2.#~ <l 1. sa kojom se dobija l1fIS = Fv p / P =72.3bar.4) .1085 0.2 =55. (a) F+G=2[Pi-4--P2 CD -Dohf] odredjuje se pritisak Pl = 51.6 Re 3 =404. odnosno padovi pritiska usled trenja: "'i "'2 "'3= "'4 t'lPti=p·'A.5m/s o v2 =vpC~)2 =1.35[1 min posrecJstvoll1 cJijagrama sa sl.0 // '2 2.. l4=2m. Re z .1l1 min i V4 = v"d.--=-2-o:<. 1.P. D'2_D2 v3 =v P .l +t'lPt.lildi·v7"12 .953m/s . = 0.90 bar .34m/s. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 2-0 dobija se protiv-pritisak P2 = L\p B-R + t'lp j + t'lPt.5m.4 = 2.6 m2 /s REfENJE: a) Postupak rdavanja ovog zadatka je slican sa postupkom izlozenim u primeru PA19a. 11 p ·'. iIi onog iz primera PA-21.0 o 10 20 30 40 50 p2 V (Umin) .. ponavljajuCi i ovde pomenute posmpke iz odgovarajuCih jednaCil1a kontinuiteta se dobijaju brzine strujanja: Vi =2V2C%)2 =2.5 .=1.0 f 0.5 // 3. v=53·10. Slika PA-23a DalcIe.7 Re 4 =647.2." 85 %.0988 .88 %.5 ~ 0. / 4 = 32.42 bar.

2pv'lf.F. 2 a2 =:.2) =:. R.5bar. =:. R + h .4-24 a) Da bi se u radnorn hodll obavilo zeljeno ktetanje poitebno je podesiti prigusnice Pl i P2 na odgovarajuce padove pritisaka.i koriste se hidro- cilindri He. njeno zanemarivanje opravdano. rnasa pokretnih delova m1 =. U odnosu na ostale sHe iz jednaCine (a) ova sila je nizeg reda veliCine te je zato.14 N.~~ Stika P.53 N i one daju ukupnu sHu viskoznog trer~a u HC-irna Fll =:.Pl = PJ . (i=l. f:. Ovi.lp InR I R 2 . u ovorn slucaju.J =:. dok je He 3 horizontalan. QR .J =:.22) F~.1 b) KoristeCi izraz (4~7. b) Odrediti hidraulicke karakteristike pumpnog agregata. R 'If. i ! P2 ~~~~~. 99..2 izrnedju klipnjace i tela 'cilindra.Osnove uljne hidraulike 351 1\1. dimenzija Di I Do.1 + FT].Pj2 =0. F2 pI ~ 6. PrODlem 4-24.4 bar/(l/rnin)2).4bar). 2 pvn I Brojne vrednosti ovih sila su: 39. 'i2 II'} -1 (2 in' I -1) '2 1'0 P2 ::: 1nrz I 1'0 F~.04 N i Fll . He l i HC2 su vertikalni. ajA]Ji + f\vp (i=l. pri cemu su: 2 a 1 =:. 10. HC-i se nalaze u slozenorn UHS-u u korne su ugradjeni: razvodnici hidraulicke karakteristike f:.2. PI .P fl =O.500 kg i m2 ::: 400 kg.p=-aV 2 (a::: 9. prigusnice i purnpni agregat (l1 p Fl 11 ::: 85%).P2 ' R = 2 D . 2(FT]. Za istovrerneno savladavanje sila . 2. Odrediti vrednosti tih prigusenja.f:.1Q.R2 =:. 3).j =:. filteri (f:. I R2 -1 (2 InR I R 2 1). 2) odredjuju se sile trenja izmedju klipa i cilindra i ~. 1'0 'If. brzinarna v p.

2 Ukupna sila viskoznog trenja HC-a je FTJ = 2 kN. t:. F2 == 65kN.1111 min .352 Osnove uljne hidraulike c) Ako se pri prolaskl. nalazi se HC koji radi boljeg vodjenja ima dva radna prostora CD1 = 100mm. Poznate veliCine su: D1 = 80mm.65bar . D3 = 250mm).16bar . Zanemariti: trenje u cevima i HC-ima. leao izvrshi organ. Poznavanjem ovog protoka dobija se Slika P.6bar . D2 == 100mm. c) Na osnovu vrednosti stepena korisnosti UHS-a TIffs =(F. v p1 =5cml s. razvodnik sa kvadratnom hidrauliCkom karakteristikorn (a = 8. i usled trenja zbog kratkih duzina cevnih deonica. b) stepen korisnosti URS-a. odrediti koliCinu toplote koju treba odvesti ulju sa rashladnim sistemom koji se nalazi u sklopu rezervoara. n == 1450 o /min. dok se iz jednacine kontinuiteta za radni prostor HC-a . U1cupna maim klipa i alata za presovanje je m=200kg. U UHS-u prese nalazi se pumpa karakteristika 6p= 160bar.409bar. t:. q = 150m 3/°.225kW .783bar.Vp1 +F2vP2 +F. 2 2 .P P1 =21. i c)brzinu povratnog hoda. v p3 =8cml s.Pl == a r J2 == 3. =vp(D3 -D J )nI4+vpD]nI4==vpD 3 nI4 . R ProD/em 4-25.4-25 i pad pritiska u razvodnilm t:. kroz razmenu toplote.p /2 = O. DO} == 70mm.S· 10-3 bar / (II min)2) i filteri (t:. S obzirom da je zadato da se 70% ove toplote uljem dovodi u rezervoar to ce kolicina toplote koju treba odvesti rashladnim sistemom biti Q = 0. D2 = 130mm. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. osim na UHK.vp3)1 P ==71. v p2 = lOcml s.Sbar).p = 114. F3 = 130kN . V. D02 == 50mm. DOl = 50mm. Zanema- riti gubitke na lokalnim otporima. 2 . odredjuje se ukupna snaga gubitaka UHS-a koja se pretvara u toplohl Q=M=(l-TlffS)P=7825W.l ulja kroz UHS 30% snage gubitaka. b) V == 121. D3 = 125mm. 2 . Tlvp = 0. Odrediti: a) radne karakteristi1ce prese (silu i brzinu presovanja).26 % . RESENJE: I \ 1 a) Prema zadatim karakteristikama zUpCaste pumpe odredjuje se protok ~ = q /1 Tlvp = 21. kao i 1cineticlm i potencijahm energiju strllje. P = 27. t:.11 I min. U hidraulickoj presi.ElVJE: a) t:.97 i TIp = 0.P P2 ==5.9. RES.p/J = O. preda okolini a 70% akumulise u rezervoaru.7 Q = 5477 W. sve Iokalne otpore osim na UHK. F1 == 50kN.

0. Da hi bio zadovoljen uslov za brzinu stnrjanja cevima v:::. brzina presovanja. . =: =0. IIp = 0. Kretanje klipova izaziva ulmpnusilu trenja FT] = 3 kN. dimenzija DI =: 250 mm. b) c) llfIs = Fv pi Cl:1pV. 1z jednacine konti- Duiteta za povratni vod odredjuje se protok ./(D32 -D2 )n=9.4).8 bar.22.4 blar). lY)p) Din 22n 22n _ = 86.Osnove uljne hidraulike 353 odredjuje brzina klipa.34. 2 2 . RESENJE a) Na osnovu zadatog kretanja izvdnog()tgana veoma jednostavno se odredjuju protoci T~ u cevnim deonicama i==l. P3 =I:1pz +I:1PIZ =:: 2.86). '3 == 6 m. 2m! s potrebno je da se u odnosll na protacul1skiprecnik llsvoji prva veca standardna vrednost. v =t2 . U UHS-u se koriste sIedece UHK: pump a (l:1p = 160 bar . pogonjenog HC-ima. i kineticku i potencijalnu energiju struje zanemariti.~6 mml s. Problem 4-26. Konacno. a zatim se dobijaju proracu- nski precnici cevi di. tj. q n =: 1800 °/min.2. Radi dobrog vodjenja alata pri presovanju koriste se tri HC-a. Koliki je gubitak snage u prigusnom vodu? c) Odrediti silu presovanja.im3 . di. osim u UHK. 2.28. prigusni ventil i ventil sigurnosti.4.915kN. d) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? Sve lokalne otpore.62 bar .pr II =: ~4r~ I vn . 6pf2 0. 4 i 5 zanemariti i glibitke usled .014bar.. D2 =: 200 mm. llv = 20 cm 3 /°.82mm/s. je v p =: 5 mm! s. U cevnim deonicama 0. a zatim i pad pritiska u odgovarajucoj grani razvodnika I:1P2 =:: aT/22 =: 2. tako da maksimalna brzina strujanja u njima bude v:::. Ostale poznate velicine su: 'I = 5 m. 2 m/ s.3 1112 1 s. tj. Za odredjivanje radne sile HC-a potrebno je poznavati i pritiske u radnom i protivpritisDom prostoru HC-a.. nepovratni ventil (6Pnv = 2 bar). V2 =:: vpCD3 -D2 )n/4:::: 15.Masa kHpova i pokretnog dela alata za presovanje je m =: 650 kg. mm. p =: 900 kg.12. D3 D F=::PI-4-+ P2 C 3 -D j )/f-P3 C -D2)/f-mg-~ =7. 0-2 i 3-0.10-3 bar / (l / min)2). razvodnik sa kvadratnom hidraulickom karakteristikom (a =: 3.D ol =: 180 rom. 3. v p :::: 7. Pri dimenzionisqnjucevi voditiracuna da su standardne dimenzije unutrasnjih precnika cevi: 7.16.10:-:. a oni se dobijaju iz Bernulijevih jednacina za preseke 01.95.05 % • . Na hidraulickoj presi brzina kretanja alata.trenja. '2 ::::: 1 m.391/ mm. 2 vp=::4V. b) Orediti hidraulicke karakteristike koje treba da ima prigusnica da bi se sa ugradjenom pumpom realizovalo zeljeno kretanje piese. iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju naldip dobija se sila presovanja 2 . a) Dimenzionisati precnike di spojnih cevi (i=I.2.514 bar.3. i iznose: PI =: P2 =:: I:1P-I:1PI -l:1p113 = 155. filteri (l:1pII = 0.pr < di' Brojne vredn()sti· k6je se dobijaju ovim postupkom su: .

Kameni biok koji se obradjuje. a avo kretanje omogucava HC dimenzija D =: 80 mm i Do == 40 mm..jednog koji pokrece kruznu testeru i drugog koji pokrece radni sto.5mm => V2 .4-19a i P. ovo nije merodavna vrednost jer u povratnom hodu kroz OVil cev protice koliCina Ii. /:.92). ? . V3 =vp (Dj-D o1 )1r..P nv = 158bar.n ~ dJ. P2 =: 154.354 Osnove u!jne hidraulike Slika P.734 bar . Ovde treba napomenuti da je proracunorn.4311mm =: =: 2 ' ~ dl =: 12mm .87 mm => d l == 22mm .67rnrn => d 3*= 12I1LTJl => d 3 =: 22mm =: == V pD j 1C/4 2 14. TIl! = 0.581/ mi. Medjutirn. kada je potpuno otvoren..4-26 VI == vpCDI +2Di)1C / 4 == 33. Hidraulicka testera sluzi za secenje kamena. ./4 .pr d4 =: 16mm. =: V p D2 1CI 4 =: 9.pr == 18.mg -F.067bar . ali moze da se koristi i za regulisanje broja obitaja HM-a.pr == lOmm => 12.2l1° .731 I mm ~ d 4 . Fv pi (/:.1. nalazi se na radnom stolu mase ln2 =: 1000 kg koji klizi preko podloge sa koeficijentom trenja !l = 0.'Pnv+/:. te pre rna tome i ovaj precnik treba da bude d 3 =: d l • b) )/5 == q nTjv - forI =: 0.2 % . Kruznu testeru precnika Dr == 2. U stopu DHS-a koji pogoni kruznu testeru ugradjen je venti} V cija je prevashodna namena za start HM-a:.95. . Tom prilikom testera ostvaruje silu rezanja R=120Npostavljenu pod uglom a == 20° U odnosu na vertikalu.P3=: 0.p .6942bar. Prolilem 4-27. dobijen precnik cevi d 3 * =: 12 mm.722MN ./:. /:.P3(D j -DO!)4.4-21 dobijaju se karakteristicni pritisci u HC-irna PI=: 155.'p=(/:. lednacina ravnoteze sila za pokretne de love izvrsnih organa daje sHu presovanja D I 1C D2 'It 2 2 1t F=: Pl-4-+ 2pz -4-.P ·qnTlv ITjp) = 81.Tjv = 0.Pp = /:.. c) Ponavljanjem slicnog postupka kao i u primerimaP.5W.'P p )Vs=166. d 2 .pr =8. DRS testere se sastoji od dva dela .1 d) Tjl!S == 2 2 =: 1. koji zadovoljava radnihod.6241 I min . V4 2 7.5 m pokrece HM (q '" 0. mase m1 =: 5000 kg.09 l/min 0 ~ d 3.

a sto se postiZe otvatanjem ventila V. .s m2 Is.4-27 RESENJE: a) Dva dela UHS-a su naizgled nezavisni.489 ml S ostvaruje se laminarni rdim srujanja sa kojim je pad pritiska llsled trenja 2 I+L v A.5m.JT= 28592 Pa ( .:: 150Nm. Koliki pad pritiska i protok treba da se ostvate na ventilu da bi se ovaj rdim rada realizovao? c) Deo UHS-a koji sluzi za pogon tadnog stoIa tteba da obezbedi brzinu radnog hoda vp :. d = 30 mm.81) potrebne za pogon radnog stoIa i pad pritiska na· prigusnici kojom se regulise brzina radnog hoda.:: pA. '3 I. i tom prilikom se dobija sn~ga PH = MilTCI30=4712. v=6·1O.4 Wi pad pritiska ilPHM = P IVTiH :.161 imin. 3 p=900kg/m .-~) ilPt :. Zanemariti sve Ioka1ne otpore osim na UHK. d]:. 15 = 1. 10 = 2 m.:: qnlTiv:':: 63.Osnove uljne hidraulike 355 a) U slucaju kada se na testeri ostvaruje maksimalni broj obrtaja 11 = 300 °/min (a ventil V je zatvoren) odrediti snagu zupeaste pumpe (TiP] :. Ostale poinate veliCine su: 1=9m.:: 200 a/min.83) koja je potrebna za pogon ovog dela UHS-a. kiheticku i potencijalnu energijll struje.:: 2 mml s i da u povratnom hodll duzinu h=2m predje za t=30s.:: 48.:: 1.----. ilpr = 0.:: 0.22 bar I (l / min)2. .66 bar . i silu viskoznog trenja He-a. Brzinom strujanja·· kroz cevovod 4V / d 1t:. = 3 m.5 bar. 14 = 1 m. dok sila rezanja i dalje ostaje ista) potrebno je promeniti broj obrtaja na 11] :.savladava seobrtnimoment M== RDT 12:. medutim. '] = 2 m. Hidromotorom kroz koji protice V:. 2 . d L/ Slika P. L=lm.:: 12 mm. U ovom delu UHS-a ugradjen je razvodnik Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a = 0. b) Zbog promena parametara rezanja (dubina i posmak. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe (Tip2 = 0.vd Iv ' V == . oni sumedusobno povezani preko opterecenja izvrsnih organa koji sen~lazellnjill1a.

j d2 (1=1. 11v ~ 1) koji se okrece sa 11 == 400 °1 min ima zadatak savladavanja obrtnog momenta M = 75 Nm.. i b'~zine merodavan protok strujanja = 4V.Vs = 21. Prj povratnom hodu zahteva se brzina kretanja V. = h! t =6. Vi i koje daju koeficijente trenja.80 bar.356 Osnove uljne hidraulike Porast pritiska u pumpi je /lp= IlPHM +Ilp[ +t. b) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? \ 1 . YIn = 0. a) Odrediti radne parametre pumpe. 1d i2 n ( i=1.: r)4 = vP (D 2 . V3 = V 4 = 6. = T/.pV hl p1 = 6270.2579. Ii v i 2 . HM (q = O.111 ! min...158 bar . +mz)g+Rsinaj = 5777 N. Konacno. U UHS-u se nalaze clva redno povezana izvrsna organa HM i HC.5). ApT~ IYI p 2 =507. Vs := 2.05l! min ulja.452 f! min.' 4 = 0.L[Cn.iPi:= pA. Karakteristicni pritisei HC-a su Sada se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednacina dobija porast pritiska u pumpi IIp= P1 + API +APn +AP12:= 16.. dok kroz povratnli grann UHS-a tada protice V3 :. i := 64 Re. odnosilo padove pritisaka usled trenja Rei =-. dok HC CD = lOOmm. = v. Problem 4-28.+J.2 = 409 Pa. '.357 bar -+ p=.48 II min.ll/o. Do = 50mm) ima zadatak savladavanja sile F = 10 kN. .Pl =49. dobija se pad pritislea na ventilu /lpv Lv 0 Vv .5) koje imaju brojne vrednosti V 1 :=: 2.95.APtS = 11.2 e) Na HC-u se savladava radna sila F = -Reos<X.: 14.603/1 min. . > V to je za izbor pumpe 2 Ii. = Ap-(Ilp[ + pA.9 W. brzinom Vv = 0. i pad pritiska na prigusnici /lp p = PI + AP12 .D~) n 14 =0.. I -+ !. iz Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola.dT+p)cVdT) =48. sto za posledicu ima ugradnju regulacione grane 5 u kojoj je protok Vs = Vj .T/2 :. dole zbog konstantnosti sile rezanja pad pritiska IlPHM i dalje ostaje isti..548 bar.. v 2 =8. U toku radnog hoda radnom prostoru HC-a je potreban protok nlja 1/2 = v p D 2 n.5W . AP3 = ar:.'s = 111 q ! YIv = 42.67 em! s .. b) U novom rezimu rada HM-a zbog promene broja obrtaja menja se protek i iznosi v. i razvodnik Cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu. ..22 ml s . v = 0.13 ml s .08l 1 min. 2 I . .. tako da ce potrebna snaga pumpe biti P = t.< 2320 vid -+ A. Kroz grimu za regulisanje protoka protice Ti"v = Ti" '.446 bar. Na osnovu protoka ulja odreduju se padovi pritiska u razvodniku API:= aT~2 = 4.89 eml s.67 em/ s koja daje protok ulja (D Dg) 1t 14= 15.495 m! s sa kojom se dobije koefieijent trenja laminamog strujanja A. S obzirom da je T/. radnog 2 - stoIa v.

Radni parametri purnpe su u novorn rezimu isti sa parametrima iz prethodnog dela problema. a maksimalna duzina izmedu oslonaca je I == 2m.0 0. llH =: 0.5 -- ! 3. Kineticku i potencijalnu energiju struje.1. odrediti moment i broj obrtaja.0 1.<-y /-<f~ V / / / / ... p=900kg/m3. Zanemariti sve lokalne otpore. l1v =0. 3 • / b) c) llHs==(Fvp+Mm)/p:=67. ~'p .4-28a SIika P.5 0.5 W. 12 =15m. 11 =5m. IIp =0. F n:. 13 = 10m. a) U slucaju kada rade oba izvrsna organa a HM. 101lpa) su za preostaIe delove sistema zglobno vezani.0 3. Odrediti kriticnu silu izvijanja i stepen sigurnosti HC-a na izvijanje. P = 5881.. i~p == 70.. kao i silu viskoznog trenja HC-a.9) i HC (D == 100 mm.Pf = 0.97 kN .58 bar .IO-3 bar / (ll min22.r 2. (0=41.4-28b RESENJE' a) Ii' == 40 II min .96.8.5 m2 Is.Osnove uljne hidraulike 357 e) Cilindar i klipnjaca HC-a (E=2. f)./' ..5 . Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe i silu koja moze da se savladava na klipnjaci HC-a koja se krecebrzinom vp = lOem/s. ~~-j .1 Fk / F:= 15.~ 10 20 30 40 50 V (//min) Slilca P. U UHS-u nalaze se u paralelnojsprezi HM (q == 48 em 1°.Ostale poznate veliCine su: d = 20mm (za sve eevi). Y HS =: Prop/em 4-29.85% .98._. 14 =15m. v=5·1O.2.9 . DQ == 50 mm). sa b) Kada Se razvodnik koji upravija radom HC-a stavi u neutralni poloZaj i time zaustavi protok ulja kroz granu 2.:r::i~~b<}= _ 4. v p =85mm/s. kineticku i poteneijalnu energiju struje. Za upravJjanje nidom izvrsnim organima koriste se dva ista razvodnika Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a:= 1.5 bar. sa kojima radi HM. sve lokalne otpore osim mi UHK i sHu viskoznog trenja HC-a zanemariti.5 1.0 c .0 2. . Is ==lOm.seokrece sa n = 1000 °1 min i savIadava obrtni moment M == 100 Nm. Fk == 158.

== 97 . 'llHS = 65. Pri poliranju alat se okrece sa brojemobrta n i translira brzinom v p savladavajuCi obrtni moment M i aksijahlU silu F.4°/min . Koliki je broj obrtaja HM-a. F::::: 1I2. Odrediti specificni protok HM2 da . Direktna veza HC-a se koristi zbog dobrog vodjenja illata. /:!"Pt = 0.29 Nm .. . Ostale poznate velicine su: d = 20 mln(za sve cevi). SpecifiCni protok HMl je ql :::: 44. 13 == 10m.· q2 = 28.95). U UHS-u se nalaze dva vertikalna hidrocilindra (Dl == 100 mm.o. P = 28.4-30 ProDlem 4-31.HM-om (q= 60 em3/0 . koja sluzi zafinu obradu unutrasnjeg zida cilindricnih cevi. 'lo==3m. 12=5m. l8=12m. 1112 =60kg. 1 =10m. D2 :::: 80 mm. Da bi se izvdila sinhronizacija kretanja izvrSuih organa koriste se 'dva direktno spregnuta hidromotora ('llvl = 11v2 == 0.5 °/min. IZ == 1m.2 em3. 'llp =0.0042 bar / (l / min)2. /:!"P = 151. n::::: 1942.2911 min. ProDlem 4·30. 'llH ::: 0. Na masini za poliranje. dok se direktna veza radnog i protiv-pritisnog prostora HC-a koristi za povecanje brzine translatornog kretanja alata.93 %. 14=lOm. 11 == 4m. b) M =92.98. p==900kg/m 3 .358 Osnove uljne hidraulike Ostale poznate veliCine su: d == 30 mm(za sve cevi). .F.5 bar. Do2 ::::: 40 mm) koji savladavajti sHe . DOl::::: 50 mm. amasa ovih pokretnih delova je m=lOOkg. 13=2m.17'=12m. ostvaruje se slozeno kretanje alatakoje sesastojiodobrtnog i translatornog kretanja. 10 \1= 4 '.8lkN. p==900kg/m. 16=lm. == 80 kN i Fz =48 kN istom brzinom v p == 51iliil/4. 3 -5 . 11v == 0. trenja na HC-ima. /:!"Pf2 ==0. P = 9707 W.9. Fl F2 11Hl ='llH2 =0. v=5·10 .bi· se zadovoljila sinhronizacija kretanja. Zanemariti sve lokame otpore osim na UHK.995 bar .83. n =522. snaga pumpe i stepen korisnosti UHS-a? Koeficijent hidraulicke karakteristike razvodnika je a == 0. Do = 40 rum).946 kW. -4 m 2 I s..I2l! min . kineticku i potencijalnu energiju struje i sHe viskoznog .85. 'llp =0. RESENJE: a) V. l1 ""'5m. /:!"Ptl = Ibar. 19=='lm. 4 5 m1 =80kg. Obrtno kretanje se realii~je .} ---' m -s- 2 RESENJE.5bar. Da bi se ostvarilo zeljeno . Slika P. '0:::: 1m.95) a translatorno sa dva direktno spojena HC~a (D = 60 mID. '5=lm. Preko jednog krutog nosaca vrsi se prenos translatornog kretanja sa HC-a na HM i na alat za poliranje. 1 =2m.

3 bar. RESENJE: Protoci radnog fluida kroz HC-e i HM su: V2 ==V p . razvodnik ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a == 5. Odrediti hidraulicke 900 b 15 170 65 parametre prigusnih ventic 20 70 1000 200 la i ventila sigurnosti i 1200 I' stepen korisnostiUHS-a za d 200 80 20 parametrepoliranja date u e 20 220 1200 80 tabeli PA-3tL Bve lokalne Tabela P .p/2 == 0.10-3 bar / (l/ min)2 .1 otpore osim na UHK zanemariti. Vp == 251/ min. v p' M i F) potrebno je izvrsiti reglilisanje 'fada n[o/ min] M[Nm] F[N] Rezim vp[cm/s] UHS-a na ventilima PI. D 2 1C • 2 2 1C • q 11 VI == V2 -V3 ' L\V == VI -VH ' ilVvs == Vp -Vj . P2 i vs. redosledno: . prigusni ventili PI i P2 i ventil sigurnosti Vs. b. Takodje zane mariti kineticku i potencijalnu energiju struje i trenje u UHS-u.4 . dok je pad pritiska na HM-u 8. PI YV2 <l=Vi Y~ VI =C> Vpt m DO .4-31. Karakteristicni .4-31 kretanje u UHS-u su ugradjeni: pumpa (Ilp =120 bat.5 bar).5 140 60 800 vs.81).~V/''l'/kY/% 359 PI.Osnove uljne hidraulike . P2 i a 12. U funkciji od izbora parametara poliranja (veliCine: 11.Pf{ ="Mro 1VH'ilH' pri cemu je ro = 111C 130 ugaona brzina. II p == 0. Sa protokom ulja VI pad pritiska na razvodniku je 6pR =aVj2. V3==v p CD -Do)"4 'VH=='ilv· Iz jednacina kontinuiteta za odgovarajuce racve u UHS-u dobijaju Se protoc! kroz ventile PI. fi3 VH~ P 2 Y yV2 t-V ~ t-Vvs ~ Slika P.. filteri (Ilp /1 == 0.

6.pj2' p\=P2+(mg+F)4/Dgn. Sada se iz odgovarajucih Bemulijevih jednacina dobijaju padovi pritisaka na prigusnim ventilima i ventilu sigumosti: /':"pPI = C.816 31.75 \ \ I .P-(Pl + /':"pR + /':"pjl) .140 66.690 9.87 20.p .930 88.PyS TlHs bar 15.Vvs tlPPI 6P P2 /:.pvs = 6.583 0.349 77. Tr.823 72.7 119.4-31.V lImin 0. odnosno iz jednacine ravnoteze sila zapokretni sklop.7 b c d e Tabela P. VI Rezim a c.6Pfl ' S obzirom da je snaga pumpe data (P = 6pVp / Tl p ) to sledi da je stepen korisnosti UHS-a TlHS = (Fv p + Mill) / P.360 Osnove uy'ne hidraulike pritisci u HC-ima odredjuju se iz Bernulijeve jednaCine za povratni vod.2.7 119.448 1 185 C.31 15.103 23.08 15. a sto je posledica velikih prigusenja na regulacionim ventilima.08 15.425 11.08 % 15.93 26.7 119.930 119.140 11.785 11.2 Na osnovu dobijenih rezultata proracuna sledi da je stepen korisnosti UHS-a mali.azene proracunske vrednosti za zadatih pet rezima poliranja date suu tabeli P. i iznose:' P2=/':"pR+/':"pH+6. 9.03 33.876 88.220 9220 9220 37.575 13.99 31.448 2.7 119. /':"pP2 = /':"pH + Pj2 .579 2.4-31.

10. 1986. Tome J. B. pp. Toulouse.C. Dyn. Theoretical and experimental determinationcoefficients of en.razl'odmci .Elektrohidraulika". A. 3. 8. Hacocbl MocKBa. Hidrattlika . AJIhTllYJIb. U lWCOCHble ciJlaHu.. BORDAS. 5IHbllnH. 3Hepnm. 1989.bHOII ZUOpaBJlllKe. Beograd.. teoriia. Candel S. MocKBa..C. MASSON. Tome U. Crnojevic c.A.aT" MocKEa. 3. aapOOW-laMllKa.ecTBeHcKI. Turbulence et couchelimite. C..!J. T 564"T 567. PmK. OMO.. Fluidl1a tehnika N°l. Knen.. Ciipa60 /.<I>. 15. 7.uu.. Mecanique experim.. Cal1trak S.Kavitacija .H. turbomachines.(UIKe. Paris. ma. Ka8uiTtaLl/.. Math. 1986. 11 gp.e des flu ides. E.U'-IeClfUX coiipoiThuMeHllJ7.Felt/la. u lmjizi "Ridraulika . A. 1981.. OS/lOl'ihidraulike ipnel/Illtltike.!J.r.H.. 16. . Kavitacija.aT. Bellisek M. C. C..amlque desfluides non visqueu. Beograd.. n.f"emjJIVNemi iz mehamke jllada sa iZ)lodlil1aiz teor[ie..A. ArporrpoMI13. ''Hldl'vcilimln'''u knjici "Hidraulilro t].rn.x. 17. A.C. Re.a llKOJIa.X:. Crnojevic c.amique desfluides reels.5ipomeHKo. Kompreson.. 4. C.. Petkovic Z.. MarjanovitP.R. ASkovic R. MnHaeB. Cantrak. MexaHlllfll JICllc)KociTtli U za3a. 1987. MeTaJIJlypnm. Meclr:69(1988) 6. 11. 12.H. B.lJ/ 8 MeciJiHblx zUOpaSJl. Paris.Ci"l1ojevic c.meumatilct! Ila ala/mill 54-85. 1990..0:. 1978. Cousteix J. Beograd. 'tle6aeBcKH.CEPAD. 6. lOT.ergy loss in the T-bran.c. ASkovic. 1987. Hidl'tltllilro. Aerodinamiqlle. 13.. Crnojevic. Crnojevic C. ABepllH.. OMO.. 1990. Mecaniqu...... L 1984. S.BH. 14. ]J. Statique et dyn. 1982. 13-19. FUOpaBJllllW U CTPO:HH3..eT aJI. angew.3. TIOIIOB. OMO. Crnojevic.liUlf ilo zuopa6. 1989. KaJIMhIKOBa. 1987. )KHBOTOBCKHH.. Cmojevic.. 1984. Comolet R.AWUlUHOaupouiTieJl. B. vlocKBa. 9. iio . lliB:qrgIGIM.!J.II.H. MaIIIllHocTpoeHne. ZAMM Z. EYTaeB. / .361 LITERATURA 1. Ap3YMaRoB.. Caktrak S.chs. 2.H.Gradjevinska klljiga. Bnru. Beograd. n.fintlma~ stl'. EOJIbllaKOE. Masinski fakultet. jJlVb!em~ zadaci Gradjevi)'l~ka knjiga 1990.. Pavlovic M.!J. i dr.A.. HBaROB. 3.entale des flu ides. K. C60PHUK 3aOa<(. ilOP.. Beograd 1986. 5.

1983. Zbliica zadataka iz mehamkefluida.afluKil Jlcuc)Kociflu.Duric.lVL. 1980. 40. Problemes resolus de mecaniquedesjZuides... 1988..1987.HH.L. 197L 34. MIIHaeB. Dillamiku. <pag.. Fluid dynamically caused cycle-to-cycle variations in piston-draven pipe expansion flows.. MocKBa.51. I(rreB..11. Hughes.1teflURM. KneB. Mehanikafluida. TeXI-lLllleCKaR 'iuopoMeXaI-lLlKa. r. Faisandier I.MbcKBa. v.ASkovie. A. A.. L L 30. lO.PlenurriPress.1lU'teCKue . CTpollH3p.Editionde l'Ecole polythnique de Montreal. MocKBa. IA. 1982. MOClma. ¢liJIillllIOB. Gradjevinska knjiga. HacocbI HHaCOCHble CTaHIJ. KHCeJIeB n. JIeHIIHrpag. Kapemru. MocKBa.'fpbill1:3p. 1969. A. qyraeB. 3HeprH5I. 20. Beograd. Cupa6o 1HllK ilo xuCJpa6. BOWrKYHcKHH" 51. 1969...i l . KpHB'IemW. EM:o. R.el-lWl YeJleMemTt(L"'(. JIeHHHrpag.. . Laboratories Miami.lUlKa.O. Lj. M.dwater wave~·. Experimentsin Fluids 13. CI>eg5IeBCKIf0:. Durst F. 1986.Beograd. Krsmanovie.DOrdevic. Brighton.aIIIKona. nlOpa6JlllKa..M.. 36. B..aT. Loh. '.HaYKu. TUOpa6. B. V.TuOpa6JlwCa. Bordas.JICUOKocLuutliaaa. 3HeproH3gaT.M. 29. H.. Labonville R.. 38. 19. I1BaHoB. .B. to hydrodynaniicsan. Hajdin G.a llKona. 1970. 25. l1p. 1987.eB. .. 23. Ji:6yxqJa3l-lble LTteT. Modern Developments in Gas Dynami~s.o. and Pelieira IC. Bordas.. . 1-10 (1992). Schaums outline series. HaCOCbl Ll HaCOCflble CtUllfl~lILli. fl.3HeproaToMH3p.C60PflUK 3aOa t t. K.E. IT... MaIIlIIHoCTpoeHIIe. KYTenoB. Sasie. 24. KOHCTaHTHHOB. 37. MallHHocTpoeHIIe. r. Djordjevie V. Mehaute.M.n. 21. 26. 3HeproaToMII3p. P.P..eeB.F. Bm:o. ro. 1983. 1968. B. MexaflllK~ .. rpaOOBCKnH.eJlbqIIK.r.M coilpoiuU6. 32. Lumbroso H. 1986.. Bm:o.c.aT. B.C..IiI. TuopoMexaHuKa. 1987..MocKBa.aT. McGraw ...T.1tU leCKU. 39.Paris. " 28. T. weil/l0::mep'ieiflU'teCK02o 06pooY6oBaHLIJl. Mecanismes oleo-hydrauliques.F. Saljnikov. Florida....r..M. 1991. NaucIia knjiga. Cy. New York.P.A..MocKBa" 1987. 33. BbICma5I IIlKonu. 1962. W.r.362 Literatura 18. MocKBa.O:e:i1~I. Fukui K. New York."Gradjevinska knjiga. 1975. K. M.MaUluHbl.. r.Hill. TUopOOUllaMU1(a u {ueUJl006MeH i7pu fiapooopaaoBaHuu. Theory and problems offluid dynamics.H.f. Circuits hydrauliques-une approcMinergetique.ocTpoeHIIe. jed/'tominerlz[iJ'hh J'tlUjtllijO Jllllda. MocKBa. 35. 27. Beograd. JIoOaqeB.O:YHqeBcKnll.aT...K. TUOpaB. Paris.. 22. 1983. OCflOBbl Mex. TUopoMcxaHL1Ka u ia306aR owwMLlKa . 31..o. 1989. CnollIIH. ITOlulu:jaHCKnll JI. An introduction.<P.E. CTpeMaH. 1986.

r. POlI<):J. Rouse H. 1979. 1979. CYAocTpoemre.. Schlichting H.J..B.o. MaSinski fakultet. M. Paris. B.f.Smith. PUl1lpe i Fentilatod .occTpoeHHe. AapOOUHa. TUOpaBJ1.B.R cyooczTipOlnTieJle~l. Elcspertirlel'!tablo odredivallje ko¢cijenata lokalmlz otpom h'iwita Ilapmv(jemlz od cevmlz segmenata. BOHTKYHCKHH. TaJIHeB. TuopoMexaHUlca..f!... . 30noToB. Mecaniqll. . 51. RB. Crnojevic.. In. Ct5opHUlC3aOa'-l Lio 2uopoaapoMexaHuKe MaliIHHocTpoeHlIe. MocKBa. 1O.. Z.. JIerurnrpap. 1980. r.es desjlll. 43. Dover publications. Beograd. 1982. O. B. Ouziaux R..epa. 57. MocKBa. 1988. l.literatura 41.uLl..o. Oxford.. New York. Clarendon Press. 53.. HHTYCOB.. 5LM. Fluid mechanicsfor hydraulic engineers. Cy. 363 Obradovic. Zadar.. CaMo:i!llloBwI. Pa6I1HOBII'I E.o.B.K. Statika i kinematika. 50.N. 52. <DaAAeeB...eeB. Gradjevinska knjiga. Pro tic.o.. M. 1976.ProblemZ. MocKBa. 58.c. 1986. Beograd. B.. ee. BORDAS. MamI1HOCTpOeHHe.aT. PelTier J.. 199146. 44. B-42.ocTpbelille.o. JIeHHHrpa.ides.PaA.. Ward .. 48. Obradovic N.H.M. 45. reJ'feI1J"t4 teorija.movi tllrbol1laSlila. K.UKa. Nedeljkovic M.o. Boundery layer theory.temal Fluid Flow.uida. 1978.. 1973. Gradevinska knjiga. Ka6wTimiUJl. M&anique des fluides appliquee. Patemoster C.. He. McGraw-Hill.. A. Tuopoa3poMe---cm-lUKa. C. Beograd.. 1980. Protic. 42.. Saljnikov V. XVII JKTPM.. JIeHImrpaA.oc'TpoeHHe. Gand. 1979.MUKa 6eHL71wlJltJ.c. 1980. Sasic.. OOLOBbl Mexm-lUKU JlCllOKOcUiu.M. AM¢HJIOX:Ii~Il. 54. Edition Vyncke. MOCKBa. 49. 1969. 56. Cyp.. 47. IIaBJIeHKo.. JIeHIDITpap.. Gradevinska knjiga. ¢e. 1977. Beograd. 1986.: P/ehanika/lttida.ecTBeHcKHH. CaMOIrJIOBR'l. 3aoawluK UO 2LlopoMexaHuKe OJ1.o. Cy.5IeBC:rrn:H. Voronjec K. 55. Z. 1989. CTpoHH3. 1980. 1O.

24 cm.[1. . .6(075. .lTafija: str."odna biblioteka Sribije.elF' . 363 str.Beograd: Masinski fakultet Univerziteta. ISBN 86-7083-317-4 621.IX.Biblioi.] .(Edicija Mehanika fluida i hidraulicne masine) I Tiraz 500. [361-363]. : graf. . Beograd 532/533 (075.8) a) Hidraulika ID =: 65041932 \ \ . 1998 (Beograd: Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurskog fakulteta). izd. Cvetlw Klasicna i uljna hidraulika / Cvetko Crnojevic.8) CRNOJEVIC.Kategorizadja [J puiMRkadji Nal. prikazi .