Univerziteta u Beogradu Masinski fakultet

Edicija:

Mehanika fluid a i· Hidraulicne masine

Masil!1sid fakuilet Univerziteta UI Beogratch.n

Edicija:

Mehanika fluids i hidraulicne masine
@

Klasicna i uljna hidraulika. I izdanje, 1998. - ova Imjiga

Crnojevic C.
€&

Izabrcma poglavlja iz hidrodinamike. I izdanje, 1998.

Cantrak S.
~

Statika i kinematika fluida. II izdanje, 1998.

Saljnikov V.
®

Mehanika fluida = Teorrija i praksa. VI izdanje, 1998.

Cantrak S., Marjanovic P., Benisek M., Pavlovic M., CmojeviC C.
@I

Prirucnik za proracl.ln strujanja siisljivog flu ida. V izdanje, 1997.

Pavlovic D. M, Stefanovic Z.
<II

Tehnika merenja. I izdanje, 1996.

Benisek M., Nedeljkovic M., Kilibarda R., GerasimoviC D.
III

Dinamika jednodimenzijskih strujanja flu ida.

n izdanje, 1995.

Djordjevic V.
Iill

Pumpe i ventilaiori· problem!, resenja, teorija. I izdanje, 1992.

Protic Z. Nedeljkovic M.
Oktobarska Imgrada grada Beograda za najvrednije dostignuce 11 oblasti tehnickih nanka za 1992. godinu

Urednici edicije:
III !lI
flI

iD

Prof. Prof. Prof. Prof.

dr Zoran Protic dr VIadan Djordjevic, akademik SAND dr Miroslav Benisek dr Svetislav Cantrak

Kljucne reci:

mirovanje fluida,hidraulika, Uljlla hidraulika, jednodimenzijsko strujanje flnida, kolicina kretaoja, kavitacija

Sadri't{j Hidraulicki potpU110 hrapave cevi Hidraulicki hrapave cevi
2.1.5.1.5. 2.1.5.1.6.

III

135

136
136
139

Odredivanje koeficijenta trenja - Moody-ev dijabrram Odredivanje koeficijenta trenja iterativnim plltem Odredivanje koeficijenta trellja primenom racullara Koeficijellt trenja prj dozvucnom strujallju stisljivog fluida ..... . Odredivanje koeficijenta trenja pri neizotermskom strujanju Gubici na lokalnim otporima .................................................................. . ......................................... . Struktura strujanja u lokalnim otporima Gubitak energije na lokalnim otporima Uopstena Bordina formula Odredivanje koeficijellta Iokalnog otpora Mec111sobni uticaj lokalllih otpora Podela cevovoda ...... ;............................................... .. ............................................................................................ . ....................................................................... .

2.1.5.1.7.
2.1.5.1.8.

140

2.1.5.1.9.
2.1.5.2 2.1.5.2.l.
2.1.5.2.2.

141 142

2.1.5.2.3. 2.1.5.2.4. 2.1.5.2.5. 2.1.6.

142 142 145 146 148
152

2.1.7 ..
2.1.8. 2.1.9.

Ekvivalentni koeficijellti 9tpora cevne Jeonice Strujna mailiiw u cevovodu Sprezanje pumpi Hidraulicki proracun pros tog cevovoda povezivanjem grana .......................................... .. Karakteristike pumpe i ccvovocla, i sprega pump a - cevovod

153 153 154
155 156

2.1.10. 2.2.
2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.3.

158
158 Hidraulicka karakteristika prostog cevovoda sa rednim ....................................................................................... . ............................... ..

158
169 176
176
177

Merenje brzine primenom Prandtlove sonde Hidraulicki proracun sIozenih cevovoda

2.3.1.

......................................... ..

2.3.2.
2.4.

Hidraulicka karakteristika slozenog cevovoda sa hiclraulicki parale lnim granama ...................................................................................... .
K:avliiacnja ......................................................................................................... .

205
205

2.4.1. 2.4.2.
2.4.3.

Opste

0

kavitaciji

Hidrodinamicka kavitacija Kavitacijska erozija Kavitacija II pmnpama ................................................................................. .
otV@I."1e

206 209
213
i lIlagl.avlke .......... ..

2.4.4.
2.5.

Staciolllall"llll:lll isticalllja IkJl"O:Z male

2.5.1.
2.5.2.

Stacionarna isticallja kroz male Isticanje kroz naglavke

G"

Jre

............................................ ..

.............................................................................. .

218 ':18 220
226

2.6.

IV

Sam:ia/
Protok tecnosti kroz veliki otvor. Zapremina tecl10sti koja i~tekne kroz veliki otvor za VTeme l1jegovog otvarallja
KV3ziist:acioIDlllllrIDl3 isticauja IDlcsiisljivog fllunda

2.6.1. 2.7. 2.7.1. 2.7.2. 2.7.3.
3.

226 235 235 257 264

K.vazistaciollama isticallja teCl10sti pri punjel1ju iIi praZlljenju rezervoara razlicitih oblika ....................................................................... . K.vazistacionarno preticanje tecnosti u spojel1im sudovima Kvazistaciollarno isticanje pri tOlljellju iIi izranjanju sudova

lP'RlMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICINE KRETANJA
Zakon 0 promel1i koIiCine kretanja za geometrijski slozene strujlle prostore ................................................................................................. . Moment sila nastao promel1om kolicine kretanja Udarac mlaza u cvrstu pregradu ................... ..
271

3.1. 3.2. 3.3.
4.
4.1.

273 288

OSNOVE DUNE HI1IlRAUUKE
OSOmlID!3 razmatranja

nprimena lIJijne hidranllike

4.2. 4.3.
4.3.l.
4.3.1.1. 4.3.1.2.

Hidraulicki sistemi preo@sa 1mage OSI1@ve pll"OraCUln3 VRS

lednacine koje se koriste za stacionarni proracun rada UHS Bernulijeva jednaCina JednaCina kontinuiteta

4.3.1.3. 4.3.2. 4.3.2.1.
4.3.2.2.

J ednaCina kretanja
Opsta razmatranja

......................................................................................... . ................................................................................ . ........................................................................ .

Energetski bilans UHS

Promena temperature ulja Stepen lcorisllosti UHS
Razvodnid

4.3.2.3.
4.4.

............................................................................... .

Graficko prikaziv3Jrnjc uljno-l!1idll"anIicld.b komponcnata

4.5. 4.5.l.

Sila aktiviranja razvodnika Hidraulicke karakteristike razvodnika Preracunavanje hidraulicke karakteristike

4.5.2. 4.5.3.
4.6. 4.6.l.
4.6.2. 4.7. 4.7.1.

Pumpe i hiidromotolr'i
Pumpe Hidromotori

.............................................................................. ..

.................................................................................................................. ..

HiidJr'ocilindtJr'i ................................................................................................... ..

Brzinsko polje

11

hidrocilindru

4.7.2.

Polje pritiska 11 hidrocilindru

301 302 303 303 304 305 306 306 306 307 308 310 311 312 313 314 315 315 316 320 320 322
:.;,

Saddaj

V

4.7.3. 4.2.4. 4.7.5. 4.7.6. 4.7.6.l. 4.7.6.2. 4.7.7. 4.7.8.
4.7.9. 4.7.9.l. 4.7.9.2.

Faze kretanja Idipa Promeun hetne sHe hidrocilindra Siia trenja koja deluje na klip Strujanje kroz kruzne pro cepe Koncentrieni lcruzni procep Ekscel1tricni kruzni procep Dinamika hidrocilindra Hidraulicko kocenje kretanja Promeun He na izvijal1je ElasticuCl linija i kritieua sila izvijanja ................................................ . ................................ . Praktieni proraeuI1 hidrocilindra 11a izvijanje Literatura

323 324 325 329 329 332 333 336 340 340 343 361

VI

PREDGOVOR Polazni materijal-osnovu ove knjige cini dec koji je autor pisao u sklopu knjige Hidraulika-teonja, problemi, zadaci, autma S. Cantraka i C. Crnojevica, koja je bila u izdanju Gradjevinske knjige iz 1990. godine. Taj postojeCi telcst je preslldno uticao da koncepcija ove knjige uglavllom ostane ista kao i koncepcija kl1jige pretece, a to znaci da je posIe teorijskog uvoda neke oblasti dat odgovarajuCi broj primera. Prema tome, ova lmjiga istovremello predstavlja i lldzbenik iz dela teorije i zbirku resenih primera iz hidraulike i uljne hidraulike. VeCi deo rukopisa ove knjige bio je spreman za stampu jos 1993. godine, medjutim, sticajem razliCitih okolnosti stampanje ove kr~jige je odlozeno za neku drugu priliku. Ovo odlaganje mi je dalo dovoljno vremena, nadam se na racun poboljsanja kvaliteta, da se rukopis nakl1ad110 ddradi i dopuni sa novim poglavljima. U odnosu na pomenuto "prethodno" izdanje postojeCi teorijski delovi su uglavnom doradjeni, dok su neki potpuno preradjeni, a takodje su dodati i novi teorijski prilozi, a sa ciljem kompletiranja teorijskih znanja iz oblasti primenjene hidralllike. Odeljak 3. koji se odnosi na primenu zakona 0 promeni kolicine kretanja je pot-puno preradjen. Dodato je i novo poglavlje 4. Osnove uljne hidraulike, a sa namefOm da se OVOl11 knjigom, bar sto se primera tice, u potpunosti pokrije precJmet Hidraulika i pneumatika koji se slusa na trecoj godini studija Masinskog fakulteta u Beogradu. U sklopu lleke izlozene teorijske jedillice pojedine jednaCine i izrazi su zaokru.zeni a sa ciljem da se citoacu i vizueinim putel11 skrene pazllja 11a ono sto je vazno za pril11enu. " Treba napomenuti da je, izmecJju ostalog, autorov cilj bio da se da sto veCi broj primera, odnosllo problema, koji Sll u telcstu oznacelli sa problem iii P., a koji su dati posle oclgovarajuCih teorijskih osnova. Odabirdatih primera vrsen je taka da saddi spektar klasicnih primera iz oblasti mehanike fluicla, veti cleo originalnih zadataka koje je autor davao duzi niz godina 11a pismenim ispitima iz preeJmeta Hiclraulika i pneumatika i Mehanika fluida, kao ideo primera koji preclstavljaju stvarne illzcnjerske potrebe i problell1e. Pri izboru primera autor je nastojao da oni sto vernije odslikavaju realnu inzilljersku hidraulicku praksu. I pored toga, dat je i izvestau braj primera (zadaci radi zadataka) kojiill1aju veoma retku prill1enu, kao st-o su, 11a PI., slucajevi prisustva veceg broja medjusobno ne mesajuCih tecnosti u rezervoarima, iii neki primeri relativnog l11irovanja tecnosti, a Cija je svrha u korektnoj primeni teorijskih znanja na slozenim sillcajevima. Dati primeri II knjizi, a na osnovu dugogodisnjeg nastavl1o-pedagoskog iskustva, izlozeni Sll tako sto je jeclan broj primera i problema reSen detaljno, drugi je sa delil11icnim postupkom rd3vanja, dok je treCi clat samo sa zavrsnim fei3tnjem kako bi zainteresovani citaoci, kroz samostalan rad, l110gli da provere svoja stecena ZIlallJa. Ova knjiga je prvenstveno namenjena studentim<t masinskih fakulteta koji slusaju predmete: Hidraulika i pneul1latika, Hidromehanika i Mehanika fluida, iIi neki drugi precJll1et koji koristi znanja iz mehanike fluida, ali i inzinjerima i

Predgovor

VII

strucnjacima koji u svojoj praksi imaju potrebe za primenama mehanike fluida. S obzirom cia se teorijski cielovi, iii, pak,izvestan broj primera teorijskog karaktera, koji su dati u lrnjizi ugIavnom ocinose na iminjerski najceSee k6riseene oblasti mehanike fluida to znaci da se tim delovill1a sarno cielimicno pokrivaju potrebe predav<inja osnovnih Imrseva Mehanike fluid a, Hidromehanike i Hidraulike i pneumatike. Na kraju zelim c1a se zahvaiim sVcijoj supruzi Lji\jani koja je strp~jivo kompjuterski obradila i sioziia komplikovani tekst ove knjige i uradila veCinu slika. Zahvaljujem se dip. mas. inz. Nenadu Ivanovieu koji je uradio radnu verziju stika za odeljke 2.4-2.7. Zahvaljujem se kolegama i studentima koji su mi ukazali na stamparske greilke i nec1orecenosti u vee pomenutoj knjizi Hidral/lik:a koja mi je posluzila kao polazni materijal za nastajanje ove knjige. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima akademiku prof. dr. Vladanu Djordjevieu i prof. elf. Svetislavu Cantralru na datim sugestijama i savetima. Autom je potpuno jasno da su i pored ulozenog tnlda u toku pripreme, telmicke obrade i pregleda rukopisa lledorecenosti i stamparske greSke sastavni deo knjige. U tom smislu sve dobrOllamerne eita' ice ove knjige autor moli da ukazu na takva mesta. Svim korisnicima, a naroCito stlwentima, zelim uspdno elruzenje sa ovom knjigom, i nadam se ela ee njima za razumevanje llapisanog biti potrebllo mnogo manje vremena nego 8to je to meni bilo potrebno za pl'ipremu istog.
U Beogradu, 18. februara 1998.

Antol'

koeficijent krlltosti opruge .duZina .VIII SPISAK VAZNIjIH OZNAKA a A b c .povrSina poprecnog preseka .poluprecnik. Z y .Dekartove koordinate . strujna energija po jedinici mase . gasna konstanta.ugao. y. koeficijent korekcije kineticke energije ..zaprel11inski protok .ekvivalelltl1i koeficijent otpora cevne deonice .ik .ugao.nap or.masa . koeficijent korekcije koliCine kretanja F g G h.maseni protok fluida .rad . sila reakcije .sila pritiska.Rejnoldsov broj .vreme.poluprecnik.L m In n.H 1 K I.pritisak .visina .zaprelIlll1a .moment inercije povrsine .specificni zapreminski protok .vremenski period.koeficijent hidralllicke lcarakteristike cevovoda . broj obrtaja .sila .duzina.normala na povrsinu. snaga .ubrzanje sile Zemljine tde (g = 9.hidraulicki precn. polama koordinata .teZina .brzina strujanja . p p q r R Re T v v v w x. temperatura .81 m / s 2 ) .koordinata te:tista povrSine u odnosu na nivo slobodne povrsi tecnosti . ubrzanje . apsolutna temperatura .modul elasticnosti .duzina .precnik .

srednja vrednost ..koordillatni pravac Statisticki prika'l.. 363 38.. kriticno stanje . klip . z.. knjige: Stranica UCeSce teorije Primera Slika Tabela .debljina zida.normalni napon ...pumpa... .ih oZltaica IX o LlP .koeficijent lokalnog otpora - koeficijent adijabate A..manometar.koeficijcnt trenja .racva . K .. apsolutna visilla hrapavosti .stallje atmosfere c k m o P R S T u v w x... sredllja vrednost ..usis .. y. koeficijent brzine .gustina .ugaona koordinata. q> CO ...pocetno stanJe ..koeficijent protoka .krivina..venti! .tangencijalni-viskozni napon . !J p cr 1..pad/porast pritiska t..........ugaona brzina Indeksi a ..trenje ..teziste povrsine .Spiftlk I'tlzlli.5% 300 404 17 ...zid ...

.

Potpriti.1. Pritisak fluida definise se i u kinetickoj teoriji gasova. Merna jedinica za pritisak je Paskal [Pa]. MANOMETlU }L:Jl.fak i Tlatpritifak Stt re/ativllipritisci imere J'e U odTloslt lla stallje atlllOJfore. odllosno tada se f1uid ne moze smatrati neprekidnom sredinom.p'/ M I_l_· postaje konstantan i naziva se pritiskom. kao uostalom i na celokupnoj povrsini A. Prema tome.1a. Pri proucavunju lnirovanja f1uida od posebnog illtLt'~sa su sledeCi pritisci: atmoJfor:J'k~ potpritiJ'aA. ! usled promene koliCine kretanja.y. udaraju fl. Prema ovoj teoriji. Medjutim. .-I~1 . Sa ove Slika 1..1. m-masa molekula.z. s1.1. . Ta lleravnomernost je vezana za nedovoljni broj molekula koji udaraju u povrsinu M.1. PIf'R1l:isak Pritisak je jedTla od oSTlovmh ve/iana staTlja. a ako stmji tada se osim statickog mogu definisati totalni i dinamicki pritisak. 1z ovog rezultata lcoji daje kineticlca teorija gas ova sledi da je pritisak veliCina koja je posledica promene kolicine kretanja i proporcionalna je broju mole kula i njihovoj kinetickoj energiji tanslatornog lu-etanja. tada se pritisak II njemu naziva staticki pritisak. Ti !J. Ova povrs je u opstem slucaju zakrivljena.1.l. i koja je jednaka odnosu normalne sHe liP i povrsine M na koju deluje ta sila: ~P--=--h-·m--(-M-/-M--)-=-dP-/-~. pritisak se moze defillisati kao skalarna prostorno-vremellska veliCina p == p(x.1. pocevsi od jednog granicnog odnosa M = Mg fluid postaje neprekidna sredina a odnos f:. Odnos ovih L. a njen deo M je dovoljno mali i moze se smatrati ravnom povrSi. Kako pritisak predstavlja veoma znacajnu veliCinu stallja to ce se II ovom Odeljkll njegovom proucavanju posvetiti vise paznje. Da bi se definisao pritisak posmatrace se povrS A koja je u kontaktll sa f111idom. ___ _~ veliCina M / M graficki je b) a) prikazan na s1.t) koja predstavlja normalni napon u fluidu. Na povrsinu M. I p deluju silom M. bilo da se f1uid nalazi u star~ll mirovanja ili kretanja.A udari mole kula na povrsinu ~A. POLJE PRITISKA. Ako fluid miruje. Tlatpritisak i apso/utnipritisak.p i odbijaju se molekuli fluida. pritisak je odredjen izrazom: n 2 2 P =-mv =-nEk ' 3 3 pri cemu je n-broj molekula po jedillici Zapremllle. v-brzina translatornog kretanja i Ek = I11V 2 /2 -ldneticka ellergija translatornog kretanja mole kula. za jednoatomne gasove.1.1 slike se uocava da pri malim povrsinama M OdllOS M / M ima neravnomerni karakter.1.1. I M~Mg ..16.1.

1.1. to vazi Pv ~ Pa' Ova relacija istovremeno govori o maksimalnom potpritisku. lvIanometri Atmosforskipritiso/c je pritisak okolnog vazduha.2) tada se razlika izmedju apsolutnog i atmosferskog pritiska naziva notpntiso/c.y. j analizirace se njena ravnoteZa. dok u laboratorijskim uslovima. dok za specijalne potrebe natpritisak u vazduhu moze da dostize vrednosti od par stotina bar-a. 1. " Apsolutni pritisak. Kod nestisljivog fluida. Iz te fluidne mase izdvojice se proizvoljna kontrolna zapremina V. natpritisci su mnogo veci.manometra.1. Pri tomese postavlja pitanje: koje sile deluju na fluid u stanju mirovanja i kakav zakon promene pritiska one izazivaju? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se fluidni delic zapremine dV. Ovaj pritisak oznacava se sa PC! iIi Pb' a meri se u odnosti na apsolutnu nulu pritiska.Ojierov3 jiedllllacBlIllaJI Posmatrace se fluid gustine p = p(x.1.z nske sile po jedinici mase F. mase dm =: pdV. Ostvareni natpritisci u stisljivom i nestisljivol11 fluidu su razlicitog reda velicine.2b.vakummetra. primenjenog u pneumatici.1.2 Ako je apsolutni pritisak u fluidu veti od atmosferskog (tacka B sa s1. iz koje sledi da je: PV.1.2a). Slika 1. Ako je fluid u stanju potpritiska (tacka A)apsolutni pritisak je PA =: Pa .max =: Pa' mada se ovo stanje u realnim tehnickim uslovima tesko moze ostvariti. Kako se potpritisak meriod stanja atmosfere. Ako je apsolutni pritisak u fluidu manji od atmosferskog (tach A sa s1. za specijalne namene. Potpritisak se oznacava sa PV' gde indeks /l potice od mernog instrument a . 1.PV ' dok se za fluid u stanju natpritiska (tacka B) apsolutni pritisak odredjuje kao PB = Pa + Pm' 1. Atmosferski pritisak je obicno reda velicine oko 1000 mbar.2.1. i menja se u veoma uskim grallicama.1. prikazan na sl. Ovaj fluidni delic izlozen je dejstvu zapremi.2) tad a se razlika izmedju atmosferskog i apsolutnog pritiska naziva potpritirok. kao stisljivog fluida. ostvaruju se natpritisci do 15000 bar. OSI!Jl(DVIIll3 jedm!cin3 hidrostatike . Tako na pr. industrijski natpritisci su 6-8 bar.2 Folje pritiska. meri se u odnosu na apsolutnu nulu pritiska. tako da se za odgovarajuce geografsko podrucje moze smatrati konstantnom veliCinom.1. za bilo koje stanje fluida.1.. ogranicena povrsinom A. Natpritisak se oznacava sa Pm' gde indeks m potice od naziva mernog instrumenta .z) koji se nalazi u stanju mirovanja (s1.1. Kod vazduha. x te zato na njega deluje aj . u uljnoj hidraulici natpritisci za industrijske potrebe su do 700 bar. Njegova vredllost je promenljiva i zavisi od atmosferskih prilika.

Polje pritiska.grad p = 0. lvlanometri 3 elementarna zapreminskasila Fdm-= pFdV. Ako se f1uidni delic. (1. Ova jednacina se jos naziva i Ojlerovom jednacinom hidrostatike. Hid1l"osi:mticki z:mk@lIi rasp@dele pritisb.1) zamene vrednosti rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F = F/ + FyJ + ~l~. sto znaGi da u unutrasnjosti zaprernine fluidnog delica dV nema povrsinskih sila.1. t Iz jedllaCine ravnoteie sila koje delujulla kontrolnll zapreminu f111ida sledi jednakost: i v pFdV- f pdA=O. Da bi ova jednacina bila zadovoljena. y i z. Kada se ponovo spoje preseceni delovi f1uidnog delica sHe pritiska se uravnotezuju. komponente rezultujuce .1. 1.1. 1. U ovim sHama (-pdA! =-pdA! iiI) zn. i ona fizicki izrazava ravnoteiu zapreminskih i povrsinskih sila koje deluju na fluid u stanju rnirovanja. kao: Iv pFdV.1. S obzirom da je elementarna sila pritiska ip -= . iz koje se dalje dobija vektorska jednacina p-=F~=--gr--ad--p---I. Osim zapreminske sile na f1uidni delic deluje i povrsinska sila. s1.1) koja predstavlja osnovllil jednacinll mirovanja f1uida. u koordinatnom x.dl) . ali suprotnog smera.!-k minus potice od suprotnih smerova vektora sHe pritiska i orta spoljasnje llormale povrsine.dl) = (pF. sist~mu Pri mirovanju fluid a u poIju sHe Zernljine teze(sl. a s obzirom da je V proizvoljno izabrana zaprernina. Kada se u vektorskoj jednaCini (1. pri cemu su· Fx.1.2b). zapremine dV.1.1.1. A koja posredstvom. gde je z vertikalna koordinata. Na osnovu ove sHe nalazi se rezultujuca zapreminska sila koja de1uje na celokufmu zapreminu fluid a V. sledi da mora biti zadovoljena jednakost pl.3. veze izmedll povrsinskog integrala dobija novi oblik: zapreminskog iv (pF .1. tada na povrsima preseka povrsine dA l deluju sile: -pdA] ipctA 1 koje su istog pravca i intenziteta. dobra poznate.grad p )dV r-I =0. I I \ (1. vrednost gradijenta pritiska (grad p == Vp) i kada se ona skalarno pomnozi sa elementom duzine vektora polozaja dl -= dx T +dy J +dz k. koja u razvijenom obliku glasi: Idp=p(Fxdx+Fydy+Fzdz)l. dobija se skalarna jednaCina dp = (Vp. presece nekom ravni na dva dela (v. sl. to ce lljella rezultujuca vredllost biti pdA. Odavde sledi da povrSinske sile deluju sarno na kOlltrolnoj povrsini A (v. odnosno sila pritiska.2) predstavlja skalarni oblik osnovne jednacine mirovanja fluid a koji se najceSce koristi za feSavanje prakticnih problema.2c).1. Fy i Fz komponente sile.p dA .3). Identican zakljucak vazl i za celokupnu ullutraslljost kontrolne zapremine V.2) I lednaGina (1.

4

Polje pritiska. Manometri

zapreminske sile po. jedinici mase imaju vrednosti:
.
"

F." == 0, J<-; == 0

i

~ =

-g. Sa

ovim vrednostima sile Ojlerova jednaCina se znacajno pojednostavljuje i glasi : dp=--pgdz. (1.1.3) Ova jednaCina predstavlja diferencijalni obIik osnovnog zakona hidrostatike, primenjenog na polje zapreminske sile Zernljine tde i vaii kako za nestisljiv (p = const) tako i za stisljiv fluid (p:;c const). Ako se dalje posmatra rnirovanje nestisljivog £luida iz jednaCine (1.1.3) se dobija Slika 1.1.3
P + pgz == const ,

(1.1.4)

a sto predstavlja hldrostatickizakon raspodele pritiska. Iz ovog zakona sledi da se pritisak u nestisljivom £luidu, koji rniruje, lineamo menja sa dubinorn tecnosti. Pri mirovanju tecnosti nije prakticno da je koordinata z usmerena vertikaIno na vise (kao u izrazu (1.1.4», vee vertikaIno na niZe. DakIe, prakticno je uzeti da se rast koordinate z pokIapa sa porastom dubine tecnosti . Ako se jos koordinata z veze za nivo tecnosti u rezervoaru, hidrostaticki zakon raspodele pritiska dobija oblik

1P = Po +pgz I·
Konstanta integracije Po ima vrednost: Po = Pa ako je nivo tecnosti otvoren prerna atniosferi, Po = Pa - Pv ako iznad nivoa tecnosti vlada potpritisak Pv ' ili Po = Pa + Pm ako iznad nivoa tecnosti vlada natpritisak Pm'
1.1.4. bobaliske
~

(1.1.5)

eJk:viplilitiisne pmnrsJi.

Izobarske (ekvipritisne) povrsi su one povrsi na kojima je pritisak konstantan (p = const.). Ove povrsi su rayne ili krive, sto zavisi od polja zapreminskih sila. Ako se posrnatra mirovanje tecnosti tada Vail osnovna jednaCina hidrostatike (1.1.1) iz koje se zakljucuje da je rezultl1jl1Civektor zapreminskih sila F uvek norrnalan na izobarske povrsi (pF == grad p), a. sto je graficki prikazano na sL1. 1.4a. Prerna tome zapreminska sila F diktira oblik izobarske povrsi. Ako

~"'~-VV"'lc...,.1'

(It?

-..- ..... .... ---------.~~-

--

/?

CJ

b)

c)

e)

Slilm 1.1.4
tecnost miruje u polju sile Zemljine teze tad a na svaki £luidni delie deluje konstantna zapreminska sila if, odakle sledi da izobarske povrsi moraju biti rayne horizontalne povrsi. Ovaj zakljucak sledi i iz hid~ostatickogzakona raspodele pritiska (1.1.5). Nairne, ako se posmatra ravan na dubini z = canst., tada iz (1.1.5) sledi i da je p = const", odnosno da je izobarska povrs myna horizontalna povr!; (v.

Palje pritiska. 1vIanometri

5

s1. 1.1.4b). Ukoliko je zapreminska sila F i dalje konstantna, ali nagnuta pod llekim uglom Uodnosu na horizontahi, sto predstavlja slucaj relativnog mirovanja tecllosti pri translatornom kretanjll, izobarske povrsi i dalje ostajll raYne, ali nagnllte pod izvesnim uglom u odnosu na horizontaiu (v. sLl.1.4c). Ako zapreminska sila nije vise konstantna vee promellijiva, na pro neka je linearna funkcija od radijus vektora polozaja fluidnog deliea a sto odgovara relativnom rnirovanju tecnosti pri rotaciji (v. s1.1.1.4d), tada izobarske povrsi dobijaju zakrivljeni oblik (obrtnog paraboloida). Detaljnije 0 slucajevima re1ativllog mirovanja tecnosti pri translaciji i rotaciji biee reCi u poglavljima 1.7 i 1.8. U slucaju da se ne radi 0 mirovanju vee 0 kretallju tecnosti, na fluid deluju i dinarnicke sile, sto dovodi do znatnog uslozavanja polja pritiska. Tako na pI. aka se posmatra nivo povrsine vade reke iii mora sa sLl.l.4e, tad a je sasvim jasno da· je oblik povrsine vode, a samim time i polje pritiska, veoma slozello. Konstantnost pritiska na izobarskoj povrsi moze da se iskoristi i za prakticnu primenu. Tako na pI. ako se na izobarskoj povrsi uoce dye tacke A i B (v. sLl.1.4a) tada vaii p A = PB' Ova jednakost pritisaka se naziva jednaCina hidrostaticke ravlloteze koristi se za prakticllu primenu u mnogim oblastima hidrostatike. 1.:LS. Nivo slobodnc povdB. tecnosti Ako se posmatra polje pritiska u fluidu koji miruje u polju sHe Zemljine teze i u sklopu njega specijalna izobarska povrS na kojoj je pritisak jednak atmosferskom (p = Pa = canst.) tad a se ta izobara nazlj1a mvo slobodlle povr,fi tecnosti Ova izobarska povrs pri resavanju prakticnih primera moze da ima znacajnu ulogu, zato joj treba posvetiti posebnu painju. Na hidraulickim senlama ovaj nivo se oznacava sa trouglom (\7). Postoje tri karakteristicna slucaja poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti, ito: jedan kada je rezervoar otvoren prema atmosferi i dva slucaja zatvorenih rezervoara. Ako je sud (A) o/voren prema atmo.sftn; tada je nlvo tecnosti istovremeno i slobodna povrJ: Ako je sud (B)

Slika 1.1.5.1 zatvoren,i aka iznad nivoa tecnosti u sudu vlada potpritisak PV ' tad a se moze zarnisliti da se iz suda B izvuce pijezomctarska cevCica i tame gde se nivo tecnosti u njoj zaustavi taj nivo predstavlja nivo slobodne pnv:si. Knko II SUdli vlada potpritiJ'tlk; to ce nivo slobodne povrfi biti i.rpod nivoa tecnosti II J'lIdu na rastojanju x. Ovo rastajanje odreduje se iz jednacine hidrostaticke ravnoteie postavljene za

6

Polj"e pritiska. Manometri

izobarsku ravan I-I: P a = Pa - P v +pgx, i iznosi x = Pv/pg .Ako u sudu (C) iznad mvoa tecnosti vlada ndtpnlisal<; to ce Jzivo slobodne jJovr.fi tealOsti bitiiznad 1l.ivoa tealOstl It Sltdtt i t6 na rastojanju y = Pm / pg. Ovo rastojanje. odredeno je iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze postavljene za izobarsim ravan II-II, a koja glasi: Pa + Pm = Pa + pgy. Polje pritiska na proizvoljnoj dubini Z odredeno je izrazom (1.1.5) koji se svodi na oblik P = Pi + pgz, gde Pi predstavlja apsolutni pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru (i==A, B, C). Prema tome, pritisci Pi imaju vrednosti: P A = Pa ' PB == Pa - Pv i Pc = Pa + Pm' Graficki prikaz polja pritiska (p == Pi + pgz) dat je na 81.1.1.4 i naziva se dijagram hidrostatickih pritisaka. U praksi je veoma cest slucaj da se u rezervoaru nalaze dye iii vise tecnosti koje se ne meilaju. Tada je veoma vazno uoCiti da J'Vak:oj tealOstipripada njm 71lVO slobodne povr.fi tecnosti Da bi se pokazalo kako se dolazi do polja pritiska po visini u slucaju da u rezervoaru postoje dye tecnosti, gustina PI i Pz koje se ne mesaju, posmatrace se rezervoar sa sl.1.1.5.2.Postavljanjem jednaCina hidrostatickih ravnoteza za ravni I-I iII-II, koje glase:
Pd + Pm = Pa + PIgx

Pa + Pm + P!ghl == Pa + P2g)l,

dobijaju se rastojanja; X == Pm/ PIg i y = Pm/ P2g+hIPJ / P2' koja definisu polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti gustina PI i P2 (tacke N1 i N z na dijagramu sa s1. 1.1.5.2). U rezervoaru postoje sledeCi karakteristicni pritisci, ito: PA = Pa + Pm pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru; PB == Pa + Pm + P!gh1 - pritisak na povrsi razdvajanja tecnosti, i Pc == Pa + Pm + P1gh1 + pzghz - pritisak na dno rezervoara. NanoseCi pritiske u tackama A, i C dobija se dijagrall1 pritisaka prikazan na s1.1.1.5.2. Na ovom dijagramu prava AB, koja predstavlja polje hidrostatickih pritisaka u tecnosti gustine PI' sece izobaru P = Pa u tacki Nl koja se nalazi na nivou s16b6dhe pbvrsi tecnosti gustine Pl' Na istinacin dobija se tacka N 2 na nivou slobodne povrsitecnosti gustine P2' U tacki B koja leZi na povrsi pJ)'gh z .._Slika 1.1.5.2 . razdvajanja tecnosti prave AB i Be se seku, jer imaju razlicite nagibe. U ovoj tacici promena nagiba pravih izazvana je promenom gustine tecnosti, odnosno promenom polja pritiska. Primenom opisanog postupka lako se moze nacrtati dijagram hidrostatickih pritisaka za proizvoljan broj tecnosti, u rezelvoaru, po visini rezervoara, koje se ne meilaju.

B:

~

i

_

11..1.6. Pasolov zak@IDl

U rezervoaru miruje nestisljiv fluid gustine p. Upocetnom stanju mirovanja u kontrolnoj zapremini rezervoara V polje pritiska je odredjeno poznavanjem

Polje pritiska. Manometri

7

pritiska PA U nekoj tacki rezervoara. Neka se tacka A nalazi na istoj izobarskoj povrSi kao i klip precnika d. Na osnoVll ovog pritiska i hidrostatickog zakona raspodele pritiska moze se odrediti pritisak u nekoj drugoj proizVoljno izabranoj tacki B, ion iznosi: PB = PA +pgz. Ova funkcija je na dijagramu pritisaka (s1.1.1.6) prikazana pravom linijoID. Dejstvom sHe F na klip Stvara se poremecaj pritiska t,p A := 4F / d 2rr. koji narusava pocetno polje pritis1ca u rezervoaru. U novom stanju mirovanja pritisci u posmatranim tackama ce biti: P~ :::: PA +/)"PA P; :::: PE +/)"PB = P~ +pgz+ /)"PA' 1z ovih jednaCina se dobija jednakost: Slika 1.1.6 /)"p:::: APA :::: APE == const. koja predstavlja Paskalov zakon koji glasi: porenlecaj pritiska izazvan u jednoj tacki nestisljivog fluid a podjednako se prenosi na sve tacke kontrohle zapremine u kojoj se fluid nalazi. Graficka interpretacija ovog zakona prikazana je na s1.1.1.6. sa linijom koja je paralelna pocetnom rasporedu pritisaka po VISllll kontrolne zapremine. Paskalov zakon ima veliku primenu kod static.kih hidraulickih masina (presa, dizalica i td.).
1.1.7. PJrOIl":B1CllJl.IDI c!e'vn JPlod jJlHt'iitildwm

Kada se u cevi iIi sudu precnika d nalazi fluid pod konstantnim pritiskam P (sl.1.1.7a) tada usled povecanog pritiska moze doCi do pucanja cevi. Dakle, kada je sud izlozen povecanim pritiscima namece se osnovno pitanje kolika je debljina zida cevi pri kojoj ce biti bezbedan rad. U odredjivanju ove debljine ogleda se i proracun cevi pod pritiskom. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje posmatrace se preseci cevi sa poprecnim (sl.1.1.7b) i uzduznim opterecenjem (sl.1.1.7c). U aba slucaja merodavni proracunski presek je izlozensilamapritiska 1;. i istezanja F; :::: cr~, pri cemu je cr dozvoljeni napon istezanja cevi, dok indeks i oznacava poprecno (i=l) iii poduzno (i=2) opterecenje. Kako su ove dye sile u ravnotezi to se 1Z jednaCine ravnoteZc 1; :::: crAi dobijaju proracunske debljine zida cevi za poprecno (s1. 1. 1. 7b)

°

I

\

P4--::::crdniS1

d~

~

6)

=1f0'

pd

L

I

8
~I

i POdUZIlO opterecenje (81. 1.1. 7c)

cr

2cr 12razi za odredjivanje debljina

~

°
2

=-'.

pd

a)

b)

c)

Slika 1.1.7

8

Palje pritiska. lvfanametri

0 1 i O nazivaju se Mariotovirn forrnulama, i iz njih je oCigledno da vail relacija 2 2 :::: 201' odnosno da je 2 > OJ.Prema tome, za pr6racundebljine zida cevi pod pritisk0111 merodavn~l je debljina 02 :::: pd 120. Konacno, kao rezultat proracuna treba usvojiti debljinu zida cevi 0> 8 2 ,

°

°

.Problem 1.1-1. MeJr<ellRje priUska U-cevima

Na mernim rnestirna Ai B za pritisak prikljucen je diferencijalni manometar u B b) B obliku U-cevi u kome je nasuta a) rnanometarska tecnost gustine Pm (s1. A A tH P.Ll-l.a) iIi Pmj (s1. P.l.l-1b). Na ~ p p p p osnovu pokazivanja manometra h odrediti razliku pritisaka izmedu x tacaka A i B u sledeCim slucajevima: h a) ako je radni fluid voda gustine I p:::: 1000 kg / m 3 , b) ako je radni fluid vazduh gustine Slilm P.l.l-1 P :::: 1,2 kg 1m3 . Poznati podaci su: Pm:::: 13600kg 1 m3 ,h=lOQmm, H:::: 2m. c) Odrediti razliku pritisaka izmedu tacaka A i B ako se umesto klasicne U-cevi (s1. P.l.l-la) kao rnanometar koristi obrnuta U-cev (sl. P.1.1-1b).
RESENJE' XOda su u pilallju d/fereJ'lcflalni maJtometri sa tec77ostima, tada je llajboIje jednacinu hldrostaticKe ravnoteze pOJ'taviliza ekvipJitisnu ravall u mallometarsKoj tecllost! Koja se pOKlapa sa don;iin lllvoom razdva;all;a radl10g i mal1ometarJ'Kog jltttda. U razmatranom primem, to je ravan I-I. lednacina hidrostaticke ravnoteie, koja kaie da je PI :::: canst. bez obzira sa koje strane ravnoteZIlog Ilivoa se ovaj pritisak racuna, glasi
PA +pgx= PE + pg(H +x-h)+Pmgh.

Iz ove jednaCine dobija se trazena razlika pritisaka

I

/),p::::

PA

-

PB

::::

(Pm - p) gh+ pgH

I

(1.1.5)

Dobijeni izraz predstavlja opsti izraz za odredivanje razlike pritisaka, pomocu diferencijalnog rnanometra napunjenog tecnoscu. Za slucaj da SU prikljucci A i B na iSto01 nivou (H:::: 0), razlika pritisaka na manometru bi bila:

I/),P :::: (Pm - p)gh I
a) Za slucaj da je racIni fluid voda, a manometarski ziva, razlika pritisaka ce biti: /),p:::: 31980,6Pa. b) Za slucaj da je radni fluid vazduh, tad a ce razlika pritisaka biti /),p:::: 13364Pa. Medutirn, ako se proanalizira odnos gustina radnog i manornetarskogfluida, sledi da je Pm » p. Ovo vazi za slucajeve kadaje manometar:iJ'jlul1jm te('11OSCU (zivom, vodom, uljem, alkoholom itd.), a radllljlwdje f!azduhzliileKi mugigas; pa ,re gu.i'ti/la radnogjlutda ;/loze zal1emrmii u odnosu na gustinu manometarske tecnosti.

PoUe pritiska. Manometri

9

Ako se u navedenom primeru zanemari gustina vazduha, samo u clanu sa pokazivanjem manometra, tada se dobija: l'.J.p = 13365Pa.Ako bi, pak s druge strane, prikljucci manometra bili nu manjim visinskim razlikama. (do desetak metara), tada bi se Clan pgH mogao zanemariti. U tom slucaju razlika pritisaka bi mogla, krajnje pojednostavljeno, da se sracuna kao: b.p"" Pmgh = 13342Pa. 1z dobijenih brojnih vrednosti za razliku pritisaka vidi se opravdanost zanemarivanja gustine vazduha (gas a) u odnosu na gl.lstinu manometarske tecnosti. Kada se radi 0 veCim visinskim razlikama izmedu mernih prikljucaka tada se Clan pgH ne sme zane mariti. c) 1denticnim postnpkom kao u delovima zadatka pod a) i b) dobija se izmerena razlika pritiska:
b.p= PA
~

Ps = (p-Pm])gh+pgH .

Ovo resenje ukazuje da kod manometra sa okrenutom U-cevi gustina manometarske tecnosti mora biti manja od gustine radne tecnosti (Pm] < p).
Problem 1.1-2. Odrediti pokazivanje manometra spojenog sa rezervoarima A i B

sa s1. P.1.1-2. Dati su podaci: p] = lOOOkgl m3 , P2 =1200kg I m 3 , h] = 1m, h2 = 4m, h3 = 2m, h4 = 2m, Pm = 1000Pa, Pv = 2000Pa.

P3

= 800kg/ m ,

3

l?ESENJE' Pokazivanje manometra se nalazi iz jednaCine hidrostaticke ravnoteie postavljene za donji nivo razdvajanja fluida u manometru. Pri postavljanju jednacine hidrostaticke ravnoteze vazi da je na ekvipritisnoj A povdi manometra I-I, PI = canst, bez h2 obzira da Ii se pritisak racuna sa leve iii desne strane ravni I-I u manometru. Do yiltiska PJ do/azi se na taj naCiiz., J-ro se "h-ene" od najvifeg nivoa tecnosti i sabiraJi.t se svi hldrostatickipritircipo visini na /coje se "nazlazi': PrimenjujuCi opisano pravilo SIiIca P.1.1-2 za ravan I-I, jednaCina hidrostaticke ravnoteie glasi P a +Pm + Plgh 1 + P2gh2 = Pa - Pv + P3gh3 + P4gh4 + Pmgh . 1z ove jednaCine sledi
v p] P2 h = Pm + P +- h] +- I12 -P3 f13 Pmg Pm Pm Pm'
3

B

h

-

P4

Pm

!14

= 199 mm

Problem 1.1-3. U sistemu spojenih sudova nalaze se tri tecnosti gustina:

p] = 800 kg 1m , Pz = 900 kg I m 3 , P3 =1000Icg 1m3 • Odrediti: a) visinu pokazivanja manometra, i b) poloZaj nivoa slobodne povdi tecnosti gustine P2' mereno od

10

PoUe pritiska. Manometri

b

mvoa razdvajanja tecnosti gustina PI i P2' Poznate veliCine su: Pv = SOOPu, h = 1m, hl = 2m, li2 1m, h3 = 3m, Pm = 13600 kg/m 3 .
.R.eSENJE:

a)
H

Sli1<a P.1.l-3

b)

Problem 1.1-4. MikromaUllometJri sa l!Il:!llgl!lll!lltim piijezomd;allI"slldm cevckama U slucajevima kada je razlika pritiska koju treba meriti mala primenom klasicne U-cevi dobijarno veoma main merenu visinu h, potrebnu za primenu izraza (1.1.5), a sto direktno utice na tacnost me: enja. Naginjanjem manometara ovog tipa dobijaju se tzv. mikromanometri. Sa lljima se povecava tacnost merenja a sto omogucava merenje i malih razlika pritiska. Po pravilu ovi mikromanornetri se koriste za gas kao radni fluid i vodu iIi alkohol kao manometarski fluid. Primena ovih rnikrornanornetara data je kroz dva sledeca primera. a) NaCi veZll izmedju pokazivanja h i razlike pritisaka koju meri mikrornanornetar sa s1. P.1.1-4. Merni prildjucci mikromanometra A i B se naIaze na istoj visiri'i. b) Pijezometarska cevCica mikromanornetra savijena je u obliku kruznog isecka, poluprecnika R (s1. P.1.1-4b). U polozaju prikazanom na siici mikromanometar je neopterecen. Povrsina poprecnog preseka suda je A o ' a cevCice a. Kada se na mestirna A i B prikljuce pritisci A PA i PB (PA>PB)' tada ce B mikromanometar imati pokazivanje l. NaCi zavisnost raziike /1 .......--=--=-...,.... --"---_._--"" pritisaka od pokazivanja p rnikromanometra. Poznate b) a) velicine su: A o ' n, fa ,R, Pm' Slika P.I.l-4
-~--,--

L--'-~";"'-

RESE.NIE:

a) lednaCina hidrostaticke ravnoteZe manometra daje:
6.p= PA - PB = (Pm - p)ghsina .

b) Prime nom jednacina hidrostaticke ravnoteze i jednakosti zapremina, dobija se
,l R a 6.p:= P1 - P2:= pg ( lc ~vso+TI .
a

J

koje iznosi: 2 2 Pv . 2-2 i 3-3 (vo sl. Druga dva manometra (2) i (3) medusobno su jednaka i imaju unutrasnji precnik cevi d. postavljene za nivo 0-0 Po = Po .Pva + Pagho' 1 lznOSl: Ho = Pvo / pog· Kada se II vazdusnom prostoru rezervoara potpritisak poveca. dobija se pokazivanje prvog manometra. Za nalazenje dopunske veze izmedu nepoznatih velicina x i y. pri c.Polje pritiska.1-6. P.emu su pritisci PI i P2 na gornjim povrsinama razdvajanja fluida fiktivno uvedem zbog lakseg pisanja jednacina hidrostaticke ravnoteie. Tom prilikom. Pm = 13.o mvoi manometarskih tecnosti u sva tfi manometra su isti.172 ix. P2 I OOOkg I m3. potrebno je ove manometre postaviti na Slika P. Prvimanometar (1).fE: Da bi niva tecnosti u sva tri 0'" b) manometfa. eliminacijom nepoznatih PI. potrebno je postaviti jednaCine hidrostaticke ravnoteze za sledece ekvipritisne povrsi: 1-11 Pa=Pl+pmgy. sa Pvo na Pv' tada ce donji nivoi razdvajanja flllida u manometrima biti: 1-1. Za odredivanje pokazivanja prvog manometra. iobicno predstavlja dopunsku jednacinu iz koje se dobijaju veze izmedu nekih duzina. u pocetnom trenlltkll. Po' RESEN. a drug a dva je isto i iznosi x.Pvo Problem 1. JednaCina jednakosti zapremina nestisIjivog flliida (jednaCina zapreminskog bilans a) veoma cesta se koristi u hidrostatici. Izmedu rezervoara A i B nalaze se dva redno povezana manometra koji su postavljeni 11a razliCitim visinama. Poznate velicine su: Pvo' o"IW"ot U In '~p Pv ' d. Iz sistema hidrostatickih jednaCina ravnoteze. lvianometri 11 Problem 1.1-5. 2-21 3-31 P2+pgx==P a -P v +pog(Ho -xI2)+P nr gx.6 t I m3 ) i . Manometri su postavljem tako da kada je potpritisak u rezervoaru P'. jednim svojim krajem otvoren je prema atmosferi i ima unutrasnji precnik D.l. pokazivanje prvog manometra je y. D. U rezervoaru se meri pritisak pomocu tri redno povezal1a manometra. bio isti. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstaa) pp ntan.1-5h).U-5 visinu Ho' Ova visina dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze. Pl+pg(yI2+xI2)==P2+Pmgx. Na osnovu poznavallja vrednosti svih gustina tecnosti (Pl = 800kg 1m3 . Kada se potpritisak u rezervoaru (I) (2) m (3) m poveca na Pv ' odrediti koliko je pokazivanje Pa manometra (1). koristi se jednaCina jednakosti zaprerrrina nestisljivih fluida: YD n/4 = xd n/4 iz koje sledi x = y(D I d)2. Pm' p.

1. Kada fluid gustine 3 P == 1000 kg / m miruje u cevi tada je ravnoteZui nivo manometra 0-0. P.1.1.1-7. Pm == 13600kg/ m 3 . SIika P. RESENfE- PA . z o :~]h Problem 1.l-7 Problem 1. h2 == O. PI' P2' Pm' hI' h2' a.1-8.12 Polje pritiska. _RESENfE- Pm "" pga . Manometri merodavnih visina (11 == 1m. spojen je sa dva redno povezana diferencijalna manometra razliCitih precnika d i D.PB == Pm + PI' == [Pm (h) +h2)-p(h+h)). u kome se nalaze dye tecnosti koje se ne mesaju. d. Za ovaj polozaj odrediti korelacioni izraz Pm"" Pm (H).l-6 ShIm P. H) "" 2m. Uspostavljanjem strujanja kroz cev izmedu prikljucaka A iB ostvarice se pad pritiska f¥J. Ovaj pad pritiska je mali. D p H Slika P.1-7.Sm.1. D. Usled dejstva natpritiska Pm nivoi tecnosti u rezervoaru i u manometrima zauzimaju polozaje prikazane na s1. H2 == 2m) odrediti razliku apsolutnih pritisaka izmedju prostora rezervoara A i B koji su ispunjeni vazduhom. do"" lOmm. Poznatipodaci su: D=100mm d == 2Smm. Odrediti razliku pritiska koju meri diferencijailli manometaL. Poznate veliCine su : P. Manometar tada imapokazivanje h=100mm. Kada u rezervoaru nema natpritiska vazduha iznad tecnosti gustine PI (Pm == 0) tada su u oba diferencijalna manometra nivol tecnosti na ravnoteznoj visinj 0-0.Pigh + P2gh2 + Pmg( 1+ (~) l 2] Ii.1-8 . h) == O. te se zato u prikljucnimvodovimaugraduju pojacavaCi pritiska.gm. U pocetnom stanju mirovanja manometra klipovi u pOJacavaclma pritiska se nalaze na istom nivou.PJH] + P2 H 2jg == 162650Pa. Rezervoar R.

RESENJE' KoristeCi metodologiju proracuna kao i u primeru P.+ G == p'j 42 dobijaju se pritisci P'I = (PI + pgy)(D / d)2 +4G / d T[ Pomeranje klipa x je u direktnoj vezi sa pokazivanjem manometra 11. Kada je manometar prikazan na sl. a nivo povecanja ili umanjenja pritiska zavisi od odnosa precnika pretvaraca Did. Odrediti pokazivanje manometra sa ugradenim pretvaracima pritiska. Kako je povri3ina klipa ravna i poklapa se sa izobarskom povrsi. dobija se: h =ho(d/D). 1 lznosl: X==2(d) h.) 6. . a dobija se iz o Jednakosh zapremma: -4-X=2-4h. Jednacina hidrostaticke ravnoteie manometra za ekvipritislll1 povrsinu I-I. G. te se iz tih razloga ovaj naGin pisanja jednaCine ne preporucuje.p)gh. Iz jednacina nivnotde sHa koje deluju na klipove pojacavaca D2T[ d 2 T[ (PI + pgy) -4. tada treba mnogo vise paznje posvetiti korektnoll1 pisanju ove jednacine. U slucaju da je pretvarac istih c1ill1enzija (D / d 1).--.1-Ut Kada se na prikljuccima zvonastog mikroll1anometra A i B spoje pritisci napajanja Pi i P2' tad a mikromanometar ima pokazivanje . Manometri 13 RESENJE: Da bi se mogla postaviti jednuCina hidrostaticke ravnoteZe rnanometra.l..P==(D) {Pm I .P2' ix.( d ) 2f D2 -1 .l-I. dobija se razEka pritisaka d 2 -do LCd) /:o.l-S. Ali.Polje pritiska. to ce sila pritiska bid jednaka proizvodu pritiska i povrsine Idipa. te uvrStavanjem nadenih velicil1a: PI' . koji odgovara razlici pritisaka na diferencijalnom manometm bez pretvaraca pritisaka. potrebno je odrediti pritiske PI' i P2 'iza pojacavaca pritiska.1. Pm' ho' d. --D - .4Pa . Postavljanjem jednacine hidrostaticke ravnoteie za ekvipritisnu povrsinu I-I . D.1-'9.l-9. . moze se i direktno pisati.1.1-9 Problem 1. Poznate veliCine sa: p. c1irektno spojen na merna mesta OIl ima pokazivanje ho ' Kako je ovo pokazivanje veliko to se a prikljucllim vodovima Ulanometra ugraduju pretvaraCi pritiska. d 2 re 1d n 2 " • I do 2 PI '+pgz == P2'+pg(z+2x-h)+ Pmgh .p = (Pm .l. P. . dobijeni izraz za razliku pritisaka se svodi na poznati izraz (p'rell1a P. h Pm Stika P. PretvanlCi pritiska koriste se kada treba povecati iIi smanjiti ulazni pritisak.p J} pgh=625. Pr(lblem 1. bez uvodenja medupritiska PI' i P2'.

P2 G Problem lL. Manometri jI>:.I-11b.Pl' Odtediti zavisnost razlike )ritisaka flp od ugla a koji definise poloiaj protiv-tega.-:U.Pl :=: 8R Dd 2rc mgsina': Slika P. P. -- hidrostaticke ravnoteZe i jednakosti zapremina.I. L A D[ D2 flp(c/-) = P2 . . Na osnoVll ovog pokazivanja odrediti razlikupritisaka kojil meri mikromanometar. p =1000kg/ m3 . Poznati podaci su: Dl = 158mm. dobija se razlika pritisaka flp= Pl .1-11a). Ovaj sistem je obrtan oko horizonta1ne ose O. Ova promena poloiaja manometra omogucava merenje razlike pritisaka flp = P2 . Prikljucenjem Slika P. P. na rastojanju R.Jl. D2 = 160111111. pricvrscen je protiv-teg mase m (s1. U torusnom manometru precnika D i unutrasnjeg precnika cevi d na1azi se tecnost gustine p. _. manometarska tecnost ima sarno ulogu razdvajanja prostora koji su pod pritiskomgasa.14 Polje pritiska. Prema tome.0 -v- H=50mm. P = [(D2 / Dl)2 -l]pgH = 12.5Pa. B ---- RE'SENJE' Primenom jednaCina: ravnoteie sila. Komentarisati ulogl1 manometarske tecnosti na tad manometra.1.l.l.I-ll Dobijeno resenje pokazuje da merena razlika pritiska ne zavisi od gustine manomefarske tecnosti.l-lO manometra mi ptitiske gasa Pl i P2 (P2 > Pl) torusna cev sa protiv-tegom zauzima novi ravnoteZri polozaj koji je prikazan na sl. . p D3 = 200111m. Na torusu.

odreduju tri tennicke veliCine stanja.20 MIROVANJE STISLJIVOG FLUIDA 1. naziva se jednacinom . Faktor realnog gasa se odreduje iz dijagrama sa s1. na pI.1 2. -·---~k¢r 4 _ 11 proracuni izvode se pomocu 3 jednaCine stanja realnog gasa ~ 2 pV= ZmRT -+ u kojoj je koeficijent Z funkcija od pritiska i temperature.2. Svako stanje gas a. ito: p-apsolutni pritisak.30_5 2 3 5 10 2030 50 p/PK Slika 1.2):.zapremina koju ispunjava gas.- 0./alctor reablOg gasa._. Faktor realnog gasa . Uticaj realnosti gasa posebno treba ~eti u obzir pri uslovima povecanog pritiska i snizene temperature. 1. v = 1/ p . m = pV .8~ ~ 1.1 0.5 TfT -O. iii koeficijent kompresibilnosti. u uslovima veCih temperatura i nizih pritisaka mogu smatrati idealnim to se za njih jednacina stanja idealnog gas a moze pisati u jednom od sledeCih oblika: I pV = mRT -+ pv = RT -+ P = pRT I (1. najceSce se koriste prvi i treCioblik jednacine stanja idealnog gasa (1.3 0.masa gasa. U praksi se jednaCine tipa Van-der Waalsove rede koriste. p .1.1 ). Ovaj dijagram je dat za I p= ZpRT I ~ ~d 8:§ 0.2.1)=0. ~ I 1. Kako se neki stvarni gasovi. U pnellmatici.2.20.j "'L1 .2.1) predstavljaju jednu jednaCinll samo napisanu u razlicitim oblicima. pa i idealnog. Jednostavniji .2. R ..2.T). Jellin3cina stanja reaiulIJ)g gasa Svi gasovi su u sustini realni gasovi. koja glasi: 1 2· 3 P = I-bp (pRT-ap +abp-) .gasna konstanta (koja za vazduh ima vrednost R=287 J/lcgK).2.. vazdllh. i naziva se .15 :1.2 0.specificna zapremina.2. izmedu ove tri veliCine stanja. Jledmllcina sbll11lja ideain(]lg galla Pod idealim gasom podrazumeva se onaj gas kod koga se medjumolekularne sile mogll zanemariti. Izrazi (1.1) pri cemu su: V . Jedna od njih je i Van-der Waals-ova jednacina.4 0.--.1. Za realne gasove postoji citav niz poluempirijskih jednaCina stanja.= \ 1 /' / ·--1.2.rtanja. pri cemu su a i b koeficijenti koji uzimaju u obzirrealnostgasa.2. p -gustina i T-apsolutna temperatura. odnosno Z = Z(p.0 2 ~ . aodreduju se eksperimentalnim putem za svald gas. I-c-'. Svaka funkcionalna veza flp. pod kojom se grubo receno podrazumeva primena vazduhapod pritiskom..._.

..65 2. pri sledecim usiovima: a) pi Pie =2. se apsolutne vrednosti pritiska p == ~ Pie i temperature T == ~ ~C" Koriscenjem jednaCine stanja vazduha p p= ZRT = p::= ZpRT.1.KY)T.2. oCitavaju se koeficijenti kompresibilnosti Z::= Z(p.3 -8. U uslovima mirovanja iii kvazistacionarnog kretanja gasa nema sile trenja pa se izentropa svodi na .2 2 2. odredene odnosima pip kiT I TIC' sa dijagrama s1.16 Mirovanje stisljivogjluida redukovane uslove. Iz istih odnosa dobijaju.8 P kg/m 3 a 2 b 30 c 2.2.2-1. Ukoliko se iz nekog razloga promeni neka od ovih velicina ana za sobom povlaci promenui ostalih veliCina stanja.3. RE. -0- pi pn = const. date iii formirane. politropskom promenom stanja koja se opisuje jednaCinom: l pV n ::= canst.2) gde je n stepen politrope. kadaje 11==1 pV=const.e gustina vazduha: Cp. Jedllll3CillJl3l pl"omellJle shmja Ako se u nekoj zapremini nalazi gas tada je njegovo termodinamicko stanje odredeno velicinama: p.74bar i tk ==-140.50 0.75D C.l (1. koje je odredenovelicinama: Pk = 37. V (iIi p) i T. dobija s.2 . T!7k =1.7 693 110. IC pri cemu je 1C stepen izentrope (za vazduh je K =1.fENJE· Za redukovane usiove stanja vazduha. Ova jednaCina ima i dva specijalna oblika. U opstem slucaju ove promene su veoma slozene i pri inZenjerskoj primeni aproksimiraju se tzv.2.65 Tabela 1. TITle =2 .b) pi Pie =30. Zadatak pod pi Pk TITle t - 1. Odrediti stanje vazduha kao realnog gasa. p/P=COl1st. K ill razmene topJote sa P / P == const.4 57. u odnosu na kriticno termodinamicko stanje (odredeno velicinama Pk i Tk)' pod kojim se podrazumevaono stanje kod koga nastaje direktni prelaz iz gasovite u tecnu fazu bez prethodne pojave magle. ZR Z P p TkPk 1 Ovako odredene veIiCine stanja date su u tabeli 1.8 1.2-1. i odnosa redukovanih veliCina.2-1.T).95 bar 75. t=57.c) P =100 bar..2 100 DC -114. Ove promene opisuju se jednacinom koja se zovejednaCina pTomene stanja. b) pri izentropskoj promeni stanja (n=K).8 D C. 254.15 0. . ito: a) pri izotermskoj promeni stanja (T = const). Problem 1.4). Sa aspekta pneumatike interesantno je kriticno stanje· vazduha.2.5 1132. lcadanema olcoliriom ni rada sile trenja pV == const.

2-2 RESENJE: Za pocetno i krajnje stanje ravnoteze vaie jednakosti sila: G= Po"" Pmo -4-' iz kojih se dobijaju natpritisci : 4G F+G = Pm !-44(F+G) D'71 . b) adijabatski. D 2rr: ."nja pV = const. i c) nacrtati proces up-Vi T-S dijagramu .Pmo Pa + Pm! a=144mm.5mm. Pmo = D2rr:' Pm] = D2rr: . koji se odreduje kao P = P a + Pm u slucaju natpritiska. = P2 / P2' n Stika P. RESENJE' U proizvoljnom polozaju na klip deluje sila pritiska P = pA. Kako je . lC b) Izjednacine adijabatske promene stanja pV =const. Rad 5:lllbijal!l. klip teZine G= WON. Problem 1. koja pri elementarnom pomeranju za rastojanje dx daje rad BW =: Pdx= =: pAdx. Pm. a=400mm. klip ce zauzeti novi ravnotezni polozaj. ako vazduh menja stanje: a) izoterrru. iIi P = Pa . b) politropska. Dati podaci su: D=IOOmm. napisane u obliku (Pa + Pmo)(D4 rr: a)lC 2 = (Pa + Pm1t D4 rr:(a-x) J 2 ]K . jednacinu politropske promene stanja za dva stanja gasa oznacena sa "I" i "2" dobija se operativno upotrebljivi oblik ove jednaCine : P1 / P111 Problem JL2-2. PrimenjujuCi. . Odrediti za koliko ce se spustiti klip. U jednaCinama promene stanja sa P je oznacen opJ'o/utnipniisoic. Nakon dejstva sile F=500N.ja gasa U pneumatskom cilindru se nalazi vazduh pod pritiskom PI' koji ispunjava zapreminu VI' Usled dejstva sile na ldip vazduh upneumatskom cilindru menja stanje i u novom ravnoteznom polozaju je podpritiskom P2' Odrediti rad sabijanja vazduha.Pv u slucaju potpritiska u zapremini gasa. napisane u oblilru (Pa + Pmo) dobija se pomeranje Idipa x= 2 D rr: _ 4 a- (Pa + Pm1) ~ 4 (a-x). ako je promena stanja: a) izotermska. dobija se pomeranje klipa [ x= 1-( P + Pm a 11] 0) t( Pa + Pm! a=109.1. Pa =IOOOmbar.2-3. U pneumatskom cilindru moze da se krece..ki. na pr.Mirovanje stisljivog fiuida 17 adijabatu. bez trenja. a) Iz jednaCine izotermske promene st.

. 4-------------~----~ +-------------------~ VI S Slika P..2.~1C .= P1VI In--V p' 2 1 VI P2 (1.. S obzirom da su klipru kompresori interesantni za primenu u pneumatici toce u ovom Odeljku 0 njima biti vise reCi.. dok je radsirenja· ekspaIJzije pozitivan.. Za primenu u pneumatici.5) definise opsti (politropski) rad sabi: anja gasa. vazi pV == P1VI . rotacioni i centrifugalni kompresori.5) I PI I v. a) Za izotermsku promenu stanja T::= canst..... rv ::= - V. Kompresori su strujne masine koje sluze za poveeanje pritisne energije gasova.2-3.1I1 .2.. r'I 71~~/JO... a vrednost n ::= k adijabati. fA' n>lC / ' " .. 2 1 Izraz (1.4) b) Za politropsku promenu stanja (pV I1 = canst. J dV PIVI .2~3~1211}.. n=1 dV w==-f PI vn Vn =_1_. Ako se u njega uvrsti n =: K dobiee se adijabatski rad sabijanja..PI~lr(1l)~~!-lJl.( . n -1 V n-1 p t . U zavisnosti od naCina pretvaranja dovedene' energije u strujnu energiju razlikuju se klipru. eime se obezbedjuje njihov transport iii spremnost da gas obavi neki koristan mehanicki rad.. .1.... 2' /~....2.2 .:-jvanje stisljivog fluida jeste taj sto se osnovne veliCinestanja i rad kompresora dosta tacno mogu odrediti na asnovu kvazistacionamagproraeuna.. ...3) W::= . c) Procesi sabijanja u p-V i T-S dijagramu prikazani su na s1. r-.. Osnovni razlog da se kompresori proub··~ju u sklopu ovog Odeljka. ')..~/ n=(l) j ~ \=K n>1C n=ro P2 =cC:. pri cemu eksponent politrope uzima vrednosti l:s: n :S:oc. p .4.2. P.< 1C ~"" ~</ / P rconst. Vrednost eksponenta n=l odgovara izotermi..1 V - ? \ ...3) rad sabijanja biti v. te ce prime nom izraza (1...2'~ n<lC '-. KOMJ!l']['cslJiJri.. 1 ) ~ n:~-=-------.v' pdV f 1 pri eemu je male minus posledica usvojene konvencije po kojoj je rad sabijanja kompresije negativan jer se u toku prQcesa troili..". Iz ovog izraza se dobija rad sabijanja vazduha: v (1. pa se integraljenjem izraza (1. jer se u toku procesa dobija.) promena pritiska je odredena izrazom p::= PI (VI I V)11 .2.3) dobija (1. VLr(~)n-I_1Jl. najceSce se koriste ldipru kompresori koji po pravilu za industrijske potrebe obezbedjuju pritiske od 6 do 8 bar. odnosno p:= Plfli IV..nst.18 Mirovanje stisljivog jluida element zapremine dV == Adx to ce obavljeni rad biti oW:= pdV . gde je radni fluid vazduh.V ::= PIVI In -.2.2...L2-3 1.

2.. iIi po izentropi 1.entropija i qI_2 11 .. 12 == . Hi == mc p7J (i == 1.2. Izmedjll cela klipa u spoljasnjoj mrtvoj tacki SMT i ventila postoji jedna mala zapremina Vc ' koja je iz konstruktivnih razloga llvek prisutna. -7])+f pdV==H2 -HI +JiP.prvag zakona termadinamike. Kompresija gasa koja se odvija izmedju pritisaka PI i P2 moze da bude po: izotermi 1-2.unlltrasnja energija.2.. adnosno proces kompresije koji traje sve do otvaranja IV kada zapoclllJe izduvavanje leomprimovanog gasa.4.2-3 sledi da ce tehnicki rad sabijanja gasa biti: v Slika 1. PI 1.4. usisnog i izduvnog ventila (UV i IV) i krivajnog mehanizma (KM) preko koga se kIipu saopstava dovedeni rad proizeden elektromotorom iIi motorom sa unutrasnjim sagorevanjem.:.'/. U. poIitropi 1-21 sa n <K iIi 1-2111 sa n > K. Rad idealnog Jkompll"esora Pod idealnim kompresoram podrazumeva se onaj kompresor kad koga nema stetne zapremine (Ve == 0). Kruzni proces idealnog kompresora II p-V dijagramu prikazan je na s1.I2 ==mc p (T2 -T.. Klllzni proces idealnog kompresora. odnosno ekspanzija gasa.2. Na osnovu izlozenog u P. . piikazan je jedan jecinostepeni klipni kompresor koji se sastoji od Idipa koji moze da se krece u cilindru. JPz Vdp . U jednom trenutku sila potpritiska savladava silu opruge UV i on se otvara Cime zapoCinje proces usisavanja gasa.2 ==mcvO. Pll"iindip ll"21da 19 N a s1. .razmenjena koliCina toplote. ..1. Pri radll kampresora veama je vaZno odrediti rad Slika 1. 2) usisavanje.. Pri kretanju klipa od SMT ka unutrasnjoj mrtvoj tacld UMT nastaje porast zapremine i smanjenje h pritiska..)-f ~ 2 p2 .. Kretanjem klipa od UMT ka SMT zapaCinje proces smanjenja zapremine i porasta pritiska.1.4.211 sa n = le.. UMT.2.1.' ekspanzija. 3) kampresija i 4) patisldvanje.4.1. i koja se naziva "stetna" zapremina. S = canst i ql_2 11 == 0.4..2. 1.1.2) entalpije i JiP. koji traje sve do UMT' .4..2.. gde su S .2..2. Ovaj rad maze da se odredi primenam zakona 0 adrZanju energije ... po kame se razmenjena kaIiCina toplote trasi na promenll unutrasnje energije i obavljanje rada: Q12 ==U2 -U j +Yr. Nastavljanjem leretanja od SMT lea UMT zapoCinje isti kruzrp proces koji se sastoji od cetiri faze ito: 1) .obavljeni tehnicki rad. ~ Vdp pri cemu su: m-masa gasa.Miravanje stisljivogfluida 1. == mcJ'i .1. potreban za sabijanje vazduha.

4. ~.12 = WT=consl = H~. kao i relativna steina zapremina I> = Vc /Vh .3)."ai!ll stvarn@g komp1l"esoJt"3 Kod stvarnih kompresora prisutna je stetna zapremina VC' Njeno prisustvo znacajno menja izgled kruznog procesa u p-V i T-S dijagramu (s1. "1 l K T2 c) pri po Ii tropsko m procesu n P2 (n-l)ln] n T2 1'~12 =--lP1V.//(: postepenu promenu preonst zapremine. Kruzni proces klipnog kompresora. =eonst/ T 2 I) kompresora ovde se 2 / proces ekspanzije (kri. K.Q34 = 0.4. Za razliku od idealnog p.'1.--1) .min' a to je ujedno i teorijski najmanji rad sabijanja . Ovakvi kompresori nazivaju se /llJb'/epem: .3.:.4. =n'PI P1 b) pri adijabatskom procesu (ql_2 I1 = 0) F~ . fP2 .JJ=---lP1r~ (-::.--l) . Kod realnih kompresora definise se mdna zapremina Vi. 1. Da bi se ostvario sto manji rad kompresora treba teziti i da je proces kompresije izotermski (kriva 1-2) a ne izentropski (kriva 1-2') Cime se u radu vrsi uSteda kojaje na p-V dijagramu predstavlja povrSinu 12'2.1.K r P2 (K-1)/K ..-.:. TeOJrijski lI.4.SPz V dp PI predsta- vljen srafiranom povrsinom to jednoznacno sledi da je tehnicki rad izotermske kompresije najmanji.2.4. naroCito za potrebe transporta gas a gasovodima.2.4. 1. 12 = -mcp(T~ -~) =- f h PI Vdp =---l P1V1 l(-) KP1 .. rad sabijanja gasa H~ . Wt12 .lC-) -1 =---1 pF1 C-. . = Ah .2.2. /1P1 n1] r Kako je u p-V dijagramu na s1.12 = .20 1v1irovanje stWjivogfluida a) pri izotermskom procesu f/ .>-" va 3-4) odvija uz .. d·P=-P1 v:1 1 P2 .:.2. tj. gde su A i h povrsina cilindra i hod klipa redosledno. tj. Da hi rad sabijanja kompresora s v bio sto manji pozeljno je da se ekspanzija b) a) gasa odvija bez razmene koliCine toplote sa okoliIiom. a sto moze dase ostvari uzastopnim sabijanjem gasa u vise cilindara. koja zavisi od konstruktivnih karakteristika kompresora.1.2. Visestepenii k@mpnsoJri Ponekad postoji potreba za obezvedjivanje vecih pri::lsaka gasa. Slika 1.

1 K-l'=l I.J- ~/ / ! / // 2.stepen kompresije TC i = " 2 '. 2.2... p =const 7' T l . prikazan i u T-S dijagramu sa sL1. Kruzni proces visestepenog klipnog kompresora.4. = 7.4 ~/ ~~:.l P2 . .') (K-l)/K 1. Hi stepen.pv .l. Cime se prakticno priblizavamo izotermskoj kompresiji jednog jednostepenog kompresora koji bi imao isti stepen kompresije kao i visestepeni.Y.4.i / Pl.=-mcp(T2i-7. Kako se sabijanje u pojedinim stupnjevima vrsi bez razmene toplote (Ql. Ocigledno je iz ovih relacija da ce zbog porasta pritiska pri kompresiji gasn porasti temperatura.. .1 0) P =p..1// 2 ..4b.4c.l.4a sematski je prikazan jedan visestepeni kompresor sa z cilindara.1 = 7..2)1 = 0 to se. " K" Pl.1 -IJ= -~ ](-1 P V t[TC (K-l)/K 11./ 2.i TC (lC-l)llC . == canst... Tehnicki rad bilo kog stepena kompresora je: ~. i(= 1.z ) I pri cemu prvi indeks oznacava stanje: 1 .' ) . . .2.na ulazu i 2 .4. .1 / p/=const / p =const / s ----------~----~ b) V c) Slika 1..I)=---lPliVl' ( . a drugi indeks oznacava posmatrani stnpanj kompresora.. Kruzni proces visestepenog kompresora je... . prikazano na p-V dijagramu sa sl.Mirovcmje siiSljivogjluida 21 Na sl.i =.'-/'. == 7.2.4..:.i K [ pz I (lC-l)h: -l=---lPli~I[TC .i / PI'. ~/~~:~nst ..:. u radu dobija usteda u odnosu na jednostepeni kompresor koja je na p-V dijagramu prikazana srafiranom povrsinom. = -~~~ '=1 t..na izlazu iz stupnja.2. tada moze da se definise stepen porasta pritiska .1.z == 1.=1 -1] ' .[C Pl. To medjuhladjenje je najbolje obaviti tako da temperatura gasa na ulazu u sledeCi srupanj bude 7.J.i ( P2. na pr. Ako se posmatra bilo koji stepen kOInpresora.. .i i izentropska promena temperature gasa: T.4. cime se namece potreba za hladjenjem gas a izmedjn susednih stupnjeva.1 1.l. K" J K (K-l)IK -1]. a sto .. 'T' - P2.2 =.. )(K-l)IK - T.'Y4~I~ /1. takodje. z / ~~::-'< .ie til s> 1 1. a njegovim posredstvom se nalazi ukupan tehnicki rad visestepenog kompresora W t = ±'W./t'i:.2..

2. sa stepenol1l politrope 11=1...22 Mirovanje stisljivogjluida pri cemu jei zbog konstantnosti usisne.Di RESENJE Slika P. tada klip ulazi u vazdusni prostor amortizera precnika D.' PostavljajuCi uslov minimuma tehnickog rada dobija se veza izmedju pritisaka: PZ..1. U podnozju jednog solitera izmerene su sledece velicine: Pa = lOOOmbar i '\ == 20 o e.2-6 F(x) ==lc+(PQ r + Pmo ) D 2h-d 2 x JX d4 l Problem 1.2.i padovi pritisaka u hladnjacima mogu zanemariti. U pocetnom stanju ravnoteze klip pneumatskog amortizera.Pin": .' == TI'It • i=1 I (1. RESENJE Q == 12 Wr. h.2-4.i P2. Jednostepeni klipni kompresor izotermski sabija m=lkg vazduha ad pocetnog stanja opisanog sa PI == Ibar i II = 20 0 C na P2 == 6bar.i+1 ' koja daje optimalne vrednosti stepena kompresije 11:] == 11:2 == .2-6. Odrediti rad sabijanja vazduha i razmenjenu koliCinu toplote. r ·.. temperature i konstantnosti mase koja prolazi kroz sve stuplljeve (iii = canst ). Problem 1. == pl. = 'It! == .6) Na osnovu ovog rezultata zakljucuje se da se kod visestepenih kompresora optimalan rad.-L = p Z p]' 7tl11:2 . tj. da vazi relacija == == PU+P J PI.7) dobija se veoma jednostavna veza izmedju pojedinacnog i ukupnog stepena sabijanja J ompresora 'It j == V. P Q' P mo hi . .2-7.1.]2 == -213kJ. tj. Poznate veliCine su: d.ir--.2.J~ 12 == -278. Odrediti stanje vazduha na vrhu I solitera. D.7) UzimajuCi u obzir relacije (1.5 i c) adijabatska. Poznavanjem stepena sabijanja pojedinacnih stupnjeva dobija se i ukupan stepen sabijanja kompresora 'It ==..2-5. nalazi se u pocetnom stal1ju ravnoteze.6) i (1. a vazduh menja stanje izotermski. b) politropska. P. Za podatke iz zadatka P.J == 0. pod dejstvom opruge krutosti c i natpritiska vazduha Pmo' Kada na klip deluje 8ila F. =ifP:/p: Problem 1. == 11: z • (1. ako je promena stanja: a) izotermska. . NaCi korelacionu vezu izmedusile F i pomeranja klipa x.'It "'11: I.koriscena veul pJ--.1. prikazanom na s1.i ov~ / OP2. dobija pri jednakim stepenima kompresije svih stnpnjeva.2-4 odrediti rad sabijanja i temperatum na kraju procesa izentropske kompresije.SENJE.. Tz == ~ (P2 / PI )(K-])/K = 489K. Problem 1. c..2. koje je izazvano njenim dejstvom.2-6. i koristeci pretpostavku da se PZ. minimalan utrosak energije.2kJ. . Silu trenja zanemariti. RE. precnika d. Soliter je visole 100m.

p (1) Pal a) Za slucaj izotermske promene stanja (T == canst). I n . ~ 1. dobija se: P - Pal PI P Jdp P al == R7.l£ Koriscenjem OJ Ie rove jednacine za fluid u polju sile Zemljine tde (1. b) U troposferi (0 s z S 11 Ian) temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to . sledi Pa J dp == -gH.4 mbar. t2 = 988.5.02°e. n (2) Iz jednaCine politropske promene stanja i jednaCine stanja (1.2. .4.Mirovai7je stisljivog jluida 23 RESEN.1)..1) odreduje se temperatura '£ == T. = b) Politropska promena stanja odredena je odnosom P / pI! dobija promena gustine P == PI (p / P 1 ) 1/ Q canst.== -gH .33 mbar.2.2. n-ll(Pa 1 r ] n -1 ==-gH. odnosno p = PIP/Pal' Uvrstavanjem gustine vazduha u jednacinu (1). Pal odakle se dobija promena pritiska sa visillom n -1 gH)n/Cn-ll Pa2 == Pa . i koriscenjem jednaCine stanja (1.0065°C/m. vaZi pip == canst. ponavljajuCi postupak kao n-I ) u zadatku pod a) sledi P r-p= dp 1 ""n Pa2 R7. . 2 I 'I gH Temperatura na vrhu solitera je tl == t2 == 2oDe. te integraljenjcm u granicamaza z koordinatu od 0 do H. (-~::L/n-I)/n 2 I Pal (3) Uvrstavanjem brojnih vrednosti u izraze (2) i (3) dobija se: Pa .385 mbar i = I8.388 mbar i to = 19. Standardna atmosfera Stanje standardne atmosfere opisujese na sledeCinaCin: a) Na Divou mora (z=O) temperatura i pritisak imaju vrednosti: fo:= 15°C i Po = 1013. pri cemu konstanta ima vrednost a=O.1. ( l . odakle se 1 11 • Sada.R 7.86 D e.az. Pa2 Pal odakle sledi Pa == Pa exp(--R"') =988. pa se iz izraza (2) i (3) dobija: Pa2 == 988.3). c) Kod adijabatske promene stanjaje n=](=1.-.

piT su promen~jive i funkcije od vremena.5°C.1.2.) koji u potpunosti odreduju stall/e slandardne atmosjere.1 km temperatura vazduha je konstantna i ima vrednost ts = -56.8) Po 0 F---------·-i---·---'.2. jer se do tih visina obavljaju putnicki i vojni letovi aviona. narocito u avijaciji. p=p) daje zakon promene pritiska P a -=(l-y. sliIca 1. Iz tog razloga ovom delu standardne atmosfere treba posvetiti vise painje.:.2.-------. pri cemu je brojna vrednost konstante a=0. stratosfera (11 ~ z < 60 km).5 .-L_l .0065°Clm..=(l--. Zamenom ovako odredenog zakona promene gustine statike (1. i zato sto se do ove visine ima oko 90% celokupne vazdusne mase Zemljine atmosfere. a) Na nivott mora (z=0) usvojeno je da vladaju standardni uslovi za temperaturu to == 15°C i za pritisak h=760rnmHg. Ovi slojevi se nazivaju: troposfera (O:S: z:S: 11 km). Pll == 22614 Pa i PIl == 0. ----.S0C Primenom ovog zakona jednaCine stanja dohija se zakon promene gustine 15°C . koji primenom jednacine stanja idealnog gas a daju gustinu vazduha Po == Pol R'Fa = 1. ------Z U osnovnu jednaCinu hi2l1'o- => dp == p g dz aR l~/a-z ' [kmJ -2.3) dobija se diferencijalnajednaCina dp==-pgdz 47.3 . Medutim. zbog potreba izvesnih proracuna. jonosfera (60<z<750km) i egzosfera (z >750km)_ Za tehnicku primenu najinterasantnije su visine do 20km. koje predstavljaju pocetne vrednosti standarc1ne atmosfere za stratosferu.-7-':.------. ( 1.2_9) Po 0 KoristeCi izraze (1.-------=".:. odnosno Po = PHggh == 1013. (1.az) .-----..2·-. definisani su standardni uslovi atmosfere (1919 god.SoC Z 20..az .-...-----32. U realnoj atmosferi zbog strujanja vazduha i klimatskih prolnena velicine stanja P. _ -56.-z) glaR . --.Z::ff--+------i---""----iPI».8) i (1.2. jer svakom kilometru porasta visine odgovara pad temperature za M == -6.33 mbar.3636 kg! m3 .J------------ r koja nakon integraljenja u granicama od stanja na nivon mora (z=O.9) za granicu troposfere <z~~H=11km) dobijaju se veliCine stanja: t\ I = -56.:::..5°C_ Po jednaCini stanja ovoj promeni temperature odgovara promena gustine p P p(z) = RT == R(To . p = Po) do proizvoljnog stanja (z=z.226 kg! m3 • b) U troposferi temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to . U Zemljinoj atmosferi postoje slojevi vazduha koji imaju razliCite karakteristike..24 Mirovanje stisljivogjluida c) U delu stratosfere 11 ~ z ~ 20.5°C.-z)aR 1 p a ....

z ~ 20. I u ovim oblastima zaleoni promene pritislea i gustine imaju oblile izraza (1.3511 0.2. 5. 15. Odrediti velicine stanja standardne atll10sfere na vrhovima planina Mon-Blan (4807m) i Mont-Everest (8848111).752 kg I m 3 • b) Mont-Everest: t=-42.5 0. z [km] t [0C] pi Po pi Po 0 15 1 1 1 8.1187 0.SOC.475 kg / m 3 .10) Na sl.1187 18 -56. 10.2607 0.2.5. 8.0539 Problem 1.1 km) temperatura vazduha Je konstantna i ima vrednost ts = tll = -56. (1.8-10).5 0. p= 0.L= ex Pll Ptt 1It Rgrs cz-m] .6007 8 -37 0.5329 0.2.2-10.5 0. p=554. Odrediti.0740 20 -56. p=314. p = 0. . s tom razlikom sto se izvesne konstante u njima menjaju.0539 0.13 ll1bar. RESENfE: a) Mon-Blan: t=-16.5 0.51°C.8-10) dobijaju se veliCine koje definisu stal1je standardne atll1osfere. 20 kll1 redosledno.0740 0.4285 10 -50 0.8869 0.1. Problem 1.2-9. RESENfE: Fonnalnim uvrstavanjell1 zadatih visina 11 izraze (1. Sa ove slilee se vidi da u sttatosferi postoje jos tti oblasti.Mirovanje stisljivogfluida 25 c) U lllZlm slojevima stratosfere (11 S.2. 18. velicine stanja vazduha 11 standardnoj atmosferi na visinama z = 1.5 0. dat je graficki prikaz promene temperature i pritiska u troposferi i stratosferi.3366 15 -56.9074 5 -17. dye sa linearnom i jedna sa konstantnom raspodeloll1 temperature. Ove velicine date su u sledecoj tabeli.25°C.26 rnbar. PonavljajuCi slican postupak kao i u dell! pod b) dobijajli se zakoni promene pritiska i gustine L=.

koji se krece u cilindru bez trenja. P a' p.PV1)-4.a = (Pa . sastoji se ad dva cilindra Ciji su teeni i vazdusni prostori spojeni.. P... HIDRO-PNEUMO-STATU<A Pod hidro-pneumo-statikom podrazumevaju se spregnuti problemi istovremenog mirovallja stisljivog i nestisljivog fluida. D 2n D:n (Pa . P. a ldip . RESENJE: Iz jednaCine ravnoteze sila koje ::PVQ . mogu se postaviti jednaCine: izoL::rmske promene stanja i ravnoteZe sila koje deluju na klip 2 J) n (-Pvi +pgh)-4-+ G + F ::::: O.3-1 potpritisak vazduha ddi ldip u ravnotezi..l.3. Poznate velieine su: G. .Pvo)-4.. Odrediti silu kojom treba vuCi klip da bi se vazdusni prostor duplo povecao. koji ddi ldip u ravnotezi Pvu = 4G I D 2n+ pgh. Ako se natpritisak u levom dlindru poveca na Pmi == 0..1. a. iz koje se dobija: l' = (Pa .. . Vazduh u deSllom hidrauIicko-pneumatskom cilindru menja stanje izotennski.26 Jl. osim zadatih velicina. d 0 2 24017Pa. odrediti silu koja moze da se savlada na klipnjaCi. Na pocetku. odredeno je jos i sa natpritiskom ispod klipa Poi visinskom razlikom izmedu nivoa ho ' Iz jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip d n 2 2 'It po--=G+e(b-a)+PmJd -do )4 4 odreduje se natpritisak 2 4 d 2 _d0 PO =-2-[G+c(b-a)]+Pm 2 d 1T.. RESENfE: Pocetno stanje ravnoteie..3-1 Nakon dejstva sile F. h. u vazdusnom prostoru levog cilindra vlada natpritisak Pmo = lbai .3-1. Dati su podaci: D=200mm: d=lOOmm: do = 25 mm: a=200mm: h=lOOmm: p. D.-lL111111111111111111111111 'h ~G +' odreduje se pocetna vrednost potpritiska.2a Slilca P.5 bar. U des nom dlindru nalazi se klip teiine G=15N. a 2a t opterecuju klip: (-Pvo + pgh)D n/4+G = 2 ° . Cija je duzina u neopterecenom stanju b=250rnm.u hidraulicko-pneumatskom cilindru pomeri za z=50mm. Usled dejstva sile F klip se spusta a pri tome vazduh menja stanje izotermski. Problem 1.1.. PrOblem 1.3-2. i opruge krutosti c=20N/cm..3-2. U polozaju prikazanom na s1.:::: 900 kg/m3 i Pa == Ibar.pvo)dn / 8. Hidraulicno-pneumatski sistem prikazan na s1.

4 2 x.8 N 22 re] . P.Pm! -pgho + pg(h+z)(l+l)2) Cija Sil resenja PI. Eliminacijom iz ovih jednaCina.1. Nakon povecanja natpritiska sa Pm na Pm . dobija se kvadratna jednacina JPl~[P"l + pgho ~ pgz(l + ~:) Jr.I == +100839 Pa i P]. Na haju. Klip se jednim delom nalazi u tecnosti gustinep]. Hidropneumostatika 27 b) Slika P.6mm. dobija se trazena sila F == PI r d2 l d re 4-[ G+c(b .. . OCigledno je da je reSenje kvadratne jednacine p] == 100839 Pa.3-2b. y.2 = -63200 Pa.d o )7i == 228. odrediti za koliko ce se klip pomeriti.d - 2 4 rr.3-2 dole se iz jednacine hidrostaticlee ravnoteze.3-3. iz jednacine ravnoteze sila koje deluju na klip. hidraulicko-pneumatski sistem zauo ! zimace polozaj prikazan na s1.l. + pgh(l +~: )Po} ~ 0 Pi" +lpa . Vazduh u cilindru menja stanje izotermski. postavljene za izobarsku ravan I-I: ho =(p o -P mo )/pg==1587. nepoznatih rastojanja x i y. Po=Pm +pgho ' odreduje visinska razlika o . Problem 1. U tecnosti gustine PI nalazi se cilindar u kame moie da se krece ldip. Za ovaj polozaj sistema mogu se postaviti sledece jednaCine: hidrostaticke ravnotde za izobarslru ravan II-II Pml +pg(ho-x-Y)==PI' izoterrnske promene stanja i jednakosti zapremina D rr. a drugim delom il tecnosti gustine P2' Kada se nivo tecnosti gustine PI dopunsld poveca za x=200mm.a +z) + P 2 ml (d .

A +G+[Plg(H +x)+ P2g(h-a. Ispod veceg klipa je komora u kojoj se nalazi vazduh pod natpritisicom Pmo i opruga krutosti c i zapremine 6.vadratna jednaCina po Y. Hidraulicko-pneumatski cilindar prikazan na slid sastoji se iz dva dela . Za pocetno stanje mirovanja. h=O.l h1 == 0.a)j(A . PI == 800 kg / m Pa = 1000 mbar. H. RESENJE. G=30N.v. tada ce se klip kretati na dole. MSENl£: Zbog kraceg pisanja uvode se oznake za povrSine poprecnih preseka 2 2 A == D n / 4 i Ao == d n /4. Go' d. F.3-4 . LIT!.Zbog jednostavnosti pisanja .3-3b. Prema tome. Pri tome se pritisak u v~dusnom prostoru promeni na Pm' Za odredivanje pomerimja manjeg klipa koriste se: jednacina ravnoteze sila koje deluju navecildip 2 2 Pm a) b) Slika P. a=O.5m. Pmo ' Pa' p. uvode se povrsine klipova Ao=d n/4 i A=D n:!4.5m. Kada na manji klip deluje sila F.3-4.Ao)+[Plg(H +x)+P2g(h-y)jA i jednaCina izotermske promene stanja (Pa + Pmo)Ab = (Pa + Pm1 )A(b - y).9 mm. D. h.3-3 iz koje se dobija natpritisak u vazdusnom prostoru.9 mm. Trenje zanemariti.1. moze se postaviti jednaCina ravnoteZe sila koje opterecuju klip b) PmoA +G+[p]gH + pzg(h .y)j(A . b=0. Usled dejstva sile Fmanji klip se spusti za Y a veCi za x rastojanje.1.28 Hidropneumostatika In. Posle povecanja mvoa tecnosti za visinu x klip ce zauzeti polozaj prikazan na sl. Podad: G.precnika diD. Dati podaci su: D=200mm. trazeno pomeranje klipa iznosi y= 5. P2 == 1000 kg / m 3 . Cija BU fdenja Y1 == 131 m i Y2 = 5. Za ovaj polozaj klipa postavljaju se jednacine ravnoteze sila Pm. 1. Proolem 1.Ao) = Plg(x+h1 .y)(A. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip naIcon zavrsetka dejstva sile F. Cija je brojna vrednost Pmo = 4441 Pa. c. iz kojih ce se elimillacijom natpritiska Pm! dobiti k. 3 .Ao) == == P1gh] (A -Ao)+(p]gH + pzgh)A Slika P.4m. 1J==lm. d=50mm. a vazdiih u komori· menjace stanje izotennski. a.

Odrediti natpritisak u vazdusnom prostoru .112 If). RESEN]D~' rrimenom: jednaCina hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje se poklapaju sa nivoima tecnosti u akurnulatoru. c Ao pg a2 = F +(Pa + Pm)Ao . Kako su konstante a] <0 .111 l Cije je pozitivno resenje Pm = 5. sile F=lOkN. G=200N.111)[ .3-5 Pm +lpa I --:4. a3 =~ . p=900kg/m. (%JP mo 3 Pa =lOOOmbar. U prethadnim jedl1aCinama konstante predstavljaju A = d 2n / 4 i .0. Dati podaci su: D=300mm.15 bar. .:.620 bar. na klip. jednaCina jednakosti zapremina AoY = Ax. PI/!' = pglf(Ao -A Va Ao c Ao pg If) . a natpritisak vazduha ce se poveeati. U vazdusnam prostoru hidraulicko-pneumatskog amartizera vlada natpritisak POlO = 0. klip ce se spustiti. " d D Slilca P. aka je promena stanja: a) izotermska.. d=150rnrn.1.+Pmo-pga(l+A 1-( _ ) Pa P mo Cije je resenje Pm = 5.. dabija se: a) za slucaj izoterrnske prornene stanja kvadratna jednacina za natpritisak 2 . : . Nakon eliminacije velicina x o ' x uvodenjem konstantI: al .POlO + pga(l+A) JPm -lpa(-:4+ Pmo)+(l+A) pgaPmoJ = 0 F A1 l I F . jednaCine promene stanja i jednaCine zapreminskog bilansa. a kaje je nadeno rnetodom proste iteracije.3-5. i b) za slucaj adijabatske promene stallja jednaCina za pritisak F .111 = D 2n! 4. a=300rnm. Problcm 1. i jednaCina izotermske promene stanja . FVo dobija se kvadratna jednacina a1y +a 2y-a 3 =0.699 bar.pa-p". Nakon dejstva. -11K] Pm= A. to ce kvauratna jednacina imati resenje Y = (-a 2 +Ja~ +4a1a3 ) (2a 1 koje pretstavlja porneranje manjeg klipa. a z > 0 i a 3 > 0 .Ax) u kojoj je zaprernma Vo =aA-. iIidropnewnostatika P+G ] Ao a +pg(h+H+x~y) A+G=:e(xo 29 [ +x)+PmA u kojoj je Xo staticka deformacija opruge kaja se adreduje iz ravnateie sila u pocetnom stanju mirovanja [Go I AD + pg(h+H)]A +G = exo + Pm A . b) adijabatska (K = 1. Fl· .V. (Pa + Pmo)Vo :::: (Pa + pm)Cv'o .pgA(Ao -.4).

~ {Pa[P~. H p Pa RESENJE: Pomeranje klipa je X = P +p I Pj-Po " ho = 29. Odrediti za koliko se klip podigne.2 bar.1. -~+ pg(2H -h-ho)]}Pl .~[Pm. sa stepenom politrope n. spojen je sa hidraulickopneumatskim pojacavacem pritiska. D. 3 ho =lOOmm. Kada na lclip deluje sila F lclip se spusta. pri cemu je ~+lr l_(P +P nr mo pgA Pa + Pm )lfnJ H . ako natpritisak u rezervoaru iznad ulja naraste na Pm] = 0.89 bar A r Gl Slika P. H. b) politropska.1. p. Pa = 1020 mbar. Dati podaci: D=lOOmm. H=lm. n. Odrediti pomeranje klipa ako je promeua stanja a) izotermska. U hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja.3-7 \ \ \ . G=50N.3-7. p=900kg/m. F. l p Slika P.30 Hidropneumostatika Problem 1. Poznate velicine su: G. 2 2 RESENJE: Uvodjenjem pritisaka Pmo == G / A 2 A = D n / 4 pomeranje klipa ce biti: a) pri izotermskoj promeni stanja F X=--+ P".12 bar. d=40mm. Vazduh menja stanje izotermski.7mm.4 bar. H pri cemu su pritisci odredeni: izrazom Po == TLpmo +pg(2H -h)-/iJ= 1. Uvedene konstante su: A == D n /4 i Ao = d n / 4. h=120mm. -~+ pg(2H -h)] + pghoPo} = 0 Cije je resenje Pj == 3.3-6.+Pmo H pgA Pa + Pm ' b) pri politropskoj promeni stanja X= Pm == (F+G)/ A. Problem 1. Pa. Iznad ulja vlrida natpritisak Pmo == 0.3-6 o i levadratnom jednaCinom P~ +{Pa . Rezervoar sa konstantnim nivoom ulja.

4~1. Debljina manietne je 5=5mm. RESEN. Silu trenja zanemariti. Odrediti sHu trenja izmedu manietne i ldipa ako je koeficijent trenja Ill.SKA RADNOG FLUmA NA IDJJRAULICKE I ll"NlEUMATSKlE KOMIPONlENTlE Problem 1.7E: F = J. U ventilu sigurnosti nalazi se opruga krutosti c=10N/mm koja je dugacka u neopterecenorn staI1~u a=50rnrn i pri statickom opterecenju b = 40rnrn. U normalnim uslovima rada ventil sigurnosti nije u funkciji.82 bar I D ? ] Slika P. Odrediti: a) Staticku deformaciju opruge xo' b) Na koliki se pritisak ventil otvara. Medutim. Slika P. D 2 =20mm. sluzi za zastitu pneumatske (ili hidraulicke) instalacije od prekornernog porasta pritiska. montiran je diferencijalni ventil za ogranicenje pritiska.1. Dati su podaci: d=10rnm.6N.5rn.4··3. h=O. ventil sigurnosti.. SIlLlE PRITlI. ako je otvor za ispustanje vazduha na rastojanju a=4mm.4-1 Problem 1. H=lm.4-2 Problem 1.006.H ::: 12. p ::::0. 4c(a-b) d 2n + P!5l (dY h .4-3 RESENJE: Venti! za ogranicenje pritiska. a proracunska duzina hidraulickog pritiskivanja manzetne na klip h=lOmm. Zaptivanje klipa precnika D=200mm u vertikainom hidraulickom cilindru ostvaruje delovanje pritiska p=lOJ'vlPa na elasticnu manZetnu.1. D 1=21mm. 4 h dobija se pritisak otvaranja ventila Pm C:. Oclrediti na korn se pritisku ventil sigurnosti otvara. tj.41. .1. p= 890kgl m 3 • RESEJ\1]E: 1z jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na kuglicu u ventilu sigurnosti d 2n . D 3 =15mm. a Slika P. D=20mm.Lp(D+28)n h::: 395. Dati poclaci su: Pa=lbar.4-2.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic1ce i pneumatske komponente 31 ]. ako iz bilo kog razloga dode do prekomernog porasta pritiska venti! sigurnosti se otvara. Na pneumatskoj instalaciji koja je pod apsolutnim pritiskom od p=llbar. . c=lON/mm.. D 2 rc (Pm + pgH)-4-= c(a-b)+pgh-.

tada se klip spustj za H==lQOmm. D=lOOmm. P.P. Gl = 200N. Amortizacija kretanja klipa u HPC vdi se pomocu vazdusnih prostora oba HPC i opruge u desnam HPC.4-4a) odredeno je: natpritiscima Pmo i Pm]' koji se dobivaju iz jednaCinaravnotde sila koje deluju na klipove u HPC-ima. sl.Pa ==cxo +(D3 -d )4 P +-4. b=50mm. Kada na klip levog HPC deluje sila F.27 bar . Kada je klip levog HPC neapterecen (pocetno stanje mirovanja).4-4 sastoji se od dva hidraulicnopneumatska cilindra (HPC)..11 2 2 11 D]211 JZnosi xo==C.4-4 RESENfE: Pocetno ravnotezno stanje sistema (v. a) Staticka deformacija opruge dobija se iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na klip promenljivog preseka: CD2 -d )4 P +-4. P a = lOOOmbar.32 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicke i pneumatske komponente ispusta vazduh u atmosferu. c"" IN /cm.Pa ' 1 2 2 11 D.l.42mm I[ 2 2 2 2]11 b) Usled porasta radnog pritiska narusava se ravnotda sila koje deluju na klip. tad a jednacina ravnotde sila glasi: CD! -d )4 PI +-4-Pa == c(a+xo)+-4-Pa +(D3 -d )4 PI.P. Vazduh u HPC-ima menja stanje izotermski? Trenje u HPC-ima zanemariti. Sistem prikazan na sl. P(D2 -D3 )-Pa CD I -D3) 4==13. a=200mm. i iZllose: P mo == GIl A] i Pm] == (G 2 +cxo ) I A 2 . Odrediti kolika tada sila moze da se savlada na klipnjaci desnog HPC.1. pri cemu su .1.tada je opruga sabijena za vrednost Xo == lOmm. 2 2 re Dire D?re 2 2 re 1z ave jednaCine dabija se pritisak na kame ventil ispuSta vazduh iz sistema: PI == Pa + 4c(a+xo) CD] -D3 )11 2 2 = 11. G 2 == ION. i na taj nacin stiti instalaciju od eventualnih ostecenja. . Kada se dostigne granicna vrednost pritiska (v. ProD/em 1.1. p= 900kg/m 3 • a) b) Slika P. s1. == 500N. Dati su podaci: d=80mm.4-4.4-3b).

1z jednacine ravl10teze sila koje deluju na ldip levog HPC dobija se natpritisak P:1O == (F.3).4a5. sLP. prethodno treba naCi sve veliCine koje definisu novo stanje ravnoteze.1.1.4-4b) klip levog HPC se spusH za H. Primenom jednacine izotermske promene stanja vazduha u desnom HPC dobija se pomeranje Idipa * • I. na klipnjaci desnog HPC savladava se sila F 2 • Da bi se mogla odrediti ova sila. lednaCina izotermske promene stanja vazduha u levom HPC daje: X == H .IO' a nivo tecnosti se spusti za rastojanje X. koje deluju na ldip desnog HPC. Pri svemu ovome. iz jednacine ravnoteZe sila./E. U sistemu se nalazi ulje gustine p.V. odreduje se natpritisak u desnom HPC.a (P:o . tada.Pmo ) I CPa + P:o) Iz jednaCine zapreminskog bilansa tecnosti dobija se y == X All A 2 • Na osnovu ovih velicina. i jednaCine hidrostaticke ravnoteze tecnosti za ravan I-I.1. dobija se trazena sila ProDlem 1.2. P.3).2. Polozaj dat na s1.4-5 Trenje u cilindrima zanemariti.Hod klipa precnika Dl je: h:= (A2x+ Ai ~31 pg F) I AI.1. pri cemn su povrsine = Di2n I 4 (i=1. tad a se klipovi u cilindrima pomeraju. staticke deformacije Xo 1 zapremine fl.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic7a! i pnewiwtske komponente 33 2 2 povrsine klipova Al ==D n/4 i A2 =d n/4. koji imaju precnike Di (i == 1. Rastojanje x je jedno ad dvaresenja: .P. Klip precnika D2 ima teZinu G. RESEN. natpritisak se poveca na P:J!' dok se klip podigne za vrednost z. duzine a. a vazduh u akumulatoru menja stanje izotermski. Nakon dejstva sile Fl (v. natpritisak se poveca i irna vrednost P. koji iznosi: Pm1 =Pmo-pg(x+h+y). Odrediti koliko ce se tom prilikom pomeriti klip precnika Dl? Slika P. konacno. i visinska h==(Pmo-Pml)/pg. Ove veliCine bice odredene redom.4-5) sastoji se ad dva hidrocilindra i hidro-pneumatskog akumulatora. li desnorn HPC nivo ulja poraste za visinu y. Hidraulicko-pneumatski sistem (sl. U akumulatoru se nalazi opruga krutosti c.4-5 oddava dejstvo sile Fl' Kada na klip precnika D} dopunski deluje sila F. + G) I A1 .

.1.i.1. vlada natpritisak Pmo ' Nakoll dejstva sila Fl i ~ F2 ~ F1 F2 .4-7 ·· v'k (A 1. . U sistemu se nalazi ulje gustine p.TII~G2 ~. I 2n \ \ njell uslov sinhronizaCije. P.A) X= A3 x d0 bIJa preCl11 2 RESENJE: Zbog jednostavnijeg zapisa uvode se povrsine poprecnih preseka Ai = Di /4. AI) .Fi -G = 0. Vazduh mellja . )c -xo+a-:--X. koje deluju na klipove.Nai:ine.l.4-7 sluzi za sinnrollizaciju kretanja klipova u hidrocilindrima.i.4-6 gde Stl konstante : b=Pa+pg(a-A) Pm =t(-b+~b2 +4c) Al +A2 +A3 A +A [ 2 A_ F[ +F2 + Pmo A[ + A2 . Kada Aa •klipove deluju sile Fl i F2 . Ako se ova pomeranja oznace sa x tada se iz zapremirtskog bilansa D2 = (2 -D:.2.~4A:. 160m·m.___ stallje izoterrnski. ~ Pj ~ Fz ocirediti racini natpritisak Pl' u slede<Sim sluCcljevima: a) F[ = F2 =100kN.P.3). pn.a hidraulic'ke i pneumatske komponente X1. Problem lA-6.i{ (p.A3 ).34 Sile pritiska radn.P2 (AI .A2 ) + P3 A3 .og fluida l1. p Slilca P.+ F+F.3). c -:xo+a--x. Sil1lii:onizacija kretal1ja je kada klipovi imaju ista p[ pomenirtja. F2 =O.1. . odrediti natpritisak u vaZdUSllOm a V \7 prostoru akumulatora. U kojimasekrecu klipovi teZina G=800N. korne Je . Hidraulicki sistem prikazan na s1.za koliko se jedan klip spusti diugi se za toliko podigne. Hidraulicko-pneumatsld sistem prikazan na sl. bY I[ F+F. ?)1I2 =.2.4-6 sastoji se od dva hidrocilindra i hidraulicko-plleumatskog akurnulatora povrslna poprecl1ih preseka Ai (i = 1. A.pg(A[+A2+A3) pg A[+Az+A3 ProDlem 1. Ovaj sistem ima dva jednaka hidrocililldra precnika D[ = 200mm D3 = 120mm. JednaCilla ravnoteZe sila. TeZine klipova u hidrocililldrima su G1 i G2 • U vazdUSllom prostoru akumulatora visille fl. lSpUD[ .±"\J (P a + . b) Fl == lOOkN. ({= 1. G1 Pa • RESENJE: Trazeni natpritisak je Slika P.."(A2a-AV) by]2 F } a sto zavisi od zadatih brojnih vrednosti. ..4-7.2-2 _. Atmosfersld pritisak je i!li. glase: p) (AI .

35 Sabiranjem ovih jednaCina. Sile viskoznog trenja zanemariti. L_H__.H = CPa + Pm)-. H=150mm.. klipovi u hidrocilindrima se pomere za po hod h. Dati su podaci: d=50mm. Slika P. koja uz pomocjednaCine slicnosti xli =ylb. Hidraulicka kleSta steiu predmet tdine G.. b) PI = 25.-"'.moze se postaviti jednaCina zapreminskog bilansa 2 d h = D/ y. b) Kolikom silom treba delovati n~ haju poluge.4-8. Porast pritiska u sistemu omogllcava sila F koja delllje na haju krute poluge. Prvo.2 RESENJE. tom prilikom pritisak u hidrauliclcom delu sistema je P a u pneumatskom cilindru Pm' Sve novouvedene velicim: treba odrediti.l. P. a=500mm.27 bar . U polozaju kao na s1.4-8 opruga krutosti c=50N/cm je neopterecena. klip u glavnom cilindru se pomeri za hody. pri cemu je koeficijent trenja izmedu klipa i predmeta ~l=O.-(P -x). da bi se mogao stezati duplo tez} predmet.1. dobija se izraz za radni n'atpritisak G F.a) Usled dejstva sile F.Sile pritiska radnog fiuida na hidraulic'lce i pneutnatske komponente pi(A1 -A3 )+ P2 A3 -P3(A 1 -A2 ) -F2 . +F2 p]=T+2T' 2 2 Uvriltavanjem zadatih brojnih vrednosti u izraz za natpritisak PI' dobivaju se resenja: a) Pj ~ 50. 41t daje pomeranje klipa u pneumatskom cilindru: x=.4-8 b=100 mm. a) Ako na haju poluge deluje sila F=250N.. P a =lbar. na osnovu ovog pomeranja i jednaCine izotermske promene stanja Don . Do=50 mm.Z!Cfs)2 h. Problem 1. l=200mm. Zatim. a pri istim hodovima klipova? Smatrati da vazduh u pneumatskom cilindru menja stanje izotermski.l. dok seklip u pneumatskom cilindru pomeri za hod x. don Pa -4.G = O. odrediti dokoje tdine predmeta hidraulicka klesta mogu da stew. Da bi se predmet stegao potrebno je klipove pomeriti za po hod h=40mm. D=80 mm.13 bar . na osnovu hodova klipova u hidrocilindrima. a vazduh u pneumatskom cilindm je d pod atmosferskim pritiskom. 2 2 2 .

If.1.9N.(T) .t d G == 2Y. P.l == 2JlP d 41t .6'1'l! ~recu horizontalno.. a=500mm. .4-9 pcidaci: d1=lOOmm.x). Usled dejstva sile F klipovi se pomeraju..dz =50mm. a vazduh u pneumatskom amortizeru menja stanje .. . h=500mm. Sve sHe ttenja zane mariti. c=lN/cm. D.4-9) se sastoji od dva hidrocilindra i pneumatskog amortizera. Konacno. p =900kg 1m. .4-9.) L dl 2 X . 4 2 2 i jednaCine ravnoteZe sila koje deluju ria predmet G= 2FJ./ F ==-(-) +(cx+p -)-== 318 9N. 3 G=50N.(D) llFa -(cx+ Pm-4-)11 26.4-10.. i=200mm. 4)1. iz momentne jednacine (postavljene za obrtnu tacku poluge) [ Fa . dobija se teZina predmeta f. Jcoscx.(ex + Pm D2n n .36 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicKe i pneumatske komponente dobija senatpritisak u pneumatskom cilindru: Pm == PaX / (H . Pci • Problem 1. gde su: 4G I d2 2 Pmo = (T+ pgh)Y. U pocetnom stanju mirovanja opruga krutosti c je neopterecena. Hidraulicko-pneumatski sistem (s1. i u njemu uvrstavajuCi umesto G novu teZinu 2G i umesto sile Fnovu silu Fl .tGd m4a' Problem 1. Pa=lOOOmbar. Dati su Slika P. dobija se: Gb D 2 Don . Pm == (Pa +Pmo ) 11C 3 a a-Ted. Odrediti silu F koja izaziva spustanje " klipa precnika d l zahodx =50mm.n J== 2 b) KoristeCi nadjeno resenje iz dela zadatka pod a).1... Na slici su prikazana klesta na aparatu za tackasto zavarivanje. Za savladavanje sile zavarivanja F na elektrodama (ldestima) pritisak . Smatrati da se pri pomeranju l):lipova drugog hidrocilindra i pneumatskog cilindra klipnjace W.pD--b 1 =0. izotermski. d 3 =50mm. L=400mm.

b ] A=-2-.4-12. Trenje zanemariti. c. a Problem l. . do.SiZe pritiska radnog jluida na hidraulicke i pneuinatske komponente 37 komprimovanog vazduha iz mreze Pl se pojacava pneumatsko-hidraulickom pojacavacu pritiska: Hod elektroda pri tackastom zavarivanju je h~ Ocirediti odnos povrsina pneumatsko-hidraulickog pojacavaca pritiska da bi se na elektrodama ostvarila sila zavarivanja F. Slika P. RESENJE. D 1. Slilca P. Zanemariti teZinu kldta.96 i ukupni stepen korisnog dejstva hidropretvaraca ). kao i protivpritisak u hidrocilindru zakivackog uredaja. Za zakivanje na klipu precnika D=100mm. Sile trenja i tezine zanemariti.4-10 RESENJE. S druge strane ovaj cilindar je povezan sa pneumatsko-hidraulickim pojacavacem pritiska.4-11 Problem 1. U uredaju za zakivanje nalazi se hidraulicki pretvarac pritiska. d. potrebnoje ostvariti silu F==106. odrediti precnik II komore visokog pritiska hidropretvaraca. d nIp .0=0. D. Poznate velicine su: d. p. d 1 . =0. FeD' a. Odrediti do kog ce natpritiska Pm konusni ventil zaptivati cevovod.d == D0 D 1Jpollolln 4F = 38mm. h.1. Do. L. Sila staticke deformacije opruge je FeD' Poznate velicine SU: Pl' F.1. h. Za otvaranje i zatvaranje izlazne cevi izrezervoara koristi se konmmi zatvarac koji je povezan sa hidraulicko-pneumatskim cilindrom. koji sa strane niskog pritiska Po =6bar ima pretnik Idipa Do =200mm.1 kN. b.· Al 4 [_ .4-H.Fa + (Fco +2c-h)b .J.J.85. tezillu hidrocilindra i sile trenja. p. Za slucaj da je ukupni stepen korisnog dejstva hidraulickog cilindra zakivackog uredaja ).

1.4-12 Problem 11.J.l.1. Gustina ulja je p. potrebno je kocione obloge pomeriti za po hod 8. SHe Slika P.a + pmo ) .. za kojn je vezana opruga krutosti Co i staticke deformacije x o' Da bi se kretanje dobosa zaustavilo. Vazduh (pocetne debljine sloja a) menja stanje izotermski. x = Y -L ' dk 2 10 PIn -.) p Slika P. i poluga dimenzija L i I + 10 .41-13.L (.38 Sile pritiska radnog Jluida na hidraulicke i pneumatsk.Pa' a-y .. 1 \ \ pri cemu su: Y = 28(-d) . tj.e komponente RESENJE: TraZeni natpritisak iznad . na cijim krajevima se nalaze kocione obloge koje u kontaktu sa dobosem imaju koeficijent trenja ). Hidranlicka kocnica se sastoji od: dva jednaka hidrocilindra precnika d k .4-13 tdine i viskoznog trenja zanemariti. u kome se nalazi opruga lautosti C i staticke deformacije Yo' a u pneumatskom delu cilindra vazduh pod natpritiskom Pmo. Odrediti sHu kojom treba delovati na krajn poluge da bi se kretanje dobosa zaustavilo. a sto se postiZe dejstvom sile F. Za zaustavljanje obrtnog kretanja dobosa precnika D. koja je obrtna oko tacke 0. p. precnika klipa d i precnika klipnjace do. obrtnog momenta M. glavnog hidraulickopneumatskog cilindra. sIuzi hidraulicka kocnica.nivoa tecnosti n rezervoaru je pg(Hd 2 -hD.

1.2a) iii potpritiskom Pv (sL1.1 ) Vektori ii i P su kolinearni pa se iz izraza (1. Zato ce se naCini odredivanja sile ptitiska koja deluje na ravan kada je ona u kontaktu sa stisljivim iii nestisljivim fluidom analizitati posebno.1. veliCine povtsine koja je u kontaktu sa fluidoID. Ovde se postavlja osnovno pitanje Icolika je sila pritiska koja deluje na ravnu povrs povrsine A? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se elementarna povrsina dA.2) moze se svesti na veoma jednostavan oblik.1b).5. medusobnog polozaja izobarskih i rayne povrSi.1) i sprovedene analize zakljucuje Se da si1a ptitiska na ravnu povrs zavisi od: funkcije promene polja pritiska.5. koja je izlozena natpritisku Pm (s1. pri cemu znak minus potice od toga sto su vektori sile pritiska i orta spoljasnje normale povrsine ii uvek suprotnog smera.5.5.1.5. kao i od toga koji je fluid (stisljiv iIi nestisljiv) u kontaktu sa ravnom pavrsi.1a koje je predstavljeno familijom izobarskih povrSi. DalcIe. Aka se stisljiv fluid nalazi u nekoj konacnoj zapremini.5. tadase zbog male gustine gasa moze smatrati da je u celoj zapremini popun]enojfluidom pritisak konstantan.2b). uvek poklapa sa izobarskom povrsi bez obzira na mesto i polozaj tavne . SJ[lLE PllllITISKA NA RAVNE POVRSI Posmatra se promenljivo polje pritiska sa 51. AVO zapravo znaCi da se ravna povrs povrsine A. sila pritiska dP je usmerena 1<a povrsi a ort normale i1 od povrsi ka fluidu.39 1. te se rezultujuca sila pritiska moze odtediti kao P =PA (1. P= tpdA . fluid om.1. A b) (1.na koju se zeli odtediti sila ptitiska.5. sl.5.ove elementame sile pritiska po povrSini dcbija se rezultujuca sila pritiska kojll. SiIa pritiska na ravnu pons koja je u Jlmntadd.1. ave izobarske povrsi pro laze kroz povrSinu A koja lezi 1.2.3) Slilca 1.5. ako izobarska i ravna povrs Ide u istoj ravni tad a je na celoj povrsiili A pritisak konstantan (v.5.1 ravni R.2) bez obzira koji je fluid (stisljiv iii nestiSljiv) u kontaktu sa ravnom povrSinom. Integraljenjem . Prema tome elementarna sila pritiska koja deluje na ovu povrsinu ce biti dP ='-pdAn. (15. Zbog veliCine ove povrsine moze se smatrati da na njoj vlada konstantan pritisak'fluida p. deluje naravnu povrs p=-fpdA=-fit pd4n.1) dobija intenzitet sile pritiska U nekim slucajevima izraz za silu pritiska (1. Talco na pI'.5.5.u sa stiUjivim. Na osnovu iztaza (1.

3). Sila pritiska lila ravlIlu pons koja je u kOJmiaktu sa Jmestisljivim fluid om Neka ravna povrs povrsine A.2a) i ad rayne povrsi u sJucaju potpritiska gasa (sl. Dakle.3.5.40 Site pritiska na ravne povrsi Stika 1.3a). 1.5. Poznato je iz zakona hidrostaticke raspodele pritislea u nestisljivom mirnom fluidu da se pritisak linearno menja sa dubinom tecnosti. zakljucuje se da se sile pritiska stisljivog fluida odreduju preko relativnih pritisaka ida deluju lea ravnoj povrSi u slucaju natpritiska: gasa (sl.2b). tada se moze kOllstatovati da se u slucaju stisljivog fluida centar pritiska poklapa sa tezistem povrsine.5.5) i u slucaju potpritiska gasa u rezervoaru P= PaA-(Pa . PrimenjuJuCi ovaj izraz za obe strane rayne povrSi A.Zato sepostavlja pitanje kolika je rezua) ltujuca sila pritiska i gde je njena napadna tacka. Integraljenjem ove sHe po pOVrS1l11 .2.1.5.4) (1. U· cilju odredivanja sile pritislca posmatrace se elementarna povrsina dA.5.5. Ovo za posledicu ima da se za odredivanje sile pritiska moze· koristiti izraz (1.5. dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na ravnu povrs . leii u" ravni nagnutoj pod uglom a u odnosu na horizontalu (sl. na koju deluje hidrostatickipritisak p:::: pgz. sila pritiska stisljivog fluid a deluje u teiistu ravne povrSi.2. Zbog ove neravnomernosti pojedini delovi raYne povrsi koji imaju ism povrSinu bice izlozeni dejstvima razlicitih elementarnih sila pritiska.4-5) i dijagrame pritiska sa slike 1. koju kvasi tecnost gustine p. P=(Pa+Pm)A-paA povrsi u stisijivom fluidu.1. jer su obe u kontakm sa stisljivim fiuidom. te ce zato na posmatranoj ravnoj pOVrSi polje pritiska biti neravnomeruo. dobijaju se izrazi za odredivanje sila pritiska u slucaju natpritiska gasa u rezervoaru -f (1.5.Pv)A -f AllalizirajuCi izraze za sile pritiska (1.1. te ce tada elementarna sila pritiskabiti dP:::: pgzdA. Ako se uvede pojam em/aT pri/islca za tacku u kojoj deluje rezultujuca sila pritiska na raVnu povrs.5.5.

Aka je okvasena ravna povrssimetricna (v. dalje.u e := 1 -A Ve f ~YjdA A => ~uc := 1S T) -A Ve (1. a sto zavisi od oblika povrsine A..3c) tada postoji i horizontalna pomerenost tacke centra pritiska u odnosu na tdiste povrsine. ako okvasena povrsina nema osu simetrije (v. PonavljajuCi identican postupak kao i u prethodnom slucaju.vc =-.c).6) =zeA .8) pn cemu je 1ST) centrifugalni moment inercije uodnosu na teiisne ose. Z iz koje posretstvom veze izmedu koordinata Vv A = v sincx (ze = ve sincx) sledi izraz =_l-S v2dA=~ VeA veA u kome je Iu moment inercije povrsineAu odnosu na osu "u".staticki moment povrsine.1. sl..1. iIi rastojanja 6ve i t. Kako centrifugalni moment inercije moze imati vrednost I~T] ~ 0.7) V ~' pn cemu su: Ie moment inercije povri3ine A u odnosu na teiisnu osu (~) i vc najkrace rastojanje od mvoa slobodne povrsi tecnosti do tezista povrsi mereno po ravni u kojoj lezi ravna povrS (sLL5.11 (1. dobija se rastojanje horizontalne pomerenosti tacke centra pritiska u odnosu na teiiste fl. Na osnovu izlozenog zakljucuje se da leod ravnih povrsi tacku centra pritiska u odnosu na teiiste C odreduje rastojanje 6v c ako je povrs simetricna (sU. Kako. sl.Site pritiska na ravne povrsi 41 pri cemu su: t I p =t pdA = zdA pgt zdA = pgze A = p'0] . dobija se polozaj dejstva sile pritiska u odnosu na teziste 1 2 _ Ie Vv =-A (veA+1e)=vc+t. Da bi se odredio polozaj tacke centra pritiska koristi se Varinjonova teorema koja glasi: moment rezultujuce sile u odnosu na proizvoljnu osu jednak je sumi momenata njenih komponenata u odnosu na istu osu.. ali za proizvoljnu osu o-v. Zc .5.A).3a).u e ako je povrs nesimetricna (sl.5.5. to isti predznak maze iroati i rastojanje 6u c ~ O.5. osa o-u koja leZi u preseku rayne i slobodne povrSi.3b) u odnosu na osu koja prolazi laoz teiistetada je sa rastojanjem ~vc tacka centra pritiska jednoznacno odredena. Stajnerove teoreme: da je aksijalni moment inercije za proizvoljnu osu jednak zbiru sopstvenog momenta inercije za paralelnu tezisnu osu i polozajnog momenta inercije (iu = Ie +v.1. tako da se dobija relacija PV D = t vdP -+ pgzeAvv = pgt zvdA .vertikalno rastojanje od nivoa slobodne povrsi tecnosti do tezista okvasene povrsi i Pc = pgzehidrostaticki pritisak u teZistu povrsine.5.rila pntirka norma!na na ravllt/ povrS na koju de!It!~ da . je izbor ose proizvoljan to se za merodavnu moze uzeti. . na pr.5.Ve => fl. Zaldjucujemo da je rezultujuca . Koriscenjem.re odreduje preko vredl'loJ'ti hldroJ'tatickogpritiska u teiistllpowii i da de!tije It tacki centrapritiJ'ka (D). Medutim.3.3b).5. (1.

5-1 P. i c) iznad tecnosti u rezervoaru vlada potpritisak gasa. Nju levasi sarno sa jedne strane tecnost gustine po Graficki prikazati nivoe slobodnih povrsi tecnosti i rastojanja koja sumerodavna za proracun sile pritiska i tacke centra pritiska u sledeCim slucajevima: a) rezervoar je otvoren prema atmosferi. Ravna povrs povrsine A nagnuta je pod uglom a u odnosn na horizontalu.1.1. Problem 105-1.7) merodavno rastojanje za proracun centra pritiska rastojanje Vc = Zc \ sina. .5.l. b) iznad tecnosti u rezervoaru vlada natpritisak gasa. Oblik povrsi A ah Oblik povrsi A 12 -ah 1 2 1 -ah 2 ab7t Tabela 1.1.1. U traZenim slucajevima graficki prikaz ovih rastojanja je dat na slici P.ESENJE Prema izrazu (1. I \ I Slib P.6) merodavna visina za odredivanje sHe pritiska je Z c' dok je prema izrazu (1.5.42 Sile pritiska na ravne povrsi Za odredivanje polozaja dejstva sile pritiska potrebno je poznavati moment inercije povrsine u cidnosu na tezisneose. Za neke karakteristicne oblike povrsi momenti inercije dati su u tabeli T.5.5.S-I.

1.4-6) za posmatrane rayne povrsine definisu se sledece sile: P" h1 ==(Pm+P1gz)h]L 117 'P2 =(-Pv+P2 g -Z)h2 L . nacrtati dijagram pritisaka hidrostatickog po visini poldopaca. Pm =SlcPa. H=3m. na s1.+ h1 P1g 2' Z e2 Pv h2 = ---+P2g 2' Sada se.h 1) + p" (H .. koja glasi: _ h2 1 1 hI FcosaH +P2 (I1. P2 =800kg/m'. cx=20°..5-2 su ucrtane sile pritiska i polozaji njihovog delovanja u odnosu na povrsine na koje se odnose. PostavljajuCi jednaCine hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C1 i Cz ' odreduju se koordinate tih teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti gustina Pj i Pz' koje su dateizrazima: Z c1 Pm =. i iznose: Azel leI h~ Ie2 .1.+ Azcr ) .h1 h1 . P. =2m.2 +Azc.SiZe pritiska na ravne povrsi 43 ProNe"1f 105-20 Odtediti sHu F kojom treba vuCi uze dabi poceo cia se otvara pravougaoni vertikalni poklopac sirine L. P1 =lOOOleg/m.-z-+PM--2-+ ~ (H -Z+Azcr )-P2 (H -2+ Aze. h2 l _ = HcoscxLP. postavljanjem momentne jednaCine za obrtnu tacku 0. hi =Cj D1 =-A =-12 .5. p" =lkPa.2-3.5. koji je cibrtan aka tacke 0.Aze2 =C2 D z =~=-12· 1Zc1 Zc] ""2Zc2 Zc2 Konacno. odreduje se sila kojom treba vuCi uze F 1 r H ..2.) J= 24)2N .7) dobivaju rastojanja dejstva 8ila pritisaka p" i P2 u odnosu na pripadajuca teZista.) = P" I(H -h2 ) + PM I(H-..112 H . PM == Pm(H -h1 )L . Dati su podaci: 3 ' h] =lm.(H -h2 )L .. a zatim. P" == p. .5-2 RESENJE" Na osnovu recenog u Odeljkli 1. "2 F Slikil.5. PrimenjujuCi izraze (1. L=2m. prime nom izraza (1.

1. H=4m.31mm . U kosom zidu nagnutom pod uglom a nalazi se poklopac oblika pravougaonog trougla. p = lOOOkg I m 3 • RESENJE. &e = ED = Ie lAze' to ce moment neophodan za odriavanje ventila zatvorenim biti Slika P. 9. obrtni moment zatvaranja ventila zavisi od faktora pg i ad geometrijskog oblika ventila. gustine Pb' u kontaktu je sa vodom. koji predstavlja ulaz u horizontalni ispusni kanal.5-5 . sl.6) dobija se sila pritiska koja deluje na trouglasti poklopac P = pgzeA = pg(H +'3hsma)Z-= 50567N. gustine p.5-3). RESENJE: Kako su hidraulicka sila koja deluje na ventil i polozaj njenog dejstva odredeni izrazima P = pgzeA.3mm. h=2m. Dati podaci su: a=60°. U vertikalnom zidu hidraulicke brane nalazi se pravougaoni otvor. 2 .1.1. Ovaj zakljucak ne vaii ako se nivo tecnosti spusH ispod gornje ivice ventila.Vc = AVe = 6(3H +2hsinCt) = 37.5-5.P.5-3 Ovaj moment je ocigledno nezavisan od Z c' odnosno od poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti u odriosu ria teiiste.5. DakIe. Odrediti silu pritiska i polozaj njenog dejstva u odnosu na teziste rayne povrsi. Pokazati da je moment za odriavanje ventila u zatvorenom polaiaju nezavisan ad visine vode od gornje ivice ventila do nivoa slobodne povrsine vode. u odnosu na teziste p6vrsine.U c = AVe = 12(3H +2hsina) Problem 1.5-4 I x:y a h sina 6. h sina 2 / Slika P.5-3. sa jedne i druge strane brane na visinama hI i h 2 • Sa donje strane brana je zasticena tako da se sila koja potice od podzerrmih voda moze zanemariti. Odrediti obrtni moment po jedinici duzine brane l(=lm) oko kriticne tacke O. Slika P. Proplem 1. koji kvasi tecnost gustine p. Teska ravanska betonska brana dimenzija a. b i H.44 Sile pritiska na ravne povrsi Proplem 1.5-4. Ulaz u kana! je zatvoren ventilom obrtanim oko horizontalne ose koja prolazi kroz njegovo teiiste C (v. Ix .1.Primenom izraza (1. bid odreden sa dva rastojanja I 6. a= 1m. visiile h i sirine I. ah S obzirom da ttetirana ravna pOvTsina nema osu simetrije to ce polozaj tacke centra pritiska.

d. -.PV-4-)(Dcosa+asma)++--H -(D+ 4D)-2pgDd n pg 8 G. do visine h. a koji se ima aka kriticne obrtne tacke O. a.1. na rastojanju zc=-~. Teska brana dimenzija: a.Go. ilV = CD = _c_ = sma cAVe 16ze p L. / 2 Problem 1. Poldopac zatvara kruzru otvor precnika d. u odnosu na nivo slobodne povrsi.D. u odnosu na teZiste. SIika P.. U toku povecanja nivoa tecnosti u rezervoaru potpritisak ostaje !constantan.p" J?ESENJE: Kako je teziste poklopca. . Odrediti ukupni obrtni moment po jedinici !lirine brane (1= 1m) koji potice od sile pritiska i sile teZine.. Pv d 2 sina (2+00 . b i a napravljena je ad betona gustine Pb' Kosi zid brane samo sa jedne strane kvasi voda.-= 1vJ Problem 1.5-7 1z momentne jednacine postavljene za obrtnu tacku 0. ili. da bude jednak nuli. J?ESENJE: h2 h b 2 _a 2 . pa tada nivo tecnosti u rezervoaru raste. koja sledi iz datog reSenja. to ce rastojanje. H. Kada se rezelvoar dopunski napuni do visine h poklopac se otvara. koji se nalazi na strmoj ravni. Slilca P. Iznad tecnosti u rezervoaru nalazi se vazduh pod pritiskom Pv' U rezelvoar se povremeno doyodi tecnost.5-8.5-6. gustine p. Homogeni cilindricni poklopac teZine G.1.+h+H+fsina. Posle koje visine h poklopac ce da se otvori? Poznate veliCine su: G. moze da se okrece oko tacke O. koje iznosi: h= " . . Poklopac zatvara kruzni otvor precnika d. na kome deluje sila pritiska biti: J d2 .Sile pritiska na ravne povrsi 45 J?ESENfE' Problem 1.5-7. Don 2 . koja glasi: d 2n D 1 Don pgzc -4-(2+ ilVe ) = G (Dcosa+ a sina) + (Go .p..p" -4-)(Dcosa + a sina) 2 2 dobija se trazeno rastojanje. pak.S-6 pg-2-·--(bcosa---·-)+ Pbgb-g-tga sma 3 sma U zavisnosti od odnosa visine kvasenja h i geometrijske karakteristike brane 3b sinacosa. koji se nalazi na zidu nagnutom pod ug10m a u odnosu na horizontalu. Homogeni cilindricni poklopac tdine G koji moze da se okrece oko tacke 0 povezan je sa pneumatskim cilindrom.Do._ _ _----">. moment sHe pritiska moze da ima pozitivnu ili negativnu vrednost.a.

P. Pro/. +-'-+-2-'-. sma./em 105-90 Pregrada OA sirine L obrtna je oko tacke O. = arcsm{ 2D(f + 1 ! ) [ . d. P· == P3gz03h3L .12zcl sina. koji su odredeni izrazima: Py hI Zol =.. postavljene za obrtnu tacku 0 h3 .5. Prema s1. G.za koji ce sila u uzehl imati ekstre:inne vrednosti.PIg +T ' Z02 :::: - Pv PI 112 P2g +-.. Cz i C 3' dobijaju se polozaji teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti.· RESEN. SIna.-L.LWcz)+F] (h3 sma.-111 +2 ' Py PI Pz 113 P g +-hl +-112 +-2 3 P3 P3 Polozaji dejstva sila pritisaka u odnosu na pripadajuce povrsine odredeni su izrazima: Z03 =- I f"V __0_1__ cl - h2 I I \.z03 ) +P2 (113 Sill a.P3'a.lE· Koriscenjem jednacina hidrostatickih ravnotd<:1. SIna . d a.6) definisu se sledece sile: hI 112 ~ :::: P]gzcl-·.46 Sile pritiska na ravne pov('.A 2Vc2 .5-9.D.5-7 i koristeCi uslov zadatka of! ro == 0 dobija se vrednost ugla . D. L PM = Pm-4Konacno.L.5..§i Pil:l F Odrediti ugao a. postavljenih za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C].lR PonavljajuCi u potpunosti posrupak dat u primeru P.5) i (1.1.P2.. .. P?:::: PZgzc2 -. I1 z .(D 2 +-~) ]} -2 1 Pm pg pgd n 2 za koju sila F ima ekstremne vrednosti.zc3 = A3z03 = 12z03 . (-2 -b. Pm' RESEN. 3 sma..L . 2 21 I h2 I 03 h3 f"V __0_2__ 02 .12z02 sin a..8Ga .LWeI) = . +-2-'-... p. Poznate veliCine su: a. iz momentne jednaCine. PV' P].. Poznate veliCine su: ho' h1' 112 .H.1 ana osnovu izraza (1... sma 1 . h3. Teiinu pregrade zanemariti. h. Odrediti natpritisak u pneumatskom cilindru koji drZi pregradu u ravnoteii i nacrtati dijagram pritisaka po visini pregrade. A VcJ .1... ho DZn P" = Pv sina. ' b. h2 · hI P.

KoristeCi izraz (1. Pz i P3' Slika P.l.S-9.Pv pz I .3). a=45°.3). prema izrazima (1.V 3 sma + sinc. PI == 1OOOleg / m .bYc2)+ .cl PIg 2 ' c2 .2 prikazan je dijagram rasporeda pritisaka koji deluju na pregradu. Pv I.2 Stika P.'-[P3 (-2 -/:. .z m D-nH c· 2 sma h h h +11 h D(h' 2 I A V) P (h' I 2 0)] + 'I 3 sma + sina + 2 sina .? . hI +112 ho Pv(h3 sma+-··--+--·-)+PM H sma 2.forena rezervoara medusobno 8U odvojena pregradnim zidom u kome se nalazi zatvarac sirine /.PFublem l.A.~Vc2)+ P3C-t+~VC3) = 148kNm. Dati su podaci: l=2m.7) dobivaju se rastojanjau odnosu na t6Zista PM = Pm 12 .5.S-9.lbar.1. pzg 2 'c3 P3g P3 2 SHe pritiska koje opterecuju zatvarac.Sile pritiska na ravne povrsi . Ci : ~Vci = I~Z'I)sina na kojima deluju sire pritiska ~.z 3)+P)(h 3 sina+.S-lO. RESENJE: Za povrsine Ai = [2 (i == 1.ljene za obrtnu tacku 0.' P3 :::: 3000kg / m 3 .4) i (1.6) su: ~ == p. Na ovom dijagramu Stl sa Nl. Dva zai:'. z =--+-sma z =---+-sma z.5. .Ll . 3 P2 == lOOOkg / m 3 . iz momentne jednaCine posf.. N2 i N3 oznaceni mvol slobodnih povrSi tecnosti gU8tina: PI. koji je obrtan oko tacke O.sma dobija se trazeni natpritisak koji je odreden izrazom: 4 h3 h P : = . Pm =O. Izracunati potreban momenat M koji obezbedjuje dati polozaj zatvaraca. koje levase tecnosti gustina Pi ' vertikalne koordinate teZista Ci U odnosu na nivoe slobodnih povrsi odredene 8U izrazima: Pm I.gzc.2bar.P2(t. dobija se traienimoment lvf = PM 2 f- PI (t+Ml'cI). Konacno. .5.5-1O .2.L + 1 sina := 47 Na slici P..1.I +-sma. Pv=O.2. cl . =---+. (i = 1.

6m i pod uglom 0:=40°. po sredini vrata. a) Odrediti zakon promel1e obrtnog momenta sile Slika P. H. i koji su za poluvrata zglobno spojenCt na rastojanju b==2. 0:. obrtna su oko vertikalnih osa 0-0.2m. Svaka poluvrata. Odrediti visinu fl. Visina gornje vade je hi == 8m. dok je visina donje vode h2 == 4m.. precnika el.lE: a) Trazeni obrtni momenti su: Ml (z) == pg a [h~ -(~ + Z)2] 2 4 . U vertikalnom ziehl nalazi se horizontalna spojna cev. Na kanalskoj prevoduici sirine l:::10m.5-12 RESEN. G.lem 11. c) Radni pritisak hidraulickog sistema koji sluzi za otvaranje i zatvaranje vrata je p=160bar. za proizvoljni polozaj llivoa vode utiprevodnici. .5-12./em 1. Pz .1. sirine a=5.l. b) Odrediti silu koja deluje 11a zaptivace. SvaIea poluvrata prevodnice spojen<i su sa hidrociliildrom. Aka bi neko nestnicnim radom pokusao otvoriti vrata prevodnice u najnepovoljnijem polozajll da li bi to magao? Uzeti da je protivpritisak u cilindru PD == 2bar . koju zatvara hOlnogeni poklopac teZine G. Slika P. RESENJE: 46 H Pro/. cije su dimenzije kEpa i klipnjace D=250mm i d==15Omm.S-lI pritiska koji deluje na svaka poluvrata gornjih i donjih vrata prevodnice u funkciji ad trenutne visinske razlike spoljasnje (gornje ili donje) i unutrasnje vode. tecnosti gustine P2' pri kojoj ce zapoceti otvaranje .5-11. Pl .48 Site pritiska na ravne povr§i Pro/. koji je nagnut pod uglom 0: i obrtan je oko ose O. nalaze se dvapara vrata. poklopca. Poznate veliCine su: d.

Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicko-pneumatski cilindar (HPC) dvosmernog dejstva.:. d. D-d Kako je ovaj pritisalcmnogo veci od instalisanog (p=609.. p. 2clMi (z) b) F. teZiste odredeno rastojanjima a i b u odnosu na obrtnu horizontalnu osu O..Sile pritiska na ravne povrSi 49 pri cemu se indeks i= 1 odnosi na gornja. Za saviadavanje ovog obrtnog momenta potrebno je da u cilindru vlada pritisak 4Mj (0) D2 p= +PD =609.5-15.:.:. RESENJE: PonavljajuCi postupak izlozen u prime- ru P-1. b. breeD -d-)sina.:. tada se klipovi spustaju sve do h zauzimanja novog ravnotetnog poloZaja. a i=2 na donja vrata prevodnice. h 2a _p c) Najnepovoyniji slucaj je kada je voda u prevodnici ili na nivou gornje ili na nivou donje vfde. Kada na mali klippocne delovati sila F.4>160bar) to u ovom slucaju nije moguce otvoriti vrata prevodnice. Pravougaoni poklopac dimenzija h i R.5-13 Problem :1.3-4.4bar. l.5-14. RESENJE: H = hL/l l pglh(h 2 - ~R2)+6aG lJ2)-1I2 p 2(pglR . Dalde.S-14 sastoji se od dva cilindra precnika diD.. Ispod velikog klipa nalazi se opruga krutosti c. D. ima.5-14. h. Tada obrtni momenat ima maksimalnu vrednost. dobice se izraz za pomeranje manjeg klipa: SlikaP. sil-ine I.:..:..2). F.. UopstavajuCi ovaj zaldjucak moze se kazati da kad god postoji visinska razlika nivoa spoljasnje i unutrasnje vode da ce postojati si1a pritiska koja deluje na vrata prevodnice tako da se uvek obezbeduje neophodno zaptivanje. H. p.. Trenje klipova 0 zidove cilindra zane mariti. P. sila pritiska vode koja deluje na vrata prevodnice ddi ih u zatvorenom polozaju.re [1-( ~)21r Problem 1. teZine G..5-13.:. U HPC-u ugradena je opruga krutosti c i . c. a..6bG) Stika P. pri tome uvrstavajuCi Pm" =0 i Pm =0. G. Poznate velicine su: h. M j (0).j~ Poznati su sledeCi podaci: Go' G. 2? 2 2 Problem 1.. posle koje ce doCi do prelivanja vode preko pre grade. Zatvarac sluZi za regulisanje nivoa tecnosti u rezervoaru. (z) = I 2 ' (i=1. R.l..:.:. u odnosu na obrtnu osu 0. ~~~~. Odrediti visinu tecnosti u rezervoaru. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip nakon delovanja H sile F. ~ y= F( ~r {c( ~)2 + pg D..l.l. Hidraulicki sklop prikazan na 31.:..

x). B staticke deformacije xo' Kada se u rezervoaru A promeni natpritisak na Pm] tada se klip u HPC pomed. NaCi vezu izmedu pomeranja klipa i 'natpritiska Pm] ako vazduh u pneumatskom delu cilindra menja stanje izotermski. d.5-15 1z jednaCine (1) dobija se natpritisak vazduha u pneumatskom delu cilindra: Pma== 1 [(Pm+PIgH)AI-CXO-(P2gh-py)A2]' o Nakon povecanja natpritiska u rezervoaru A sa Pm na Pml klip ce se pomeriti za rastojanje X a natpritisak u vazdusnom prostoru cilindra naraste na novi ravnotdni poloiaj klipa jednaCina ravrioteie sila (Pml + PIgH)A1 = c(xa +x)+ PmAO+(-Pv +pzgh)Az ' zajedno sa jednacinom (1) daje vezu izmedju pritisaka: Pmo)Ao' Koriscenjem ove veze. h. H. a sto iavisi od konkretnih brojnih podataka.a j x+ a :=:: 0 . Kako su svi uvedeni o koeficijenti pozitivni (a o > 0. . uz dopunski uslov a. a) Odrediti siIu kojom treba delovati na Idip da bi sHa pritiska na poklopac Abila dvostruko veca od sile pritiska koja deluje 11a ovajpoklopac kada nema dejstva .. jednaCina ravnoteie sila koje opterecuju klip u pocetnom stanju mirovanja glasi: (Pm + PIgH)A1 == eXa + PmoAO + (-py +P2gh )Az ' (1) Stika P. a l =-A + Pa + Pm +(Pml-Pm)T. xO' PI' P2 · . o 1 . dobijaju se sledeca resenja za pomeranje klipa: 1 XI2 (P m])=-2 (al±~Q~:":4a~a2)' . i jednaCine izotermske promene stanja .50 Sile pritiska na ravne povrsi H II d --. a2 dobija se kvadratna jednacina: a 2 x 2 Oba naelena resenja mogu biti pozitivna.Uvodenjem povrsma poprecnih D'n d'n A preseka: A]:=:: -4-' A2 =4"". te uvodenjem koeficijenata Al ca . 0 0 . Za taj • (Pm] .Pm)jf.RESENJE.. Iznad rezervoal'a nalazi se cilindar precnika D u kame moze da se krece klip teZine G. a.e. Problem 1. > 4a Oa 2 koji daje realna resenja kvadratne jednaCine.A 2 . P:. . Poklopac Au kosom zidu zatvara kruzni otvol' precnika d. a j > 0 . D.5-16." A C a o == (Pml .a2 > 0). Ao == A] . a2 == -A' . Silu trenja zanemariti. Poznate velicine su: Pa' Pm' P".1.Pm)Aj • = cX+(Pm - (Pa + Pma)AOa:=:: (Pa + Pm)Ao(a..

G Pl' PZJ Pa . H=2. Pl =: lOOOlegl m p" =24525 Pa.2m. 1m.a.~+-[p2gta+ P3g(a+b)]}A . ispunjen je tecnostima gustina Pz i P3 koje se ne mesaju. c) Slika P.5-17 RE'SENJE' Zbog jednostavnijeg pisanja uvodi se povrsil1a bocne strane piramide a a 2 + H2 .f!). 1=0.1. 3 .6m. i ugao a=arctg(a/.1. spustiti lelip aka vazduh menja stanje izotermski? Paznate velicine su. nakon dejstva sile. zatvoren je zatvaracem C oblika omotaca kvadratne piramide visine H i postavlje~l u rezervoar E. h1. u kome iznad nivoa tecnosti gustine Pl vlada potpritisak Pv' Ocrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac c. J RESEP/7E: L-J Slika P. h2' el.2m.1. A =: J mogu se definisati sledece sile pritiska: ~ =: -[-Pv + Plg(l+t)jA. = [Pmgh -P3gCt+ b )jA . b) Za leolileo ce se. Pm::=: 13600 kg 1m 3 . do' D.Sile pritiika na ravne povr§i 51 sile na Idip. Pz = 800kg/m\ P3::=: 1200kgl m 3 . ObilazeCi ombtac piramide sa spoljasnje i unutrasnje strane zakljucuje se da tecnosti gustina Pl' P2i P3 kvase sedam karakteristicnih ravnih povrsina oblika trougla (v. a. b=0.5-16 Problem 1. Sud A kvadratnog poprecnog preseka stranice 2a.P. pre rna tome.5-17a i b). P.Poznate veliCine su: a=1.5·. P4 =-[-Pv+Plg(l+ta)jA . h=O. Pz =: {PI".2m.11. sl.

sile pritiska: . na s1. s G Au Problem.P2 + P + P4 ) casa. tako da rad koji je potrebno izvrsiti zaotvararijepoklopca ima ekstremne vrednosti.z:. + P2 + P3 + P4 + 2(Ps + P6 + Pi)j sina. Ovaj zadatak moze i jednostavnije da se reM a a cemu ce biti vise reci u Odeljku 1. kolikom silom treba delovati na dna suda da bi onpotonuo. Poklopac tezine G=2000N. u odnosu na tezista Cj . moze da se krece po vodicama sa koeficijentom trenja iJ.t. b=lm. . P4 i P7 deluju od raYne povrsi.z:. drugo. Kada na dno suda deluje sila F tada sud tone u tecnost gustine p a vazduh u njemu menja '~tanje izotermski. p= lOOOkg 1m • . Pm =t{~(Pa - Pmo = A . .74kN. te zato sile pritiska . h=3m.=O. odredena izrazom (1.. koji na kosom zidu zatvara pravougaoni otvor.5. debljine dna 0. visine H.1. = O. 1. Pz = (-. .7) na rastojanjima.(Pa . = 440. Treba napomenuti.z:. Rezultujuce komponente sila pritiska su: Px = [. Zanemariti efekte izazvane isticanjem tecnosti. P3 i P4 nagnute su pod uglom a.iiTte A1 i A4 u poijupotprilljfca. i. Odrediti ugao a. trece. i P4 deluju izTtad tdiSta zato . 3 2 Ukupna sila pritiska je P = ~ Px + P: + p} = 440.)-G. da se celokupna povrsina zatvaraca C okvasena tecnoscu gustine P1 nalazi u potpritisku sto se da zakljuCiti prema polozaju slobodne povrsi.5-18.. Cilindricni sud tezine G. u odnosu na vertikalni zpravac.5-19. P. u odnosu na horizontalni pravac y. a silu pritiska koja deluje na poklopac odrediti na osnovu hidrostatickog zakona raspodele pritiska. Slika P. ima povrsinu dna spolja As i unutra Au' Ispod sud a nalazi se stub vazduha visine a.z:. pri cemu posebno treba naglasiti da sile pritislca . a=2m.74kN Py = 0..pg8)} . Nivo tecnosti u rezervoaru je konstantan. F2 .5-17a i b. 1.pg(Ha -8)(1-A)' s .+pgH(As -A.52 Sile pritiska na ravne povrsi Ps = {Pmg h -'-[Pzg1+P3g(a+b)1} 1 ' P =[Pmgh-P3g(~a+b)11 ' 6 P7 =-[-PV+P1g(l+a)jA.S-lS pri cemu su natpritisci: pg8)2 +4[Pa (a +8) + Pmolpg .1. H RESElVJE: TraZenasila je: p F = PmA. prvo.. sve sHe pritiska deluju u odgovarajuCim centrima pritiska D j (i = 1..6. Odrediti. Problem. Dati su podaci: 3 Pm =2kPa. dok su sHe: P5 .z:.7).flo su pOJIT. P6 i P7 nagnute poduglom a.

l.x) Sina. 67° Iz jednaCine koju daje prvi izvod dobija se: { 6 G 2] ~L ?' a iz jednaCina drugog izvoda sledi da je za ovu vrednost ugla rad minimalan i on iznosi Wmin == 963J Ikg. s1.( .. Sila pritiska koja opterecuje trenutno okvasenu povdinu poklopca iznosi: P(x) = pgzc (x)A(x) = [Pm 1. max Problem 1. = {Pm + pgh + P2 (a .5-20.) = -85.. Za vrednost ugla ~=180-a=94.1.~.pgh +k pg(a . Nivo tecnosti u rezervaaru . fad je maksimalan i iznosi W == 11609 J I kg.31°. fu == ('6 flpgba 3 + Ga) cosa + flGa Sllla. = 0.l (x) m~etu: + Gsina. aka se poklopac krece po vodicallla sa koeficijentom trenja fl.. potrebno je nati prvi i dtugi izvod funkcije rada pO uglu a. --2 = iw -('6 flpgba 3 + Ga) sma + flGa cosa. Sila trenja iZllledu poklopca i yodice je: F). Naci rad otvaranja pravougaonog poklopca mase In.x) sina g ]ca . a polozaj njenog tezista u odnosu na nivo sIobodne povrsi odreden je izrazom zc(x) = Pm I pg+h+k(a-x)Sina.S-19b).flGcosa + G siri'a. P.+ .x)b ...] (a . [I . == arct .l(x) = fl[P(x)-Hcosa].J" . dok je vucna sila u F(x) = F). t~O sma. Stika P.x)b . P(x) G ' ' v .Sile pritiska na ravne povrsi 53 b) Geosa. Rad otvaranja poklopca iznosi: fa 1 2 1 3".. ' 1 • oa 1 pgba 1 a. Za odredivanje ekstrellla.S-19 RESENlE.· Trenutno okvasena povrsina je A (x) = (a-x)b (v. I' . Ovi izvodi su: oW 1 .Lba +('6pgba +Ga) Sllla. W == JOF(x)dx == 2(P m + pgh)f.flGa cosa.

U}o. Odrediti: a) Silu koja deluje na kIipnjacu svakog od hiclrocilindara.)]= 18. d=100mm.l. I Slika P. Dati podaci su: h=2m.229bar.5-20 RESENJE.Ponavljajuci postupak proracuna izlozen u primeru P.a) F(a) = 4b~~n~ [pglh(H -ih sino. c) Rad sile pritiska koji je potrebno uloziti da bi prelivanje vode preko brane prestalo. dobija se rad otvaranja poklopca: W:::: I-I-g{m+t pab(h+ ~. m=lOkg. 17= 1m. 0. p:::: lOOOkg 1m 3 . G=2P kN.90m. SmatrajuCi da po visini vode u kanalu vlada hidrostaticki zakon raspodele pritiska. sluzi za regulisanje nivoa. Stika P.1. definisanom uglom 0. b= 100m.5-19. RRfENJE.4J. 2 :::: pgl17 [H(a 2 - 2 0.5-21 b) c) W = p= (i. (cosa 2 . 1-1-=0. 1 ) + 2. Na kanalu se nalazi brana cija pokretna homogena pregrada. Pm=lkPa. . Efekte isticanja tecnosti zanemariti.5-21. Pokretnu pregradu brane u proizvoljnom polozaju ravnoteZe drZe dva simetricno postavljena hidrocilindra. 1 =60°. b t :J"'u'. arcsin(H / h). /=8m. b) Pritisak u radnom prostoru hidrocilindra koji obezbeduje ravnoteZu pre grade u polozaju definisanom sa uglom 0. 1 . Pri tome u protivpritisnom prostoru hidrocilindra vlada pritisak Pc =2bar.22153J.) +Gcosa] pri cemu su: a-ugao koji definise trenutni polozaj pregrade i ~ == arctg[ coso.1.cosal)j =. ProJJlem 1. Dati podaci su: a=500mm.1. te:line G. H=1. b=5m.54 Sile pritiska na raYne povrSi je konstantan. voda se preliva preko brane. t (D _d )n 4F(a 1 ) 2 2 +Pc D2 2 2 = D-d 34. D=200mm. U pocetnom polozaju ravnoteZe pre grade.Sina)].

Ova sila pritiska se moze napisati leao P=:: p.! na rastojanjima merenim od teZista povrilina .3) U izrazu (1. odredjivanjem njenih komponenata.6.2) Projektovanjem u vertikalnom pravcu elementarne sHe pritiska d~" koja deluje na elementarnu povrSinu ciA (s1.lljlllllll3 lkJrivlllI p'lHl'rS Ako se posmatra kriva povrS A proizvoljnog oblika (81. Vz je zapremina dobfjena projektovanjem hive povrJ? It vertikablOm pmvcu.3). tj.55 1.1. tada na nju deluje sila pritiska p:::: .6)): !rp-j-::::-pg-z-c-jA-j-=----P-m-.6. 6. i Pz njene komponente.6. na pr.1. ~. Projektovanjem krive povrSi u horizontalnim pravcima Ox i Oy.6.1. S obzirom da je silu P U opstem slucaju teSKo t odrediti resavanjem integrala.5.::zdA z elementarna zapremina koja ispunjava prostor od elementarne povrsi dA do nivoa slobodne povrsi tecnosti to ce rezultujuca sila pritiska u vertilcalnom pravcn biti: Pz :::: t pelA z z ::: pgt zelA z :::: pgt dV=:> z z r.6.1). 6. dobija se komponenta element arne sile pritiska dPz :::: pdAz :::: pgzelA z • S obzirom da je dV::.cj-A-:""j'. (i=x..zci :::: lc.6. SILE PRITJISKA NA K. pri <semu su Slika 1. to ce se njenom odredjivanju pristupiti na jednostavniji naCin. / AiZc. neld poklopac. SHe pll"itiska koje deil.1) koju kvasi sarno sa jedne strane tecnost gustine p.y) (i=x.pclA .1..1) (1. i koja predstavlja. Px ./ + pJ + pi.-=-pg-=-=Vz-'I (1. na nivo slobodne pO)lr§z: .6.y) (1.RIVE POVRSI I TELA KOlA SlE NALAZE U TECNOSTI 1. koji je veoma jednostavall za prakticnu primenu.iIi. u odgovarajuCim koordinatnim ravnima dobijaju se rayne povrsi povrsina Ax iA y na koje deluju sile pritiska (odredene izrazom (1.

komponertta jedinicne stle koja deluje na btlo kLJii fluitlni debe i Vs . sl. p=lOOOkg/m • c) p A Slika P. s => Ips:::: pFFs I (1.2m.) .6. s Hm 8to se merodavl1e zapremzi'le odredtqu .1.fi na nlvo slobodlle povr.3).1.ira/iranjem prostora od olcva.. pa se zato sHe pritiska na takvim povrsinama uravnotezav<lju i kao tak.6. Dati su podaci: R=O.ve se ne uzimaju u obzir.1). s) to ce sila pritiska u proizvoljnom pravcu bid: p. s) .6.6-1b). sledi da je dPs =dPn cos(H.s) = pgcos(k. 1. 2 x1 x2 a koje su odredene primenom izraza (1. (v.6.~) JRl. P =[Pm +pg(h+1 ~)]± R n .ile zapremine Vs' Problem 1. h=2m.P.lbar. Na osnovu napred recenog moze se odrediti sila pritiska koja deluje u proizvoljnoID pravcu odredenom jedinicnim vektorom s.s)J A As z_ _ dA cos(k. Vertikalne sile pritiska odreduju se primenom izraza (1.fi teCitosti u pmizvo!inom pravcu So Napadna linfia ow Slfe pmlazi kroz tezi. na kojima deluju horizontalne sile pritiska. =J pgzdAcos(ii.s) .5) z U opstem slucaju napadne linije sila P ' P i P se ne seku u istoj x y z tacki sto za posledicu ima stvaranje momenta u odnosu na neku proizvoljno izabranu osu. 1=2m. Odrediti sile pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A sirine I.4) U odnosu na horizontalne pravce (i=x.6-1.56 SiZe pritiska na krive povrsi Vertilcalnastla pnliska P prolazi hvz tdiNe zttpremine Vz • Na osnovu poznavanja z komponenata moze se odrediti i intenzitet rezultujuce sile pritiska P=~P. Trebanapomenuti cia se pri projektovanju odgovarajuce povr8ine preklapaju.6~1 RESENJK Prj projektovanju poklopaca A i B u. 3 Pm=O.6) pri cemu su: Fs = gcos(k.6. i sferni poklopac B poluprecnika R. horizontalnom pravcu dobice se rayne povrsi oblika pravougaonika povrsine A"I= Rl i polukruga povrsine Ax2 = R rc/2. (1. 2 P =[Pm + pg(h. Kako sa sl.:+~.y) uglovi pod kojima je nagnuta rezultujuca sila pritiska su: (Xi = arctg(P 11.1. (1.zapremifla dobijena projektovanjem hive povr.6.+P}.Ii u vertzKalnom praVClt do .lel1e hive pow.

dok se po1ozaj nivoa slobodne povrsi tecnosti gustine P2 odreduje iz jednaCine hidrostaticke ravnoteZe P2gx = 4F / d. D.. 1 4 d 2 l ~ :::: PIg (h+ P1g)-4-+12(D +dD+d )fJ +"23("2) n . pv=3kPa.P.2 . Odrediti silu F kojom treba delovati na ldip da bi veza A-A u pregradi P bila neopterecena.. Nivo slobodne povrsi tecnosti gustine PJ na1azi sena rastojanju Pn/PJg u odnosu na nivo tecnosti u sudu. Ps == Px I R +(P P x2 z2 - Pz) .l. 1)[(D2 +dD+d . 2 pg 43 -.6·3.Sile pritiska na krive povrsi 57 rtivoa s!obodrte povrsi Tom prilikom dvostruko srafirane zapremine (sl. Problem 1. moze da Se resi primenorn metode potiska (vidi Odeljak 1. d.(h+-)---R 31C 'P =pg--R 31C. vertikalne sile pritiska su: Pm] .=4m. P2 :::: lOOOkg / m 3 • .1. T. Ovaj zadatak. h2 =2m.P.Da bi se odredile sHe pritiska koje deluju na vezu A-A.6-2 kvasi tecnost gustine PI' pa ce prema sl. Odrediti ukupnu silu prifiska koja opterecuje pregradni zid A-A sirine L.6-2b vertikalna si1a pritiska na taj deo hive povrsi biti: f D2 Pm· n n 2. 14 3 P =pg[ -R 21C+(h+-)R I.1.3) za poklopac B-B. 4 pg . Dati podaci su: ho=lm. 23 z. h]=2m.86kN.. Poznate veliCine sU:P m ' h.6. do.. P1 == 800kg / m 3 . J 7 Rezultujuce si1e pritiska. a =45°.n. I ovaj zadatak veoma elegantno moze da se rdi primenom metoda ravnoteze tecnosti i potiska. ) 2 = 2504N. ==pg [1 2 rr. P. Konusno-polusferni poklopac sa gomje strane Slika P.n i iznosi X= 4F / pzgd. Problem 1. -R Pm 14 . takode. P2 )fJ +d3l}. 2 Iz uslova zadatka p] I = 3 4 P2 dobija se izraz za sHu 2 F == (Pm +p1gh/~n + P2g(~ )2{H + ~ ell. Tezinu konusno-sfernog poklopca zanemariti. kvasi tecnost gustine Pz a vertikalna si1a pritiska na taj deo povrsi je: P2 fn 2 z 2 d 3 D rr.0-2. l=lm.6-1c) ne uzimaju se u obzir. PjI Pz' RESENJE. H. R=lm. potrebno je naCi polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti. l J dok sa donje strane povr!. FA = ~21 + Pz2 == 17.2) za poklopac A-A i metode ravnotde tecnosti (vidi Odeljak 1. koje opterecujupoklopce A i B su: . Prema tome.6. jer definisusile koje se uravnotezuju. lJ :::: P2g 12(D +dD+d )H+ ("2) n+--(x-H) .

Odrediti: a) re:zultu- jucu silu pritiska koja opterecuje zid A-B. a=4 0 .+ Z tgcx. ~g '~cx. PI' P1 1 2 . P3 ::: 1000 kg 1m. +(Pm + P]gh1 + P2gh2 + P3gT)h-jL = 278kN . b) Kada se sa spoljasnje strane zida A-B naspe tecnost gustine P3 do visine x tada 2 je horizontalna komponenta sile pritiska P. .2kN.6-4. h 2 =2fll. /1 3 =lm.leFIZ 1. + Pz = 3 U. Pz = p] ( . . koHlea je tad a rezultujuca vertilealna sila pritiska_ Dati podaci su. Zid A -B sirine L po visini kvase tri tecnosti. i vertikalna haL hI h1 P =-Pv-+(-Pv +P1g-Z )-.6.+P1gh1)IL=240.3) dobivaju se horizontalna hI .').6-4 Prof.8kN 2 P2g P2 komponenta sHe pritiska.4N.. Ukupna sUa pritiska koja deluje na zid A-A je PA :::"Ii Px + Pz / 2 2 ::: 317. I.R-rcL ~ a+(-p.. k g I rn 3 . koje iznose: R h2 P" ::: PmhL + (Pm + P1gZ)RL + (Pm + Plghl+ PzgT)h2L + h3 .1. L=jm.1) i (1..6_3) odreduju se horizontalna i vertikalna komponenta sHe pritisica.R +-4 R n)Lg+(P m + Plghl + P2gh2 + P3g-2 )-.7kN. 3 Pm 1 2 . 1z uslova neopterecenosti zida u horizontalnom pravcu (Px ::: ?.p"hoL+ (.1. dobijase traiena visina nasipanja .PI' + P1g2)h1 L+(-p" +P1gh l + P2g-Z)h2L == 206. b) do koje visine treba nasuti sa spoljasnje strane zidaA-B tecnost gustine P3 da bi zid u horizontalnom pravcu bio neopterecen.6-3 Slika P.11 ::: R = 1m. . smcx. h3 h3 .6.-Lcoscx.-Lcosa =139. PI::: {\. Pm =5JrJ'a_ REj"ENJE: a) Primenom izraza (1. A Slika P. +P2 [ (--+-h])2RL+. pa ce rezultujuca sila pritiska biti: ?:::~ P.' == P3gx2 L 12. h? Px ::: .58 Sile pritiska na krive povrsi RESENJE: Primenom izraza (1.r • v ~ ·5· noo "7VV gl h=1m.6. Pz = """k' m 3 .8kN.1) i (1.

. h -1m 1-'2 ..... kvase ~=xn~~j.1..1. a one iznosel1 == Jh1 +h2 i 1 2 =. sirine 1=4m...4kN.. Parabolicki zid definisan jednaCinom y = x . dok ga sa druge strane kvasi 3 tecnost gustine P3 == 800kg / m .." -lnn01ra/1TI". PX2 = (P1g h1+ P2gT)h 2 B = 82.. i b) Kolika je tad a rezultujuca vertikalna sila pritiska koja opterecuje ovaj pregradni zid? Dati podaci su: a=lm.. dobija se rezultujuca vertikalna sila pritiska P. • . '''1navisin"1T1a h -2m. koja je usmerena vertikalno na gore.6.Horizontalne sile pritiska koje deluju na zid.6-6 pravcu do kojih tecnosti kvase zid..6~5. sirine B=4m.. 3 ....l LA. .~ _Q(l(l1rlT/.... A .Sile pritiska na krive povrSi 59 x == ~2Px/(P3gL) = 4347mm.n~ J-Il . hi Problem Jl.. su: 1 2 PX1 ==2"P1gBh1 =62. RESENJE." == Pz' . 0::....sj. i iznosi: Px == Px + Px = 14S. 'V AY I h2 dok je ukupna horizontalna sila jednaka njihovom zbiru. I1 h3 1 2 lJ Pz = P3l2" tgeL +(x-h3 ) tgeL +"4R n+(x-h1 -:-h2 -h3) Lg. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu pritiska tecnosti koje deluju na zid. 0'-"' O1.. Vertikalna sila pritiska (iIi sila potiska) koja deluje sa spoljasnje strane zida A-B.6. Konacno.6~6.Sm. .. prema (1. U zidu A-A.Pz == 6819N. . h=2m... H h a) b) Slika P.L '" V''JV .. prema izrazu (1.Jh'... 2 Lv'-" AV~L...6-S Problem 1. Odrediti: a) Natpritisak koji treba da deluje iznad tecnosti gustine P3 da bi rezultujuca horizontalna sila pritiska na zid A-A bila jednaka nuli.18kN.l..1...6 ..L. 3. H=O. odreduju se granicne !coordinate u horizontainoll C=-~ll~ Slika P.1)... nalaze se dye cilindricne povrsi polu3 precnika R=lm.. '~2 -~~ ~. VVVJ...3) iznosi: . 1 2 x P y2 \ Iz jednaCine parabole y = x 2 ...... '''b' ... Sa jedne strane zid kvase tecnosti gustina P1 == 1000kg/m i P? == 1200 kg / m 3 .78kN. .La...

60

Sile pritiska na krive povrsi

Za odredivanje vertikalnih komponenata sila pritiska posmatraju se dikrencijalno mali elementi povrsina dA] idA 2 koji su okvaseni tecnqstima gustina PI i P2 na kojima vladaju hidrostaticki natpritisci: PI ::= Plg(h l + 112 - y) i P2::= P]ghl + P2g(h 2 - y). Primenom izraza (1.6.1) sile pritiska na krive povrsi su dP; = PidAi (v. sl.P.1.6-6), pri cemu indeks i ima vrednost 1 iii 2. Konacno, vertikalne komponente sile pritiska su:

~'I ==:J:~PIBdX==: Pl{Ch +h2)(lI- 12)-jU:- li)]B=25,03kN,
j

~'2 t P2 Bdx
::=

== [(PIghj

+ P2gh2)12 - P2g Ii ]B ::= 88,94kN,
::=

odnosno ukupna vertikalna sila pritiska je Py

PYI + ~'1 = 114kN.
2

PruD/enD 1.6-7. Zid definisan jednacinom y = ax 3 +bx +cx ima sirinu B=2m. Izuad vade vlada konstantan natpritisak P m =O,2bar. Odrediti rezultujucu silu pritiska koja deluje fla zid. Dati su podaci: l=lm, L=l,Sm, 0=1, b=2, c=3, 3 p= lOOOkg/ m .
2 RESENJE' UvodeCi visine: H::= a[3 +b1 +cl, i
3
'J

h==aL +bL-+cL-H, kaje se odreduju iz jednacine zida, i koristeCi postupak dat u primeru 1.6-6, dobivaju se komponente sile pritiska:

Px Py
SlikaP.1.6-7

=Pm(h+H)B+1pgH 2 B,

= Pm BL + pg[H - (4 13 +3[ 2 +2 /) Bl,
b

. a

c]

na osnovu kojih je rezultujuca sila pritiska

H

x

ProDlem 1.6-8. Na kanalu se nalazi homo gena obrtna pregrada .. brana, mase m=5t, sirine 1=10m, koja sluZi za regulisanje nivoa vode u kanalu. U poloZaju prikazanomna sl.P.1.6-8, u kanalu je maksimalna visina vode. U ovom polozaju pregradni zid ima oblik opisan jednaCinorn x = ky2. Pregradu drie u ravnoteii dva identicna, paralelno spojena, hidrocilindra. Odrediti: a) Horizontalnu i verfikalnu sHu pritiska koja opterecuje pregradu .

Stika P.1.6-8

Sile pritiska na krive povr,~i

61

b) Obrini moment u odnosu na horizontalnu obrtnu OSll x, a koji potice od dejstva . sile pritiska tecnosti. c) Polozaj dejstva vertikalne sile pritiska u odnosu na vertikalnu osuOy. d) Pritisak (PI) u radnom prostoru hidrocilindra koji branu drZi u ravnotezi, pri tome je vrednost protivpritiska P2 ==2bar. Silu trenja zane mariti. Dati podaci su: h=2m, H=4,2m, d=80mm, D=150mm, k=O,2.
RESENJE1 2 k

Py ="3 pglh' b) Obrtni moment vertikalne sile pritiska je
0

a)

P< =="2 pglh = 196,2kN; My ==
Xh

=52,32kN.

I xpg(h - y)ldx
0

==

1 10k 2 pglh 5 ,

tako da ukupni obrtni moment sila pritiska iznosi: h 1 3 22· Mp=Px.-:;+MY=30Pglh (5+3k 11 )=143,357kNm. c)
Xc

= My / Py =lokh =O,24rn
2

3

2

D2 d)
PI = Pz
D" -d
0

2

+.

n(D~

?

-d )Hcosa

2

kh 2 (kip +-2- mg ) = 19,12bar,

a 1.6.2. Sila potiska

= arctg[kl1 2 / (H -h)] = 19,98°.

Ako neko telo pliva u tecnosti gustine p tad a se vertikalna sila pritiska moze primenom izraza 1.6.3 odrediti u obliku:

P = pVg

(1.6.7)

pri cemu je V-zapremina potoplienog dela tela ako tela pliva na tecnosti (s1. 1.6.2.1a); Iii p zapreml;za tela, aka je tela zaronjeno u tecnosti (sI.1.6.2.1b). Sila pritiska (1.6.7) koja It vertikablOm praVClt delttje na telo, naziva se sila potiJi<a, iliArhimedova slla potiska. Ova slla ne zavisi od polia pritiska koje dada oko tell4 tj. ne zavisi od dubine na kojoj se tela nalazi. Na telo teiine G koje se nalazi u tecnosti deluje sila potiska P. Poredenjem ove dye sHe, zakljucuje se: da ako je G=P felo pliva I na tecnosti, iii u njoj 1ebdi; aka je G>P telo tone kroz tecnost; ili ako je G<P tela izranja iz tecnasti sve dok se ne postigne ravnoteza sila G=P. KoristeCi silu patiska citav niz problema znatno jednostavnije moze da se resi. Nairne, ako je kriva povrs (s1.1.6.2.2)

p

a)
Slil<a 1.6.2.1

b)

r-\7Q----.--..-z
."

\.

\J~

.,'

R

Slika 1.6.2.2

62

Sile pritiska na krive povrsi

okvasena sa tecnoscu gustine p, tada ,j'e moze ':zdvojiti karakterirtiCiza zapremina i nezavi,f/lo posmatratl l1.jena TllWloteza. Tom pnlikom izdvojena zupremina V ponaJa se lao da je telo te zapremlize zaronjeno It teCi-lOst. Tada na tela delujn: sila potiska

Po = pV g, normalna sila pritiska P na granicnu povrs A-A i sila reakcije veze N Prema tome, za izdvojenu zaprerninu vaz} ravnoteza sila:
IR=P/V+PVg!
Zbog uvodenja sile jJotiska, izlozeni postupak se moze nazvati metoda potiska.

R.

(1.6.8)

Pr.olllem il..6-9. Sud tdine G=lkN, oblika paralelopipeda stranica a=lm, b=2m i H=lm, pliva na vodi. Koliki (kvazistacionarni) Iad treba utrositi da bi se sud potopio?
l?Efhw7E: U pocetnoID stanju ravnoteze na sud deluje sila potiska Po = pgabho' pa se iz jednaCine ravnoteie sila Po = G do b~ia gaz suda ho = G! pgab. Kada na F(x), sud delui/;: promenljiva sila F(x) tad a sud v G tone. Pri tome, u proizvoljnom po.loZaju 5..1J.·_fr.;;fi~'.:"iM~,;-=-~x suda (v. sl.P.1.6-9b), na sud deluJe slla - =.t=- /""";{~~ po"':slra'~ "'~:t.';-;";,:'1?"'f'·):(Y; l.l ,,., ho I ;;%?,VA1".,.,;2',·'. v 0-l'i~JP:!;t:;2 P(x) = pV(x)g = pab(ho +x)g. ( P(x) Zataj proizvoljni polozaj vazi ravnotda !:I) sila P(x)=G+F(x), iz koje se dobija a) F(x)::: pgabx. Na kraju, na osnovu ove sile Slika P.1.6 ..9 dobija se rad potapanja: H-1'o I 2 W=0 F(x)dx ="2 pgab(H - ho) ::: 8835 J.
/i'/;%,."/' --

f

Pyo/PleJ'R 1.6~lO. Odrediti silu kOjOID treba delovati na konusno tela tezine G=400N da bi se ono potopilo. Dati su podaci:h]=200mm, h2 =300mm, h=lm,
d=500mm, PI = 800kg / m , P2 d
14----1 3
=:

900kg! m , P3 ::: lOOOkg / m . RESENJE: Qa, bi konusno telo potonulo potrebno je da sila F obezbedi polozaj tela prikazan na sl.P.1.6-10b. Tada je s geometrijske tacke gledista polozaj konusa odreden precnicima d] i. d 2 koji se nalaze it slicnosti trouglova d Cf2 d 1 · •• h Hc.:.(h +h2) H -hI' llznose:
1

3

.

3

a)

b)
Slilca P.1.6-10

dl

=~(H-hl), d2 =~[H-(hl+h2)1.

U tom nOVOID nivnotdnom polozaju na pojedine delove tela, a prema sl.P.1.6-10
2

deluju sledece sile potiska:
~ ::: PJV;g
=:

PJ U(d +ddJ+d] )hJg

11:

2

SiZe pritiska na krive povdi

63

P3 = P3V3g= P3 U(H -hI ·-h2 )g·

din

.

1z jednaCine ravnoteze sila za polozaj konusnog tela dat na sl.P.1.6-10b odreduje se sila kojom treba delovati da bi konusno tela potonulo, a ona iznosi: F", Pr +P2 + p., -G = 154,6N.
ProD/em 1.6-11. Cilindricni sud precnika Do napunjen je tecnoscu gustine p. Na tecnosti pliva plovak tezine G, koji se sastoji od dva cilindra precnika Did, i visina Hi h; i polusfere poluprecnika R. Kada na plovak deluje sila F plovak tone. Odrediti za koliko ce se klip spustiti nakon dejstva sile F. RESEN.!E: U pocetnom polozaju ravnoteie plovka (sl.P.1.6-11a) deluje sila potiska Po = pVog l;l kojoj je Vo potopljeni dec zapremine plovka, a pri tome vazi jednakost sila G = Po- Nakon ..... x F dejstva sile F plovak se spusti za tastojanje x (v. sl.P.1.6-11b). U tom novom ravnoteznom polo-h zaju na plovak deluje sila potiska:

P = P(Vo + f,V)g = Po + pg-4-(x+ y) Veza izmedu pomeranja x i y nalazi se iz jednacine zapreminskog bilansa xD 2n 14 = y(Dg - D2)1T./4,

D 2 7t

a)

b)

Slika p, 1.6-11

i glasi: y = xD2 1 (D; - D2). Kaleo za novo ravnoteZno stanje vaii jednakost sila F+G =P, to ce se iz ove jednacine dobiti pomeranje plovka: 4F D; _D2 x=-pgn D2 D2 .
o

PrOD/em 1.6-12. Sud S, tezine GI , ima povrsine poprecilih preseka unutra Au i spolja As' Sud je napunjen tecnoscu gustine Po, do visine H, il kojoj pliva cilindricni plovak povrsine preseka Ao i teiine Go' Sud S pliva u tecnosti gustine p. Kada se cilindricni plovak dodatno optereti tezinom G, odrediti za koliko se poveca nivo tecnosti u sudu i . H koliko sud utone u tecnost gustine p. RESENJE- Posle dodatnog opterecenja plovka sa teiinom G, nivo tecnosti u sudu se poveca za x = G/ PogAu' a sud S pri tome utone u tecnost gustine p za y = G/ pgAs .
p

I

\
\

As

G1

Slilm P.l.6.12

Problem 1l.6-13. Plovak konusno-cilindricno-sfemog oblika pliva na vodi. Nakon dejstva sile F plovak dodatno uroni u vodu, a pri tome ne potone. Odrediti za

64

Sile pritiska na krive povrsi

koliko se spustio plovak nakon dejstva sHe F. Poznate veliCine su: d, R, D, h, H, F, G, p. .
RESENJE- Nakon primene jednaCina ravnoteZe sila za

pocetni i krajnji polozaj mirovanja plovka, dobice se spustanje plovka:
x::=-- 312(-.---R --)+d -

H

D-d

I l

F +G

pgn

4 3

3

d h 4

2

3

p
_3

Slika P.1.6-13 Problem 1.6-14. Plovni objekat tezine G pliva na vodi. Dno plovnog objekta ima pravougaoni poprecni presek povrsine As' Na vrhu plovnog objekta nalazi se kruzni otvor precnika D i visine a. Da bi plovni objekat zaronio potrebno je povecati teZinu, a to se postiZe ubacivanjem vode u komo·ru K, koja ima povrsinu dna Au i visinu b. Pri punjenju komore vodom vazduh u komori menja stanje izotermski. Ako je natpritisak vazduha u komori na pocetku Pmo' odrediti koliki ce natpritisak vladati u komori kada plovni objekat zaroni.
D RESENJE- Kako je visina punjenja vodom

12(---R 3 _-)+d 3 pgn 3 4

G

4

d 2h

l J.

komoreK
1 D n G x=-( 4 H+--a--) Au "s 4 pg ,
2

to ce natpritisak u komori biti Pa x + Pmo b Pm= b-x As Treba napomenuti da je razmatrani problenl Stika P. i,6-14 sa krajnje pojednostavljenim modelom plovnog objekta, tj. podmornice. I pored toga opisani postupakzaronjavanja vaii i za realne modele podmornica. Pri izranjanju plovnogobjekta sila potiska treba da bude veca od sile tezine, sto se postize prainjenjem komore K.
Problem 1.6-l5. Predmet tezine G sastavljen je odcilindra precnika d i polusfere poluprecnika R. Predmet se jednim svojim delom nalazi u cilindricnom sudu precnika D, a drugim van suda u prostoru okolnogcatmosferskogpritiska Pa' U sudu, iznad tecnosti nalazi se stub vazduha visine apodnatpritiskom Pmo ' Kada na predmet deluje sila F tada predmet tone, a vatduh u cilindricnom sudu menja stanje adijabatski. Kolikom silom treba delovati napredmet da bi seon spustio za rastojanje x?
RESENJE' Pocetno stanje mirovanja predmeta moze da se, prema izlozenom u

Odeljku 1.6.2., razmatra uz pomoc sl.P.1.6-15b. Tada, na predmet tezine G deluje sila potiska Po = pVog i normalna sila pritiska PNo = Prnod2n / 4, i tada vaii jednacina ravl10tde sila:

Sile pritiska l1a krive povr§i

65

a)

b)

c)

Slika P.1.6·15 Po =: G+PNo . (1) Usled dejstva sile F, sistem ce zauzeti novi ravnoteini polozaj prikazan na s1. P.1.6-15c. Posle dejstva sile F, u odnosu na prvobitno ravnotezno stanje, nivo tecnosti u sudu ce se povecati za visinu y, a sto ce izazvati povecanje natpritiska na vrednost Pm' Primenom jednacina: zapreminskog bilansa adijabatske promene stanja
2 21t
IC

2 d rc 2 2 rc -4- x =(D -d )"4Y '

(Pa + Pmo )[(D -d )4'a] =: (Pa + Pm)[(D -d )4'(a- y)] , odreduju se visina porasta nivoa i novi natpritisak
d
2

2

21t

IC

Pm == (Pa + Pmo)(-y) - Pa • a2

a

1C

U razmatranom - novom ravnoteznom polozaju, prema Odeljku 1.6.2., na predmet deluju sila potiska P PN
d
2
=:

pVg =: pg[Vo + d
y.

4

1t

(x+y)], i normalna sila pritiska

=:

Pm -4-' pa tada vazl Jednacma ravnoteze sIla P =: F + G + PN , iz koje se uz
D2 d 21t
2)--'

1t

y.

y.

pomoe jednaCine (1) dobija sila
F==(Pm-Pmo+pgx
D -d
2

4

2r

Problem l.6-16. Gustinomer se sastoji ad sfere poluprecnika R i cilindricne cevcice poluprecnika r .. Pri baZdarenju gustinomer se prvo stavi u vodu, gustine Po' i tada ima pokazivanje 110 = 0, pri cemu je 110 brojpodeoka merrie skale (sl.P.1.6-16); a zatim se stavi u drugu baZdarnu tecnost, gustine P1' kada ima pokazivanje 111, Kada se gustinomer stavi u tecnost nepoznate gustine na skali se ocitava 11 podeoka. Kolika je merena gustina tecnosti?

Po

RESENJE' U toku baZdarenja i merenja sila potiska je:

Slika P.1.6-16

66

Sile pritiska na krive povrsi

Po == Po gVo == PI g(Vo + 171 LlV) == pg(Vo +11i1V)
gcle su Vo zapremina istisnute tecnosti kacla je gusti~omer u vodi i LlV zapremina koja odgovara jednom podeoku. Eliminisanjem iz prethodnih izraza zapremina Vo i L::.V dobija se merena gustina:

P POl fll +~( E.9.. -1)]. PI
==
/1 1

Problem 1.6-17. LeteCi balon mase In nalazi se na visini z gde je gustina vazduha r. U balonu nalazi se gas gustine Pg (p > Pg)' Kolika zapremina balona mora biti ispunjena gasom da bi se on nalazio u stanju ravnoteZe? RESENJE: Princip leta balona zasnivan je na ravnotezi sile teZine i sile potiska mg == (p- Pg )gV iz koje se dobija potrebna zapremina balona
V=inl(p-P g )·

Slika P.l.6-l7 ProDlem 1.6-1S. Konusni zatvarac je povezan pomocu krute poluge, obrtne oko tacke 0, sa pneumatskim cilindrom, a cilindar, pale, sa vazdusnim prostorom iznad ulja. Zatvarac je napravljen od materijala gustine natpritiska u sudu konusni zatvarae zaptivati. Masu poluge i klipa zanemariti. Dati su podaci: D=lOOmm, D]=100mm, a=200mm,
Pm
1,\

= 7800kg 1m3 • Do kog ce

b=150mm, H=O,5m, h=O,lm, P== 880kg/m . RESEN1E: Preenik zatvaraca na mestu zaptivanja je d=D/2. Sile koje opterecuju pOlUgll (v. sl.Pl.6-18b) su: teZina zaptivaca : 2 I D 1l '1 .. G ==P Vmg=Pm3-4- 2hg, Sla pntlsk a
m

3

a)

pneumo-cilindra PM == PmD;n I 4, sila potiska i normalna sHa pritiska koje deluju na zambljeni konus: 2 2 n Po == pVg== p(D +dD+d )12hg ,

b)

PN ==[Pm+pg(h+H) ]4'
1z momentne jednacine za taeku 0: PMb==(PN +G-·Po)a, dobija se:

d2n

SIiIca P,1.6-18

Pm

S;

pga 2 [ -+Hd 2 --:s(D 2 -2d+dD) == 11769Pa. 4G h 2 . 2 bD1 -ad npg

J'

.

Sile pritiska na krive povrsi PruDlem 1.6-19. U hidraulicnom-pneumatskom uredaju nalazi se klip koji sluzi za pokretanje ventila, i opruga krutosti c=lON/cm koja ima staticku deformaciju a=20mm. Odrediti: a) natpritisak Pmo' koji ddi ventil u polotajl1 prikazanom na slici P.1.6-19, i b) natpritisak vazduha neposredno pre otvaranja ventila. Nivo ulja u uredajl1 je konstantan. Sile viskoznog trenja na pokretnim povrsinama klipa i ventila zanemariti. Dati podaci su: H=O,lm, h=20mm, b=5mm, D j =40mm,
D=30mm, d=lOmm, d j =5mm, G=lON, p= 900kg/m .
3

67

RESEN.fE

Slika P.1.6-19 a) P rno == TC(D/-d 2 )
b) Pm=
n(Di -d ) \
24 2

{G+ca+pg~[ (d 2 -dJz)H -1CD2 +Dd -2d 2 ) J} =2S470Pa,

iG+c(a+b)+pg%[(d2-dt)(H-b)-fCD2+dD-2dzll=29712Pa.

PmD/em 1.6-20. ZatvaraCi ohlib konusa i polusfere nalaze se na poluzi,. koja je obrtna oko tacke O. ZatvaraCi su napravljeni od celika gustine Pm == 7800kg / m3 • Odrediti posle kog natpritiska Pm zatvaraci nece zaptivati. Masu po luge zanemariti. Dati su podaci: d=SOrrun, R=SOmm, D=2d,
h=SOmm, H=O,Sm, c=R/3, Ro=3/2R, H o=1,2m, a=300mm, b=lOOmm, P v =500Pa,

P == lOOOkg / m3 .
RESEN.fE
1 Pm ;::: R2'TC

Slika P.1.6-20
2 2 d 'TC D nh 'TC 2 . 2 1 (-P v + pgHo )-4-+ Pmg-6-- pg i2(D +dD+d )h

{ar bl

J+

2 3 2 3 2 } +"3 pgR 'TC- Pmg("3 R +Roc)'TC - pgH== 5249 Pa.

PruD/em 1.6-21. Konusni zatvarac, koji je napravljen od materijala gustine 3 Pj = 7800kg / m , ima zadatak da propusti ulje u cevovod pri porastunatpritiska iznad ulja. Pokretanje zatvaraca bmogucava pnel1matski cilindar precnika Dj = 50mm. U pneumatskom cilindru nalazi se opruga krutosti c=lON/mm, koja je prethodno sabijena za vrednost a=lOmm. Posle kog natpritiska zatvarac l1ece zaptivati cevovod? Konusni zatvarac i pneumatski cilindar povezaru su krutom polugom, koja je obrtna oko tacke O. Trenje u pneumatskom cilil1dru zanemariti. Dati su podaci: D=lOOrrun, d=SOmm, hj =120mm, 1i=60mm, H=O,Sm, L=O,2m,

\
\

I=O,3m, p == 900kg / m3 •

68

SiZe pritiska na krive povrsi RESENJE- Horizontalni konusni . zatvarac koji je jednim svojim delom u tecnosti gustine p. a dnigim u cevi pIecnika d,· moze da se izdvojeno posmatra (v. sl.P.1.6-21b), tada se prema 1.6.2. formira zapremina zarubljenog konusa na koju deluju sila potiska

D

~ifll··········-·-·-·a)
b)

Pz := pVg:= p~ (D 2 +dD+d 2 )hg;

i normalna sila pritiska PN := pgzcd2rc 14, Slika P.1.6-21 pri cemu je zc:= H +Pm 1 pg. Osim ovih sila pritiska na polugu deluju i sledece
sile: teZina konusnog zatvaraca G:= p,Fmg:= P;"g~21l hj' sila pritiska pl1eumatskog cilindra PM
".

2

:=

PmDj2rc 14, i sila u opruzi Fo := ca. Uvodenjem rastojanja:
Xc

polozaJ3 tezlsta zarublJenog konusa sile pritiska
flzc

y . y .

:= 4"

h D2+2dD+3d 2 D +dD+d-

2

1 , 1 polozaJa

v'

deJstva normalne

:= A~

I

c

=

j~Z , momentna jednaCina za tacku 0 glasi:
c

2

(PM - Fo)/ + Pzx c - G

4 - P" (L -I:!.zc) o.
:=

hI

.

Konacno, iz ove momentne jednaCine, dobija se traieni natpritisak:

Pm 2

4

(Djl-d L)n

2

2

hj . dl l . lFol+GT-PzXc+pg(HL-·16)J= 1,66bar.

r

Problem 1.6-22. U kosom pregradnom ziduizmedu dva rezervoara nalazi se zatvarac oblika polulopte. ledna pJegova stralla okyasella je tecnOsCll gustine PZ' a druga izlozena polju konstantl1og pritiska. Od:rediti pokazival1je h manometra, za slucaj da.sila istezanja veze A-A iZIlosi R j :=20kN. NaCi silu koja u tom sIucaju vezu A-A opterecuje na smicanje. Dati su podaci: hj=1,2m, lii=2,2m, R=0,4m, pv=8kPa, ((.=30°, Pj

= 900kg/m 3 ,

P2:= lOOOkg/m 3 , Pm =13600kg/m

3

.

b)

h
a)

Slika P.1.6-22

RESEN./E: Na OSIlOVU pokazivanja maIlometra, zakljucuje se da sa unutrasDje strane poklopca A-A vlada potpritisak, koji prema 1.1.5. iznosi PVG =Pmgh. Ovaj problem je n,!.jlakse reSiti primenom metode potiska, izlozene u Odeljku i.6.2.Prema ovoj metodi treba zapremil1u . poluiopte izdvojiti (v. sl.P.l.6-22b). Tada na izdvojel1u zapremil1u deluju:

Sile pritiska na krive povrsi

69

- sila potiska Po::: Pz Vog == 3" P2 gR n, . - nonnalna sila pritiska PN == (-P v + P1gh1 + P2gh2 )R n, - sila potpritiska Pv == PvoR2n , - i sila reakcije veze R== R; + Rs' Na vezu A -A deluje sila istezanja R; == PN + Pv - Po coscx, iz koje se dobija pokazi1 vanje manometra h::: 2 (R; + Po coscx- P )::: 134mm. N PmgR n Takode, na vezu A -A deluje i sila smicanja, koja izn08i Rs == Po sincx == 657 ,5N.
Problem 1.6-23. U rezervoaru se nalazi voda, a iznad nje vlada natpritisak Pm= 1,23bar. Na rezervoaru je montiran ventil 8igurnosti. Sediste ventila kruZnog oblika, poluprecnika r-=15mm, zatvara metalna kugla poluprecnika R=20mm. Sa gornje strane kugle nalazi se opruga krutosti c=lOON!cm, koja je staticki deformisana za rastojanje t1 x=lcm. Odrediti visinu vode u rezervoaru posle koje ce se ventil sigurnosti otvoriti. Gustina materijala od koga je kugla napravljena je Pm == 7800kg / m3 •
2

2

3

h

p
Slilca P.l.6-23

RESENJEh'2

pgr n

c~ +~Pmr_E.[3+(~)2J_Pm
-' P
6
I

pg

=2,035m, gdeje b=R-JR 2 -r 2 "

Problem 1.6-24. Konusni zatvarac u kosom zidu nagnutom pod uglom cx=4S0 u odnosu na horizontalu zaptiva otvor precnika d=lOOmm. Zatvarac se, s druge strane, naslanja na oprugu krutosti c=50N/cm, koja ima staticku deformaciju Xo =2cm. Odrediti posle kog natpritiska zatvarac nece zaptivati otvor. Dati podaci su: D==200mm, H=200mm, h=100mm, h1=lm,
h2 =2m,P1 =lOOOkglm
3 ,

Pz :::1200kglm3,

Pm ===7800kgl nz 3, pv=lkPa. RESENJE- Uvodenjem ~ila: D 2 nH d 2n G=Pmg12' R,= P1 U(H-h)g,
P2

nh = P212(D Z +dD+d 2 )g,

PN

===

(-Pv +P2ghZ)4--' Fe == CXo;

d 2n

.

dobija se:

Slika P.l.6-24

70

Sile pritiska na krive povrsi

1.6.3. Metoda Jr3VIII.oteze tec[U<[J)sti

U nekim slucajeyima, kada je kriva povrs slozenog oblika (v. sU.6.3a), rezultujuca sila pritiska na krivu povrs moze da se odredi primenom relativno jednostavnog postupka. Naime, ako tecnost gustine p kvasi krivu povrs A sa "unutrasnje" strane tada se uvodenjem jedne iii vise zamisljenih presecnih povrsi formira zapremina V ispunjena tecnoscu (s1.1. 6.3b) koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Av ' Cija ce se ravnoteza posmatrati (sl.1.6.3c). Uvedene presecne povrSl mogu biti proizvoljnog r__ _-'.-_:/ oblika. Medutim, kako je na ovim povrSlma, prema datom polju A ,p i· ./ pritiska, potrebno nati sile pritiska '\Si to je najpogodnije da su one oblika i'b \ ravnih. povrsi, jer se na takvim povrsima primenom izraza (1.5.6) sile pritiska jednostavno odreduju. b) a) Pri izdvajanju zapremine V (sl. Slika 1.6.3. 1.6.3t) na presecnoj povrsi (iIi presecnim povrsinama) uvode se dye normame sil" pritiska P (ili odgovarajuCi N braj parova sila pritiska) istog intenziteta ali suprotnog smera. Koriscenjem ovih sila i Ojlerove jednaCine (1.1.1) dobija se sila pritiska koja deluje na krivu povrs:

·' 10 iJi
~.=._.

P=-tpdA =PN +fAv pdA::: P + tgradpdV:= P + pgdV:= P + pV g:= P +6 N N N N
Na osnovu sprovedene analize zakljucuje se d~ je sila pritiska na kriVll povEs P jednaka vektorskom zbiru sile tezine fluic1a G u izdvojenoj zaprenuni V i sile pritiska na presecenoj povrMni PN' S obzirom da je sila pritiska na krivu povrs u izlozenom postupku dobijena iz ravnoteze sila koje deluju na izdvojenu zaprerrJnu tecnosti ova metoda se maze nazvati llteioda rav.1tote:fe~ tec.nosti Pri koriscenju.ove metode veoma je vazan izbor presecnih ravnih povrSi. Nairne, njih treba birati tako cia je zaprerninu V sto jednostavnije oc1rediti, bez obzira na broj presecnih povrsi. Treba napornenuti c1a se, ponekad, problemi ovogtipa uspesno mogu resiti i primenom pravila za odredivanje sila pritiska za proizvoljni pravac, a o cemu je bilo govora u Odeljku 1.6.1. Ako se pri formiranju zapremine V uvede veCi broj ravnih povrsi Ai' i neka je njihov broj i=m, tada P prec1stavlja rezultujucu silu pritiska sa svih uvedenih N preseka, taka da se sila pritiska na laivoj povrsi moze oc1rediti kao:
til

t

P=G+PN=pVg+LPmcA;iij.
1'=1
t

(1.6.9)

Ukoliko se u fonniranoj zapremini V, sa istim brojem presecnih povrsi A;, nalazi veCi braj tecl10sti razliCitih gustina Pi V=1,2, ... ,n) tacJa se sila pritiska na krivu povrs (1.6.9) svodi na oblik:
. n m

P=G+ P = CLpFJ)g+ ; = 1 ' LfimcAJi; , N )=1

(1.6.10)

Sile pritiska na krive povrsi

71

u kome su zapremine ~. delovi zapremine V ispunjeni tecnostima gustina Pi' Problem 1.2-25. Izmedu vertikaJnog i kosog zida rezervoara nalazi se cilindricni poklopac, poluprecnika R i sirine I. ~=v,*====l Odrediti intenzitet sile pritiska koja opterecuje poklopac, ako je on oblika: a) poklopca A (isprekidana linija sa sl.P.1.6-25a), b) poklopca B (puna linija). a) b) c) Dati podaci su: H=2m, 1=2m, 3 Slika P.1.6-25 R=lm, ex.=45°, P = lOOOkg / m .
RESENJE- RastavljajuCi veze pokolopaca A i B po vertikalnoj i kosoj ravni, nagnutoj pod uglom ex., formiraju se dye zapremine: V; = (n / 2 +a)lR 2 12 i
V2 = (3n 12 -a)IR 2 12. Zapremina VI je zapremina tela, te se zato na nju maze

primeniti metoda potiska, Odeljak 1.6.2., primenom koje na potopljeno telo deluje sila potiska Po = pf;;g. Zapremina V2 je ispunjena tecnoscu, teZine G = pV2 g, i na nju se primenjuje metoda ravnoteZe tecnosti, Odeljak 1.6.3. Na ravnim povrSinama po kojimje izvrseno rastavljanje veze deluju dye normalne sile pritiska:
PN ]

= pg(H - ~)Rl

;

PN2

= pg(H + ~ sina)RI.

KoristeCi izraze za rezultujuce sile pritiska dobijaju se resenja: a) b)

PA Ps

= J(PNI + PN2 sina)2 +(Po - PN2 cosa)2 = 62810N , = J(PNI + PN2 sina)2 +(G+ PN2 cosa)2 = 94446N.

Problem 1.6-26. ReSiti primer 1.6-1. primenom metoda potiska i ravnoteze tecnosti. RESENJEa) Za poklopac A-A primenjuje se metoda potiska. Uvodenjem dye rayne presecne povrsine, na kojima deluju normalne sile pritiska

p,,.
a)
b)

PNl=[Pm+pg(h-~)JRl;

PN2 =(Pm+pgh)RI,
VA
:=

formira se zapremina cilindricnog tela

i

Slika P.l.6-26

R 2nl, na kojn deluje sila potiska

Po == pVAg· Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopacA-A iznosi:

PA == ~ +(Po + PN2 )2 = 17,86kN. b) Pri rastavljanju veze B-B, formira se zapremina tecnosti VB G = pVBg, na koju deluju i dye normalne sile pritiska
PN3 . [ 4R = Pm + pg(h+3';)

\
I

= R 3 n,

teZine

J1

-zR n;

2

PN4

tako da ce sila pritiska na sferni poklopac biti:

=(Pm + pgh)-ZR 2n; PE =JP~3 + (G-· PN4 )2 = 2504N.

1

72

Sile pritiska na krive povrsi JProiJlem 1.6-27 •. Rditi primer 1.5-17. primenom metoda ravnotde tecnosti i

potiska.
RES.6NJE: Zbog jednostavnijeg pisanja

uvode se zapremine piramide
a)
b)

Vp =t(2a)2 H,VI =Vp

'

V2 =V3 =Vp 12.

Slika P.1.6-27 IZQvajanjem zapremine piramide sa strane tecnosti gustine PI dobija se iapremina VI (v. sl.P.1.6-27b) na koju deluju silekoje se odredjuju primenom metode ravnoteze 'tecnosti, i glase:

P.<I

==[-Pv+Plg(l+a)j(2a)2, PYI =PIVIg·

Izdvajanjem zapremine pir<).mide sa strail(~ okvasenih povrsi tecnostima gustina P2 i P3' dobivaju se zapremine V2 i V3 (sl.P.1.6-27a), na koje prema metodi potiska deluju sile: 2 P.<2 =[Pmgh -'P2gi-P3g(a+b)]2a , PY2 == P2 V2g,

L~<3 ==[Pmgh - (P3gi+ b)] 2a 2,

PV3

== P}"3g·

Dakle, ukupna horizontalna sila pritiska je Px == Px2 + P.d - P."l. = 440,74kN , dole je ukupna vertikalna si1a pritiska
. P,

= PYI -

PV2

-

PV3

=[PI -

~ (P2 + i?3) ] Vpg = O.
== 440,74kN.
.

Prema tome, ukupna sila pritisica je !'=

Problem 1.6-28. Rezervoar oblika zarubljenog konusa, .nalazi se na kosom zidu

.

Jp} + P.}.

nagnutom pod uglom ex,=45° prema horizontali., Pritisak u rezervoaru meri se zivinim manometrom, cije je pokazivanje a=300mm. Odrediti sHe. koje opterecuju zavrtnjeve A-A na istezanje i smicanje. Tezinu rezervoara' zanemariti. Dati su 3 . po daCl: d=O,5m, D=lm, h=lm, b=O;5m, P = lOOOkg 1 ro-', Pm = 13600kg/ ill . Napomena: Zadatak resiti projektovanjem hive povrsi u proizvoljnom pravcu i metodom ravnoteze tecnosti.
?

a)

b)

c)

Stika P.1.6-28 1?ESENJE- Postavljanjem jednaCine hidrostaticke ravnoteZe za manometat dobija se natpritisak u tacki M koji iznosi: Pm == Pmga:'" pgb. Zadatak ce se resavati

Site pritiska na krive povrSi

73

projektovanjem krive povrSi zarubljenog konusa u pravcima: i- istezanja i ssmicanja. U ovim pravcima komponente rezultujuce sile po jedinici mase koje deluju na fluidne delice (vo sI.Po1.6-28d) su: F; = gcosex. i Fs = g since Zapremine koje su merodavne za odredivanje sila pritiska, prema Odeljku 1.6.1. prikazane su srafurama na sl.P.1.6-28b i c. Medutim, odbacivanjem dvostruko srafiranih delova, jer se sile pritiska na njima uravnotezavaju, dobivaju se nove merodavne Vs' Dakle, prema izrazu (1.6.6) definisu se sledece sile zapremine: V;', V/, pritiska:
Pi
I

2 2 f/'F d I d n = P i i =... = Prn-4-' P; = pV;F; = ti2(D 2 +dD+d 2 )h---h lJgcosex., 4
1[
II ,

1[

p,. = pVsF;. == P~ (D 2 +dD+d 2 )hgsinex..
Prema tome, traZene sile istezanja i smicanja veze A -A su: Ri == P;'- P;"= 5079,7N, Rs = Ps =3178N. Ovaj primer, takode, veoma lako, moze da se resi metodom ravnotde tecnosti datom u Odeljku 1.6.3. Prema ovoj metodi, potrebno je posmatrati ravnoteZu tecnosti koja se nalazi u zarubljenom konusu. Tada se definisu sila te:line tecnosti G=

P;2 (D

2

+dD+d 2 )hg, i normalna sila pritiska PN := (Pm + pghcosex.) d:n koja

deluje na rastavljenu vezu A-A. Na osnovu ovih sila odreduju se reakcije veze: Ri := PN -Gcosex., Rs =Gsinex..
Problem 1.6-29. Sferno-konusni zatvarac obrtan oko horizontalne ose 0 zaptiva otvor u pregradnom zidu. Odrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac. Dati su podaci: R=500mm, r=300mm, h=lm, H=2m, ex.=45 0, Pm=2kPa, pv=2kPa,
p]

= lOOOkg / m3 ,

P2

= 800kg / m3 .

RESENJE: Zbog jednostavnijeg pisanja uvode se duzine a = ~ R2 - r2 i b=R-a. Da bi se problem resia izdvojice se zapremina zatvaraca (v. sl.P.1.6-29b) i analizirace se sile pritiska koje opterecuju H tu zapreminu. Sa strane tecnosti gustine p]' formira se zapremina leonusa, koju primenom metode ravnoteze tecnosti opteb) a) recuju sile Slika P.1.6-29
G:= p]V]g:= p] -3-ag , PNl
r n
2
:=

(Pm + p]gh)r n.

2

Sa strane tecnosti gustine P2 formira se zapremina zarubljene sfere, na koju se primenjuje metoda potiska. Prema tome na oyu zapreminu deluju sile:

Vj=2Rnl. prikazane na sLP. = 377N.1.74 Sile pritiska na krive povrsi 2 PN2 =(-Pv+P2gH )r n.v3=-4-1. Slika P. a sa druge strane jedna iii dye tecnosti raz!icitih gustina.J~vl)cosctl = 12643N .6-30.1. Dati podaci su: 3 3 3 h 1=2m. h2 =lm. Odrediti intenzitet rezultuju6e sile pritiska na cilindricni pregradni poklopac.V2=2R (n-cx)l.1.A=2RI. iIi kosom i vertikalnom.5m i sirine 1= 2m. Cilindricni pregradni zid kvase sa jedne strane jedna tecnost.V4='4Rcxl.2bar. PI =800kg/m .G = 4001N.PN3 ) Sin aj +[G3 +G2 . G2 = P2Vjg· . Tom prilikom na izdvojene cilindricnezapremine deluju povrsinske i zaprerninske sile. poluprecIuka R=O.2kN. gde je Vk -zapremina kalote. PN2 = P2gh2 A .P ) eosex. treba koristiti metode ravnoteZe tecnosti i potiska. 4 3 Pz2 =P2V2g=P2(3R n-Vk)g. I b) P = \[(PHi PNl = Plghl A .1 REJENJE' Pri rdavanju sva cedri postavljena problema. lllOgU tako da se resenja a) napisati kao: 2 P= {[CPN2-PN1)sincx] +[G2-POI+(PN2-PNI)COSCX] 2}1/2 =13. P2 =900kg/m . Giji je polozaj prikazan na sl.6-30. 2' 2)112 . Radi kraceg zapisa ovih sila uvode se oznake za merodavne proracunske povdine i zaprernine 1 2 1 2 • R 2n 1 2 a=RI.P N2 . cx=45°. N1 odnosno rezultuJ'uca sila pritiska P -= (p2 + p2)112 x y = 40l9N. Pz = (?'V2 . Prublem 1. P3 =lOOOkg/m . zidu nalazi se cilindricni poklopac.6-30. Pm=O. Na OSllOVU ovih sila pritiska odreduju se komponente rezultujuce sile pritiska: Px -= (PN2 .POI +(PN3 +PNZ . U pregradnom kosom.1.PN1 )SillCX + PZ2 .P.6-30a-d. koja se odreduje izrazom Vk -= (3r2+b 2 )nb 16.1. POI = PIVjg.6-30 2 b) c) d) Slika P.

631 zatvarac je neopterecen. PNl == (Pm + p]g"2)a . G3 = pFzg· 2 d) P == {rPNI .PN21 + (PN3 . PN2 POI = pzg(h2 . G3 == P3 V2g· POI .1.1. a poldopac A-A ce biti opterecen. G2 = P2 (V2 +V3 )g. PN21 =[ Pm + pzg(h 2 - ~) Ja .6-31.~)a . P03 == P3 V3g· Problem 1.(PM-PN 2 )COsaft = 24731. . d. G] = pJ/3g . P02 = P2 VZg. R. if.PN3 + (PM -PN2 )sina]z +[Gl -P02 -P03 .P03 + (PN22 .6-31 1 \ I . PN3 =:= (P2gh2 +P3g~ sina)a. r.R A = F (2r I d) 2.PN3 ) cosaJ }112 '" 23806. {[ Pm .SN PM = Pma. Odrediti silu koja OVOID prilikom deluje na zatvarac A-A. Usled dejstva sile F. R 2 2 sllla)a. polje pritiska 11 tecnosti gustine Pz ce se promeniti. REfENJE. na klip teiine G.PN22 ) smaJ2 + [G2 - 2 Pm =Plg(hl . G2 = P2 V4g. N2 PN3 =(P2gh2 + P3g"2)a R . Konusno-polusferni zatvarac A-Asa spoljne strane kvasi tecnost gustine PI a sa unutrasnje tecnost.Site pritiska na krive povrsi 75 PNI = PlghlA. G. F. PN22 ==[ Pm + pzg(h 2 + ~ sina) Ja. POI = Pl V3g . = Plr~g.gustine PZ' U polozaju prikazanoID na sLP. Slilm P. P == P2g( h-R . Poznate veliCine su: h.6N c) P".~ sina)a. PN3 == (Plgh l + P3g~ sina)a .

7. Osrmo'lfIDI. jednostavno. 1.2) sledi da je polje pritiska promenljivo n svim Slika 1. dobice se jednacine izobarskih povrSi: z=PF.4) sledi da su izobare ravne povr. Posle dobijanja konstante integracije C polje pritislca je potpuno odredeno. Osnovna jednaCina mirovanja fluida Ojlerova jednaCina (1. .7. Ojlerove jednaCine (1. RELA'fIVNO MIROVANJE 'fECNOS'fll PRI TRANSlLACUI 1.1) nalazi fluid gustine p i aka se rezervoar kreee konstantnim translatornim ubrzanjem = tada fluid u odnasu na a a/ +ayJ +aJ rezervoar relativno miruje.7.3) u kome se konstanta integracije C odreduje iz granicnog uslova poznavanja pritiska u nekoj tacki fluidnog prostora u usvojenom koordinatnom sistemu OXYz.4) Iz (1. ne moze ni govoriti jer u tom slucaju fluid struji.1) Na fiuidni de lie.1). u principu.7. rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je: F =if + ( -5) = FJ + FyJ + F'J = const. izuzev u pravcu koji je normalan na sHu F (povrs p=const.1. Ukoliko ubrzanje a nije konstantno. vezati bilo gde.7.Y K-C Fx Fy (1.7.7. vee promenljivo.3) stavi p=K=const. tada se 0 relativnom mirovanju.76 1. se moze iskoristiti za definisanje izobarskih povrsi.fi. s1.x-F. koje su u odnosu na horizontalu nagnute pod uglovima .7. Fy i F z komponente sileo Kaleo je rezultujuca zapreminska sila konstantna to je po(ie sila koje c1eluje na fluid hornogeno.7. Nairne.1).-F.7. i ono je linea17lo promenljivo sa koordinatama x . ali u slucajevima kada se veze za: nivo slobodne povrsi.@g milrmr21Irnja flhlllida. pri relativnom mirovanju izazvanom konstantnim ubrzanjem ii deluje inercijalna sila po jedinici mase -a. Nadjeno polje pritiska. Dakle.1. (1.1) napisane u vektorskom obliku: pF = grad p (1. y i z. iz . na koji deluje sila teiine po jedinici mase g.1xll jedIrnaciJllal rciaUvIDI. ako· se u jednaCinu (1. S druge strane. a koriseeni fizicko-matematicki model strujanja je sasvim drugaCiji nego onaj koji vazi za mirovanje fluida. izobarske povdi Ako se u rezervoaru (v. pri cemu su F".1.7.1 pravcima. P®lje pdtiska i .< Ovaj koordinatni sistem moze se.7.1) dobija se polje apsolutnog pritiska p= p(Fxx+Fyy+Fzz)+C . vazi i za relativno mirovanje fluida i ona u skalarnom obliku glasi: (1.7. Integraljenjem jednacine (1. nivo tecnosti u rezervoam iii neku drugu karakteristicnu izobarsku POVIS. konstantu C je najlakse odrediti. sa s1.

hidrostaticki pritisak u tezistu okvasene povrsi. Sila pritiska koja deluje na bilo kakvu ravnu iii krivu povrS A maze se odrediti. / P).=pV. koji su u == arctg(p. (1.P.a I!!:.4) za K = Pa' 1.y.y.7.6.7. odreduje se I rezultujuca sila pritiska P == ~ P. z): Prime nom . b) U slucaju kada tecnost basi hivlt povrs (s1.2b) tad a se kompbnente sile pritiska odreduju kao lj=tpdA.verti!caIno rastojanje ad tezistaokvasene povrSl do nivoa slobodne povrsi tecnosti.5) na oblik (1.6) pn cemu su: z c .6). para/e/na sa osta/im izobarskim povr.! tecnosti je rtn'na pow§. dobivajll projektova~em krive povrsi.1).2. Od obIika za silu pritiska (1. 7.z) (1.7) gde se zapremine V. b) c) Slika 1. Na osnovu komponenata P. linearno promenljivo sa koordinatama x. i pravci njenog dejstva. i P e . + p) + Pz2 odnosu na horizontalu odredeni uglovima (Xi .7~3).7.5) Kao sto je ovaj izraz za silu pritiska bilo moguce pojednostaviti za primenu u Odeljcima 1. moguce je preCi sarno zato sto je polje pritiska p=p(x.z).Relativno mirovanje teenosti pri traJ7siaciji 77 a == arctg(p) .7. sila pritiska se odreduje prime nom jednog ad izraza P = JA pdA == p~zcA = PeA (' . predstavljeno izrazom (1. u koordinatnim pravcima. a 0 cemu ce biti vise reci kroz primenu u slucajevima ravnih i krivih povrsi.=PF.!im~ a njena jednaCina se dobija iz (1. SHe pritiisl!!:.5. y.! (sl. (i=x. !coji glasi: (1. i 1. primenom opsteg izraza (1.oje deJluju lIll.. na nivo slobodne powsi. i s/obodna povr.7.7.ll! lraVlIllC i krive povdi. z Fx Prema tome. y.2.7. to ce i ovde biti moguce.fAidA. i za slucaj relativnog mirovanja tecnosti pri translaciji. a) U sIucaju kada je okJlasena ra/lna POJlr.l.7.5. i z.2a).1. (i=x.7.

kao sto je prikazano na sl. a) b) Slika 1. U tim slucajevima moguce je primeniti ili metodu ravnoteZe tecnosti (Odeljak 1. Ravne povrsi se uvode zato §to se na takvoj povrsi najlakse odreduje sila P .9) u potpunosti definise silu pritiska koja deluje na krivu povrs (sl.1.7. koriscenjem Ojlerove jednaCine (1.prtlVCt~ 1.7.7.1.7. tada sila pritiska moze da se odredi primenom izraza (1. na pI. Z.7.ilOm.6.1. a kao drugo. s).3) iii metodu potiska (Odeljak 1. prolazi kroz teZista zapremina Vi (i=x. Napadna linija sila p.7.3a). nije jednostavno odrediti. sl.. jer kriva povrs maze bitiproizvoljnog oblika. u nekim slucajevima odredivanje merodavne zapremine Vi i nije tako lak posao. Medutim. kao Ps = pVsFs (1. dok je komponenta rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F~ = F cos(F. u cilju odredivanja sile pritiska.7.7) moze se odrediti komponenta stle pritis!ca !coja dehije Ita hivlt povr.koju ispunjava tecnost. Zato se.zapremina dobijena projektovanjem krive povdi. dobija se sila pritiska P"" - f pdA f piii + P I grad pdV + P JpFdV + P A = N A = V N = N V ( 1. prime nom izraza N (1. u s-pravcu. a) Metoda ravnote:fe tecnostt: Kada neku krivu povrs kvasi tecnost. na nivo slobodne povrsi tesnosti.3. postupkom izlozenim u Odeljku 1.78 Relativl10 mirovanje tecnosti pri translaciji izraza (1. moze izdvojiti i II njoj posmatrati ravnoteZa tecnosti. integral u tom izrazu ponekad nije lako reSiti. ttproizvo(.2c).9) Izraz (1.7. y.7.8) gde je Vs . Naime. Medutim.f odredenom ortom normale S (v.7) sile pritiska je moguce odrediti za bilo kakav oblik krive povrsi: Ali.3a.7.2) i veze izmedu povrilinskog i zapreminskog integrala.2).5).7. ~ razloga jednostavnosti zapisa uvodi se komponenta . Sada se formirana zapremina V. kriva povrs zatvara ravnom povrsi i na taj nacin se dobija zatvorena kontura koja ogranicava zapreminu V.7. s). Tom prilikom. Odredivalllje sna ]!llJriUska teclllostii )lUll kri:wce JllovrlH meto«iama ravllllo1i:eze teCllll(])sti i poUska Ponekad sile pritiska na krive povrsi. za takav proizvoljan oblik tesko je naCi polje pritiska na povrsi. koriscenjem izraza (1.6.2.6).7.3.7.

glasi: .n :::: 0. pa ce u usvojenom koordinatnom sistemu vezanom za F'~" F A Zc.1l =: -pV5 . je F = g. jed ina razlika biee u smeru sile P . a njen pravac napadne linije prolazi kroz teziste zapremine V. Na kraju treba napomenuti da napadna linija sila pritiska PF prolazi ktoz teiiste zapremille Vi ona je normalna na izobarske povrsi. Tom prilikom. B i C. jednacilla (1.P.fr:::: -pV(g -5). H=lm. 7.1. b=O. b) hfetoda potiska. jednacina (1. normalna na izobare. tada se postupak opisan u Odeljku 1. jednacina ravnoteie sila.7-1 . Za slucaj mirovanja fluida ii:::: 0. 13=60°. Sud cilindricnog oblika (sl.9).6.10) se svodi na izraz (1. Pm=1480Pa.1l' F F gde je G:::: pflg tezina tecnosti i F.7-1a) kreee se translatorno konstantnim ubrzanjem a:::: 4. Prema tome.l.7.1.3b).sila inercije.n+PN=-R (1. a=45°.Relativno mirovanje teci10sti pri translaciji 79 rezultujuce sile pritiska P :::: pVF. P = lOOOkg/ m 3 • RESENJE Rezultujuea zapreminska sila po jedinici rnase. koja deluje na bilo koji fluidni delle. Ova sila potiska definisanaje izrazom -PF =: -pr. Dati podaci su: d=SOOrnm.6.7. koja je sada usmerena lea nivo~ slobodne povrsi tecnosti. koja se razlaze na komponente: P :::: G+ F.1. i za slucaj mirovanja (5 =0) svodi se na silu potiska (1. i F predstavlja opftu (Arhiinedo/Ju) stlu potiska za slucaj jednoliko ubrzallog .7).1.5.3b).9) moze da se napise u sledecem 0 b liku P::::G+F.:: -P. h=lOOmrn.10) Ova jednaCina izraiava ravnoteiu sila koje deluju na izdvojenu fluidnu zaprerninu V Treba naglasiti da je rezultujuca sila pritiska P jedllaka sili reakcije veze R=.7. /=lm.Problem 1.7. Ona je. tj. U koliko je lleka kriva povrs okvasena taka da se pri rastavljanju veze dobija zapremina Vkoja nije ispunjena tecnoscu (v. koje deluju na izdvojenu zapreminu (sl. F.B P A B Slika P. D=lOOmm. sl. Dakle. takode.translatornog kretanja.5m/ S2 Odrediti sile pritiska koje optereeuju poklopce A.7.7.Sm.3a u potpunosti moze ponoviti.

Prema tome.x+(g-asina.x+(g.7). uodnosu na nivo tecnosti u sudu.treba odrediti odgovarajuee geometrijske parametre.P" = Pm . u kojima su natpritisci u teiistima povrsina odredeni if. d p[abcosa. Ovaj zadatak moze se resiti drugaCije .n == 81. primenjene za teZiste poklopca B.)z] +C.razom (1). podignut za rastojanje zm == Pm / plFJ Ako bi usudu iznad nivoa teiSnosti vladao potpritisak P v' tada bi Divo slobodne povrsi tecnosti bio ispod nivoa tecnosti u sudu na rastojanju Zv == Pv / ~FJ U slucaju da je IFzl == g. maze da se napi~e u kracem obliku.7. u koordillatnom pocetku (x=z=O.' Drugo.7.1). liZ pOlloe (1.)x=-I AA z=-Ji = {Pm + p[alcosa. Prvo.Pa ) x_ -b AE b-Ji ={pm - x=O z=(H+d/2+h) AC =[Pm + p(g-asina. sile pritiska su: 2 PA == (p. sile pritiska: P i Pc mogu se A odrediti primenom izraza (1. koji glasi: Pm Fx x (2) z == plFzl + IFil . ~ p(g -a sina.)zl· (1) S obzirom da su povrsille poklopca A. P = Pa + Pm)' dobija se konstanta illtegracije C = Pa + Pm' pa ce polje pritiska biti P.7. tj. Z= .asina..1. PE == (p.80 Relativno mirovanje tea10sti pri Irans!acUi nivo tecnosti u sudu projekcije sile biti: Fx =-acosa. Uvrstavanjem ovih komponeilti sile F u Ojlerovu jednaCinu (1. tada se nivoi slobodnih povrsi nalaze na rastojanjima Pm / pg iIi Pv / pg. Pre nego se pre de na odredivanje sila pritiska.)H]} d 4TC == 2217N.8). .-(g-dsina. koji se odreduje iz jednacine (2).p[acosa. Ova jedn3cin3. . koja su detaljno opisana u Odeljcima 1. dobija se p = -p[acosa. Fy = 0. kao prvo.7.4).) g-a sma. Fz g-asma.6).+(g-asina. dok se 8ila P moze odrediti prim~nom izraza B (1. odrediti jednaCina slobodne povrsi tecnosti. odreduje se vertikalno rastojanje I I . 1z ovog obIika jednaCine slobodne povrsi tecnosti dolazi se do veoma vaznog zakljuiSka: da je nivo slobodne povrsi tecnosti.iznosi Fx y == arctg. Za primenu ovih izraza potrebno je poznavati polozaj nivoa sIobodne povrSi tecnosti. odredenog jednacinom (1).P..== arctg acosa == 25 6°. Iz uslova poznavanja pritiska na nivon tecnosti u sudu...9N. Fz = -g+asina. ugao nagiba izmadu horizontale i izobarskih povrsi. Zato ce se.7. Ova jednacina sledi iz polja pritiska. . Nairne.)H]}-2 2 Slnl-' TC =1478N. ~A . kada se ~uvrsti P = P a ' i glasi: Pm a cosa. B i C rayne povrsi. to se sile pritiska na njima mogu odrediti primenom izraza (1. iz jednaCine za polje pritiska (1).)(H +f+h) ] D.5a i b.

7.Cnosti pri translaciji 81 acoscx b H' g-asincx + . i prime nom jednacine (1. U autocisterni koja ima povrsinu poprecnog preseka oblika elipse: nitlazise benZin. a ona iznosi B Zc = p(g-asinti) . d2rr. Radijus krivip. Odrediti ugao u odnosu na horizontalu pod kojim je nagnuta tecnost pri translaciji.1.1. Pm = 800Pa. Pm . kao trece.a sin ()(. Z = pVc I~ I= P-4-(zm +H +2+ h)(g-asmcx) =81.7. ~ = arctg(----·-:--) == 30 60 • Pnmenom izraza g-aSl11cx ' (1.ii.Relativl10 mirovanje te. napunjen do visine h. cx=30°.9N PH . Nivo slobodne povrsi tecnosti prikazan nasl. p= 1000kg/m .7. H=lm. Dati su podaci: 3 L=2m.7. b) silu pritiska koja opterecuje dno autocisterne. h=O.7) odreduju se sile pritislea PA Pc = PV:4 IFxl= P-4-(l+b+ t~)aCoscx=2217N. kao i silu koja opterecuje dno suda. Problem 1.6) dobija se sila pritiska na dno suda F == g . Prizmaticni sud sirine B=lm. odreduje rastojanje 11c =Zc [cos ~ + sin ~tg(~ . D2rr.) H]BL == 16220N. krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a == Sml S2. Konacno.y)].lm.:~ F 1478N U prethodnim izrazima za sile pritiska koriscene Su apsolutne vrednosti za komponente rezultujuce zapreminslee sile.P.e je R=600m.7-3.7-1 suprotnog smera od pozitivno orijentisanih OSa x i z. Na kraju.7-2. Odrediti. Problem 1.7-3 odnosi se na stanje mirovanja na horizontalnom delu puta. b=1. d . Pro- P = [Pm + p(g. zato sto su sile pritiska ucrtane na sl. primenom izraza (1.P. Iznad benzina vlada atmosferski pritisak. Autocisterna se krece konstantnom brzinom v==70km!h u krivini ciji je nagib definisan uglom cx=2°.4) dobija se ugao pod kojim je nagnuta tecnost u odnosu na horizontalu. p =7S0kgl m 3 • .2m. RESENJE: Rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je jektovanjem ove sile na horizontalni i na vertikalni pravac. a) ugao u odnosu na horizontalu pod kojimje nagnut benzin. dole se sa izrazom (1. koji iznosi acoscx . potrebno je odrediti komponentu rezultujuce zapreminslee sile po jedinici mase u pravcu dejstva sHe P . na osnovu kojeg se. Dati su podaci: a=lm. IFBI =gcos~+asin(~-cx) = IFxlsin~+IFzlcos~.8) odreduje sila = pVBIFBI = P llcl sI= 4~.

. da je slohodna povrs normalna na poklopac AB . == g. sirine L. Slika P. ). koje se nemesaju. . 21 aJ Slika P. to ce se smatrati da je an = const . pri dnu. 1 RESENJE. Pro/. = 30492N. LP a gI . stranica 21=4m. +b J Pv +(Pa + Pm) h'. tako da pritisci u vazdusnim prostorima obe komore h budu isti. . napunjen jedvema tecnostima gustina PI =::800kg/m3 i P2 =lOOOkgim 3 . Odrediti ubrzanje a.7-5..azi otvor. Rezervoar R. H.7./em 1.. Vazduh u komorama menja stanje izotermski. i krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a pod uglom cx. Rezervoar se krece konstantnim translatornim . Poznate veliCine su: h..( g b) -a. Iznad nivoa vade desne komore je vazduh pod natpritiskom Pm' a iznad nivoa leve komore vlada potpritisak Pv ' U pregra Ji P.=45° prema horizontali.horizontalnim R ubrzanjem a. Problem 1...Traieno ubrzanje je p H a=TI" .:. S obzirom da je radijus krivine mnogo veti od poprecnih dimenzija autocisterne." .a ima komponente Fx == ~c()scx. L. a) Iz jednacine tipa (1.. na kome se na rastojanju 112 na).. b) Primenom izraza (1.7-3 Nadena resenja vaze i za vagon-cisterne koje imaju poprecni presek ablika elipse.82 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji RESENJE: Kako se autocisterna nalazi u krivini to ce na fluidne delice delovati inercijalna sila po jedinici mase an = v 2 / R.. Sud oblika kocke. nalazi se procep. tako da voda moze da pretice iz komore u leomom.6) dobija se sila pritiska na dna auto-cisterne P = pg(h + a)abn coscx.b 2h(Pm + Pv ) 1 pd cemu je b == (P m+ Pv ) / pg.1. gRlv -sincx.. .4) sledi cosa B= arctg 2 3.:::ina. I. a x o A B potom odrediti sHu pritiska koja ~ ga opt~recuje. . 1z uslova zadatka. podeljen je pregradom P na dye jednake komore...1..Fy = 0 i F.68°.7-5 RESENJE: Rezultujuca zapremi-. Odrediti ubrzanje tako da slobodna povrs bude upravna na poklopac suda AB.7. a ' % i '.. nska sila po jedinici mase F=:: g.7-4.

.....Pa)~~IA2::: (PI +P2) t:a /3 = 141. PI (g-asina)(h+.7-5.' IE a) " - ~ <10_---3- VIe x b) :}>::..Relativno mirovanje teenosti pri transIaciji 83 (Fz ::: 0) dobija se a::: g / sina.::. Odrediti sile pfitiska koje opterecuju poklopce A-A i B-B kada poyrs razdvajanja tecnosti prolazi kroz tacku D. 2 ProD/em 1.(P2 -.. P. Polja pritisaka u posrnatranim tecnostima odredena su izrazima: P -.A oft-A Slika P. krece se konstantnim translatornirn ubrzanjem a koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. Pozllate veliCine su: h. a.-----. KoristeCi sHean postupak resavanja kao u primeru 1. I tga a . rezultujuca sila pritiska na poklopacAB je P AB P2 ... I. p::: Pa) i na razdelnoj poyrsi tecnosti (x=II2. dobivaju se· .. p::: p a + PIgI12tga). I 2 2 2 tga KoristeCi ova polja pritiska i izraze (1. sirine B. (p_ P /2) gl+p g(X_l)J_l.. Prizmaticni sud.7-7.7-6. P1. B. ::: (p- Pa)~~oAI =0..76b. Zatvoreni ciJindrielli sud (s1. a. vezanom za mali otvor.3N .7.. PI' P2' +z v -I h d -_-___p~~~-~~~~~~~~~A "~F. PAl::: PI[ alcosa+(g-aSilla)(h+f-b)]cd -b)B .3) ima oblik: p(i) ::: Pigx I tga+Ci .Lx. d+b.. jednaCina za apsolutni pritisak (1. _~·:>//'li11---~- ~i'~ 1 ~-p.\ ~~ .. ::: Dakle./ D -"""-".-)(d+b)B ..- PAl~A ' . gde i=l oznacava tecnost gustine PI' a i=2 tecnost gustine P2' Koristeci uslove za pritisak u koordinatnom pocetku (x=O.Problem 1. ' b ".· PE ..konstante integracije CI ::: p a i C2 = Pa + (PI . dobijaju se izrazi za sile: PA = PAl +PA2 . U usvojenom koordinatnom sistemu.. odreduju se sile pritiska: (p_ p )(1)::: a :::[p . Sud se krece kOllstantllim horizontalllim . d.1. Prema tome..::.. b. horizontalna komponenta sile je Fx = g / tga.7.trallsJatornim ubrzanjem a::: 2ml S2. P2 ::: (p. PA2 ::: {P2 [/acosa+(g -asina)(h +d)].P2 )g/ I 2tga...7"7a) precnika D=200rnrn i visille H=300mm na poklopcu A ima pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=80mm od ose i u kojoj je voda napulljella do visille h=lOOmm..PI)(g-asina)(h +d +b)}2bB .=-:::---- g -.L7-6 RESENJE: Analiza sila koje deluju na poklopceA-A i B-B prikazana jena s1. U sudu se nalaze dye tecnosti gustilla PI i P2' koje se ne mesaju. . Odrediti sile . .6).

pritiska i jednaCina slobodne povrsi tecnosti u koordinatnom sistemu vezanom za nivo slobodne povrsi i za osu simetrije suda. u ovom slucaju.7).7. P.77b. iz koga se dobija identican izraz za silu . PA • Sila pritiska na poldopae B. pre rna kojem ce kornponente sHe pritiska na poldopac B biti 11 4 D 3 D21[ l PBz == PVBz Fz = plZ3(T) rt+T(H+h+zo) Jg.1.7. izraza (1.7-7 RESENJE: SHe pritiska na poklopee A i E. u slucaju da on predstavlja donji deo sfere(v. z x a) b) G c) Slika P.P. ako poklopae Bpredstavlja donji dec sfere i ako predstavlja gornji dec sfere. sl.X a / g. To projektovcmje je prikazano na s1. 2 / AA == pg(zo +h).1.1).1.7). i koristeCi u koordinatnom pocetku (x=z=O) gramem uslov P = Pa' dOblJa se polje pritiska P-Pa=-p(ax+gz). Ovde treba napomenuti da je zaprernina polusfere VBx dobijenaposle odbaeivanja dvostruko srafiranih zapremina u horizontalnorn praveu. iz kojeg se (za P=P a ) dobija jednacina slobodne povrsi tecnosti z == . Za primenu zapreminske metode. Sila pritiska na poklopae A moze biti odredjena primenom izraza (1. odnosno iz nje rastojanje . u jednacinu (1. integraleCi je.7.7-7b).84 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji pritiska koje deluju na poklopce A iE. potrebno je odrediti zapremine nastale projektovanjem hive povrsi poklopca E na nivo slobodne p0\rrsi tecnosti u vertikalnom i horizontalnom praveu. II PBx == pVBx Fx 14 D2 I I= P23(T) n:a .6) i iznosi: . n: 4 = 35.z 0 =: aR / g koje definise polozaj usvojenog koordinatnog sistema u odnosu na pijezometarsku eevCieu. UvdtavajuCi komponente rezultujuce zapreminske sile Fx = -a. . Zato ce se odrediti polje.8N .D. jer Se na tim . odredice se zapreminskom (opstom) metodom i metodom ravnoteZe tecnosti. =-g. Fy ==0 i F. . z=-(zo+h) iIi primenom izraza (1. tj. mogu biti odredene na razlicite nacine.7.

1lleTCIJe Fin = pya7 . 2 P~ =J +(PN +G)2 =148. izdvaja se zapremina 14(D)3 ~. sila pritiska na poklopac B iznosi: . norma In·l a e lillSU 1 a S1 !Pix pi. a) Odrediti sile istezanJa i smicanja zavrtanjske veze A-A. Slika P.9N.) = 2.7-8 F. ~pR3n[geos~-aSin(~-a)l = l02N.7-8. Ovaj sud.7. a = geos ~ / sin(~-cx. kao i P~.' +(g + a sina)h +j R[ acos(~ -a) + gSin~l}:= 1858. odnosno jednacina ravnoteie sila (1. Pri tome tezinu polusfernog dna zanemariti. moze da se odredi. uopstenom zaprerninskom metodom .7-7c) izdvaja se zapremina polusfere V na !coju se primenjuje metoda potiska. Rezervoar prizmaticno cilindricnog oblika. primenom ravnoteze tecnosti.7).7-9 .~ I sila P. Odrediti sHe pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A-A i ravni a. Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poldopac 15 je P~ = + = 148.c71Osti pri translaciji 85 delovima sile pritiska uravnoteiavaju.izraz (1.73g b) Problem 1.1.9N . oblika eliptickog cilindra. ali ovde taj izraz vise nema svrhe primenjivati. T/ ••• T V = 23 T TC. Ova sila moze da 8e odredi i primenom ravnoteie tecnosti. jednaCinom ravnoteie sila (1. P. h=lm.7·9.11). b) Koliko treba da bude ubrzanje a da bi sila smicanja zavrtnjeva A -A bila jednaka nuli? Dati podaci su: Pm := 2kPa. Fs := := pR 2 n { P.=J(pVa)2+(PN -pVg)2 =107.7N . zatvara polusferno dno poluprecnika R=200mm. pritiska PN = P D41t (H +h +zo)g. ~=45°. tj. s1.9N F. sila pritiska na poklopac B iznosi p.10).7.27m / S2 koje je postavljeno pod uglom a=30° U odnosu na horizontalu. na polusferu deluje normalna sila Pzv i sila potiska P =-pVF=-pV(g-a)=-pVgk+pVaf. ProDlem 1. U slucaju da poklopac B predstavlja gornji deo sfere (v. df··~ se 81·1e: tezme G=pv g . krece se konstantnim translatornim ubizanjem nagnutim pod uglom a u odnosu na horizontalu. Primenom ravnoteie tecnosti. Prema ovoj metodi. RE:SENJE' a) Slika P. koji je napunjen vodom. F Prema tome.1. Dakle.Relativno mirovanje te.l. Sud napunjen vodom krece se konsta- ntnim translatornim ubrzanjem a = 3.7.

nalazi se pravougaoni : "-----'<c-------'* otvor koji je zatvoren I I"""f----'-_ poklopcem dvostrukog polucilindricnog oblika.12 sin~' f. ravni poklopci A. U kOSOill zidu snda.=30°.: . ex.12' VB .3). a = 3m/::P. Problem 1.7.c == {[ Pc + pVc(g.a sin()(.»)]Z + [pVB(gsin~.7-10. 1=250mm.1. R=lOOmm.86 Relativno mirovanje teCnosti pri translacij'i poklopac B-B. PVB(gcos~ +a sin(13..B = {[PH - Pc . Dati podaci su: h=200mm. PH = p[-abcosex.~' :::'--~. b) polusfernim poklopcem A2. d 3. Tom priikom izdvajaju se zapremine: Stika P.7-10 VA .6N.7-11 . c . RESENJE: Pri resavanju zadatka treba koristiti metode ravnotde tecnosti i potiska (Odeljak 1.~ + sin~cos~)R2l . i A -nagnutoill pod uglom ~ I I u odnosu na horizontaI I In.)] + (pVcacosex)Z }:= 83. gde su: PN = p[adcosex+(g +a sinex)(h +Rsin~)12RI sin~ . sirine B. c) poluelipsoidnim poklopcem B.+(g+asinex)(h +Rsin~)12Rlsin~::: 89. Ako se na cilindricnom rezervoaru. = {CPA -pvAacosex)2+[pVAcg-asinex)j2r/2 =2124N. d=200mm.12 ' na Cijim ravnim presecnim povrsinama deluju normalne sile pritiska PA .__ --__Fj~" : 'll)g a .15N . i d) polusfernim poklopcem C. Odrediti intenzitete sila pritiska koje deluju na nove poklopce. Primenom opisanog postupka dobijaju se resenja: 2 ___ I. kreee se kOl1stantl1im translatornim ubrzanjem nagnutim u odnosu na horizontalu pod uglom ex. PB iIi Pc' koje su vee odredene n primeru 1.()(.1. ~=45°. Problem 1.a cos(~ _a»)]2f/Z ::: 1258N 2 c) d) PR._ _ _ _ 71:_ d3 / D3 11: ___ a) b) PAl = {CPA + pVAacosex)2 +[PVA (g-asinex)1 PA2 f/2 := 2331N.79N .• Sud napunjen tecnoscu gustine p.7-1. iz primera 1. p= lOOOkgim3 • RESENJE: PA := J(~v + pVacoscxi +CpV)2 (g+a sinal ::=: 156. b=lOOmm. B i C zamene sa: a) polusfernim poklopcem AI.1-U. v:= (71:. p PVg Odrediti sile istezanja i b) a) smicanja zavrtanjske Slika P.7-1.

7-12 RESENJE: Problem 1.p(V -Vo)[gcos~+asin«x. (I=h). b.1. i sila smicanja Fs == p(V . ~) p. Problem 1. nalazi se pravougaoni otvor.Relativno mirovanje tecnosti prj translaciji 87 veze A-A. Na zapreminu Vo == r 2 nB / 2 primenjuje se metoda potiska. B) p.-. koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. R. nalazi se pregrada B-C koja sud deli na dye komore. Za vreme kretanja sud a tecnosti gustina PI i P2 ne kvase go rnj i poklopac suda. c. Na zapreminu tecnosti V == R 2 nB / 2 primenjuje se metoda ravnoteze tecnosti. RESENJE: RastavljajuCi vezu A-A po ravnoj povrsi A-A formiraju se dye zapremine polusfernog oblika Vo i V. r.~ Slika P. a. R.Vo)[gsin~ . Pm) Pm' 1 2 Slika P. B. koji je zutvoren (po celoj Slflm suda) polucilindricnim poklopcem A -A. == PN1 +PN2 . h. Poznate velicine su: h. -T1 1 1 1 h 1 1 1 I I I I" .7-13 Pp P2' a.. RESENJE: TraZene sile istezanja i smicanja zavrtnjevaA-A su: . koje je nagnuto pod uglom a u odnosu nu horizontalu. Pri ovakvom kretanju suda odrediti sile istezanja i smicanja zavrtanjske veze A-A.acos(a+ ~)l ' koje opterecuju zavrtanjsku vezu A-A. U sudu oblika kvadra. a. -.7-12.r cos~) +(g+asina)(h -rsin~)l2rB. I. sirine B. H. G. :::t=. bude jednaka nulL Poznate veliCine su: I. R. Poznate velicine su: a. I. koje su napunjene tecnostima gustina Pl i P2' U kosom delu pregradnog zida. i normalna sila pritiska PN1 == p[-acosa(l. d.+~)]. TeZinu poklopca zanemariti.1. h. po kojoj na OVil zapreminu deluju dye komponente sile potiska pVog i pVoa. koji je nagnut pod uglom ~. Na oyu zapreminu tecnosti deluju sile: tdine pVg..7-13. inercije pVa i normalna sila pritiska PN2 == p[-acosa(l+Rcos~)+(g+asina)(h+Rsin~)l2RB. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a. sirine I. projektovanjem navedenih sila u merodavnim pravcima dobijajll se: sila istezanja F. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a=2g . Odrediti ugao a taka da rezultujuca sila pritiska koja deluje na cilindricni poklopac A-A. ~.

2 pri cemu su sile: PNl PN2 .G sin~ . = {Pm. Ps ~ (PI . = {Pm +P2[-acosa(c/2+d)+(g-asina)HJ}2RI.:= P N1 -PN2 +(PI-P2)[gcos~+asin(~-a)1±R2nl+GCOS~ .p2)[gsin~ -acos(~-a)l ± R2nl.88 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji F. +Pl[acosa(bI2-d)+(g-asina)hl}2RI.

2) u kome se konstanta integracije C odredjuje iz uslova poznavanja pritiska u nekoj taCld fluidnog prostora.8.4).1). Medutirn.8.3) i ona predstavljafomtlijl( obrfluh paraboloida..8.8.zo)' a njihove koordinate se odredjuju iz jednaCine (1.2) vise n(je lineamoJ vee je nelinearno.1. pa za takvo polje pritiska vazi sve onosto je vee receno za slucaj mirovanja. na fluidni delle (v..Yo. dobija se jednaCina izobarskih povrsi C .3) opste jednacine familije obrtnih paraboloida: z-zo == [(x-x o)2 -(y.3). aIm se posmatra polje pritiska na cilindricnim povrsima koje su opisane sa r=const. Fz = -(g+a z ) • Njihovim uvrstavanjern u jednaCinu relativnog rnirovanja (1. sl.8.S.8. inercije prenosnog translatornog kretanja -5 i obrtanja yJ. koja i za slucaj rotacije vazl. pa ee rezultujuca zaprerninska sila po jedinici mase biti: . RELATIVNO MlROVANJE TECNOSTI FR! ROTACIJI IJtl.89 1. Nairne. Pofije pdti51ka n b.:o1l»ar51ke povdi Razrnatraee se opsti slucaj relativnog mirovanja tecnosti u odnosu na rezervoar. polje pritiska je linearno. Tada..K ro 2 ? 2· l 1 z=--l--+-2 (x-+y )-(a x+ayY)J r g+~ P . neka se rezervoar istovrerneno kreee translatorno konstantnirn ubrzanjern 5 == a)" +a) +aJ i neka seokreee oko vertikalne ose konstantnom ugaonorn brzinom ill.1) Komponente ove sile su: Fx ==ro 2 x-ax' Fy =ro 2 y-a y . opisanog jednaCinom (1. dobija se polje apsolutnog pritiska P=P [ --:r(x +y )-(axx+ayy)-(g+az)zj+C ro2 2 2 l (1. Slika 1.F == g-a+ro 2. 1z polja pritiska (1.1. x (1.8. i za slucaj relativnog mirovanja pri translaciji. opisanog jednaCinorn (1.8. . za p=K=const. Temena obrtnih paraboloida Ide u tackama T(xo.Ki:lko rezultl(juC-a zapreminska sda F n(je /Cons/aI/flIt? to polje pritislca (1.1.1).YO)2]q.7. r (1. koji se nalazi na rastojadeluju zaprerninske site po nju odredenom radijus vektororn polozaja r == xi + jedinici mase: tdine g. imaju vrednosti: .. (j/F.7.2).

2. Z : = . Kada je ree 0 translaciji. koji je u stanju nrirovanja napunjen teenoscu gustine p do visine H. Kada se ovaj rezervoar okreee konstantnom ugaonom brzinom co tecnost zauzima polozaj prikazan na s1. NajeesCi slueajevi.2a) .1.8.3) imaju jednostavnije oblike.7) a) p b) c) Slika 1. relativnog mirovanja fluid a su iIi eista translacija iIi Cista rotacija.cilindricni koordinatni sistem r-z vde za osu rotacije na nivou slobodne povdi teenosti.5) odreduje konstanta integracije C:= p a' te se polje Az piitiska svodi na oblik CO 2r2 . dalje. tada se primenoID granicnog uslova 1"=0. 1.7) zakljueuje se da je 'slobodna povrS tecnosti oblika obrtnog paraboloida.4) imaju najprostije moguce oblike.1.. 1z jednaeine (1.8.8. koji tretiraju osnosimetriene probleme u odnosu na osu rotacije.8. odnosno zbogpromen(iivDstirezultujuce zapreminske sile F. (1.90 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji Treba napomenuti da je do zakriv(ienja izobarshlz povrJi doJlo zbognehomogenog po(/a pritiska. ujedno.4) pg 2g Izobarske povrsi su. p:= Pa' iz jednacine (1. jednaCine polja pritiska (1.. obrtni paraboloidi.8. ako je ree 0 relativnom mirovanju fluid a sarno pri rotaciji.2.8. ona je detaljno proueavana u Odeljku 1. (1. Ovde se postavlja pitanje kako se menja potje pritiska i kakav je izgled izobarskih povrsi? Odgovor na ova pitanje ce se naCi koriseenjem vee date analize iz Odeljka 1.5) 2 pg 2g Dobijena jednaeina je. tada je := 0.8.gzY· (1.. takode.8. ali sada imaju temena na osi rotacije. lednacina (1.. Interesantno je.8. razmotdti za koliko se.8._ 'P-P a == p ( T .8.8. FO.7. pri \ \ . interesantni za telmicku primenu. jednaCine (1. R@tadja oko vertiblne ®se dHni!lJricl!lIog rezervoara l!lIall. i jednaCina bilo koje izobarske povdi kod koje je koordinatni sistem z-r vezan za teme obrtnog paiaboloida.2a. za p:: P a' dobija se jednaCina slobodne povdi co 2r2 z:= 2"g" (1. ito: co 2r2 C-K co 2 r2 p= p(---gz)+C.1.2) i izobarskih povrsi (1.6) 1z ove jednaCine.)'IJlI!lIjenog tecl!lIoscu P:=pl-2 (x 2 +/)-gzJ+ C ' Ico 2 l C-K co 2 ? 2 Posmatra se cilindricni rezervoar polupreenika R (sl.8.8.8. koji glase: a z:=--+-(x-+y).+ . Ako se polamo . Medutim.7) ujedno ce biti i jednacina bilo kog obrtnog paraboloida (izobarske povrsi) kod koga je koordinatni sistem vezan u njegovom temenu. U nekim specijalnim slueajevima.

8.8. sl.8. koordinata r je r=R=eonst.z..8.2c). Koristeci jednacine slobodne povdi.). Na dalje ce se razmatriti palje pritiska na nekim karakteristicnim vertikalnim i horizontalnirn pavrsima. traze vertikalne sile pritiska.8.3. .8. kao p.9) KoristeCijednacinu obrtnogparaboloida (b) zazid rezervoara 171 +/:12 =(j)2R2 12g i uvodeCi vertikalnu koordinatu z * = h) + h2 . i zapreminskog bilansa tecnosti pre i u toku rotacije sledi (j)2R2 2 1 2 (j)2R2 h1 +h2 =~. pri rotaciji tecnasti. to ce avaj izraz biti napisan u jednostavnijem obliku R x z v b) c) Slika 1.@.1. na pro na zidu i dnu rezervoara. podigne nivo tecnosti (visina h2 ) i za koliko se spusH teme obrtnog paraboloida (visina h).8..8) Dobijeno reSenje je interesantno jer kaZe da za koliko se podigne nivo tecnosti na zidu.1. kaja deluje na bila kakvu ravnu iii krivu povrs. pri rotaciji u cilindricnom sudu. .- 1.2b). dak je drugi deo promenljiv Clan p(j) 2r 2 12. sl. i on izrazava uticaj rotacije tecnosti.9) daje zakon promene pritiska P-Pa=pg(h1+h2-Z)=pgz*. Ovaj pritisak se sastoji ad dva dela.7. sta je identican zakljucak sa omm koji daje hidrostaticki zakon raspodele pritiska u mirnom fluidu (1. jednacirta (1. Na dnu rezervoara kao ravm normainoj na osu rotacije hldrostaticki pdtisak je promenljiV (v.8. za toliko se na osi rotacije spusti nivo tecnosti.3.4). Jedan deo hidrostatickog pritiska predstavlja konstantnu velicinu kaja se ima na osi rotacije P = pg(H -h1 ).10) sledi da je na cilindricnoj ravni zida pritisak Iinearno promenljiv sa dubinom tecnosti (v. Ako se posmatra zid rezervoara. Ovdese maze izvesti opsti zakljucak da se na svim cilindricnim pavrsima (r=eonst. k~ja se meri od nivoa slobodne povrsi tecnosti po visini zida rezervoara.10) Iz jednaCine (1. pritisak linearno menja sa visinom tecnasti. Kako se. R nh1 =2R n(h1 +h2) ~ h) =h2 =~ (1. (1. maze biti odredena primenom izraza (1. najceSce.5).Pa = p((j)2R2 /2'.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 91 rotaciji sud a.1. sto za posledicu ima da polje pritiska zavisi sarno od koordinate z.8. (1. SUe p1l"itJiska na 1l"2Vnle li kJrive povrsi Sila pritiska.gz) .

-=-R TIff.1. Cilindricni sud (sLP.8.3a).3b). radi lakSeg odredivanja zapremine VOl ili nekih njenih delova.11) potrebno raspolagati sa nivoom slobodne povrsi i sa svim onim sto ga odreduje. ako poklopac C-C predstavlja deo cilindricne povrsi. dok je za primenu izraza (1.8.12) A 2g a ·4g 2 Iz dobijenog rezultata se zakljucuje da su zapremine ispod i iznad obrtnog paraboloida jednake i da imaju vrednost polovine zapremine odgovarajuceg cilindra.8. H=300mm.liA.5) tada je potrebno raspolagati sa poljem pritiska opisanim izrazom (1. od tdista povrsine do ose rotacije. Ako se sila pritiska trazi primenom izraza (1. p == lOOOkg / m 3 • • Vy c) presek D·D e) p. na nivo slobodl1e povrSi tec'lzost/ (sl.94s.8. Sf ProDlem 1.r2rndr=-.3c). Ova zapremina se odreduje kao 4 (02 fRoZ (0 21CR 1 2 V= zdA==. Dati pedaci su: D=400mm.1. u kojoj se nalazi tecnost do visine h=200mm.-.1.11) u kome je VOl zapremina nas/ala projek/ovalljern krive pOVl". Sud se okrece konstantnim brojem obrta n=200o/min.1. B-B i C-C. i ako predstavlja deo rayne povrsi.7. 1=500mm. (1. ugaona brzina iznosi (0 =mc/30= 20.8-1 RESENJE.8.Pri obrtanju suda.8.1• UvrstavajuCi projekcije zapreminske sHe: Fx =::ro 2 x. potrebno je poznavati zapreminu nastalu obrtanjem povrsine Aa oko vertikalne ose (sl. Fy =(02 y i Fz =::-g u jednaCinu . It vertikaillom proVelt. pa obrtanjem nastala zapremina iznosi Va = 2nrcAo' NajcesCi sastavni deo zapremine VOl koja definise silu pritiska jeste cilindricna zapremina ispod obrtnog paraboloida (v. d= 100mm. sl. b=50mm.8-1ct) na poklopcu A-A ima na rastojanju R=lOOmm ekscentricno postavljenu pijezometarsku cevCicu.92 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji (1.S-1.2). Odrediti sile pritiska koje deluju na poklopce: A-A. U nekim slucajevima. presek D-D j) Poklopac c-c g) Slika P.8. U takvim slucajevima nalazi se rastojanje re .1.

i ona iznosi C =p a' Dakle. i element povrsine dA = 2rndr koji vazi sarno za osnosimetricne povrsi (v. i to za z = -(h .1':.7. prema kome je PA = (p. 1 D 2 rc [2 2 1 J2 Zo g-1302.8-1c). ova sila pritiska moze biti odfedel1a i primenom izraza (1. sila pritiska odredena .8-1b.a).8-1d) bice. P.8. f . tada je polie p./ S druge strane.Pa )z=-Ch-a+!1) -4-= P T(T+ b ) + g(h-a+H) I 2 2 J4= 128.1. kod kojih je polama koordinata 1'2 == X2 + y2. y=O) dobija rastojanje a == co 2 R2 12g. polje pritiska odredeno jednaCinom (1). dobija se polje pritiska p = p[CX2 + i)co 2 12. Pry! l1aCin je primenom izraza (1. Uvrstavajuci u izraz (1.gz] +C Konstallta illtegracije C odreduje se iz uslova poznavanja pritiska (p =Pa) U koordinatnom pocetlru (x=y=z=O) . (2) a iz koje se za uslov poznavanja koordinata na nivou slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevcici (x=R. Najpre ce se odrediti sila pritiska na poldopac A-A. Kada poklopac C-C predstavlja dec cilindricne povrsi (v. polje apsolutnog pritiska odredeno je jednaCinom p.5.P. i to na dva nacina.2N .7.Prema tome.je lineamo i homogeno na cilindricnoj povrsi sa rc = canst.1. Sila pritiska koja deluje na poklopac B-B (sLP.11).6).1). lcoje se odreduje iz jednacine (2) i iznosi ovom drugom metodom iznosi: Zo 2 =co 2 D2 18g.8. Dakle. (1) 1z jednaCine (1).7. za ovaj sJucaj.Pa)dA.8-1e) tada je poJama koordinata ovog poklopca rc = D 12 +b = const.9N.~ .8N. sl.8-Ib). 2 Ako poldopac C-C predstavlja deo rayne povrSi (v.11).1.1.P.. takode.8-1j).5) raspored pritiska (1). . razliCit slucaj od predhodnog karla je poklopac bic cleo cilindricne povrsi. 2 ld rc Pc = (p.P. za P = P a' dobija se jednaCina slobodne povrsi tecnosti. Kako je u t odnosu na osu rotacije poklopac A-A osnosimetrican to ce se podil1tegralne veliCine napisati u polamo-cilindricnim koordinatama. koje u potpu110sti definise polozaj koordinatnog sistema.gz] .4 = PV. te se za odredivanje sile pritiska mogu primeniti izrazi (1.7.4rog == p[~(h-a) +2~zoJg .itiJ*a na njemu ?leli?leamo (i nehomogeno).1. Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati rastojanje Zo (vo sLP. prema kojima je d rc [co D.1. sLP.Pa == p[(x + i)co 12.Relativno mirovanje' tec710sti pri rotacifi 93 (1.5). Si1a pritiska na .. sto predstavlja. sl. koja glasi Z 2 2 = 2g (X + y co 2 2 2 ) . dobija se sila pritiska D/2 CO2 co 2 D2 D 2 rc PA == 0 p[T r2 +g(h-a)]2rndr==p[ 16g: +g(h-a)]-4-=522. prema kome sledi: :J _ _ D lB-pVBrog-p 3(2) 3 rc+ D4 rc (l+h-a)+2 D4 rc D rc . odredena primenom izraza (1.2) iii (1. gde je VAro zaprernina prikazana srafurom na sl. sustinski..

Zl)' vezane za teziste poJrJopca C-C (v. najpogodniji oblik polja pritiska co 2 D ? co 2 2 7 " p.P. dobija serastojan. aZI &r)"&P . prvou Dekartove koordinate (xl 'YI . polje pritiska odredeno jednaCil10m (1) nijena. Problem 1. PoredeCi izraze za sile Po: i p~' sledi da u sili P.=odTjdcp=g"2 { D d l (T+ b ) +16J+g(h-a+H) } =130N.8-lf Konacno. i b) poklopac sa sl. 2 Ovde treba napornenuti da je za resavanje integrala koriscena trigol1ometrijska relacija COs 2 cp== (1 + cos2cp) 12.3).5). u ovom slucaju. a zatim i iz novouvedenih ortogonalnih koordinata prelazi se na polarno-cilindricne (X 1.lminijurna na sredini poldopca ima mali otvO! za sipanje tecnog rnetala (veza sa atinosferom).8.P.Pa = p[T(X1 +T+ b). p= 2700kgl m 3 • \ \ c) \ RESEfilfE: a) Sud se okreeSe konstantnom ugaonorn brzinorn co = me 130 = 1O.8-2a. uostalom. UYI 0'1 (3) a sto.l.l.' (j}d 2 d 2 1[ postO]l dopunskl clan P-U-4-' koji je posledica razliCitih polja pritiska u . Odrediti silu pritiska koja deluje na: a) poklopac sa s1. Za primenu ovog izraza.94 Relativl10 mirovmz/e teCiwsti pri rotaci/i poklopac C-C.11) potrebno je poznavati slobodnu pOVrs tecnosti. to se i. d 3 =400mm. Da bi se odredila ova sila vI'si se transformacija koordinatnog sistema. Yj ==TjCOSCP.7.l.ie a= Q) 2 d. Iz jednaCine slobodne povrsi. dobijenoll1 iz (1.8-2. i sledi sa sl. ISg.z jednacine (1) dobija. i u njemu polje pritiska (3) za Xl == 0. koristeCi izraz (l.jpogodnije za primenu.7. Y1. v razrnatranim slucajevima.g11 S111CP+ g(h-a+H)l. koje je . d 2 =300mrn. 2 . bice odredjel1a primenom izraza (1. Centrifugalni kalup za livenje ali.P. P. h=50mm.8-2c.1.CP)' Kako izmedu ovih koordinata postoje veze X==Xj +~ +b" Y==YI' Z==Zj"-(h-a+H). Kalup se okrece konstantnim brojem obrta n=100o/min.8. . koja je odredena jednacinom Z =0)21'2 12g . dobija se sila pritiska " 'dl2 Pc = J 0 I 2n co 2 [ 0 (p-Pa )". za I' = d3 12. za primenu.+TTj COS-cP. U novouvedenim polarno-cilindricnim koordinatama element povrSine je dA = «yj dz) == a:i1"&P dYldcp =Y1drjdcp .8-1b i f).. az. Zl =Tjsincp.47s-1 • Za odredivanje sile pritiska primenom izraza (1. sl.5). Dati podaci su: d l = lOOmm.

srafirane zapremine VOl (v.1. I" 2 b) Sila pritiska na poklopac kalupa je Jrld3ro n 2 2 p:= pg4 16g +16(d2 -d1 ) 2 (d z +d1 )-(d3 -d2 )h I" it 2 . koje treba postaviti pijezometarsku cevCicu da sila pritiska na kvadratni pciklopac bude jednaka nuli. Cilindricni sud precnika D=200mm i sud kvadratnog poprecnog preseka.kruzni poklopac biti jednaka nuli. Odrediti: a) stranicu kvadrata b. oblika zarubljenog konusa visine H=200mm.8-3 . R=50mm. b) onu ugaonu brzinu pri kojoj ce sila pritiska na . ] := 364.8-3.8-4. Problem 1.8-4 RESEN. d=200mm. na rastojanju R=75mrll. Dati podaci su: D=400mm. bila duplo veca od sile pritiska na isH poklopac u stanju mirovanja. Dati podaci su: D=400mm.z 2 2 )-U(D +dD+d )H+~ g:=447N. koje su na medusoh bnom rastojanju R=80mm.apunjen tecnoscu gustine p. -d1 )n 1 din l P::=pVOl g=pl2n(T+ R )"2 R n+ 4 h+"2-4.1. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ro = lOs· J .IE: 2 I" Dn 2 d2 2 4 roR 2 n 22 Dnro 2] . ! ' .8-2b). pritiska na poklopac u stanju obrtanja konstantnom ugaonom brzinom.1.6N.a Jg::=593. p=lOOOkg/m3 • Slika P.5N. nalaze se dye pijezometarske cevcice unutrasnjih precnika d 1=4mm i d z=6mm. P=pl-4-CH+h. Na poklopcu suda nalazi se pijezometarska cevCica. odrediti silu pritiska koja deluje na poklopac suda. . treba da se okrece da bi sila " . Odrediti onu ugac)llu brzinu kojom ciliridricni sud. tako da sile pritiska koje deluju na kruzni i kvadratni poklopac budu iste.' Problem 1. Uvodenjem poluprecnika torusa R := (d 2 . a=lOOmm.1E· ro =JL Ig(D2 H _IR3 -ahl) D2'1i 4 3 =12 6s· 1 ' Slika P. 1=150mm. h=200mm. sila pritiska iznosi dJ 1 2 (d. Na poklopcu suda.8-5. RESEN. d] +d2 g g Problem 1.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 95 potrebno za odredivanje merodavne. h=lOOtnm. stranice b. istovremeno se krece konstantnim ubrzanjem a:= 3ml S2 i okrece se konstantnom ugaonom brzinom ro. c) one rastojanje R o' pri roo == 50s· 1 i b=177mm na. sl. pri ro =lOs· 1 .P.d1 ) 14 .u kojoj je Vcida do visine h=lOOmm.p. H=200mm.

na zadati nivo tecnosti u pijezometarskoj cevCici.8-5c).7. za x=R i y=O. Po = b4+Lr12hca+g)_6R2]b2_12Po =0.ni poklopac. i koriscenjem uslova p = p a za x=y=z=O. iznosi Pk = 4Jo f'b/2 Jo(p. odredena izrazom (3). za P = P a' sledi jednaCina slobodne povrsi. l J (4) Uslov zadatka.:=: -( a + g). daje jednacinu ibl2 2[0)2 neb -6R )+(a+g)h 2 2 . prema (1~8. To ce prouzrokovati dejstvo potpritislca na sredisnjem inatpritiska na udaljenijem delu poklopca (v. Njihovim uvrstavanjein u jednaCinu (1.1. b) Da bi sila pritiska na nelci poklopac.7E: a) Pri zadatom kretanju suda. da je nova sila pritiska jednaka nuli. prirotaciji suda.Pa)z=_(h_Hldxdy= pb Pk . (2) z= 2(g+a) 1z jednacine (2) dobija se. Iz uslova zadatka.5). u lcoji se zamenjuje polje pritiska (1) za z=-(h-H). Fy = yO) 2 iF. koja glasi: 0)2(X2+y2) .sl.8-5b)~ Sila pritiska na kruzpJ.1). dobija se polje pritiska a) c) 2 P-Pa=PT(X +y)-p(a+g)z 0) 2 2 (1) iz koga. takode. 7. Kada se cilindricnisudoktecenovom ugaonom brzinom O)j tada je sila pritiska na kruz. rastojanje H =0)2 R2 /2(a+ g) koje definise polozaj koordinatnog sistema u odnosu. je D 2n 1 Po = pVro(a+g):=: P-4-(h-H +2 zo )(a+g).11). i rastojanje Zo = 0)2 D2 /8(a+g)koje je potrebno zaodredivanje sile pritiska (v~ sLP ~1. bila jednaka nuli potrebno je da obrtni paraboloid slobodne povrsi sece polclopac. primenom izraza (1. 0)2 PO) 2 Cije je realno i pozitivno resenje b=l77mm.96 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji RESEN. (3) Sila pritisica lcoja deluje na kvadratni poklopac. komponente rezultujuce zapremiIliike sHe su: F: = xO) 2.P. dobija se .pokiopac.

b2 ProD/em 1. Konusni sud istovremeno se okrece konstantnom ugaonom brzinom co i krece vertikalno nagore ubrzanjem a = Sm/ S2. ima otvorenu pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=lm od ose rotacije. Poznate velicine su: a.S-7 PF'fIDlem 1. P.. (i). . v' v • a .8. Iznad vode se nalazi vazduh koji je pod natpritiskom Pm == SOOPa.l. nalazi na rastojanju Ro' KoristeCi uslov PI< = 0. 1z stanja mirovanja sud poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom 00 .h neopterecen..8-7. RESENJE: Sila pritiska na poklopac suda u stanju mirovanja (s1.8-Sa) iznosi p a) b) Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom CO tada je polozaj Po = Pm D 2TC I 4. 1:1 8R -D Slika P.l.l. visine H=400mm. p.oJa za so b0 d nu povrs Ima 0 b]'l ~. bude duplo veca od sile pritiska vazduha iz stanja mirovanja. 11. I povrsl (1 S 3) . RESENJE: Koriscenjern jednacine izobarskih Ir . _] '? 2 == 64s .8-6. i uslova zadatka P=O. 11.Sm. novozadatom.S-6 ProD/em 1. Odrediti ugaonu brzinu pri kojoj ce konusni poklopac biti :___L . precnika D=lm i visine H=O. kada se h pijezometarska cevCica. PB = P~-4-( fD 2TCco 2D2 16g +h)-abh l J. RESENJE: 1 PA =: 2 2 2 24 pco ab(a +b ) .Sm napunjena tecnost gustine p. Slika P. ugaonom brzinom 00 0.S-8.C 2 z=:co r2 12(g+a). Slika P...8-8 . od ose rotacije. Cilindricni sud precnika D=400rnm. D. Odrediti sile pritiska koje pri rotacijideluju na poklopceA i B.. b.11) za sracunavanje sile pritiska P na konusni ornotac.91s . dobija se ugaona brzina (g+a)r:!}H/3+ h ) _ -I co=4 2 ! 2 -S. 8W-D C) 1zraz (4) za silu pritiska vazi i kada se sud okrece. pri rotaciji. Odrediti ugaonu brzinu (j) tako da sila pritiska fluida na poklopac.1. napunjen je vodom do visine h=300mm. dobija se Ro = 2(g+a)h 2 (Do +6 :::::79mm.. Konusni sud. u kojoj je do visine h=O. izraza (1.Relativno mirovanje lecnosti pri rotaciji 97 (i)] =4 ~ (g+a)h .

. Nairne.Jg(H-h) 00 P == dl2 (p.' Uvrstavanjem komponenata rezultujuce zapreminske sile (Fr =roo 2 .7.8-10) klip uravnotezi ddi potpritisak koji vlada u vazdusnom prostoru iznad klipa. Kakoje d 2 >D.) biti Pm == const. pa ce pre rna politropskoj promeni stanja (p V n == const. slede geometrijske i b= Doo JH-h . Fz ::: -g) u jednacinu (1. dobija se kvadratna jednaCina oo 2 _ 8 . dakle.1.1 . na sredini.8-10. te je. napunjen je uljem gustine 3 p == 900kg / m do visine H=300mm.Pa)z=b2rndr::: [Pm . nalazi maliotvor za vezu sa atmosferom. Na osnovu izraza (1.98 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji tecnosti u sudu prikazan na s1.1). osim sile pritiska P. P.omugaonom brzinom 00 = 15s.1• Ovim resenjima odgovaraju vrednosti precnika d j =306mm i d 2 =748mm.- Problem 1. i koriscenjem uslova za pritisak P = Pa + Pm' za r==z==O. Kada se cilindar okrece konstantnom • .8-9. Sud se okrece konstanhi. U hidraulicko .=. dobija se polje pritiska (1) 1z jednacine (1).P. Na kraju.8-8b. i jednacine zapreminskog bilansa vazduha velicine D:7t (H -h)::: t~b.1. za P == Pa + Pm' dobija se jednacina izobarske POvrSl nivoa tecnosti u sudu z == oo 2 r2 / 2g . U stanju mirovanja (sl. I-I p 1 D RESENJE: Uvodenjem veliCina d = D~r--l-_-J-:-l--=_'-~=~g==. )](D -d 2 2 2 )4' 1t Pri rotaciji.5).1. Pri rotaciji suda natpritisak vazduha ostaje konstantan.Jg(H-h)oo+4[pg(H-h)-Pm ] =0 .pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja.2 g koje definisu polozaj nivoa tecnosti u sudu.8-9 Problem 1. koristeci uslov zadatka: P + PM ::: 2Po. D pD cIJa su resenja: 00] == 17s-] i 00 2 ::: 2. \ I Slika P.PrimenomjednaiSine izobarske povrsi za l'=d/2 i z=b. Iznad ulja se luilazi klip tezine G=20N u kome se. dobija se sila pritiska tecnosti na poklopac suda d2 ::: 4D . precnika D==600mm.pgb+ j DI2 16 (D poo2 2 +d. to se ovo resenje odbacuje.7. na poklopac deluje i sila pritiska PM == Pmd2n /4. u kojem se koristi jednaCina polja pritiska (1) za z=b. Cilindricni sud. zapremina vazduha ostaje konstantna. Kolikom sHorn pri rotaciji treba delovati na Idip da bi slobodna povrs ulja dodirivala dno suda.83s. trazeno resenje za ugaonu brzinu 00::: 17s-1 .

U toku rotacije ne dolazi do prosipanja tecnosti iz suda. d=50mm. koji zatvara cilindar.1.l.8-12. koja sledi iz (1. h=lOOmm. tako da slobodna povrsdodiruje dno sud a. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj ce u vazdusnom prostoru cilindra vladati atmosferski pritisak. Slika P.-)=393s-I . D D pn ' f! Slika P.13.8-12b. RESENJE: Kada se sud okrece konstantnom ugaoncim brzinom. 1znad vazduha nalazi se klip teiine G.1.. a -t--f':.pgHJD .d )'4+ Pm-4-= G. a glasi H z == co 2 r2 / 2g. ali tako da vazduh dodiruje dno ciEndra.8-l2 . / 8g. Sud poCinje da se ohece hmstantnom ugaonom brzinom co. Odtediti ugaonu brzinu.~6 l--g-) 2D2 h 8g CO 2 D2 4G ) (2aD2)11 Pm == (Pa + D2 1t 11 ud2 . Dati su podaci: D=200mm. izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg cilindra precnika d 2 =200mm i d j =lOOmm. i visine b == h PI' / Pa ' te resavanjem kvadratne jednacine: co 2 -~fibb 01+ 16gb _ 64G =0 D D2 pnD4 ' h Pa H dobija se ugaona brzina 4 CL 2 co==-(vgb+.· Promena staDja vazduha je izotermska.P. /8g i ~ I a) b) 112 == 0/ d. tada kroz otvor u klipu. napunjen je uljem gustine p do visine h i slojem vazduha debljine a (h>a). Odrediti sHu pritiska koja deluje na Idip. pri kojojce slobodna povrS tecnosti dodirivati dna sud a i silu pritiska koja deluje na dno suda. 1z jednaCine slobodne povrsi tecnosti.'~~~~~ I pri cemn sn h H=_co-(l. Hidraulicko-pneumatski cilindar.8.d 2 )1t. ~<te- risticna rastojanja: h1 == co 2 d. Pa RESENJE Rezultujuca sila pritiska je p =lP16(D r (02 2 2 1 2 2 1t d21C +d ) + Pm .8. G=lOON. ptecnika D. dobivaju se L~ . Pri rotaciji vazduh tnenja stanje politropski sa stepenom politrope n.S-II Prublem 1. Zapremine tecno- Stika P. tada je polozaj tecnosti u sudu prikazan na Bl. u cilindar ustrujava okolni vazduh. nalazi se tecnostgustine p == lOOOkg/ m3 nasuta do visine H=184mm.Pa .8-10 1..1.5). p" == Ibar . U cilindricnom sudu.Re/ativ170 miroval1jetecnosti pri rotaciji 99 ugaonom brzinom. p == 1000kg / m3 RESENJE Uvodenjem potpritiska PI' =40 I (D 2 ..

I d I' I a) b) c) ml~ ?~ RESENJE: a) Iz jednacine ravnotde sila.h b) ako se na njoj nalazi prstenasti klip tdine H "1 .L8~13b).H.(H + 11) .8.4 h1 ). za koliko se spusti klip u manjem cilindru u odnosu na pocetno stanje nlvnotde klipa.a). U cilindru precnika D==200mm nalazi se manji cilindar.l.5).''-'j" Go (cU• 1 •8 1~ ~ \ ".1 • Sila pritiska koja deluje na dno suda u pocetnom stanju mirovanja je Po =:: pVog =:: 42.P. +d1 ) =:: ProDlem 1. u slucaju da je tecnost izmedu ciIindara: AZ ! a) otvorena prema at. pri tome eliminisuCi veliCinu b. i . pdkazanih na sLP.L • "'. '10 r mosferi (s1. koje deluju na klip u pocetnom polozaju mirovanja (sl.1.1. nalazi se klip tezine G.(H + b) . jer tecnost prostrujava kroz otvore u medjuzidu iz manjeg cilindra u veei. V usvojenom koordinatnom sistemu. Ona daje visine hI =:: co 2d 2 /8g i h2 =:: co 2 D2 18g.100 Relativl10 mirovanje teenosti pri rotaciji sti u pocetnom stanju mirovanja (Va) i u toku rotacije (V". 2 · 2 rc 1 d.8~13.n dt rc Va = (d 2 -d] )-.15. Cilindri se iz pocetnih stanja mirovanja. (f) 2 = 4 JgH led. Da bi se zadatak rdio uvodi se polarno-cilindricni koordinatni sistem.-4. jednaCina nivoa slobodne povrSi je z =:: co 2r2 I 2g. Kako je Vo = Vffi ..8. Slika P. prema (1. pri rotaciji cilindra.8-13a) odreduje se velicina 2 h == 4G I (pgd rc).8. dobija se hod spustanja klipa . r-z. Odrediti. na kojima obrtni paraboloid sIobodne povrSi sece cilindre. tankih zidova. Ciji je pocetak u odnosu na pocetni polozaj klipa odreden visinom b. Iz izraza (1..h =:: -4.1. a u toku rotacije P =:: pVrog. pocinju okretati konstantnim ugaonim brzinama co =:: lOS-I. Kada se cilindri okreeu konstantriom ugaonom brzinom tada se klip u unutrasnjem cilindru spusti za hod a (sl.11) dobija se sila pritiska koja deluje na klip .4 (a + b) + 2 (-4-h2. precnika d=100mm. na tecnosti gustine p.SN.h1 )' Zato sto tecnost ne istice iz suda. d 2 rc P =:: pVrog =:: p-4-(a+b+h r 12)g. to sledi da je i Po =:: Pro' i to bez obzira na vrednost ugaone brzine co. moze se koristiti uslov jednakosti zapremina Va =VO) iz kojeg sledi 24s. VO) =2(4 h2 --4. Tom prilikom klip u manjem cilindru se spusta.) su .8-13a i c.8-13 KoristeCi jednakost zapremina tecnosti pre i u toku rotacije D 2 rc d 2 rc D 2 rc d 2n · 1 D 2 rc d 2 rc -4.. i uslov ravnotde sila P=G. U cilindru manjeg precnika.

Pl' P2' 111 <h 2 • RESENJE. 2 lla pro za tecnost gustine PI' koja glasi povrsi z = nJ2 . i iznose: 00== ~(h1+h2)~glhl ' d==D~2hl/(hl+h2) Polje pritiska u fluidu koji relativno miruje pri rotaciji odredeno je jednaCinom (1. z=h) klipa P = P a +4F 1 dgn.2). Kako su u sudu prisutne dye razliCite tecnosti. to ce se dobiti dva razliCita polja pritiska: Pi = Pi (oo 2r2 12 -gz)+Ci (i=1.Pa == -2-+ P2[T(r -4).Refativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 10 1 19rnrn. P.8-14b). odreden je ugaonom brzinom 00 i precnikom d na kome povrs razdvajanja fluida sece poldopac suda. dobija se hoel klipa a = (D . r==dl2. takvom da razdelna povrs h D tecnosti dodiruje dno suda h2 r (sl. koristi se uslov poznavanja pritiska u tacki B (r=DI2. napunjen dvema tecnostirna gustina PI i P2' okrece se oko svoje vertikaine ose konstantnom ugaonorn brzinom oo. oo 2D2 P2 . F. pa ce polje pritiska u fluidu gustine PI biti odredello jedllaCinom . Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ill. /z.g(z-h)] . posle cega sledi doTe pa ce polje pritiska u fluidu gustine P2 biti odredeno jednaCillom C2 == Pa 4F +-2-- P2 (-8-. b) Ponavijanjem postupka iz dela zaelatka pod a).8-14b. tacla obe tecnosti kvase poklopac Ger je h2 > hI)' a) b) Polozaj tecnosti prikazan na s1.5).gh). do. Poznate veliCine su: D.1.P. Mali oivor na omotacu zatvara se klipom precnika do. KaIco je nn razdelnoj povrsi polje pritiska u potpunosti odredeno jednacinom (1). Ove velicine odreduju se iz jedllakosti zapremina tecnosti pre i u toku obrtallja. to se zn koordinate tacke O(r=O. Zatvoreni cilindricni sud precnika D. z=O) dobija najjednostavlliji oblik konstante C! = Cz. Problem 1.8-14.d )(f} /16g == 2 2 2 a == ~g (D _d 2 2 ) == 19mm. 2 2 D4 1t h1 == t 2· d 41l (h1 + 112 ) i jednaCine razdeine . u kojoj se uVrStavaju koordinate tacke z == (hI + h2 ) . gde indeks i==l predstavlja tecnost gustine PI' a i==2 tecnost gustine P2' Za odredivanje konstante integracije C2 .hl' h 2 .1.8. don 4F 00 2 2 D2 (1) Za odredivanje konstnnte illtegracije C1 koristi se usIov jednakosti pritisaka u tecnostima gustina PI i P2 11a njihovoj razdelnoj povrSi. Odrediti sHu pritiska na poklopac suda u slucaju da granicna povrs tecnosti koje se ne mesaju dodiruje dno suda. na koji za vreme obrtanja deluje siia F.

1.dr= d. polje pritiska odredeno jednacinom (1) nije najpogodnije.n +PIl16-gChl +h Z )j+P2(gh---)J-4-' 8 { 2 2 2 2 P2= .4).-8.102 Relativno mirovanje te610sti pri rotacij'i 2 2 2 4F co CO D2 PI . i =-h+ 11 sincx.Zl) glasi X =xl.Pa)Yr=odA =8 lal/Cx) PT Xl2 .8. 4 2 co 2 a 2 +a +-2JSlllcx. kako se iz jednaCine (1) dobija jednacina slobodne povrsi z = ~. Nairne.Pa =.IN. u polje pritiska (1).2 .+z] coscx. na cetiri trougaone povrsine. odnosno linije koje ogranicavaju povrSinu. Odrediti silu pritiska koja. .gz].H (a 2 +~)Zl +(H) 2z]2 + A 00 \ I g Treba napomenuti da se sila pritiska P maze odtediti i na nesto jednostavniji naCin. (2) Slika P. Veza izmedu starih (x.. dobija se polje pritiska P. =a I H.l. opterecuje omotac pitamide.7.5). (x2+l). Sud oblika piramide visine h=500rnn1.7. y.P2 (-. osnove oblika kvadrata 2a . vaZl funkcionalna zavisnost: I(x]) = H(l. fDI2 dlZ (PZ-Pa)z=h t +hz 2nr. UvrstavajuCi vezu izmedu koordinata (2). tj.. 22ghl. coscx. dobija se sila pritiska P= I co2[ 2 gh a ff (p.8-15 pri cemu su: sincx.gh) doTe Na kraju.1.-) = 144.5). u kome je polje pritiska odredeno jednacinom (1) i/ili jednacinom (2).11) sledi CD . napunjen je vodom. 2a (a= lOOmm).8-15. to primenom izraza (1.xI/a).dr= dg1C -p(uj(D +d )+g(hl+hz-h)J CD -d )"4' 4F r (02 2 2 l} 2 2 1C Sabiranjem ovih sila dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopac suda P = PI + P2 . 2nr.8-15b). primenom izraza (1. z) i novih koordinata (Xl 'YI . Na vrhu piramide nalazi se mali otvor za vezu sa atmosferom. i H= ~a 2 + h 2 • U novousvojenom koordinatnom sistemu za laake trougla.P.8-15b). i uslova poznavanja pritiska (p = P a ) u pocetku koordinatnog sistema. Y = a+ Yl COScx. =h I H. ProIJlem 1.P. vezanog za vrh piramide (sl. pri rotaciji suda sa konstantnom ugaonom brzinom CD = 1O~-1. RESENJE: Koriscenjem jednaCine (1.gz) . za Yl = 0. dxldz] = -3 pga (2h +-.Pa = p[T(X + y ). co 2 2 Z (1) Za odredivanje sile pritiska" koja deluJe na omotac piramide. Zato se uvodi novi koordinatni sis tern koji je vezan za jednu od osnovica bocnih trouglastih povrsina (sl.+ PI (2 r .8.-zl sin a . dobivaju se sHe pritiska koje deluju na poldopac sud a ~ = (2) J d/2 0 {4F r(j}d l CD D 1d n (PI-Pa)z=ht +I'J. a zatim primenjujuci izraz (1.

h. dobija se trazena sila pritiska 2 P=P[o.8-17 Problem 1. Na osi suda nalazi se mali otvorza vezu sa atmosferom. Stika P. (D. Horizontalni cilindricni sud.8.1. R. 2 2 2 l FA == pabTL (D2 +R -1' + 12 (a +b cos Ct.8-16 Slika lP. pcluprecnika R=lOOmm i duiine 2a=400mm.8-18. 17.l. b. RESENJE: KoristeCi potpuno identican postupale opisan u zadatleu 1.6N.S-IS ..8~18a) i koriscenjem jednaCine (1.(2a) h+4 .P. P.1..S-lSd).-- ~ co a) c) d) e) Stika P.1. c..4).' .8-17. ..1.P. Cilindricni sud (sl.P. Ro.8.8. Odrediti silu pritiska koja deluje n3 poklopac A-A. dobija se polje pritiska (1) .1. Odrediti sHu pritiska koja c1eluje na ekscentricno postavljenu (u odnosu na osu rotacije) povrsinu oblika: a) elipse (sl.P. r.1. Odrediti silu pritiska koja pri rotaciji suda deluje na pravougaoni poldopacA-A.Relativno mirovanje tec710sti pri rotaciji 103 P =: pV(Og =0 p(2a) 2 1 h--. 00 . Poznate veliCine su: G.S-1Se). R. 2 2 Problem 1.P.. 2 2 (2h+--) (Da 2 g . napunjen je vodom i okrece se oko vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom (D =: lOS-I. Poznate veliCine su: G.p.1E: Ponavljanjem postupka datog u primeru 1.) J. PF'rubiem U~·16.J l 2·1"i zdxdyJg= -3 pga 4 a . Ct.8-15 dobija se si1a pritiska D)212gh 2 2 J.. p. i d) kruga (sl. 18b). RESEN.8-16 1Z stanja mirovanja pocinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom (D. b. Sud sa 81. c) trougla (sl. p. (~ 2 +a )+gR]R n=:97.8-18c).slobodne povrSi(sl. .1.RESENIE: a) Usvajanjem pravouglog koordinatnogsistema (Xl' Yl' Zl) u ternenu obrtnog paraboloida .8-18a) olcrece se konstantnom ugaonoill brzinom co.l. b) pravougaonilea (sl. D). pn odredivanju sile P.P.1.

+ y.: ako sud miruje (ro=O) sila pritiska koja deluje na povrilinu elipse iznosi P = pghabn. dobija se polje pritiska 2 P. iznosi p= = 2 Pa)z=O ay ay If (p. Poloiaj tecnosti u cilindrima. D. Poznate velicine S11: d.8Ro )] . ro. dobija se rastojanje d=ro 2Rgl2g koje odreduje ' poloiaj koordinatnog sistema u odnosu na nivo tecnosti u pijezometarskoj cevcici.Pa)z=odxdy= flaf(p-7 1 : ~~I drdcp= 0 ar lf271 f00 (p-A Pa)z=oabrdrd<p= pabn {ro2 [2 T 1 a.104 Relativno mirovanje tec110Sti pri rotaciji i jednaCina slobodne povrsi Zl = ~.l.S-19. prikaian je na sl.Pa = P { 0)2 [R2 +2aRcoscp+ a 2r2 cos 2 cp+b 2r2 sin 2 <pj + g(h . Prvo.. ro 2 2 . Zl =z-(h-d). Levi cilindar otvoren je prema atmoSferi. mog'll se dobiti i izrazi za sile pritiska za nelee jednostavnije slucajeve. Kada se sistem okrece konstantnom ugaonom brzinom ro. (4) Konacno. dok se udesnom na tecnostinalazi klip tezine G. Hidrocilindri su postavljeni na medllsobnom rastojanju a. polamo . ro P=PT (c+a) -c 3'+ab 12-Ro 2{[ = P-4-[gh + 16 (D D27i. posredstvom veza izmedu koordinata (2) i (3).gz}.P. posredstvom relacija Xl =R+x. Hidraulicki sistem se sastoji od-2l'vahidrocilindra precnika diD. (2) a zatim se posredstvom parametarskih jednacina elipse x=arcoscp.). u stanju rnirovanja. .7. pri rotaciji.8-18b). R=O) sila pritiska je P b) c) . 2 3 3] b (b 2 2)} +pghab. Odrediti za koliko se podigne klipu desnomhidrocllindru. u odnosu na pocetno stanje rnirovanja.5) i polja pritiska (4) (za =0). Kako oblik polja pritiska (1) nije pogodan za direktno integraljenje to ce se izvrsiti dvostruka transformacija koordinata. kao na pr.' 2 b 2 2} ab b ro J1 [ 4 j a 2 7. (x. i glasi 2 2 2 Problem 1. Za odredivanje sHe pritiska polje pritiska (1) treba integraliti po povrsini oblika elipse. u odnosu na osu rotacije. za a=b. y=brsin(p (3) prelazi 1). prelazi se u novi ortogonalni koordinatni sistem vezan u preseku osa simetrije elipse (sl. p. YI =y. Iz jednacine (1).d) . prime nom izraza (1. a. tada ce klip zauzimati novi ravnoteini poloiaj.1.P. 1z jednaCine slobodne povrsi tecno- sti.8-19.p 2 2 ] } R -Ro +'4(a +b ) + gh 2 (5) Na osnOVLl izraza (5). G. sila pritiska na ekscentricno postavljenu povrsinu. 2 d) ReSenje sledi iz izraza (5). P = P~4l3' (c+a)3(3a-c)+c +-S--a Ro + pghT' P == pa n [(R -Rg +a 12) ro 12+ghj . za: Xl =-R O YI =0 i Zl =d. iIi ako je u pitanju knizna povrs poklopca precnika D (a=b=DI2.cilindricne koordinate.

Izracunati koji deo tecnosti. i napunjen je tecnoscu gustine p iznad koje se nalaze klipovi masa m i lv!. 1 = PO) 2 'IT).. Rezervoar poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom co.[R ( Jf.d ). konstantnom ugaonom brzinom co.. kineticka energija preostale koliCine tecnosti iznosi E K dE K 1 ="2 (rm) 2 pdV = PC!) 2 'ITr 3drdz .2 m)+h] 8a +D -d pD'IT d 16g 2 2 2 Problem 1. p.P. Odrediti omi ugaonu brzinu m pri kojoj ce klipovi u cilindrima. II (r).l. h. i obrtnog paraboloida z =(R .-0 I. D +d g 2 2 Problem 1.8-20. M. Sistem prikazan na sl. (r) 4 5 6g I .1. Pri tome deo tecnosti iz rezervoara istekne prospe se. od prvobitne koliCine. zauzimati polozaj definisan visinskom razlikom h. obrtni paraboloid slobodne povrsi da sece povrs konusa. poluprecnika R i visine H.P. Poznate velicine su: d.a. a preostala tecnost u rezervoaru zauzima polozaj prikazan na sl.1. u stanju mirovanja ceo je napunjen tecnoscu gustine p. tada deo tecnosti istekne iz njega. ito: konusa 2 z = H(l-r / R) =. cije je osno rastojanje a.8-21 U usvojenom koordinatnom sistemu mogu se definisati jednaCine povrsi koje ogranicavaju fluiclnu zapreminu.(r) dz)r 3dr =-PO) 2 nR 4H -0)2R2) (. D. oko vertikalne ose cilindra precnika d. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj tecnost u rezervoaru ima maksimalnu kineticku energiju.8-20 sastoji se od dva hidraulicka cilindra precnika diD. Otvoreni konusni rezervoar. R RESENfE Kada se rezervoar okrece konstantnom ugaonom brzinom.2)0)2/ 2g = 12 (r). . m.Relativno mirovanje . Kineticka energija elementarno male mase fluida je Stika P. Dakle. pri cemu ce. U opstem slucaju.8-21. RESENJE: m= { 4 D2 }1/2 [--2-(M .8-20 RESENJE H= d co 2 2 2 2 2 16 (8a + D . Hidraulicki sistem se okrece.tecl1osti pri rotaciji 105 D p co~ ~ '/"'·"1"% ~------~~ a ( Slika P. ostaje u rezervoaru.8-21.. gde je co 2 R2 12g = h.1.

8-24 a) Iz Ojlerove jednaCine dplp=:Fxdx+Fydy. Prime nom ovog uslova iz jednacine (a) se ~obija jednacina slobadne povrsi 0)2 goRh .-a+0)2. Slika P.:)dV..1.4a).g R+g . a p=-f pdA=-! grad.... taka da zakon promene ubrzanja glasi: g(r) = go (R 1r)2.r cos q>.8.. 2go 1. i koriseenjem veza izmedju Dekartovih i polarnih koordinata x = r cosq> i y = r sinq> .1.2(R +h)3 cas <p =0 . 2 Kako je R »h to jednacina slabodne povrsi maze da se napise u obliku: 0)2 R2 2 h(q» = --cos cp. J?ESENJE: S obzirom da se Zemlja okrece oko svoje cl.= .4.! p(g-a+0)2.. SHe koje delnjn os telo koje tile mdazi u fiuidn koji lrellativno milt'nje Razmatrace se slucaj kada se neld sud istovremeno lade konstantnim ubrzanjem i okrece aka vertikalne ose konstantnom ugaonam brzinom CD. s' 0) ose za jedan dan to je njena ugaona brzina 0) = 2re 184600. Na tela zapremine V.+ . p = Pa' dobija se hidrostaticko polje pritiska u okeanu P-Pa R2 0)2' 2 2 ..8.108 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji g(R) = 9. A v V v . Iz l1slova poznavanja ubrzanja g(R) odredjuje se konstanta a = g(R) R2 = go R2 .deluje sila pritiska na okvasenu povrsinu A (s1. delie. u kojoj su Fx=x0)2_g(r)cosq> i Fy = -gsincp . Za opisani naCin kretanja suda. na proizvoljnoiza. Odrediti: a) polje hidrostatickog pritiska u okeanu.81ml S2.bran fluidni.p. i neka se tom prilikom u tecnosti nalazi tela zapremi'ne V i gustine Pm (sl. 8 Aa) koj a a granicava zapremimi V iiznosi '. r(n / 2) ReSavanjem ave diferencijalne jednacine i primenom granicnog uslova h(re / 2) =0.8. koje se nalazi u tecnosti.. prema (1.1. b) jednaCinu slobodne povrsi okeana i c) dubinu vode na ekvatoru. p 0 0 r 2 =R.1). deluje rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase F=:g.:. pri cemu je radi jednostavnosti zapisa uvedena oznaka go =: g(R).dV=:-! pFdV=:. dobija se diferencijalna jednaCina dp p =: [-g(r) +0)2r cos 2 <p] dr . (a) b) Na praizvaljnaj geografskoj sirini nivo slobodne povrsi (p = p a) definisan je radijusom r(<p)=R+h(q».

()(.8-2S prikazano na sl.~ .8.p)V(a .14) vaZi.8.25b. dobija se reakcija veze (1. -PmVa sila inercije i FlI sila u uzetu.. Pm == 7800kg/m\ b=lm.=45°. Na potopljeno tela deluju jos i sile: tezine PmVg.P. a sto je Slika P. za slucaj da je p ::::60°. Ceo sistem se krece niz strmu ravan konstantnim ubrzanjem. masena sila Fm == PmV(g-a+ro2r. UIcoliko je posmatrana tela slobodno. kod problema separacije. gde su: p == .8.1.gsiu()(.8-25. .:/ . R=50mm. G=: PmVg sila teiine. (1. na tela gustine Pm deluje "::::::~~'i.8.~.a) sila pritiska.8. U tom cilju analiziraju se siie koje deluju b) na zapreminu sfere V == R3n.4b. tada jednaCina (1. leao na pI.8.8. Odrediti silu pritisIca koja deluje na z zadnju sU'anu suda AB.1.13) definise !z potopljenu zapreminu tela V. 1=300mm. rc . Dalde.1.. Sve sile kojedeluju na telo prikazane su na sl.Relativno mirovanje teihosti pri rotaciji 109 Kaleo je ~ == t trdV vektor polozaja tezista C zapremine V usmeren po uop. iz jednacine ravnoteie sila koje cleluju na telo.1.1. toee sila pritiska koja deluje na telo biti p = -pVeg -a +ro2r::).PV (g .I----"--.4b).:~~~::::::::!f.J b) p m Va 0 a) Siika 1.14) .).8-25a. Dati su podaci: p=1000kg/m3 . U tecnosti gustine p. Za dva ortogonalna pravca SiT) mogu se postaviti jednaCine ravnoteze sila t F" COs(P-()(. RE'SENJE:..8.25a. s tim sto je R== O. h=lOOmm. 1.13) Izraz (1..4. Prublem 1. i inercijske sHe prenosnog translatornog kretanja -PmVa i obrtnog kretanja Pm Vro2 r::. /" -.}== (Pm ."? (j) . koja ispunjava prizmaticni sud sa sl.q. Konacna.ftenu Arhimedovu siill potiJ'Ka koja deluje na najkracem rastojanjll od ose rotacije do tdista C (sl. Najpre ce se odrediti ubrzanje a koje dovodi kuglicu u posmatrani polozaj sa sl.8.).P. nalazi se homogena sfera poluprecnika R igustine Pm koja je priCvrScena uzetom za sud.

= 1.. dobija Se polje pritiska p. u kojoj se uvrstavaju komponente rezultujuce zapreminske sile Fx == a cosa.80m! s fl. inace.7. I.-~::.1).8-25a) za nivo slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevCici.+(g-asina.8-26.110 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji koje. Konacno. Pm' Q). pomocu koga je moguce vuei kocku.P. dobija se trazena sila pritiska PAB == (p.-:.=-::--.Pa == p[acosa. direktno stede iz jednaCine (1. LS-27 . 1z ovih jednaCina dobija se 2 a = (1 + tga. VezujuCi koordinatni sistem z -x (sl. U tecnosti se nalazi .) . koja je uzetom dmine 1=60mm pricvrscena za osovinu suda. precnika D.7.6/. H.. Ceo sistem se okrece konstantnom ugaonom brzinom Q) oka vertikalne ase. 2 = 6508 N.g. D. P. Problem 1... D2 RESENJE: H =h + 16(l +R) sin a.. . i primenom jednacine (1. Za slucaj da je a.1. tgj-' cosa.{em 1.14).Pa)z=-(h+b/2) ·b x=b-/ 2 :::: pl a(b -l)cosa.8. Odrediti sHu koja opterecuje oslonac 0 u ovom polozaju kocke.:.8-26 . stranice a.8-27. i Fz == a sinex. vezano u taeki A.. 'C7 -~ . napunjenom tecnoscu gustine p nalazi se kocka.:r.x-(g-asina..=60° odrediti minimalnu visinu suda H pri kojoj ne dolazi do prosipanja tecnosti. :D .. Sustine 3 Pm == 7800kg! m .. RESENJE- H p D Slika P. -<I homo gena sfera poluprecnika R=30mm i . vuee sHorn F ali taka da kocka zauzima horizontalni polozaj. U tacki A kocke vezano je drugo me. primenom izraza (1. Karla se sud okrece konstantnim brojem obrtaja Q) tada se me.1.. Poznate velicine su: a.)z]. g:::: 8. napravljena od mat~rijala gustine Pm koja visi 0 tanko uze zanemarljive mase vezano za obrtnu tacku O. PrOb. Cilindricni sud precnika D=500mm napunjen je vodom do visine h=1m.. U cilindricnom sudu.)(h+%) Jb . translatorno ubrzanje ~~.20m.::~-~. h H Slika P.

.

.

). raketa i s1. Navedene podele su osnovne podeJe strujanja. strujanja vazduha u prostorijama koje se ventilira:ju iii klimatizuju. strujanja vode oko plovnih objekata (camaca. naftovodima. kao na pro strujanja u vodovodima. U zavisnosti od karaktera izvora strujne. Nestisljfva strujanja su ona strujanja kod kojih gustina fluida ostaje konstantna.). helikoptera. gasovodima itd. Pod prinudnim strujanjima podrazumevaju se ona strujanja koja su izazvana nekom prinudom .St31 joe stJrllJ!janje? P~ll\rlleie stJrllljanja. gasovodima.tj. naftovodima itd. Prema prostoru u kame ge obavlja strujanja se dele na spol. strujanja gasa u gasovodima. toplovodima. iii. brodova. Nestisljiva strujanja su na pro strujanja vode u vodovodima. prirodna strujanja vazduha oko gradevinskih i fabrickih objekata. 0 ovim strujnim reZimima bice vise ieCiu narednill1 poglavljima. Spoljasnja strujanja su ona koja se imaju kada fluid struji oko nekog tela.1. kretanje broda. iIi kretanjem tela kroz fluid (let aviona. Da bi fluid mogao da struji mora da postoji izvor energije koji proizvodi strujanje. strujanja vazduha u ventilacionim sistemima itd. DalcIe..) i vozila (autoIDobila. Sva ta kretanja: vode.ilisu. itd.1. njene promene zanemarljive. itd. .). Prema rezimu sa kojim fluid struji strujanja se dele na: !tlmlizam~ prelazna i turbttlelZlna. strujanja vazduha oko letilica itd~ . Nauka koja se bavi proucavanjem mirovanja i kretanja fluida naziva se mehal7lka jltttda.III 2. podmomica i s1. Pod stisljivim strujanjima se podrazumevaju ona strujanja kod kojih je gustina fluida promenljiva.). Tako na pro svakodilevno koristimo vodu sa cesme vodovodne mreZe. peCima. Ova podela je izvrsena prema raz}icitojfiiickojsustini kojom se ovi rezimi tumace. mozda. TEORIJSKE OSNOVlE JEDNODIMENZIJSKIH NESTISLJMH STRUJANJA 2. pak. pritisaka ili potencijalnih energija. morima i okeanima. Ovoj grupi strujanja pripadaju: strujanja vazduha oko letilica (aviona. strujanja gasova u strujnim aparatima: raketnim motorima. kompresorom i s1. parovodima. vazduhovodima.ailija ittlZutrtlsnja.ii1a. Karakteristicna prinudna strujanja su strujanja u cevovodnim sistemima: vodovodima. kamiona. Unutrasnjastrujanja SU ona koja se odvijaju u prostorima ogranicenim cvrstim povrsinama. ventilatorom. kretanju vazdusnih masa u atmosferi). za jltttdkoji se nalazi u staT/ju betanja kaze se da stnij~ a tajproces se naziva strtija17/e.kao na pI. Strujanja se dele i na nestdfjivtl i J'/tfl. cildonima itd.energije strujanja se dele na prirodna iprtizttdna. ledno posmatrano strujanje . Tipicni predstavnici prirodnih strujanja su: strujanja vode u rekama.1. a sio je u direktnoj vezi sa vrstom strujanja. iIi smo izlozeni vetru (tj. Prirodna strujanja su ona strujanja koja su izazvana dejstvom prirodnih sila koje su posledica razlike temperatura. automobila i s1. Mehanika fluid a se deli na vise oblasti. stu se podrazumeva pod pOJinom strujatlje i podele strtijal'~ja. Zato ce ovde biti nabrojane osnovne podele strujanja. ali bez velikog zalazenja u detalje. dovodjenjem energije fluidu sa nekom strujnom masinom (pumpom. U ovom poglavlju bice objasnjeno. vazduha i drugih tecTIosti i gasova nazivaju se strujanje jlmda. vozova i sl. strujanja vazduha u atmosferi itd. Svakodnevno smo svedoci nekog procesa strujanja a da toga nismo ni svesni. posmatramo kretanje vode u reci.

ito: . I pored svih slicnosti i razlika sva ova strujanja se opisuju istim jednaCinama: kretanja (Navije-Stoksa).viskozno i neviskozno strujanje. a to je pravac koji se poklapa sa osom svalee pojedinacne cevi.t) i . strujanje gasa u gasovodima je prihudno. Ovde se moze postaviti pitanje: koja od oblasti mehanike fluida. za dalji matematicki tretman. Svako od navedenih osnovnihtipova strujanja moze se dalje razvrstati u podgrupe. a sto zavisi od karaktera proucavanog problema. aosnovne strujne velicme brzina i pritisak su funkcije od koordinata i vremena. zavisno od razmatranog problema. leako analiticki tako i numericki. dvodimenzijsko (2D) iii trodimenzijsko (3D) strujanje. Odavde sledi da su podele strujanja na razliCite grupe "veStacke". svode na razliCite fizickomatematicke modele. ada se u njemu fluid nekoristi zaobavljanje nekog radnog zadatka. izentropska i realna. leao na pro transport fluid a iii transport energije fluidom. Zbog toga postoji potreba za njihovim pojednostavljivanjem. .opsti sistem parcijalnih diferencijalnih jednaCina koje opisuJu strujanje i>vodi se na jednostavne diferencijalne iii algebarske forme koje su lako primeuljive u svakodnevnoj inZenjerskoj praksi.· adijabatska. postrojenje iii masinu.cevovodi kroz koje fluid struji. U svim ovim slucajevima koriste se cevni sistemi . podmazivanje i s1.strujanje Njutnovskih i nenjutnovskih fluid a. okolozvucna (transonicna.y. stisljivo turbulentno strujanje. 2. OCigledllo je da postoji dosta razlicitih vrsta strujanja. tako na pr. iii koja grupa strujnih problema. Zato se problemi strujanja u cevima svrstavaju u grupu jednodimenzijskih strujanja.izotermsko i neizotermsko strujanje. itd. . te ce se zato u ovom Poglavlju posebna painja posvetiti lD modelu strujanja. M < 1). Osim ove podele moguce je stiSljiva strujanja razvrstati na: izoterrnska. grejanje.2. Zbog slozenosti realnih strujno-tehnickih problema svaka od osnovnih grupa strujanja je predmet posebnih naucnih iii inZenjerskih istrazivanja. . M ~ 1) i nadzvucna (supersoniCna. Svaka od osnovnih grupa strujanja moze se dalje delhi prema izvesnim kriterijumima koji preciznije odreduju tip strujanja. U cevovodimapostoji jedan dominant an pravac strujanja.1. Nairne.z. odnosno prilagodavanjem. Kako SU u opstem slucaju ove jednacine veoma kompIikovane to ih je u punom obliku veoma tesko i nezahvalno resavati.jednodimenzijsko (lD). Tako na pro u zavisnosti od vrednos#Mahovog broja stisljiva strujac nja se dele na: dozvucna (subsonicna. Jedn3ciine koje oplisujllJ stJr'ujanje lIllestRSljivog fl!lIJida U opStem slucaju strujanje je trodimenzijsko. jer grupisu probleme strujanja na grupe slicnih fizicko-matematickih modela. kontinuiteta i energije. hladenje. unutrasnje. predstavlja jedan od osnovnih interesa i potreba u inzenjerskoj primeni i praksi? Odgovor na ovo pitanje je . Ovo za posledicu ima da se opste jednacine koje opisuju strujanje. M> 1). teSkpje zamisliti neki energetski sistem. odnosno 11 =v(x. ..stacionarno iIi nestacionarno strujanje.relativno jednostavan jer su to jednodimenzijska staciollama sITujall/a. ali veoma korisne. Za ID strujanja osnovni .112 Teorijske OS/1ove ID strujonja istovremeno pripada svakoj od navedenih grupa.

Ovaj sistem od cetiri nelinearne parcijalne diferencijalne jednacine resava se uz pomoc pacetnih i granicnih uslova.1.ali istowemellO II tom .1. U sistemu diferencijalnih jednaCina (2. trodimeTlzijJ'ko stntjonje kod kogo J've J'trlljne velicine (brzina. utvrdjuje se na osnovu Rejnoldsovog broja koji predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila. Na osnovu ove kratke analize maze se zakljuciti da je laminarno strujanje slojevito strujanje kod koga se fluidni deliti ne mesaju sa okolnim fluidnim deliCima.1. Primena stati- stike nad strujnim velicinama omogucava da se kod turbulentnog strujanja haos . strujanje se opisuje jednaCinama kretanja. lzesktcirmomo. neuredjenr:.opste prihvacena definicija turbulentnog strujanja.Y. 'Xi Ov j Ov j 1 oj. A-Laplasov operator i w=Irotv ugaona brzina fluidnog delica.1.3) (2. Razlog tome je nepoznavanje svih reJevclntnih falctora koji uticu na karakteristike i strukturu ovog strujanja.bolje receno oblast izmedju njih. 2 i 3.znaCi da se ano odvija pri manjim vrednostima Rejnoldsovog broja. 2 i 3.1.. tada strujnice u njima zbog relativno male brzine strujanja ostaju paralelne.rtotl. koja se naziva preloznrt oblost strujanja.1. jer to zahteva primenu slozenih matematickih metoda. j 0\ Oxi P (2. y i z.. Za strujanje stisljivog fluida ove jednaCine imaju slozeniji oblik.1) DIDt je materijalni izvod. i jednaCinom kontinuiteta (2. Zbog kraceg zapisa sistem diferencijalnih'jednacina (2.1)-(2. Postoje dva re.. u kome su Vi i 11 j komponente brzine.1b) (2.z.1 a) koje je korisno napisati i U obliku ail _ _ ail v2 '_ 1 _ ar+(v..1. Posledica ovoga je slab prenos toplote i mase pri laminarnom strujanju. gllJ1ina. Konkretna resenja ovog sistema diferencijalnih jednaCina za neke iole slozenije slucajeve je tdko nati.2) nepoznate su tri komponente brzine v x' Vy i V z i pritisak p. Jos uvek u literaturi ne postoji tacna . tj.4) OV.. Ako se posmaira laminarno strujanje u kanalima iii cevima sa paralelnim ziddvima. Kod laminarnog strujanja dominantne su viskozne sile u fluidu. pri cen1U indeksi i i j imaju vrednosti 1. tempemturo i pnliJ'ok) imo}u slucojnikaro/cter It proJ'toru i V!tIJienUj . sto.1.1.1) i (2. t).h veliCillO.<osu se m{{f{lt dejiniJ'oti sremzje .rtic'ke /rednosti J'/ll/z stnij-n.Teorijske osnove ID strujanja p 113 = p(x.zima strujanja: larninomi i tllrbulentm: Granica . a pri koriscenju ovih indeksa za jednu vrednost indeksaj indeks i ima vrednosti 1. Aka je fluid nestisljiv (p =const). at+via=~-. Navije-Stoksovim 'ednacinama J5i= F -pgradp+ vAv Dv ~ 1 _ (2.2) U jednacini (2.Ox +v-2 . / OXi = 0 . ili po koordinatnim pravcima x. V)v = ar+grad(T)+ 2co xv:= F -pgradp+ v Av .2) bice napisan u tenzorskom obliku . sto za posledicu ima da se strujanje odvija u slojevima. Jedna ad moguCih definiCija turbulentnog strujanja jeste: turbulentno stmjoi(je je haoticno. 1.

p.a=a .5) pri cemu je Vj .2b.1. a+b=a+b .5) vi = vi +V~. Kako je turbulentno strujanje mnogo cesce od laminarnog. vee broj mernih tacaka koji omogueava dobru statistiku. S druge strane. na pr. Fj =~. Vi = V.srednja blzina po wemenu tj. Osrednjavanjem svih strujmh veliciIla. 1z dijagrama brzina. pri cemu zapis brzine izgleda kao na s1. =F. turbulentno strujanje se moze posmatiati i kao strujimje kod koga postoji jasna struktuma hfjerarhfja vrtloga.2. koja za neke veliCine a=a+a' i b=b +b' (a.1. p = p+p'. 8al8xi =8al8xi ' dobijaju se: Rejnoldsove jednaCine. a dobijeni rezultati biee veoma lako primenljivi i za laminarna strujanja. Za korektno odredivanje vrednosti srednje brzine po vremenu u posmatranoj tacki strujnog prostora potrebno je da jevreme merenja T sto "duze". polje srednjih i polje pulzacionih-fluktuacionih brzina (veliCina) posredstvom relacije P j I )) (2.. kod turbulentnog strujanja.7) . a) Slika 2.2a. Moze se kazati.1.rtrlijtll?ja. U jednacinama (2. Zato se.proizvoljnoj tacki Vy J ~ strujnog polja sa izrazito nestacionarnim karaktev v(t) rom. + I J: (2.1.b=v. pa su samim tim i problemi turbulentnog strujanja mnogo slozeniji za resavanje.fske osnove 1.dakle. pri tome koristeCi pravila osrednjavarija.T) glase: . J P U-'-j U-'-i u-'-i J (2.1. u duhu relacije (2.) t W". to ce se u ovom Odeljku analizirati turbulentna strujanja. Kod turbulentnog strujanja do trenutne brzine strujanja u nekoj tacki sfrujnog prostora moze se doCi eksperimentalnim putem.p. da je turbulentno strujanje sa mnogo slozenijom strukturom odlaminarnog. +~(y "-.3) vi je trenutna brzina .D strujanja moze smatra·ti "uredjenim".1. ab=ab+a'b'..1.1. S druge strane.1. 2. +v.3) i jednaCinu kontinuiteta (2. -8 +Vi "-. Ova dugotrajnost merenja je reda veliCine sekunde iIi nekoliko sekundi.4). da se nad njim moze primeniti odgovarajuCi matematicki aparat.-. a sto zavisi od karakteristika koriseene merne opreme. tj."-. polje stvarnih brzina (velicina) razlaze (po Rejnoldsu) nq. vidi se da brzina pulzira oko t=O b) t=T neke srednje vrednosti. Zbog haoticnosti kretanja kod turbulentnog strujanja izmedju susednih fluidnih delica dolazi do razmene mase sto za posledicu ima bolju sveukupmi razmenu mase i energije. napisane u tenzorskom obliku OV j _ OV i 1 op aov] -.1. U svakom sfucaju vreme merenja ne igra presudnu ulogu.6) te njihovim uvrstavanjem u Navije-Stoksove jednacine (2. jasno je vidljivo VZ I).114 Teori. -viv. merenjem brzine pomocu anemometra sa usija~ mm vlaknom s1. I) v(t) da je brzina u posmatraVx )0 ~ ~ noj . prosecna brzina a v~ je fluktuaciona komponenta brzine. -.2.

7) v. ua su naponi Iinearno srazmerni sa brzinom deformisanja &V &Vi -v'v' == VI ( . a Vj 8[+v.3a. Kada bi se u jednom trenutku. j pri cemu je koeficijent proporcionalnosti VI " koeficijent turbulentne viskoznosti i on nije karakteristika fluida. Sa ovom pretpostavkom Rejl1oldsove jednaCine za l1estisljivo strujanje fluid a glase: 2 J aVj _ m j _ 1 a]5 .3a. parcijalnih diferencijalnih jednacina je tesko resavati.. odnosno uvodjenjem ekvivalel1tnog koeficijenta kinematske viskoznosti Vo == v + VI' one se svode na oblik 2 &Vj _ &Vj 1 8j5.Teorijske osnove ID strujanja 115 i jednaCina kontinuiteta divf. koji se nalazi u turbulentnoj fluidnoj struji. Dopunski clan u jednacinama (2. Na kraju treba napomenuti da se za nestisljivo laminarna strujanja koristi sistem Navije-Stoksovih jednaCina (2. neravnomeran.. vee je to veliCina koja je povezana sa karakteristikama strujanja. i on je.7). 2.1. (2. po visini preseka. 8= Fj --a. jer su turbulentni naponi v. a 0 cemu ovde neee bid reCi. ali. P j Ox. ) P Oxf e Ox. . a za nestisljivo turbulentna strujanja sistem Rejnoldsovih jednaCina (2.1. Ako se u bilo kom narednom trenutku izmeri profil brzilla po . posebno kod dvodirrienzijsldh i trodiinenzijskih strujnih problema. Jeon3cina imntlimlitda.. jer i za ovu velicinu treba koristiti odgovarajuce pretpostavke. 2:1.) . pomenute sisteme. aVj -+v. U tu svrhu postoje mnogi modeli za odredjivanje ovih clanova. Bez obzira 0 kom se strujallju radilo laminarnom iii turbulentnom." Uvodjenjem turbulentne viskoznosti VI problem nije resen. ocigledno.1.9b) o at 1 Ox.-=F. 'i ax. Sis tern Rejnoldsovih jednacina nije zatvoren sistem jednaCina.' + .2 . 2.8) Rejnoldsove jednaCilie fizicki ne predstavljaju "nove" jednaCine vee sarno oblik Navije-Stoksovih jednacina prilagoden turbulentnorn strujanju.• (2.1. 1) Ox Ox.-+(1'+ VI ) . tj. == av.v~ nepoznati.1. (2.---+v-·.1. Jedan od najpoznatijih ll10dela za turbulentne napone jeste algebarski model Boussinesq-a koji je zasnovan na analogiji sa viskoznim naponima. == 0 .3). ipak.1.3. .9a) 'X. kao sto je to rnolekularna viskoznost. izmerile brzine strujanja tada bi raspored brzina izgledao leao lla s1.1. povrSine A. Znacima navoda za Rejnoldsove napone zeli da se skrene paZnja na to da oni ne poticu oel clana Navije-Stoksovih jednaCina sa naponima vee od inercijalnih clanova. SrreoJ!llja brzinl:1 Posmatraee se presek 1-1 sa s1. Zato se u cilju zatvaranja sistema Rejnolelsovih jednaCina uvoele pretpostavke za turbulentne napone. Ovi "naponi" se fizicki turn ace kao prenos kolicine kretanja na nivou fluktuacionog kretanja.v} predstavlja tenzor Rejnoldsovih ili turbulentnih "napona". definitivni odgovor na ovo pitanje se jos uvek ne nazire.

Ako je fluid stiff/iv.1.1. Kod laminamog strujanja ne postoji polje vremenski osrednjenih brzina. .5). tada jednacina kontinuiteta glasi: II. a p srednja gustiria fluid a upreseku. tad a jednacina kontinuiteta glasi V:= vsr. 2. Ukoliko je profil brzina v poznat.2.11) moze se definisati srednja blZlna po preseku ito kao: zamisljena konstanta brzina po preseku koja pomnozena sa povrsinom poprecnog preseka A daje isti protok kao i stvarno polje brzina~ Uvodenjem srednje brzine strujanja izraz za protok (2. Zato se posredstvom izraza (2.' [m3 Is].:B. zbog njihove slozenosti.dA := . ovi sistemi jednacina .1.1:3) i (2. tada bi svakom merenju v v odgovarao drugaciji .1.1. vee sarno polje stvarnih brzina. tada se analiticki iii numericki moze nae! zapreminski protok fluida._=[> oscilatorni karakter =V sr "'f> profila brzina.1.8) turbulentno strujanje.11) sr A A A A A A To' . Jasno je da se u nekom b) c) a) bilo kom strujnom Stika 2..7) i (2.4) u potpunosti opisuje laminarno a sistem (2.3b prelazi napofje srednje blzlne (s1.--:-:= v dA--'j.If [ .ednaCina kontlnuiteta nesti.. Na osnovu izraza (2. jednaciinll! Sistem parcijalnih diferencijalnih jednacina (2.jA 1 := vsr .10) se svodi na V == vsrA.2. Sada se za jednu strujnu cev moze napisati. Na kraju treba naglasiti da jednaCina kontinuiteta po svojoj fizickoj sustini predstavlja zakon 0 odrZanju mase. ne moze raditi sa takvim poljem brzina.3c) posredstvom izraza t- If V dA := .BeJ!"lullRiijev:!ll.3b. ovakav postupak odredivanja protoka je dugotrajan. koja glasi V ~ liT (2.f!jivog sirujanja jlttlda.1. ~ pVsrA =const.1.3b). za operativnu imenjersku primenu.1. pa se zato sa polja vremenski osrednjenih brzina (kod laminarnog strujanja sa polja stvarnih brzina) s1. Medutim. osim u nekim jednostavnijim slucajevima.:= vsrA == const.1. srednje brzine strujanja posmatranih preseka. preseku. Elllergijska jedoaciJll3 . zbog pros tome i vremenske slozenosti. pri cemu su vsr. Obieno se zeli znati koliki je zapreminski protok fluidne struje kroz neki strujni presek. Medutim.vet) dt] dA := V }(2.12) Ako se u nekoj strujnoj cevi ID toka posmatraju dva preseka povrsina Aj i A 2 .13) pd eemu je liz maseni protok fluida.zA2 .l i vsrX . 2.4.If.1.1.1.. a on je odredjen izrazom Ir--r..J [kgf s] (2. 2. prelazi na pofie vremenslci osrednjemh brzina (s1.116 Teorijske OSl1ove ID strujanja visini preseka.. a na osnovu "dugotrajnih" merenja brzina u karakteristicnim tackama po visini preseka. koje je dato na s1.3.1.

tj. Radi kraeeg zapisa uvodi se veliCina w v if njihov skalarui proizvod v v e=--U+ -:=-+gz+ .' ~2 sila..1.fluld llevir!cozal1.4.p . pri cemu je o z vertikalna koardinata uperena navise. dl == de. MnozeCi skalarno avu jednaCinu sa elementom dliZine strujnice Jf (s1. Za strujanje u polju sile .14) \ .1) i primenjujuCi prethadne pretpostavke dabija se jednaCina za rad sila grad(v2/2-U dp/ p).mehtlntc!cu e!lergjju.15a) fdp 2 fdp \ \ Posredstvam jednaCine (2.7 r . cime se one svode na Ojlerove jednaCine. .2. iz koje posle integraljenja duz strujnice (s1. Zato ih je potrebuo svesti ua jeduostavuije oblike iIi uprostiti da bi se mogli resavati "jeduostavniji" strujno-tehuicki problemi.if +2wx v·dl == v /':. sto znaCi da je p = pCp). Nairne.Teorijske osnove ID strujanja 117 uisu pogodui za upotrebu.1. na pI. i tada se clan u NavijeStoksovim jednacinama <1). Kako je skalarni proizvoc1 grad e .1) izmec1ju proizvoljno izabranih preseka 1-1 i 2-2 sledi energijska . (2.grad p moze napisati u obliku gradijenta neke funkcije <1)= a sto je zadovoljeno za Jdp / p..15a) se dobija Bernulijev integral OjIerove jednacine .1. u Navije-Stoksovim jednacinama nema Clanova koji potieu od tangencijalnih napona (v /':. aka je . pa se promene u druga dva pravca mogu zanemariti. Tada se uajvaznije promene strujnih velicina odigravaju u pravcu glavnog strujanja s.1. 3) Fluid se smart a barotropnim. 2 p 2 kaja predstavlja strtijnu .---::.1.4.4.:= potencijal F = grad [J. tj.2. (2.1. s~caj kada zapreminska sila ima 8~.glawli jJravac J'trujanja. To je moguee uraditi. kod cevi.1.4. koji se poklapa sa osom cevi.1.17 == 0). .11 ·dl. Iz tog razloga u ovom Odeljku jednodimenzijskim strujanjima biee posveeena znacajna paznja. to se iz (2.2. UCiuimo nekoliko pretpostavki 0 strujanju koje se analizira: 1) posmatra se stacionaruo (a / at = 0 ).14) dabij a c1iferencijalna jednacina de:= v t:.ii . dakIe. i. Prema tome sledi da je -1 grad p = grad <1)= grad f~. SHka 2.1b) u kojaj svaki Clan predstavlja neku jedinicnu silu.1.. U avom slucaju iz (2.t-f 2 U ovoj jednacini zbog artoganalnosti vektara x i je ill x v. kada postoji jedan dominantan pravac .). U tehnickoj praksi Za ovu klasu strujanja postoji veoma veliki interes. jednaCine kretanja (2. Ovakvo strujanje se naziva jednotizine11zjil'!co J'lmjatlje.1 Na dalje se polazi od Navije-Stoksove.1.v ·Jf . Ovaj pravac je oznacen sa s na s1. Strujanja u cevima su najcesea unutrasnja strujanja i mogu se tretirati kao jednodimenzijska./ z Zl Zemljine teze potencijal je U = -gz.dl = O.15a) moze se analizirati jedan specijalni slucaj.1. dl .:-~ ~~ p p ~v s 4) Posmatra se strujanje u polju konzervativnih/~> .Bernulijeva jednaciha za strujnicu e l -e2:=~ v/':. 2) nestisljivo strujanje (p = const.

/ / /.118 Teorijske oSl1ove ID strujanja 2 p v -.1. 0 cavaju fluidni prostor.15b) Na dalje ce se analizirati 'slucaj viskoznog.1.2.15) vaii za strujnicu.1.1. prvo.= const.strujnice. .1. Prema tome i primena Bernulijeve jedlla. S obzirom da Bernulijeva jednaCina vaii za strujnicu to ona u obliku (2. do tezista taeakaA i B. prosiriti sa strujnice na strujnu cev. a Zl iZ2 visinske razlike ad referentnog nivoa 0-0.2) ogranio mz. 15c) pn cemu su vI' v2.1. realne strujne cevi (s1.PI i P2 vremenski osrednjene vrednosti brzina i pritisaka u taekama Ai B preseka 1-1 i 2-2.15) treba. U tu svrhu jednaCina (2.1. Cime se njena vainost prosiruje na strujno vlakno. te prema Slika 2. proizvoljno izabranog.16) Integrali u prvim clanovirna sa leve i desne strane jednaCine (2.4.15) nije prihvatljiva za primenu u cevirria gde je jednodimenzijski karakter strujanja.. fd koji vaii za nestisljivo i stisljivo strujanje fluida. dt predstavlja jednacinu bilansa energije za strujno vlakno.1.zz /z / /. ~ -e2 = Ive L1~ .. . P .16) resavaju se taka da se sa stvarne kiileticke energije prelazi mi kineticku energiju odredjenu preko srednjih vrednosti. Strogo uzevsi bilo koji od oblika jednaeine (2. pri cemu s l e d i : ' . upravo.dl I (2.e2 d~ =dm ~ VeS~~. Cine je ogranieena na jednodimenzijska strujanja.15) se. P P I 2 -2 - -2 - (2.2 P 12 P 2 Ie -2- -2- (2.2 tome vaznest jednaCine (2. .1. Nairne.9) i sprovedu iste matematieke operacije dobija se energijska jednaCina za strujnicu sa vremenski osrednjenim velieinama . Ako se podje ad Rejnoldsove jednaeine (2. i leoji hze da jestrujna energija dui . a i u celom strujnom prostoru (ako je co = 0). t (v21 +PI+gzI)pV. ana njoj je jednodimenzijsld karakter strujanja.// z/ .1.dAI=t (V22 +P2+gZ2)pv2ciAz+t(~veL1~dl)d}h. mnozi sa elementom masenog protoka dm = pdV := PVI dA 1 = PV2 dA 2 .1.1./// //. a zatim se integrali po popreenom preseku eime se vaznost jednaeine energetskog bilansa prosiruje na strujnu cev. i to na sledeCi nacin . e1 dn. pri neviskoznom strujanju fluida konstantna.4.15b) svodi na oblik: J V P V P 2 v L1v·dl _I_+-L+gz =_2_+_+ gz +' J . e =2 U + . nestisljivog strujanja. pa Se jednaeina (2. Za nestisljivo strujanje se zbog konstantnosti gustine dobija vredriost integrala d P/ p = P/ p. a dobijena jednaeina u// Z.

k.16) odredice se zbirno. dobija se jedilaCina a12+p+gzl =a22+p+gZ2 + I veL'.). U dobijenom resenju Psr. u nekim slucajevima kada se u nizstrujnim preseeima profili brzina ne menjaju. P -2'dA k =--A. i vazi da je 8v I ax = 0 gde je x poduzna koordillata..1. a Zc je vertikafuorastojanje .L3a). iz ove jednacine izostavljajuCi indeks "sr" u Clanovima sa srednjimbrzillama i pritiseima.energija. odrZanju energije svedell na jedinicu mase fluida. kratko.vkefA Ie )'-2-mk =:a lc . za bilo koji presek strujne eevi k.vdZ . f (-+gzk ) Pd'/'k P ~ =: (Psr./c je srednji>S'tnijm~statlckipritisak u preseku k. Dalje. v '( -3 sr.. 2-m 119 f f (k . tj.5. za proizvoljno izabralli strujlli presek llepozllat. i to izraZene prekostruJne energije po jediniei mase.A k Ak Koefieijent neravnomernosti kineticke energije iskljucivo zavisi od rasporeda brzina u posmatranom preseku i on je. k . A Vsr. i da se IIInozelljern sa masenim protokorn dobila snaga.sto istovremeno zllaci da tako dobfjena jednaeziza vaz! za i.S. dakle. --+gzc ) mk P k.l PSI' I +gzc )Inl =: ( a 2 -Vsr '2 +-'-+gzc )" n~+ (f Ve LlV )/11. a po svojoj fizickoj sllstilli predstavlja zakon 0. 2 VI PI 2 V2 P2 " 'f' =-- (2.k . Ovde se.058 (a~l) za razvijeni turbulentni i a=2 za razvijeni Iaminarni profil brzilla u eevima kruznog poprecnog preseka (v.sr. odredjuje izrazom: 1 -3 (2. PSI' 2 • A =-dl. -+--' pIp 2 I 2 2 Izmedju preseka 1-1 i 2-2 vazi jednaCina kontilluiteta /il == rill == Jil 2 =: COl1st~ pa se iz ( 2 2 prethodlle jednaCine eIiminise maseni protok.k . .vkeMk' f vsr..geodezijska visik lla od referelltnog llivoa do tezista povrsine preseka k. zbog ne poznavanja profila brzina. Prema . odeljke 2.1. a njihovo resenje glasi Pk ). Na osnovu resenja integrala iz (2. a l -Vsr.1. Ova jednacina je u literaturi poznatakao uopstena Bemt/li/eva jedllaezna.17) a" = . da se skalarnim mnozenjem sae16mentnom strujnice dobio Tad. Integrali drugog i treceg clana sa obe strane znalm jednakosti jednacine (2.s!1 maseni protok fottda.da se krellulo od jednaCine kretanja.1.Teorijske osnove 1D strujanja 2 2 vie3 1 v . i indekse "e" u clanovima sa visinskim razlikama.= 12) . Ovaj koefieijent se.1..L16). (k== 1.18) koja predstavlja energijslcu jedllaCinu. Ti razvijeni profili brzina su logaritamski kod turbulentnog i paraboIicki kod laminarnog strujanjai koeficijenti neravnomernosti kineticke energije imaju vrednosti: a=1. treba potsetiti.4a i 2.1. dobija se jednaCina . koeficijenti a k mogu teorijski tacno da se odrede. Medutim.2) i nadeno je na osnovu vaznosti hidrostatic1cog zakolla raspodele pritislcce u strujnom preseku (p I p+ gZI == const.3 .k k Ak Tom prilikom pravi se grdka koja se obuhvata koeficijentom akkoji se naziva kocjicijent nel'ClVllomemosti iii popl'Clvni koeficijrmt kineticke enelgije (Koriolisov koeficijent). a takvi profili brzilla se nazivaju razvij{mim.

dobija se energijska jednacina u obliku (2. Konacllo. ObIik Bernulijeve jed~aCine (2.20b) je veoma prakticall za primenu. Sa sliIce 2. Pk / p -pritisna i gz k .g+Z2 +hg P2 [m]. Koji je medusoblli odnos pojedinih energetskih udela u· strujnoj ellergiji svakog nizstrujnog preseka.1. /2 -. Nairne.20c) primenjena na krivolinijskoj strujnoj ceviprbmenljivdg pteseka sa sl. dok clan sa integralom ptedstavlja gubitke strujne energije na putu od preseka 1-1 do preseka 2-2. Radi kraceg zapisa ovaj clan se oZllacava sa (2..20c) tako da jedllaCina (2. oCigledno je da se u nizstrujnim ptesecima odigrava ttansformacijajedllog u drugi oblik ellergije. u opstemslucaju. Osim Qvog oblika u primeni su jos dva potpuno ravnopravna oblika. pritisne i potencijaille energije 2 e k =-p-=CLkT+p+gZk' Pt. u opstem slucaju.3 je jasno da jeu svakom nizstrujl10m preseku strujna energija manja za "gubitak" energije kojise ima izllledu dva posmatralla strujna pteseka.4.1.k Vk Pk (k=1.4.20) postaje: e] = ez + Yg Za objaslljenje nizstrujlle promene strujlle ellergije kotistice se jednacina (2.1.3 kod koje presek nizstrujno raste.1. . z3visi od geometrije strujlle cevi u kojoj se odvija strujallje. lla pro u uljlloj hidraulicL BernuIijeva jednacina moze da se napise i u jedllom skracenom obliku. eksplicitno ne moze odrediti jet se ne poznaje raspored brzina u poduznom pravcu.19) i on po svojoj fizickoj sustini predstavlja tad sila izazvanih viskoznim i turbulelltnim llaponima na putn izmedu posmatranih preseka. ) (2.18) ima svoj fizicki smisao energije.2.1. Oblik Bernulijeve jednacille (2. .potencijalna energija strujnog preseka (k=1. jet prema . iIi flp = pYg = pghg i naziva se pad pritiska.1. svaki Clan jednaCine (2. koji glase: 2 VI PI 2 V2 CL l2g +-pgH] =CL 2 "2g+r..1. Ovaj clan se.20b) pri cemu gubitak strujne energije Yg ima oblik: hg = Yg / g i naziva se izgubljena visilla.1.1. (2. struje se smalljuje. 2. kineticica.2). U ovom primeru zbbg nizstrujnog povecanja poprecnog preseka kineticka energija.1.20) je najceSce u upotrebi.1.20) /coja vaZi za stTlijnu cev i operativna je za prakticnu primenu.1. ito: CL k v. a zbog povecanja koordinate z potencijama energija strujeraste. Pojam gu~itka ellergije mora se shvatiti USIOVllO.120 Teorijske osnove 1D strujanja tome.20a) (2. Dahle. ttlcttpna strttjna energija nekog strujllOg preseka je jednaka zbiru kineticke.

Teorijske qsnave IDstrujanja 121 zakonu 0 oddanju energije.1. tada se fluid koji struji smatra neviskoznim.. Ako se pri nekom procesu strujanja gubici strujne energije mogu zanemariti (Yg "" 0). --1--1' pzlp a2 vil2 x procesa disipacije prelazi u toplotu.1.4.viz)=~ Ve&~ dx.1. p] e]=e2 = canst. ako se ne znaju koeficijenti neravnomemosti. pa je kineticka energija tih preseka jednaka null.i7ydY+L'._ _ C1 ___---r-. U slucajevima kada se kineticka energija nekog strujnog preseka moze zane mariti. pri izvodenju Bernulijeve jednacine dobijen je izraz (2. Bernulijeva jednacina. .j.1.21) . . U realnim uslovima strujanja jednaCina (2.1. koji posredstvom izraza za turbulentne napone (v.---.lU. Odeljak 2. moze da se postavi za bilo koja dva strujna preseka nekog jednodimenzijskog strujanja.:::flYe(~V'. sarna po sebi jedl. vaii za strujnu cev kod koje postoji jedan glavni pravac stnijanja. u principu. PosmatrajuCi bilo koji od oblika Bernulijeve jednaCine (2. a Bernulijeva jednaCina se svodi na oblik Slika 2.1 : : " . Dak1e.20d) je veoma retIeo primenljiva.2) glasi: ~ = fzYe L'.1. Gubid strujue cnergije \ \ U Odeljku 2.aka Huli.I. Tu jednostavnost primene narusava Clan Yg .I. Pri izboru preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina treba bitiobazriv. tada je primena Bemulijeve jednaCine jedino mOgUca ako se oni eksperimentalllim putem odrede.cdx+L'.e2 = Yg) nazvana gubit/com stlUjne enellJije i ona posredstvom e ----c"""'-UJ. jos jednom.l. pak. Na kraju treba. iIi je. energija se ne moze "izgubiti" vec sarno moze preCi u drugi oblik.0-dl .5. Ovde je razlika strujnih energija izmedu dva strujna preseka (L'.-+gz] =a 2 T+ 2 VI v2 2 p +gz P2 2' (2. ~ a]T+r.-_+_ Yg .19) za gubitke energije na putu izmedu dva stmjna preseka.WJ.1.e = el . i uglavnom se koristi kod problema spoljasnjih strujanja.1..1.. ukazati za sta vtdi i /cada mo. a to su samo preseci sa razvijenim profilima brzina. jer izabrani stmjni preseci treba da imaju poznate koeficijente neravnomernosti. U suprotnom. a 0 cemu ce vise reCi biti u narednom Odeljku.ll!f-.20) moze Se zaldjuCiti da je ona "relativno" jednostavna za primenu.ll. t. tada treba upravo takve preseke birati za referentne i za njih postavljati Bernulijevu jednaCinu.1. Zato korektno odredivanje strujnih gubitaka zasluzuje posebnu painju.ze da J'e pn"meni Bemuliieva jednacina. . otezan naGin odredivanja strujnih gubitaka. 2.U.3.20d) a sto nije nista drugo do Bernulijev integral Ojlerove jednaCine za nestisljivo strujanje t1uida. ili preseci koji se nalaze na konstantnoj geodezijskoj visini i u kojima nivoi tecnosti mimju. Ox. (2." .4.

• r 't. komponenata napona 't j = 'txxnx +'t Jy l1y + 1: zz n z = 'tjjnj gde je nj (i=I.1. jednaki nuli i ostajesamo integral po omotacu-ziciu strujne cevi Ao ' tj. preselea A i tangencijalni na povrsini omotaca dA =Odl.21b) Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati geometriju strujne cevi i tangencijalne napone na zidu cevi.2. duzine I koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Ae = AI + A2 + Ao' gde su Al i A2 povdine protocnih poprecnih preseka 1-1 i 2-2 i An s --C> povrsina omotaca.21) svodi na Y:::: --"dx.1. povrSinom poprecnog preseka A i zapreminam dV=Adl. pri cemu sledi tl~ pdV = ~ (t ~: dV)dl.21a) pri tome ga transformisuci na obHk zapreminskog. odnosno tenzor.5.1. Nairne..2. Na njegovu kontrolnu povrsinu deluju normalni naponi na povrsinama protocnog Slika 2. g 1m f pox. Element strujne cevi definisan je duiinom dl.1.= vp . (2. kao i Cinjenicu da je pri nepromenjenom protoku Yg = canst" dobija se gubitak energije po jedinici mase (2. U cilju dalje analize izraz (2. ::: 'leOUj /OXp gde jeT].21a) 1 Izraz za gubitak energije (2.1.1. pri cemu su illtegrali po povrsinama Al i A2 . Sada se izraz (2. gde je i1 vektor spoljasllje normale na povrsinu Ac' Integral po kontrolnoj povrsini Ae rastavlja se na tri integrala. = pVe elcvivalentni koeficijent dinamicke viskoznosti. I (i=1.3) jedinicni vektar pravca xj . f r ..122 Tearijske asnove ID strujanja 1z razloga jednostavnosti pisanja uvodi se oznaka za viskozne i turbulentne napone 't jj _:::: PVeau.dV = A PI --dA e = Ad1V't. a zatim povdillSkog integrala.2. v.:: . za simetricllo razvijeno stmjanje.j --)0 't w)' gde je 0 obim preseka povrSine A.v dt I fl. / ax.f.3). VracajuCi se sada izrazu (2. dobija se Yg ::::.21a) ce se pomnozitisa elementom mase pdf.22) .1. tj zida cevi ('t. Za daljirad prakticno je uvesti vektor. posrnatrajmo jednu strujnu cev sa s1.1. (2.21a) maze se napisati u neSto jednostavnijern obliku pogodnom za prirnenu. A'tjn Ac J pA ciAe .1.5. 1 KoristeCi tom prilikom vezu izmedu povrsinskogi zapreminskog integrala. a zatim integraliti po zapremini V.

srvaraju.. Strujni gubici se.23) .?()zmin i turbuientllim llaponima na putn izrnedu dva strujna preseka sveden na jedinicu rnase. zbog prisustva gradijenta brzine prosecnog strujanja. Na nekirn lokalnim otporirna rnakrovrtlozi se i ne stvaraju a gubitak energije je izazvan promenom poprecnog preseka iii prornenorn pravca strujanja. odnosno da kada god dode. se generisu . ventili i s1. pa se gubici energije na takvirn mestima llazivaju iokail1i gubici energije.1. zakljucuje se da kod turbulentnog strujanja postoje i vrtlozi razliCitih veliCina. v. zbog gradijenta brzine. ukoliko su gradijenti brzina veCi.1. su posledica viskoznosti fluida. i gubici usled trenja .Teorijske oSl1ove ID strujanja 123 Na osnovu izraza (2. Dakle. Takode je jasno da. Zakljucuje se da su gubici direktna posledica gradijenta brzine. Prema tome. Torn prilikorn obe grupe gubitaka sracunavaju se kao velicine koje su proporcionalnc kinetickoj energiji odredenoj sa srednjom brzinorn strujanja.21) i (2. Strujanje na nivou makrovrtloga odvija se na onirn rnestirna u cevovodu gde postoje usiovi za njihovo stvaranje. tj. rnogli odrediti strujni gubici koriste se eksperirnentalne ili poluempirijske rnetode. ili krace gttbici uJ'ied tnm/a. kod turbulentnog strujanja moze se govoriti 0 strujanju na llivou rnakrovrtloga i strujanju na nivou rnikrovrtloga. Strujanje na nivou rnikrovrtloga se odriava u svirn nizstrujnirn presecima sa razvijenirn profilirna brzina.oznaka 11. pa ceo izraz predstavlja rad sda prottzrokol. stvara se rnakrovrtlog koji oduzirna energiju od prosecnog strujanja.1. u izrazu (2. usled cega u fluidnoj struji postoji gradijent brzine prosecnog strujanja av I ax. postoje dye gl1lpe gubitaka.amlz vis. I := (2. ito: gubici na lokalnirn otporirna . odnosno kada su vece neravnornernosti u profilirna brzina.. Tako stvoreni makrovrtlog putujuCi niz struju raspada se sve do najsitnijih vrtloga .rnikrovrtloga. objasnjavaju prisustvorn napona u fluidu. iz bilo kog razloga.). pa se zbog toga kaze da je turbulentno strujanje sa jasno utvrdenom hijerarhijskorn strukturom vrtIoga. Naponi llov! ax.22) dolazi se do sustinskog objasnjenja 0 poreklu strujnih gubitaka. strujanje na nivou milaovrtloga se kao takvo odrZava. ad najveCih .1. Nairne.1. a to su mesta sa slozenorn geornetrijom strujne cevi.rnikrovrtloga. i. S druge strane. Prerna tome. turbulentni naponi pv/8iJ ! ax. koristeCi izraze: Vajsbaha IYi. Na nekorn rnestu gde je slozen geornetrijski oblik strujne cevi (na pro krivina). tada su i intenzivniji gubici energije. ipak.22) '(ijclA predstavlja ukupnu silu "trenja" izazva- t nu viskoznim i turbulentnirn naponirna. a to su preseci strujne cevi koji se nalaze u pravolinijskirn delovima cevovoda. Da bi se.oznaka· fA' IrnajuCi u vidu da poduzni profili brzina nisupoznati. upravo.rnakrovrtloga do najrnanjih . zato se gubici na takvim delovima nazivaju gubicirna na pravolinijskirn deonicarna. Ova rnesta se u cevovodu nalaze na poznatirn lokacijama (krivine. rnedudejstva fluida i cvrste granice zida. dakIe. i\ko nizstrujno vise nerna geornetrijskih prepreka na koje nailazi fluidna struja. to izrazi (2. do prornene u profilu brzina stvaraju se uslovi za nastajanje strujnih gubitaka.22) za odredivanje strujnih gubitaka irnaju sallIo teorijski znacaj.

== pA. pri cemu su: A ... ".124 Teorijske osnove ID stnljanja za odredivanje strujnog gubitka na lokalnom otporu..27) u (2. Glllbici lllslcd trcnja 2.. povrsine preseka A i obima preseka 0.' -_. RfI . v2 J "2' == '" L. .. u kome je S . - '''''~'t''---.. 1 i (2. ' -.1.' A.2 se nalaze na meduL3- 9--' ~_Pl_.25) gde je N ..5.1.:js~n:~ jne cevi izdvoji i posmatra njegova ravnoteza.'-.i 1=1 + '" L.C"'-". J=1 } == '" D~j Vi 1=1 2+ '" L.\ ~~~: o~:r~~.P2 A -'twOl= 0. (2...""'.-"".~-..koeficijent trenja. tada u presecima 1-1 i 2-2 deluju sile pritiska r..P2 == 'tw A .".1.YI.l:nom strujanja .2. odrediti kao N Yg M N 2 M /.. 1z jednacine ravnoteze ovih sil~ PIA . . -~-"". == PIA i P2 = P2A. da je to velicina proporcionaIna kinetickoj energiji strujnog preseka odredeno' sa sredn'ombrz. -"".9..1. .1.1.1.1.. izmedu dva strujna preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina.v .1 Za odredivanje tangencijalnog napona na zidu cevi koristi se pretposta'vka. Posmatrace se samo jedan deo strujne cevi izmedu preseka F 1 i 2-2 koji 1 _ Lb.._".5.. Darsijeva formula U ovom Odeljku bite izlozen nacin odredivanja pada pritiska u pravolinijskim delovima cevovoda.".1).koeficijent lokalnog otpora. kroz koju fluid struji srednjom brzinom v.28) . . I .' """.26) dobija se pad pritiska I v2 I v2 Ap == p A .1. dobija se pad pritiska izmedu strujnih preseka 1-1 i2-2 Ol· Ap == PI . odnosno gubitka usled trenja.fi'F·!I_.srednja brzina prvog nizstrujnog preseka.27) 'tw = Cf '2 pv pri cemu je Cf faktor proporcionalnosti.1.= A ..A j ...26) Slika 2. a.YA. pri potpuno razvijenom laminarnom iii turbulentnom strujanju..-"'C. "..1... (2. -C"'.broj lokalnih otpora i Ai . 4RH 2 Dw 2 ' ~ ~ ~I~ ~ faktor trenja.5.broj pravolinijskih deonica.-.1.posmatrace se jedna pravolinijska deonica cevovoda konstantnog i proizvoljnog oblika poprecnog preseka (v.."". 2.1.' . U tu svrhu ..1._- .5.. 4RH 2 DH 2 (2.duzina cevi.s1.''.. to ce se ukupni strujni otpor. Zamenom izraza (2...-..~..1.hidraulicki radijus i DfI-hidraulicki precnik...1.24) za odredivanje gubitka usled trerija. i Darsija 1 v2 I v2 y: = = A . Kako u cevovodu ima vise i lokalnih otpora i pravolinijskih deonica. ~ ~w ""....-_..-_. a na zidu cevi sila otpora trenja Fw == 't waf.J Dh J=1 j (2. koja se potvrdjuje dimenzijskom analizom..-.

151.. ~ KoristeCi izraz (2. a to je kruzni oblik cevi unutrasnjeg precnika d (A == d 2 rr. te se tada opsta formula Darsija svodi na obHk IJ. d '" ! karakteristika strujnog prostora (precnik cevi.1. Aka se posmatra specijalni slucaj oblika poprecnog preseka.. pv 8 av -.sI.1. pv 6* r I \ \ . (v. Izraz (2. Pokazuje se.2 = .6enje koe[idjenta trenja. dimenzijskblllanaJizoID..:sijeFlt .1. .1. S obzirom 'V f da Sil tangencijalni naponi na zidu prisutni na svim zidovima koji ogranicavaju strujni prostor dl2 to za posledicu ima da je trenje prisutno na svim cvrstim granicarna strujnog prostora.31) Re. posvetiti vise painje.1. A=4 Cf = . Kod lokalnih otpora trenje na zidovima predstavlja sarno deo UkUpllOg gubitka energije.2 (J-l-.30). na pravilno odredivanje koeficijenta trenja A.1.2 delovima cevovoda ono je jedini gubitak strujne energije.= 4Cf koeficijent trenja. na pr.l.··-'·-m.5. / 4.Tearijske asnove ID strujanja 125 hidraulicki radijus i DH =4RH = ~ hidraulicki (ekvivalentni) precnik cevi.2. pravolinijskih deonica itd. one je prisutno i kod: krivina. koji je inace najcesce u primeni. -13 hrapavosti zidova i s1. Zato ce se ovom koeficijentu. pri tome imajuCi u vidu da se naponi na zidu sastoje ad viskozne i turbulentne komponente. dobija se relacija za koeficijent trenja (2130) .1. RH == 2. lFizicb tuma. vee same kroz deo preseka povrSineA tada velicina 0 predstavlja obim okvasenog dela cevi (ili kanala).27).1. uy iz koje sledi da je koeficijent trenja bezdimenzijska veliCina koja zavisi od rnnogih veliiSinu. U sillcaju da fluid ne struji kroz ceo presek cevi (iIi kanala). i leao takav on ima znacajan uticaj l1a koeficijent trenja. Dahle.p I v2 I v2 Y =:-==A-/j.5.T .1. ventila. odnosno: A=: ACRe. 81 d) (2. srednje brzine po preseku.. u kame je t.-. dok u pravolinijskim Slilca 2. gradijenta brzine prosecnog strujunja. kao sto su: fizicke karakteristike Huida (viskoznost).to/mulu koja SlllZi za odredivanje pada pritiska II pravolinijskim delovima cevovoda. 1 !.jnoldsov broj Re = vd I v je bezdimenzijska velicina koja predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila u fluidu i sluzi za odredivanje reZima strujanja.29) g P d 2 d 2 Primena ovog izraza svodi se. cia je koeficijel1t trenja veliCina koja zavisi od Rejnoldsovog broja (Re) i relativne hrapavosti zida cevi (BId). racvi.) hidraulicki precnik ima vrednost DH == d = 4Rfj.>i turbulentnih napona na zidu i od geometrijskih '.p= PA-::::? (2. 2.2) a ciji uti~ A V r--'.ftelZu Da.0 == drr. u narednim Odeljcima.--pvxVy)y=O 81:".> caj nije oCigledan iz izraza (2.28) predstavlja uop. Zato se strujanjeu pravolinijskim delovilIl~ cevovoda izdvaja u posebnu grupu problema. prakticno. (01-::--1.

1. U zavisnosti od nacina odredivanja tangencijalnih napona na zidu strujnog prostora.1.126 Teorijske osnove ID strujanja U zavisnosti od medusobnog odnosa uticaja Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti. 1. dobijaju se jednacine: 1 8p 8 2 v 18v 0:= ---+ vC-+--) (2.1.) stacionarno (of ot = 0) laminarno strujanje u cevi kruznog poprecnog preseka.34).1.3a. napisanih u polarno-cilindricnim koordinatama. resenja za koeficijent trenja mogu biti: egzaktna. vee je samo funkcija od poprecne koordinater (v=v(r)).5. Konacno. U opstem slucaju strujanja fluida kroz cevi tangencijalni naponi na zidu nisu poznati. te se zato izraz (2.3) i jednaCine kontinuiteta. 1. KoefidjclIllt trellja mmtraSnjih iaminarnih str1lJ!janja 0) Lominorno strojonjc 0 cevimo Kro.5.3 a (2. Ako se ovi preseci nalaze dovoljno daleko od lokalnih otpora I strujanje ee biti razvijeno I~--------------~------~----~ jednodimenzijsko (v = v x' vr := v<p = 0) i osnosimetriCllO (8/ 8<p = 0). S druge stTane strujartje je razvijeno. Prime nom ovlh pretpostavki iz sistema Navije-Stoksovih jednacina Slika 2. eliptickog i nekih drugih oblika poprecnog preseka.hidraulicke glatke cevi.1. Treba napomenuti da jedna te ista cev moze da pripada svakoj od ovih grupa.2.hidraulicki hrapave cevi.33) sledi da pritisak nije funkcija od poprecnekoordinate r. cevi se dele na: a) A:= ACRe) .5.1. poluempirijska i eksperimentalna. i c) A:= A(8 f d) . Ovu grupu Cine resenja za koeficijent trenja laminarnih strujanja u cevima kruznog.32) mogu zameriiti obicnim. koje se ima izmedu preseka 1-1 i 2-2 sa s1.30) uvek ne moze direktno primeniti.1. trecu grupu reSenja Cine rezultati dobijeni primenom raznih eksperimentalnih metoda.fnog poprecnogpreSI!KO Posmatraee se nestisljivo (p=const. sto se zakljucuje iz jednacine kontinuiteta (2. kao i da se promenljive p i v mogu razdvojiti. 1. te zato brzina nije funkcija poduzne koordinate x.33.1. a sto zavisi od rdima strujanja u njoj. 2.hidraulicki potpuno hrapave cevi.32) pax or2 r or O=oplor ovlox=O (2.34) Iz jednaCine (2. odnosno da je p=p(x). b) A:= A(Re. te sledi .1. sto znaci da se u svakom nizstrujnom preseku ima isH prom brzina. Ovo za posledicu ima da se parcijalni izvodi iz jednacine (2.1. U egzaktna reSenja za koeficijenat trenja svrstavajuse sve one formule koje su dobijene iz tacnih reSenja Navije-Stoksovih jednacina.3. U poluempirijske izraze za koeficijent trenja svrstavaju se svi oni izrazi koji su dobijeni koriseenjem poluempirijskih modela turbulencije.8 f d) .

1.37) odreduju se: srednja brzina strujanja u preseku V s :::: .= pv.1. P == PI i x=l.35) Kako je p=p(x) a v=v(r) to leva i desna strana jednaCine (2..1.1. 1 dv 1d dv (2. Na osnovu zakona promene brzine (2..P2 ova konstanta se odreduje iz dela diferencijalne jednaGine (2. '=-11-=--1' dr R2 (2. koja se ima na osi cevi (r=O). P == P2' i ima vrednost C == I:!.1.35) moraju biti jednake istoj konstanti.CIlnr + Cz (2.30) dobija se izraz za koeficijent trenja larninarnogstrujanja-u cevima knrlDOg poprecnog preseka: . 2. dr) == 11.411 1"2 -I.1. 'w 81: w A.3-4) svodi na oblik . dole se maksimalna vrednost nalazi na zidu cevi = 411V8 IR.1. Iz dobijenog resenja za A. 1 v(r)2rndr =-v 2 max' 1 fll3 a.39) u kome je Re == vs2R / V= vsD Iv .1. v=O odreduju konstante integracije CI = i C2 == L'R2 1411.Teorijslce oshove 1D strujanja dp d 2v dx == 11( dr2 127 +. /. dr (I' dr):= -C . koje se nalaze na medusobnorn rastojanju 2b.37) u kome je vmax = I:!. dvldr=O i 2) r=R. Oni imaju rninimalnu vrednost u osi kanala '0:::: 0.) stacionarno (3/ at =0) jednodimenzijsko (v x = V. Ako je problem odredjen razlikom pritisaka I:!.3b).35) dpldt=-C i granicnih uslova za pritisak: x=0.1.) Loul-inorno slrnjonje izmed'n porolelnih ploeu Ako se posmatra nestisljivo (p=const.1. 3' ' i zakon raspodele viskoZllih napona u preseku dv 411 v .l. VY = v z == 0) laminarno strujanje izmedu dugackih paralelnih ploca (s1.S.p I I.1.38) pokazuje da se viskozni naponi linearno rnenJaJu sa prornenorn koordinate r.p:= PI . . 1z druge od diferencijalnih jednacina (2.::::-v·(r)2rndr=2 3 R 2rcv s 0 korekcioni koeficijenti koliCine kretanja i kineticke energije [ 3 =1 2 -2 R rcv s fv R 0 2 4 (r)2rrcdr=. == vs2Rlv 64 r:--64l => ~.36) iz koga se primenom granicnih uslova: 1) 1"=0.Rejnoldsov broj. Zamenom ovih konstanti u jednaGinu (2.ptlrtlboliCki zakon promene brzine u poprecnom preseku ° v(r)::::~(R -r I:!. tada se Opsti sistem diferencijalnih jednaCina (2.35) dobija se opste resenje za brzinsko polje C v(r) =.p 2 2 )==vmax[l-(:R) I" 2 1 (2.- I R2rc fR 0 .36) dobija se .1. vidi se da koeficijent trenja zavisi sarno od RejnoldsovOgbioja. sto znaCi da se pri larrunarnorn strujanju u cevima sve kruzne cevi ponasaju kao hidraulicki glatke. Zamenom napona 1: w u relaciju (2.38) Izraz (2.1.pR2 /4111 maksimalna brzina u preseku.1. (2.

.41) pokazllje da i za laminarno strujanje izmedu paralelnih plota vazi parabolicki zakon raspodele brzina.1. v = V max ' dv/dy=O.l2. Konacno.3b I u ovom slucaju. v=O. 2) y=±b . II 2 kome je vmax = tlpb 12Y]1 brzina u osi kanala.128 Teorijske osnove ID strujanja lop 0 " O=---+Vp OX c3y2 ' 2 (2.1..fb z 2bvs v (y)dy=- 2 -b 5 dv 1 ·fb 3 u = _ · v (y)dy 3 2bvs -b 3Y] v s i viskozni napon na zidu rayne ploce 'tw = -Y](dy)y=±b :::: -b. cijim se resavanjem dobija linearno polje pritiska p(x) =PI -!J. OV / ox = 0 koji se rdava koriscenjem granicnih uslova 1) y=O.42) pd istoj karakteristicnoj dimenziji strujnog prostora (D:.41) dobijaju se: srednja brzina u preseku "s = 2b 1 fb 6 -b v(y)dy::: 3' vmax ' 35 ' 2 koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja 1 /3=--... iz istih razloga kao i kod kruznog preseka.1. primenjujuCi jednaCinll ravnoteZe sila koje deluju izmedu preseka 1-1 i 2-2 i Darsijevu formulu.40) dobija obicna diferencijalna jednaCina dp dZv dx "" Y] dr 2 = -c .1..1.) 2] .1.1.41 ) Cb /2y].p I I) i brzinsko polje u obliku V(Y)=-2y]y +C1y+C2 2 C 2 • Koriscenjem navedenih granicnih uslova odrvdjujll se konstante C2 ::: C1 = 0 (2. Primenom izraza (2. Cime se iz (2.p' x / I (C:::!J. PoredeCi izraze (2.40) o= Op / oy. koje glase (pj-P2)2b·l='t w 21·1 .42) pv" u kome je Re = 2bvs Iv .1.Rejnoldsov broj. Izraz (2. posle cega se dobija resenje za brzillsko polje tlp 2 Y V(Y)=2y]I( b 2 -y)=v max [1 -(-.v. prelazi se sa parcijalnih na obicne izvode.1.::: .5 . Slika 2.: 2b) zakljucuje se da je koeficijent trenja kod krliZnih cevi za 8/3 putaveci od koeficijenta trenja laminamog strujanja izmedu paralelnih ploca .2 =: Re ' (2.39) i (2.P=Pj-Pz=p}"Jf2b.1. !J. dobija se izraz za koeficijent trenja laminarnog strujanja izmedu paralelnih ploca 4'tw 24 ').

pri laminarnom strujanju. 'c II.. de =4RH Ek. n =bl a ...504 1...~ .667 1. .1.600 1...33 0.-1: a. }\leo cev nije kruznog vee nekog drugacijeg oblika poprecilOg preseka.50 2 1.3. takode.20 0.5.1. Koeficijent trenja okruglih i neokruglih cevi.25 0.333 96 85 76 73 69 62 \ Tabela 2. dolazi do izraza za koeficijent trenja. tacnim resavanjem Navije-Stoksovih jednaCina.1.".-' (j) 2(a-b) Elipsa fJ2P: i:s '0' aL""J a a' ~ alf \..39» i izmedu paralelnih ploca (izraz (2. Ravnostrani trollgao Kvadrat 3 J3 a a .. Re=vDH I v 2 2 vb A = 64 a +b . za cevi najcesce neokruglih geometrijskih oblika dati su u tabeli 2. Re=v Re 3a 2 _b 2 Krnzni procep a. tada se...1.2".. a '~ . .. Tom prilikom dobija se struktura izraza za koeficijent trenja A= A IRe.r//. . Izraz za koeficijente trenja..3.1.42»...1. I NII// N . == 160 3Re I A=J2 Re .'I:. pri cemu je koeficijent A funkcija od oblika povrsine poprecnog preseka. .r 8ab 3(a+b).10 0.5.Teorijske asnove ID strujanja 129 c) Laminarno strojanje 0 ccpima razliififog o/Jlil:n U paragrafima a) i b)ovog Odeljka dobijenisu teorijskitacni izrazi za koeficijent trenja laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog preseka (izraz (2..818 1. ~ 2a l+alb A=:Re b 0 0. u nekim slucajevima. A alb A de / a Pravougaonik D ~ {.'! d A=~ Re A= 64 (1-n)2 Re 1+n2 +(1-n 2 )/lnn .-vivalentni i precnik Oblik preseka cevi Paralelne ploce Geometrijski prikaz Izraz za koeficijent trenja (Re = V de I v) A=Re ' 24 :::I[~:'::::: 4b 2vb Re=-V Krug ® .

koje je prikazano na s1.4 definisani problem sis tern diferencijalnih jednaCina kontinuiteta (2.1.1.1.PVr + P -. osnosimetricno (a / acp = 0).1. nestisijivo (p=const.-.5.46) pokazuje da u poprecnom preseku pritisak zavisi od fluktuacionih karakteristika brzinskog polja.-[ r('l1--pv v ) ] = -d [('t +'t )l I d (n).2. . Odredlv311Rje IlmeficijclIRta tJrcmIja tllllll"lh>ulclllltllRog strmjamja m cevima Posmatrace se razvijeno. 'tt == -pv~v~ . napisan u polarno-cilindricnomkoordinatnom sisternu. dok su V~2 .43-44) v je srednja brzina po vremenu.r) == Pw .5.5.z fR (--.1.8) i Rejnoldsa (2.1.= .45) U Rejnoldsovim jednacinama (2.44).1. (t) dr vr dpw 1 d cfV -. pritome imajuCi u vidu da je v =vCr) dobija se novi oblik ove jednacine r p (x.43) dobija se novi oblik -(p+pv' )=-(v' -v') ar a- 2" r 12" 2" 'P r r iz koga se integraljenjem u granicama od r do R (p = Pw' v~2 promene pritiska u poprecnom preseku = 0) dobija zakon (2. 1 -r . Iz jednaCine (2. svodi se na oblik: lap 18 -.1.j.2 1-.47) dobija se zakon raspodele ukupnog napona u poprecnom preseku .1.-. Iz ovog izraza sledi daje na zidu cevi (r=R) pritisak funkcija samo od poduzne koordinate pex) = Pw(x). v~2 i v~v~ odgovarajuCi turbulentni naponi.2 -v'I' . vr == v'I' == 0) turbulentno strujanje u kruznoj cevi precnika D=2R. Nakan transforrnacije jednaCine (2.1.43) prrr r r" 1 ap v a av 1 a -. jednodimenzijsko (vx = V. t. te zato vati dpw / dx = ap / ax.4.1.46) r Izraz (2. Za ovako I X -Il> Slika 2.1.41.1. =-dx rdr "dr rx rdr v t rdr (2.turbulentna komponenta napona i 't == 'tv +'tt-ukupni tangencijalni napon u nekojposmatranoj tacki preseka.1. da je v =vCr).viskozna komponenta napona. Integraljenjem jednacine (2.130 Teorijske osnove ID strujanja 2.2 0=---8 ---8 (rv )+-V. 0= ---+--(r-)--___:(rv v) pax rarBr rar rx (2.47) u kome su 'tv == l1av / dy ..1.1.1.1. stacionarno (a/at = 0). Zarnenarn ove diferencijalne veze u jednacinu (2.).45) slegi da brzina v ne zavisi od koardinate x.9)." (2.1.44) av / ax = 0 (2.

1.1.1.1.S. Na ovorn dijagramu u zavisnosti od medusobnog odnosa viskozne i turbulentne komponente napona razlikuju se tri oblasti.v!skoznipodsloju korne su dominantni viskozni naponi (1:" »o[) . dok je njegova maksimalna vrednost na zidu cevi o(R) = ow' Na osnovu izraza (2. ledna od osnovnih veliCina poluempirijske teorije turbulentnog strujanja je brzina trenja v*.1.50) pokazuje da se tangenCijalni napon u preselm linearno menja sa koordinatom r.1.48) dy .50) koji vazi za turbulentno strujanje zakljucuje se da se tallgencijalni naponi u preseku kruzne cevi menjaju po linearnom zakonu. ili (2. za r=R. r x 2dx· iz koga.52) sa VB oznacena je srednjabrzina strujanja u preseku. 2) 1: t ~ 1:" .. i da napon ima minim aInu vrednost na osi cevi .1. na osnovu koje se odreduje tangencijalni napon kao 1: = pv*2 . Ucesca viskozne i turbulentne kornponente napona u ukupnorn tangenc~ialnorn naponu prikaiana su na dijagramu sa s1..2.d R . a samirn tbn i koeficijent trenja.51) Koriscenjem izraza (2.1. kod turbulentnog strujanja ukupni napon se sastoji od viskozne i turbulentne komponente.48 i 51). sto strukturu turbulentnog strujanja 6ni znatno slozenijom od laminarne.=8(v*lvB )2.1.5. Ova pote§koca prernoscava se po!uempti-tj:rkom teorijomturbulentnog strujanja. (2.1.r ~= Izraz (2. ito: 1) 1:"'1:. i 3) 0'" 0t .pv'v' = .1. Na dalje ce se razmatrati dva posebna slucaja turbulentnog strujanja u cevima i to kada se one h-etiraju leao hidraulicki·glatke i hidraulicki hrapave. (2. 2.(0) = 0. Medutim.1.50) Md:rsulliclld gIatkim cevima Za odredivanje odnosa brzina v *Iv s u hidraulicki glatkirn cevima maze se koristiti a) uruverzalni turbulentni profil brzina . Za turbulentno strujanje u cevima ne postoji tacna teorijslco rdenje 113 osnovu kojega bi se odredili naponi u preselru. TuuriHlllleJ!lltlmO 5ltrujaJ!llje 1m "y +"[ "w "w =~ R' (2. sledi i vrednost napona na zidu cevi 1 dpw' "w =.52) koja moze da posluzi za odredivanje koeficijenta trenja turbulentnog strujanja u cevima.38) koji vaZi za laminarno strujanje i (2. (2.prelama ob!aJ'i u kojoj su viskozni i turbulentni naponi istog reda veliCine. U izrazu (2.Teorijske osnove ID strujanja 131 dV 1 dpw (2.28.49) 2 x tako da se konacno dobija zakon raspodele napona u poprecnom preseku 1:=rr..4U. pod kojom se podrazurneva upotreba pojednostavljenog modeia turbulentnog strujanja u kome se neki koeficijenti odreduju na osnovu eksperirnentalnih rezultata.1..4..\.turbu!entno jezgro u kome su dominantlli turbulentni naponi (Ot »1:"). dobija se relacija .1.30)..1.

5 b) stepeni profil brzina pri cemu su: v+ == v I v * .74 5 5. Univerzalni turbulentni profil poprecnom preseku. 1. n-eksponent stepenog zakona i C(n).132 Teorijske osnove ID strujanja 0<y+<5 v+ == J 11. y-koordinata koja se meri od zida cevi (s1. zone su u direktnoj vezi sa vee datim· odnosima izmedu 10 100 1000 l. 30 Graficki prikaz funkcija (2. Ova zavisnost utvrdena je eksperimel1talno i data je u tabeli T.1.56). Ekspol1ent stepenog zakol1a n i koeficijent C(n) zavise od Rejnoldsovog broja.54) (2.1.53-55) veoma dobro moze da se aproksimira stepenim zakonom (2..1. U slucaju turbulentnog strujanja u hidraulicki glatkim cevima univerzalni turbulel1tl1i profil brzina opisal1 fUl1kcijama (2.3.1. leao i konstante u funkcijama (2. 5 o Ie Re n C(n) 10 7 8. 10 prelazna oblast (5 <y+ < 30) i .1. logaritarnslea oblast (y + > 30).5 Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki glatkih cevi mogu se koristiti dva razlicita pristupa.5 .1.71 1. 1.5. odredene su na osnovu eksperimel1talnih rezultata brojnih istrazivaca.5.+ -3.10 6 9 10.1.1. 0) Blozijusopo formulo Razvijel1i turbulentni profil brzina u hidraulicki glatkim cevima opisuje se stepenim zakonom (2.S.56) lS.1. Granice brzina.1.4. Kao rezultat odgovarajuCih proracuna dobijaju se formule Blazijusa i Prandtla za odredivanje koeficijenta trenja.l.7510gy'.koeficijent stepenog zakona koji zavisi od eksponenta n.bezdimenzijska koordinata. koji zavise od izbora merodavnog razvijenog profila brzina. 5<y+ <30 30<y+ (2. L4.53) (2.510.5 == 2.1.5.1. izmedu ovih zona.bezdimenzijska brzina.2. Uticaj Rejnoldsovog 10 broja na eksponent stepenogzakcina~ 11.4).+5.1.55) (2.10 6 Tabela 2.56) :*==c(n)(V:Y )l/n. 5.57) koji se nakon primene za osu cevi .2.51ny+ + 5. (2.2. Za dobijanje ovihforrnula koriste se stepeni zakon (Blazijusova formula) i logaritamski zakon (Pral1dtlova formula) za razvijel1e turbulentne profile brzina.6 3.1.10000 viskoznih i turbulentnih napona u Slika 2.2.105 8 9. Kod 25 univerzalnog turbulentnog profila 20 brzina postoje tri zone ito: + V 15 viskozni podsloj (0 < y + < 5) .53-56).1. y + == v * y I v .1.5356) dat je na s1.

.59) odreduju se: srednja brzinastrujanja u preseku Vs =:: R 2n 1 fR 0 . dobijajuse vrednosti ~ = 1. T.1. i v m brzina u osi cevi.61) R 2 7CV.59) u kome su: y i r koordinate merene od zida i ose cevi. \ \ .3a) i razvijenom turbulelltnomstrujanju (~::d i ex::::. Sa ovom vrednoscu izraz (2.- n+5 [ (n + 1)(2n + 1) J "/(n+l) 2 C(n)n 2 --"'-Re 2/ (n+l) . 0 4n4(n+3)(2n+3) PrimenjujuCi odnos brzina Vs en Re dobijen iz relacije (2.1.. V==Vm => V': v = CC n )(7)1/n *R .R) rdr =V11l 2n2 (n+l)(2n+l) .1.5 n=7 i C(7)=8.058 (2.1. Poredjenjem vrednosti koeficijenata ~ i a za stmjanje u cevima pri razvijenom laminarnom ( B= 4/3 i ex. (2. Dobijene vrednosti za koeficijente ~ i ex upucuju na zakljucak da se kod razvijenog turbulentnog strujanja u cevima moze smatrati da je ~::::.. Ako se za vrednost eksponenta stepenog zakolla uzme vrednost iz tabele T.5.62) se svodi na Blazijusovu formulu IIe=0.60) sledi formula za koeficijent trenja _=:: V .snove ID strujanja 133 y=R.1.5). 0 4n2(n+2) V* Vs .02 . 1 i ex::::. (2.1. 1) zakljucuje se da je razvijeni turbulentni profil brzine ravnomerniji od laminarnog. = 2.1.1.64) vm Povecavanjem vrednosti eksponenta 11. Primenom profila brzina (2.)n+l ( _ _ )n+l Ie -? n+ 1 .1.62) sledi izraz za koeficijellt trenja Ie =:: 0. tada iz (2.1..lL 2 -L (.58) svodi na oblik: (2.03 cime turbulentni profil brzina postaje ravnomemiji.60-61).!1!. iz izraza (2..30521 Re l/4 • Dobijeni izraz za koeficijent trenja nesto malo odstupa od eksperimentalnih rezultata Blazijusa.1.1.1. (2.2:1. na pI..1. 2vm v·2rndr =:: R2 fR 0 r lin (1.56. i izraze (2. a=-1-1v32rndr= (n+l)\2n+l)3 .3164/Rell41 (2. odeljak 21.63) koja vazi za turbulentllo strujanje u hidraulicki glatkim cevima u intervalu Rejnoldsovih brojeva 4000 <Re< 10 5 • Za posmatranu vrednost eksponenta stepenog zakona 11=7.52) i (2. na 11=10 a sto vaZi za visoke vrednosti Rejnoldsovog broja (v.2.58).60) i koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja ~=-/-1v22rndr= (n+I)(2n+l)2 R 'ltV.Teorijske o.1. Zato je izvrsena korekcija koeficijenta C(n) na vrednost C(7)=8. ex =:: 40817 == 1.01 i ex =:: 1.1.62) u kojoj je Re == 2Rv s I v Rejnoldsov broj.74. respektivno.1. (2. dobijaju se karakteristike razvijenog turbulelltnog profila brzina Vs 49 50 43200_ =:: 60 . ~ =:: 49 =:: 1.

65) pri cemu sU A=2..1. Cija je vainost do vrednosti RejnoIdsovog broja Re < 3.75 i B=5. Al =5. Zamenom brojnih vrednosti univerzalnih konstanti sledi formula za koeficijent tienja l =.1.52. (lnz-i)]}[ Vs Kako je limzi lnz = 0 (j=1.5 univerzalne konstante. z=ylR . dole se do koeficijenta trenja.2. (2.4. primenom Prandtlove formule (2.)+ jg [ B-A 1 log(4v2)-I A ] .(8/ D) ).66) dobija se oblik logaritamskog zakona + vm-v R R (1 67 ) vm-v + =--=A·ln-=A1log2. (2. kaleo je vee receno u Odeljku 2. primenjujuCi izraze (2.68) Konacno..10 6 . Tmllm. to se izraz za srednju brzinu strujanja svodi na oblik: z~o . (2.70) Na osnovu eksperimentalnih rezultata Prandtl je izvrsio korekciju brojnih konstanti u formuli (2."Uljanje Ul hidr8Uliickiibl1"apavJim. )+Av*[z(lnz-l).71).1.4.n Iv2r7tdr=2tCvm +Av*lnz)(l-z)dz= 2{Vm(Z.z.1.1. dolazi posrupkom iteracije.75v* 3 (2.1.. 2.1. R primenom kojeg se dobija srednja brzina u preselru V=V rn y Vs = R..11.z. v* y y koji se naziva zakon de/ieila brzine. Zato. =vrn-IAv*=vm-3.8 I D» i hidraulicki potpuno hrapave (Ie::: ). 2.1.66 i 68) dobija se izraz za koeficijent trenja 1 Al r.71) za koeficijent trenja hidraulicki glatkih cevi.sova formula iina prakticnu prednost u odnosu na Prandtlovu formulu. Za jednu datu' vredllost Rejnoldsovog broja Blazijusova formula (2. . koji se naziva univerza!ni zakon trenja u hidrau!icki g!atkim eel/inla. Primenom zakona (2. v=v m => v:=Aln(Rv*/v)+B. ProyultlolJ'n/ormllllo Za opisivanje razvijenogturbulentnog profila brzina koristi se logaritamski zakon (2.1.8 .5. Iz (2.55) v+=Aln/+B=A1log/+B.03291og(Re-li:) -0.1.67) sledi zakon promene brzine u poprecnom preseku +Av*ln-=vrn +Av*lnz·.j81og(Re-vA. cevlima U zavisnosti od uticaja Rejl1oldsovog broja i hrapavosti cevi na koeficijel1t trenja. (2.1. nakon koje se dobija izraz "* = 21og(Re~) -0.1.1.65) za osu cevi y=R.2).1.70).63) direktno daje vrednostkoeficijentatrenja.134 Teorijske osnove ID strujanja 11) lIniDlerzolni zo.!ton henjn u liJidroulicld gIn/kim cepimn.5.hmtno stD.1.2..1 c 3 -Ii: = .9112 . u domenu svoje vainosti Blaziju.5. cevi se dele na hidraulicki hrapave (A = A(Re.

~ld (2.I~~~~~~~ ~urm. i ..75) za osu cevi y=R._'f--. Uvodenjem koeficijenta zavisnog ad hrapavosti cevi 11rr C(o+) = B-Ajlog8+ = B-Aln8+ 10 --f-." ---If-+.1. i to kao: .0 2.!!8liFrCEpJ GEVI I HRAPAVE CEVI : (2.2 0.II---i-I u hidraulicki hrapavim cevima v+ = A]logt +C(8+) = Alnt+C(8+) 6 5 ~~~T:rr'ir=~~~C.8 1.65)moze cla se napiSe i u obliku v+ = Ajlog)/ +B = Ajlogt+B-AjlOg(/ . taka da se logaritamsld za1con (2.74.1.1.1. -~- C=8.Tearijske asnove ID strujanja 0) Hirtlroltliifldpotpltf8o Imopove cep! 135 Logaritamski zakon brzine (2.72) u kame je 0+ '" 8v * !)I karakteristika hrapavosti.74) 3.. Za turbulentno strujanje u hldraulicki potpuno hrapavim cevima vrednost koeficijenta C(8+) je 8.CW) 8 ~ l c~ I ]6°'.52) i (2.--.73) 9 _ _ _ ~.----Ie = (2Iog ~ + 1. ..5.74)""2 = (1. (2.4.76) koja predstavlja univerza/ni zalcon Irenja II hidrau/iclcipolpuno /zrapaVlin cevinza.8 Prema eksperimentalnim rezuJog 8'· ltatima Nikuradzea zavisnost Slil<a 2.75) R --+ vm=v*(A)log''5+C)..1.4 2.1.5.679 je korigovana na 1.5<0+ <70 hidrauliCld hrapave cevi.4 0.2.=[islOg~+ Jg(c-f A )T Ie = (2Iog ~ (2. (2.-~-f----+-f---f-+-1 (2.1.1.~l{R/).6 2.679)-2.138.2.1.°k~ -f--f--I---il---il---i clobija se oblik univerzalnog 10. taka da se dobija Karman-Nikuradzeova formula za koeficijent trenja . 2 a zatim karisteCi izraze (2.1.1.77) . PrimenjujuCi izraz (2. v=v m A) =5.st2%~ '. UvrstavajuCi U ovaj zakon brojne vrednosti univerzalnih konstanti dobija se Karmanova formula + 1. Na osnovu eksperimentalnih rezultata Nikuraclzea vrednost konstante 1.1.1.2 log ~ )-2 =2Iog 3.68) dobija se formula za koeficijent trenja ~.1.8+ > 70 hidraulicki potpuno hrapave c e v i .50 F' "~f"\" 'P'>""'T"" garitamskog zakana za strujal1je 7.f'l ..2.75.5.5.1.8+ <5 hidraulicki glatke cevi.1. . Zavisnost leoeficijenta koeficijenta C(o+ ) ad veJicine C(8+ )prema eksperimentima Nikuradzea 8+ prileazana je na s1. 4.2 1. Sa ove slike se uocava da veliCina 8+ moze da se iskoristi leao kriterijum za odredivanje vrste cevi.74) svodi na konacan oblik v+ =Ajlog(y/8)+C.1.<\'.

ipak.1. koje je ostvarivao nan-.63) za hidraulicki glatke cevi.51 (2.2. 2. Sa ovom korekcijom dobija se opsti oblik y+ 5 70 univerzalnog logaritarnskog profila brzina Stika 2.5. prvi je.1. god.Hidraolicki krapape' elf/pi Kod cevi kod kojih je hrapavost cevi veoma izraZena logaritamski zakon raspodele brzina (2.2.1. Sa live slike se uocava da porastom uticaja hrapavosti (L\vt < L\v.1. do koeficijenta trenja primenom izraza Kolbruka dolazi se iterativnim putem.11(5/ d) 114 • (2. Gime uticaj hrapavosti na koeficijent trenja postaje veoma izraZen.5. v+ = A Iny+ + B .65). U opstem slucaju turbulentnog strujanja tl cevima u obzir treba uzeti uticaje promene Rejnoldsovog broja i hrapavosti.8/d). Izraz Altsula se. Ali.1.Moody-ev dijagram U cilju odredivanja koeficijenta trenja.1. Re~A a izraz AltSula ima oblik . koji imaju medusobno slaganje u granicama 2+3%.1.) veoma slozeni dijagram zavisnosti A:':=A(Re.78). najvaznije serije eksperimenata izvrSio Nikuradze. taka dobijeni dijagram nije operativan za primenu. zato ovaj izraz nije operativan za primenu.136 TeoriJske osnove ID strujanja koja vazi za hidraulicki potpuno hrapave cevi.2.> d +Re 11(~ ~)1I4 /\.1.2.2.78) Medusobno slaganje formula Karman-Nikuradzea i Sifrinsona je veoma dobro i za uobicajene relativne hrapavosti cevi krece se u granicama od nekoliko procenata.?~njem na cev zrnaca pesk? T~zliCite veliCine.4. .5. za slucaj da se relativna hrapavost cevi moze zanemariti (6/ d ~ 0) svodi na Blazijusov izraz (2.1. dok se u slucaju potpuno hrapaVih cevi (11 Re ~ 0) svodi na Sifrinsonov izraz (2.::=-= -21og(3 71d +~) VA .1. Koristeci razvijeni turbulentni profil brzina. jer vaii za vestacke hrapavosti cevi.0 .4. i zbog toga mu pri upotrebi treba dati prednost. II) .79) Profil brzina kod hrapavih cevi U ticaj fur iCcije hrapavosti L\v+ na izglt:d profila brzina prikazan ja na s1.) profil brzina postaje neravnomerniji. izraz Altsula je veoma jednostavan za primenu.1.5. (2.1.v+ (2.L\v+ . Nakon sistematizacije eksperimentalnih rezultata Nikuradze je dobio (1933. koji vazi za hidraulicki glatke cevi. Za razliku od izraza (2.80).vestackim hrapavostima cevi.1. IzrazColbrook-a glasi 1 8 2. a zatim i Altsul su dosli do izraza za koeficijent trenja hidraulicki hra avih cevi. treba korigovati sa jednom funkcijom od hrapavosti L1v+ = L1V + (0+). On je vrsio eksperimente Sa razlicitim . Odredivanje koefidjenta trenja . Ali.81) Izrazi Kolbruka i AliSula daju dobre rezultate. . . pri tome obuhvatajuci oba relevantna uticaja Colbrook.80) r. Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki potpuno hrapavih cevi moze se koristiti i izraz Sifrinsona A= 0.1.

.. koji ima veoma siroku primenu za odredivanje koeficijenta trenja.0005 0.1. .i.80) konstruisao dijagram . Vee je receno da se.j~". Vaznost izraza (2......oblast hidraulicki hrapavih cevi .... ® .0001 0....... Gl ... U tehnickoj praksi laminamo strujanje ostvaruje se pri strujanju veoma viskoznih tecnosti: naite.'.l.. =64 / Re. koristeCi Nikuradzeovu ideju..(Re.~~ 6/d=O... kerozina.. Oblasti CD-Iaminarna.. Zato ce se objasnjenju ovog dijagrama posvetiti vise paZnje.04 ......39) je u podrucju Rejnoldsovih brojeva Re:o.. ®-hidraulicki hrapave cevi i ~-oblast potpuno hrapavih cevi. Karman-Nikuradzea (2.prelazna oblast."'.03 ~"''!-~~~_''''''~-i+-i.l.63).39).oblast laminarnog strujanja."". koeficijent trenja pri laminarnom strujanju kroz cevi kruznog poprecnog preseka moze odrediti izrazom Poazeja A...002 0."....:...1.'....'''4' 0.1.:.-~eF+.i'"..0002 0.71d + 2.(Re) .1.1.07 0....:.05 0.F-'..~~ 6/d=O.-i.l.."-'+'. Blazijusa (2.'.1. koja se jos naziva i kvadratna oblast..01 0. Re k = 2320...001 0..o / d) .1.e==E~====m:=::±±m 6/d=O..'.. = .5...~...5.1.... a) Ob/as! lami?lamog sITu/an/a Oblast laminamog strujanja na dijagramu prikazana je pravom linijom CD..zavisnosti ko~fiGijenta t~enja od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti. 0....09 0. Moody-ev dijagram ..kriticna vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj laminarno strujanje prelazi u turbulentno."". s1.i......"..-Re.' _1_ =-21og( .. iIi obrnuto.oblast hidraulicki glatkih cevi ...... Gl-hidraulicki glatke cevi. Prandtla (2... Iz tih razlogaMoody je.01 0..". Detaljnom analizom dijagrama pokazalo se da na njemu ima pet karakteristicnih oblasti....l....1...".....06 0.... i ~ .015 -----.oblast hidraulicki potpuno hrapavih cevi Ie = A... .112 _L :: :::+:::::Ii:::.. I ' ' . gde je Re k .'4.4.~~~:.5.~+--.00001 10 4 Re 106 10 7 108 Slika 2.""~ o/d=0..009 0......02 -"'-.02 ~~~+i.008 0.....2. ito: CD ....05 3..""".005 0.-'-".. a na osnovu formula Puazeja (2.1.! 6/d=O. ulja i s1. <Il ."'..77) i Kolbruka (2..l.''~~~~~~~..'.~".*.(o / d)..'7r-....~:.~~... leao i da ova oblast predstavlja oblast hidraulicki glatkih cevi..""...'..\.".71).04 6/d=0. = .08 0.51 ) tl2_ -.<Il-prelazna....5...Teorijske osnove ID strujanja 137 te bi vrednosti iz njega trebalo preracunavati za hrapavosti industrijskih cevi....... ~.1 0....03 0. b) Frelazna oblast .

1. A= A(Re.1I3 . zona @) sa dijagrama. da ne bi doslo do greske u proracunu treba. te su i eksperimentalna merenja u njoj nepouzdana. e) Potpuno ItTl2pave cevi U oblasti ® sa dijagrama uocava se da je A= A(O I d). ipalc. da koeficijent trenja ne zavisi od Rejnoldsovog broja.1. jer je pad pritiska u njoj (vidi izraz (2.1.1.63) iii izrazom Prandtla (2.1. pase zato za ovu oblast kaie da je kvadratna oblast. Altsula (2. naCinaobradei stanja zidova cevi u eksploatacijskim uslovima. tj. za odredivanje koeficijenta trenja postoji izraz Zajcenka A = 0.1. u podrucju vredIiosti Rejnoldsovih brojeva od 2320 < Re < 4000. Kvadratnoj oblasti odgovaraju uslovi strujanja sa visokim vrednostima Rejnoldsovih brojeva kodkojih lcoeficijent trenja zavisi samo od relativne hrapavosti old. Njene vrednosti.78). Koeficijent trenja hidraulicki hrapavih cevi odreduje se izrazom Kolbruka (2.o/ d). Tako na pro koristi se A = O. U tu svrhu se definise srednja apsolutna hrapavost cevi lcoja zavisi od: materijala cevi.138 Teorijske osnove ID str:ujanja Prelazna oblast predstavlja oblast prelaska laminarnog u turbulentno strujanje.. iIi izrazom Altsula (2. S ~druge strane.81).hidraulicki glatkih cevi do krive a-a ena dijagramu aproksimativno povucena) koja predstavlja granicu dvostruke zavisnosti A= A(Re.77).1. U nekim specijalnim slucajevima. Ipak. iIi obrnuto. U oblasti hidraulicki hrapavih cevi. Ova oblast (zona CD· sa dijagrama) je nestabilna.1.5.1.80).2. i u njoj koeficijent trenja zavisi same od Rejnoldsovog broja A= A(Re). d) Htdrauhcki hmpave cevi Hidraulicki hrapave cevi 8U one kod kojih viskozni podsloj ne pokriva neravnine na zidu. Zato se cevikojeradeu ovimrezimima nazivaju potpuno hrapave cevi.71). () Hidrauliclciglatke cevi U oblasti hidraulicki glatkih cevi (kriva C) sa dijagrama) viskozni podsloj pokriva sve neravnine na zidu cevi.5.za gasovode izraz Weymouth-a: . takoae. kada se radio dugackim cevovodima. se uocava da je za jednu vrednost relativne hrapavosti old koeficijent trenja nepromenljiv (A=const.28» kvadratna funkcija od srednje brzine strujanja. odnosno zavisi sarno od hrapavosti cevi. koristiti izraze za koeficijente trenja koji su dobijeni eksperimentalnim ispitivanjem takvih cevovoda. za najcesce primenjeIie cevi.7/ JRe .0025 VRe" .). koji vazi u celokupnoj prelaznoj oblasti.02 +1. Ova oblast se prostire od krive Ql . date su u tabeli T. tj. Za korektno odredivanje koeficijenta trenja trebaznati koja je hrapavost cevi o kroz koju se odvija strujanje.o I d). koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja i od relativne hrapavosti.81) ili Sifrinsona (2.za strujanje nafte izraz Lange-a: A == 0. Iz tih razloga rdim rada u ovoj oblasti se izbegava. Ta zavisnost je data Blazijusovim izrazom (2.1. dakle. Za koeficijent trenjaukVadratnoj oblasti vaZe izrazi Karman-Nikuradzea (2.0941d.

5.jednoliko lako zardale posle dugogodisnje upotrebe Ijace z.8 3+9 1+3 0.5 1+1.1 0.05+1 0. Kako su u opstem slucaju ove funkcije slazene.Teorijske osnove ID strujanja 139 VRSTA CEVI -MATERIJAL vucene (bakar. mesing.1. Sdruge --~ strane i brzina strujallja zavisi od gubitka usled trenja.15+0.Apsolutna hrapavostcevi. izmedu ovih veliCina postoji funkcionalna zavisnost. 0 [nun] 0. 2. Medutim. st31do) celicne vllcene STANJE zrDA CEVI glatke nove ciscene posle duze upotrebe zardale sa jakom korozijom i rdom nove bitumenizirane upotrebljavane .3+1 1+2.3+0. takode.1.05+0.5 0.05 0.5. vee se do njihdolazi primenom numerickih metoda. vodovodi) nove (1/2 " do 41 nove nove bitumenizirane livene upotrebljavane-mestimicno zardale sa korodirani~nezdima ociscene posle duge upotrebe fino obradene drvene obicne neobradene izglacane betonskc od azbestnog cementa grubo obradene u drvenoj 2£lati neobradene nove upotrebljavane - Tabela 2.5 1.3+1.1-5. u opstem slucaju.mestimicno zardale . to njihova eksplicitlla reilenja ne postoje. ciji je algoritam proracuna dat na s1. do koeficijenta trenja nije laka dati. Ovaj postupalc iteracije uzastopnih priblizenja za odredivanje .1 0. tako da Se mogu sastaviti funkcij<e za koeficijent trenja 11.60 celicne varene upotrebljavane . jer on zavisi od brzine strujanja koja.2 0.ardale j 31m zardale i korodirane pocinkovane (gasovodi.5.15 0.1.1+0. nije poznata.15 1+1.1.5 2+4 0.0015 0. Prema tome.6.6.5+4 0.= f(A) iIi za brzinu v=j{v).15 0.25+1 0.03 0.5 0. Odredivanje koeficijenta trenja iteraiivnim putem Pri proracunll cevovoda potrebno je poznavti vrednost koeficijenta trenja.4 do 3 0. Najjednostavnija metoda koja Se za ave potrebe koristi je metoda proste iteracije.21.

Koji postupak reSavanja treba koristiti zavisi od mnago faktora kaji uticu na slozenost sistema nelinearnih jednacina.71d )r 2 Rezultati proracuna sa uzastopnim iterativnim vrednostima dati su u tabeIi..03132 0. Medutim.1.1. a i potrebno. to ee u opStem slucaju dobijeni sistern jednacina biti nelinearan i nehomogen. rezim strujanja (laminarni iIi turbulentni).01321 0. Pmblem 2.01732 0.03113 A=0.140 Teorijske osnove ID strujanja koeficijenta trenja vazi sarno bela se irna jedna funkcionalna zavisnost A=j(A).1. geometrija eevovoda i .03054 2. Hi neka druga numericka metoda. sa tacnoScu [> ::no-5 . U postupku iterativnog res:. njegovo odredjivanje tretirati racunskom masinolIl. so. Pomenuti nelinearni sistem jednaCina nerna eksplicitno resenje. Kada se problem opisuje veCim brojem jednaCina tada je pozeljno izvrsiti linearizaciju sistema jednaCina elme se· njegovo resavanje znaeaJno pojednostavljuje.01263 0. po brzinama strujanja.5.02.d.vanja sistema jednacina po brzinama stmjanja za pocetne vrednosti brzina tr"ba zadati vrednost iz intervala v=1-3rnJs.D3058 0.5.1. t.Ji: + 3. Clanovi uz kineticku energiju u Bernulijevim jednacinarna su kvadratne funkcije a koefieijenti trenja nelinearne funkeije ad brzina. postaviti n Bernulijevih jedriaCina i m jednaCina kontinuiteta.1. vee se do njega dolazi prirnenorn numericke analize. Ovaj nelinearni sistem jednacina treba reSiti. leao sto su: broj jednaCina.01736 0.80) A = [21og(Re·J?:) . U opstern slucaju.1.5.71) 000 Re=120 000 (2. Odrediv31llje k@eficijelll. Za brzo utvrdivanje cIa Ii je cev hidraulicki glatka ili .1.02 0. izlozenog u Odeljh.l.80) odrediti koeficijent trenja za cev precnika d=lOOmm i apsolutne hrapavosti o=O.71) i Kolbruka (2.01705 0.Ako se iteracija obavlja po koefieijentima trenja korisno je za pocetnu vrednost uzeti Ao= 0.03113 0. kod slozenog cevovoda sa ustaljenirn strujanjem moguee je.01733 0.1.02 0.4. Re=500000 Re=120 000 Re=500 A ="4 1 [I (2.02 0.51 8 og Re.02 0. na pr.1. U tu svrhu sastavice se algoritam (81.1. A=0. Iteraciju zapoceti sa vrednoscu Ao = 0.01315 0.02.Smm.ta trenja pl"im.7) koji je baziran na teo:rijskom izlaga~ju saddanom u Odeljcima 2.elllom racIlmar3 U uslovima proracuna slozenih cevovoda koeficijente trenja veoma cesto treba sracunavati sto znatno poveeava obim pesia. Zato je po~eljno.3-6.1. odnosno v=f(vJ. pri cemu se za resavanje moze korisl:iti· i iterativni postupak.1.01316 0.Sr2 . RESENJE: Formule Prandtla i Kolbruka napisane u obliku pogodnom za iteraeiju glase: Colbrook ---Prandtl 2. Kako su jednacine kontinuiteta linearne funkcije od brzina.1.7.01316 A=0.S. Ovo s toga sto su to uobicajene vrednosti brzine strujanja tecnosti u dobro projektovanim hidraulickim sistemima. KoristeCi formule Prandtla (2. odnosno formirati sistem od k=m+n jednaCina u kojima je Ie nepoznatih brzina (iIi protoka). za vrednosti Rejnoldsovog broja Re=120000 i Re=500000.2.03054 0.01733 A=O.'u 2..O. pojedinacnog sracunavanja koefieijenta trenja.

~---~AI.:i=--:-_< r----------~:Re>4000\ 83 ::=::=E:Re>2320> 1 . S. iIi deo programa za odredivanje strujnih gubitaka hidraulickih sistema.5. Za odredivanje koeficijenta trenja stisljivih strujal1ja gasapostoje..hidraulicki hrapave cevi. kriterijum hidraulicke hrapavosti zida cevi dat u Odeljku 2. Detaljna analiz~ovih metoda sprovodi se u sklopu dela mehanike fluida koji se naziva clinamiKa gaJ'ova. d.<.Teorijske osnove ID strujanja 141 hrapava.~Il ~ . Umesto analize rezultata dobijerrih navedenim metodama ovdece sed~ti nesto pojednostavljena metoda proracuna zasnovana na formuli Voronina kod koje se odredivanje koeficijenta stisljivog strujanja bazira na pozhavanju koeficijenta trenja . i Re > 500d 18 .-+--'_. 'I hrapave ceVI I' "11. KoristeCi ovaj algodtam veoma je jednostavno napisati program u nekom raspolozivom programskom jeziku.1.5. u sldopu dinamike gasova... 40d /0 < Re < 500d /0 . izrazen visinom 8+ ._-<'iA-Aol<-.1. 8. Algoritam za izratunavanje koeficijenta t~enja. Treba napomenuti da ovaj algoritam moze da predstavlja zasebnu celinu.transfomrise se na'l1ovi oblik koji glasi: Re < 40d ! 8 . v.. " L. _ 1'~e<500/k. )-----~=:>-----.-\ llt~ld cD . potpuno rHidra~~cki I ..hidraulicki glatke cevi.1A2.---.-.1. A 0 r---------~.-. . r:=~--.--'--------'-----=::-.----.~l [Hidr~l hrapaye I c~ I. Ovako izraien kriterijum utvrdivanja hidrau!ickog kvaliteta zidacevi jednostavan je za primenu i kao takav koristi se u algoritmu za odredivanje koeficijenta trel1ja. adijabatsko.7.-.hidraulicki potpuno hrapave cevi. + / _ L '_ _.. metode koje tretiraju: izotermsko. strujanje sa razmenom topiote i realno strujanje. (' v.--<?--. I I '-------r------' ~~ I ( k+ ~J 1141 r-:~.-'-~______J Slilca 2...

82) sledi da za vrednosti Mahovog broja do 0.1.. cak. Za objasnjenje strukture strujanja u lokalnim otponma posmatrace se jedan od oSllovnih lokalnih otpora .8.83 < 11z /111 < 2.85) temperatura zida.1. Struktulra strujanja I!lI.5.1.64r 2 .2. Gubki llia lokah:URIllIll otJ!lloJr'Rma 2.84) koji vati u domenu 2. koja jeprikazana na s1:2. Ta mesta u cevovodu su sa slozenom geometrijom. bilo da su dozvucna iii nadzVllcna.142 Teorijske osnove ID strufanfa nestisljivog strujanja (An) pd istim vrednostima Rejnoldsovog broja i mapavosti cevi. Pri nailasku ovalcvog strujnog polja na krivillU doCi ce do znatnih . za uticaj trenja na strujanje treba konsultovati literaturu iz dinarnike jednodimenzijsih strujanja gasova.6 greska koja se pravi ako se stisljivost fluid a zanemari ne prelazi 3. dimenzije strujnog prostora.83) pri cemu su: Ao .1. koja se ima u pravolinijskoj deonici cevovoda.82) pri cemu je M=v/c . U krivinu (presek 1-1) ulazi fluidna struja koja je karakterisana razvijellim profilom brzina. usisi. V uslovima stmjanja tecnosti sa promenljivom temperaturom postoji vise metoda Zel odredjivanje koeficijenta trenja.Mahov broj.1.2.1. sto je osnovni razlog nastanka gubitka energije. Kada razvijena ±1uidna stmja. iz bilo kog razloga.5.1.47 .VIcoliko se radi 0 stisljivim strujanjima sa veCim vrednostima Mahovog broja.9.1.V nekim slucajevima zbog te neravnomernosti stvaraju se makrovrtlozi koji mogu imati.5.brzina zvuka. racve i s1.koeficijent trenja izotermskog strujanja./KRT . v-brzina strujanja i c:= . (2. do nizstrujnih promena u profilima brzina nastaju lokalni gubici energije. 2.2.~a A:=A o(TJ'F.5. OVde ce biti reci sarno 0 nekim ad tih mogucnosti. Za odredivanje koeficijenta trenja pri neizoterrnskom turbulentnom strujanju tecnosti u hidralllicki glatlcim cevima moze se upbtrebitiizraz AltSula A:= [1.jall!jl!ll. prosirenja.1.2%.14 . slavine. Promena profila brzina ulokalnom otporu nastaje zbog promene brzine iii po pravcu iIi po intenzitetu. V opstem slucaju ti novonastaIi profili brzina su neravnomerni i OStlO nesimetricni.821og(ReJllJrll ) -1.1.1. suzenja. Odreiltiv3nje llmdidjenlta trlE!nja pri lIlleizotermskom stll"l!lI. l@kalirnnllllll otpoll"ima Na onim mestima u cevovodu gde dolazi. (2. ventili. sto je propraceno znacajnim promenama u profilirnabrzina.5 gde je T·· temperatura fluida i Tz - (2.10 4 < Rc < 4.5·] 05 i 0. i koeficijenti dinamicke viskoznosti llz za temperaturu zida i 111 za srednju temperaturu tecnosti.1. Po jednoj od tih metoda koeficijent tienja moze da se odredi leao A = Ao (l1 z /11 1 )°.: krivine.. (2.5.1. odreduje pribliZnim izrazom Kutateladz. naide na ovakva mesta u cevovodtl ana se poremeti-deformise. leao na pr.1 M 2 )-0.)o. Ova formula glasi A::: An(l+ K. Pri neizotermskom strujanju gasova koeficijent trenja SI:. 2.krivina. lz izraza (2. asamim tim nastaje promena kolicine kretanja.

2. koja utiee na kretanje fluidnih delica u pravcu normale ii. ali zbog ubrzanja . ka spoljasnjem zidu krivine. taka da ona predstavlja jednu nestabilnu povrs.. Vrtlozna zona C je zona u kojoj postoji povratno strujanje (v.Prisustvo razdelne povrsi D znatno remeti strujni prostor zdrave struje.5. zato na nekom mestu (tacka A) nastati tzv. Nairne.2. Samim tim stvorice se dye zone.Teorijske osnove ID strujanja 143 poremecaja u profilima brzina koji su prikazani u presecima 2-4.divergentna oblast u kojoj se fluidna struja siri.1 Struktura strujanja II krivini. Na posmatranu zapreminufluida deluje i sila pritiska M==tpctA==f"vgradpdV=f"v ~~iiAdV. s tim sto je dominantniji uticaj intenziteta vrtlozenja. Ova zona ima veoma veIila uticaj na vrednost lokalnog otpora. 2. inercijsko odlepljivanje struje. pri nailaskll na krivinu fluidna struja nece moei da prati geometriju strujnog prostora. Osnovni razlog poremecaja profilabrzina jeste geometrija strujnog prostora. pa se u njoj mogu definisati dye oblasti.1. promene brzine su dominantnije sto ukupno dovodi do porasta pritiska. Posmatraj:nci poduzne profile brzina sa 81. a sto je graficki prikazano na s1.1a).1.1. tj. uz zanemarivanje viskoznosti. Ovu i onako slozenn .2.5.5.1.f1uida porast brzine utiee na poraste pritiska. kako veliCinom tako i intenzitetom vrtlozenja.2. i to: KG -konvergentna oblast u kojoj dolazi do suzenja fluidne struje i DO . ito: B-zona zdrave struje i C-vrtlozna zona. oCigledno je da je struktura strujanja slozena. 8p v2 6F:" == M sledi relacija &=PR' koja upucuJe na zakljueak da se pri kretanju fluidnog delica po zakrivljenoj strujnici efekat sile inercije uravnotezava sa efektOln gradijertta pritiska u pravcu normale.2. profil brzina u preseku 4-4). ' Posmatrajmo zapreminu 6V ispunjenu fluid om koja je ogranicena kontrolnom povrsinom M i koja se krece brzinom v po zakrivljenoj strujnici eiji je radijus krivine R (s1.1.2. KoristeCi ovaj izraz sledi da u krivini ublizini spoljasnjeg zida rast radijusa R utiee na smanjenje pritiska. Na oVil zapreminu deluje inercijalna-centrifugalna sila ~" = tv P ~ dV.1.5.1.1.. Medjutim.1. UopstavajuCi ovaj zakljucak za spoljasnji i unutrasnji zid krivine sledi da na spoljasnjem zidu pritisak raste a naunutrasnjem opada. Kroz OVil povrs dolazi do razmene energije i mase izrnedu zdrave i vrtlozne zone. Iz jednaCine ravnoteze sila. s 4 vlpl ~ Pre~k2-2 a) -~~~. Povrs D koja deli ove dye zone maze da se nazove razdelna povrs. pa ce 4 p -.~ Trenje! Krivina i J _ _ _~~L~ok=·a=ln~io~tp~or~~ Trenje __ ~ S b) Slika 2.1b.

Ta slozena strukhlfa stmjanja odrZava se nizstmjno sve do preseka 5-5. pa ee i vihorno stmjanje da se javi u paru. Tako na pr.1. Zavisno od intenziteta razmene energije ova povrs moze da ima veoma slozen nestacionarni learakter. sa protocima r~ i r72 . B' iIi B'''zavisi ad odnosa protoka V. U protivnom. Razdelna povrs se zavrsava zaustavnom tackom B.144 Teorijske osnove ID strujanja stmktum stmjanja jos vise uslozava prisustvo tzv. Ti merni preseci moraju biti sa razvijenirn profilima brzina (kod krivine preseci 1-1 i 5-5). svi poremecaji stmjllog pol/a izmedu ulaznog (presek 1-1) i izlaznog (preseka 5-5) razvijellog profi/a brzina pnpisl~jtt J-e pnsttstvtt lokalnog otpora. racvu vati jednaeina kontinuiteta Vo = Ii. Kroz ovu povrs dolazi do razmene energije izmedu dela ±1uidne strujekoji nastavlja kretanje lea grani 1 i dela koji skreee lea grani 2. protokom Vo' u racvi se ona deli na dYe. popreeni presek 2-2) koja nastaju zbog dejstva centrifugalnih sila koje utieu na pokretljivost fluid nih deliea u popreenom pravcu. Sve promene strujnog polja nastale izmedu razvijenih profila brzina 0-0.1. kod jedne racve (s1. a to je jedino moguee na osnovu eksperimentalnih rezultata merenj 1 profila brzina u mernim presecima. slozenu stmktum stmjanja. i u jednostavnoj geometriji krivine. radi se 0 izbom mernih preseka. Pri tome treba imati u vidu da je sekundarno strujanje upareno.2. merenja se komplikuju jer treba odrediti koeficijente neravnonernosti. Za analizu struleture strujanja u racvi posmatraee se razvijeno ulazno strujanje u preseku 0-0 leoje se nailaskom na raevu deformise u pravcima 1 i2. u kame se po novo formira polje sa razvijenirn profilom brzina. ulazi fluidna struja sa razvijenim profilom brzina.2. Slaganjem uzdtiznog . Podela ulazne fluidne stmje na dva deia odvija se po razdelnoj povrsi A-B. 1. 1.2. Pri m . 1-1 i 2-2 izazvane su geometrijom racve. vee i od geometrije cevovoda koji se nastavljaju na grane 1 i 2. Za ovako definisanu Stika 2.sekundarnog strujanja dobija se rezultujuee vihorno strujanje. sekundal7llh stmjanja (v.5.2) u koju.Va.==2 za larninarno strujanje).5.2. Sve ovo. cak. Ove defcirmacije strujnog polja izraZene fiU kroz transformacije profila brzina svedo postizanja razvijeilih profila brzina u nizstrujnim presecima 1-1 i 2-2. Sa uslozaval1jem geometrije lokall1og otpora uslozava se i struktura strujanja. ako je izbor mernih· preseka drugaciji. Stmktura stmjanja u racvi. nairne. Ako se zaustavna taclea nalazi u tacki B' iIi E" tada se U okolini taeke B formira jedan vrtlog. jer se u njima znaju koeficijenti neravnomernosti kineticke energije (CXJ::il za turbulentno i 0. Prema tome. PoIozajzaustavne tacke B. +V2 • Koji je medusohni odnos protolea Vj i V2 ne zavisi same od geometrUe racve.glavnog i popreenog . i ri"2 i od geometrije racve. eirne se i ~ strujanje u racvi znatno usloV 2 z~l. Ova cinjenica ima veoma veliki prakticni znacaj pri eksperimentalnom odredivanju gubitka energije u lokalnorn otporu. upueuje na izuzetno.

p. krivil1a../ .i .. a samirn tim i manji gubitak strujne energije.. moze cia iroa vise razliCitih tehnickih resenja.. VeliCina i intenzitet ove vrtlozne zone zavise od odnosa protoka r~ IV2 i od ugla ~.86) se dobija izraz za pad pritiska na lokalnom otporu 2 (2.VI I.brzina strujanja opada a pritisak raste. odnosno sto manju vrednost koeficijenta lokalnog otpora.2) iz Bernulijeve jednaCine (2.87) .-=~ PI + pal vl 12 = 2 P2 i kontinuiteta + pa 2 v~ 12+ D.2.2 koji se nalazi izmedu preseka II i 2-2 i kod koga je visinska razlika izmedju preseka mala tako da se potencijalna energija s~ru~e ll1~~e zanem~riti.1.2. 11 mnogim slucajevima zbog raspolozivog strujnog prostora kroz koji treba provuCi cevovod nije mogtlce ostvariti povoljnu geometriju lokalnog otpora.p je gl. Izmedu ovih ---~F preseka vaze Jednacme BernuliJa ~ -' .1.2. 1 u kojima su VI i 1'2 srednje brzine strujanja u _ ' I . dalje. a samim tim i na vrednost gubitka energije. a D.~P /2""'-7-.' -I V =vIAr =v2 A2 . Kada je god moguce ovaj zahtev treba realizovati. dok kod veCih odnosa ptotoka ova vttlozna zona se ne fotmira. Uvodenjem totalnih pritisaka strujnih preseka kao -(> f - '11.1. (2. I presecima 1-1 i 2-2. sto dovodi do· toga da .2 zbira statickog (Pi) i dinamickog pritiska (pa j v j2 /2) POi = Pi + pa j vj /2 . Zato treba teziti aerodinamickirn oblicima povrSina lokalnog otpora koje daju rnanje deformacije strujnog polja. zakljucuje cia geometrija lokalnog otpora ima presudnu ulogu na izgled strukture stmjanja.2.Teorijske osnove ID strujmy'a 145 prolasku iz grane 0 u granu 1 stmjni presek (kroz koji protice f)-I) se povecava.. Fluidna sttuja koja skrece u granu 2 u tacki C se inercijski odvaja od zida. h{a _.1. d d' . Medutim. Kada je ree 0 geometriji lokalnog otpora treba napomenuti da jedan lokalni otpor. U presecirna (a-a i b-b) nizstmjno od raeve zbog zakrivljenosti strujnica javljaju se inercijske sile koje dovode do pojave sekundarnih strujanja.86) .---. na pr. kod manjih vrednosti ovog odriosa doCi ce do stvaranja vrtlozne zone V1. Od tih razliCitih mogucnosti treba izabrati ono tehnicko resenje koje daje manji gubitak strujne energije. PoredeCi strukture strujanja u krivini i racvi zakljucuje se da je zbog slozenosti strujne geornetrije racve struktura strujanja u njoj slozenija.:. (i=:T. a sto zavisi od odnosa protoka VI IV2 • Nairne. . Ova smanjenje brzine na ulasku u granu 1 maze dovesti do stvaranja jednog makrovrtloga (VI).1.23).5. cime se formira vrtlofna zona V2.1.1.2. Odavde se.5. na 10k alnom otporu kO]1 se 0 re· uJe pnmenom formule Vajsbaha (2. GlIl!bitak elll!ergije na iollmJl1im otpol"imlll Za definisanjegubitka energije na lokalnom otporu posrnatracese jedan lokalni otpor promenljivog preseka sa sL2.lbitak (pad) pritiska I AI Sl'1 2 5 . 2.

alnog otpora.1. razlika totalnih pritisaka izrnedu dva strujna preseka. Ako je geometrija lokalnog otpora sIo:. Iz ovog izraza sledi opsta relacija za odredjivanje koeficijenta lokalnog otpora 2 2A22 A22 S2=-2(POI-P02)=-p(PI-P2)(V) +cx.1./2. preseka. respektivno. U tim slueajevima presek 2-2 se postavlja dovoljno daleko od lokalnog otpora. Ponekad nije rnoguce pravilno odrediti rastojanje od lokalnog otpora do prvog nizstrujnog razvijenog profila brzina (presek 2-2).89) I Alco se poznaju: razlika statiekih pritisaka PI .1 i 0.1(~) =Sl(Y) 2 1 VI 2 vi 12.1. Da bi se poznavali koeficijenti korekcije za merodavne strujne preseke II i 2-2 treba izabrati preseke u kojima se irnaju razvijeni profili brzina. Karla je ree 0 gubitlcu energije na lokalnorh otporu tada je veorna bitno znati koja je brzina rnerodavna za proracungubitka.146 Teorijske osnove ID strujanja u korne je S2 koeficijent lokalnog otpora. pn"primen~ kod fokafmh otpora dejiizife J'e samo ko¢'ciient 1. Pod naglim .3.2 .1.2.P2' protok V i koeficijent korekcije cx. dva koeficijenta lokalnog otpora S1 i S2 koji su sa merodavnirn brzinama vI i v2' Medutirn.5. pri cemu su SOl i S02 koeficijenti 10Icainih otpora pri prolaslcu i skretanju fluidne struje.2.2.88) A2 ·2 Koristeci izraz (2.od razlike totalnih pritisaka oduzirna ueesce trenja koje se irna izmedu posmatranih strujnih preseka. sa 2.1. dobija (2. a v 2 srednja brzma prvog nizJ'trtqizog. 2. tada se liZ koriscenje uslova jednakosti gubitka energije na lokalnom otporu SIV~ 12 = (2 veza izrnedu razliCito definisanih koeficijenata lokalnih otpora S2 =1. /:"P02=PS02 V .1. tad a iz izraza (2. za raevu s1. Nairne. 2 kod koga je merodavna nizstrUjiza brzina v 2 • Ali ipak. alise tada. rnoze da se definise sa srednjorn brzinorn VI iii srednjorn izlaznom-nizstrujnom brzinorn v 2 • Samirn tim rndgu se definisati. definisu se dva pada pritisica /:"POl=PSOlV(/2. S obzirorn da je razliku statiekih pritisaka i protokrelativno jednostavno meriti to se koeficijent lokalnog otpora uglavnorn odreduje primenom eksperimentalnih metoda.87) rnoze se definisati pad pritiska na lokalnorn otporu l e a o .2.5. da ne bi doNo do zabune. za jedan te isti lokalni otpor.89) sledi i vrednost koeficijenta lO~. Tako na pr.1.2.5. ako· kod nekog lokalnog otpora postoji potreba za definisanjem koeficijenta S1' a sto posebno treba naglasiti. gubitak energije na lokalnorn otporu s1.I(T) -cx. PV2 (2.2.1.~ena i u njoj dolazi do mesanja iIi razdvajanja fluidne struje tada se za svaki moguCi strujni tok definise odgovarajuCi gubitak strujne energije.2. UIIJlPStellllllll BOll"lIiillllllll fOll"IDlIdllll Jedan od lokalnih otpora kod kojeg se koeficijent lokalnog otpora moze odrediti teorijskom analizom jeste slueaj nagIog prosirenja.

A1) ii.93) izabrace se kruzni poprecni preseci cevi precnika DI i D 2 .3. a sto je prikazano na sl. zato je potrebno posebno razmatrati slucajeve laminamog 1 turbulentnog strujanja.P2 A 2 + p~r(~1V1 - ~2 v 2 ) + mgsin y.1 ( . gde je ii jedinicni vektor poduzne ose.90) kontinuiteta (2. Pri ulasku fluidne struje u naglo prosirenje razvijeni profil brzina (presek 1-1) dolazi do inercijskog odvajanja i formiranja vrtlozne zone VZ.1 (-A) -2B 1-A +2~2 -cx.1.T' vj 2 .i i ~i (i=1.5.) V1 2 v2 -2B1-+2~2 -()(. U ovim presecima su razvijelli profili brzina u kojima su korekcioni koeficijenti cx.91) i promene koliCine kretanja primenjene za pravac strujanja fluida (detaljl1ija analiza promene kolicine kretanja data je u Odeljku 3.2) poznati. a) Laminamo snujanje .1. Izmedu strujnih preseka 1-1 i 2-2 vaie jednacine Bernulija PI+pa 1 T+pglsmY=P2+pa 2 T+pC. KoristeCi pretpostavku da se deo sile reakcije koji potice od trenja zbog malog rastojanja izmedju preseka II i 2-2 moze zanemariti. (2.1.1. a C.1. U kontrolnoj zapremini izmedu preseka 1-1 i 2-2 nalazi se masa fluid a m == pV == pA 2 1.P1 CA2 . i dmgo da formula vazi za proizvoljne oblike povrSinapoprecnih preseka A1 i A 2 • Za konkretnu primenu opste formule (2. Posle izvesnog rastojanja l od u1aznog preseka 1-1 fluidna struja se stabilizuje (presek 2-2) i po novo ima Slika 2. Ova formula pokazuje da' koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja ne~avisi od ugla nagiba y pod kojim se nalazi naglo prosirenje.2 == cx. Sada se 1Z sistema jednaCina (2.1.2 VI A2 2 .5. Ve1icina vrtlozne zone zavisi od stepena sirenja poprecnog preseka A2! AI' kao i od reZima strujanja. kod kojih je stepen prosirenja preseka A2 ! A1 == (D 2 ! Dj)2.) Ii" == v1 A1 == v 2 A2 .2. R == PIAl .2.2. ==()(. Naglo prosirenje karakteristike razvijenog strujanja. v2 2 v2 2 (2.1.93) koji predstavija opstu Bordinu formulu za odredivanje koeficijenta Iokalnog otpora naglog prosirenja. sledi da rezultujuca sila reakcije deluje na povrsinu naglog prosirenja u preseku 1'·1' i iznosi R== .92) pri cemu su ~j i ~2 korekcioni koeficijenti kolicine kretanja. A2 v2 1 1 (2.1.Teorijske osnove ID strujanja 147 prosnenjem se podrazumeva cev kad koje se naglo sa povrsine Al pre1azi na vecu povrsinu poprecnog preseka A 2 .3.90-92) dobija izraz C. koefi~ijent lokalnog otpora (za referentnu brzinu v 2 ). Brojne vrednosti ovih koeficijenata zavise od rezima strujanja.

5. (2..1.96) prikazao 11a sledeCi naCin A / Re \ \ \ .p == PSI V [ /2 ).1.1..za laminarno strujanje sa malim Re brojem.88) i (2. iz opste Bordine for-mule (2. OdrlE«iiv3llllje befkijellllti::a loJkalnog @tPOIra U opstem slucaju kaeficijent lakalnog otpara zavisi ad geometrije i Rejnoldsovog broja.1. sledi izraz za koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja pri laminarnom strujanju 2 VI vI 2 A2 A2 ~=-(3--1)(--1)=-3(3-4 -l)(-A -1). Ako se usvoje vrednosti ovih koeficijenata Pi ". (2.za laminarno strujanje. ako se sa A] i A z oznace poprecru preseci cevi i rezervoara. vazi da je povrsina poprecnog preseka rezervoara mnogo veea od povrsine paprecnog preseka cevi (A2 > > A 1 ). Sa ovim vrednostima. Cis 0 veliCine koje zavise ad geometrije lokalnog otpora. - S= 1 B / Re n za Iaminarno stmjanje sa veCim Re brojem.1.1. Y =S v 22 /2 ="2 (v) -v2)2.2. c) Nagloprofire7tJ'e pn' ulas/at cevi u rezervoar (2. koeficijent lokalnog otpora defiruse sa prvom uzvod11om brzi110m (iJ. AVO za pasledicu ima da je brzina u poprecnom preseku rezervaara nmogo manja ad brzine u preseku cevi (V2 «vI)' ili je pak v2 '" o.)2 =(1 _ _ 2)2.2). koja iznasi .i =2 U""1.1.3.1. tada se iz izraza (2. vrednosti f3 i =4/3 i CJ.1.1..148 Teorijske osnove 1D strujanja Korekcioni koeficijenti razvijenog . i imaju.1.95a) v2 A) U ovom slucaju gubitak strujne energije se svodi na 1 .opsta zavisnost .93). A.93) dobija koeficijent lokalnog otpora l1aglog prosirenja pri turbulentnom strujanju v A S=Cl-.i.=1. Ocigiedl1o je da kod laminarnog strujanja koeficijent lokalnog btpora zavisi i od geometrije i .02 i a i =1. Prime110m izraza (2.l.64»). izuzetno.1. 2. (2. .94) 3 v2 v2 -'·1 1 b) TurbuleTttllo strujtHl.96) pri cemu indeks i oZl1acava broj uticajnih geometrijskih veliCi11a. B.058 (i=1. Zata se u avom specijalnom slucaju. gde su.za turbulentno strujanje.95b) U praksi se veoma cesto l1ailazina specijalni slucaj naglog prosirenja kada cev ulazi u rezervoar.a i ".93) odreduje se vred110st ovog koeficijenta lokalnog atpora. Altsul je funkcionalnu zavis110st (2.2) (prema izrazu (2. U ovom slucaju.5. tj. So + C / Re ./e Korekcioni koeficijenti razvijenog turbulentnog strujanja u cevima kruznog preseka imaju vrednosti P.4.1.laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog presekaodredeni su u Odeljku 2.

1..61111) 1 2 uSlsnom olvoru Krivina u obIiku luka ".. =(. tj. d 35 a s=[O..()08a O•75 c. iIi u redim slucajevima primenom teorijskih metoda (kao na pr.:" +(1. znaci poznavati vrednosti koeficijenta lokalnog otpora.163(R)' ]90 ~ Ao d 2 C.303sina+ O. to stmjni gubitak prema izrazu (2. == (1.. kod naglog prosirenja). = 0.vrednost C. -1 coso:. Odrediti gubitak strujne energije na lokalnom otporu.-: -~ J . a \ Usis ~1J7 \~ '-"i~' .~-- R-radijus krivine d-precnik cevi a-ugao n=A=(15) .6 5-6 segmenata I Vr ~ -'j='C> .(li)' Kako je kod razvijenog turbulentnog strujanja C.0: dl R= 1. ~ ! . r Spajanje pod uglom . zato se ovo podmcje naziva kvadra/na ob/as! zavis/1(wikoeji'cijetzta loka!nog otpora.P" A. + coso:. tako dakoeficijent lokalnog otpora zavisi samo od geometrije.0 "'" const..08 Napomena Autor Usis sa ostrom ivicom Usis sa oblom ivicom Usis nagnut pod uglom a "3 (.=cj -.131+0. dok je kod turbulentnih strujanja uticaj Re broja zanemarljiv.. U tabeli T.)O.. n =(d / D)2 C. poluempirijskih iIi eksperimentalnih metoda. (Matthew) 24scgmcnta Krivina od cevnih segmenata Naglo prosirenje . tj. Krivina ttt.2. date su vrednosti koeficijenata lokalnih otpora. a do kojih se doslo primenom: teorijskih. Naziv Skica Karakteristiena velicina Izraz .1. .1.Teorijske osi1ove ID strujanja 149 od Re-broja.5..5 C.003360:.505+ O.. \ > I(~- ~~. .2. == (Sino:. prakticno.- ~A.1 ~ "" ".226sin' ct °0°0°0°0°0%° 000000 00000 000000 oooo~o~ 0 ooog. = (.~ .- 13 ".. Ao -pOI'rSina olvora A-povrsina preseka USls sa ~..0. za neke karakteristicne slucajeve geometrije lokalnog otpora koje su najcesce kod cevnih vodova.-1)2 1 A Borda Teorijsko resenje . -=r c.87) zavisi samo od kvadrata brzine.96). [46] arO] S=0. ~ V2. do kojeg se dolazi primenom eksperimentalnih metoda. == 0. 1.a[O] i.~. (.4... =0. =0.. vati puna zavisnost (2.707 _11)2 n" resetkorn " vaZi za male debljijne! Blenda na 1--- @jEj --~~-.

.-~~L I : a S '" 0..22 c == -133.45 a = 10..7 a == 0.n sinal Re 1-11 sina I I ~d~Y~ f I I D 17=d 1:..57+ ° 043 -1) .=-'-a-'-2-+(--) sma 8sm"2 n n Napomena Autor Difuzor 1 EJ3J:~ -v n=Al A2 Al A21 <x.0323'0. 40° s= 1 (tg<x)0. ~ S== 2'(1. ~!-- ~ 1. A2 n=T I 1 Ideljeik D2 < DI 12 2 S== ( 2 1 0.56 2 2 +(1--) 2 Re (1..1 d=-1l55.. 1 ~h--D7e 1 Ii ) H=hID d Re> 10 4 Venti! 6 .707. D ::> D[mm] !J c .2 c==-14.=a+bHlnH+cln H+H 2 Re> 10 4 a == -103.35..150 Teorijske osnove ID strujanja Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz . 1 (1_-) n2 20n°.i"j .= lJ Zatvarac ~-.33 Zasun ~ .ukupna povrsina otvora A. c S=a+-+-lnD D JD .28 d = 103.0368 b == 28..::. I: ~ C. ~ A. C. : Al 1 .<x_ A2 Al n = A2 S- -Ssin(<x/2) S== (1-1 I n)2 sin <x Naglo suzenje <X < 30° -i---·_·_·¥ I . : s==(l+ 0.10°.33 Laminarno strujanje -. ···t. 1:I-n AltSul D2 > DI 12 Ideljeik uslov na Blenda I 1 D 1"1 1 -.75 Re A.Jl-n + ~~'b°o~o.{ ..3 c == 813.....-11).vrednost 'A 112 -1 11-1 2 ' t.707 )2(1_1)2 "h-17 n Resetka za umirenje struje Klapna I-~~ °ooooo~ooooo 0000 000000 Ao ..povrsina preseka aooao 1 . == (O..n)2 ~ otvoru ..---:> 1 I :S:>i I n = (D) d ..45 b == 106." n Re = vodo > 10' o v (n=AoIA) 120 1+I(1+sina) 50 ( 1. d s==a+-+-+-D DJD D<400mm JD Venti! sa kosim sedistem & D [mm] D<400mm b .LIdeJiCiI1 Konfuzor 1--..72 b==-136.

79. = 0. A .78. Al A .)z-B. I.Teorijske Qsnove lD strujanja 151 Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz . ~r1L-liIh Ii! '--t--/ 8'1 d.05 0 0 0 0 0 0 ° 0 0 0. a[O} a < 65 0 I. .155(*)2 peeurka i sediste ventila ravni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) Ao ~''l:/r~ d....-+0.125 < d < 0.dJ 60 0.1<d<0.02. Racve (sabirne) A2/ A3 a[O] 15 30 45 B C] 1.:.16 I 0.6 Kuglasta slavina e ! .11 A.- I '15 I 30 I 45 I 0.iT (i=1..~. t..2 .1 < ? .40 0.~.vrednost Napomena Autor a" 3. 2 I A2 =(7) 2..10 0.~~ .Pi = PC:.8!..p. F /'".10-7 d=6. = PC:. A.2) S.:.~. -if.~ -J < 0..64 90 1.25 0 C2 0 0 0 0.46. Vl~ V Sl =_1-2 (O.4 I.00 A2 -~" A.14 0.14 0. ~~~~~. 'ft..14 0 C2 0 0 0 0 C] 0. = a+ba+ca 2 +da 3 + +ea 4 + laS +ga 6 e" 1. Racve (razdelne) Ao VO~~ "'1" v'l'\j A2 r \ . m..Il.958 2' q q2 = (Crnojevic) -" "10 AI _ A] 1 2 1.An AI ?L~_I:! -'I -J = 0.-.045. 7q 2_ 0./.20 ° 0 0.10-8 c = 2.00 0 .1 <d<0.41 1.. 0..20. h 0.35 0. V3'~> I':.047. 0995..] RiO.25 h ..-~~~:.10-4 f = -4.'(A....10 0.2) 1.r/o C. =1+A..10-8 Ventil r .812 + 0.10 b" 1. "1. f.'::~ I 0. a 1. .10 .2TqcoS<x+I-C o q 0 a[C] C v' VJr-%~~ a.135) (I-q) = AI = A2 .'.~~}" .0. Az I I Tallcv 0.~.z.0.33 C2 0 C1 0 0 0..iT (/=1.1)+0./..10-6 g = 5.~_ V." . .452q+O. . 0. 1 A] + Levin = A3 q=V2 1V3 r A.49·10. ~z=l+l(. .. A.10.15 (IY d ~ %.30 0..04 I 0.25 60 90 0 0.14 (71) ..25 h ~ = 0.25 0.I AI " '\ <.50 .7 -0.. VO~ . 7. .17 0..:'-..'-2)(1-q) -B A.-'~.10 0 C2 0 C] 0.1...~:t ~ di '~p .6+0.3::J(Aol_q -1) vI Levin I':.55+4(%.74 1. q +C.1 2 q-- d d 2 s= 2.36 It....~\~~ .94 1.i-2T(I-q)-+C.' a. 0.

25). sledeCi lokalni otpor. pri cemu je S krivina koeficijent posmatranog loko. uglavnom. za slucajeve usamljenog otpora. Vrednosti koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne geometije lokalnih otpora. 2. pri veCirn Rejnoldsovim brojevima.4. a to su ani lokalni otpori kod kojih je ulazna fluidna struja sa razvijenirn profilom brzina i kod kojih se izlazna fluidna struja stabilizuje do razvijenog profila brzina.1. dnog lokalnog otpora ne razvijena I brzinsko palje nal1azi na sledeCi otpor. -:-::.1. Ova pojava I meousobni uticaj lokalnih otpora naziva se lilteljerenc!/a lokalnihotpora. se porerneceno strujanje izazvano prisustvom prvog lokalnog otpora stabilizuje pre !lego fluidna struja naide na sledeCi lokalni otpor.lnog otpora. Ako su u cevovodu prisutne pravolinijske deomce i usamljeni lokalni otpod tada se do ukupnog otpora dolazi primenom izraza (2. dakIe. odnosno metodom superpozicije.56 Ako se.5. Aka postaji medusobni uticaj .00 do.2.6+ 500 d 50::. Eksperimentalna istrazivanja Sil pokazala 1. a to ce biti kado. a sto zavisi 3. To su oni otpori kad kojih je ulazno i izlazno strujanje razvijeno.: izmedu lokalnih otpora. medusobniuticaj lokalnih otpora maze se zanemariti aka je Lu =(20-50)d.}.82 ex.. /-. 0.'. 90° . . 2. prostim sabiranjem otpora.30 od kombinacije posmatranih lokalnih otpora. Mledusobruli utic:mj !okaRnih ot~fi)ra Koeficijenti lokalnih otpora odreduju se.4. Cime se struktura strujanja u njemu zllatno menja u odnosu na slucaj potpUDO usamijenoglakaillog otpora.. U tabeli sa Aje oznacen koeficijent trenja. t. ~ 45~ \ I .2.]=6 R "-~'>- r -='i d - S= 1. Za to je potre1'ino da minimalno rastojanje izmedu lokalnih Raspored Ugao otporo.vrednost Napomena Autor Kompenzator 1-- jfl )! ' .1.d ~500 d[mml Tabela 2. d / Ie.52. Na kraju treba napomenuti da vrednosti iii izrazi za koeficijente lokalnih otpora u tabeli 2. \ .5. Ovakvo jednostavno sabiranje lokalnih otpora dopusteno je sarno onda kada predhodni lokalni otpor nema uticaja no.152 Teorijske oSl1ove ID strujanja Naziv Skica Karakteristicna velicina Izraz .koji imaju koeficijente lokalnih otpora ~l i S2' tada Tabela 2.2.h iz pretho.1.5. bude Lu = ~.' I~~ -. -. posmatraju dva lokalna otpora sa medusobllim uticajem. vaie samo za ltJ'am(/ene lokalne otpore.S.:LS.

)T+2 II vt 12 v.2d. dobija se gubitak strujne energije izrhedu presekaA-A i B-B YgA-B = (~VI +~kl +A. V3 -v2 . 2.a) iii promenljivog (sI. ==i> . koji mogu biti sa razliCitom: geometrijom.1. kao sto su: vodovodi. Slika 2.1..5.1. Dakle.1.1. d). a samim tim i toliko .)2 ·.. leao i pravolinijslce deonice cevovoda precnika d i i duzina Ii (i=1. i aleo se pri pisanju energijske jednaCine prolazi sa glavnim pravcem strujanja. jasno je da zapis postaje duzi.L25). Pod slozemin.2b ) i prstenasti (s1. 2.2) podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih postoji vise strujnih cevi.1) podrazumeva se onaj cevovod koji ima jednu strujnu cev konstantnog (s1.2. konstrukcijom. Ako u slozenom cevnom sistemu postoji rnnogo prostih deonica.1. dok je kod strujanja sa malim Re brojem znatno slabija. +(~k2 +Sv2 +A.2c). 13 vi gde je Vi srednja brzina strujanja deonice i=1./' c) SHb 2.6.1.3 d )T ' 3 .vivalentni llmefkijenti OtP0ll"3 cevne de@uice Posmatrace se jedna prosta deonica slozenog cevnog sistema s1. 6.7.6.2. I. slozeni cevovod je sastavljen od zbira prostih deonica iIi prostih cevovoda.7. Treba napomenuti da se u svakom slozenom cevovodu mogu uociti deonice koje su sastavljene od jedne strujne cevi.1.2.2. dva ventila..6.2.2a). naftovodi.1. odnosno glavnih pravaca strujanja.1. date su vrednosti rezuItujuCih koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne slucajeve povezivanja krivina. Siozeni cevovodi mogu biti sa: hidraulicki paraleinim granama (s1.3).2. koja se nalazi izmedu preselea A-A i B-B. oj _ _ _ _"'-==1>-""- bJ r:==r-=. Zato se. odnosno ~1+2 = S]+2 (Re.2. 1(. Jl. hoz veCi broj prostih deonica.1.6. ugradenom armaturom i s1. to gil oni cevovodi kod leojih postoji jedno iii vise mesta gde se cevovod grana. gasovodi. Ek.6. vazduhovodi itd.. Pod pros'ftin cevovodom (s1.6.2. Svi ovi cevni sistemi prema geometriji. mogu da se podele na proste i slozene. odnosno izlozenog u Odeljleu 2.1. cevol'odom (sI. toplovodi.2.6. Prime nom izraza(2.6. postepeno suzenja inaglog prosirenja.1.1b) poprecnogpreseka.2.3.2. duzinom.5. razgranati (s1. U bilo· kojoj prostoj deonici moze postojati veci broj cevi tazlicitih precnika. medllsobne udaljenosti otpora i precnika cevi. Prema tome.1.6. U tabeIi 2. FodeRa cev@voda U savremenoj strujnoj tehnici susrece se veoma veHki broj cevnih sistema razliCite namene.izrazloga jednostavnijeg zapisa llvodi ekvivalentni koeftcfient otpora cevne deonice.I ~)T+(~+A. u kojoj su lokalni otpori: lcrivina. Ova zavisnost je u punom obliku prisutna kod strujanja sa velikim Re brojem.1.5. bez obzira na namenu.Teorijske osnove ID strujanja 153 zavisno od uslova strujanja u njima i medusobnog rasporeda llkllpni lokalni otpor ~ 1+2 moze biti manji iIi veti ad aritmetickog zbira ~I +~ 2' RezuItujuCi koeficijent Iokalnog otpora zavisi od: uslova strujanja (Re broja).2.

101) bilo da su izraZene u obliku Yg I1p g = Jel).2. a za gasove vel1tilatori iIi kompresori sto zavisi od nivoa pritiska koji. (2.Il 2.3).2. nazivaju se hidraliliCke Karakteri.ll Za stvaranje strujne energije koriste se strujne masine: za.1.1.J . koja tecnost obogaeuje energijom. brzil1a vI za cevovod sa s1. I -d +(S +A 2 -d )(-A) +(-A --A) +(~k.7a. 1~1 .99) Odredivanjem ekvivalentnog koeficijenta deonice Cr . ==[> b) sa s1.~ .1.3 -d )(-A ) 111 22 32 233 1z dobijenog izraza za ekvivalentl1i koeficijent otpora proste deonice cevovoda sledi da ovaj koeficijel1t ne predstavlja nista sustinski novo..1.broj pravolinijskih deoruca razliCitog precnika i Ar je povrsina poprecnog preseka u kome je referentna brzina vr' Za slucaj proste deomce cevovoda duzine ! i precnika d.98) Cr =Ls'(A )2+L:)} C )2. tada Bernulijeva jednaCina postavljena za preseke 1-1 i 2-2 glasi .1..8a). sredivanjem izraza za gubitak Yg A-B .r = Cr 2" ' 2 Vr (2. gubitak u deonici iznosi Yg. dobija se ekvivalel1tni koeficijent otporil __ .1.98) se svodi na obUk Cr ::: A. Izraz za ekvivalentni koeficijent otpora moze da se napise.8.7 indeks je r=l).1. ~ + I~i . za brzinu v r (za primer sa s1.1.1. u opstem slucaju.. sa kojim se strujni gubitakdeonice predstavlja leao li: == Kr V 2 !. II 12 AI 2 AI.2. )=1 f A ] ] gde su: n .broj lokalnih otpora. iIi = Jeri') .101) Zavisnosti (2. Za cevovod L~_-:B--<o L::.1. Strujna masina cevovodll.=1 . II. koji u sebi obuhvata i strujne otpore i geometriju ceVl1e deonice. Ponekadje gubitakenergije bolje predstaviti kao funkciju protoka a ne brzine. Tada se uvodi koeficijettt htdraulicke karaktens'Iilce cevne deoJZice Kr == Cr / 2A. u obliku n Ar m I Ar (2.rtilce cevo/loda. Ako se u cevovodu nalaz'i pumpa (s1. (i=1.7a uvodeCi povrsine VI poprecnih preseka cevi Ai ::: d? 1t / 4 Stika 2. tecnosti pumpe. vee da predstavlja zbir lokalnih i usputnih otpora u posmatranoj deonici.154 Teorijske osnove ID strujanja razliCitih srednjih brzina strujanja. Al 2 13 Al 2 C=<-:'v +Sk +A.1. se zeli postiei. In . (2. izraz (2.. i za nju se definise ekvivalentni koeficijel1t otpora proste cevne deonice.1.1.2.100) cime se zapis gubitaka znatno pojednostavio. l1a pI.2. +~v +A.100) i (2. U takvim slucajevilna neka od tih srednjih brzina bira· se za meroa) davnu.7.

aka je nastala u hidromotoru ona sluzi za savladavanje obrtnih momenata (na pro na valjcima. i spregapumpa . Yp = f (V).I-'-'­ pumpe.9a. tj. snage iIi stepena korisnosti od protoka.).1. dok. moze biti izrazena i porastom pritiska fluida pri prolasku kroz strujnu masinu /:"P = pYp' Ovaj drugi nacin predstavljanja uCinka strujne masine koristi se. Kaliaktel'"istike pllllmpe ii cevlllvoda.rad po jedinici mase iIi napor I ~~. ne retko. hidrauIiekim testerama i 81.103) p:::: pYr T/11t :=: /:"P Vl1t I I pri cemu je 11t .1. i protoka ~/. a dobivajuse na osnovu ekspetimentalnih ispitivanja pumpi.1.1.s1. Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2 glasi -+gH=-+Y. koja se obieno predstavlja u obliku (2. +Y r PI p Pz p g pri eemu je Yr jedinicni napor turbine iIi hidrornotora.protok.1. 2. kao na pro kod turbina iIi hidromotora (v. i protoka kroz ovu vrstu strujnih masina dobija se snaga (2. i kod pumpi i kod ventilatora.1. S druge strane.'ka . 2. VeliCina Yr sa aspekta strujanja predstavlja strujni gubitak. iIi pada pritiska /:"p:=: pYr . ali sa aspekta preostalog dela sistema to je Cisti dobitak energije.102) koja je potrebna za pogon strujne masine. Na osnovu napora pumpe Yp ' iIi porasta pritiska /:"p.'9.104) . Energija koju fluid "primi" od strujne masine Slika 2. g b) pri cemu je Yp [J I kg] - H H jedinicni rad pumpe . P = f (V) i '1 :=: 11(V) .korisna J'naga pumpe PH:::: pY/' = /:"pV.1.Teorijskeosnove ID strujanja PI p P2 p a) 155 Yp+-=-+gH+Y.8.2. Graficka interpretacija hidraulickih karakteristika pumpe prikazana je na s1. ako se na osnovu raspolozive strujne energije fluida u strujnoj masini energija pretvara u koristan mehanicki rad. Na osnovu velicine Yr . Ako se u obzir uzmu svi gubici energije van strujne masine i definise se ukupni stepen korisnosti l1 p' tada se dobija snaga pY/ /:"pV P=--=:-l1p l1p (2. odreduje se hidrau!ic. Ova veliCina nastala u turbini generatorom se pretvara u elektrienu energiju. Za primenu pumpi posebno VaZllU ulogu ima hidraulicka karakteristika napor .cew-ovod Pod karakteristikom pumpe podrazumeva se funkcionalna zavisnost izmedu: napora.8b).step en korisnosti strujne masine. Ove funkcidnalne zavisnosti glase: Yp:=: f (V).

'(mje pump! Kod redne sprege pumpi s1. b i c zavisni od geometrijskih i kinematskih parametara pumpe.PI + gH + KV2 P (2.1. Kako postoji sprega izmedu pumpe i cevovoda.9c gde se seku"krive hidraulickih karakteristika pumpe i cevovoda naziva se radna taCka (tacka RI). primenom Bernulijeve jednacine za nivoe 1-1 i 2-2 uz koriscenje izraza (2.101). pri cemu su koeficijenti: a.1. Tacka na dijagramu sL2. Graficka interpretacija hidraulicke karakteristike cevovoda prikazana je na s1. karakteristiku cevovoda: Z.10. i kao sto 1Z jednacine sledi to je kvadratna zavisnost od protoka Yp::: A + Kr/2.2.tacka C. kod redne prege pUl7'P!pr%k ostaje kOllstantan (1/ == canst.P p2 ' Pri redno spregnutim pumpama za jednu vrednost protoka (v. pri radu pumpe.1.1. Ako su redno spregnute dye purnpe koje irnaju karakteristike napora YpI i Yp2 ' tada ce rezultujuCinapor redno spregnutih pumpi biti ~+2 == YpI +Yp2 ' ili izrazeno preko pritisakaAp1+2 = t3p p l +!J. 2.10. KoristeCi jednoznacnu hidrauiicku vezu izmedu pumpe i cevovoda dolazi se do zakljucka da jedan ad naCina regulisanja protoka pumpe moie biti i promena hidraulicke karakteristike cevovoda.s1.9.s1. Ponavljanjem ovog \ \ .PI) / p+ gH +KV2.2.2. ispunjen uslov Yp = Ye . SplI.PI) / p+ gH zavisna od pritisaka na referentnirn nivoima i od geodezijske visine izmedu nivoa. I Pumpe mogu da se sprefu redno i paralelno.1. Prema tome. time se dobija rezultujuCi napor .105) predstavlja. a njihove vrednosti odreduju se eksperimentalnim putem.1."t'!z3nje p1lllmpi.9d) smanjuje se protok pumpe i obnmto.1. a) Redl10 povezi.l ventila. = (pz .1. biti Y P 0:: P2 .9b. dok se ukupni napor povecavasto predstavlja osnovnu svrhu redne sprege.A ::: (pz . pri cemu je veliCina .156 Teorijske osnove ID strujanja y a) b) oj '0 Slika 2.1O. Nairne.).1. poveCavanjem otpora u cevovodu (v. pomoc1. Pri radu purnpe treba voditi racuna da radna tacka RT lezi u okolini maksimalnog stepena korisnosti pumpe.105) Desna strana jednacine (2.Ova promena otpora u cevovodu veoma lako maze da se ostvari na pr.2. S druge strane purnpa se spreze sa cevovodorn pa ce napor purnpe prerna trasi cevovoda. prakticno. to je u svakom trenutku.1a kolicinatecnosti koja pro de kroz jednu pumpu proci ce i kroz drugu pumpu.1.1b) napori u tackama A i B se sabiraju.

Ponavljanjem ovog postuplca za celo podrucje cada pumpi dobija se rezultujuca karakteristika paralalno spregnutih pumpi Yp1 +2 ' .10.2. koje rade sa naporima Yp1 i Yp2 ' zato sto su u tackarna A i B isti pritisci vazi jednakost Ypl =Yp2 • S drugestrane ukupan protok paralelno spregnutih pumpi je V =V1 + T/2 • Ovo prakticno znaGi cia se paralelna sprega pumpi koristi za poveca:nje protoka.1.2.10.1.2b dobija se ako se pri is/om rtaporu (Yp == canst.1.Teorijske osnove ID strujanja 157 postupka. za celo podrucje rada purnpi.1 b) b) Stika 2. RezultU:juca karakteristika paralelno spregnutih pumpi s1.10.10. dobija se rezultujuca karakteristika spregnutih purnpi Ypi + 2 • v ~--~------+--~ V=const.) protoci iz tacaka C i D saberu (V = V +V2 ) pri cemu se dobija l tacka E hidraulicke karakteristike paralelno spregllutih pumpi.1.2a.2 b) PaTalellta sprega pumpi Kod paralelne sprege dye pumpe s1. Slika 2.

1.a U Odeljku 2. iZg(H + PI .+ gH == -+('A. u prostom cevovodu duzine I i precnika d..IDIim JPlovezivaIDIjem grama V == 2 2 d 1f.cllm.1 i1 kojem su otpori dati sa ekvivalentnim koeficijentima otpora deonica Cj (i=1.2. 2. Hi«li. Posmatra se prosti cevovad sa s1. odredivanje precnika cevovoda !coji omogucava projeletovani protok i odredivanje katakteristika strujne masine za zadati protok i geometriju cevovoda. odnosno to su oni cevovodi kod kojih postoji sarno jed an glavni pravac strujanja.158 2. pilt'ost@g cevovo«li. posmatrace se prosti cevovod prikazan na 81.. Posle uspostavljanja stacionarnog strujanja sa srednjom brzinom v.pravac a-a (oznacen L~~12!@2iBl8 2 strelicama). Izmedu nivoa tecnosti H 1-1 i 2-2 u rezervoarima A i B moze da se . osim Bernulijeve jednacine.1 koji spaja rezervoare A i B u kojima iznad nivoa tecnosti vladaju pritisci PI i Pz. Bernulijeva jednaCina PI P2 I ~ v2 Slika 2.1 . = V =". Prema tome.uoCi sarno jed an glavni pravac strujanja .2. Koji od ovih zadataka treba reSavati zavisi od projektnih zahteva.ll"sadicka karakteristiika JPlll"ostog cevovilllda sa It'e<<li.-+ L. Za strujanje u redno povezanim granama vazi zbir padova pritisaka . ove dve jed'tacine sluze za hldrm£iich'proraCi. Kod prostih cevovoda sa promenljivim povrsinama poprecnih preseka.m prostlit cevovoda. Hiidr31l1lickli prorra.2. . PRORACUN PROSTIH CEVOVODA.l+. Kod prostih cevovoda mogu se reSavati tri grupe problema.i~i)P p d i=1 Z iz koje se adredjuje brzina strujanja .=1"'.P2 )/('A.2. PROlFJIU BRZINA 2.1. koeficijent trenja ce biti 'A.Vm = const.2.2. 2 gde je m broj nizstrujnih promena preseka.2. V == d 1f.2.2.edna slTU/na cev /constallinog ilipromen(jivogpopreCitog prese/ca. za koji se postavlja.2. vaZi i jednacina kontinuiteta V == Ii."~ r.2.) U cilju odredivanja hidraulicke karakteristike prostog cevovoda Sa n redno povezanih grana.5 receno je da se pod prostim cevovodima podrazumevaju oni cevovodi kad kojih postoji. ito: odredivanje protoka kroz zadatu geometriju cevovoda. a suma lokalnih otpora i .odnosno protok tecnosti I:7=I S 4 4 V pg d £"'. povrsine poprecnog preseka Ai' srednja brzina strujanja Vi daje protok Vi' dole ce koeficijent hidraulicke karakteristike biti Ki == pCi I (2Ai2). U i-toj deonici. .n).

U ovoj jednacini nisu poznati strujni gubici.2).2. Profili b. zasun otvoren na hi d 3 = 0. Zato ce se. '2=20m. Voda struji od rezervoara A ka rezervoaru B kroz prosti cevovod promenljivog poprecnog preseka.2.1) (2.Da bi se odredio protok vode potrebno je koristiti Bernulijevll jednacinu (2. tj. =const.1.V dijagramu ucrtaju pojedinacne hive K. RESENJE.2. Slilca 2.2.. odrediti koeficijenti lokalnih otpora prema karakteristicnim podacima iz teksta zadatka. te koriscenjem jednaCina (2.2 Predstavljanjem ukupnog pada pritiska u jednom od oblika: i1p = pCejV j 12 = K.H=2m.S.2) dobivaju se ekvivalentne karakteristike prostog cevovoda sa rednim povezivanjem _ Ke = i=I Ki ~ Cej ~ Aj = .3) Grafieka interpretacija hidraulicke karakteristike prostog cevovoda sa tri redno povezane deonice prikazana je na sI.2. kuglasta sIavina postavljenapoduglom cx.20)..2.2.2.2.) sabiraju se padovi pritisaka u tackama a. a u njoj su nepoznatevrednosti lokalnih otpora. Do ekvivalentne hidraulieke karakteristike dolazi se na sledeCi naCin: prvo se u i1p .2.1. pa se zato koristi jednaCina (2.zliza 6p 159 V=const.) 2 (2. = V. Medutim.4 za usamljene Iokalne .2.=1 C. Opisani postupak u potpunosti vazi i za prosti cevovod sa n redno povezanihdeonica. s tim sto se tom prilikom graficki obim posla znatno povecava. d 2 =60mm.5 Krivine Kl i K2 nalaze se na rastcijanju 9 /8· d 3' Dati podaci su: d 1=40mm. a zatim se koriste zavisnosti(2.2) i jednaeina kontinuiteta v= VI = V =. 13=30m.1m prOJ'llh cevovoda.' u kojima su Ke -ekvivalentni koeficijellt hidraulieke karakteristike i Cel -ekvivalentni koeficijent otpora cevnog sistema odreden za j-tu deonicu. KoristeCi tabelu T.7c=0.=1 ' (2. 2 2 .V .=1 2 = LK// .2.1 n Slika 2.=30°.1. krivina sa odnosom R = 4d J . suZenje pod uglom cx.2.2.1) i (2.1) i (2.2. za jedan protok (V = canst. Odrediti protok vode ako su ugradeni lokalni otpori: usis sa ostrom ivicom.. Pm=9810Pa.2-1. Ponavljanjem ovog postupka za celokupno podrueje protoka dobija se ekvivalentna kriva cevovoda (kriva K e) sa rednim povezivanjem deonica. (:4.02. prvo.25). eime se dobija pad pritiska i1pd = i1p a + i1Pb + i1p c u taeki d koja lezi na ekvivalentnoj krivoj cevovoda.2 n v2 i - n i1p= Li1Pi i=I = LPCj . d 3 =50mm.PrO/'Clc.2. b i c. 1)=lOm.=10°. Problem 2.2..

za usis.10-4 m2 Is. .rtih cellolloda.-L .. a) Odrediti snagu pumpe.za krivine Kl i K2 koje 1+2 SU u interferenci (tabela 2. d )(d ) +«(..7m od zida cevi.5). neposredno ispred i iza pumpe. " . C. koja glasi ( . d] +[(d ) -1] +«(. C. +(.~. odrediti kolika je tada potrebna snaga pumpe? f) Nacrtati dijagramhidrostatickih pritisaka za prosti cevovod izmedu rezervoara A i B. Yp=a . Sada... I 2: ( .' -L ~L Ii.2. I .• 'yg.2.. I 2 I '<2-· >·..\Su = 2g(H + Pm / pg) . a drugi put na C.29 kuglastu slavinu.k +A. . m I] d] z z 'z d] 4 13 d 1 4 =~. Voda se istovremeno vraca iz rezervoara B u rezervoar A kroz povratni vod duzine l..k".suzenje i C.2 =20 odrediti protok tecnosti i nacrtati nove hidraulicke kanikteristike cevovoda. C. '.l.005 ...su +(. Odrediti pritiske koje pokazuju vakumetar VI i manometar ML d) Ako se otpor (. c) U tackama C i D..O'II =0. Pumpa transportuje vodu od rezervoaraA ka rezervoaru B. \ I .+(SS/l+Sk'+2 +Sv+lc d3 +'~~"2 koristeCi uspostavljene veze izmedu brzina i Bernulijevu jednaCinu.s=0. ~ 1/~iV3 P +gH (~lt+Ss+lcd/ 2 + 2 ~(Sk+~d222.=V j .. Vj V." '" " Kako su u Bernulijevoj jednacininepoznate tri brzine to dye od njih treba eliminisati. )2 '-.2.k =0.. .35 .5 . . ." =0. promeni jedanput na C. . __d 2 7C 27C d 2 7C j ~'.160 ProraCtlit pro.4 •..:::.k =3. mere se pritisci pomocu instrumenata VI i MI koji se nalaze na visinamahc ==0.l =10.2-2.v =2. Yi-Vj! . koja struji larninarno.I\:A::::::. Slika P. kada su poznate vrednosti strujnih otpora pristupa se postavljanju Bernulijeve jednaCine. Problem 2. 2 lZ kOJe sledl veza lzmedu brzma: IVZi= XI-(d j I d 2 ) 1 '.. \ '-'''.132 krivinu. redosledno. .. b) Ako ugradena pumpa ima karakteristiku. Nivoi tecnosti u rezervoarima su konstantni. +(" +A.= V 2 --==V 3 -3.P m c. --_.. .rV3:'= "\J. . kao i C. Kod prostih cevovoda to je lako moguce jer vazi jednacina kontinuiteta d2 .4831/s.5. Duzina usisne cevi je Le =4m.e (d] 1d 3 ) • Konacno.y +A d +1)(d ) " z z 2 3 3 sa kojom protok vode iznosi V=2.30 . nacrtati hidraulicku karakteristiku cevovoda (bez povratnog cevovoda) i naCi radnu tacku. Projilibrzina H otpore dobivaju se vrednosti: C. Koliki tada treba da budu koeficijenti otpora ventila va da bi nivoi tecnosti u rezervoarima bili konstantni? e) Aka se u sistemu nalazi tecnost kinematicke vislcoznosti v == 5. dobija se brzina strujanja .5m i hD=0.975-. .zasun ventila.2-1 za nivoe 1-1 i 2-2.bV2._·J\··f~·:'" _~..

558ml s.~+l) == 2.405 lis. b=698308.fE a) Za odredivanje snage pumpe korist se izraz (2.243 ~ . S druge strane. treba paznavati brzinu stnijal1ja. 1-1 i 2-2. ~ fI ~v '" v a a) 2 3 4 5 6 V[Vs] b) Slika P. L=20m. D=60mm. b) 1z Bernulijeve jednacine (2) sledi hidraulicka karakteristika cevovoda Yc == A +BV2 u kojaj su kanstante Pm+Pv h A= +g. h=5m.5.5. Ako se uoce nivoi tecnosti u reze010arima 11 iE. zato ce se prvo adrediti brzil1a strujanja. II p =80%. SYO =17.+(S 11 +(.1. Ali. Profili brzina 161 k ::0. shodno kojoj je protak V=4. (. (1) 2g(h+ Pmp~PY )/(. shodno izrazu (2.vo +A.45Jlkg.102) odreduje se snaga pumpe p == pYj.2.Y =2.102). (.2-2 Dati podaci su: P m=lKPa.02.ProraCttl2 pros/fit ceJlOvoda. p p d 2 tada se dobija brzina strujanja u povratnom vodu Va == .1. Sli =0. H=lm. Na osnovu ove brzine i jednaCine kontinuiteta vad 2 n I 4 == VD2yC 14.=15. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe 1-1 i 2-2 P" Pm -p-+Yp == L v p+ gh+(Su +2(.k +S . odrediti patok i napor pumpe. +21. 1=4m. Da hi se odredio protok.V 11l p == 476 W. Pv =lKPa. A=0. koja vazi i za rezervoar A i za rezervoar B.. (. p (3) (4) .Ic =0.. prethodna. i izmedu njih .2. YO +Al+l)::~. dobija se brzina st~ujanja u potisnom vodu: V == va Cd I D)2 == 1. RESEN. da bi se on uspesno primel1io treba.za povratl1u cev postavi Bernulijeva jednaCina 1--211 Pm +gh==-£L.+A D +1)2 2 (2) dobija se napor pumpe Yp =86. Konacno. d=50mm.u +I. a=lOO.5.

a _hri. i kada se umesto S uvrsti novi otpor ~i (B]=1511478. d) Kada se otpor u cevovodu ~ promeni na Si (i=1. c) Primenom Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i C Pa-Pv +gH= Pc +V +1" +A.Pvl + pghc' dobija pokazivanje vakummetra p Ie 2 Pvl = Pv +pg(he -H)+2:(S" +~v +1. i obrnuto.2. Ap = pYp =:: PD . u kame je koeficijent Bi odreden izrazom.:: L ) V.v+ 2'-:lk +'-:li +1.665 ll. B 2 =2136918).155 lIs.7081/5 i 1 T)-2 =4.:: 2) Sa ovim brzinama strujanja dobivaju se novi protocivode koji imose V =4. Kako su precnici usisnog i potisnog cevovoda isti (Dc'" DD = D). Ako se nova karakteristika cevavada.:: Pa . P.:: 1) koja nakon uvrstavanja napora pumpe Yp. iznosi v ::: 1 b( D:7t) 2 a-(gh+~) ::: {1. kojoj odgovaraju vrednosti: V=4.2. S druge strane da bi se ostvarile ove brzine strujanja u povratnoj deonici otpor ventila t. 2' ' (i:.2.2) brzina strujanja ce biti Vi' Ova brzina se odreduje iz Bernulijeve jednaCine postav1jene za nivoe 1-1 i 2-2 -p+~~i =-p+g + '-:lu +2c.2. ucrtana karakteristika pumpe 1'1" U preseku krive karakteristike pumpe 1'p i karakteristike cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. prema jednacini (3) predstavi u obliku 1". takode.2-2h. D +1)v ::: 9511Pa. tad a graficki prikaz ove zavisnosti izgleda kao na dijagramu sa sl. Da bi se nivoi tecnosti u rezervoarima odrzavali konstantnil1l treba da je zadovoljen uslov r~ ::: ~rOi' pa prema tome izmedju brzina trebada postoji veza voi ::: Vi (D / d)2 .45J/kg.vo mora da ima novu vrednost C.Yo' Za odredjivanje ovog J otpora ventila koristi se Bernulijeva jednaCina za preseke 2-2 i 1-1 ." = A + BJ/2. a koje su vee odredene u zadatku pod a).470 ~ ~ +H~u +2~v +2Sk +Si +J\. sto se maze iskoristiti za regulisanje protoka iii napora u instalacijama. Profili b/zina Graficld prikaz zavisnosti (3) dat je na dijagramu sa 81.pc' Koristeci dalje jednaCinu hidrostaticke ravnoteZe PD::: Pa + PMI + pghD' dobija se pokazivanje manometra PM1 :::Ap-PV1 +pg(hc -hD )=74977Pa. D +1 i 2 PI' Pm h (r r r r :.Sa dijagrama je oCigledno: da manjim otporima u cevovodu odgovaraju veci protoci i manji naporl. to ce porast totalnog pritiska u pumpi biti jednak porastu statickog pritiska.405 lIs i Yp = 86. (4).162 Proraam prostlh (x/JO/loda.i+l) (i:. +l)v p p '-:lu '-:lv D 2' i jednacine hidrostaticke ravnoteZe Pc:. Na istom dijagramu je.4b.

2-2c .s.29).vo+Ad+ 1)(.52 J/kg sa kojom snaga pumpe iznosi P=472 W.Pj == PAX j / D ·v /2. (i == u.P.. 2 b.7).-) -(C.-+1)d' 2 2 1 V 2 I {14.2-2c uvode se oznake za padove pritisaka /':.voi =(C. (j=1. zamenom kojeg se iz jednaCine (1) dobija kvadratna jednaCina za brzinu d P cije je pozitivno reSenje vo=1. +C.. Profili brztila 163 Pm i Pv p p . v.573.P3 Slika P. .339m1s. f) Radi kraceg zapisa pojedinacnih lokalnih otponi sa sl.+C.2.1. e) U slucaju da je strujanje u cevima laminarno koeficijent trenja se odreduje primenom izraza (2.. Sa ovom brzinom dobija se brzina strujanja i koeficijent trenja u cevi precnika D: v=0.vo-2(gH+ m 2 2 vI P + p..2..Pi (Su+Svo+1)vo +64. .930mls i A=64IRe=0.Proracun prostih cevovoda.68 (i = 1) C. ~ I Voi +".. u iz koje se posredstvom jednaCine (1) dobija -+gI7=--+(C.u++ Ad+ 1)= 1970 (i = 2) I . ')=0 = PSi V2 /2.B) /':.k. Zamenom veliCina v i A u jednacinu (1) dobija se napor pmnpe Yp =143. va.

. Do nivoa visine usisnog otvora cevi hidrostaticki pritisak se povecava na vrednost . v= 1. zbog lokalnih otpora usisa (l1p.81). Na nivou tecnosti u rezervoaru A vlada apsolutni pritisak Pa .!:ipc. Dakle. oCigledno je da se smanjivanjem visine neravnina smanjuje koeficijent trenja Cime se korisna snaga turbine povecava. Koristeci napred vee receno na s1. .164 Prorar:.1.441. H=lOOm. Dati podaci su: D=lm. i !:iPB) i usputnih (!:iPj. P.1. Profili brzilta pri cemu su !:iPi gubici pritiska na lokaInim otporima: usisa.1.flpy.. RESENJR Na osnovu protoka dobija se brzina strujanja v = 4]/ / D 2 n::: 1.7 kW.2. i naglog prosirenja. sa kojom jekoeficijent trenja A. Zbir duzina ovih deonica daje ukupnu duzinu cevovoda L::: ~~:. koja je na ulazu u pumpu.7) otpora.2. Za razliku od lokalnih otpora raspored pritiska kod pravolinijskih deonica je veoma jednostavno nacrtati. L v2 I \ I b) Za nove celicne cevi iz T.Pv ' odnosno relativni pritisak .2-2c nacrtan je raspored relativnih (u odnosu na stanje atmosfere) hidrostatickih pritisaka po duzini cevovoda..Ol09.0218.528m/ s.2-3 Yr ::: gH -l.106 • Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe tecnosti u akumulacijama dobija seizraz za napor turbine H Slilca P.5. .5 sledi visina neravnina 6=O. pri tome pretvarajuCi strujnu energiju u koristan mehanicki rad.1.5 se dobija srednjavisina neravnina 6=1. Zbog dovodenja energije pumpi pritisak u njoj raste za !:ip. dok su I1p j gubici usled trenja na pravolinijskim deonicama izmedu lokalnih otpora.06. Iz akumulacionog jezera 1200 I/s vode protice kroz turbinu.10-6 m 2 Is.Xj. sa kojom je Rejnoldsov broj Re =vD / v::: 1.2.1m prostlh cevovoda.1. L=3km.55).Py + pgH.1. Odrediti snagu 1:'urbine akc je ugradeni cevovod: a) betonski neobraden i b) od novih celicnih varenih cevi. redosledno.2-3. Od ove vrednosti na dalje potisnim cevovodom pritisak opada zbog lokalnih (2!:ih.4 kW.05mm sa kojomje A..5. prema izrazu (2. otpora i.=O. 11r = 70%. Za ave cevi snaga turbine iznosi P=7S3.Pv . ventila. pa ce snaga turbine biti P=788.5mm. a) Za betonske cevi iz tabele 2. Snaga turbine. Na samom izlazu iz pumpe vlada pritisak PD koji predstavlja maksimalnu vrednost hidrostatickog pritiska u hidraulickoj instalaciji. Od ove vrednosti na ulazu u uSlSni cevovod pa do tacke C. j=3. jer je promena pritiska linearna funkcija od duzine cevne deonice. je :P~ pMTr 11r.n D 2" u kome se koeficijent trenja odreduje primenom izraza (2. LahIne otpore racunati kao 10% od gubitaka usled trenja. . da bi na nivou tecnosti u rezervoaru B imao relativnu vrednost Pm' ProDlem 2. Raspored pritiska po duzini bilo kog lokaInog otpora zavisi od geometrije lokalnog otpora i odreduje se eksperimentalno.J i ventila (l1pJ i otpora trenja (!:ip] + !:iP2)' pritisak opada na vrednost pc. krivine.=0.

12 kW..5. Sa ovom brzinom novi protok iznosi V.TT ' (1) pri cemu su. Lokalni otpori iznose 20% od gubitaka na trenje.396/(v]d /v)O. Grad B na nadmorskoj visini od 50m snabdeva se vodom za pice iz akumulacionog jezera A koje se nalazi na nadmorskoj visini od 150m.1.0054+0. c) preenik cevovoda da bi se projektovalli protok ostvario bez pumpe. b=38703. b) Kada nestane elektricne energije napor pumpe je l~ =0. au njemu se nalazi pumpa karakteristika datih u zadatlru pod d) odrediti koliki ce tada biti protok vode kroz cevovod i u dijagramti f-V ucrtati novu radnu tackn. Koeficijent trenja odredivati primenom obrasca A=0. dobija se napor pumpe yp =552. Pro}ili brzina 165 Problem 2. H=lOOm . I v b) Slika P. u dijagramu f_rr ucrtati radnu taeku pumpe.3.0131 .55ml s . (a=800Jlkg.H . Sa ovim naporom snaga pumpe iznosi P=63. dati novi koeficijent· trenja AI' Ako se ove veliCine uvrste u jednaclllU (1).zi za Re<2·10 6 • Dati podaci su: 1=6km. Ako je .4. 1'lp'=70%.2.koeficijent trenja odreden datim izrazom.2-4 RESENJE: a) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za mvoe teenosti u akumulacijskim jezerima.21 O.2A. pa ce tada voda strujati sa novom . Y~ Iy =552 J/kg. e) Ako cevovod ima preenik cevi iz zadatka pod c).3 ' koje je nadeno numeriekom metodom proste iteracije opisanom u Odeljlm 2.0054+0. koja glasi I v2 fp =-gH + 1.=0.81/ s. dobija se resenje za brzinu strujanja v == .. Odrediti: a) snagu pumpe koju je potrebno ugraditi u cevovod precnika d=200mm. V[m3 lsD. d) ako je pumpa koja se llalazi u cevovodu (u zadatku pod a» sa karakteristikom Yp ::..manjom brzinom vI koja ce. koji va.396/Reo.1.:: 1997m/s 1.Fromcun prost!!1 eel/ol/oda.-..2-4. .:: a -b V2 . = v j d 2 n I 4 =62.3 J/kg. b) protok kroz cevovod u slueaju llestanka elektrielle ellergije. . U istom dijagramu ucrtati i radne tacke pod b) i c). v = 10-6 m2 Is. l·fl. Potrebe grada su V =80 lis vode.visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u akumulacijama.:: 2.brzina strujanja koja odgovara projektovanom protoku i 11. v = 4V I d 2 n ::. 1 2gHd 1 ::.

osi na lllestu preseka sa krivOlll YO" i l1joj adgovara pratok VI =62.3 JJkg i trosice sl1agu := a+ gH I 9. nadeno metodom iteracije.61/ d . koristi se kriva Ye • S obzirom da je y" = Yp == 0. =30m.0054+0.471/s. 2 ' U ovom slueaju iz Bernulijeve jednaCine (1).. 13=5m. Dati su podaci: d 1=150mm.3 JJkg. y[ 0.166 Proraam prostliz cevOIJoda. := a .3 ·[1 D.2-4b.02.DO. Kada se u isti dijagram ucrta kriva karakteristike pumpe. strujanjakroz cevovod i koeflcijent trenja biti v2 == 4liT / D 2 rr.8 1/s.t. Odrediti snagu ugradene pumpe. D P3 =60.3] == 219mm.5. dobivaju se: protok V =39 1/s.k =0.6 I . aka je ugradeni cevovod veceg precnika. SV4=4. e) KoristeCi Bernulijevu jedl1aCinu Yp .P. bez obzira da Ii Se radi 0 nestanku elektricne energije iIi 0 kvaru.197 kW.asom dobija se cevovoda opisuje krivom radna tacka kojoj odgovara projektaval1i protok od V =80 lJs. == -gH +1.b r732 dobija se jednaCina za protok 0.2A. jer tada nema mogucnosti kvarova pokretnih delova. i 11.5.2~5.vi 12 i izraz za Y.=0. pogodnija. 1.=0.(V3)JV3 rr. to sledi da se radna tacka nalazi na i/' .Postavljanjem cetiri Bernulijeve jednaCine i dye jednaCine kontinuiteta. a njegova brojna vrednost odredjena je primenorn metode proste iteracije. (4/ d 2rr. c) Ako ugradeni cevovod ima precnik D tada ce brzin. h=2m. u slucaju nestanka elektricne energije. d 4 =100mm. Profili baina pump a dugotrajno van pogona. Grafickiprikaz ove zavisnosti dat je na dijagramu sa sLP.CTi"). d 3=125mm. 1. d) 1z jednaCine (1) sledi da je karakteristika cevo~oda Yo == -gH + K A. Za odredivanje radne tacke. = 10m. Na kraju. U hidraulickoj instalaciji prikazanoj na sl. Svl =2. . . =5kPa. 'I '2 RESENIE. Tl p =80%.)2. Ekonomskom analizom treba utvrditi koja je varijanta. SV2 =5. r/2.. pri cemu je konstanta K = 0. Sv3=3. napor pumpe Yp =61. dobija se preenik cevovoda D = 5~~: (4. u kojoj je Yp =0 jer nema pumpe u cevovodu. Kao resenje za precnik D treba usvojiti prvi veCi standardni preenik cevi. tada ce gubici biti manji.396 (:~ Y'3 . tada se u preseku krivih Yo i Yp dobija radna tacka RT kojoj odgovaraju parametri V =80 1/s i Yp =552.. Prublem 2. Pri ovom protoku vode pumpa ce raditi u radl10j tacki RT3 sa l1aparom YPj ==432. 14 =20m. P v =2kPa. sa iIi bez pumpe. pa se karakteristika Na mestu preseka ove hive sa V.22-5 nivoi vode u rezervaarima su konstantni.5. koja ima rdel1je V3 =97. karakteristilm pumpe YP.2.45 J/kg i snaga pumpe P=2997 W. U svakom slucaju pozeljnije je resel1je bez pumpe. tada treba pristupiti restrikciji potrosnje vode. d 2 =lOOmm. 11. niti ima eksploatacijskih troskova kroz utrosak elektricne energije. 1'2 -Lb +'2"-5 A..

lo=5m.v k 4 4 VO 10 3 3 k Slika P. "2 2 Kako za hidraulicki glatke cevi vaii Blazijusov izraz (2. p=lOOOkg/rn . pa ce koeficijent trenja irnati vrednosti A.2. L.D k 3 3 6 2 k.2-5 Problem 2. ~u=Sk=0.ProraCltll prostlh cevO. Pm = 13600kg/m .Pl_2 = I v pgJ + pA. ho=lOOrnm. H=2m.3164TC--)gh p 2 D Pm .p)gh + pgl. Na asnovu pokazivanja manometara odrediti koeficijent lokalnog otpora ventila va i snagu ugradene pumpe. Sv=2.1. L=25m. Sa ovom vrednoscu brzine Rejnoldsov broj iznosi Re=79884.Prvo ce se odrediti brzina strujanja.O 188.2.006·10. Na instalaciji napunjenoj vodom izvrsen je eksperiment u kome se pomocu diferencijalnih manometara sa zivom mere padovi pritisaka. Pro/iii blZino 167 Slika P. D=50mrn. Cirne se potvrduje da je primena izraza (2. Na osnovu jednakosti pada pritisaka izmedu preseka 3-3 i 4~4.63) opravdana jer je Re < 10 5 .2-6. Strujanje je turbulentno u hidraulicld glatkirn cevima. i pokazivanja drugog diferencijalnog manornetra .5. i to koristeCi uslov jednakosti razlike pritisaka dobijene iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2 i pokazivanja diferencijalnog manarnetra. Dati podaci su: /=3m.p J417 m =1.1.2-6 RESEN/E. i koji glasi f':.. to se uvrstavanjem istog u razliku f':.vodo.8rnm.63) za odredivanje koeficijenta trenja.607g-' . v= 1. h=1l.l1 p =80%.=O..--------------------~~------------~------~ 2 2 k k 11 k V u p. D = (Pm .m /S.Pl_2 dobija brzina strujanja v= [ Q.

P.25 = 0. koji se smatra hidraulicki potpuno hrapavom cevi.P _ A~ = 7 69 v2 P D" Konacno. Za turbulentno strujanjeu tunelu. iza voza SI == 0. Za zadate geometrije tunela i voza definisu se hidraulicki precnici tunela i prostora izmedju voza i tunela Dtu ==O=5.o /'.14m2 .2-7.k +Svo +11.82m krece sebrzinom Vv =34. kroz tunel duzine L=1l40m. Voz duzine 1=100m.06. vrednost koeficljenta lokalnog otpora ventila r '-ovo = 2gho Pm .ProDlem 2.?romclIn prostih cevovoda.7 J Ikg. 10 v 2 . koji shodno izrazu (2.Ov.15 ina ulazu vazduha u tunel C.0 = 0. obinla 0tu =18. aproksimaciju za brzinu strujanja. Daljim kretanjem voza kroz tunel potiskuje se vazduh ispred i usisava vazduh iza voza.1. vaZi izraz (2.168 .1 Av .075m .1).2-7. povrSine poprecnog preseka Ay = 8. Profili brzina .u == 0. I pored efekata nestacionarnosti model stacionarnog I-D strujanja daje prvu. primenom BernulijevGl jednaCine za preseke 0-0 i 5-5. Koeficijenti lokalnih otpora su: na lokomotivi SI == 0.0195.13m. dok se tunel sa strujnog aspekta tretira kao hidraulicki potpuno hrapava cev. dobija se napor pumpe 2 L v Yp = gH +(Su +2sv +8i.0 Slika P.5. .102) daje snagu pumpe P=212 W..24m i hrapavosti zidova 8 =5mm (podaci vaze za Patchway tunel u Engleskoj).2-7. veoma dobru. Koeficijent trenja u prostoru izmedju voza i tunela je 11..2.2.78) koji daje koeficijent trenja Atu == 0.2-7 RESENJE: Ulaskom voza u tunel stvara se poremecaj pritiska Cija je propagacija tipicno nestacionarni proces..1. a istovremeno trenjem povlaciu prostoru izmedju sebe i Slika P. tu Kretanjem ispred sebe voz potiskuje vazduh protokom vv~ (sl.4 1. AtuOtuL.11(8/ D )O.2m2 i obima Oy =9. sto s~arastrujanje vazduha kroz tunel. /::"P3-4 =p(Svo+A'D)2=(Pm~p)gho' dobija se.145.2.7m/s. SmatrajuCi da kretanje voza kroz tunel izaziva stacionarno nestisljivo strujanje odrediti srednje brzine strujanja vazduha u prostoru izmedju voza i tunela i u tunelu.1 . D + 1)2= 53. eksperimentalnim putem odredena. povrsine poprecnog preseka A tu = 23. tu 4A tu Do == 0 +0 tu 4(Atu -Ay) y ==2.

2. . 7J. Ova sonda se sastoji od dye koneentricne eevi na kojima postoje dye grupe rupiea.3. Merenje brzine pll"imenom PrandUove sonde Veoma cesto u inzenjerskoj i istrazivackoj praksi javlja se potreba za merenjem brzine. Merenje brzine Prandtlovom sondom . Elirninisanjem brzine jednacina (a) i (b) dobija se kubna jednacina (C.t +S1 +lc o v tu 1Z I L. odnosno v~ L -/ v~. Jedna od metoda koja se u tu svrhu maze koristiti jeste primena Prandtlove sonde (s1. daleko od vrha. na pro primenoll1 diferencijahlog manometra kao I1p == (Pm .tu. UzimajuCi u obzir da je A tu = Ay + A o ' i uvodeCi karakteristicni geometrijski odnos A =Ay / A tu ' jednacina kontinuiteta se svodi na oblik v tu =Avy+(l-A)vo' (a) S obzirom da kroz karakteristicne preseke tune la. 12 trosi na savladavanje strujnih gubitaka u tunelu.498ml s. 0 · vtuA tu ='i}v~ +voAo . Profili blzina 169 tunela kolicinu vazduha v0tako da J'ednaCina kontinuiteta gIasi: A.1 +lc o 7J)2 mo ' (b) . tu 0 pri cemu su maseni protoCi !hj = pAivi (i=o. i= 1 Slika 2. mere staticki pritisak P s ' Razlika totalnog i statickog pritiska naziva se dinamicki pritisak na I1p == Pt - Ps == v PT' 2 (2.Prorac7lm p!Vstlh cevovocia. redosledno.3. Ovu razliku pritisaka je veOUla jednostavno meriti.A)vol 3 1) o ill Avy 3 =0 .p)ghs' pri cemu su P!li i p gustine manometarske tecnosti i radnog fiuida. Kada se ova sonda postavi u praveu strujanja..1)(l.4) V ~> koji ustvari predstavlja kineticku energiju struje koja se u zaustavnoj tacki sonde (v=O) transforrnisala u pritisnu energiju. dole je fts pokazivanje manometra.2.v. .2.v).3). rupiea koja se nalazi njenom vrhu meri zaustavni (totalni) pritisak PI' dok rupice koje se nalaze na zidusonde.2.91m/ s. ! my 2+mo 2= (Sll +lc tu D+1)Tmtu +(S/ +C. Cijimse numerickim resavanjem dobija brzina Vo = 1. dovoljno. po kojoj se raspoloziva (kineticka) energija stvorena kretanjem voza lizyv~ 12+li1ov. posredstvom koje iz relaeije (a) sledi srednja brzina strujanja u tunelu vtu = 13. voza i prostora izmedju voza i tunela ne pro laze iste kolicine vazduha. 2.2. to direktna primena Bernulijeve jednacine nije moguca. v.u +lc tu D +/ '[A Vy + (1. Zato se koristi jednaCina energetskog bilansa.A)vo3 + (C. odnosno protoka fluida.

Kako na svakom krugu ima po dye meme tacke. merenjem brZine u deset tacaka kruznog preseka primenom Pral1dtlove sonde. Za utvrdivanje karakteristike ventilatora.2.5) m ..6) treba resiti numericki.5) v} == ~2g(Pm / p-l) ~hs.a pravca koji prolaze kroz poprecni presek. KoristeCi tako definisani profil brzina odreduje se protok fluid a kroz krliZni poprecni presek cevi kao V == P¥ (2.. jedna 11a rastojanju a i ! d. U svakoj od memih tacaka brzina strujanja se odreduje izrazom (2.. tako da je srednju brzinu moguce odrediti kao srednju aritmeticku vrednost izmerenih vrednosti brzina. iii. d~ A 0 s (2. Polozaj mernih tacaka odreden je normom . }=1 . . Problem 2.j . (f=1.. Za odredivanje protoka fluida potrebno je poznavati ne sarno jednu brzinu. a i=l. . ali. vee vise vrednosti brzina izmerenih u razlicitim tackama memog preseka. sto znatno uslozava proceduru odredivanja protoka.n memi krug na kome je postavljena sonda.3) na rastojanjima merenim od zida cevi (2.2.. time se odreduje profil brzina u preseku. integral u izrazu (2.2.6) Za odredivanje protoka..2-8. Tako na pr... Ako je merni presek dovoljno daleko od lokalnih otpora i u njemu se ima razvijeni profil brzina tada je dovoljno izvrsiti merenja sarno 11 jednom pravcu provlacenjem sonde kroz poprecni presek (kao na s1.2. najcesce se bira n=5 cime se ukupno ima 10 mernih tacaka u strujnom preseku.2. ipak. 2n p ./h.2. kao I1P Pm v= .3). (2.2.2g(-1!!.cl)L. U suprotnom potrebno je meriti u dva ortogonaln.zina IzjednaeavajuCi izmerenu razliku pritisaka sa dinamickim pritiskom (2. izvrsene su dye serije eksperimenata: a) U prvoj seriji eksperimenata izvrseno je bazdarenje ulazne mlaznice. f vdA ==2n1 vrdr = v -4.2.7) pri cemu je n ukupan broj mernih krugova. P .. 'to je ukupan broj mernih tacaka 2n. konstantne protocne karakteristilce..J l~2n . srednje brzine strujanja v s ' u opstem slucaju. a druga simetricno od ose cevi na rastojanju I-a. Profili b. Broj memih krugova moze biti proizvoljno izabran. (2.= ~ 2g(--1)h P . kruZnog ulaznog ONora precnika d=200nun i kvadratnog izlaznog otvora stranice a=170mm.. za kruzne poprecne preseke cevi propis VDI 2044 precizira polozaje rnernih tacaka na koncentricnim krugovima (s1..2.2.2. / d. Za izbegavanje ovih poteskoca mnogi propisi za merenje protoka fluida definisu polozaj postavljanja sonde.8) dok se srednja brzina strujanja odreduje kao srednja aritmeticka vrednost Vs 1 ==-Lv 2n j=1 2n } = . .2n) ..170 Proraam prosllh cevovocla.2. ..4) odreduje se brzina strujanjau tacki u kojoj je sonda postavljena.9) a protok fluid a iznosi V == v sd 2 n ! 4. pak..

9 4 19.2-8 RESEN.4 21. Na osnovu ovih merenja odrediti bazdareni koeficijent mlaznice. (---71--l \'A.1 8 4. Ova: gustina je ujedno i gustina vazduha u bila kom strujnam preseku. Pod etalon instrumentorn podrazumeva se instrument vece klase od bazdarenog instrumenta..7 100 mm mm I:1h Tabela 2.2 81.1 2 34 40 3 26. i - '1 44.zln(l 171 VDI2044 (Odeljak 2.FromClIl't prostilt celJolloda. Protok vazduha moze da se odredi primenom mlaznice pod uslovam .2. Pri navedenim strujnim uslovima vazduh se ponasa kao nestisljiv fluid.2mm izmereila su i pokazivanja manometra spojenog sa Prandtlovom sondom koja su data u tabeli 1.5 93.3).3 74 6 11. hm Na osnovu datih rezultata merenja nacrtati karakteristiku ventilatora (dijagram r/ -l:1p).4 97. Profili b.Pri tezimu strujanja u kome je izmereni pad pritiska na mlaznici hm =1l.2.2. Za merenje pritisaka korisceni su Betz-ovi mikromanometri napunjeni vodom (Pm :=: 1000kg/ m3 ).Ba. b) U drugoj seriji merenja izvrsena su istovremena merenja padova pritisaka na (izbazdarenoj) rnlaznici i na ventilatoru (pri konstantnom broju obrtaja) koji su dati u tabeli 2..idarenje mlaznice Baidariti neki uredaj za merenje znaci vIsitiporedenje pokazivanja etalon instrument a i instrurnenta Cija se karakteristika odreduje. Stanje atmosfere odredeno je izmerenim velicinama P a =998 mbar ita = 20°e.2027kg/ rn3 .4 53. d Slika P.5- 7 7.8 9 2. U datam primeru etalon instrument je Prandtlova sonda a bazdareni instrument je mlaznica. a) . = 1. zato stase vazduh pri datim uslovima strujanja panas a kaa nestisljiv fluid.7E KoristeCi izmerena stanje atmosfere i jednaCinu stanja (1.7 66 5 15.8 10 0.6 88.1) odreduje se gustina vazduha p:= Pa I RT.

gde su povrsine AI =d n/4 i A2 =a dobija se izraz za porast pritisne energije u ventilatoru t'lp== P02 .81) sa izmerenim padom pritiska na mlaznici APm = PST=2"S(-d ) = (Pm-p)gh m . sto je neuporedivo bde od merenja protoka Prandtlovom sondom.2. dalde i ventilatora. ili da je jednak zbiru staticke i dinamicke razlike pritisaka.. A2 ·:i V. Primenom Bernulijeve jednacine za razvijene strujne pres eke ispred (1-1) i iza (2-2) ventilatora np+P1+pv1 /2==P2+Pv 2 /2.2. tj.172 PromCi!?l prostih cevovoda. (2. S obzirom da se ptf merenju sonda postavlja po propisima utvrdenim mernim tackama to se srednja brzina strujanja odreduje izrflzom (2.1t == v.9. Kako je staticki porast pritiska . Izlozeni princip bazdarenja mlaznice vazi i za bazdarenje blende i Venturijeve cevi.9) i iznosi Vs = 10 2g(--1) P l~m i=IO 1=1 1. p. == 19.6016 m3 / s.684 m 3 /smll2 Ako karakteristika mernog instrumenta zavisi od protoka tad a je potrebno izvrsiti odgovarajuea bazdarenja u celokupnom predvidenom mernom opsegu. Da bi se na osnovu eksperimenata odredio porast pritiska u ventilatoru treba meriti staticku razlilcu pritisaka i protok. dalje izraz (2.10) U OVOID izrazu S je koeficijent lokalnog otpora mlaznice a K je protQcna karakteristika (iIi bazdarni koeficijent) mlaznice. Upravo zato mlaznica mora da se bazdari.1. =P2 - PI +2'(v 2 -VI) p 22 =P2 - . K= d:n ~r-~-(-Pp-m --1-) . 2 2 i jednacine kontinuiteta v l A 1 =v 2 A 2 .2. kao lokalnog otpora.1. KoristeCi. Prandtlovom sondom. 2 .2 PI+2'[l-(T) ](T) 1 2 Iz ovog izraza sledi da je porast pritiska u ventilatoru jednak razlici totalnih pritisaka iza i ispred ventilatora. Protok vazduha se odreduje etalon IDetodom.10) sledi da treba meriti protok kroz mlaznicu i pad pritiska na njoj (veliCina h m ). podrazumeva se funkcionalna zavisnost t'lp = t'lp(V).15 m/ s.Jh.10) dobija se koeficijent bazdarenja mlaznice K =V / K =5. b) Hidl'tlu/icka karakteristika venti/atom Kako je vee receno u Odeljku 2. pod karakteristikom strujne masine. Profi!i blz/na da se poznajenjena protocna karakteristika.POI 2 2 . ? • P 4V 2 pri cemu radna formula za odredivanje protoka glasi: IV KK I. Sa OVOID brzinom protok vazduha ee biti V = vsd 2 n / 4 == 0. Do protoka kroz mlaznicu dolazi se izjednacavanjem pada pritiska na njoj. Da bi se odredio bazdarni koeficijent mlaznice iz izraza (2. Na kraju treba naglasiti da kada je neki od ovih meraca izbaidaren tada se protok £Iuida odreduje samo na osnovu jednog ocitavanja (veliCina h m ).2. odredenog izrazom Vajsbaha (2..

zadati linearni profil brzina opislfje se funkcijom v = Vo (1. (Pm . Av.4 V [m 3/s] Slika P. (Pm .)71 ).2.10).y2)rc.RESEN.Y. 5 i - 1 1.4 0. dobija se srednja brzina strujanja Va 1+2a v ---s - SlUm P.17) i iznosi a= -1-fR v 3 27t d = 27 (1+a)2(l+4a). Yj I h bezdimenzijska koordinata.7032 779. a njihave brojne vrednasti nalaze se u tabeli 1'.3.2-Ut Kroz kanal sirine I i visine h struji veda pri cemu je profil brzilla u poprecnom preseku opisan funkcijom v = Vo (y I hY.1E: Uvodenjem koordinate y koja se meri od ose cevi i koordinate Yj = Y .2. r ~ J r v2rcydy =-3 (1 + 2a)(1.r je visina procepa.0482 09236 0.4956 0. IzrazavajuCi protok kao proizvod srednje brzine v s i povrsine poprecnog preseka procepa A = (R 2 .-.1546 838.3 Prolliem 2. a +nrrrl-rrr$rr 0.3813 0. V 1. KoristeCi parove podataka /1p V nacrtana je karakteristika ventilatora prikazana na sl.2-8.Froracun proJ'tlh cevovoda. r YY 2 (1+a)2 Koeficijent korekcije kineticke energije odreduje. to ce porasf pritiska u ventilatoru biti adreden izrazom P K2 40 2 2 l 1.-1-fRv2211: d =1(1+a)(1+3a).PI.::.6 4 717.2-9.2 966.::.p Pa Tabela 3.4) i iznosi ~.se'lzrazom (2.2. a protok izrazom (2.0 1.6 890.a)R Vo 2 11: . .2-9 3 l+a' Koeficijent korekcije koliCine kretanja odreduje se primenom izraza (3.::.2-S.p)g6h +-2 a d 1C Na asnovu izmerenih veliCina 6h i 11m datih u tabeli T.6 3 622. koja se meri od zida klipa. adreduju se parast pritiska u ventilatoru i pratok.8 ° 6 7 8 9 10 6(J16 0.2 0.2.1978 365.8 1.. Ovaj prom brzina daje protok V = J A velA = . srednju brzinu i korekcione koeficijente koliCine kretanja i kineticke energije . a h = R .0 0.2 1.1. Av: r Y Y ]0 (1+2a)3 Pmll/em 2.-1---1----1 0.1.6 0. Kroz kruznu cev poluprecnika j~ krece se klip poluprecnika r brzinom vo' Kretanje klipa stvara linearni profil btzina u procepu izmedu klipa i zida cevi.2. pri cemu je a=rlR odnos poluprecnika.P.2 m3 Is /j. pri cemu je Yl. Odrediti protok.p)g6h.2785 0.1 Karakteristika ventilatora.4 935.6 2 513.7979 0.::. Profi!t' blzina 173 odreden izrazom P2 .9 982. gde su Vo brzina strujanja .(-2-) 1m ' 6p. 800 ~ <l r -4l 1 "" 600 .

174

Proracall pTOJtth ceJloJloda. Profili brzliza
na slobodnoj povrsini i n odgovarajuci eksponent. Odrediti pl'otok, srednju brzinu i korekcioni koeficijent kinetieke energije za opisano strujanje. NaCi brojne vrednosti trazenih velicina za podatke 1=3111, h=3m, 11=112. Vo = 2m! s.

RES.l;J\(/E
Slika P.2.2-10 Brojne velieine su: v~ = 16m 3 1S,

v=-11+1
Vm

.

va I h

v =~ m 11 + 1

(n

a. = 371 + 1

+ 1)3

= 1,33m! s

i CI. = 1,35.

Problem 2.2-11. U kruznoj cevi poluprecnika R fluid struji turbulentno sa potpuno razvijenim profilom brzina opisanim stepenim zakonom (2.1.59).

Odrediti srednju brzinu i koeficijente korekcije.

RESENJE Ovaj problem je vee tretiran u Odeljku 2.1.S. 1.4. la, te je zato srednja brzina odredena izrazom (2.1.60) a koeficijenti korekcije izrazima (2.1.61).
Pro/JIem 2.2-12. Odrediti hidraulieki preenik strujnog preseka oblika: a) kruzne cevi, b) cevi oblika elipse, c) kruznog prstena, d) razmenjivaea toplote sa n cevi, e) pravougaonog kanala, f) trouglastog kanala, g) pravougaonog otvorenog kanala i
h) trouglastog otvorenog kanala.

@
:
a)

0;0' a my:.~.. t=r:~J: -- ~~ "R - ·g(~O- dl--i-o-I b/:\~lh _--+--)
:
b)

a a@dDI
~ :O~Q
<I) c)

;

llil
a
Il)

!:)~~Ji
g) h)

e)

Slika P.2.2-12 RESENJE KoristeCi definiciju hidraulickog preemka datu u Odeljlru 2.1.5.1.1
d h =4AIO,

za zadate geometrije poprecnog preseka cevi i kanala sledi:
2

a)
b)

d =4 D n/4 =D h Dn '
d :4~: 4ab, h n(a+b) a+b

c) f)

d "

=4--..EL:
2(a+b)
ail

2ab , a+b

C) d)

(D -d d h =' 4 (D+d)n
2 2

2

2

H
:=

D-d,
}1(

g)

2 = 2ah a+2b a+2b' ab d h = 4 a+2b'

d =4
Ii

d
h

1Dl 712...1!. D2 = 4---L.::'__ = _4_

/2
h)

(D+nd)n

D+nd'

.~ d h =4 2b

=-;;"

ah

Prolllem

2.2~13. U zatvorenom rezervoaru nalazi se teenost viskoznosti Tj=5.1O-3 Pas. U njemu se okreee tanki klip preenika D=lOOmm, ugaonom
0):=

brzinom

Is'), preko osovine precnika d=20mm. Procepi ispod i iznad klipa,

ProraCti!1 prostllt eevoj/oda. Frofili b,zina

175

debljine 15 = 5mm, su takvi da se pri rotaciji formira linearni profil brzina. Odrediti obrtni moment kojim tecnCist II tokll rotacije deluje na klip.
RESEN.lE:

III

11111
D

corpt 4 4 iv! = 328 (2D -d )

= 1,962·10-

5

Nm.

Prikazani uredjaj je ustvari obrtni viskozimetar Slika P.2.2.l3 koji na osnovu merenja obrtnog momenta i ugaone brzine daje dinamicku viskoznost ispitivanog fluida.

176

2.3. PRORACUN SLOZENlH CEVOVODA
2.3.1. HiallJr:aIlllUckll prol!":acmll sR@zcIIlill:i. cev@vo«l!a

Pod slozenim cevovodima podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih ima bar jedno mesto gde se cevovod grana - deli iIi spaja. Prema tome, fwd siozem!z cevm'oda postOji' vde ,ftrujmiz cevi a samim tim i vise glavnih pravaca strujanja odnosno gIavnih strujl1ih tokova. Najjedl10stavniji slucaj slozenog cevovoda je cevovod sa tri deonice prikazan na s1.2.3.1, koji povezuje tri rezervoara oznacena sa A, B i C. Neka iznad nivoa tecnosti u rezervoarima vladaju kOl1stantni pritisci P1' P2 i P3' Nco gU nivoi tecnosti u rezervoarima (1-1,2-2 i 3-3) konstantni tada su kineticke energije tih pre;;eka jednake nuli. Posle uspostavljanja stacionarnog strujnog toka ad rezervoara A ka rezervoarima B i C srednje brzine strujanja u cevnim deonicama ce biti Vi' a ukupni ekvivalentni otpori cevnih deonica Ci (i=1,2,3), Postujuci izlozeno u Odeljku (2.1.4), izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima mogu da se uoce dva razliCita strujna toka, ito: strujni tok a-a (oznacen strelicama) koji SIika 2.3.1 spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i B, i strujni tok b-b (oznacen punom-tankom linijom) koji spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i 'c. Za hidraulicki proracun razmatranog slozenog cevovoda mogu se postaviti dye Bernulijeve jednaCine za preseke 1-2 i 1-3, koje glase: 2 2 p] P2 V] v (2.3.1), -+gh=-+C]-2 +C2 - 2 ' 2 P p (2.3.1 )" Ovde se za razliku od prostih cevovoda gubici za jedan strujni tok dele na dye grupe gubitaka, ili vise grupa zavisno od slozenosti posmatranog strujnog toka, koji se odreduju sa razlicitim merodavnim kinetickim energijama. Nairne, svakom ad udela kineticke energije v; 12 (i=1,2,3) u jednacinama (2.3.1) odgovaraju razliCiti maseni protoci fluid a rhi' sto zapravo slozeni cevovod Cini sustinski drugacijim od prostog cevovoda. Pri proracunu slozenih cevovoda, 11a mestima grananja cevovoda, postavljaju se jednaCine kontinuiteta. Za posmatrani cevovod sa tri deonice jednacina kontinuiteta se primenjuje za racvu R, i glasi
3

)/'1

= j=2 ) =V2 +V3 LV

.

(2.3.2)

Na osnovu izlozenog za hidraulicki proracun slozenogcevovoda sa tIi grane, zakljucuje se da se htdraulic!ci promcun VI;!i primenom Bernuiijevzh jednacina i jednaCiize !continutleta. UopstavajuCi ovaj zakljucak na slozeni cevovod sa n

ProraCUl1 slo.iemlz ceJloJloda

177

deonica, zakljucuje se da se hidraulicki proracun sloienog cevovoda vrSl primenom odgovaraju6eg broja Bermilijevih i jednaCina kontinuiteta. 1z takvog sistema jednacina odreduju se nepoznate velicine: pritisci, precnici cevi, brzine stujanja iIi protoci, a sto zavisi od razmatranog slucaja sloienog cevovoda.
2.3.2. Hid:raUlHclka Jlrnll"alklte:riistilka sI®zeJ[mg cev®'I!®da sa lIddrmdiiclkii Jll!araleiJrltim graoam;m

Posmatrace se slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih deonica, koji je prikazan na s1.2.3.2.1, i u kome u svakoj deonici, povrsine Ai' odgovaraju ekvivalentni otpori Ci (i=l"."n). U Hoj deonici srednje brzine strujanja Vi' odnosno

Ll PA-B =const

Slika 2,3,2.1

Slilm 2.3.2.2

protoka Vi' koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike je Ki = pCi I (2A;). U cevovodu prikazanom na s1.2.3.2.1 uocavajuse dye karakteristicne tacke A i B, Tacka A je zajednicka polazna tacka za sve cevi (i=l" ... ,n), te je zato pritisalc u njoj PA zajednicki za sve deonice. S druge strane u tacki B zavsavaju se sve deonice, te je zato na kraju svih deonica pritisak isti i iznosi PS' PosrnatrajuCi jednu proizvoljno izabranu deonicu pad pritiska u njoj odreden je izrazorn I1p = PA - Ps. Ovaj pad pritiska se ima i u bilo kojoj drugoj deonici bez 0 bzira na geornetriju i broj lokalnihotpora u njoj. Dakle, izrnedu tacaka A i B vaii jednakost padova pritisaka . PA - PB = I1p = I1Pl =.,,= I1Pi =,,,= A.Pn = const. (2.3.3) Deonice sloienog cevovoda koje ispunjavaju uslov (2.3.3) nazivaju se hidraulicki paralell1e grane. Iz izraza (2.3.3), za bilo koje dye grane i ij, dohija se jednakost
pCi

-t =
V,
n
j

2

2 ~

pCf 2 '

(2.3.4)

iz koje sledi veza izrnedu brzina jednaCina kontinuiteta

Vi

= V j ~ Cf

I Ci . S druge strane, za racve A i B vaii
u ..

Va =vaAa =

b V Ai =vfbAi~Cj IC 1=1 .=1
~va'

i

(2.3.5)

\
I

iz koje se, na osnovu poznatog ukupnog protoka, maze odrediti brzina u bilo kojoj hidraulickiparalelnoj grani kao
V·=

(2.3.6)

]

b7=IAj-..jC;, I Ci

Ako se pad pritiska izmedu tacakaA i B izrazi preko ekvivalentnih karakteristika

178

Fromcun slozemh cevovod{l
2
Vj

2
Va

I1p ~ pC} T= pCe 2

=K Va

.2

i ako se iskoristi izraz (2.3.6) dobice se ekvivalentne hidraulicke karakteristike slozenog cevovoda sa hidraulicki paralelno povezanim granama C
e

=

(-'--'i=l

,\,n ---L _1_ 2 Ao .[c;)

].

K

e

= ("'\'~= 1 fK:l )-2 -'--'1 K.
I

(2.3.7)

sa kojima se slozeni cevovod sa n hidraulicki paraleino spojenih grana moze tretirati kao prosti cevovod sa jednim - ekvivalentnim otporom. Graficka interpretacija ekvivalentne hidraulicke karakteristike paralelno spojenih grana prikazana je na s1.2.3.2.2, za slucaj sa tri paralelne grane. U dijagramu I1p - V , prvo se ucrtavaju pojedinacne karakteristike Ki' a zatim se za crtanje ekvivaIentne hive cevovoda koriste izrazi (2.3.3) i (2.3.5). Nairne, pri jednom padu pritiska (l1p=const.) pojedinacni protoci u tackama a, b i c se sabiraju, Gime se dobija protok Vd = Va + Vb + Vc u tacki d koja leii 11<1 ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Ponavljanjem ovog po stupka za celokupno podrucje padova pritisaka, dobija se elevivalentna kriva cevovoda Ke' Opisani postupak, u potpunosti, vail i za slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih grana, s tim sto se graficki obim posla znatno uvecava.
ProD/em 2.3-1. Data su tri rezervoara A, B i C, napunjena vodom, koji su spojeni siozenim cevovodom. a) Odrediti protok vode u svim deonicama slozenog cevovoda ako se strujanje odvija od rezervoara A ka rezervoarima B i C. b) Dati graficku interpretaciju odredivanja ukupnog protoka tecnosti aka Se strujanje u deonici "2" odvija lea i iz rezervoara B, kao i u slucaju da je V2 =0. Dati su podaci: h=lm, Jf=2m, lJ =lOm, '2 =5m, 13 =10m, d 1=lOOmm, d 2 =60mm,
d 3 =80mm,

Su =0.5, Sk =0,5,

SVI =3, Sv2=2, Sv3=3, SR2=O,5, SR3=0,1, A.=O,02.
y y

ll,dl,fi.
VI I

0,
V2

I

tii~
R3 R

I I

I
V3

k
~.;:>

R2

aj

k

.......
~

Q) /

--~,
b)

Lvl=tsJ:
c)
d)

Slika P.2.3-l

RESEN/P a) U slucaju strujanja tecnosti od rezervoara A prema rezervoarima B postavIjaju Se Bernulijeve jednaCine: za preseke 1-1 i 2-2

C,

~.'

ProraatlZ s/ozemlz eel/ol/oda

179

gh= (~II +SVI +Sk +71. ell )2+(SR2 +Sv2 +71. el +1)2

.

1.

" vC

~

" vi

z

i za preseke 1-1 i 3-3
2
'l . V l

gH=(SI/+SVl+Sk+A.-)-2 +(SR3+Sv3+Sk+A.- +1)-2' 1 l ~l G~ Zbog krateg zapisa prethodne dye jednaeine bite napisane u oblicima Z 2 gh = K1Vt + K2V} , gH = Kl';r; + Ki3 pri eemll koeficijellti hidralllieke karakteristike, shodno (2.1.101), iznose 8 I[ 8. 12 Kl = 42" (SII +SV[ +Sk +A.-) ; K2 = 42" (SR2 +SV2 +A.- +1) ; l d el l 1t G'l d 2 1t "2

l3

2
V3

(1)

d'3 d3 1t KoristeCi jednaCine (1), jedllaeinu kontinuiteta Vl = V2 + V3 i eliminacijom protoka V2 i V3 dobija se jednaGina za ukupni protok

8 ~ K3 = 42"CS R3 +S03 +Sk +A.- +1).

Kl Kl )2 4K~]. 4 [( Kl Kl It K + T+T [(l+T+K - K23 Vl -2g l+ K2K . 2 3 23 3

r
3

H)

2 Kl -KK(h+H)Vl+g
2 3

J .2 2[(y + H )2 -KK J=0, h 41tH y
2 3 2

Gije je pozitivno resellje, koje zadovoljava jednaCinu kontilluiteta, Vl =12,20 lis. Sa ovim protokom, iz jednaCina (1), preostala dva protoka imaju brojne vrednosti V2 =2,82 Us i V3=9,38 lis. b) Osim analitickog resenja, u zadatku pod a), do resenja za protok moze se doCi i grafo-analitiekom metodom koristeCi hidraulicke karakteristike cevovoda. Uvodenjem visinskih razlika lti _ R , od raeve R do nivoa teenosti u rezervoarima i-I (1=1,2,3), energija u raevi za slueaj strujanja teenosti ka rezervoaru B moze se odrediti na jedal1 od tri naGina
YR =ghl_R-KlV,: =gh2_R+K2V2=gh'3~R+K3V3'
." '? . .'

2

Kada se svaka od ovih zuvisnosti nacrta na dijagramu prikazanom na s1. P.2.3-1h dobivaju se tri krive CD, CD i @, pri eemu je ocigledno da visinske razlike h1_ R i nisu toliko bitne jer se za merodavne, na kraju, ipak, pojavljuju samo visinske razlike izmedu nivoa teenosti u rezelvoarima h iIi. Da bi se odredila radna tacica cevnog sistema hive (f) i @ treba sabrati. Sabiranje se obavlja tako cia se pri jednom naporu (Y=const) sabiraju protoci V(2+3) = V(2) +V(3)' Ponavljanjem ovog postupka za celolmpno podrucje napom dobija se rezultujuca - ekvivalentna kriva (2+3), u cijem se preseku Sa krivom CD nalazi tacka kojoj odgovara protok VI ==12,2 lis. U slucaju da se strujanje odvija od rezervoara A i B lea rezervoaru C, tada u odnosu na prethodni slueaj brzina u deonici CD menja smer, pa se energija u [(levi odreduje kao . . ., * .? . ') YR = ght- R - KJVl- = ghz_R - K2V2 = gh3_R + K3V3 -, -

180

Prolllc"im slo.femlt cevovoda

pri cemu je koeficijent hidraulicke karakteristike K; == (,,, +<;'v2 +'Alz / dz )- 8/ (di1C2). I ovde se, prvo, ucrtavaju (v. sl.P.2.3-1c) pojedinacne krive CD, Q) i Gl, a zatim se krive CD i <D sabiraju; pri cemu se za jedan napor (Y=const) sabiraju protoci [/(1+2) == [~l) +[/(2)' i na taj nacin, ponavljanjem postupka za celokupno podrucje napora, dobija se elcvivalentna kriva (1 + 2). U preseku krive Gl sa elcvivalentnom krivom (1 +2) dobija se radna tacka. Na kraju, u slucaju da je V? =0, energija u racvije
YR == gh l _ R
-KIV;~
-7

:=:

gh2_ R

:=:

gh 3_R +KF3 .

'2

Ponavljanjem, vee opisanog, grafickog postuplca u preseku krivih CD i Gl dobija se radna tacka (v. 81. P.2.3-1d).
ProD/em 2.3-2. U prikazanoj instalaciji sa sl.P.2.3-2 lokalni otpori mogu da se

odrede kao 10% od gubitaka na trenje. Odrediti ukl.lpni protok tecnosti, ako je strujanje a) turbulentno l.l hidral.llicki glatkim cevima (v= 1,06.10-6 m 2 Is), b) lal11inarno ( v = 4.10-5 m2 Is). Dati su podaci: 'a =10m, 11 = 12 =20m, d a=60mm, d l ==SOmm, d 2 ==40mm, h==l,Sm_

t
h

RESENJE- Kako su u ovom zadatku nepoznate tti brzine, to za resavanje problema treba postaviti tri jednacine. Te jednaCine su:

Vo '1 2 gh = 1,1 (/-"0 712+/"'1712)'
?

10

V1

o

(1)

I

2 I2 V 2 II v 1 2 p·l,l'A 1 712 = p-l,U 2 712 I 2

'

(2)

Va=ri;+T/2'

(3)

pri cemu su: (1)- Bernulijeva jednaCina, (2) Slika P.2.3-2 jednaCina hidraulicki paralelnih grana, koja je postavljena shodno iziazu (2.3.4), i (3) jednaCina kontinuiteta. Sistel11 jednaCina (1)-(3) resava se eliminacijom brzina VI i v 2 , i to tako sto se, prvo, iz jednaCine (2) dobije veza izmedu brzilla VI i v 2 • Zatim se koristi jednacilla (3) iz koje sled! veza izmedu Vo i v J uvrstavanjel11 koje se iz jednaCine (1) dobija brzina Voa) Za turbulentno strujanje u hidraulicki g1atkim cevima za koeficijente trenja vazi izraz (2.1.63), uvrstavanjem kojih u sistem jedna~ina (1 )-(3) se dobija brzina
S,7S g h[ 10 II ( . ]7/4 v = - - --+-o { vO,25 d~/4 d I5/4 d(+d;(*_)417(~~)517

d~

T1 )417.
J
.

m =1661,. s'

odnosno ptotok Va =4,71/s. b) Za laminarno strujanje koeficijenti trenja se odredujll izrazom (2.1.39) cijom se pril11enom II sistemu (1)-(3) dobija resenje za brzinu

74 lis.6. v = 60mm Is. au kojima su C j ekvivalentni koeficijenti deonica. V2 2 v2 2gh3 Vo 2 13 I..711 mls i V3 =2.06. B i C budu isti.. h2~5m.02.515m/s.. iznosio V..=0.Rl = I. Konacno. b) precllik cevi d 3 da biprotok kroz prosti cevovod.R3=1.310 mis.u +1. I. do=lOOmm.3-3 v 2 =1..CO(-) ...Proracun slozemh cevovoda 181 v - 0- odnosno za protok tecnosti 170 =2.99) uvode ekvivalentni koeficijenti otpora deonica 0 i 1 10 Co = I. sk. Ulje struji iz rezervoara A ka rezervoaru B kroz slozeni i prosti cevovod.Co(.-....5. d j =80mm.d= 3.=6.i vrednosti brzina: v] =1. ProlJlem 2. 1. lo=4m. V3 3 3 ProlJlem 2... d z =45mm. \ =2. Odrediti: a) visinsku razliku izmedu nivoa ulja u rezervoarima da bi protok kroz slozeni cevovod bio V=3 lis.3-4.=0.k + 7vd+ 1) = 9. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V3 tako da protoci ka rezervoarima A.. 12 =30m.2v d~ ..(SR2 +/.R2 =0. d 1 = 40mm.3 o a zatim se iz Bernulijeve jednacine za preseke 0-0 i 1-1 gh1 = Cov... 3 1.. 2 d 1 d12+di~(~~)2 ]2 J 1112 -0969m ~ J -.d+ 1) =16. odredjuju brzina strujanja vo=~ .. 11=20m. I. 1 1/0 11 --l-+-( gh 35.=0.v3 = 2.21 . 1 =1. l. 1z jednaCine V.329 mls. 13=40m.. takode.vo=2.R3 +I. I=lm.2 .1'0 +/. d 3 =60mm.5m.... 2 .. I.V3 = . 12+C1V~ 12.3).. 1. d~ .. 1.u=0. Nivoi tecnosti u rezervoarima su =2m..R2=0. i jednaCine kontinuiteta Va = 3ft] .5.5. iz Bernulijevih jednaCina postavljenih za preselce 0-0 i i-i (i=2. konstantni. Slika P..2.. SRl=I. dobivaju se vredllosti koeficijenata lokalnih otpora ventila 2gh2 Vo 2 Iz Sv2 = . /. Ij =/2 =5m...2 v. Dati podaci su: d=50mm. koje glase gh] =Cov~ 12+Cj 12.k=0.3-3.2. r s' I.1'1=3. I.6.-) (I.. Dati podaci su: h 1 d 2 =70mm. I. RESENJE' Najpre se shodno izrazu (2.2 . = 172 = V} = Va I 3 kontinuiteta slede brojne 3 ~~'i. h 3=8m.]=3.. 1.1...5.2. "3 "0+ R3 VO RI R3 V2 k V3 ~2ghj Co +9 C l Cd) 1 1 do 4 V2~ vI VI =2.

pa primenom obrasca (2.R2 +~v2 +~k +l.3-4 2 1 2 2 +2C2(-2) d2 dd1 2 vJV l j d 4 2 6412v d 2 l -lC2 (z) v +-2-(T) vJ=O " d2 2 r Cije je pozitivno resenje v J =0. ~R dl 0.182 ProraCtm slozemh cevovoda 2 RESENfE a) Prema zadatom protoku brzina strujanja v = 41/ / d rc = 1. Cime je potvrdena ispravnost pretpostavke laminarnosti strujan:ja i U ovim cevima. [3 = 10m.v3 = 4. -- . ha osnoVll kojega se zaldjucuje da je u pocetnoj deonici slozenog cevovoda strujanje laminarno.. napisane tako da svaki Clan ima dimenziju duzine.875m1s. 2 71)2' 1. daje vrednost brzine v 2 == 1. +(. Pretpostavimo da je i u ostalim '7 deonicama slozenog cevovoda strujanje laminarno.3·5. ~R2 = 0. I:.7.rc. ~Rl = 0. d=50mm.d3 V3 'I pr Co =~u +~v +A d .3.39) dobija kvadratna jednaCina 1 2 j SIika P.5. te da vazi izraz (2.d v k R1 't V R2 i 3 . dobija se trazena visina h == Co 2g +(Cj +A"l V 2/2 I VI " 71.9mm~ ghrc Posle provere rezima strujanja (Re 3 =1637<2320) zakljucuje se cia je i u ovoj cevi strujanje laminarno. L=5m..d v1 II .1. v 1 • Za odredivanje ove brzine koristi se jednaCina hidraulicki paralelnih grana -" (C1 +A 1 71)2= (C2 +11.) 2g = 1.02. 12 == 9m.39) slede vrednosti 11. Ova brzina. = 40mm. h I C2 =(. Dati su podaci: H=2m. postavljene za nivoe tecnosti u rezervoarima."1 ~t Pre nego se pristupi odredivanju visinske razlike h treba naCi jednu od brzina v 1 iIi v 2 .050.6.d 1 1 k [2.71.110 i 71.39).3 == 64/ Re 3 i brzina cevi 8ri" 2 16/3 vrc = 4r/ / d.6. 2 I1 V1 2 I 2 V2 2 rj r d 4l r64l v 641 v d l-C1 -C2(T) JV1 +l~+-2-(d) z dt dz 1 iz koje se posredstvom jednacine kontinuiteta 7 == V + r 2 i izraza (2.v3 +71. = 30mm.-+ 1) = 38. prvo.1. ~v2 == 3.071. 1 .2." == 0. PrOD/em 2.=0. I:. time je potvrdena opravdanost upotrebe izraza (2. 195m1s. a zatim one daju Re I =584 i Re 2 =896. 3 71+ 1)2' 3 V3 13 2 V3 u kojoj su koeficijent trenja 71.1. Na kraju iz Bernulijeve jednacine. dobija se precnik d 3 = 4 --2(~" +~V3 +-V-.3.528m/ s daje Re = vd /v= 1273 < 2320. Odrediti ukupan protok tecnostikroz slozeni cevovod prikazan na sl.. P.39) koji daje vrednost koeficijenta trenja A. [1 == 10m.v1 = 2. 1=5m. d2 d 3 = 25mm.628m_ b) Iz Bernulijeve jednacine postavljene za prosti cevovod gh == «(. na pr. 1:. -I:~' Dalje.2 =0.-S..1 =0. C1 =~Rl +~V1 +~k +1.2.7V2 .3.1. ~R3 = 0. u cilju kraceg zapisa uvode se konstante II tl I. . ~k = = 0.=64/Re=0.

VI+A~)~ I SlikaP. (2)i (3).2.: 40mm.. Voda struji od rezervoara Rl lea rezervoaru R2 kroz slozeni cevQvod. ~=~===~J R2 a) b) Slika P.3-6. a) Odrediti ukupni protok vode.2.. k 3 > =2(d 2n) (SRl+2Sk+(.1 4 2. najpre. i na laaju. 3 1.3.: K.IE' Ovaj zada:tak bice resen preko hidraulickekarakteristike cevovoda.3) za sprezanje hidraulicki para1edj ~ lnih i rednih grana.7). K: ±( t. 1'. . d z :.39511 s. dobija se ekvivalentni koeficijenthidraulicke karakteristike .dl. .J'/oielllh cevoFoda RESEN.. i koriscenjem izraza (2. 2 a zatim se za hidraulicki paralelne grane (1).. d4 ':. za redno povezane grane nalazi se ekvivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike cevnog sistema: Ke = K + K I _ 3 == 1702131. d s = 60mm.7) i (2. +). C6 =7. Konacno.V2 . posredstvom izraza (2. primenom izraza (2..7). dobija se protok tecnosti fi':. iz Bernulijeve jecinaCine gH:. Cs =6. a zatim u tom dijagramu ucrtati radnu tacru. u kome su precnici deonica d i i ekvivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1.. (+)2.A k Rl k. J H j Id' ~~ )2 (- 'n 12. d2. Dati su podaci: H=4m.: ~ gH / Ke := 3. d6 =70mm. PrOblem 2. C4 =5. b) Nacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku cevovoda. 12 K2 =2(-2-) (SR2 +2Sv2 +A d ~n ).: 40mm. nalazi ekvivalentni koeficijent K I_ 3 = ( I l l i=l Ii: )-2. uvode koeficijenti hidraulickih karakteristika deonica 183 VI lJ. 4· r L.R3 + ""k 2 A 13 ) r +""v3 + d.p t.<' (~" +2~. P 7 t i __: 1]) H . A '" """ k J. d l = 50mm. C2 =4. C!:::: 9.Proracl!il.~ 1). d 3 = 50mm..':L+~R.2.3-5 K 3 = 2 {-2~n :. C3 =9.3. d7 = lOOmm.3-6 RESENJE' a) Uvodenjem koeficijenata hidraulickih karakteristika deonica - Ki = ... C7 =4.3). t.2. Zato se.

025. u dijagrarriu t:. ~v3 = 2. od tih deonica.v3 + 'A.3-6b. d 3 RESENJE' a) Kada u cevnom sistemu postoje nezavisni presti delovi cevovoda tada proracun treba zapoceti. iz koje sledi v = v3 (d ! d )2 := 1. za cevovod sa s1.44 I Is. . Dati podaci su: h =5m.v3 + 'A. =25mm.2.2.2.2. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C. (a.l = 2.j2gH 1. = 13 . redno spregnute grane (A +B) i (7) se sabiraju time se dobija ek-vivalentna kriva hidraulicke karakteristike K •.P.p . upravo. d2 = 40rnrn. Zatim se ove hive sabiraju sa svojim rednim granama (5). + 1. Prublem 2..5.R2 =1.j gH IKe = 14.847 m/s. SRI := 0. iz koje se dobija brzina .b>O). ]-2 .5. C.'d+1)T o 1 10 Va 2 '1 2 VI (1) . odnosno (6). konacno.P.vl +A. u OdeljCima 2.V7 =: 0. Prema tome. Kako je sa sl.184 Froracun slozenih cevovoda K • =: K +( . P.2.2.5. b) Za cItanje hidraulicke karakteristike potrebno je.)-'2+Ks 1. Dakle.3-7a sa proracunom se hece od deonice (3). do = 50mm. Nakon toga paraleIne grane A i B se zamenjuju ek-vivalentnom (A +B).vo +1.k +(. to se za crtanje ekvivalentne karakteristike koriste postupci opisani.5. cime se dobivaju hive A i B.P7 = pK..k = 0.pumpa ako je karakteristika pumpe data izrazom Yp =a-bV?'.2 2m.127 rnl s. kao i (3) i (4)..vi V3 = I Vc'u +1.. C. A. Kako je nivo tecnosti u rezervoaru B konstantan to vazi jednaCina kontinuiteta 7 V. H =: . b) Nacrtati hidraulicku karakteristiku slozenog cevovoda i radnu tacku sprege cevovod .V7 iz koje se dobija jednaCina karakteristike cevovoda '2 ilp =-pgH + pK.k + A. c. i 2. + 1 3 l . 13 = 8m. .3-6a oeigledno da su pojedine deonice tedno iIi paralelno spregnute. Za nivoe tecnosti u rezervoarima Rl i R2 vaii Bernulijeva jednaCina pgH = t:. hidraulicki paraleIne grane (1) i (2). zamenjuju se ekvivalentnim deonicama (1 +2) odnosno (3+4).!3 / d3 + 1) 12. 10 = 10m.4. pri cemu se nivo tecnosti u rezervoaru B odriava konstantnim isticanjem vode kroz presti cevovod (3). ]. I. C. a sto je prikazano na sl.o= 2. 'd) T+ «(.3~7. SV2 = 9. 'tlp =80%. Prvi naCin je postavljanjem Yp = gH +(C. II =5m. 12 = 30m. =0.7)..P1 + ilps + t:.u +2C.6. ~(/k+ k)-2+ K6 ' sa kojim pIotok kroz cevovod iznosi V=:. za koju se postavlja Bernulijeva jednaCina: gH = (~u +l.V ucrtati pojedinaene hive (i) U=1.. a) Odrediti snagu ugradene pumpe. Kako za ostvarivanje strujanja sImi sarno potencijaIna energija (pgH) to je ilp = 0 sto znaci da se radna tach R T nalazi na V osi. ~u := 0.7 ~(k+ fi. prvo.3.R\+(..2. d 1 = 32rnrn. Do brzine v maze se doCi na 1 2 "dva" nacina.

_ _~.. k V2 gH gh L-~~_ _ _ _'~.866 m/ s.u +1. energija u racvi je ista i za granu (1) i za granu (2).d2 . (1) i (3). +i.1. a sustinski isti..2.k +l.k +lvd)T+(I.194 ms / '2 lSR2+ S k+ S1'2+A.1'3 +A d +l)T d1 o 3 odakle se dobija resenje za napor pumpe Yp = 44..13 J /kg.3-7a uocava se zatvoreno strujno kolo. Nakon odredivanja napora i protoka.3-7 Za cevovod sa sl.vl +A..3.zk . Nairne. Do napora pumpe dolazi se iz Bernulijeve jednacine (1) iIi (2)..A.R2 +I...2).1'1 +Sk +A )2= -ghR_2 + (I.h so dab.:" 4 [(i. S druge strane. u kojem su deoIDce (0)." + A d +1) 'i + 2g(h + H) ])112 = 2.13 J /kg.2 visinske razlike od racve do nivoa 1-1 iIi 2-2. I 2 u kojoj su hR_ 1 i hR. nacin._ _ _ I~ h lQ. y k H V3 ===u III 0 ~V3 vo Rl R2 k i2 .3. i za koje jednaCina (2." +2l. liZ pomoe jednaCine kontinuiteta Vo = Vj +V2' dobija se brzina strujanja va =VI (dl / d o )2 +V2 (d 2 / d O )2 = 1..do'A. iz koje sledi brojna vrednost· Yp = 44.k +1.8) a koja govori da je u za/vorenom sirtljnom kolu naporp"mpe jednak gubicima Ygzk ' 1 1 4 VI [IA.. b) Da bi se doslo do hidraulicke karakteristike najpre u dijagramu sa s1.P...2.9b treba ucrtati pojedinacne karakteristike (i) (i=0. 1«!/---=:--I~iJ ilo I b) Slika P.." +/. Zatim se hive (1) i (2) \ I . koja glasi Yp = Yg. 3 a) ~V2 V .3.2..RI +I.. (2.. d .2 +A +1)2 d 71 'I v. do napora pumpe moze se doCi i primenom Bernulijeve jednacine za za/voreno sinrjno kolo.Kada se raspolaZe sa podacima 0 brzinama tada se pristupa odredivanju napora purnpe.8) ima oblik 2 I 2 2 Ia Va 1 VI '3 V3 Yp = (I.. snaga pumpe shodno izrazu (2.. +1 .ProraClm jlozemlz cevovoda 185 ~:z Ji...1. 1 S druge strane do ove brzine dolazi se na nesto drugaCiji...vo +I..102) iznosi P=202 W. pa vazi jednakost V~ YR = gh R_I + (1. -<11-----"-----<.RI +1.A. +1)T+(l. i iz koje se dobija rnalopre nadeno reilenje za brzinu v 2 • Sa brzinama vI i v 2 .

072 m/s. Dati K su podaci: h = 1m.7S.V2 +A. (. pa se tako dobivaju dye nove presecne tacke.] =0.m /s.1O. ('k==0.V1 + A. taka da se pri jednom naporu sabirajll protoci. d+1)T= ((. Za odreaivanje brzine strujanja V 2 koristi se uslov hidraulicke paralelnosti grane (2) i redllog zbira grana (1) i (3) 2 2 I 2 12 V2 '1 VI . == 1469. i posredstvom izraza za koeficijent trenja (2. Slika P.6.V2 == 3.1.1.RI == 0. to == 4m.. S' 3 iz kojeg se.3-8.2. jedna na krivoj (0) a druga na krivoj (1+2)... Da bi se to utvrdilo prvo se iz radne tacke povuce vertikala ( V = const) . Kada se raspolaze sa polozajem radne tacke tada je interesantno znati sta kojoj deonici pripada. p= 1000kg / m 3 .vo == 2.177~..06. Cime se dobivaju dye presecne tacke..32).0212. TJ p == 0. +(. posle uvrstavanja izraza (2. .5. == ISm.v3 == 4. time se dobija kriva (1 +2). +V2 dobija se brzina Vo == VI (d] /d O )2 +V2 (d2 / d O )2 == 1. (..186 Proraclin s/ozemh eevovoda sabiraju.7. H = 10m. ~uo==l. do == 80mm. KoristeCi.R2 +(. (. Problem 2. (. jednaCinu kontinuiteta VI == V3 dobija se brzina V 1 = V3 Cd3 / el])2 == 1.1.4. r. '2 '3 6 d 2 == SOmm.3...63) za koeficijente trenja. (. 3 ' V3 ((.v3 +(.u +(.'V3 3 13 V . voda se vraca iz rezervoara B u rezervoar C. metodom proste iteracije dolazi do brzine v2 =2. za rezervoar B.k -0. kojima odgovaraju protoci Ti] i V2 . H 2 d 3 == 40mm. kojima odgovara ukupni protok Ti"o' Potom se iz presecne tacke na krivoj (1 + 2) povuce horizontala (Y=const). Odrediti snagu pumpe.5. v==1...R2 == 0. Strujanje u cevima je turbulentno u hidraulicki glatldm cevima.63) daje koeficijent trenja A. (. +1+0. Posle toga krive (0) i (1 +2) se sabiraju po pravilima redne sprege. a nakon toga struji ka potrosacu P. d 1 == 4Smm.. ina taj nacin se dobija ekvivalentna hidraulicka karakteristika cevovoda-kriva Yc ' U preseku karakteristika pumpe Yp i cevovoda Yc nalazi se radna tacka RT.3164T vT. Sa ovom brzinom iz jednaCine kontiuuiteta Vo =: V.] d+1)T+ ((. dobija se jednacina za brzinu l1/2 2g(h + Pm / pg) m '. koje sada Ide na krivima (1) i (2).v] == 1. /1 == Sm. ~u==0.em vode kroz njih.v3 +Sk +A. Nivo vode u rezervoaru A je konstantan..25 . Pm == 5kPa.3 d+ 1)T 2 ! l J (. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C. RESENJE' 1z Bernulijeve jednacine za nivoe tecnosti u rezervoarima B i C.RI +I.160m/ s koja shodno izrazu (2.3-8 I V 3 == Cije je brojno resenje naaenO metodom proste iteracije. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim' proticanj. h == 10m. Istovremeno.

SR3=O.2.=0. hz = 1.2. Sk =0.1.8. Sk=O.o-d )-2 +(SR2+~V2+A.0 =0.vz J Yp =g(H-h.D.ii sluti za menmje jJ/V/olea fluicia.. i d) snagu pumpe. Sa ovako odredenim protokoll1 brzina strujanja kroz cev 12nos1 2 V3 =4K. I."5". Pumpa transportuje vodu iz rezervoa1'a A ka 1'ezervoa1'ima B i C.5. c) precnik cevi d 5' da bi nivo tecnosti 11 rezervoaru bio konstantan. A.3-9.06. Slika P. SV[=l.3-9 RESENJE: P=156. V= 1. l3 = 1m.. Da bi se blenda uspeSno koristila za merenje protoka ona treba da bude izbazdarena.7.8. 1Q-6 m 2 3 . Odrediti: a) koeficijel1t lokalnog otpo1'a blende~ b) koeficijent Jokalnog otpora velltila V3 da bi Hivo tecllosti u rezervoaru C bio kOl1stantan. Ri R2 Vi 14 =6m.4m.5.=0. l4 =2m. D=60mm. a) .3 W. S. Konacno. SV4=3. d) = 25mm.3. Problem 2.ie lokall'll 01]701' ko.3-10.0183. Dati podaci su: hl =2m. Sv =2.8. iz Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe tecnosti 11 rezervoarima A i C dobija se napor pumpe 2 2 1 ' Vo " '0 lz .2m.1. 15 =3m. i[ =4m. d 1 =40mm. l =8m. iz iz1'aza (2.BleltdCl .5.2.102). 13 =12m. U grani (2) slozenog cevovoda p1'otok vode se meri pomocu blende koja ima karakteristikll K = 0. SR2=0. Problem 2. SV2=12. d l =80mm. dobija snaga pumpe P=874 W. 11p =0.. d 2 =60mm. Tl p =O. d4 =50mm. 1.Jh. d z = 36mm. l2 =5111.Proracu/t slozemh cevovoda 187 koja shodl1o iz1'azu (2. 1[ =12m."4'=4.. v v k SV3=4.Jh I d rc = 1.3-10 . V4 S" =0.2-d +1)-2-= 110. "t'i:~·. tj..63) daje 71.02. SJika P.182.52. Is. 12 =10m. u 71." = 0. 1. da se zna koeficijent njene karakteristike K. "z =2m. SRz=0. d3 =50mm.160 IRe 0.pa ce tada na osnovu pokazivanja manometra h protok flllida biti odreden izrazom V = K. k'. SV2 =·0.3.5. " k. Odrediti snagu pumpe i koeficijent h lokamog otpora ventila V2. d 4 =50mm.~==MF=~.845 m/s. SRl=1. Koeficijent trenja racunati primenom formule '}. Pri radll pumpe mvoi tecl10sti u rezervoarima su konstantni. Dati z podaci su: h.1E: 3 .[ = 1. SV[ =2.015 m 3 Is m l12 i pokazivallje ma110metra h=121mm zivinog stuba.g '0 '2 sa kojim se. Pm =13600kg/m p=1000kg/m RESEN.)+(Suo+ 2 SvO+A.

v = 10-6 m2 / s). Odrediti snagu ugradene pumpe. 1 "" 10m. H = 4m.jednacina (2. V= 10. Napornena: U delovima zadatka pod b) i c) koristiti numericku metodu proste iteracije. Svl = 5.8.5kPa.01 m3 / sm l!2 i pokazivanje zivinog manometra h=40mm. Problem 2.3) i za zatvoreno strujno kolo .63). U slozenom cevovodu. SRI =0. S" == 0.m 6 2 / s. kao i izraze za: koeficijent trenja (2.5. II = 3m. Kako vaii jednakost !J.5.1.3.74 . Sk =0.2. SV2 :::: 13.2. koeficijent lokalnog otpora blende (2. d 4 :::: 50mm. Tecnost struji kroz zatvorena strujna kola. 10 == 2m.p:::: !J.U cevoyodu prikazanom na s1. = 10m. b) laminarno (p=8S0kg/m 3 . Svo := 2.8). P. 11p = 0. S druge strane ova razlika pritisaka semed pomocu diferendjalnog manonietra i ana iznosi !J. d) P=950.9) snagll P=321 W.3-12. . Svl = 1.8. d 2 =40mm.4 W.P m :::: (Pm .P == 8 79 . meri se protok vode pornocu blende Cija je karakteristika K == 0.3-U. Cija je relativna hrapavost 10-3 (p = 1000kg / m3 .pm . to se iz nje dobija koeficijent 16kalnog otpora blende ":JB r = 2gh Pm .5. Za posmatrani cevovod postavljaju se Bernulijeve jednaCine: za nivoe 0-1 '3 .3. 14 = 4m. Slika P.3-11 pumpe (2. RESENJE. = 10m. Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantni. '2 '3 SR2 = 0.102). d l = d 2 = d 3 = 200mm.6.3.77 RESENJE KoristeCi jednacine: Bernulija. ako je strujanje: a) turbulentno u hidraulicki hrapavim cevima.~R2 = 0.5. Problem 2. SRI == 0. v=S·10-4 m2 Is). Pm == IkPa.3. (2. Sv3 == 4. PI' == 15. Sv5 = 2.3. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V4 i V2 i snagu pumpe. ds = 75mm. Sk == 0. Dati su podaci: h =2m. II = 5m. c) Resiti zadatke pod a) i b) primenom hicIraulickih karakteristika i Iiacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku zatvorenog slozenog cevovoda.188 ProraculI slozenih eel/ovoda Pad pritiska na blendi kao lokainorn otporu je !J.5. Sll = 0. d 3 = 50mm. 15 == 10m.. 2 V3 P . SV3 = 3.34 .3. kontinuiteta hidraulicke paralelnosti grana (2.p:::: PS B v£ /2. do = 300mm. u grani (3). 2 YJ p =80%. c) d s =65mm.5. dobivaju se trazena resenja Sv4 = 66.1.p) gh. Dati su podaci: d l == 75mm.12a vod (1) sluzi za regulaciju protoka i naziva se optocni vod.9) b) SV3 = 1. = 5m.

b) Kako za laminarno strujanje za odredivanje koeficijenta trenja vazi izraz (2.-1= VO II 1"F ). 2 2 2 i za zatvoreno kolo ° kao i dye jednaCine kontinuiteta '0 Vo II v1 Yp = (Su +2svo +11.k +1'2 T+ 1)2+(I:.d 2 [3..11(10 +-d2 -.2 =11.fiih .)0.v b)~ ~ c) Slilm P. ' I = 2 ' 366 m ' s +r +1+OU.0 d)T+(SR1 +SIe +Svl +A.I p. 3 (/3 +l2)1 d 2 +2 = 2716 m -3 G8v I 0'25 '1 " s' SRI +Sk +Svl +0.1 T+ 1)2 = (I:." +1:. to se izjednacine (3) dobija Yp = 39. Kako seprimeuom izraza (2.1.r+l 1 1 1 cije je brojno resenje.0202 i 71."v3 ' " I e ' d Y3" d3 cije je brojno resenje nadeno metodom proste iteracije." +/:.d 1 0 '" RJIe R2 vo .0202.81) dobija 11.0..81) dobivaju vrednosti A] = 0.v3 +A3 T+ 1)2 (2 I 2 3 .do .k +1:.1. Konacno..81) za koeficijent trenja u jednaCinu (1) dobijp.9 J / kg.1..-)' -.stavanjem ujednaciuu (1) dobiti kvadratna jednacina \ I .25.020.RI +I:. iz izraza (2.. dobijeno prostom iteracijom. takode.0 == 0.3-12 a) Uvrstavanjem izraza (2.l.-1.1 +11.(1O-3+ 68V . Kako iz jednaCine (4) sledi v 2 =V3 to se shodno izrazu (2. a) """ i le.102)sledi vreduost P=7960W.I 'd+ l)T ' 1 2 2 (3) V2 =V3 .259ml s.. '"u .3 ==0.39) to ce se njegovim uvr.1..Sa ovombrzinom iz jednacine (4) sledi V o = VI (d 1 1d O)2 +v2 (d2 1dO )2 = 2.d 3 u = V3 Ie V3 l It frv 2 Ie ~ Vl1l. se jednacina za brzinu .ProraCliIl dozemh cevovoda 189 za hidraulicki paralelne grane II V1 2 V2 13 V3 ) (I:.2.R2 +I:.. Zamenom nadenih velicina u jednaCinu (2) dobija se jednacimi v 3 = r +r VI == V3 • ~R2 +2sle +su +Sv3 +11. Vo =r~ +V2 (4) I" - " "I [2.1.

2.2.775 m/ s.(~R2 +2~k +~u +~v3 +A3 -1-+2)v3 = 2 . U preseku ove dye karakteristike nalazi se radna tacka cevovoda oznacena sa R T. (grana sa ventilom Odrediti snagu koju trosi Slika P.3-12a ima elcvivalentnu hidraulicku semu prikazanu na s1. Sa poznatim brzinama v] i v 2 iz jednacine kontinuiteta (4) dobija se va = 2. kroz rezervoar B.3-12b.0577 i 11. Konacno.01242m / sm1l2 koja je povezana sa diferencijalnim manometrom u·· kome je ziva.VI .2.99) i (2. prvo.3. pa ce snaga pumpe biti P = pYpVo /.1. i konacno redne deoniee Ko i K123 zamenjuju se ekvivalentnom karakteristikom cevovoda Ke' Prime nom izraza (2.190 Promcun s/ozemlt cevovoda Cije je pozitivno resenje V3 = 1.2. se redne deonice K2 i K3 zamenjuju jednom K 23 .1. pri cemu su koriscenapravila crtanja opisana u Odeljcima 2. karakteristike. paralelne deonice K 23 i K1 se zamenjuju ekvivalentnom K 123 . U tom cilju.2 i 2. Sa ovim koeficijentima hidraulickih karakteristika cevovod sa sl.jK +K3 JK. prema potrosacll P.1. d] "3 °.3 7960 6710 Graficki prikaz dobijanja ekvivalentne hidraulicke.2. Problem 2. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A. Dati Sll podaci: . koja vodi ka potrosacu P. pa ce se shodno izrazu (2. dat je na dijagramu sa sl.3).7) dobija se ekvivalentni koeficijellt slozenog cevovoda (1 1 .2.6 laminarno 488. 11.8 Tabela P.3-13 pumpa. Prcitok kroz instalaciju regulise se pomocll optocnog voda V2).)-2 K e =K0 .9 Yp [J I kg] P [W] 39.081.976m/ s.2.2. drugo. Na ovom dijagramu naznacena je i karakteristika pumpe.39) dobiti: leo = 0. Cije je pozitivno resenje VI = 2.3 J /kg.8 3065 3 3551.3) i (2.9 42.4 Ke 1546 1899.102) daje snagu pumpe P=6719 W. P. (i=O.1.7 2 1524.101) dobivaju se koeficijenti hidraulickih karakteristika pojedinih deonica K. Zato ce se sa pojedinacnih karakteristika preCi na ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku. koji shodno izrazu (2. iz jednacine (3) dobija se napor pumpe Yp = 42. turbulentno 463. U cevi precnika d=50mm.1 = 0.0506.3-12 ° 1 3852 4136. e) KoristeCi izraze (2. P. P.3. blend a karakteristike 3 K =O.3 5091.2 = 0.3-12c.1.:rt p' Rezultati proracuna dati su u sledecoj tabeli .2. Kako iz jednaCine kontinuiteta (4) sledi 1'2 = V3 to se uvrstavanjem ove relacijeu jednaCinu (2) dobija lcvadratna jednacina 2 I] V 12 + 13 2 (~R1 +Sk +~v] + l)v] +64. ugradena je.3-13.112 m/ s. OCigledno je da u cevovodu postoje redne i paralelne sprege izmedu nekih deonica. +l 2 +-) sa kojim napor pumpe iznosi Yp = KeVa2.

3 = 10.v5 +A.-..61/ s. /"2 ·2 .5. Sv5 == 10. <'. 13 ==8m.z4(SR +Skl +<'. ==6m.75.5. Svo .5. Pv == 800Pa. odrediti.5. SR = 1.u +2Svo +11. r.11.5. Su =0. Sv3 == 2.= 0.5. TJ p == 0..u +Sk +<'. SR2 = 0. 12 == 3m.1 = 4. A.2 +11. upravo tim redam.3-14.lE" Radi kraceg zapisa llvesce se koeficijenti hidraulickih karakteristika cevnih deonica 8 fa 8 /1 Ko ==~(<'.351/5.-+1) . It == 2m.R +Sk +l. Sk =0. S2 = 9. kao i odgovarajuce jednaCine kantinuiteta. =0. do == 120mm. p= 1000kg/ m 3 • Slilca P. SV2 == 2.- Kako vaii i drugi uslov hidraulicke paralelnosti K4V42 =K1V. k vs 12 =6m. koja glasi gh = Kl52 . P. n~ . do == 65mm.. dobija se snaga ugradene pumpe P==308 W.. == 8m. n d4 4 n d5 c5 Da bi se odrediIa snaga pumpe potrebno je poznavati protok i napar pumpe. d l ==80nun. <'.3-14 oclrediti: a) snagu ugradene pumpe.= 2. '2 Vs == Jgh / Ks = 18. d 4 = 60rrun. a zatim koristeCi Bemulijeve jednaCine za nivoe tecnosti u rezervoarima A i B i za zatvoreno strujno kola (deonice "1" i "2").-) ...7.-. dobija protok 2 1Z =V5 (1+~K1 / K2 +~K1! K3 )-1 =8.02.2 + K5V52.Fromcun slozenih cev'Ovoda 191 Pm == 3kPa. Kj =--. Dati su u podaci: h==4m. SV4 == 11. n~ a n~ I 8 .T+ 1) . d 2 == 60mm. zato ce se ave veliCine.v4 +11.R +Sv2 +1. 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 1-1 i 0-0. RESENJE" Odredivanjem protoka blende. IIp == 0. Sk =0.K4 =7.vj +Sl +/l-'d+ 1) .3-14 RESEN.-.. Za zatvareni cevni sistem sa 81.5.025.v3 +S3+A. =K2V2 =K3 V 2 2 3 VTj Zatim se· iz uslova hidraulicke paralelnosti deanica K/..2 i jednacine kontinuiteta V5 == VI + V +V3 .. ds =lOOmm. dobija se protok n~ 2 8 K2 ==~(<'.8.2.7. SR1 == 1.-+1). d 1 == 80mm.. SVI = 1.. Svl == SV2 == 1.28115. . 13 K3 =---z4(SR +Skl +<'.8. Su ==0.. pIVO.-. SRO =0.3. '4 'I Is == 10m. d3 == 80mm.-+1). h =100mm. to == 12m. H == 1m. to se njega dobija pratok kroz optoeni vad V4 = "K1V1 +KsV5 I. d2 == 50mm. K5 == -2:4(l. to == 4m. ProDlem 2... 3 8 14 8 Is K4 =~(<'. h SkI = 0.5.. i b) napor pumpe posreclstvom ekvivalentnog koeficijenta hidralllicke karakteristike slozenag cevnog sistema.2.

P..vl =4.3-16 vodase llalazi na tri nlvoa.2.3-15."~+L~+[K'+(k+ k+ Sa kojim napor pumpe iznosi Yp klTT d10497 = K.R + 2C.3-15 I Yp = ghj + (C. sa kojimje snaga pumpe P=299W.. v k'---~--~----~----~ VI R V2 Slika P. ProDlem 2.Y2 =3.5. Nivoi vode na svim etazama su konstalltni.:38m.4 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo.-d-)V 1 +2v(Su +Sk +Sv2 +/. '2 2 cije je realno resenje Vj = 1. t.. SR:=: 1.=0.5..245 ml s. + Kl'4 2 ::: 74J Ikg.T)T+(SR +2C. U rezervoaru sa s1. u kome sn deonice (0) i (4).==tI h2 1 ::: 1O. Potom se iz jednacine (1) dobija napor pumpe Yp = 119. b) Primenom izraza (2. U potisllom cevovodu na dmini = 5m meri se pad pritiska pomocll diferencijalnog manometra sa zivom. t. Na kraju. 12m. Odrediti: a)snagu ugradene pumpe. 'a .k +Sv2 +A.v + A~ + 1) v I 2 1 2 2 Y = gh2 +(Su +t.. podaci: d = 40mm. hI ::: 1= 15m.VI + A~) _ RESEN. d + 1)2" ' p i jednacine kontinuiteta V2 2 2 2 v ' (1) (2) Vo =Ii. Potrebe u rezervoaru C su ri" = 2.d")V 1 r -L 2 g(hz -h )+(Su +Sk +Sv2 +/cd)V lJ= 0.7) za paralelno povezivanje cevnih deonica dobija se ekvivalentni koeficijent hidrauli6ke karakteristike K.54) snaga pumpe 1znosi P=2393 W. +V2 . iz jednaeine kantinuiteta primenjene za raeYU dobija se protak kroz pumpu f/o ::: V5 +V = 25.." 1z Bernulijevih jednaCina za nivoe 1-0 i 20.1.2. 1.75 J Ikg. b) karakteristiku blende koju treba ugraditi u cevovod umesto meraca pada pritiska na duzini 10 da bi pIotok i pokazivallje bili isti. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A i B u rezervoar C. 10m. Pumpa prebacuje vodu iz dva donja u gornji deo rezervoara.592 m! s. Sk::: 0. 'Il p =80%.88 1I s. 2 Su = 0. ProDlem 2.192 Fromcun slozemh cevovoda Konacno.2. t.v = 1. Nivoi vode u svim rezervoarima su konstantni.. kada je ree 0 protacima. dobija se kvadratna jednacilla 1 11 -/2 2 12 (Sv1-Sv2 +/.CA~I=0v" 11 1 1-. dobija se napor pumpe: }~::: Ki'. I Is.1E Prema projektovanom protoku brzina u cevi ka rezervoaru C iznosi v =4T/ I d 2 n ::: 1.3) za redno i (2. shodno izrazu (2.'fi==:!=.5." +s/c +C.3-16.V02 = 74 J I kg. h2 1= ::: Sm. Dati su f=' ~=~~r-=I"'·T~v""d.3.02. Odrediti snagu pumpe koja obezbeduje projektovani pratok. koje glase v~ 2 + (C.y +1.

b) c) K=O.7 . Lo' h.v1 =4. ~u == 0. dok je . Dati su podaci: D=50mm. I == 15m.8. d.4 . ~______ . Pm == 13600lcg/m3. h1 =1m. Tip =80%. ('. d 3 == 40mm" d 4 == 30mm. a potom odrediti snagu pUll1pe. d == dl ==dz ==40rtun.5. I \ \ odredjuje brzina isticanja mlaza v = ~2gh . sa kojom procI.Ventil u prvoj cevi ima koeficijent lokaJn()g otpora ~1'o. LV3 Slika P.2.\. ~R1 =0.Prora(Yun J'iozelulz eel/ovoda 193 c) protok vode od srednjeg ka donjem nivou kada pnmpa nije u pogonu.02.6.k.5m.. - - - I" a "' Ie 1 D P== lOOOkgim J . Poznate veliCine su: do. L.. S1'4 == 13. Hi (g) u IH" vo Ie (D VI V2 cD 1.Problem 2. 11 == 2m.:\~11 = 5m.5. Dati su podaci: p =: lOOOkg / m 3 . Slika P. Blenda je povezana sa zivinim manometrom Cije je pokazivanje h=125rnm.."2 .014m /sm 3 1l2 v . Da bi svi mlazevi imali iste visine treba podesiti otpore preostalih n ventila. ~1'3 =15. Pmo == lkPa. Pv = SOOPa. 12 = Sm.Problem 2. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V4 tako da nivoi vode u rezervoarima budu konstantni.. ~u' ~k' Svo' ~v' Sin. Tip = 0. Fontana ima n+l mlazeva visine /Z. Tip. d 2 == 45mm. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara B i C u rezervoar A.65!/s.--~~~~~~-:J-h2 = O. ~1'-2. P=450W. ~R =0. p. 1. 1±"'=-==-~t1 .n /4. Pm == 13600kg I m3 .)k tecnosti iz jednog mlaza iznosi r/ = vd.7. 1.F-~~~~~k V1 =4. r t ~ r Jh P I' --. H.~R' Sr' ". ~"l =2. Prema tome. ~v =1. A=0. --.. Pm I d Ie = 4kPa. 12 = 8m. h2 == 6m.5. v RESENJEa) P=1916 W.2 = 3. ukupan protok isticuCih miazeva je Ii-a = (n + l)V. iiznosi h. hi == Sm.5. '4 = 5m. 13 = 10m. Ll~ RESENfE: Sv2 = 58. A == 0. Ie C. Kako je visina svih mlazeva ista. Voda istice izcevi kroz mlaznike izlaznog precnika do.2. Odrediti: a) koeficijente lokalnih otpota svih nventila.. I )'h ~I -SR2=0. do == 60mm.3-18.O . I =15m. v 2 /2"" gh . ~R = 1.5. b) snagu pumpe. to ce protoci u' n+ 1 cevi bi ti isti. RESENJE" Najpre se iz Bemulijeve jednaCine za preseke 1~ 1 i 2~2. ~-----.3-17.k =0. D.2. U grani precnika D meri se protok pomocn blende Cija je karakteristika K = 10-2 m3 / sm 1/2. fo == 10m.3-16 .5. h = 120rnm. H2 == 4m. H1 == 3m.3-17 ).1'0.. d1 == 40mm. Ie . d = 50mm. (.02. Prema jednacini kontinuiteta ovajprotok claje brzinu u cevi Vi = v( do / d) 2..-l.

J(Sr +A D)T 2 .. 2 ~ IiL-. Dati Sll podaci: H=)Om..2.!!. U deonici precnika d l H meri se pratak pomocu blende cija je karakteristika K = 0...9).):5..j)V.2 d dabija se koeficijent lakalnog otpora ventila S.====~===::::~======:. C. PrOD/em 2..1)(7) 2+Sm+ 1J"2' I do v 2 koji shodno izrazu (2. 10.194 ProraCit1Z slozenih cevovoda h .:0.{". 100. 8. 10.--iXl-~ vt k V U :="."". (i=1. 15.. ~ V2 rd ====. RRfENJE: Protok izmeren blendolU .%n".?' Da bi se poznavali koeficijenti otpora svih ventila indeksu i treba dati vredp.8.-f0. 120 mm. d. Slozeni cevovod ima 9 deonica precnika d t .d. u kojima su otpod dati ekvivalentnim koeficijentima otpora C.osti i=1. '% vo 7' vt tit I. (i=1..(S...ana sa manometrom koji ima pokazivanje h=lOOmm.2" . J=I L d. 20.9).=5. ..102) daje snagu pumpe.. 60. "~"""i'#""i<'~"".''''.""»fi%""'~""')lm.." = Svo ./!-:-7=%ib94"".. b) 1z Bemulijeve jednacine za preseke 0-1.n.2. 1·······1 · · ' · l · · · i ' i 1 TiTlT'rnCI 2 ·········\9):~ ~ .. i on daje brzinu Vj = (11+1.3-19.05m3 /sm1/2 i koja je pove:<.. =?M"". 12.. Odrediti· smigu ugradene pumpe.j)(d o I d)2V.:%""!.. 70. 15.. l1p = 0..j). 100.+2Sv+2Sk+AD)(D2n) La 4Vo 2[ (SR+Svo+ A-.1. 100.2. p=1000kg/m 3 . 100.::==~ '·.. Sa koeficijentam C1 obuhvacenjei lokalnL otpor blende.2 v 1 V v2 ~ L· v~ (SR +Svo +A-.~ R r Vn R Slika P.=150. 5. ___ =1::=== tit if: f- VI ~ vi ~~ .t.""'''.1)2+(Sm +l)"2=(SR +SVi +A )2+(Sm +1)"2+ f... a) 1z uslova hidraulicke paralelnosti O-te i i-te deoruce I V . +A D)(D)4 L(n + 1. 70.""J&"""f}"":%""<{".l@""*"":im"':!?h:d·~m~""?%i!""'. dobija se napor pumpe Yp=gH+(s.i'&""lm".3-18 protok u bilo kojoj magistralnoj deonici Vf =Vo - jV = (n + 1.. ."j)..

7).Froraatrl slo:ienih cevovoc/a 195 iznosi r~ = K Jh = 15.-+ k +K. 10.3-21 Slika P...80.211/s.6 J I kg.43 (1/s) 2 ' . i b)· nacrtati· ekYivalentnu hidrauliclru karakteristiku..7). Podaci: di=lOO.7) dobija se koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike Ke=Kl+{ rb-+[K2 +( rb-r'2+K7rI/2+ "l} K 3 "l/K4 "'>. r fT +K.!E..1.. 20.r/2 dobija se protok b) Slika P. Odrediti ukupni protok tecnosti gustine p = 900 kg 1m 3 ako je porast pritiska u pumpi Ap =72 kPa. rb-+ rb-}-2 +C rb-+ rh-.EN. U deonicama zatvorenog hidraulickog sistema poznati su precnici cevi d j i ek:vivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1.JK: +. hidraulickih karakteristika pojedinih deoruca su K j =20.6 Problem 2.3) i (2. 60.7) dobija se ekvivalentni koeficijent 2 hidraulicke karakteristike cevovoda K. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola Ap == K. . Uvodenjem koeficijenata hidraulicke karakteristike K j = 8Cj 1dtn2 (i==1.. 27.[K.. K. a) Odrediti ukupan pad pri tiska zatvorenog hidraulickog sistema.102) snaga pumpe iznositi P==2197 W. 40./K5 . 100 mm. .3.3=20. RESENJR a) Kako je za zatvoreni hidraullcki sistem ek:vivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike K (1 1 )-2 K e = . + 3 + (1 I 1 1)_2 Pa JK: + . pa ce shodno izrazu (2.2. 70.431-10'. RES. . Koeficijenti. U jednom zatvorenom hidraulickom sistemu razni potrosaCi su redno i paralelno povezani. 10. .78.2 = 111. .3-21. i koriscenjem izraza (2. i primenom izraza (2. . {j-f.3-20 Problem 2.2. 62.5.Uvodenjem koeficijenata hidraulicke katakteristike K j = 8pCj I (d j n)2 (1=1. r)-=JApIKe =17. . + JK.41 Pa/(l/s)2 i=1.2.-=lO. 13. =2.3. .81/ s..2.[K.v'.23.)~2=52248.2.7. = 13. "K6 "Kg "K9 1z Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 dobija se napor pumpe Yp = gH + K. 30.3) i (2.5.9. + JK. Ukupni zapreminskiprotok vodeu sistemu je V". 220 1/ s.9). 7. 80." +{ k+[ K. Strujanje 11 cevima je turbulentno u levadnitIloj oblasti atpora.5. C. 80.

.3). = canst. V_'_/-4"~_p_' M N __ L_'2]_'d_:--. I1p. ~ == 128pv Tt. L=95m. Na mestima grananja i spajanja cevi kao i ostale lokalne gubitke zanemariti.3). za piikazani cevovod sa s1.2.1CV)] .5 V.24a) vaZi uslov V. A=0.2. n dj 4 pMN . D=50mm. Ai=0. b) turbulentllo u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. Zadate velicine su: d p Ii' Ai U=1. . dobija se dijagram hidraulicke karakteristike dat na sL P. Odrediti zavisnost pada pritisaka izmedu tacaka MiN od protoka ako je strujanje u svakoj cevi: a) laminarno. == canst pa ce ukupni pad pritiska izmedu tacaka MiN biti 11 128pv " n Ii I1PMN == LI1Pi = . Zapreminski protok V tecnosti gustine p i kinematske viskoznosti v isti je u oba slucaja povezivanja cevi. -d -2 == .3-21b..2.V L ~ .3-21a. a. 28. V.1.n). i 2.2. . c) Izracullati korisnu snagu pumpe ako je n=3 i ako su dati podaci: d i =25.2 Ai ..2. b) KoristeCi.26). p= 985kg/m 3 .3.032 (i=1.196 Proracun slozemlz cevovoda to ce ukupni pad pritiska iznositi I1p == K/ 2 == 6.5 bar. (1) a) Za larninarno strujanje koeficijent trenja odredujese primenom izraza (2. 30mm.04. . p. v. 0.3-22 RE£ENJE Kako se lokalni gubici zanemaruju to u pojedinim deonicama treba uzeti samo gubitke usled trenja koji se odredjuju primenom Darsijevog izraza (2.2. .3-22. 0. 2) paralelno.035. 1z ovog uslova i iz jednacine (2) dobija se protok kroz i-tu deonicu . 12. U jednom zatvorellom hidraulickom sistemu n cevi precnika d i i duzine Ii povezane su: 1) redno. a) Stika P .. Ii =10.2. a koji ima jedan od oblika Ii V i 8p li'2 I1Pi = PA. 15m. V= 0.2) Kod paralelne sprege (s1.L M ~ _l _dl_~. P.l) Kod redne sprege (s1.3.39): 'Ai = 64/Re i = 16/[f~ I (d. P. r'.3. C'[__.2.21/8. i~l n i=1 d.3-22b) vazi uslov (2. P.1. pravila crtallja opisana u Odeljcima 2. i n dj 2 . tj.2. Frob/enD 2.03. iCijom se zamenOffi u jednacinu (1) dobija linearna zavisnost pada pritiska od protoka 128pv Ii ..n·lO6 nl / s.'=8. I1Pi ==-n-d 4 ~ • (2) ! a.2.

za koliko se tad a poveca protole transportovane tecnosti lea deponiji.lbar. . Smatrati da snaga pumpe ostajekonstantna.l) Posredstvom jednaCine (1) dobija se ukupni pad pritiska za rednu spregu 8p '2f. pa zato vazi puna kvadratna zavisnost (1).768m/s .25.~1 Ii.3 kW za paralelnu spregu. S" == 0. koja trosi P=7. Sekondarno strujanje se ostvaruje protokom kondenzata Vj == Sf Is. d== 80mm..s/ozenih /eJloJloda cijom zamenom u jednaCinu kontinuiteta V == 128pv /).2) Za paralelnu spregu se iz jednacine (1) dobija protok /). gustine p == 1000kg 1m3 . SkI ~ 0. P.75.2 7t V= S. a rade obe pumpe. D=200mm. .4 rednu. i P=5.3-23 sluzi zatransport i r z = 200 m3 I h kondenzata.Proracun.v2 := 4V2 / D rc = 1.=IT J • ~ V. S obzirom da radi sarno jedna pumpa to vaZi jednacina kontinuiteta V =:: Va iz leoje sledi v == vO' 1z Bernulijeve jednacine za preseke 0-1.995m/s .2.=1 n V n d' b) Pri turbulentnom strujanju u hidraulicki potpuno hrapavim cevi~a koeficijent trenja nije funkcija ad Re-broja./). a zatim se iz jednacine kontinuiteta 8p /).=1 L.PMN::: 7t 197 LV.v=4(V1 + Ti2 ) I D rc = 1.PMN == L. H == 2m. kW za ProDlem 2. odnosno od protoka. SRI =1. i 2 ==)OOm. Ukupan pad pritiska u zatvorenom hidraulickom kolu je L 1 4)/ " /). Gubitke u raevama RO i R zanemariti. b. REfENJE' a) Na osnovu zadatih protoka dobivaju se brzine: 2 2 z Vj =4Vj Id rc=O. odredjuje pad pritisaka V ".=l ?ell)) c) Nakon provere reZima strujanja sledi da je Re = Dn v 4~ D == 226969 sto odgovara turbulentnom rdimu strujanja pa zadati podaci vail. I=:: 5m.PMN +pA. Konacno. Vod (1) sluzi za stvaranje sekundarnog strujanja koje sprecava talozenje prljavstina na dno rezervoara R.n g" 2 . Pumpa Pi je radna a P2 rezervna.3-23. Sk =:: 0. n . b. A.-s • . d) 2 (L. Sv == 1. samo za deo zadatka pod b). I. =-2 V L/A. SR2 = 0. leoja glasi . Dati su podaci: Pm::: O. a)Kada radi sarno jedna pumpa. i V • 2 b) Kada se zatvori ventil VI.03. U instalaciji se nalaze dye paralelno spregnute pumpe. od rezervoara R do deponije D. Postrojenje prikazano sa s1.15.928 m/s. 11 == 10m.PMN = .5 kW.pV ima brojne vrednosti: P==41. kroz bilo koju deonicu. korisna snaga pumpe P == /).5.=1 d. odrediti koeficijente lokalnih otpora ugradenih ventila VI i V tako da se ostvare zeljeni protoci V. D 2(D2n)~ .5.27. 'sledi . = 0.P.P== /).

D.. Dakle.v2 +1. a) Odrediti l~kupan protok tecnosti ako =15 ~g ({)2. ~ + 1) v~ 2 I 2 V (1) (~u +2Sk +2~kl +2~v +A D)2+(~RI +~vl +A"d+ 1 )2' dobija se koeficijent lokalnog otpora Sv] =:1. Yp2 =760 J / kg. Visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima je H.roblem 2.Ie Deponija k k I.2) koeficijenti hidraulickih karakteristika.Ie I.2. Yp ~ =: Pl1 p / pT/o koji sledi iz (2. +V2 ).65. P.. i na kraju iskoristi veza f/o =: V 12. b) Povecanje protoka ostvaruje se ukljucivanjem i rezervne pumpe. i r 2 instalaciju treba uregulisati tako da se na ventilima dobiju otpori Sv] odnosno ~V2 . g Yp ] =: 790 J (kg. Dve pumpe (s1.. ~ I~ fr R2 V2 Iz..0:<\ u . .]1 (T~ +V2 )a =22%. pri cemu su veliCine Ki (1'=-. DakIe.Ie k frv Slika P.81/ s =: 266 m3 / h. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo 2 1 2 • 31 V' I VI Ip =: posle zamene napora pump~ izrazom b) l +(SRZ +Sk +t..zs-+ 1+4(2~k] +2~v+6. dole je u gIavnojcevnojdeonici gubitak Yc K2 = KV 2 . P.D) V + gHV --. K = 20 :g (f)2.-p.3-24. H=20m. +2Sk +1..2.3-24a) su paral~IIlospregnute i transportuju tecnost iz rezervoara A u rezervaor B.20. U cevrum deonicama u kojima se nalaze pumpe stujni gubici su dati izrazima 1~] =: Kl'j2 i Yg2 = K2V22 ..3-23 Yp + P. . su dati podaci: K] = 10 d ({)2 .1.=: 0 . leao i zatvaranjem vel1tila VI Cime je r~ =0. dobija se kubna jednaCina 8 [ 2/+12 1 1 ] ' 3 ' 2Pl1p D 4 rc 2 ~u +3~k +~V2 +A----. ~) l~ +(2SkJ +2sv +1.1.D. Cije je pozitivllO reilenje V = 73. pa zato vazi jednaCina kontinuiteta r? =: 2Vo' Kada se u Bernulijevu jednacinu (1) uvrsti napor pumpe Yp = Pl1 pPIjo' Clanovi sa brzinama pretvore u Clanove sa protocima. povecanje protoka u slucaju pod b) U odnosu na slucaj pod a) iZllosi [Vb + (V. jet su grane sa pumpama identicne.D. = gH +(s.198 PrortlGun s/ozemh cevovoda lz -fabrikc - . U ovom slucaju protok u raevi RO se deli na dye jednake koliCine. da bi se ostvarili zeljeni 1 protoci V.102) dobija se koeficijent lokalnog otpora ventiia ~v2 =: 1.

s!.Proracu/'l s/o. a gubici Ygl i Yg2 ll10gu cia se zanemare.2 . d) ako su pumpe razliCitih (nejednakih) karakteristika (Ypl > Yp2 ) a zanemaruju se gubici Y i Yg2 . P.K l ) . 2 2 (K 2 .:: Yg2 .)V 4 +[ZAB+4Ki(Kz -K1)(Yp1 -YpZ )] V 2 +B=O.2 .2. . c) Yp1 == Yp2 ' Yg1 . d) Yp1 > Yp2 ' Ygl == Yg2 == 0. Ygl == Yg2 == 0. A="K(K2 -K 1 ) +K2 +KIKz ..iima se nalaze pumpe PI i P2 i ona iZllosi (2) . Bez obzira kakve Sli karakteristike paralelno spregnutih pumpi i odgovatajuCih cevovoda. Karakteristikeparalelnospregnutih pumpi: b) Ypl == Yp2 .2. +V2 . cije reSenje y" =5 lis zaclovoljava sistem jednaCina (1). pri tome livodeCi konstante 2 K .. V=V. RESENJE a) leclnaCine koje definisu problem su: dye Brenulijeve jednacine (postavljene za Ilivoe tecnosti u rezervoarima ALB) i jednajedriacina kontinuiteta.:: Yg2 . Ypl =gH+K1Vl +KV . gl e) ako su pumpe razliCitih karakteristika (Ypl > Yp2 ) a gubici Yg1 i Yg2 se ne mogu zanemariti.B= K (gH-Yp1)-(K2-Kj)(1PI-YPZ) ' 1 1 2 dobija se jednacina cetvrtog stepena CA z -4Kj K. .3-24a) treba cia bude ista za obastrujna putall ko. (1) Eliminacijom protoka Ttl i V iz sistema jednaciIla (1). .2 .3-24 a) Dve paralelno spregnute pumpe.2 . energija u raevi R (v.. e) Yp1 > Ypi'Ygl . koje glase: . y y+ b) y a) A +-------'---'----4-_ d) V Slika P. Strujanje je turbulentno' u hiclraulicki potpuno hrapavim cevima. Yp2 =gH+K2V2 +KV . c) ako su obe pumpe istih karakteristika a moze da se zanemari sarno gubitak Yg2 .'.zel'tih cevOJ/oda 199 Nacrtati hidraulicku karakteristiku sprege pumpe-cevovod i ucrtati radne tacke spregnutih pumpi i svake ponaosob u sledeCim slucajevima: b) ako su obe pumpe istih karakteristika.

P. Povlacenjem. ali da se glibi<. pa se tako dobija protok 2VA u tacki E koja lezi na rezultuj.3-24c je ocigledna da radnim tachE'·]' pmnpi odgovaraju razliciti r~ i V • . Pavlacenjem vertikale (V = const) iz tacke D dabija se u presek:u sa krivQmYp1 radna tacka pumpe RTl. Sa s1. Da bi se odredile radne tacke pojedinih<pumpi.3-24b protoke iz tacke Atreba sabrati.. P. tada treba dobiti redukovalze karakterisfike pumpi..2. iz radne tacke. treba ucrtati krivu Yc ' koja predstavlja hidraulicku karakteristiku cevovoda. koja predstav!ja merge/ski tldeo pumpe PI It ra(vi R Na ovaj nacin. b) Kada se paralelno spregnu dye pumpe jednakih karakteristika i kada se gubici u vodovima do racve mogu zanell1ariti rezultujuca hidraulicka karakteristika paralelno spregnutih pumpi se dobija sabiranjem protoka pumpi pri jednom konstantnom naporu. za slucaj sa s1. Ove tacke se medu sobompoklapaju (RTl=RT2) zato sto su pumpe jednakih karakteristika a u vodovima do raeve gubici se zanemaruju.0 i Yg2 = O. ali ovog puta za potisni deo cevovoda. koji se nalaze na medusobnoj visinskoj razlici hR _ B .ghR. Redukcija hidraulicke karakteristike se VIS! taka da se pri jednom protoku od napora Yp1 oduzima gubitak YgP Cime se dobija veliCina Yp1 * = YpJ . ponavijanjell1 postupka za celokupno podrucjeprotoka.'const u preseku sa krivima Yp1i 1'~2 dobijaju se radne tacke RTI i RT2 pojedinih pumpi. iz tacke na Y-osi. iz radne tacke treba povuCi horizontalu Y=const. pa se tako dobija rezultujuCi protok Vc = VA + VB u tacki C. treba koristiti energiju u racvi. Konkretno. Ovaj postupak je. koja leZi na rezultujucoj krivoj paralelno spregnutih pumpi Yp1 *+2' U preseku la.i u odgovarajuCim cevnim deonicama ne mogu zanemariti.r. dobija se redukovana hidraulicka karakteristika pumpe Pl. donekle. Postavljanjem Bernulijeve jednaCine za preseke racve R i nivoa tecnosti u rezervoaru E. dobija se radna tacka RT. Da bi se nacrtala hidraulicka karakteristika cevovoda. c) U slucaju da su pumpe jednakih karakteristika.200 ProraCYll s/ozemh cevovoda S druge strane u racvi treba da je zadovoljena i jednacina kontinuiteta V=v"j+V2 • (3) lednacine (2) i (3) su osnovne jednacine koje se koriste za crtanje hidraulickih karakteristika paralelno spregnutih pumpi. P.2. 2 ?~'Jtoci . Cime se dobijaju: upreseku sa krivom Y 2 radna p tacka RT2 pumpe P2. dobija se energija u racvi YR =.B +Yc • (4) Dakle. linije Y'.isprekidana linija Yp1 ' Sada se koriscenjem izraza (2) i (3) pri jednom napom sabiraju protoci iz tacaka A i B.ivih Yp1 "+2 i .2. koja se nalazi na rastojanju gh R _ B . prvo.10b. treba redukovati hidraulicku karakteristiku pUll1pe Pl. i u preseku sa krivom Yp1 *' tacka D.3-24c prikazaIi je sIucaj kada je: Yg1 *.HSoj hidraulickoj karakteristici paralelno spregnutih pUll1pi YpJ + 2 ' Kada se ova 'rriva spregne sa hidraulickom karakteristikom cevovoda Yc dobija se radna tacka RT.YgJ . Tako na pro nasI.1. takode. objasnjen u Odeljku 2. Prema tome.

bl 1= 20km. a 2 == 1636. cime se dobija rezultujuca kriva hidraulieke karakteristike YW+2* koja se lomi utacki A. tada se koriscenjemizraza(2) i (3) dobija rezultujuca hidraulicka karakteristika spregnutih pumpi -kriva Yp1 + 2 (sl. Podaci: h == SOm.Smm.3-24d). d1 := 800mm. P. na pI. hrapavosti zida cevi 1) == O. ProDlem 2. Cevni sistem prikazan na s1.2. Opisani postupak za pumpe u potpunosti vaii i za paralelno sprezanje ventilatora. Grad A ima potrebe T~ == 800 II s. LakaIne otpore racunati kao 10% od gubitaka na trenje.3-25. preseka sa .m !s. c) Ako I J J je pumpno postrojenje PS2 u kvaru a u PSi ugradene pumpe iz zadatka pod b) odrediti koliki je tada protok lea gradu A.S. b) Koliko paralelno spregnutih pumpi treba ugraditi u pumpnim stanicama PSl i PS2 umesto pumpi P1 i P2 ako se raspolaie pumpama koje imaju H karakteristike YpI. a grad B V == 500 II s 2 vode. prvo se iz RI povlaCi horizontala (Y=COl1st). e) U opstem slucaju paralelno spregnute pumpe mogu biti sa razlicitim naporima. Prema projektnim protocima slede vredIlostibrzina sttujanja .06·1O:. b2 == 20000. '2:= 6 SIan.S se dobija vrednost apsolutne . p=1000kg!m . krivima Yp1 i Yp2 eime se odreduju radne taekepumpi RTl i RT2.2. s tim sto je tada uputnije umesto hidraulieke karakteristike tipa Y == Jeri") koristiti njen oblik /:lp == Jeri"). a zatim se iz presecnih tacaka B i C na redukovanim krivima povlaee vertikale do. a1 =408.5. 2 = 3787.1.. a) Odrediti potrebnu snagu za pogon pumpi.menja nagib zato sto su hidraulicke karakteristike pumpi razlieite. na pro Yp1 > Yp2 ' a neka postoje i gubici Yg1 i Yg2 • Ovom prilikom prvo se po postupku opisanom u zadatku pod c) dobijaju redukovane karakteristike pumpi Ypj * i Yp2 " Zatim se redukovane krive paralelno sprezu. d) Za slucaj pod c) odrediti broj pumpi koje treba da rade da bi ka gradu A imali projektni protok. H == 100m. Ovom prilikom u tacki A kriva Yp 1+2 se "lomi" . -b. P. 11 3 = lOIan. = a. d2 == 600mm. a povlacenjem iz nje horizontale Y=const i u preseku sa krivima Yp1 i Yp2 dobivaju se radne taeke pojedinih pumpi RTl i RI2. REfENJE a) Za eelicne varene cevi koje se duzivremenski period nalaze u upotrebi iz tabele T.V2 (i=1.2.d) Kada se pumpe razliCitih karakteristika paraleIno sprezu.3-2S sluzi za snabdevanje dva grad a vodom za pice. neka je J~l > Yp2 ida se zanemaruju gubici Yg1 i Yg2 . U preseku krivih Yp1 *+2* i Ya dobija se radna taeka RI~ Za odredivanje radnih tacaka pojedinih pumpi.2).1.v=1. d = 1m. Cevovodi su od celicnih varenih cevi sa stanjem zidova posle duzeupotrebe. U preseku krivih Yp1+2 i Ya dobija se radna tacka RI.

~.~ aj bl _Y pI =8 m = V2. Ovi problemi u vodosnabdevanju resavaj1. Jdgn:· 0 . ReI = 1201l69.78). -bJi"2 (i=1..7. sledi da je strujanje u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. . )025 . sa kojima porasti pritiska u pumpama iznose b. zamenom koeficijenata trenja izrazom \ = 0. au razmatranom slucaju i iz razloga zato sto je snaga jedne pumpe suvise· velika.1. Prema tome ukupna instalisana snaga iznosi P =P 1+P2 = 1398.. sledi pratok ri..2). Sa ovim vrednostima Rebroja i sa podacima 15 i d. =) .202 Froracun s/ozemlz cevovoda 4 . 1m pri cemu su n i m brojevi ugradenih pumpi.lle2 TT 2 V 2 (1) 2 Iz ovih jednaCina.1. Q 2 .. koje glase: Yp1 + gh = 1. iz bila kograzloga van pogona (V2 = 0).1 se ugradnjom vise paralelno spregnutih pumpi. a u PS2 protok V =V. v =-=1592. sledi . Izjednacine (1).H o dT+ 1. n a l +gh b] +Kn 2 = 10431/ s . ill 4Ti"z ill v =_. d) Ako potrehe grada A. b) Probleme snabdevanja vodom nije dobro resavati ugradnjom sarno jedne pumpe.:.5 J Ikg. (V +V )=166).1mpnoj stanlei PSI treba da ostvari protok V =Va / n. .2) tad a svaka od pumpi u p1. slede vrednosti za napore pumpi Ypl = 308. v =-=17682 o en: ] 12 2 ' s·' I c/2 n: ' S' 2 d 2n: S' ' 1 koje daju: Reo = 1561520.1 leI I va . =10431 I s vode..1 u pumpnim stanicama PSi ugradene pumpe sa hidraulickim karakteristikama Ypi == a.1. (i=0. ? I I 2 Ypl +Yp2 = gfJ +1.4 bar.1.PI = 3.11(15 / d.:. Za resavanje ovog zadatka koriste se dye Bernulijeve jednacine. p2 c) Kada su pumpe iz pumpne stanke PS2.1.1licke karakteristike eevovoda K =1! f o ~ !LCdO)4lC·_4_)2 2 Ll\. a tada za odredjivanje koeficijenata trenja vaii izraz (2. Shodno izrazu (2. _ill 4 V .6kW i P2 = 898._ Y . Ako s1. tada iz jednaCine (1) zamenorn hidrauIicke karakteristike pumpe izrazom Yp1 = a l .b2_ .... u slucaju pod c) nisu za protokom od V.1 J Ikg i }'~2 = 1436. koji PSI transportuje prema gradu A. nakon zamene protoka Til = 800 II s.o do + 1\. tada odredeni broj pumpi iz PSl treba isldjuciti.P2 == 14.08 bar i· b.1 leo 7fT + 1. . a shodno algoritmu 2.Rez = 1000974.5.b/T2 i uvodeCi koeficijent hidra1. ? I va ? 'I v]72.102) dobivaju se snage pumpi P I =500. ..1 d] d1 . Zamenom ovih protaka u izraze za hidraulicke karakteristike pumpi slede brojevi ugradenih pumpi u pumpnim stanieama n = Va .7 leW.4 kW. .

IIp] = ll p2 = 0. Interesantno bi bilo razmotriti kolild utrosak energije pri radu tri.v2 = 2.3-26 Slika P.4 W. v = 0.2 A.m Is. C.8. 13 == 10m. Problem 2. Odrediti snagu koja je potrebna za pogon pumpi.2 12 v. a koliki pri radu svih os am pumpi..p] II v~ I v2 =gh] +1. 6 2 RESENJE: Posle odredivanja pojedinacnih snaga pumpi sledi ~ == 170 W P2 = 67.1. u ovom slucaju.v] = 1. Smatrati da je. Istovremeno voda se vraca iz B u C i struji iz C ka potrosacu P sa protokom V = 3. pa je nivo vode u njemu konstantan.69 bar i /!..1. odnosno 1(S)==447.. hz = 3m. Prema tome.3-27. Ovde treba napomenuti da dobijena resenja vaze sarno ako ena pr.k = 0.V3 = 4. V= 1. Pumpe Pi i P2.. koje imaju poraste pritiska /!. Podaci: hI =40m. Podaci: h] = 5m. Strujanje je turbulentno u hidraulicki glatkim cevima.4 W pa ce ukupna snaga biti P == p] + P2 = 237. Pumpe Pi i P2 transportuju vodu iz rezervoaraA u rezervoare B i C. 10 = 100rn. to povremerio treba da rade dye pumpe (V] ==724 lis).8.106 cm2 ! s. p= 1000kg! m3 . llP] = ll p2 = 0. C. Odrediti protok vode lea rezervoaru C. C. 2 RESENJE Iz Bernulijevih jednacina P /!.2 "'7fT /!. Rezervoari imaju konstantne nivoe vode.511 s. d l ::: 50mm. (.6kW. I] = 6m. dye) pumpe mogu da "izbace" vodu do mesta racvanja cevovoda.3-26.Proracttli sfozenih cevovoda 203 nl =V] In] I(G]+gh-KV1z ) =:2.2.2 "']---ct.P2 -p-= ghz +1. C.102) s1edi Ib==97. a povremeno tri pumpe (VI =870I/s).2.7kW.P2 == 1. Lokalne otpore racunati kao 20% odgubitaka na trenje.8. d 2 ::: 80mm.236 bar transportuju vodu iz rezervoara A i B pre rna rezervoaru C. II ::: 150m. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim proticanjem vode kroz njih. moguca je znacajna usteda elektricne energije.06.63). Kako je novoodredeni broj radnih pumpi 2 < H] < 3. 12 == 90m. do = 100mm. i jednacine kontinuiteta V == VI + V2 ' sledi veza .4.h2 ::: 10m. l z = 10m. Shodno izrazu (2.5.R2 == 0.10.7f2' 2 (1) u kojima se za odredivanje leoeficijenta trenja koristi izraz (2.4.RI = 1.0. VI PI VI '-------~R~2~~I~~-'k RI V2 P2 V2 Slika P.p] = 4.T+ 1. 10 = 4m. Rezervoar A je veliki. c.3-27 Problem 2.43. I v "'2 d T+ 1. strujanje u svim deonicama kroz hidraulickiglatkecevi.

d = lOUmm. Odrediti: a) ekvivalentne koeficijente otpora deonica (4) i (5). ..7 . 50. Slika P. Sv =2. .3. C2 = 10. C3 = 65. vraca u rezervoar A. ..6). Cs = 45. d.017ml s. . C7 :::: 40. Odrediti: a) ekvivalentni koeficijent otpara deonice (3).5. .8). Pajedine deonice slozenog cevovoda i=1. Pm = 19620Pa.--I_gh _1_.60.0 II s.. RESENJE: a) C3 = 3.29.3-28. . Cs =8.351ml s d Jl J J cije je brojno resenje dobijeno numericld. SlI =0.2.~ (-j-)5/4 (-j-)2 vI d {d + (-}-)2L l~ d II (d~ )5/4 vt4 -l 4l7P/4 }417 = 1.3-29 Problem 2. voda se povratnim cevima. 100mm (i=1.8 imaju precnike di iel0tivalentne koeficijente otpora Ci • Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantIli. odnosno trazeni protok liro = 8. 112 :::: 20m. hI :::: 30m.02. iz ovih rezervaara. Cs :::: 9. CI = 5. a p I II l[ J S/4 sledi jednaCina vI ={ B . Problem 2. C i D.3-28 Slika P. 150.. U pojedinim deonicama precnika d i otpori su dati sa ekvivalelltnim koeficijentima otpora ~ (i=1. CI =10. b) snagu ugradene pumpe. C4 =10. Voda se. Sic =0. b) P = 7029 W. TIp =0. h = 2m.50. 150.3-29.80. b) P = 5877 W.204 Proracun s/ozemh cellovoda (2) /:lp d B::::. Nivoi vode u svim rezervoarima odd:avaju se konstantnim stalnim proticalljem vode kroz rezervoare. kaskadno vraca u rezerVaar A... iz rezervoara C i B. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B. 80. . 100. C2 =50. .7. h3 = 10m. RESENlE: a) C4 = 42. p = 1000 kg/ m\ TIp :::: 0. i posredstvom koga se iz jednaCine (2) dobija brzina va:::: 1. H:::: 5m. Pumpa trallsportuje vodu iz rezervoara A ka rezervoarima B i C. i b) snagu ugi:idene ptlmpe. =100. Podaci: I:::: 5m. Podaci d..60.6'.2. C6 =20. Pv = 981OPa. Istovremeno..3 . A=0. .8.. 200 mm (i=1. C6 :::: 35. = 200. 100.

i obrnuto. i on zavisi od mnogo faldora. Pojava kavitacije je poznata jos s Inaja XIX veka. ali i pored toga svi fenomeru vezani za ovu' pojavu nisu dovoljno razjasnjeni. koje se naziva "hladno kljucanje". dolazi do osteeenja materijalaatase pojava naziva.2.4. lokalni otpod. sifoni turbina. samo se burna isparavanje tecnosti naziva kljucanje:Sa aspekta proucavanja kavitacije interesantno je kljucanje na ruiim temp~raturaina. iIi na njoj. Stvoreni mehurovi pare bivaju nosf:ni strujom tecnosti. vrste fiuida.zina. i to tako: sto je veei pritisak veea je i temperatura kljucanja. koji se nalazeu obUku mehurica.4.1. te je otuda. temperature teenosti. vibracijama. Opste @ k:a!vitadji U tecnosti koja struji moze da nastane pojava leoja se naziva kavitacija. Pritisak kljucanja teenosti zavisi od temperature.. Kavitacija pocinje kada pritisak tecnosti ima kriticnu vrednost. iz bilo kojih razloga. Mesta u hidrosistemima na kojima se javlja kavitacija su: usisru cevovodi. Pri leavitaciji formira se parni mehur ili kaverna. tj. na predlogFruda. Nairne. rezima strujanja. Smanjenje pritiska moze biti prouzrokovano prekomernim padom pritiska ili lokalnim ubrzanjem struje teenosti. kavitacija i dobiia ime. jer je praeena: sumom. Zavisnost pritiska kljueanja vode. u veeoj ili manjoj meri. dode do smanjenja pritiska. Kada oni dodu u polje povecanog pritiska prestaju uslovi za opstanakmehurova pare. formiraee se prvi mehuriCi pare koji predstavljaju pocetak kavitacije.4. Medutim. Kada pri strujanju tecnosti. Razlog tome je sto kavitacija predstavlja veoma slozenu pojavu i to sa aspekta hidraulickih. Formiranje prvih mehurova pare predstavlja poeetni stadijum kavitacije. Pod kavitacijom se podrazumeva nestacionarni proces stvaranja. polja bJ. povrsinskih napona. hernijskih i elektricnih procesa koji se tom prilikom odigravaju. U tecnosti postoje nerastvoreru gasovi. rasta i kondenzacije parnih mehurova. Kavitacija je u hidrosistemima nepozeljna pojava. ito: polja pritiska. na svim temperaturama. . opstrujavana tela i s1. VeliCina mehurica je razliCita i zavisi od pritiska. pri lokalnom ubrzanju tecnosti brzina strujanja raste sto je propraeeno smanjenjem pritiska. termodinamickih. poveeanjem gubitaka energije itd. od. pumpe. eime se stvara plodno tlo za nastajanje kavitacije. koja je reda . U uslovima stalnog nastajanja pare proces kavitacije se intenzjfikuje a takva kavitacija naziva se razvijenom.Mvti'acijska erozija. sadrzaja nerastvorenih gasova i vremena prolaza tecnosti kroz zonu kavitacije. Najmanja dimenzija mehura. KAVI'll'AC][JA 2. Ako se kondenzacija zavrsava blizu cvrste granice. Isparavanje tecnosti vrsi se. kada dostize vrednost pritiska isparavanja na datoj' temperaturi tecnosti. pa zato dolazi do njihove kondenzacije. erozijom materijala. temperature data je u tabeli 2. ali takvog da pritisak dostigne vrednost pritiska isparavanja na odredenoj temperaturi tecnosti. !cao najceSce koriscenogradnog fiuida.1.

.p pad pritiska na suzenju tecnost ' Dvofazni tok v1 turbulentnom strujanju isparavanje biti intenzivnije.4.i. ~~~.. Zbog lokalnog ubrzanja strnje pritisak maze da opada do Pmin (koji se ima pri vmax)' a za otpocinjanje procesa kavitacije potrebno je da bude ispunjen • PK~r~.4..~~~~:P::.206 Kavitacija velicine IflID. Vrednosti koeficijenta nerastvorenih gasova koji se nalaze u vodi date Stl u tabeli 2.2.---.4.1..2.2.ma. parni iIi meSoviti. P2 .1.a kaviblc~ja Pod hidrodinamickom kavitacijom podrazumeva Se kavitacija stvorena snizavanjem pritiska tecnosti... To smanjenje pritiska maze biti izazvano prekomernim padom pritiska iii lokalnim ubrzanjem struje tecnosti.1 vanja. Dakle.2. na.4...01 5 0.89 0. L..02 Tabela 2. ~~T! ~. Hidrodinamiclk..4..· diJo agr·amima· sa s1.krajnji pritisak i CLkoeficijent nerastvorljivosti gasa u tecnosti. vee da postoji i akusticna kavitacija koja je izazvana zvucnim talasima.ll-. 204.2. Kolicina nerastvorenih gasova u tecnosti odreduje se kao: (2. Aka· je to smanjenje pritiska takvo da se u jednom trenutku dostigne vrednost pritiska kljucanja Pic I BiIIIIIIIIII!111111 ~ (tacka A sa dijagrama) tecnost pocil1je da isparava... .::t~:n!:::~ j:~~.1 ~I'-c------..2 Mehur u tecnosti moze biti: gasni. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 2 2 V v2 l P1 + PT = P2 + PT + Ap ..~j~ja~ec~ast~eza~~! JWlillIlill. ·1 Homogena! 2 . 1111)1111)111.~r):~e:.1) pri cemu su: Vt . S obzirom da .zapremina tecnosti. a akc je ana nastala samo isparavanjem tecnosti tada se kavitacija naziva pama.~rx ~~e. Na kraju treba napomenuti da hidrauticki naCin izazivanja kavitacije nije jedini. tach A predstavlja· pocetak procesa isparaStika 2. Ako je centru kavitacije prethodio gasni mehur tada se kavitacija naziva ga.v II 1111i1 rnr I AP zano. ~Je . Smatra se da ovi nerastvoreni gasovi predstavljaju zacetnike-centre kavitacije. a samim tim i procesa kavitacije.2.031 0. Za objasnjenje pojave hidrodinamicke kavitacije koristice se struktura strujanja u zasunu prikazanom na s1. U kajoj je 1. zavisi ad stisljivQsti gasa.4.2. vazduh CL 0. Pl c pocetni pritisalc.

Pri proll1eni vrednosti K koeficijenta lokalnog otpora za b-2% Slika 2.---1==::1==. postifu se pri veCim priguserijima. Mehurovi pare noseni strujoln tecnosti nizstrujno se uveeavaju. kavitadjski fdimi radaventila. povrsinska i vrtlozna.-L-. kako teorijskih tako i eksperimentalnih. prikazani na dijagramu sa s1. Zbog prisustva mehurova u poprecnom preseku protoeni presek teenosti se smanjuje. iIi zbog opadanja pritiska.Sa ll1esta nastajimja najveCi broj nastalih parnih mehurova bice odnesen nizstrujno.min' pri kojoj dolazi do naglih promena koeficijenta. Nakon toga.2 smatra se da je nastupila kavitacija. Time -ce se narusiti neprekidnost tecnosti i formirace se dvofazni tok.rta kavitacija je ona koja nastaje u oblastima snizenog pritiska a tom prilikom celokupna oblast snizenog pritiska "nijeispunjena mehurovima.2.p predstavlja karakteristicni pad pritiska u kome je Pk pritisak kljucanja tecnosti. Tako na pI. iIi zbog meausobnog spajanja. pri elcsperimentalnoll1 ispitivanju ". pri daljem smanjenju kavitacijskog broja (K < K k ) proces kavitacije se intenzifikuje. ~ jednog ventila dobijeni rezultati su 500 +---j--j--+i. Smanjenje kavitacijskog broja odvija se. . Hidrodinamicka kavitacija moze biti: mehutasta.8 lokalnog otpora koje odgovaraju 100 -'--. Promene strujnih velieina idu. Ovaj broj se veoma lako dobija.. Za analizu dobijenih rezultata. 700 cak.I---'-L-. DakIe. a ill karakteristicnu brzinu strujanja. Od broja mehurova u fluidnoj stmji zavisice koliko je smanjenje protocnog preseka i kolike ce bid promene strujnih veliCina.4. h· U vrtloznoj zoni ~ _neposredno iza lokalnog otpora.2) a naziva se Ojlerov broj' iIi kavltac!i:r/ci bro/ U izrazu (2.do minimalne vrednosti Kk.--'_. stvorice se parni cep .Pk == f. ako je kavitacija razvijena. iz vee napisane Bernulijeve jednacine. a kavitacijski broj Kk pri kojem je nasrupila ova promenanaziva se kriticnim. za P2 == Pk i glasi: (2.2 a odnose se na razliCite temperature 400 radne tecnosti i za razlieite polozaje otvorenosti ventila (bezdimenzijska 300 ve1iCina I).2) Pl . dotle da nastaje i potpuno 600 zagusenje stmjnog toka.--_. bezkavitacijskom reZimu rada lokalnog noD 1500 1100 300 500 700 900 otpora. kao regulacijskih organa.2. .4.2._-'--.4.Kavitacifa 207 uslov Pmin :s.lokalnog otpora i do naglog povecanja pada pritiska koje je propraceno smanjenjemprotoka. Jifehura. Kada je ventil vise otvoren koeficijent lokalnog otpora je manji pa se tada kavitacijski rdim rada teze ostvamje. Na dijagramu se uocavaju oblasti konstantnog koeficijenta 1=0.4. pri procesill1a kavitacije koristi se bezdimenzijski braj koji predstavlja odnos sila pritiska i inercije.--L-.kaverna.

4.4.2.4.3a) odnosi se na stvaranje mehurova na povrsini tela. 2. mm dostiZevrednost Pk" Tada mehuricu d)~ !Pmin max nerastvorenih gasova. rast .nastajanje melmrova i kaverDi ima meharuzam koji se zasniva na prisustvu nerastvorellih gasova u tecnosti. se i izdufuje u -----.2. Zbog dejstva hidrodinamicke sile mehur koji raste (s1. U tim mikrol1eravninama nalaze Se zarobljeni sicusm mehuriCi gasova koji 11 uslovima delovanja lcriticllog :==-==-==-==-==-==-==-==-==-: pritiska U okolnoj tecnosti predstavljaju centre ----------.2.mehurova i nestajanje mehurova.4d).4. Taj proces stvaranja mehurova nastavlja se sve doleIe postoje uslovi oddavanja laiticnog pritiska Pk" Otkidanjem parnog mehura sa zida zapocinje clruga jaza "zivota" .4c). U trenutlrn kada Slika 2.208 Kavitacija Povrsins/ca kavitacija se odnosi na tacno odredenu povrsinu koja u zavisnosti od oblika opstrujavanog tela maze biti ti ablilcu: pojasa.ina kavitacija nastaje u vrtlozrum oblastima iza opstrujavanog tela iii prolaskom struje laoz lokalne otpore.4.4. Postoje dva madela uz pomoc kojih se objaslljava stvaranje celltara kavitacije. u ostalom l11ehuricu pare 11a zidu.4b) defotrnis(. a) ~ Na 81.2. f/rtlo...4 hidrodinamicke sile nadvladaju povrsinske sile prianjanja mehura za cvrstu povrsi~u mellur se otkida sa povrsine (s1. Stvoreni mehurovi u tecnosti su razlicite veliCine ioblika.2. Pr/la jaza kavitacije . Slika 2. Drugi model (s1. Ta hrapavost potite od tehnoloskog procesa obrade povrsine.2.analizu procesa kavitacije mehurovi se smatraju l11alim sferama ispunjenim pat·om (iii parom i gasom)...4.4a) pritisak tR ..2. a zavisno od polja pritiska moze nastati i u drugim delovima vrtloga. zapoCinje novi ciIdus stvaranja mehura.2.2. koji se nalazi na zidu raste zapremma na racun isparavanja tecnosti. Naime. njima pritisci najmanji.strujanja.2. prstena iIi mrlje. Na mestu sa koga se otldnuo l11ehur (s1. Medutim.. Pri detaljnijim analizama ip I \ \ . jer SD u.2. isparavClllja tecnosti.2. Osim ova dva naCina formiranja cel1tara isparavanja tecnosti treba naglasiti da parDi mehur moze cia nastane i u centrima vrtIoga. U proceJ'U kavitacije postoje ITt' jaze: stvaranje mehurovil. Prvi model (s1. .. KavitaciJski rnehur ce pnro nastati u centrima vrtloga. svaka povrsina je u vecoj i1i manjoj meri hrapava.rast mehura.3 Tada se na povrsini mehura desava proces isparavanja elme paro-gasni mehur raste. smeru . MehuriCi nerastvorenih ----------. U odgovarajucem preseku na te1u (s1..2.3b) takode se zasniva na prisustvu nerastvorenih gasova u tecnosti.4 prikazan je proces stvaranja mehura na cvrstoj povrsini --eoi "iivotni put" parnog mehura pri -l\\>c) opstrujavanju tela..4.4. gasova noseni strujom tecnosti dolaze u zonu b) a) gde pritisak ima vrednost pritiska isparavanja.2. za kolikotoliko jednostavniju . ali i od uslova eksploatacije.2..

brzinom w. Posmatrace se udar kapi vode. u cvrstu . Naime. tadace nizstrujll0 R da se menja. Upravo iz tog razloga proces erozije bice objasnjen uz pomoc eksperimentalnih rezultata postignutih u oblasti udarne erozije. pri cemu su: P. vee samo oni koji iscezavaju na njoj iIi blizu nje. a taj praces se naziva kavitacijska erozija.. Otkinuti mehur struja tecnosti nosi nizstrujno. kavitacijska erozija nastaje na OHom delu povrsine materijala koja je dugotrajno izlozena procesu kondenzacije mehurova.Kako je . Kavit21djslka ~Jrozija Pod !cavdad/skom erozijom podrazumeva se plVces rtlZa!"tlT{/a POVr. upravo po uslovima koje namece pritisak (ptRt i obrnuto pt Rt). kada dolazi do rasta pritiska (nailaska struje dvofaznog toka na pumpu iIi aa geometriju u kojoj se presek siri) nastaje proces smanjellja parnog mehura. faktor oblik mehura.4. J aSIlO je.3.Kavitacija 209 kavitacije uzima se u obzir i odstupanje stvarnog mehura od idealizovanog sfernog kroz tzv.gUstina tecnosti ie .2. Tom prilikom leap se deformise i ima oblik prikazall na s1. s obzirom da se pri kavitacijskoj eroziji ullistava . Kako se kOlldenzacija mehura obavlja trellutllo to se obicno kaze da je meltar tScezao iIi da je doziveo kolaps. tj. Ako se sa R oZl1aci poluprecnik sfernog mehura.ftilSkog slo/a Tlla/erYLlla!cojlje izlozen kavitacyz: Preciznije. Pri kOlldenzaciji mehura zapremina parne faze se trenutno smanjuje. proces identican kavitacijskoj eroziji. a u tu zapreminu velikom brzinom ustrujava tecnost. i tada llastaje kondenzacija mehura . U strujnim sistemima i masinama erozija povrsinanastaje zbog kavitacije u hidraulicnim sistemima iIi zbog udara kapi u parno-turbinskim postrojenjima. da je kavitacija nepozeljna pojava u hidrosistemima i da se protiv nje treba boriti svim raspolozivim sredstvima.ako sezna da na nekim opstntjavanim povrSinama moze doCi do kavitacije tada se erozija materija ne maze spreCiti ali se moze ublaziti odgovarajuCim postupcima povrsinske zastite materijala. u parovodima u kojima para struji velikombi:zillom. Zato je u hidrosistemima oJ'novno ne dozvoliti opadanje prdiska do !critiCize vrednosk Medutim.brzilla zvuka. ili blizu nje.4. Usled toga na mestima kolapsa mehura naJ'Iqju lokaltzi hidro-udadpropTtlceni !taglli-n lokabui!t poras/om prdiska.metalnu povrsillll.lTeca /aza. Rast parnog mehura odvija se do trellutka postizanja minimalnog pritiska Pmin' i tada je poluprecnik maksimalan i iznosi BOla. Kod dugotrajnag procesa kondenzacije mehurova na cvrstoj povrsini ona ce biti ostecena. kroz uticaj na pritisak. uslovi za opstallak parne faze prestaju.odnosi povdinski sIoj materijala. Tada pritisaic raste (priblizno) do vrednosti p =: pew. pa ce sila pritiska koja deluje na metamu p()v~~inu biti P =: pr 2 rc. i pored toga. ako se u pari nalaze kapi vode.1b.3.' Posle ovog stanja. Svi mehurovi koji se kondenzuju ne ucestvuju u razaranju povrsine. tad a je ta povrsina izlozena dejstvu velike sile na maloj povrSini. Aka se kondenzacija mehura zavrsava na cvrstoj povrsini. tada pri udant lcapi u cvtstu povrsinu nastctje udarna erozija. 2. U principu glavna borba protiv kavitacije odigrava se na hidrodinamickom polju. dahle. Od trellutka kada se u tecllosti postigne pritisak P > h. jer je pritisak taj koji dovodi do nastanka kavitacijskih mehurova.

na primer' kodcelika.4.3.to ce cvrsta povrsina biti opterecena velikOll1 silom na izuzetno maloj 200 -11---1-"--+---1 povrsini.4.2 materijala. Proces kavitacijske erozije propraeen je.u . Ipak. Za brzinu erozije nekog materijala mogu se upotrebiti vremenski periodi 12 iIi t3' Tada su visine t slojeva erozije u ovimperiodima: 1 = at+IE2 2 ~~------~--------~ i 13 = bt + IE3 . Zbog toga se u povrsins!<om sloju desava kontinualni proces promene naponskog stanja i slabljenja medukristalnih veza. pri cemu je gubitak mase materijala prikazan kroz visinu erozijskog sloja .1a) jasno uocljivo da je rast pritiska veoma veliki. b i odsecci na osi fE2 i IE3 konstante koje zavise ad vrste Slika 2. Mvitactj"slcoj (iii udamoJ) eroztji mjedal1 matertjill.3. u cilju zastite povrsinskog sIoja vIsi se.---I a 10 20 30 ogranicenoj tackama ABD. sto dovodi do odlamanja povrsinskih delica metala.2.--='--'~. asamim tim i malcsimabtim ptbitkom mas-e.kojima sua. gotovo trenutan. ali je i dalje proces intenzivall. Prva faza.2. ta povrsina metala biva "bombardovana" impulsima sile P. bez obzira ntll'ljegov leva/ltel i mehanicka svoJ"stv~ duzi wemenslci period ne moze odoletl: Dakle.1 Clrne medukristalne veze metala na nekim delovima slabe a na nekirn ojacavaju. U t (IlS) ovoj zapremini dolazi do a) b) promene naponskog stanja Slika 2.210 Kavitacija 600 "::'--. jer je u njoj veoma mali gubitak mase. koja se naziva lizlcubacioni period propracena je promenama naponskog stanja povrsinskog sloja i ona predstavlja "pripremu" za proces erozije. 500 sa oscilograma pritiska (s1.3. tj. Zato ee se udar kapi osetiti u povrsinskom sloju ZONA UI1CAJA lJTIARA materijala. Mehanizam erozijskog razaranja povrsinskog sloja prikazan na s1. Druga faza je propracena maksimalnombrzillom erozije.3. +l-'t---+---+-_. Treea faza okarakterisana je' smanjenjem brzine eroziie..4. gotovo trenutno.IE' sastoji se od tri faze. dovodi do razaranja povrsinskog sloja. i kavitaciji sarno je pitallje vremena kada ce nastupiti razaranje povrsinskog sIoja. Opisani proces nastajanja udarne erozije potpuno je identic an sa procesom kavitacijske erozije. katodna . tj. povdinskim razaranjem materijala.-'---r--.4.pri razvijenoj 400 -tt--y--f-----r---I p (bar) 300 - 2. Pri uslovima razvijene udarne erozije (kavitacije) impulsi pritiska su veoma veliki i desavaju se u vremenu t = Rw / 2c 2 . starn razlikom sto je kod kavitacijske erozije impuls sile pritiska izazvan kondenzacijom parnog mehura. dakle. tacnije u zapremini a 'Q---.

.

jer je za njihJ = O. Kontakt mehura i povrsi ostvamje se preko kruznepovrsinepoluprecnika Ro' Pri opstrujavanju tecnoscu mehur se U poduzl1om pravcu deformise osnosimetricno. Sferni mehur. . Kad stvarnog procesa kretanja i msta paro-gasnog mehura kvazistacionarni model ravnoteze si1a nije potpun. pritiska. Odrediti zapreminu gasl10g mehura ako je gustina gas a u njemu Po' Poznate velicine su: R.izotermske i n =1( adijabatske.4-2 Problem 2. posredstvom veze sine = r I R. shodno pravilima 1Z Odeljka 1. Ovom prilikom u detaljniju analizu ovih sila se nece ulaziti. jet je tada: .pr n_ 2rn0sin8 = iz koje se. RESENJE: VdeCi analizu sHa koje deluju na mehur (sl. Za specijalne slucajeve promene stanja: 1'1=1 . nalazi se na idealno glatkoj povrsi.2. nalazi se gasni mehur sfernog oblika ciji je poluprecnik R. Ovde treba napomenuti da za vrednosti funkcije f > 0 mehur raste. II.R (311 PgoRo)'." K 2 0 0\. a na njoj je povrsinski napon 0. smanjuje. Kontaktl1a povrsina izmedu mehura i rayne povrsine je krug poluprecnika r.deluju na mehur moze se postaviti i jednaCina za vertikalni pravac a sto ovde nema potrebe raditi. upravo. == Ro ip == Po. P. viskoznog otpora i povrslnskih napona.4-3. i iznosi Pgo == Po . 8f loR == 0. iz izraza (3) i (4) lako bi se dobila odgovarajuca resenja.4-2b). dobija ° \ 1 b) Slika P. 0 \1/(311-1) (4) PK == Pp +T(3n -1) 3n-p R a gO 0 Vrednosti koje daju izrazi (3) i (4) mogu se nazvati i kriticnim. u tecnosti gustine P koja je pod pritiskom p. Na ravnoj povrsini. ' (3) koji za vrednost minimuma funkcije if-=O) daje pritisak 20 1 ( 2.212 Kavitacija iz jednaCine (1) sledi (2) Pritisak gasa u pocetnom stanju ravnoteZe mehura odreduje se.Po)Vg . potiska. poluprecnika R.2. Sve eve sHe su promenljive zato sto se u tolm vremena dimenzije mehura menjaju. I~ p. inercije.62. dobija se poluprecnik R .sledi jednaCina ravnoteze 2 (p. Problem 204m2. a za f < 0 se j .1=0. iz jednacine (2). Naime. Za kvazistacionarnu ravnotezu sila koje .Pp +201 Ro' Iz uslova minimuma funkcijeJ. Po' 0. pri stvarnom kretanju paro-gasnog mehura na njega deluju sledece sile: teZlne. pa je zato ovaj proces izrazito nestacionaran.

Kavitacija 11 pumpama Kavitacija leao pojava prisutna je i u pumpama i ona u njima nastaje zbog smanjenja pritiska u usisnom vodu kada pritisakopadne dokriticne vrednosti.. Odrediti sile koje deluju na mehur u horizontaillom i vertikalnom pravcu a koje poticu od povrsinskih napona.Kavitacija Proizvoljni polozaj mehura odreden je uglovima nagiba8 1 i 8 2 .4. su ==: -- P" r ~-~ = pC5"Rodcp = 2RoO' fn cos8 cosep dep = 2RoO' fn cas(S] ---n-cp)' coscp dcp 0 0 2 2 =2RoO' foL cose] COS(--n-cp)+sin81 sin(--n-cp) j"coscpdcp ar e] -e 8] -e 1 = 2RnO' e -8 (8] -8z ) -n 1 / 2 sin8 0 • (sin8] + sin8 z). Py = 1 2.s e cos <p Ro = Rsin8 0 • Zbog opstrujavanja gasnog mehura sferni oblik se deformise i ima. sile koje poticu od povrSinskih napona.. Ukupna sila koja potice od povrsinskih napona jeP~ = ~ P.cnosti postize u presecima gde tecnost ulazi u kolo. eventualno zbog prelaznih procesa u hidrosistemu (hidroudara). <p proizvoljnom trenutku vremena.(e] .P.-. 213 -----.4. RESENJE: Poluprecnik kruzne povrsine. simetricni oblik prikazan· na sl... na kojoj se ostvaruje kontakt mehura i povrsi je IT c~.2.2.pritisak isparavanja te. PovrSinski napon izmedu zida i mehura je 0'. Dakle.8 2 )cp In. s:n O'yRodcp = 2RoO' s. otpori u usisnom cevovodu su veliki. sin8dcp =2RnO' 8 ~8z sinElo(cos8z . u . 8 0 . .. Obicno se kriticni pritisak . pa ce povrsinski naponi u horizontalnom i vertikalnom pravcu biti: 0'" =0" cos8· coscp i O'y =0" sine.. .4-3. a deluju u horizontalnom i vertikalnom pravcu..mehur odreduje se kao: 8 = 8] . Pumpa ce raditi u kavitacijskom reZimu zbog jednog od sledecih razloga: ..81' 8 2 . Poznate velicine su: R. jer je u tim presecima pritisakminimalan. + p}.na prednjoj i zadnjoj ivici mehura. osno__.. usisna vis ina (visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoaru i usisnog otvora pumpe) je velika. eventualno zbog prelaznih reZima rada pumpe.4-3 povrSine tecnost . 0'..cos8]). . U tom polozaju ugao nagiba kontaktne Slika P.

sve karakteristike pumpe (s1. i to naglo. za vrednost pritiska P1 == Pk' i iznosi: 2 I:l'Pg vI a ---o(2. U polozaju kada je visina postavljanja pumpe Hie (polozaj K na slici) pritisak dostize vrednost pritiska isparavanja tecnosti Pic' Gime zapoCinje proces kavitacije pumpe.4.25).! li kr b) a) c.av!tacijski reZlml racia I "-r.o'-:"-:--O-: I IY /1ll'~ 1 I I I ·1 I ' -J!-o-:.4.2. nije dovoljno da sarno bude zadovoljen uslov Hk > H pa da pumpa pouzdano radio Zato se uvodi pojam kavitac(j:fke rezelYe pumpe (visina 1:1 h) koja predstavlja visinu na koju pumpu treba postaviti u odnosu na visirm postavljanja pumpe sa kavitacijskirn rezimom.2.--c--<. (1) u kojoj je svaki clan dimenzije visine. Na pojavu kavitacije u pumpama presudni uticaj imausisna visina.4) J 2g pg' S obzirom da je kavitacijski rezim rada pumpe nepozeljan. a koji odgovara bezkavitacijskom rezimu pumpe. dobija se iz jednaCine (2. U tu svrhu analizirace se polozaj ugraaene pumpe prikazane na sl.4.3) Kada raste visina postavljanja pumpe pritisak opada.4.214 Km'itacija iii.4. za preseke ulaza u pumpu(1-1) i kolo (K-K). koji se odrednje primenom izraza (2.4. pa da pumpa irna siguran bezkavitacijski fdim rada. ako su neki od uticaja spregnuti.:) Slika 2. pri kojoj dolazi do kavitacije. Zato ce se OVOln llticaju posvetiti vise paznje. 11-2% '1 .PI v~ I:lPg H==---a\--pg 2g pg 0 (2.1.. 12g pg v. Pa PI I:lP g -=-+H+a .+ .3). koja glasi 0 0 . Za ovaj polozaj pumpe postavlja se BernuIijeva jednacina.4. Kriticna visina postavljanja pumpe. Za odredivanje ove visinske razlike postavlja se Bernulijeva jednaCina. Uticaj visine postavljanja pumpe na pojedine clanove energijske jednaCine (1) prikazan je na s1. pg pg . 1z jednaCine (1) dobija se visina postavljanja (u odnosu na nivo tecnosti u rezervoaru) pumpe Pa .--:~ 1"""'-/. tose pri postavljanju pumpe mora voditi racuna da bude zadovoljen uslov Hk > H. Meautim. U jednaCini (1) sa I:lp g oznacen je ukupan pad pritiska u usisnom cevovodu. Frvo ce se H 1p I 11 i FA !=--.4a.I _:~_:_:-:-:{ bez~...-»1 I I 11- ffi-t -----<>-j P rL_W_-! . pale. za nivo tecnosti u rezervoaru (0-0) i ulazni otvor pumpe (1-1).4 posmatrati "normalni" polozaj ugradene pumpe.2AAc).' oznacen sa N. jer se pri njemu menjaju.

(2. PI . !J. za ostvarivanje bezkavitacijskog reZima rada pumpe potrebno je pumpu postaviti na visini H s H dop ' Ukoliko pumpa.4. 1z razloga sigurnog obezbedivanja bezkavitacijskog reZilIla rada. koja se dobija iz izraza (2. to se potvrdujeda kavitacija predstavlja nestacionarnu pojavu. a ne presek ulaznog otvora pumpe. ali osrednjavanjem po vremenu one imaju sinusni oblik.h =. to sledi izraz za kavitacijsku rezervu pumpe 2 ll+a ::i.L-i~iz_n_o_s_i_ _ _-.=.zim14 J'lgurno ce doCi do razaranja materijala i do ostecenja pltmpe.Pk +a j ::i. i zato bi proizvodaci pumpi u svojim katalozima obavezno trebali da daju ovu karakteristilru.5. Pri bezkavitadjskom· re~i:inu rada prolIlena visine postavljanja pumpe ne utice na hidraulicke karakteristikepumpe.--.3) i (2r-.4. napor. Kako oscilacije pritiska zavise od vremena. Daljim povecanjem visine usisavanja pumpe zapocinje procesJeclvitacije koji na pocetku nije toliko intenzivan.4c. Oscilacije pritiska u vremenu su stohastickog karaktera. Postojanje ovakvih oscilacijapritiska u pumpi uricu na pojavu suma i vibracija pumpe..6) DakIe._4_.kavitacijski. jer jePIe <Pl' S obzirom da se kineticka energijastruje preseka K-K moze zanerrmriti (?1) u odnosu na kineticku energiju struje ulaznog otvora 1-1. .rezim rada pumpe dovodi do erozije kola i drugih delova pumpe koji su izlozeni udarnim pojavama izazvanim kolapsom mehurova. koja se uobicajenom terminologijom koja vazi za pumpeozhacava sa NPSH (Net Positive Suction Head).Pk +a :!.2. radi u kavitacijskom reZimu. tad a postaje znacajne oscilacije ulaznog (pJ i izlaznog (P2) pritiska pumpe~ Oscilacijeulaznog pritiska su dominantne i one se u prigusenom obiiku prenose na izlazni pritisak. snaga i stepen korisnosti). Daljim povecanjem usisne visine pumpe kavitacija je tolilco intenzivna da dovodi do nagle promene hidraulickih karakteristika. tj. Ova konstantnostvaz~ do preseka 1. iz bilo kog razloga. PI = PJ (t) i P2 =P2 (t).(protok. Amplitude ovih oscilacija pritiska $uvece ako je pritisak manji i ako su kavitacijski mehurovi veci. te se zato karakter hidraulickihkarakteristika malo menja. a s druge strane.Kavitacija 2 2 215 pg 12g pg Ie 2g Ovde treba napomenuti da je presek ulaza u kolo pumpe (K~K)merodavan za pojavukavitacije u pumpi.4. Proces kavitacijskog i bezkavitacijskog reZima rada pumpe prikazan je na dijagramu sa sl.5) pg 2g Kavitacijska rezerva pumpe odreduje se eksperimentalnim putem i predstavlja veoma vaznu hidraulicku karakteristiku pumpe..4.. Kada dode do promene ovih lcarakteristika za 1-2%(presek II).ftene visine postav(janja pumpe (polozaj D na slici). Glavru teren borbe protiv kavitacije . Ako pumpa radi duffi vremenskiperiod u !cavitacijsJcom re.L+ M . uvodi se pojam dopu. (2. Zatokavitacijski reZimrada treba izbegavati i protiv kavitacije se treba boriti. tada sesmatra da je kavitacija potpuno razvijena.

4 . H. .Pv Pk 1 .4-4 Gustina vode na temperaturi od 80°C iznosi: 3 Pso == P20 / [1 + ~(t . a) Odrediti potpritisak Pv ' koji treba da vlada iznad vode u rezervoaru. I v 2 {3.k+/vd)T== ~761mm.10-4 °e l • Dati su podaci: d == 150mm.V' ~k' A. protokom V.216 Kavitacija pumpi je pravilni izbor visine usisavanja i smanjenje usisnih gubitaka.6) dobija se dopustena visina usisavanja Pa .za t:= 20°C. Pumpa usisava vodu iz rezervoara. odnosno da za vece temperature tecnosti pumpa mora biti potopljena. .k=0. su Pk20 == 2337 Pa i Pkso == 47360 Pa. Koeficijent temperaturskogsirenja vode je ~ == 4. Odrediti V~ V protok kroz pllmpupii kome ce pllmpa raditi u k kavitacijskom rezimll.A Poznate velicine su: V. za Hdap= Pig L\h-CSu+(. primenom izraza (2.. Na osnovu dobijenih rezultata sledi da temperatura tecnosti ima presudnu ulogu na visinu usisavanja pumpe. I. P a> Pk' p.llacijone armature. t==80°C. P Odrediti pri kojoj se Vtednosti koeficijenta lokalnog u otpora ventila u pumpi javljakavitacija....4.4-5. c) Rezervoar je otvofen prema atmosferi. Pumpa usisava V == 20 11 s vode. Su' (. /"=0.' - RESENJE Prema zadatom protoku brzina strujanja u usisnom cevovodu iznosi: v == 4V I d 2 1C == 1.1. Kavitacijska rezerva pumpe jet.:.4.to)] == 972 kg / m • Pritisci kljucanja vode.Pk.h == 6m. 1 4V 2 . 0 usisnoj visini vee je dostareceno.5.70m. l. Slika 2. Problem 2.:c.02.d n iz koje slede rdenja: a) za potpritisak II rezervoaru \ \ \ . ProlJ/en8 2. da bi se ostvario kavitacijski fdim rada pumpe. Slika P. vazi Bernulijeva jednacina Pa .r. Konacno. pri cemll je visina usisavanja H. za preseke 0-0 i 1-1.--'-"-+gH=-+-(s +S +s +A-+l)(-.. k -1. d. Odraditi dopustenu visinutlsisavanja pumpe ako se usisava voda temperature: a) to == 20°C i b) t == 80°C..2 -) (1) P P 2 uk..2. za zadate temperature. v d . .d. Borba protiv kavitaCije na terentl smanjenja pada pritiska ima oJ'novna pravila ito su u tlsisnom vodu ugradivati stc manje lokalnih otpora i potpuno izbegavati ugradnju regl. 0 b) Rezervoar je otvor~nprenia atmosferi Pv "" 0 .A tHdoP 1==3m'~u==3..5. RESENJE: U kavitacijskom Jeiimu rada u presekll (1-1) ispred pumpe postize se vrednost pritiska kljucanja vode Pk' Za ovaj rezim rada.. P20==998kg/m\ Pa==lOOOmbar. ' _-11-_-"..:.4-4.4...13 m! s.9. prema tabeli 2.

1 P gh = 2337 Pa. ~ odnos povrsma A / Ax pn kome ce doCi do kavitacije ventila.%m%mdmi%i. A Ax [ RESENJK = (~/ A)2 2 (Pa-Pk) . V. Sk = 0. Su =0'.u +Slc +S" +/c"d+ 1)(d 2 ' 7/ 2 . d 2 rc V=4 Su+S..+A"d+ 1) Pro/Jlcm 2. je h . d 2rc '2------------------------1--V=T p(Pa-Pk+pgH)/(Su+s. gde je prema tabeli 2.A. Koeficijent lokalnog l..4-'1. 4~ ~ b) za koeficijent lokalnog otpora ventila 2 d rc 2 I . za oba rezima. Pumpa usisava vodu iz rezervoara kroz usism cevovod u kome se nalazi venti! v. Poznate velicine su: d.. ako je protok vode ~ "" 4 II s.5. i b) strujanje je larninarno. d=50mm. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicka natega (prosti cevovod).4-7 = lbar. ~. Dati podaci V· 2 =_==== =:=::= . laoz koji struji tecnost gustine p i viskoznosti v.. . Su' Sic' • hkr RESENJE' Protoci kroz cevovod su: a) za turbulentno strujanje ~~------------2gH .Pa . t=20°C.Kavitacija 217 PI' =Pa+ pgH -Pic -'2({. gde je \ =.2.2.4.. otpora ovog ventila menja se po h1---""k-~""':'-'--~<f-'-(iDH){I-zakonu sex) = A I Ax. A.mi%i.+A(/J+12)ld+l' b) za laminarno strujanje . Odrediti protok kroz nategu i kriticnu visinu hkr da natega radi u bezkavitacijskom rezimu. I~ ~ ~ V- \Ax su: P a Slika P.032 . h=lm. ~ . u i/i I?< ~. Odrediti .Pk kR - pg Problem 2..~ .'O. ~ Pa' Pk' p. Svlc =p(Pa .+s.(Su +Sk+ Ad) J1I3 = 3.4-6.Pic +pgH)( 4V) -(Su +Slc +/c"d+ 1) .@%%~~ A :_______ \!!/~'.4-6 11 f 32(/ J + 12 )v d2 + Kriticna visina.~ p ~ b:::/. 11' 12 .1 za t=20°C pritisak kljucanja Pk .d.~:-.02. u sledeCim slucajevima: a) strujanje je turbulentno sa konstantnim koeficijentom trenja /c. d 2 rc 1 V = 4 Su +Sk + H Slika P. =¢o --.5. p . C) za protok kroz pumpu . . I =lOm. A =d rc /4 povrsina poprecnog preseka cevi a Ax povrsina trenutnog otvora ventila.

a opisllje se koeficijentom kontrq. postavljene za presek 1-1 i A kontrahovani presek K-K.1 p+gH=-p+Cr.. .smanjenje protocnog preseka naziva se /contra/cq/a. takvi otvori se nazivajumalim. bez obzira na veliCinu. dobija se brzina strujanja u kontrahovanom preseku P1 .P2· .. Otvori kroz koje se vrsi isticanje dele se na male i velike. P2 v 2 gde je r. Ova suzenje . Ovde treba napomenuti da prva interesovanja za istiCanje kroz male otvore poticu od Toricelija koji je. U tu svrhu pasmatra se kruzlli otvar sa s1.1... pg . takav otvor kad koga je brzina strujanja u preseku konsal1tna. ako je profil brzina po visini otvora promenljiv.) = cp. na dubini Hod nivoa teenosti u rezervoaru A iznad kojeg vlada pritisak P1' Nakon otvaranja malog otvora nastupice isticanje tecIlosti u prostor pod pritiskom P2' Pri isticanju kroz mali otvO! ostrih ivica. Ta konstantnost protoka ostvaruje se vrernenskorn nepromenljivoscu polja pritiska. pak..P2 karakteristiena razlika pritisaka.. Staciionsr1ll3 istic:!ll.1.··v·2g(H +-) .1 koji se l1alazi u vertikalnom zidu. .5. pg.2g(H + . iii.5.:t{cije koji predstavlja odnos maksimalno suZene povrsine (presek K-K) i povrsine otvora kroz koju se vrsi isticanje. + 1 . .218 2050 STACIONAlRNA ISnCANJA KROZ MAlLE OTVORE I NAGlLAVKE U ovom Odeljku razmatrace se stacionamo isticanje..koeficijent lokalnog otpora suzenjamlaza definisan sa prvom nizstrujnom brzinom v i u kojoj je koeficijent lleravnomernosti a. Ovu podelu treba uslovno shvatiti jer.1.1) za slucaj da su rezervoari otvoreni (PI:::: P2 :::: Pa) i da je gubitak strujlle energije If+l - .lIlja klioz malle o1l:vore Pod malim atvarom podrazllll1eva se.1) pn cemu je cp:::: 1/ brzinski koeficijerit.5. 1z Bernulijeve jedhacine. postoji promena brzine ali takva da je mala iIi zanemarljiva. .64. 2.p:::: PI . po analogiji sa brzinom slobodnog pada tela sa visine H.. .. zbog dejstva: inercijskih sila. . a 8to zavisi od mesta gde se otvor nalazi. dalde. k == 1. Ocigledno je da se izraz za teorijsku brzinu isticanja veoma lakoInoze dobiti 1Z izraza (2. struja nece moei da prati geometrijll otvora vee ce se protoeni presek suzavati.+l)T' PI . presudnu ulogu ima profil brzina. tada je ree 0 velikim otvorima.'edtm Ie lsti o/vor moze biti imali i Felt/a. izveo izraz v T :::: .. J (2.Jr.5. Ako je profil brzina po poprecnom preseku otvora uniforman. i suprotno.J2gH za teorijskubrzinu isticanja.· ab. odnosno naCin odredivanja protoka. Nairne.2.5. Kod avihotvora osnavni problem je odrediti protok fluida. odnosno nepromenljivoscu karakteristienih nivoa teenosti u rezervoarirna.v =-1 ...koja glasi: Slika2. . /:1P. Za otvor kruznog poprecnog preseka koeficijent kontrakcijeje \1'= Ak I A = (d k I d)2 = 0. a to je one kod koga je protok konstantan.

pa se isticuCi mlaz u potpunosti ne defotniise. 1.2. zato se 'takVa kontrakcija naziva nepotpunom..611.1) nalazi sena rastojanju 1=d12 od otvora. pri velikim Re-brojevima brzins.v T . za l-~ male kruZne otvore ostrih ivica. I!::..5.4) .::: ~ =-i-~::: IJICP I (2. Nairne. U izrazu (2. polozaj otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i U odnosu na bocne zidove rezervoara.2.. koji predstavlja odnos stvarne i teorijske brzine isticanja. odnos povrsina kontrahovanog preseka i preseka otvora. pa je tada koeficijent protoka !J. i s1. i to veoma brzo.2. a najuticajniji su: oblik i veliCina otvora. tada se mlaz deformise kao sto je prikazano ria s1. u odnosu na osnovni presek otvora. tada do izraiaja dolaziuticajcvrstih granica. odnosno da je tecnost savrSena.S/aeionama is/ieanja KrOZ male oil/ore i naglavke 219 zanemarljiv (. ako je u pitanju kruZni otvor precnikad i aka se otvor nalazi na rastojanjima veCim od 3d i od dnai od zida tada je kontrakcija potpuna. a presek maksimalne kontrakcije K-K (s1.-P-):::!J. Ako se otvor nalazi dovoljno daleko i pd nivoa tecnosti i ad zidova rezerv()ara. tj.A i2g (H + tJ. .3) i po svojoj fizickoj sustini ima vrednost 0::. ako je otvor blizu dna iIi bocnih zidova rezervoara.1) sa cP je oznacen brzinski koeficijent. dolazi do znacajnih deformacija oblika protocnog preseka Slika 2.+1 i u sebi obuhvata hidraulicke gubitke nastale pri isticanju. Medutim. Ova promena deformacija mlaza. koeficijent protoka. a obicno se uzima cp=0. I!J.1.96+0.k:i koeficijent ima vrednost cP= 0. Koeficijent kontrakcije.5. Za male lanzne otvore koeficijent kontrakcije ima vrednost 1JI::::0.p ) ~ pg ~ pg (2.97.=0. kako je vee receno. Ova velicina zavisi odmnogih faktora. 2 Pri isticanju. Koeficijent kontrakcije predstavlja. Pri isticanju kroz male otvore ostrih ivica.64.jC. naziva se inverzija mlaza.2 mlaza. posle preseka K-K. Kontrakcija moze biti potpuna i nepotpun~ a 8to zavisi ad polozaja otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i u odnosu na bocne zidove i dno rezervoara..62.2) u kome je !J. ako je isticanje kroz kvadratni otvor.5..1.99. moze dosta dObroda se sracuna primenom Kirhofovog obrasca IJI =n / (n + 2) =0. viskoznost tecnosti. iIi.=0. tada je isticanje neometano. ako se radi 0 pravougaonom otvow dimenzija a x b tada potpuna kontrakcija nastaje ako se otvor nalazi na veCim rastojanjima od 3a od dnai 3b od bocnog zida. Koefieijent protolea predstavfja proizvod koefteijenata kontrakefie i brzinskog koejic!jent~ oc/nosno predstavfia odnos stvamog i teorfiskog proto/ca.1.5. Na pr. odnosno v 1 cp----(2. Mnozenjern brzine v sa povrilinom Ak dobija se izraz za pratok V::: v Ak = \jJcpA 1r-2g-C-H-+-b.5.5.5. pa se takva kontrakcija naziva potpunom.

-. Za odredivanje protoka koristice se: BemulijevajednaCiria za preseke 0-0 i f . pri Re :::l 300 koeficijent protoka ima 10' 10' 10' 10' maksimalnu vrednost koja iznosi ~l 10' Re 10' =0.pv. Analizom dijagrama dolazi se do sledeCih zakljucaka: prvo..220 Stacionama isticanja hvz male o/vore i nag/aI-lee Kod kruZnog otvorainverzni mlaz imaoblik elipse.-dominantan uticaj na koeficijente: brzine. sa 81. shodno kojima slediprotbk ..2.. i tad a se u prostoru izmedu kontrahovane povrsine Slika 2... i. kontrakcije i protoka ima Rebroj.5. Kada se mlaz dovoljno udalji od otvora. zbog dejstva inercijskih sila.696.5) . jednaCina kontinuiteta vd 2n 14 =.-+(~ ? 2 Sp ..:-.1.d Naglavci su kratke cevi koje sluie za povecanje koeficijenta protoka.0.1. koja u· preseku K-K ispunjava kruznu povrsmu precnika d.0.postepenog suzenja i Pa Pa r v~ -+gH=-h. za male kruzne otvore 08trih iviea. 1 . trece. neprekidnost mlaza se narusava i nastaje kapljicasto strujanje.j1 i).5..v2/2+C.5.5 -h~-+--·---!--+s1.-+1)p p 2 p D 2' u kojoj su koeficijenti lokalnih otpora ~ ..5)povezani relacijom ~uv..kat viskoznosti je toliko izrazen da prakticno nema kontrakcije mlaza (\!f =1). za veoma male vtednosti Re-broja (Re< 25) efe. za Re> lOs koeficijenti: cp.. precnika D. Karakter promene ovih koeficijenata..=vID2n 14 i izraz za koeficijent kontrakcije \!flc == (d / D)2. u funkeiji od Re-broja (po Altsulu) prikazan je na dijagramu sa 0. a naroCito u bocnim clelovima preseka 2-2·. a samim tim i protoka.5. 4 (~u (2. 12 =C. Povecanje protoka prim~nom naglavka moze se tumaciti na sledeCi nacin: pri ulasku fluidne struje u cev nastaje kontrakcija struje.3.2 strbje i zida cevi formira vrtlozna zona u kojoj vlada potpritisak Pv Cijim se dejstvom povecava protok. .l su prakticno konstantni. Kad malih otvora 05trih ivica 1.3 l. dIugo... 12 koja izrazava jedl1akost odgovarajuCih gubitaka prosirenja koji su sa koeficijentom lokalnog otporausisa strujne energije. Slika 2.postepenog \ \ . :: :::==:===~f--_~-~NTmI-r~~. I VI +11. Za objasnjenje rada naglavka posmatrace se cev. D 2n V = J-l--J2gH .2 kroz koju se vrsi isticanje. 2.5.

definisano za izlazni presek.: lid 1.799 0.909 0. a(O) J.2.2.761 0.33 10 a(O) J-l...7 30 36 45 0...._:::::: ::::::..747 0.. '.. odnosno zbog ne dovrsenog formiranja vrtlozne zone.5...L_.zona potpritiska.896 0.5~1.62.6) \jf" Kod cilindricnih naglavaka najvece povecanje protoka ostvaruje se naglavcima duzine lID=3+4.787 0. kOllUSni (konvergentni iIi divergentni) i zaobljeni..Staciol1ama isticaJljtl !croz male olvore il1aglavke 221 U izrazu za protok koeficijent protoka predstavlja veliCinu . Problem 2.. koja odgovara malim otvorima ostrih ivica.925 0. P.450 0.06.743 0. ~ .5... NAGLAVCI CILINDRICNI -·-·~'~D"'=::::: KONUSNI .66 20 57 0.* a(O) J.o = 0.-.··· ---.. r (2.5. Podaci: ~=O.908 0.620 10 20 30 40 50 60 0. C . i ako se koeficijent lokalnog otpora I.764 0. Ako je duzina naglavka manja od optimalne (1ID<3+4) tada se zbog potpunog ne ispunjavanja protocnog preseka fluidom.98 0. .~.-.4 16.. 2 3 4 5 6 10 13.725 0.796 0. Naglavci se konstruktivno izvode kao: cilindricni (spoljasnji i unutrasnji). odredi Bordinom formulom.815 0. *J-l.2. ~~ .475 0.. Daljim smanjenjem duzine naglavka ( 1/ D ~ 0) koeficijent protoka uzima vrednost j..62. koeficijent protoka se odreduje primenom i:l.5. \ ~."".idZa (2.920 0.. p . /' ZAOBLJENI ~. \jfk = 0..L.5. <p 13.883 0.p +"" D +1 .' . Tabela 2.. ~ /". ako se umesto malog otvora ugradi spoljasnji cilindricni naglavak optirilalne duzine (I/ D =3+4)..64. .. ~. Ako se u OVOID ia:azu zanemari trenje.-. Vrednosu koeflCljenata protoka zanaglavke razlicltlh konstruktlvnih izvodenja. Za koUke ce se povecati koefidjent protoka.33 16.l.~8 . .809 0.. Tecnost istice kroz mali otvor ostrih ivica keji ima koeficijent protoka J..937 0.... koeficijent protoka smanjuje. 0.938 0. /':C.:~...~ '~ . RESENJE: Za slucaj isticanja kroz cilindricni naglavak precnika D (v~ s1...f'.947 0.. /I=:::: J-l.857 5 8 0.778 0.946 0.l.3 25.66 8.. .873 0. tada se dobija koeficijent protoka naglavka . a istovremeno je fluidna struja ispunila ceo izlazni presek cevi.=:: . .L=0.719 .66 3+4 5 6. ovo s toga sto se tada u potpunosti formirala vrtloZna zona ..782 0..97 0... jer je naglavak kratak.l.I )-1/2 1-L= (-Z-+c.892 0.. :::::::: J-l.. Za neke od njih vrednosti koeficijenata protoka date su u tabeli 2.947 0.799 0.731 0.6).97 O. ..2)..

222 S/acionama is/icanja kroz male o/pore i nagla)Jke I ~ r f. a samim tim i protoka. teorijsku i realnu.81 za optimalni odnos 1/ D = 3'.5.64.=-1-2 +l+(1--)"JS== 57 . koja glasi: 2 Pa Pk .P. poznate velicine su: <p:. Od~editi maksimalne visine nalivanja vode u rezervoaru. D A Lf..5. pa prema tome cilindricni naglavak ima efekta koristiti sarno do ovog odnosa.2 koeficijent protoka odreden je izrazom (2.. Odrediti maksimalni odnos II D cilindricnog naglavka sa s1.65 0.5-3.o == 0. jer trenje ponistava ucinak naglavka.5-2 dlls -l-z IJl Problem 2. Preko ovog . Sa dijagrama sledi da koeficijent protoka ima maksimalnu vrednost J. u qdnosu na nivo horizontalne ose naglavka. dobija se visina nalivanja vode u rezervoaru H Pa -Pk == pg (~+1)<p2 -\l{' .4%. koja odgovara malim otvorima. ~:::: 0.v -+gH::::-+(s+1)-2' .2.75 +--+-""".06.~~-T-.64.6).827. postavljeneza preseke 0-0 i1-1 sa s1. p p uz koriscenje jednacine kontinuiteta vd n / 4 ==vjlin /4.--+--+--""''<k----I----I0. '+'k :::: 0.2. 2.lo \V'c '11 pri kome su protoci kroz naglavak i mali otvor ostrih ivica isti. do odnosa l/ D=57 ima smiJ¥a kOT/stiti cilindricni naglmJak.62.5. KoristeCi izraz (2.2. Povecanje koeficijenta protoka. 4.2. RESENJE Iz Bernulijeve jednacine. dobija se graficka zavisnost prikazana na dijagramu sa sl.5-2.62 o 10 Mali otvOI -'-". Do tog odnosa graficki prikazati zavisnost koeficijenta protoka naglavka u funkciji od odnosa 1/ D. dobija se odnbs 60 0.62).5.-~'='+:~-::"" 20 30 ---50 40 l . Pa == I bar.""1-0. iznosi (f.2.maksimalnog odnosa nema efekta koristiti naglavak.l=0.·-)2+ 1 \{lk '+'k 1 l-I/2 J ~O. liD Slika P. Ako se u ovaj izraz uvrsti vrednost koeficijenta protoka f.82. koji odgovara apsolutnom vakuumu.5.~ ~r-.6) za razlicite odnose naglavka 1/ D.2. Podaci: ~=0. drugo. Pri isticanju vode kroz cilinciricpj naglavak sa s1. Dalcie. Problem 2. RESENJ£: Za cilindricni naglavak sa s1.06.2. U rezervoaru se nalazi voda temperature 20°C. A= 0.5.l-l1o) /1100= 33.2.60 t.Ciji je pritisi. 2 '1/1e (1) Kako je minimalna vrednost pritiska Pk == 0.70 -j'.02.l==l2"+(1--. i izraza \jIk = 2 VI == <p~2gH (d / D)2 . i. \{lle == 0. do kojeg ce koeficijent protoka naglavka biti veCi od koeficijenta protoka malog otvora ostrih ivica (iJ. za vrednost 1/ D=57 koeficijenti protoka naglavka i malog otvora su isti. to se iz izraza (1) dobija maksimalna teorijska vrednost visine nalivanja .5-2.tk kljucanja Pk = 2337Pa.=0.lo == 0.

SA Problem 2. odgovara visilla nalivallja tecnosti H = 13.2.RESEN. Uvrstavanjem koordinata x:= D . h D==50mm. jer pri smanjenju pritiskaprvo se postize piitisak kljucanja Pk == 2337 Pa (za t=20°C). 1==5m. d==40mm.02. vrednost pritiska Pk == ne moze da se postigne.5-S k . Yp ==175J/kg. S obzirom da se radi 0 slobodnom mlazu to se kretanje fluidnih delica maze opisati dinamickim jednaCinama koje vaze za horizontalni hitac.-":"'. Dati podaci su: Al == 2 m .5.U preseku maksimalne kontrakcije K-K. A2 == 4 m . Iz Bernulijevih jednacina Slika P.fE.4Sm. A= 0.2 v 4cp2 H ' h koja vazi u x-z koordinatnom sistemu vezanom za presek K-K. S== 0. a pri toj vrednosti pritiska tecllost intenzivno isparava eime zapoCinje proces kavitacije. Prema tome. pOJ'/e ove /liJ'ine nema efekta poveeavati viJ'inu na!ivanj~ /erplVfok klVZ nag/a/lak neee moCi da J'e poveea. L==lOm.d I 2 i z = h dobija se domet mlaza D== %+2CP. respektivno.2. Dakle. Medutim.2. V2 RESEN. vraca u rezervoar A. Ovom pritisku. Sic == 0.P. S H j =3m. Nakon otvaranja ovih ventila voda istiee iz rezervoara A u rezervoar B.'_-1 2 2 H2 konstantan..fE.Stacionama iJ'tieall/il Ic7vz male otvol'e i naglavke 223 H == 13.97. koji se od ivice otvora nalazi na rastojanju d/2.5. brzina strujanja je v == cp~2gH. Smatrati da je napor pumpe +--1. a u rezervoaru B da se poveca za visinu y.77 m. ° . istovremena se voda. SV2 11\ == 3. transportovana pumpom. U polozaju prikazanom na sl. Aka se otvor nalazi na rastajanjima H=lm i h=lm od nivaa slabodne povrsi teenosti i od dna rezervaara.5~4. koji ima brzinski koeficijent cp=O. odrediti domet mlaza . dakle. h=2m.2. Su==O. iz jednaeina kretanja po xi z pravcu slede jednacine: x == vi i z == gt 2 12 .Posle otvaranja ventila VI i V2 pocetna Yp V2 ravnoteia vode u rezervoarima ce da se narusi.Jiih == 1945mm. Ispod ove vrednosti pritisak nece opadati. S1il<a P. SVI == 2. iz kojih '7 se eliminacijom vremena dobija jednaCina trajektorije mlaza v x 2 g x 2 x z==-(-) = . Odrediti za koliko ce se spustiti nivo vade u rezervoaru A u odnosu na nivo u njemu u pocetnom HI stanju mirovanja.5-5 ventili VI i V2 su zatvoreni. pa ce zato nivo vode u rezervoaru A da se spusti za visinu x. .Problem 2.5-5. Iz rezervoara istiee voda kroz mali otvor ostrih ivica precnika d=10mm. H 2 ==lOm.

V1 + A~+ If1!2 == 0. _ d n Yp 4VI2g(-i.)2 -I.1(1:.-lG fii .koliko tecnosti dotice u rezervoar tollko iz njega i istice U~l == ~72)' i jednacinu zapreminskog bilansa tecnosti A1x == A 2 y. RES-ENJ£: Shodno izrazu (2. .5-6 cija su resenja h2 == .-lo == 0. KoristeCi uslov stacionarnog strujanja .-l1 2 Yp ] x== [ (~L2) (H1+h)-I-Hz-g- /I Ai f-l1 /LA2 +(~) 2 J==lm. \ \ h1 == 5713mm.56 Us. ' J.== V.-l z =[ (Su +2SV2 +2Sk -I-A D)(D)4 +s +2Sk +A Ci+ 1 J- 1/Z == 0.5.Hz .2. 1+. i fi"o = V . Nakononiatanja malog otvora precnika d vazduh poCinje da istice u atmosferu.5~7. Su =0. V2 == ~L2 .5. ] v 22 T dobivaju se protoci vode Vi = f-l1 ~..326. teZineG. U rezervoar A stalno dotice V = 20 11 s vode_ Rezervoari A i B spojeni su malim otvorom ostrih ivica i prazne Se kroz identicne naglavke. == paJ2gh1 pri cemu su: ' V2 = J-la.11-1-(1:.J2g(h+H1 -x) d 2J( . Ispod klipa pneumo-cilindra. I J.62.J2gHz Va =: J-l oaJ2g(h1 . Problem 2. ' 2 1 . dobija se visina J. Sy == 1. nalazi Se sabijeni vazduh temperature t_ Iznad klipa vlada atmosferski pritisak.se tri zapreminska protoka: r:. == J.-l==(Sl/+Sy-l-7v-!i+l)-1I2==0.1 .l ) Jh: +..h2 ) . = 11.471.2) definisn".. [ 2 Yp =g(H2 -y)+ (Su+ 2Sk+ 2C. l Problem 2.V2+ An)(D-) +s+2Sk+A'd+ 1 _ 1 d 4 _ .551 2 koeficijent protoka naglavka i a == d n 14 povrsina popreclJ.. KoristeCi uslove stacionamog istiCanja: ~).441/ s i V2 = 8. U stacionarnim uslovima isticanja odrediti protoke kroz naglavke_ Dati su podaci: d == 50mm. I == 1m.03.y) 2 u kojima su koeficijenti protoka P'l == (su +t.' 2g 2 V L v~ 2 J. L d . +V. A== 0. J.224 Stacionarna iJ'll~'allja b-oz Inale o/vore i nag/avlce h V1 g(h+H1 -X) =(Su +SV1 +A"d-+ 1)T .5-6. slede 2 jednaCine Slika 2. 1-'0 if 1-'0 Ove visine daju protoke: V.[h.-lGfli == 3194mm .og 'preseka. a pri tome temperatura .)2 .

pocinje delovati sila F konstantnog intenziteta. Trenje klipa i klipnjace 0 zidove cilindra zanemariti.Sk'Sv' REfEN. F. Tada se u klipu. Kako je t=const. Poznate veliCine su: G.5-8 .5.5-7 Problem 2.zauzme no' i ravnoteini polozaj.+ gH) _ Z d d P 32~tJ-l. 2 SlikaP. Pratok vazduha shadno izrazu (2. Do. d. iz jednaCine stacionarnog isticanja V == VI'.1d 2 'IT /4· ~2 Pm I p.2. v. pa je zato vazduh nesti51jiv. Pa' REfENIE U toku isticanja vazduh je pod kanstantnim Pm == 4G I D2'IT == canst.2) iznosi Ii" == J. J. U polozaju prikazanom na slici na ldip hidrocilindra. Poznate veliCine su: D. Odrediti vreme za koje ce kIt) G F pod dejstvom sile F da se spusti .2. h.5-8. Odrediti vreme za koje ce se klip zaustaviti.L Pm . d H pri cerou su: A==Su+sk+Sv+1 . D. t. otvara ventil V i ulje kroz cevi-kanaIe izbdene u Idipu i klipnjaCi pocinje strujati laminarno. 5to data isticanje cini stacionarnim.1. H. G. t.JR(273+t) (D)2~Pa+Pm d.fE: Trazeno vreme je T == D -zDg (H _h)A[JC32~1)2 +2ACE. Konacno.). zbog povecanja pritiska. d.1. p=4(F+G)/(D -D. d.Stacionama ift/call/a kroz male otvore i naglavke 225 vazduha se ne menja. R. fl. to je i p=const. p. Slika P. S". Gustina vazduha je p == (p a + Pm) I R(273 + t). teiine G. dobija se vreme za koje ce klip da zauzme novi ravnoteini polozaj: natpritiskam T==~ == V fl J.)'IT.

koristeCi diferencijalnu jednacinu isticanja dV = r7dt (0 kojoj ce biti vi'se govora u Odeljku 2. Promena brzine. a graficka interpretacija ave zavisnosti prikazana je na sL2.4) .]. to se protok hoz otvor ne moze odrediti izrazorn (2. x(z) dz .2) je f"2 i-. tada je interesantno znati koliCinu tecnosti koja istekne hoz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja poklopcem koji se krece . 11 kojoj je z vertikalna koordinata od elementa povrsine do nivoa slobodne povrsi tecnosti. Zato se veliki otvor deli na veliki broj malih pravougaonih otvora. ISUCANJE 1'ECNOSTli KROZ VELIKE OTVORE 2. dobija se zapremina tecnosti V:= S -V(y)dy o Vo H 1 .1b) odredenom koordinatom y. Ova zavisnost za konkretan veliki otvor odreduje se iz jednaCine konture leoja oivicava veliki otvor.6.6.6.2.7) i diferencijalni izraz za brzinupoklopca va := dy I dt.226 2.5. ima brzinu povrsinu dA:= \jlx(z)dz. (2~6.1 povrSi tecnosti. protok hoz elementarnn v=qJ·bgz povrSinu je d~' := V· dA := fJ. Zapremilllla teclIlll{])s1i:li koja iistekne kll"o:ll veRiki ohm" :Ila vreme Imjegovog otv:ar.6. jer on vazi za male otvore. s1.6.J2i fhh+Y . jer je promena ovog koeficijenta po visini otvora zariemarljiva.6.6. leoji se nalazi na dubini Vo a) b) z U odnosu na nivo slobodne SliIm 2. Proizvoljno 12abrani mali otvor sirine x(z) i visine dz.lmja Pod velildm otvorom podrazumeva se onaj otvor kroz koji tecnost istice i kod koga je profil brzina promenljiv po visini otvora. dobija se ukupni protok hoz veHlei otvor (. Protok hoz trellutno otvorenu povrsinu velikog otvora. U slucaju da je pre isticanja veHlei otvor zatvoren. := fJ.1a. S obzirom da je profil brzina po visini promenljiv. x(z) dz. (2.3) Dalje. Ova pretpostavlea je potpuno opravdana.2) V(y) := ~L.1) Nakon integraljenja.6.otvara brzinom Vo. (2. prema izrazu (2./ii "1 Ovde treba napomenuti da je koeficijent protoka ispred znaka integrala.r. PlC'ot@k tecJnosti kroz vellikn otVO>ll". opisuje se funkcianalnom zavisnoscu v:= cp.2).j2gz.=const. jer je pretpostavljeno da je po visini otvora fJ. Prema tome. Za odredivanje protoka hoz veliki otvor potrebno je poznavati funkcionalnu zavisnost x(z). (2. po koordinati z..U tn svrhu posmatrace se poklopac u proizvoljnom polozaju otvorenosti (v. po visini otvora.6.j2gzx(z)dz.

. Ako se protok kroz veliki otvorodreduje pribliZnim izrazom (2).!-:::: 1_. '1 -+_.. . iz kojeg se. c pri cemu se razvoj u red ogranicio na cetiri clana. _ .. zavisi od dubine na kojoj se otvor nalazi.I2[1-~(2. .12(1- 2~ )312=h..l-. i kada se protok odreduje izrazom (2). Greska koja se pravi kada se veliki otvOt smatra rna lim.visina od tetista pravougaonog otvora do mvoa slobodne povrSi tecnosti. )~~(2~ )2+'48(~~. shodno izrazu (2)..E.pa sledi " . Izraz za protok (1).. c lc "../2 (1 + (he _f)3/2 2~c )3/2 = h. . Isti postupak se koristi i za odredivanje kolicine tecnosti kojaistekne kroz vdiki otvor za vreme njegovog zatvaranja. V...-)2.lg 2 _ h1 ) • -2. Za . Gornja i donja ivica velikog atvora nalaze se v na visinama hj i h2 u odnosu na nivo slobodne povrsi =. (he +f)3/2 = h... tada se pravi odredena greska koja ce OVOID prilikom biti odredena..jer je a/2he < 1.2) sirine Slika P. od odnosa he / a. a sto je i normaino.. RESENlE: a) Zamenom u izraz (2. .a 12 ."'Jl.lStical?ie tecnostikroz /leilke O/vOTe 227 koja istelme za vreme otvaranja velikog otvora poklopcem. Problem 2..1 a e . . tj. posredstvom geomehijskih veza izmedu visina.6-1. am· .u 96 he (4) Iz izraza (4) sledi da je uvek Ii' < r:'M' odnosno da jeprotok kroz otvoikada se on tretira velikim manji od protoka kada se on smatra malim. ll. . ._-. 2 a) Odrediti protok kroz veliki otvor.C b) Kolika se greska pravi ako se protok kraz velilei otvor odreduje leao protok kroz mali otvor..:).3'+.6-:10 Tecnost gustine p istice kroz veliki pravougaoni otvor sirine b i visine a.(. C'" . ~r 96 (/1) 2J-.i to fi'={J. .5. Zamenom hinomnilrtedova u izraz (3) sledi izraz za protok V = flab" 2ghe . moze da se napise u nesto drugacijemobliku..daje veti protok.' J = 11. a ne tacnim (1).:-h~ =========/~I=' tecnostL J . dobija veza izmedu protokakroz veliki i mali otvor . koji se svodi na obHk (2) u kome je he = hJ + a 12 = 112 . (3) Izraze u malim zagradama moguce je razviti u binorn~r red. ->!II b .6. h ~(h3/2 3/2 (1) b) Kada se pravougaoni otvor smatra maliin tada se protok odreduje izrazom (2.lbJ2i[Che+I)3/2_Chc-I)312] .3"~'.2.. jet je prafil brzina kod malog otvora ravnomeran po visini i ziito .1 pr'avougaonog otvora x(z)=b=const dobija se protok kroz veliki otvor Ii' -3t-"-'V.I2[I+i(2~e )+~{2~Ql2_}8(~ic. .2).

228 .Islicanje tecnosli !croz velilce oNore 1. (2) c) KoristeCi vezu iZllledu promenljivih x=(h+H-z)b/H. (3) d) Posredstvom jednaCine kruga CR _Z)2 +(x / 2)2 = R2. e) elipse if) ako je protocna povrsina smestena izmedu dva kruzna luka i slobodne pavrsine. j.l ~ fii[ich+H)5/2 + 15 h 5/2 -~Ch+ H)3/2 ]. Poznate veliCine su.l~v'2i[~(h+H)5/2 +1. pa je protok V = J.lbv'2i[ (h + H)3/2 .6-1.lQb3/2 "g.V) IT/M = 4. lSj.I H == x / b sledi x = (z-h)b / H.l. a.2.P. H 15 5 _1.2.l"l/g e) KoristeCi jednaCinu elipse (b .6-2.0 1. b) trougla sa vrhom okrenutim prema gore. kada je greslea 1 %.fT~'J~fi~·M~"~·-·~-~"~-af~~ ::~f:{~Ji(~r a) b) c) d) e) f) Slika 2.(h+H)h ] .0 Slika P. R.2).96 0.2 vizuelnu interpretaciju greske posluziee dijagram sa sl. H.99 J 1/ 0. a) Za pravougaoni otvor je x(z)=b=const. b. i (1) b) 1z slicnostitrouglova (z -h).021.5 l~ hda 3.6-1.z)2 / b2 + (x / 2)2 / a 2 = 1 sledi protok (4) V = 64 j.paje pIotok V == j. h5/2 ' 3 . fiif:+ H 2 (z-h).6. dobija se protok V == 64 C R 5/2 .97 0. tada je odnos he / a =1. U vertikalnom zidu nalazi se veliki otvor kroz koji istice tecnost.[.dobija se protok 3/2 V = 2j. vee pri mabin odnOSlma he / a veli/ci otvor se moze smatrati /cao ma4 a protok kroz otvor se moze odredivati izrazom (2).5 2.h 3/2 ]. koji je nacrtan uz pornoe jednacine (4). za navedene velike otvare.95 / ~--1 1.2. uvrstiti zavisnost x(z) i nakon toga pristupiti resavanju integrala.2%.5 0. r IS f) (5) (6) . Dakle. U ovaj izraz treba.I:!.6-2. Odrediti protok kroz veliki otvor ako je on oblika:a) pravougaonika. . d) kruga.dz:= 2j. RES.)VJE: Protak kraz veliki otvor odreden je integralom (2. Problem 2. h.00 0. Sa dijagrama je jasno uocljivo da je pri odnosu he / a =1/2 najveea greska i ona iznosi (VM ..l ~. c) trougla sa vrhomokrenutim lea dole. Dalje.0 Greska I a~~h I "} 2.

1/2i ki [(2z-b)v'z(z-b) -b 2 InC-Jz-b +.o~£i::~~~]n~. ako se protok kroz veliki kruzni otvor odredujekao protok kroz mali kruzni otvor. pri proizvoljnom odnosu fJ/R. jer je Ti" == Vj +Ti"2' a) Protok kroz pravougaoni otvor..1. KoristeCi oyu jednaCinuiizraz (2.62. b. prema izrazu (3) iz zadatka (2. ). ~fb+H b vzx(z)dz=). to ce ukupni protok kroz veliki otvor biti V = Vi + V . H. h =5m i ).2)..6-3 ]/2 === 2).2. Problem 2.l == 0.6-3.trouglaste koja je ista za sva tri velika otvora i gornje koja je za svaki otvor razliCita. a) Odrediti protok kroz veliki kruzni otvor za sledece podatke: R =1m. b) Kolika se greska pravi. Teenost istiee kroz vertikalni veliki kruZniotvor poluprecnika R.!~=~ -).2.-1.2) dobija se protok kroz veliki ot-vor oblika parabole V2 ==). b) trougla i c) parabolicke povrSine.6-2). a) t b) Protok kroz trouglastu povrsinu. PoZ'nate velicine su: a. odreduje se identicnim postupkom kao i u zadatku 2. iznosi 2 Vi == 2~L fJ2g( 15 (b +h +H)5/2 +~(b + If) 5/2 - tCb+h + H)(b+ H)3/2 ].£~. ·-.1 .kroz donji i V2 .Jij r ~ a ·fb+H ~ . Problem 2..v'2gH[C 2H +b)v'fJ(b+H)-b21n(~1+ ~ +J¥")].Jz)ll:+H =~ . Protok kroz povrsinu donjeg otvora je isti za sva tri velika otvora i. [ ~(b + Hi/2 + 15 b 5/2 -%(b + If) 3/2 ].j2g[ (H +b)3/2 _b 3/2 j.6-4. iznosi r/2 H h X! .1v 2g. bvzCz~b)dz ==). h. pri cemu su koordinate z i x oznacene na s1.kticanje tecnosti hvz ve!ike oNore 229 U delovima zadatka d) i e) sa x je oznacena ukupna sirina odgovarajuceg malog otvora. ako se on sastojiod trougla i: a) pravougaonika. Odrediti protok kroz veliki otvor.6. pri cemu su protoci 2 Vi . = ~w.6-4. . x Slika P.~~~~.6.1V 2g .t~-:::--=:=:~~=:-~~:~:c::r kroz veliki otvor. koji se nalazi na visini h ad mvoa slobodne povrsi teenosti. prema izrazu (1) iz zadatka (2.6-2c i iznosi 2 b) c) Slilm 2. RESEN1E: S obzirom da se povrsina velikog otvora sastoji od dye povrSine: donje .. P.kroz gornji deo povrsine. c) JednaCina parabolickog otvora glasi: z = b + Hx 2 I a 2 .6-3c.1 .

J2i e R .Y 2dy /2 H-gCH) -R Z 2~L~2gH R2 f.~2gz 2xdz.-:-.94 m3 / s.ly 1 Y 3J vR . 2n). pri tome ce se usvojiti korak integracije k=0.2. sa kojima se izraz (1) svodi na oblik V=2fJ.h)(2R + h.32 sm4cp) lin 1 1. . i primenom Simpsonove metode za numericko resavanje integral a dobija se resenje integrala 1= S h h+2R f(z)dz~3 YO+4(YI +Y3+"'+Y2n-l)+2(Y2 +Y4+··'+Y2n-Z)+Yz n =3..812 k[ 1 sa kojim protok kroz veliki kruzni otvor iznosi V = 2fJ. Prema tome.y u red.1.z) . a samlin tim broj koraka je 2n=2R / k..[ +... P. (sin 2 cp. b) Za kvalitetnu ocenu greSke.-..230 lSlicallje lecllosli/croz wilke oiJ.. <:p 1 . iz jednacine (3) sledi veza izmeduprotoka kroz veliki i mali kruzni otvor . u kojoj je Zi = ik. = 2fJ..jH-yJR 2 _y 2 dy. (2) Jasno je cla kada osnovni integral u izrazu (1) nenia eksplicitno resenje d? ga nema ni integral u izrazu (2).z. uVeSce se i nova smena y= Rcoscp. J° 3R. i smena promenljivihy = H . i glasi x = ~(z . pa zato numericko reSavanje ne dolazi u obzir.1. =vH l-ZH-g(H) -48(H) r.. (Zi -h)(2R +h-zi ). R 1 . Pre konacnog resavanje integrala zadd3ce se same tri CIana binomnog reda.64.SR[ 1.Oi"e RESENfE: Protok kroz diferencijalno malu povrSinu kruznog otvora sa s1.v2gH = . U cilju kraceg zapisa uvocli se koordinata tezista kruznog otvora H=h+R.. r.2) koji vazi za mali otvor tada je protok ~VJ = 1l~2gH R 2 n. pa se reila~anjernilltegra.' = fJ.2H 3sm cp.la (2)dol::iija V"" 2fJ.1 je dr/ = fJ. moze resiti.:.8:Z COSZ cpsin2 cp) dcp '2 r. integral u izrazu (1) trebaelegantnije reSiti.2 r.)2 ] 32 H (3) Ako se protok odreduje po izrazu (2. pa ce protok kToz veliki otvor (1) biti Kako integral u izrazu (1) nema eksplicitno reilenje. priblizno.fii 1= 20.. Integral u izrazu (2) se ipak. Kako je y / H :< 1 to se ova funkcija moze razviti u binomni red ~ Y 1/2 1Y 1 Y 2 3 y 3 ] -yH-y=vH(l-H) r..2~ coscpsin2 cp. (i=0.~2gH R 2 n[1 ~(B.8H2 (8. koja se pravi kada se veliki otvor smatra malim. Nalazenjem vrednosti podintegralne funkcije Y i = f(zi) = Jz. to ce se njegovo resenje potraiiti numericki...:.. Veza izmedu koordinata x iz nalazi se iz jednaCine kruga x 2 + (R +h .v2gH R 2[ 2cp -4"sm2cp-. razvojem funkcije ~ H .Z)2 = R2.5.:.

. = 60° prema horizontali.+ .. osim koeficijenta brzine i kontrakcije. obuhvata u sebi i greSku koja se pravi kada se protok racuna prime nom pojednostavljenih izraza. preko koje se voda sliva. a to iz razloga razlike u profilima SHka P.. za preseke ispred vodosliva i na samom vodoslivu. sto je ranije vee objasnjeno.j .. a to iz razloga primene sto jednostavnijeg izraza za protok. zaldjucuje se (sHeno kao i kod velikih pravougaonih otvora) da se cak i pri malim odnosima HIR veliki humi otvormozesmatratimalim i tad a se protok odreduje leao ri'M = J.. Problem 2. protok na prelivu je av / 2c cpbH J2gH = mbfrJ2gfI .6-4. RESENJE. dobija se visina na prelivu h =2H/3. Visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi vode. nagnutom pod uglom ex.Koristeci.6.. Izraz (4) ima graficki prikaz dat na s1.. Veliki pravougaoni otvor u kosom zidll.. Pri odnosu HIRo=l./ .98 + I ' .-__-H '" gresku kod pravougaonog otvora u . Odredjti pri kojoj visini h vodenog toka na pregradi ce protok biti maksimalan.(A lAo) 2 r 1/2.1 %.6-5. U ovomslucaju koeficijent protoka.. PrimenjujuCi uslov ekstrema ah =0. h) .-4-----1 Kao i pri analizi dobijenog rezultata za .6-4.1 otvor koji se tretira kao mali veti od protoka kroz otvor koji se tretira kao HIR veliki...95 .istjeanje tecnostih'Oz vdike otvore 231 (4) 0.2 brzina. sa koje je jasno uoCljivo kolika je grdka za proizvoljni odnos HIR .+ . za razliku od prethodnih zadataka. ispred brane. P. Prema tome. otvara se poldopcemkoji se laece konstantnom . protok preko pre grade je V = cpbh J2g(H -:--h).2.J(. duzine b...96 +---I---+----+------t----1 zakljucuje da je protok kroz kruzni."" 0.6-5. a potom odrediti i koeficijent H protoka ako je poznat brzinski koeficijent cp.... Najveca grdka se pravi kada je odnos HlRo=l i ona iznosi 3..v == cp J2g(I{ .606.2. Prema tome. koja se pravi kada se veliki kruzni ot\Jor smatra malim. i zida pre grade je H. dobija se izraz za srednju brzinu strujanja na vocloslivu .2.768 greska je 1%.2 (izraz (4». te uvodeci Slika 2.!J2gH R 2rc. tako se iovde 0.t . DalcIe.1 .. jednaCine Bernulija i kontinuiteta (vA == voAo).0' 0. V= ProDlem 2.:.6dpreliva koeficijentprotoka se. 3"\13 pri cemu je ovde In = 2cp /313 koeficijent protoka~.99 -1----.97 zadatku 2. U vodotoku se nalazi brana ..j . nesto drugacije definise.. 0.. umesto nepoznatih veliCina ~ i Ao brzinski koeficijentcp = [~+ 1. pri kojoj protok ima maksimalnu vrednost.siroka vodoslivna pregrada.

6.[ h+ p p.!!. poIozaj poklopca odreden je koordinatom x. pg 2 {I Slika P. U izraz (2.3). RESENJE. RESENJE':~)Polozaj trellUtne citvorenosti poklopea odreden je koordinatom y (s1.b Pm ..(-+h+asma.H) aIh.6-6 .b + h)5/2 + -±. P2. b'= 1m..j2g { Pm . fh[J-lE. h=i... h =3m.Iz dz = r.5m.Iz dZ] dy Vo 0 h fl = 4J-lfii .. ..1..62.[. pg pg r l} = J 57.. dz ! sina.(H-+asma.. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni otvor koji se ofvara poklopcem cija je brzina Vo = 1 em! s. dobija se zapreminavode koja istekne kroz veliki trougaoni otvor za vreme njegovog otvaranja V =.6-7 slicnosti trouglova.. Vex) = J-lfii-·sma.r--= ::~:a~~~~ naak~ol:ei ~O!O~~~e.Pri otvaranju velikog pravougaonog otvora. +(a-x)sino. biti .l (H + h) 7/2 .-. S obzirom da je element trenutno otvorene pravougaone povrSine dA = b . dobijen iz odgovarajuce Slika P. a potom sve to u izraz (2. to ce trenutni protok.3).6.4m 3 • Prolliem 2. h+ p p. b h+ ~~I +asi~a. f . 5/2 V =-3 . = 90°) = 58. UvrstavajuCi izraz a) ~) x = (z . 3/? 2 Pm 5/2 Pm .6.H).. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz H h " Vo -:?_--=--- .6-7.6-7b). = 90°) dobija se zapremina V(a.. a=im. +(a-x)sina... H7!2 +~ H 5/2 ] = 170. Pm =2 kPa.k~ea~~ su podaci: H=2m.) 3/2 sma.6. ]3/2 l J ZamenjujuCi ovaj protok u izraz (2.) -a+-5-·-LC-+h)-C-+h+asma. J-l= 0. =-3 ~hI2g-. u proizvoljnom trenutku vremena..7m3 • ~ (H · hvo 35 105 15 b) KoristeCi potpuno identican postupak leao i u zadatleu pod a) dobija se zapremina .4) dobija se zapremina vode 2 fl b. Dati su padaci: a =2m. = 20cm! s. pg sma. shodno iznizu (2.3111 3 1z dobijenog rdenja za isteklu zapreminu vode u slucaju da je zid vertikalan (a.232 lSticanje tec"ilosti kroz veltke otvore brzinom vo.) Vo sma.2.4).2. fiifH+y (z. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja.

2.:. cobija se zapremina V = r-l{~LJ2i fh+H-t. a tecIlost istice iz rezervoara.1 2). odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja. h=1m. b. +l~S H7I2[ 1 +(%)2 ] +125 [ (~)2 -1]H(H+h)S/2 } =: 27.l'l/2g !tvo 10S(8H+lSh)(H+h) --3-(H+h) -lOSH =363.].. Kada se poklopac kre6e konstantnom brzinom Vo =SOmm/ s. l = 0 ..)2lf ~[3-S('~'lJ(H +h) 7/2 +1. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni veliki otvor koji zatvara poklopac. ako je velilei otvor oblika: a) pravougaonika.J. za vreme njegovog otvaranja. b) romba. Pri kretanju poklopca konstantnom brzinom Vo velilei otvor se otvara.6(b) Vo • 8b odreden je koordinatom y..)] i y=*i... [z.6-9. 'C7 .a di. b) vaie re1acije izmedu promenljivih a) Slika P. ============= Uvrstavanjem ovih veza u izraze (2. Za h . hH 5/2 +~(!!-i(H +h)3/2 + ). PrOD/em 2.2. ) .istieanje teellosti !croz ve/ike otllore 233 r.45 m ..6-8 x=*[z-CH+h-i.6-8. pri njegovom kretanju s ZI desna na levo. Odrediti zapreminu tecnosti leoja iste1me kroz veHlei otvor. trenutno otvorenu povrsinu otvora.7m.6. a potom se shodno izrazu (2. U vertika1nom zidu na1azi se veHki otvor koji je zatvoren poklopcem.1m3 ..4).6. i kroz njih se nadu trenutni protod primenom izraza (2.l Va h 105 a IS· 6 a· . h. h+H o Vo .. prikazan na sLP. 15 6 . aka se poklopac kre6e: a) s desna na leva i b) s leva na desno. c) troug1a i d) trapeza.6.Jz dZ}-. b) Pri kretanju poidopca s leva na desno treIlutno otvorena povrsina velileog otvora ima oblik trapeza. vo' a H a H h h a) b) c) d) Slilw P. . PozIlate ve1icinesu: a. i to trougla i pravougaonika.6. H=1m.6-9 .)2~llOS +h) ~[(H Vo h 7/2 _ +~(H V = 2 f2i (E. 7/2 8 7/2] 3 V=2).4) dobija =: fii (E. ). Zato se ova povrSina deli na dYe. H.(H +h -i.3).l.-:: a [ 1 5/2 hN .2.hCH +h)5/2 +h)3/2} =: 12. 6 2 ...l H7/2]_1.3) i (2. Dati podaci su: a=1m. 3 ProD/em 2. posredstvom slicnosti trouglova.. -c----·----·-------f RESENJE: a) Trenutni po1ozaj H I poklopca.

postupak dat u Odeljku 2.. 2 V 3 =_iyfii ab[CH+h)5/2_ H 5/2_1 hH 3/2J. preko velikog otvora. V2 .J2i b { 105 CH +h+b) 7/2 -15CH +h+b)(H +h) 512 a 8 2 Vo -tCH +h+b)(H +h) 3/2 b +%CH +h)5/2 + ~S CH +h)7/2}.<kroz pravougaonik za vreme njegovog otvaranja i V3 . Ove zapremine su: v:I = ~ 1J. sprovodenjem kojeg se dobivaju zapremine: 2" ~g a) V = E-_rV_L.{3(H +h)7/2 +711H 5/2 -7 H(H +11)5/2 +4H7/2} ..i5 V = 3 " "i:"g b [CH+h)3/2 _[-J3/2].kroz trougao za vreme otvaranja pravougaonika.[-J3/2]. 2 Vo 1 r-VL.kroz trougao za vreme njegovog otvaranja. koristi se. b) V = ~111~ {i[CH +h)5/2 _H5/2]_hH3/2} 1 3 Vo . za sva cetiri slucaja. h Vo d) Ukupna zapremina koj a istekne kroz veliki otvOt je V = VI + V2 + V3 . 105 Vo h V2 = 2 fJ.zapremina koja istekne kroz donji den trougla za vreme njegovog otvaranja.6. V2 . 15 Vo h 2 .1.fii ab {3(H +h)5/2 +2H512 -SH(H +h)3/2} . pri cemu su istekle zapremine: VI .i5[CH +11)312 .lstieanje teCizostibvz /Je!ike o/vore RESENJE' Za odredivanje zaprernine tecnosti koja istekne kroz veliki otvOT za vreme kretanja poklopca. V = 3 2 15 fl. c) Ukupna zapremina koja istekne kroz veliki otvor je V = r~ +V2 +V3' pri cemn su: VI .zaprernina tecnosti koja istekne kroz gomji deo trougla za vreme njegovog otvaranja. i one iznose VI 1~ ~l~ Cf)2{t[C[-J+h)7/21-hH5/2-th2H3/2}.fii !!:.234 . i V3 ..zapremina koja istekne kroz gomji den trougla (visine h osnove a) za vreme otvaranja donjeg dela povrsine.

2. U pocetnom trenutku vremena (t=O). Kod tecnosti koje se nalaze u rezervoarima kvazistacionarno isticanje nastaje zbog promenljivosti nivoa tecnosti koje je izazvano punjenjem iIi praznjenjem rezervoara. medlltim. Da bi se odredilo ovo vreme posmatrace se rezervoar sa s1. V(z)je ukupni trenutni protok tecnosti kroz cevovod i Vo je dotok tecnosti. postavljeni zadatak se najlakSe resava ako z predstavlja visinskll razliku izmedu trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru (1-1) i nivoa SIika 2.235 2. a znak minus je zbog smanjenja koordinate z u toku praznjenja (odnosno dz<O). nivou tecnosti. u toku kvazistacionarnog isticanja pritisci iznad nivoa tecnosti II rezervoarima Pj i P2 zavise od koordinate z.1 (V(z) >r7o) od visine h2 do visine hj' Tada za kvhzistacionarrio isticanje vazi diferencijalna jednaCina d-V-=-rj-u (-z)-dt-=-[V-·(-z)---Vo-l~dt"""" (2.jednaCine Bernulija i kontinlliteta. U daljem tekstu razmatrace se sIucaj praZujenja rezervoara sa 81. koja glasi: . KvazistacioIDial:'na istkallllja itecJm@stft pJri pillllljeJmju iii pr3zJmjenju l'eZelt"V@dl!I'dl! radicliUh @Miks Nestacionarno isticanje nastaje ako se iJ'tictmje vr. KVAZliSTACIONARNA ISTICANJA NESTISLJIVOG FLUIDA 2. stvarne " trenutne promene brzine strujanja su male sto dovodi do toga da se u laatkom vremenskom intervalu stvarno nestacionarno strujanje moze smatrati stacionarnim.2. iIi se Va puni (Jio>V(z)).1.7.7. A(z) je povrsina poprecnog preseka rezervoarariamonutnom.1 (2-2) gde se vrs} isticanje. za izvesnu klasu problema. nakon otvaranja ventiIa VO i V.7.7.1 proizvoljnog oblika i promenljive povrsine A(z) po visini rezervoara. Ovako nastao model strujanja naziva se kvazlstaciol1amo J'trujal1je. nastace istovremeno punjenje rezervoara protokom Jio i p_raznjenje promenljivim protokom rj(z). NajceSce se pri kvazistacionarnom (nestacionarnom) isticanju tecnosti zeU znati vreme punjenja ili praZnjenja rezervoara. koje izaziva vremensku promenu brzine strujanja. kao sto je to slucaj pri punjenju i prainjenju rezervoara fluidom. U opstem slucaju. odnosno protoka. Medjutim. Ova koordinata moze da se bira proizvoljno. Od odnosa protoka Vo i V(z) zavisi da Ii se rezervoar prazni (VO <V(z»). jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2.7. Iz Bernulijeve. Ovo za posledicu ima da se za opisivanje strujanja mogu lcoristiti jednacine jednodimenzijskog stacionarnog strujanja .7.1) 1""""'1 u kojoj su: dV = -A(z)dz elementarna promena zapremine tecnosti u rezervoaru. Vu(z) je ukupni protok tecnosti kroz trenutnu povrsinu A(z).fi It prislIJ'tvu promenljivog pof/a pritiska.

koji se smatra nestisljivim fluidom.AJ%cPI-Pz) j.-)--p 2 P 2 '-. "'v zanemarivanjem brzine VI u odnosu na brzinu V z (z).1.. tada je svrsishodno koristiti ekvivalentlli koeficijent otpora cevovoda Ce iIi ekvivalentnu karakteristiku cevovoda Ke' U tom slucaju Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2.7.2.Pz V(z) = fJ.1 od visine hI do visineh 2 .= (I.2) sa fJ. Ce..-4-~2g(z+--. Teorijski protok je protok ideaIizovanog strujanja .7. Ako se isticanje vrsi kroz slozene cevovode..7..7. . po svojoj fizickoj sustini koe£icijentprotoka mora da bude manji od jedan (fJ. U slucaju kada istice gas gustine p.-g-) 2 I (2. glasi: Z 2 g( z + PI pgP2 ) = 1.236 Kvazistacionarna isticanja PI . dobija se ukupni protok tecnosti kroz cevovod . h I ~. oznacen je koeficijent protoka. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja (2. Koejicijm/ protoka (iii koeji"cije/'Zt iJ'ticanja) govori 0 gubicima eJZergije i izrazava ko!t!co je s/Jlamiprotok man]l od teorijskog.00 koejicijenta pr%ka.Ld 2 rc. u principll.1) i izraza za protok (2.:f.7.1. d rc PI .stujanja bez gllbitaka energije.<1) zato sto su gubici u cevovodll uvek prislltni.V =Ke..procep povrsine poprecnog preseka A i koeficijeilta protoka fJ.J" 'ok d 2 ' 2? .+ . i mnozenjem sa povrSinom 'd 2 rc /4. i posle integraljenja ove diferencijalne jednacine dobija se vreme praznjenja rezervoara T = r. z+ PI-Pi pg A(z) dz (2.7. ! v.2) sledi veza izmedu koeficijenta protoka i ekvivalentnih veliCina koeficijenta otpora i koeficijenta karakteristike cevovoda .101). dolazi J'e uvek primenom energijskih (Bemu1ijevzlz)!ednacina l/etilZaCina kontlizuite/a.V • ·2 Poredenjem protoka koji se dobija iz ove Bernulijeve jednaCine i protoka po izrazu (2. kojiimaju veti broj cevnih deonica. iz prostora pod pritiskom PI u prosto! pod pritiskom P2 (pz < PI) protok fluida se odredllje izrazom Ir/=fJ..7.100) i (2.y2g 4 fil.3) Opisani postupak u potpllnosti vazi i za punjenje rezervoara sa s1. s tim sto diferencijaina jednaCina isticallja ima oblik dV = A(z)dz = [VO -V(z)] dt.2). jer je povrsina poprecnog preseka trenutnog nivoa tecnosti po pravilu mnogo veca od povrsine poprecnog preseka cevi kroz koju se vrsi praznjenje.2) U jednaCini (2. VI Pz vi(z) . kroz mali otvor .~+1)-1/2.+ g z + .u +Sk +Sv +A.(z) . dok rdim strujanja veoma malo utice . prema izrazima (2.= . NajveCi uticaj na koeficijent protoka ima geometrija cevovoda i ugradene armature. koji za posmatrani prosti cevovod iznosi fJ. +(r +r +r +A..

J2gH. d 4 :::: 40mm. pri cemu. d 2 = 40mm.7-1 poznati su precnici cevi d i i ekviva1entni koeficijenti otpora c i (i=1. C3 "2 = C4 "2 . .7) za odgovarajuce brzine strujanja...2. P. b) na s1. . SlikaP.. P. 12.. c 5 =6.7. . v. te eliminisanjem brzina VI (i=1.c 2 =4. . d 7 =lOOrnm. dobija se brzina \/7' koja pomnozena povrsinom poprecnog preseka A7 daje ukupan pratok tecnosti V :::: fl7A7~2gH...289.4) U izrazu (2. . 2 2 ~ 2 Vs C1 "2+cs"2 = C3 "2+ C6 2 V3 jednaCina kontinuiteta Til + V 2 :::: a) b) Vs . V3 + V4 :::: V6 .ie koeficijentprotoka fl7 =[C1 +C2 (A 2 ~jaA3)2 +C7(~:)2 T/2 =0. d 3=50mm.7-1a. U cevovodima prikazanim na slici P. i Bernulijeve jednaCine gH=c1v{ 12+c2vi 12+c7 v. U izrazu za pratok. . d s:::: 60mm. te odredivanjem brzine v 7 ' dobija se ukupan protok tecnosti r/7 = fl7A7 . koeficijent 7 protoka odreden je izrazom 1 \ jednaCina kantinuiteta V3 :::: V6 = ri 4 + V5 i r~ = V~ == v.4) A je povrsina onog poprecnog preseka cevi zakoji je odredena vrednost koeficijenta Ke' Problem 2..6).. Odrediti koeficijentprotoka cevovoda prikazanog: a) na s1.: : c2 "2 2 VI . c6 =7. a) Postavljanjem jednaCina za hidraulicld paralelne grane v~ V~ v.2. .7-1. uvode se oznake Ai = di2 rc 14 za povrsine poprecnih preseka cevi i Vi (i=1. RESENJE: Zbog lakSeg pisanja.7-1b.7). +V. c j = 9. c 3 =9.7. .2.2. /2. C1 2. (2. 12 +c7v. V5 + f/6 :::: V7 .7-1 i Bernulijeve jednaCine gH= Cj V12 12 +csv.Kvazistacionan1a/titicCmja 237 CI L~=A~' 1. c 7 =4. c 4 = 5. d 6:::: 70mm. Poznate velicine su: d j = 50mm.

uvodenjem karakteristika Ki = ci /2A.7-2. d.S"J>S"2. s tiin sto se za svaku referentnu 2 brzinu u slozellom cevovodu moze definisati brzinski koeficijent. H" SIl...ff) +dz 5.+ K 3 +(JK.. z RESENJE: a) Kada su u pitanju slozeni cevovodi.2 (i=1.:+Fs) +K6 (I ll/2 1 lI/2}-2 +K7' b) f l r lJ-1/21-Z J +K7' koeficijent protoka ce bid iJ.-) +C6 (y) 6 J a) Ke =ll ( k + kr2 +Ks J +l Ck+ K)-2 +K6 J 1 1 1 -2 K e =K1 +lJK. odnosno koeficijent protoka. 2 ) +c 2 J 2.7) a potom i ekvivalentne karakteristike cevnog sistema: ~ CZ / C3 +C4 ( . a= A4 + AS V C4 / C5 U oba razmatrana slucaja koeficijent protoka znatno jednostavnije moze da se odredi primenom izraza (2.7-2 2 v2 v2 v 2 dZ 1 . 2 C l ra: d d .o. .t:k'~v.+Sv+A. .7 == 1/ A.. d II cI =SRI +Svl +Sk +A.SR1.. 2 '2 I koje su karakteristike pojedinih deonica slozellog cevovoda. . c) vreme prainjenja rezervoara ako je on sa gornje strane zatvoren i ako na njemu ima mali otvor precllika do i koeficijenta protoka iJ. Stika P. --'--A3----------"-2·------:::C A3 2 r-. -1 .2 gZ=C-+C 2 12' 2 22 i jednaCine kOlltinuiteta za raevu V = VI + V . C2 =SR2 +Sv2 +Sk +AT+ 1 . b) vreme praznjenj a rezervoara. iJ. do.2. tada je zbog kraceg pisallja pozeljllo uvesti konstallte I c=s. Cilindrieni rezervoar prazm se kraz nesimetricni slozeni cevovod. Naime."d+ 1 . J2Ke • Problem 2. ~ +d dZ 2 -1 11. U razmatrallorn primeru postoje tri razliCite deomce. III =[c( Z ) +cll 2 'f-Lz =[c( . odnosno tri razliCite referentne brzine.SR2 A.o' kroz koji ustrujava vazduh gustine PO" Paznate su sledece veliCille: D.-:: Z 2 -1l=[c+c1 C 1 Z . I. . Do koeficijenta protoka dolazi se iz Bernulijevih jednacina V 1 gz:=c-+c .Po' p. pa se mogu definisati sledeCi koeficijenti protoka z ~ 2 Z Z 1 1 d 1 +d2 iI~ 2 . Odrediti: a) ukupan promenljivi protok isticuce tecnosti.238 Kvazistacionarna isticanja gde je konstanta . 11' '2' h. d .7. dl' d 2 ..4).

Cilindricni rezervoar se prazni kroz dye cevi razlicitih duzina..456.=... Konacno.! d:1t -j2gz. Iz dobijenihizraza za ukupni protok.=_=_=_=_~_ t=t 0 dz D RESENJE: a) Iz Bernulijevih jednacina.:. Odrediti: a) koeficijent lokalnog otpora ventila v2tako da koeficijenti protoka oba cevovoda budu jednaki.1t dz.5.. koja kada se uvrsti u izraz za protok tecnosti daje jednoznacnu zavisnost ove velicine od koordinate z.7-3 Iz zadatog uslova jednakosti koeficijenata protoka(fLi =fL2)' dobijaselcoe£icijent lokalnog otpora ventila I. t=O ~_=... postavljenih za nivoe 0-1 i 0-2. J...--. ho ::::: 0. I.v = 1 + Ad + 1 1 +~ fL2 J "'u r +". V2 1 = fL2 -4-~2g(z-ho)' h =0..=." +I. s obzirom da su zaprerninski pratoci tecnosti i vazduha jednaki (Vo : : : Vez)) dobice se promena potpritiska Pv = fez). .2 r h-h 0 I\. iIi V::::: V.7.-d-+ 1 -'-----'1~--_1t_---t--"-> a ~fI SHkaP.u = 0..Kvazistacionarnaisticanja 239 Ukupan 2 trenutni protok tecnosti je V::::: J. A::::: 0.. Podaci: D:= 1m. d::::: 50mm. VI::::: d 2n . ponavljajuCi postupak dat u zadatku pod b). b) Iz diferencijalne jednaCine iSticanja dV:= Vdt ::::: vremena dt ::::: D.. slede izrazi za protoke .d~)2 ..-j2gz .. h:::: 2m.).\= 2.5m.. oCigledno je da je zbog kraceg pisanja prakticnije raditi sa ukupnim protokom koji.:. -vh). Va : : : flo din J:0 P v • Istovremeno se rezervoar prazni sa protokom tecnosti V(z) = fl ~2g(Z.. 7~3...fu(J:. I...v2 =: 1..1. +T72 := =(!-tA + fl2d.Jh+H-Jh). se ima u cevi kroz koju protice celokupna masa tecnosti... H::::: 1 m.02. d 2n H u kojima su koeficijenti protoka flI::::: t=T h u Vl z ~1. P flo do . dobija se izraz za vreme praznjenja d:" T::::: fld 22D2 fii 1+. b) vreme prainjenja rezervoara. Problem 2.(.)1j.2.5.! I 4-j2gz .1 + AhO / d = 2. sledi diferencijal Posle integraljenja dobija se vreme prainjenja rezervoara fld v2g vz fld v2g c) Pri spustanju nivoa tecnosti u oslobodenu zapreminu rezervoara vladace potpritisak Pv' Tom prilikom vazduh ustrujava u rezervoar protokom T= D2 2 ~ h fh+H dz 1= D2 2 ~(vh+H r.

Integraljenjem diferencijala vremena. i jednacine kontinuiteta V =::: Ii. . I.~ t=T - dz A ' I ] =SRJ +(.z.3) .+ 1.240 Kvazistacionarna isticanja b) Primenom diferencijalne jednacine praznjenja rezervoara .5 s. te koriscenjem . D 2 n' dV = (Vj +V2 )dt = --4-dz.(. i =-4..Jz ~)d _ }J.y + Iv d c] H ----:--15--.lp('y.(z=1. Cilindricni rezervoar u koji doticekonstantan protok fio prazni se kroz nesimetrican slozeni cevovod. h... /2. Su.Uvodenjem koeficijenata .= AJ2K • .1. 2Ai v K ] <JK . Iv. Tt---t'-=-"t'-ot.k'v'O' p.2.'~ 13 c3 =t..Jz +Jz-ho dz. dobija se vreme pratnjenja rezervoara TD2 fh+H .R3 +i.U +(. RESENJE.. D. Poznate veliCine su: d.v] +(..fljd2J2i h = racionaljenjem podintegralne funkcije D2 fh+H(.2.21[ .Y3 +(.Odrediti vre:rhe za koje se rezervoar isprazni do visine koja je za rastojanje a veca od ravnoteZnog nivoa vode u rezervoaru.?--".k +lvd+ 1 3 2 ceVl A = 4 ' i povdina poprecnih preseka • d 21[ A d.·=~~.2.0 z- dz . C =(. 0 (=0" III Vo r<= V .jK3 k- 2 e . Pl"o/. /2:::: pczvi 12= pC3v~ /2. dobija se diferencijal vremena dt =_ ~2 fljd f2i .=lc+c j ( Aj + Az cj I c2 ~ + A3 ~)2J' c Ic J 3 .y'(. + V + V3 ..7-4.Jz+Jz-ho ~ 2D2f2i [(h+H)3/2 _h 3/2 -(h+H -ho )3/2 +(h-h o )3/2] fl]d ho 2g = 66./em 2. Koeficijent protoka posmatranogslozenog cevovoda moze veoma jednostavno dase odredi i preko koeficijenata hidraulickih karakteristika cevnih deonica kao 1 K =:::~. z d z '2 .'('ri(i=1.-~. I c =(.jd2hoJ2i h z...3).R2 +(. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za z nivoe 0-1. odnosno ukupni protok kroz slozeni cevovod V(z) = fiAJ2gz.3). dobija se koeficijent protoka r }J. a. a koja glasi gz = cv 2 /2 +c]v. d.k + Iv-j-. Ke =::: Ko +( + ~ + ~ )-2 => }J.y2 +lv +1. jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granamapc] v. l-ln . (i=0. fl.

Sk = 0. I Vo T == J-Ld 2 (. Podaci: L == 2m.- ~ JH+h -.:>. tj.Ponavljajuci sliean postupak kao u zadatku P.Kvazistacionarna isticanja 241 1z uslova jednakosti protoka pri stacionarnom isticanju 170 == V(z == Ho).~ rr== -= J2i Problem 2. h = 2m./ii. Svl == 2.1 +Aer+ 1 I D H I V k L.2. koja glasi: " D2n [V(z) -Voldt:= dV = --4-dz. i integraljenjem dobija se vreme T= f-ld 2 2D2 J2i f.A h \ I Sllka P. .r +.' dz Fz -. u i vazi za slucaj praznJenja sa istovremenim doticanjem tecnosti.Jii. pa iz dobijenog izraza za vreme T. Ako se rezervoar prazni bez doticanja tecnosti(Vo =0).7-5 0.J h + H .7-5.397.d. Sr =0. L1 == 1m.5. -:.7. dobija se diferencijal vremena odnosno integralni izraz T := _ Uvodenjem smene x = D2 f1d2 J2i fh+H Ho+a Fz . nivo tecnosti u rezervoaru se asimptbtski priblizava ravnoteznom nivou.02.5. Cilindricni sud se prazni kroz simetricni slozeni cevovod.h-ffo (l + )dx JHo+a-ffo X rr.. A= 0. dobija se ravnoteina visina teenosti u rezervoaru 1 4V H =_(_0_)2 o 2g fUl 2 n Iz diferencijalne jednaCine isticanja (2..3. RESENJE.-.==-=:.lh). Iz dobijenog izraza za vreme za koje se rezervoar isprazni do visine koja je"za a veca ad ravnoteZnog nivoa tecnosti u rezervoaru sledi zakljucak da: kada a-+O. Za vreme prainjenja u sud dotice kOl1stantan protok 170 =6 lis. tadaje Ho = 0.. d] = 50mm.:- Fa = ~('\IH+h-vHo+a+vHoln ~ r-r.==-=_~_==-=:. I r LI 4(er) (Su +Sk +Sv +Aa)+c.-)' f-ld 'l/ 2 g "Ho +a -vHo 2 2D2 r::-.d. H == 2m. odnosno kada je kolicina tecnosti kojadotice rezervoar jednaka koliCini tecilosti koja iz njega istiee. Odrediti vreme za koje ce v se sud isprazniti do visine a=lOmm·vece od ravl1oteznog L.:. tada T-+00.=:..J[i.k nivoa tecnosti u sudu.2. VI Su = 0.A ..[ii.1). sledi resenje za sluCaj potpunog prainjenja rezervoara (a =/1) 2 2D li\.. Sv = 3. pri tome uvodeci koeficijent protoka 1 J-L=~======================~== ] dl 4 .7-4. D= 1m. d = 40mm.

o RESENJE. prikazan na s1. Odrediti vreme za koje se rezervoar napuni do visine a manje ad ravnoteZnog polozaja. .5).ln.[if. H. konscenJem ov J' • Slika P. D.2. fH... " 1 =~(-vh+H -'JHo +a +"Ho In ~ r.1 4d~o ) 2.= (~11 +~k +2~v +)v}+1-2A)-1/2. J ll trazeno vreme praznjenja rezervoara je .Jh+ii -.-JHo -a 'I .. l-ld1 'l/2g 'lja+Ho -"Ho Problem 2. Poznate velieine su: V ' h. uvrstiA=O i B=O. A. !-ld 2g . h.Jh+ii). D.h+H+li 'J" 'g b) Resenje ovog dela zadatka dobija se kada se u nadeno resenje zadatka pod a). ~ Fo~ -~Ho -a+~ ..7 -7 .2.[if. eiji je napor dat izrazom Yp == Av 2 + B. 21g ( f.aju ekvivalentne koeficijente otpora ci i povrsine poprecnih preseka cevi Ai' Odrediti vreme praznjenja rezervoara.2..-Vh+H+~-1jHo-a+·f-1}Ho+f·ln .. H u hi V v b) u cevovodu nema pumpe.7-6 Ho 4v'" B' = (__0. pa sledi T== . I. aka a) je 11 cevovodu ugradena pumpa. dobija se trazeno vreme punjenja T= 20 l-ld -y2g . Pojedine grane slozenog cevovoda il .· Prime nom Bernulijeve jednacine za p .-)= 3683.----:::V g 2 (l' . 2 p. Ho.-:.h+H 2D2 ProDlem 2. prazni se kroz nesimetricni slozeni cevovod. P. .7-7 .-. J 1Ho+li.242 Kvazistacionarna isticanja i ravnotdni nivo tecnosti H 0 == .7-4.-..7-7. Rezervoar koji je na pocetku napunjen vodom do visine H istovremeno se puni Konstantnim protokom ~ro i prazni kroz prosti cevovod. a. Poznate velicille su: Cp Ai' (i=1.5 s. 7 ~6. ho'p"" p.d nfii g te sprovodeCi postupak kao u zadatku P.. 2Ji"i [ Jh+H-JHo-a-.~r.JH._)2 -:. Cilindricno konusni rezervoar. d. . i ravnoteznog polozaja u rezervoaru Slilca P. H. Za vreme praznjenja rezervoara natpritisak p".2.· a) Uvodenjem koeficijenata protoka fJ.. . RESENJE. iznad nivoa teenosti ostaje konstantan. 2D2 '~ ~ r.2. v[ v~ preseke 0-2: ":+ gz = c12 +c22 .

0pg -~h +PmJ}.Otpori u cevovodu dati su ekvivalentnim koeficijentima otpora cj · (i=O.l1h. 4WIlh2 J2i {1.llAlV2g _.~(Jrho-+-h-+-H-+-~-.. o. Poznate veliCine su:R.p. Ukupno vreme praznjenja cilindricno .. r.:- J 1z diferencijalne jednaCine praznjenja cilindricnog dela rezervoara . pri cemu je koeficijent protoka odreden iznizom r III == lCl + C2 . 4f._ Z - vremenski D 1C 2 4WI lh Z ( . dobija se poluprecnik x = (y . Iz slicnosti trouglova: . d~ = T'Idt l = --4-dz. Odrediti vreme za koje se konusni rezervoar isprazni do visine koja je za M veca od ravnoteine. period vazi diferencijalna jednacina isticanja 2 dV2 == V(y )dt z = . Uvodenjem smene U = Y+ Pm I pg i integraljenjem dobija se vreme prafujenja konusnog dela rezervoara Tz = D2~ ho+h+fm/pg[u3/2 _ 2(h + Pm)Fu +(h + Pm)2 4 WIl V 2g h Pm 0+ pg o p g .2 == Y~ho .d2 . 4J.cl'c2 ' Vo..A (y)dy. -Jho+h+~. H. jednakosti padova pritisaka u 2 4 hidraulicki paralelnim granama 2/ 2/ 2 2 C V 2 2=C 3V 3 2==C4 V 4 /2=c svs /2. pg -Ch +Pm)3/2 \Ch o pg J 0 +Pm)2[~h pg 0 +h+. Pro/.ho d y. dobija se diferencijal vremena dt = _ l DZrr. dz .:- r.:- r.1. h. pri cemu je povrsina A(y) = x rr.'. DZrr. pa ce diferencijal vremena biti dt . 2 elirninacijom brzina v2 +V S ' dobija se ukupni protok tecnosti ~ = Il J AJ ~2g(z+ Pm I pg). )2 J2i JY+~. dobija vreme praznjenja cilindricnog dela rezervoara 7J Za drugi = D2rr. Y .ho) D 12h .lAlJ2i Jz+Pm pg CIJlm se integraljenjem u granicama od hO+ h + H do ho + h. . Af lJ/2 ( A2 +A3 v~ +A4 V~ +A5 V~)2 cJ c. J 0 pg .2).JdU 'II U = D2rr. c. Pm p g .·.l.konusnog rezervoara jeT == 7J + T2 .. d oA.[Ch 5 0 +h+Pm)S/2_Ch +Pm)SI2J_1Ch +Pm)[Ch +h+ Pm )3/2_ pg 0 pg ..7-8.KvazistaciOnarna isticanja 243 jednaCine kontinuiteta ~ = V + V3 +V + ~. o pg ./em 2. CO.).. Konusni rezervoar se istovremeno prazni kroz nesimetrican slozeni cevovod i puni konstantnim protokom Vo. .

2. i.... 1... P. SR1 = 0. I.k===l~V:3===t'R~2:.... P. 0. V VI ---:?1?'" .3. ..fii:Ca 2 _b 2 )+ . i c) cilindricnog rezervoara sirine B (s1. =. ~=.==1.. CT+cl 2" v2 c2 T 2 gz..fii. SY2 =.(H _h)2 u kome su koriScene konstante definisane izrazima a=. SR2 =.. b) cilindricnog rezervoara sirine B (s1. dz z h L r --... 3.6.A--"..u "". {co +(c +l{ dg/(d~ +di ~~~::) J 1 r l12 Problem 2. d... Sv =.."'. dobija se trazeno vreme T= ~d5J2i H 8 (Ji)2ll1.7-7. . 12 == 4m. A.=D=.. Su =..(a 5 _b 5 )+ sJH.7-9 koriscenjem Bernulijevih jednacina 2 2 V v1 gz =. k R2 b) SliIca P.2.. P.Z2. 11 == 1m.fii..2..Jh+H-. D. Rezervoari prikazani na s1. B == 4m.d).: cT+ V 2 i jednacine kontinuiteta V. (a 4 _b4)+ 5 4 +~(SHo -h)(a 3 -b 3 )+(5Ho -3h)./'.." Rl ll'd).244 Kvazistacionama isticanja RESENJE' Saglasno postupcima· !eSavanja sprovedenim u zadadma P..D.2. ...2. h.C.2:7-9 su u pocetnom trenutku vremena napunjeni vadom.Yl =.2.: 80nun. h == 3m.: 100mm. Otvaranjem ventila voda istice.lntJ ' HO=(fldt/ig)!. 0. P. 0. 2.7-9a). Dati su podaci: R = 1m.... Odrediti vremena prainjenja: a) sfernog rezervoara (s1.jV~2l-_ I. a) ". b..7-4 i P.7-9.7-8 +(Ho -h)(SHo -h)(a-b)+JH. zatim eliminabijom brzina v1 i v2 dabija se 1 2 kaeficijent protaka .025.7-9b).A==~R~l--.4.7-9a).5.: Sm. Sk == 0.: V + V ..2.:~M+Ho -..l Slika P.

a koordinata: r odredena izrazom (2).2R . a) Povrsina poprecnog preseka na trenutnom Iiivou tecnosti u rezervoaru je A(z) := r 2 re.J. Medutim.[h+2R)5/2 _h 5/2 ]_ 3 5 -(2R +h)h(. P.7-9a.LD re.z dz... Uvrstavanjem povrsine A(z) u izraz (1).::- A(z) r dz rev 2g "z (1) u kome je povrsina A(z) razliCita za sva tri navedena slucaja.2(R+h)z-z--(2R+h)h r dz ..::.2. .LD2J2g 8 {1(R+h)[Ch+2R)3/2 _h 3/2 ]_1. Iz diferencijalne jednaCine praznjenja rezervoara: dV = Vd( = -A(z)dz. 2 V = J. dobija se izraz r:= ~2(R+h)z_Z2 -(2R+h)h (2) uz pomoe koga moze biti odredena povrsinuA(z).Jh +2R . dt := . 1 dt=2 ~. dobija se vreme praZnjenja cilindricnog rezervoara T == 16 3 !ill 2 reJ2g B (2R)3/2 = 10895 s. . I c) Kako je povrsina poprecnog preseka A(z) =2rB. Ovaj koeficijent protoka je isti za sva tri dela zadatka.JCl / C )2 2 ..LD\/Zi Integraljenjem ovog izraza u granicama od h+ 2R do h dobija se vreme praZnjenja sfernog rezervoara T:= J.L D4 re ~2gi.398 . !ill rev 2g Integraljenjem ovog diferencijala vremena u granicama od 2R do 0. . dobija se diferencijal vremena 8B ~ dt == 2 r. Prime nom Pitagorine teoreme.. . V proizvoljnom trenutku vremena ukupni protok odreden je izrazom 4 r /2 == 0. pa ee vreme praznjenja cilindricnog rezervoara biti "z \ \ f.L = [C+C I ('~)4 /(l+. d z.Jh)}:= 152s.J2g h z Kako se integral ne moze resiti u zatvorenom oblikifto ee se njegovom resavanju pristupiti numerickom analizom.Kvazistacionarna isticanja 245 J. J..lz z . to iz izraza (1) sledi: 8B I 0 . dobija se diferencijal vremena dt = !ill 2 r. Koordinata r dobija se iz izraza (2) za h=O.. Uvodenjem podiiltegralne funkcije y(z) =j[2(R+h)z-Z2 -(2R+h)h] / z T- _ BB 2 ~ h+SR~2(R+h)Z_Z2 "-(2R+h)h . ova povrsina u svim slucajevima zavisi od promenljive koordinate r. za srafirani trougao sa s1. i iznosi r==~z(2R-z). pa seiz (1) posredstvom izraza (2)dobija 4 2(R+h)z-z2 -(2R+h)h d -. . ~. b) PovrSina poprecnog preseka na trenutnom nivou tecnosti u rezervoaru je A(z)==2rB.LD rev2g ..

S" = 0. L Yp+gz==Cc.5. . (1) a) Vreme praznjenja rezervoara je . 1 Dati su po aCI: == 2m. c. Odrediti vreme praznjenja cisterne u sledeCim slucajevima: b a) kada se u cevovodu nalazi pump a konstantnog napora Yp = 981J / kg.i!ik"""'·"""~z l. ~d2n.. A.7806 f &=0. Iz jednacine elipse sledi: (E )2 +[Z-(ah+aJ2 b - = 1 ::::::> ' X b I ..7-10..dz z+Yp / g '.metode trapeza.5m. .3.+Sk+(v+A..l nehma pumpe. ~-4-~2g(z + Yp / g)..d:--:)~"Xl---<=L=. i jednaCine kontinuiteta V == V..1 korak integracije.. trazeno vreme praznjenja cilindricne cist~rne je SlJ pn cemn Y. pa ce diferencijal vremena biti dt = . ..246 Kvazistacionarna isticanja i koriscenjem jedne od najjednostavnijih metoda numericke integracije . 1==2m.486.k == 0.D=. b==1.. napunjena je vodom za pice.. i c) kada je isticanje kroz prost cevovod prikazan isprekidanom I h l Yp( v 21- . Cisterna koja ima povrSinu poprecnog preseka oblika elipse.2. V == r 12 = 0. odreduje se koeficij~nt protoka ------------'<::==1""'".7-10 _ _ 1 v 2 (V_V j )2 . +l)T' D vt ~= {c. =R . L==3m.J2i 8bB 2(a+h)z-z2 -h(2a+h) ---'---"------'-'--'. duzine B=6m.l. = --v2z(a+h)'-z2.. d 2n Diferencijalna jednacina isticanja glasi dV = Vdt == -A(z)dz. -h(2a+h) a . = f (z. Konacno.02.i T= 2 1 =451s. 11=20 broj polja integraljenja.n. ~+l) odnosno ukupni protok . dobija se resenje integrala h+2R Yo + Y n 1=R y(z)dz = &(--2-+ Yl + Y2 +"'+YI1 -1) = 0. Nakon otvaranja ventila V cisterna poCinje da se prazni kroz prikazani presti cevovod.A=9i'/k k 1 k v - linij~m. au njdem.'d)T+ 2 +(2S k +A. RESENJE: Primenom Bernulijeve jednacirte Slika P. a a b) kada u cevovodu nema pumpe. fill n-v 2g 2 8B Problem 2.y :::: 1. .11 +Sk +Sy +)c~+[ 1_(~)2 T +(~)4(2Sk+A. d==40mm.. D == 50mm. &) vrednost podintegralne funkcije za i=O.. pri cemu je A (z)=2xB. c.=0. a == m...

k +A. . a) !• a '"I b) k VI RI R2 V2 k ff?""' Slika P.d2 .9056. z-1017.OVG S toga 8to je tada brzina strujanja veca..].-. moze se zakljuciti da je vreme isticanja manje ako je izlazni presek cevi na nizem nivou . 1 i koriscenjem Bernulijeve jednacine za preseke O~L gz == Co v~ /2 + cj vf 12. G 2 a + A. z p g ..lj.Sk.h !-lad rt"\l2g 1 == fh+2a h 2(a+h)z-z2-h(2a+h) d Y / z = 0.12=:c2 v.4s.Sr' A.] + 1 . 12. / . NaCi izraze za vremena prainjenja rezervoara. ali pri razliCitim uslovima isticanja. Rezervoari se prazne kroz nesimetricni slozeni cevovod. jedna- kostj padova pritisaka u hidrauliCld paralelnimgranama cj v. +y. .. Poznate su sledece velicine: h. cj =t.vo +A.Sv2.KvazjstaCionarna isticanja 2 . 2g a ~bJzgf\/2(a+h)-Z dz== 332 f1d rr..7-11 sastoje se od dye polusfere i jednog cilindra. i ima vrednost TSbB IIi+2a 2 r. lo.u +t. tada se prainjenja cisterne T == (1) dobija vreme ~Lad ~bB n/ii fh+2 a h V /2(a+h)-z h(2a+l1) dz == 6026s.d1 . kao i da ugradnja pumpe smanjuje vreme prainjenja cisterne. S". +V2 . P.l2' do. R. Rezervoari prikazani na s1.. 247 2(a+h)z-z -h(20+11) d -'-.2. z . pri cemu je integral numericki resen metodom trapeza i ima vrednost 1=0.a. tada posredstvolU (1) sledi: T== !-lad rr.Svl.7-11. Problem 2. g B~~ 12547s. Poredenjem dobijenih rezultata za vremena praznjenja iste cisterne. jednacine kontinuiteta Va == Ii.RI +Svl +2t. z+ p g posn~dstvom b) Kada u cevovodu nema pumpe (Yp == 0).SvO.c2 =SR2 +Sv2+2Sk .T+ 1 .lJ29 . c) U posmatranom cevovodu nema pumpe (Yp == 0).7-11 RESENJE: Uvodenjem konstanti: ~ ~ Co ==t.-. pri cemu je integral numericki odreden metodom trapeza.2.. . a isticanje je na nivou izlaznog otvora iz rezervoara (h=O). slede izrazi za koeficijent protoka .

JIHR -Jh)} 2 ~ {2:. pri cemu su: :z. a. i e) cllii1dricI1o~polusfernog..7-12. sledi: dt= ~ldoTC[ii ~4 z(2R-z)TC+2aJzC2R-z) dz. ~ldo . u kojoj je povrsina A(z)::: r 27t + 2ar.vl.12a je T = ~ + T2 + T3 . Dl'D2 .2g 3 .Jh+R+a -. .{t(h+R+a)[Ch+2R+a)312 .do. ::: - J-l~~2g' 2 r. Prema tome ukupno vreme praznjenja rezervoara je T == :r. Odrediti vremena praznjenja rezervoara prikazanih na slid: a) cilindricno-konusnog.(h+ R+a)3121-~[Ch+2R+a)512~ -(h +R +a)5/2]_[R2 . P. Poznate veliCine 8U: D.7. RESE.10 .C..Sk'~R.::-::C. a) Primenom diferencijalne jednacine isticanja dV::: v~dt ::: . p. Primenom jednaCine kontinuiteta ri" ::: 2V. 10 + 11 v2 1 gz = (~u +~k +SRl +A-d-+l)T+(SR +2Sk +~v +A"d)T ' v.". ..A(z)dz. + T2 + T3 • ProDlem 2. perioda praznjenja cilindricl10g dela T.248 KVClzistacionarna isticanja J-l=.c. 1. Fz Posle integraljellja u granicama ad 2R do 0..Ay7E: a) Ulrnpno vreme praznjenja rezervoara sa s1. H.:.. a polupIecnik r (dobijen iz Pitagorine teoreme r2 = R2 _(Z-R)2) iznosi r::: . . vremenski period praznjenja kOllusno-prstenastog dela rezervoara i T3 vremenski period prainjenja konusnog dela rezervoara. = 8R 2 -2 r. 1..R+E. h.A.Jh +R +a)} .Ch +R)[ (h +R)3/2 _h t-td'o . i Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 . R.Jh+R).2. S". d) cilindricno-polusferno-konusnog.Ch+R+a)2jCJh +2R +a .vremenski period praZl~enja cilindricno-prstenastog dela rezervoara. .2g i perioda praznjenja donje polusfere 13 "" 1 8 3/2 ]_-5 [Ch+R)5/2 _h 5/2 ]_h(11 + 2R)( .. c) cilindricno-konusno-polusfernog. dbbija se vreme isticanja T= 32 Ro[iC(!:. Sva tri vremenska perioda bite odredena pomenutim redom. dobija se koeficijent protoka 11=1/ Irl-(r--+-2-r--+-r--+-A-L-)+-r----~r--+-r--+--A-!Q-+~-+--1 r V4 "'R "'k ':0 v d "'u "'k ':oRJ d . ~)12rI2 i protok V(z) ::: J-l d!7r ~2gz " Dobijeni iZIazi za koeficijent protoka i pIotok vaze i za zadatak pod a) i pod b).. d. 5 TC 3 J-ldgJi b) 'heme pIainjenja sastoji se od tri vremenska perioda. {co +c1 [dg l(d12 +d.).Jz(2R-z). ito: perioda prainjenja gornje polusfere 8 :r.. b) cilindricno-konusnog.SRl. b.

h I. r2 .2g ~ (.A II l. Iz slictlOsti trouglova _rl__ y-Ch+b) D j 12 a ~_y-h \ I D2 12 --.A V ==C> v VI k lo. O+b odreduju se poluprecnici kruznih preseka rj :::: ~ [y-(h+b)] . -~ v J" c) d) e) Stika P .=:::.. dobija se D2 _ D2 --r---- I. uvrstavanjem poluprecnika r1 i .A b) H H R k h I.d.d..[iiJi· Posle integraljenja u granicama od h+b+a+H do h+b+a.:. d 2rc r... I.:7 v l.. k v v lo.1.Jh+b +a)..71 ~2gy .rj 2 )rc.d... ..2.Kvazistacionarna Isticanja 249 1=0 A H dy a =:C> z h l.. D2 -Dj _ dz dt ..d.J1Hb+a+H -.. _ U drugom vremenskom periodu trenutna povrsina poprecnog preseka u rezervoaru je promenljiva i iznosi A(y) = (r22 ...d.do.j - V(z) - fld2..A a) k R RIb x !y a ={> VI V k il. i uvodenjem konstanti Primenom diferencijalne jednaCine isticanja: -A(y)dy:::: V(y)dt2' u kojoj je protok V(y) = fl a.---: _ Za prvi vremenski period diferencijal vremena je 2 2 dV..d. ----"----. = 2 fld \ . I. R ~ '~>.1. r2 :::: 2(~~b)(Y-h).-. 7-12 odnosno protok .d.. V(z) = fl4v2gz.

Jh +b +a . 2Di {1[(a+h)5/2 _a5I2l_~a[(a+h)3/2_a3/2J +a 2 C. {'!'[(h+b)5/2 _h 5/2 ]_lh[Ch+b)312 _h 3/2 ]+h2(.J/1 +b -Jh)}. )2rll2 Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T = 7. T = 2D.R +A.~: + 1 ) ( 1 2 d0 d~ +d2~(c. 3 Vex) . .~+l) ..250 Kvazistacionarna isticanja dobija Se 2 .~+Cc..x+ I)dx.5( Ii ) 2 X Jf JC. U lzrazima za navedene vremenslce periode koeficijel1t protolca je 12 = -Fa)}.. pri cemu je iz odgovarajuce slicnosti trouglova dobijen poluprecnik r3 = 2(~~b) (x-h).. leao jednacine kontinuiteta za racVll. = f1d2 f2i ~ D. a + h) .R +A. a vreme praznjenja konusnog deja rezervoani. fl = lI.. dobija se koeficijent protoka fl=[C. + Tz' pri cemu je vreme praznjenja cilindricno-konusnog dela 2 D l ~ ID 1.. S obzirom da je protok Vex) = fl cI:rr ~2gx.u+C.JC:.J x[ca +h + H)512 . U trecem vremenskom periodu trenutna povrSina poprecnog preseka konusnog dela rezervoara je ACx) = I{re. + T2 ..Ja+h fld2 Jiih 2 5 3 .Jlab)}..C~) 2 (a + h) 2 a + h + II ..trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i izlazne preseke eevi lcroz koje fluid istice u atmosieru.d~ +l)/(C. "Iii 2 Cx ~ld~ 2g(a+b) .. T= 2 f"+b+aAy-By+C d = 8 {iL[Ch+b+a5/2fld 2Jii h+b Y fld 2 Jii 5 ) 4 JY -(h +b)5/2]_ ~ [Ch+b +a)3/2 .. 3/2 to ce difereneijal vremena biti 2 I /1 -2/1.Ca +h)5/2] +t Ca +h)ci )2[ (a +h + H)3/2 .x Integraljenjem po x koordinati u granieama od h+b do /1. sledi dt =-~dx= A( ) D. pri cemu je vreme prainjenja cilindricno-konusnog dela rezervoara .v+A.+-c..Ch +b)3/2] + CC.R+A.(a+ h)312]}. 3 fld 2 Jii(a+b)2 5 3 b) Uknpno vreme praznjenja je T = 7.v + ia I d + L e) Postavljanjem Bernulijevih jednacina za proizvoljni .

Odrediti kolika kolicina vode istekne iz suda za vreme otvatanja ventila. o .= 1:. I ]J Vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara je 7.7-13..R -~(h+H +R)[(h+H +R)3/2 _(h+H)3!2] T = 2 +1[ (h+ H +R)5/2 .)4 1+ R v k d.v1+Sk+A.K vazistacionarna isticanja 251 1. vreme praznjenja konusnog dela rezervoara. i koeficijent protoka 1l=1I C. 0 e) Postavljanjem Bernulijeve jednaCine zaproizvoljni . Cilindricni sud precnika Do rtapunjen je vodom.-: {[Rg _R2 +(h+Ro ~o<J2g +R)21(~h+Ra +R -~h+Ro F -~Ch+Ro +R)[Ch+Ro +R)3/2 -Ch+Ro)3!21+~[(h+Ro +R)5!2 ~(h+Ro)5!2]}. +/c.h3/2 1-i[ch +Ral/2 -h5/2]-hCh+2Ro)(Jh+Ro T2 = J1do~ {iC -Jh)} pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti: T == 7. U toku otvaral~a ventilakoeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu 1:.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i jedan od izlaznih preseka cevi.(1) = k I [2. +S +/c. ·Posle isteka vremena T ventili EMV su potpuno otvoreni.. do R v k d d 1:.Jh)} 7.Jr-+-H+.Ch+H)5!2]} vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara. = d) Ukupno vreme praznjenja je T = 1. =8r.J h +R -..•.v+/c-}+[(f)2-1j2+C/c.(R +h)3/2]}. )2[ (R + h + H)3/2 .u+1:. koji se nalaze u simetricnim granama slozenog cevovoda se otvaraju. koriscenjem jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granama i jednacine kontinuiteta za racVll. dobija se koeficijent protoka fl..0 +1)Cf)4.. U odredenom trenutku elektromotorniventili Ell/tv.:(~ )2(h +R)2](. +1:.-. Pretpostaviti da se na pocetku otvaranja ventila EMV trenutno uspostavi turbulentni rezim strujanja u svim deonicama slozenog cevovoda i da . = "A2 2 J-'Uo V Lg ~ {[Di . .k+C.t+ 1 r l" I d ( 1:.Jh+R) -ic~ )2[(h+R+H)5/2 .. +1:.. 2D2 fUl2 H2 J2i {I[CH +h)5/2 _h 5 5/2 ]_lh[(H+h)3/2 _h 3/2 ]+h 2C.L+l _'l1l2 . +/c. a vreme praZnjenja polusfernog dela rezervoara h +Ro)[C h +Ro)3/2 .h5/2 ]-h(2R +h)(. a simetricni slozeni cevovod je zatvoren.JL+(1:. +1:. a voda poCinje da istice u atmosferu.L+l)(-2.JIHH)h . -(R+ h)5/2] +t(R +h)(~. a vreme praznjenja dela rezervoara T2 = ~5 ~ {t(h+R)[(h+R)3!2 _h3/2]_~[(h+ R)5!2 ..Jh+R+ H -. pri cemu su ~2~ [(~)2 _R2 +(h+H +R)2 }.J H +h -Jh)} 3· . + T2 .R+1:.+ T2 • Problem 2.

1e /~ Slika P.J"r'~k' RESENJ. . R. k. Pri otvaranju EMV voda istice u atmosferu.J dV = 2V(z. Odrediti koliko jevreme otvaranja ventila? Poznate velicine su: d. L. ho=h+H-l.Jh+H- 2J2i u h EMV d. d. D 2 1t posle razdvajanja promenljivih dobija se diferencija'na jednacina 2 t dt Do iz '/ct 2 +k =. k.) d r 2 J2i}2 8cg. L v~ 1 v2 gz = (Su +A.E: Vreme otvaranja ventilaje "lie ~ { a2V2g {1. Poznate su sledece velicine: D. ~ u' A.Jh+ H -.E: Koriscenjem Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 0-1 . Kada je sfemi rezervoar pun tada je elektromotorni ventil (EMV') zatvoren.od 0 do T. dobija se visina opadanja nivoa za vreme otvaranja ventila I ]2 /C"cT2+k-5) .252 Kvazistacionarna isticanja H EMV koeficijent trenja ima konstantnu vrednost.[Ch+2R)5J2 .t)dt = --1-dz. If. Do. nakon integraljenja u granicama. cDo pa ce kolicina vade koja istekne 1Z rezervoara za vreme otvaranja ventila biti V = hoD.Jh+2R-. T.(1./2 gz / c + ~ C .Jk _k}1/2. od h+H do h+H-ho' glasi: lC. 1e. h.7-14. t) = d 41t .(h+R)[ (h+ 2R)312 _ (h+2R_a)3J2] _1.~.d+ l)T h i c jednaCine kontinuiteta za racvu Vo = 2Vl' i uvodenjem konstante = 4( ~) \~u + A ~) +~R +~k + Ie ~ + 1. a. h.2.fii-Fz cije reSenje. dobija se protok vode kroz jednu od sime2 tricnih grana V(z. i za z. RESENJ.Jh+2R-t.7-14 T= ProD/em 2. .Jh+H -ho )· 2g I d Iz ovog resenja. I. pri cemu je konstanta c = ~u + Ich I d + 1.Ch+2R-a)5/2]8~ 3 5 -h(h+2R)(. a koeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu ~(t) = k / t 2 • Nakon atvaranja ventila nivo vade u rezervoaru spustio seza . D)T+(~R +Sk +~+A. Iz jednaCine isticanj a t) .2d 2 -. za t.Jcp +k -5) = c d 2~ (.'Jt / 4.

P.al' Pl. U nekom trenutku vremena dijafragma poCinje da se otvara tako da se povrsina otvora menja linearno sa vrernenorn.H. u kome ulje struji laminarno. Poznate veliCine su: Slika P.2.\1.7-16.2R) ] dz. Poznate velicine su: R. h.15. d.l[ 2(/1 + R) - . odreduje se protok ulja .2. Odrediti vreme praznjenja: a) sfern)g (sl. d rcg VC z)==128vl z . H 0. i uvrstavanjem veze r2 == 2Ch+R)z_Z2 -h(h+2R).Pa. 7-16b). Na dnu rezervoara povrSine A i vi sine Ii napunjenog vodom nalazi se mali otvor koeficijenta protoka Il i povrsine ao' koji je zatvoren dijafragmom. 4 2 Iz dobijenog izraza sledi da je protok linearna funkcija od koordinate z. dobijene iz Pitagorine teoreme za srafirani trougao.7. kroz mali otvor na poklopcu suda.A. cija se stiilljivost zanernaruje. T RESENJE Problem 2. Prime- nom diferencijalne jednaCine isticanja dV == V(z)dt== ~r2rcdz.7-16 RESENJE: a) 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe O~l: gz == ?v~T' uVrStavanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A== 64v / vd. Odrediti visinu tecnosti u sudu u trenutku kada se . D z Ii b) Slika P. dijafragma potpuno otvori.7-16a) i b) cilindricnokonusnog rezervoara (sLP. H. Rezervoar se prazni kroz prrlst cevovod.7 - h(h.2.P. dobija se diferencijal vremena dl == - l:~. Integraljenjem u granicarna od h+2R do h. u trenutku T.Pri praZujenju suda okolni vazduh ustrujavau sud. Sve lokalne ::>tpore i kineticku energiju struje zanemari ti. cija je povrsina aI' i koeficijent protoka Ill' Pri tome je zaprerninski protok vazduha.KvazistaCionarna isticanja 253 Problem 2. dobija se vrerne praZnjenja sfernog rezervoara . D.7-15 aO . Dijafragrna se potpuno otvori. jednak zapreminskorn protoku vode.2. I.

NaCi vremena praznjenja cilindricnih rezervoara (s1.2. P. fld 2h. 32vlD 2 1 2 2 h+Ho T2 = 4 2 (-2 Ho -hIio +h 1n-. T= 12~vl[2R(h+R)_h(h+2R). dobija se T.5m. sledi: 2 · T:= 2 DJh+H(1. 5"+H h dz -Jz-h fJ. h = 1m.-Jz-h)dz== 2 D [(h+H)3/2_ h 3/2_ H 3/2] =2935s. d = 20mm.17.4m. (z):= fl4~2g(z-h) i drugog vremenskog periocla koji se odnosi na praznjenje cilindricnopoluelipsoidnog dela rezervoara kroz jedan otvor sa protokom 4 Primenom diferellcijalne jedllaCine isticanja za prvi vremenski period V2 (y) = fl--J2gy . i to: vremena praznjenja cilindricnog dela 32v/D2 h+Ho+H ~ = d 4 g In I1+ H 0 ' i vremena praznjenja konusnog dela .• = D2. h d gHo pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti T = T1 + T2 . Posle racionaljenja poclintegralne funkcije. ito: prvog periocla koji se oclnosi na praznjenje cilindricnog dela rezervoara kroz dva otvora na razliCitim visinama sa protocima . d 2 rc V. D21f.254 Kvazistacionarna isticanja d fJ . ' . 1 7 .d2.dz .lnh+2RJ. h b) Vreme prainjenja cilindricno-konusnog rezervoara sastoji se od dva vremena. (z) +V2 (Z)]dt1 == --4. Dati su podaci: D = 1m. c) konusnim dnom. H = 0.7-17 RESENJE: a) Vreme prainjenja sastoji se od dva vremenska periocla.5m. R = 0. i cl) polusfernim dnom. .7-17) sa: a) poluelipsoidnim dnom. Ro == 0.7.~L = 0. d 2n · · [V. Problem 2.fii h 3 fld2hfli . . t~O a) b) c) d) Slika P.62.J2g +1. b) cilindricnim dnom.) .. .2.

.4s. poluprecnik r je odreden izrazom r2:::(Rlh)2(h 2 _y2). tada vazduh istice u atmosferu. koja se dobija iz jednacine tavnoteZe sila G + cXo = PmOA. 2 z 16 Z In"'- - T=7. C.J2i Sh[ (4) 0 2 -R 2 R 2 2JdY +(/i) y 2 JY::: 5 (5D -16R fld2 Iii 2 2 ) r. Poznate veliCille su: D. a drugim je otvoten premaatmosferi. + T2 = 1182 s. Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T::: 7. dok je drugi vremenski period: 14 D2 Jh =849. +Tz =613s . U ptoizvoljnom a) Slika P. i iznosi Xo = (PmOA . promenljiva . c) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a). +T2 ::: 1143.po' fl. 1z diferencijalne jednacine isticanja: -A(y)dy::: V(y)dt2' nakon integraljenja dobija se 4 T2 ::: fld 2 D .KvazistaCionarna isficanja 255 U drugom vremenskom periodu povrSina poprecnog presekana visini trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru je· .2. i menja se po zakonu 2 2 A(y):::D rc/4-r rc: 1z jednacine elipse: (rIR)2+(ylh)2::: 1. d) SprovodeCi postupalc proracuna vremena praznjenja rezervoara kao i u zadatku pod a). p.Pmo' RESEN1E: Pocetno stanje 0 ravnoteze odtedeno je sa dye veliCille.G) Ie.15. a.s.7-JlJt U fiksnom hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip teiine G. Cilindar je jednim svojim krajem potopljen u tecnost gustine p.. b) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a).5 s. dobija se 2 '[. pri cemu je A = DZrc 14. ito: staticlcom deformacijom opruge.5s.5s.65._2 D [(H+R)3/2_ R 3/2_ H 3/2]-3555 1-3fld 2R oJii 0 0 . Tz = fl d2 Jii(D -SRo )v Ro=2)7. dok je drugi vremenski period /'Jii(D -4R )Jh =655. G. Kada se u klipu otvoti ventil koeficijenta protoka fli povrsine pOpteCllog preseka a.H. + T2 ::: 948. Sa gornje strane klipa nalazi se opruga krutosti c. "h = 888. Odrediti vr~me spuStanja klipa do nivoa slobodlle povrsi tecnosti. Tz =15 fld 2 Tz = 2 2 /ii pa je ukupno vreme praznjenja rezervoara T =7.7-18 b) . Wi 2g Ukupno vreme praznjenja rezervoara T = 7. i visinskom razlilcom izmedu nivoa tecnosti h = P rnO / pg. Problem 2.

.3164 V~T(l+ pgA) CB+h+H) -CB+h) .~ Precnik cevi kroz koju se vrsi . Zamenom novodobijenog izraza za brzinu v u izraz (2) i njegovim integraljenjem. Promenljivi natpritisak vazduha moze Se . Kineticku energiju struje i sve lokalne otpore zanemariti. D. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja Adx == f/dt.7-19 pri cemu su konstante A (1) c+p Cine isticanja dV == Vdt. Hidrocilindar se prazni kroz dugacki prosti cevovod pod dejstvom sile teZine kEpa G i sile opruge.sledi izraz za trazeno vreme T-~ Vl H-I". H. c. Rezervoar Vlsme h i slozenog oblika povrsine poprecno g preseka. ProIJlem 2. V d T h (2) V a) Kada se za laminarno strujanje u izraz (1) uvrsti· koeficijent trenja A= 641 Re = My I vd . protok vazduha je V = J. G. Problem 2. odrediti iz· jednaCine ravnoteZe sila G+c(XO-x)=PmA. FP:fD - r- lin dx _ 2A2 I _ IA . dobija se proizvod ----2 d c AV == 2gT(1+ pgA)(B+z) Stika P.7-20.IInc vPmo cx r- !p. <J- c 1=0 I=t -=::: =- G RESENJE: Postavljanjem jednacine ravnotete sila za proizvoljni polozaj klipa pA = G+c[zo -(h +H -z)]. IIII -D H Zo z t=T i Bernulijeve jednaCine za trenutni nivo ispod klipa i izlazni presek cevi l v2 p+pgz== PA <r-==9 ~ V(z) d./ Vz -VPmo .[ c. a zatim njegovim integraljenjem.2.7~18b). 3/7 3!7] T=3 C d) 0. dobija se brzina strujanja v.zo' Y. Uvrstavanjem brzine v u izraz (2). 1 J h d2 . i iznosi Pm==PmO-cxIA.2. l. uVrStavanjem izraza za protok i integraljenjem dobijene diferencijalne jednaCine. Opruga krutosti c ima staticku deformaciju ZOo Odrediti vreme praznjenja hidrocilindra ako je trenje u cevi: a) laminarno i b) Blazijusovo.7-19. doblja se T= 32ylD In B+h+H 4 d g(1+ P. P.A) B+h 2 b) Uvrstavanjem koeficijenta Blazijusovog trenja (izraz (2.32» u izraz (1).1. gA . dobice se izraz za brzinu strujanja v. Poznate veliCine su: d. h. prazni se kroz cevovod za koji je po:z. 1z diferencijalne jedna- f dr:' == ( D)2 1MH dz."IIPmo -c(H-h0 )IAj • . dobija se 7 D 2[ 2 (d d C J-417[ .256 Kvazistacionarna isticanja trenutku vremena (s1. dobija se vreme praznjenja cilindra T == =-4- D2n i B= G+c(zo -h-1-l) .nata vrednost ekvivalentIlOg koeficijenta hidraulicke karakteristike Ke ~ .W~2Pm 1 po.

2g 0 0 .. sa kojima se dobijajednaCina kardioide r==J. dobija se izraz za vreme praznjenja (1) -J z a) Zbog jednostavllosti resavanja integrala uvod\. ako tecnost ispunjava zapreminu: a) opisanu funkcijom: (x 2 + y2 )(x 2 + y2 _ 2Y.lz -15z == 0.fzdz== 0 0 h 271 r d h 271 0 .lz fdf h .7-20 ' RESENJE.fzdz2/J.2.4) koeficijent protoka je f.z"'..7...(l+sincp).)h • S "JlSz 6. Kada se vrsi kvazistacionarno preticanje tei<:')0sti uspojenirn sudbvima (.2) tada je protok tecnosti na osnovu Bernulijeve jednaCine za trenutne nivoe tecnosti u rezervoarima odreden izrazom . k 2 0 H + 2.3).Lafii 0 2 == 1 1 1 271: IS' nh [cp-2coscp+")(CP--2 sin2cp)] .Prema izrazu (2. KVaJ!..z J.. Zamenom ove jednaCine u izraz (1) sledi: T= 1 fla.povrsina poprecnog preseka cevi.znstadoIDl3Ir'IDlO pril'!ticaIDlje teclll®sii UIl spojenim sUIldovima Pod preticanjem se podrazumeva strujanje fluida izrnedjuspojenih sud ova. llfu '.Kvazistacionarnaisficanja 257 prainjenje je d. i imajuCi u vidu da je povrsina poprecnog preseka rezervoara na trenutnom nivou promenljiva.['6z koja predstavlja jednacinu presecne hive izmedu povrSi F j i F2 • Kako se jednacine povrsi }<~ i F2 mogu napisati u oblicima y == ~ 15z .lG 2g .lz) _ zx 2 = 0 b) izmedu povrsi Fj : x 2 + / == 15z F2 : x == 2y-Jz. .7...La. 2 z .J2i 0 f A~) dz= h 1 dxdy)!£. Koriste6i izaz (2.Jz to njihovom zamenom u izraz (1) sledi T== 1 ~J[2f..: se polarne koordinate r i cp (x=rcoscp i y==rsincp).rJ r == 3 .J2i 04(:c) .z o. avo resenje daje jednaCinu x ==.l == 1/ aJ2Ke 2 u kome je a = d n/4 . 1.Jz J.x 2 i y == xi 12.l[f(l+sincp)2d(p].7.w.a.J2ii 0 Sef frdrdcp)~·== __1_f.-:12.Jz. 2 3/2 +15zarcslll r::-::.J6z(~lSZ-X2.LaJ2i· fii 3/2 b) Iz jednaCina povrSi F j i F2 dobija se kvadratna jednaCina y2 +2y.. Odl'editi vreme praznjenja rezervoara...7.z J. x x3 dz21 D ' .J2i('\I6 +lSarcslll.2.2.-).J..y/ a) b) Slika P.. . T= 1 J. cije je resenje y = 3.la2g 1[-2 (xJlsz-X x~)dxlJd:-== ~La 2g 0 0 ..

.. Po == 1. Sudovi A i 13 spojeni su sa cevi precnika d. .........~P]-P1 V(z) = W-·· 2g(z+--") ......... jer u vazdusnom prostoru suda A vlada potpritisakp".. H = 2m. Su =0... "" .02..... Nakon otvarallja ventila.. "..A.. d27f.. Ta veza sledi sa s1..2kg/ m 3 .. primenom diferencijaine jednaCine (2. to ove dye koordinate treba izraziti u funkciji od z.. 1= Sm... 2....1) primenjena za slucaj preticanja glasi V(z)dl == -A] (z)dz] == Az (z)dz z .2. p] i P2 apsolutni pritisci koji u opstem slucaju zavise od koordinate z.... Z rastojanje izmedu trenutnih nivoa i..'.. " ..7......5) i njenim integraljelljem u granicama od hT do ho dobija se vreme zauzimanja llovOg ravnotdnog poIozaja .....7. A] == 1 m .5.62.. b) Siika P. i glasi z == z] .7... Diferencijalna jednacina isticanja (2. te se na osnovu (2.....d..... " V a) A AI u A2 B . == 0.7-21..2S8 Kvazistacionarna isticanja ... ""...7. Dati su podaci: d = 50mm.7-21 RESENJE: Otvaranjem ventila V sud A se prazni. Sv == 2.. Postavljanjem .. ~~~~do. (2..5) Kako protok zavisi od koordinate z. (2... a diferencijali zapremina od koordinata z] i zz.7. h T = 24 r... 4 pg pn cemu su: !-l koeficijent protoka cevovoda kroz koji se obavlja preticanje. " " ..7.Z2' odnosno u diferencijalnom obliku dz = dz] -dz 2 . pri tome vazduh ustrujava u sud A kroz mali otvor precnika do koji se nalazi na poklopcu suda...... . 2.. A2 == 2 m 2 . ustrujavallje je mogllee. a tom prililcom U oslobodjeni prostor suda A ustrujava olcolni vazduh protokom Ti'o. " ...".. dz o Slika 2... .6) ProDlem 2.2 Konacrio.. do = 2mm. !-lo = 0.. A...Odrediti vreme za koje se nivoi 2 vode izjedllace...7.I2g I "r A (z)+A 2 ijz+ Pl~t (z) j J Aj(z)Az(z) • dz . voda pretice iz suda A u sud 13.!-ld 7f.. avo..5) dobija dz] == A 2 dz / (A] + A 2 )...Po H l.. ..

KoristeCi geometrijsku vezu izrnedu koordinata z=z]-ZZ' i jednakost zaprernina: -Ajdz] ==A zdz 2 .--- T AA a d ] 2 A] +A z fiV(z) J-. Zz i z. I:=: 2m. glasi: -A] dZ j == A2 dz 2 =V(z) dt. dobija se vreme izjednaeavanja nivoa . CP Po 1 l+L(ilo d. RESENJE.03.7. Sv2 :::.5.· a) Postavljanjem Bernulijevih jednaCina za nivoe 0-1. dobija se . u kome je koeficijent protoka fl:: (su +sv + A:~+ 1) -]12 := . treba naCi vezu izmedu koordinata z]. L == 5m. A:::. Zamenom ove veze u diferen. S druge strane protok vazduha je Va = flo (dgrc 14) J2 Pv 1 Po' S obzirom da u vodom oslobodenu zapreminu sud a A ustrujava vazduh.4264.p iJ.-----.5). A2 :=: 2m2. V ==f. Istovrememin otvaranjem ventila VI i V2 voda pretice iz suda A u sud B. d rc I 2 0.Pv I pg) . b) U slucaju da je venti! V2 zatvoren odrediti preenik cevi Do'u granisa ventilom VI. Sv] := 2. a 0 cernu je vee bilo reci u Odeljku 2.Kvazistacionarna isticanjtl Bernulijeve jednaeine za nivoe teenosti u sudovimaA i B u proizvoljnom trenutku vremena dobija se izraz za protok vode V = IJ._Z-= flod~rcJ2i (A] ] 2 +A 8 AA PO+(~)2 . 2 . Sll == 0. Dati su podaci: A1 = 1m2. 3.2. . slede protoci V.-4-v2g(z. Sk := 0.7-22. I Diferencijalna jednaeina prainjenja rezervoara A. I+L(flo d2O )2 Po fld Uvrstavanjem nadene veze u izraz za protok vade.==fl1a]~2gz pri cemu su koeficijenti protoka .Lz a2 J2gz.cijaA lnu jednacinu praZnjenja rezervoara A i integraljenjem novodobijene diferencijalne jednacine. D =50mm. 0. d = 25mm..Jlj =7588s. d~rc V(z):= flo-.d2 Problem 2.5. odnosno punjenja rezervoara B prema (2. to zapreminski protoci vode i vazduha moraju biti isti (V = Vo)' Iz ove jednakasti sledi veza pg Pv = 2 z. a) Odrediti vreme izjednacavanja nivoa. h:= 1m. Sudovi A i B spojeni su cevima.1J2gp.U poeetnorn trenutkll razlika izmedu nivoa vode u sudovima je h = 1m. Da bi se ova diferencijalna jednaCina reilila. 2) ··fl d 2 . tako da vreme izjednaeavanja nivoa bude duplokrace sa novim precnikom spojne cevi. dobija se traZena veza izmedu koordinata dz] = A/Az dz.)2 2 fld 4 vZ.7.

11 -r'~:-~~~I: '1:1'__ '''-----------B Zj ::. Poznate veliCine su: A]> A2 ' Eo.~ =(Su +S1'] +/c ~o +1)-1/2 i fl.7-23 voV . = 0. s".. Istovremenim otvaranjem svih ve. pri cemu je a. H A II A lU ""'~ ~v~ V / tC\ L:7"'LA'/. I. ~ )_1 Z2 b) Slika P.7-23. _ -_ _ _ w _ _ _ _ ." +SVl+1)DO] = 68.417. \1 d. Na osnovu'izr~a (1).7-22 b) Nakon zatvaranja ventila V2./. L.d. dok su povrsine poprecnih preseka a j = d 2 rc / 4 i a 2 == D 2 rc /4. = D5n 12.ntila poCinje isticanje tecnosti iz rezervoara A i B. novi koeficijenti protoka iznose fl.343..J>. L -1/2 =0..Svl' /C. dobija se novo vreme izjednacavanja nivoa T* = fl.a. (1) Brojna vrednost iznosi: T = 342. glasi: CV.d+ 1)- =0. H. Koristeci uslov zadatka [*=TI2 dobija se novi precnik cevi Do =V4(F]d 2 +F2D2)2[/cl+«(. i povecanjem precnika cevi sa d na Do. i b) vreme za koje se nivai vade u \7. . +V2 )dt = -Ajdz j =A2 dz 2 • lz jednakosti zapremina-Aldz j = Azdzz .2. i geometrijske relacije Z = Zj . P B It A2 Ho RESENJE Nakon uvodenja: povdina:p()precnih preseka ___ Slika 2. d.4mm gde je brojna vrednost nadena metodom numerickeiteracije.5).7. A. Kada se ova veza uvrsti u diferencijalnu jednaCinu preticanja vode posle integraljenja sledi T= A]A2 J~= ~ +V2 Aj +A2 h v 2 AjA2 (illaj +il2a2)1ii (A 1 +A2 ) fh..8 s.~ 1.(Al~~12) dz. Iii (AI +A A1A2.d j .zz' sledi veza izmedu koordinata dz z =.s1'o./..fh 2) .. " a) Jk L 2 =Jij /«A ...: I ] =_ ___ - j dZ2 A 11 AI . rezetvaarima izjednace.7.A vl A2 k V2 LD. I.::.. Odrediti: a) napor pumpe. A\ koeficijenta protoka ..do.Sv. p. Problem 2.. Diferencijalna jednaCina preticanja prema (2.-.260 Kvazistacionarna isticanja I j/2 il2 =(Su +2~k +S1'2 +/c D+1) FI =(Su +SVI +/c.tako da protok vode za vreme isticanja iz rezervoara B bude konstantan. "L..1) odnosno (2. h I".

resenja se mogu napisati u sledeCimoblicima: '-) ) a) Yp==(flja )Ho-z]'g. Diferencijalna jednaCina punjenja akumulatora glasi. Poznate veliGine su: dA.A. Gl'Gz' l. + k Problem 2. Nakon otvaranja ventila V naCi vreme zauzimanja novog ravnoteil1og polozaja. Hidraulicni cilindar i hidniulicni akuinulator spojeni su sa cevi precnika d i duzine l. Hidro-cilindri u kojima mogu dase.c. c. Odrediti vremeza koje ce klip da se pomeri za hod h.R2.vZ.. Poznate velicine su: F.sane trenutnim polozajima klipova F c(xo +x) --"'D-r~· ===-==i=+==== I v2 +PA d2 o zamenjivanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A=64/Re. postavljene za preseke opi. A A pri cemu su konstante A :::: D 2 n /4. ·-D o '-'-'.ln . b) T==~_l-(JH -/ii.::: ~C. D. 261 flo == ~c. V(z) = 128 11 1 Ao (cA -xo-x). fl . = Ih I=T 1=0 RESENJE.U+C.· Usled dejstva sile F na ::==-=~==== klip hidrocilindra.RPC.Kvazis(acioncwlw lsticanja .-1-+1 ' i konstante k = ~o :0 Fa.. Integraljenjem po x u granicama od 0 do H:::: hA I Ao' gde je H hodklipa hidro-akumulatora koji sledi iz jednakosti zapremina h A = H Ao' dobija se trazeno vreme I 128A~ 111 (FAo /cA)":"'xo T= d4nc In(FAolcA)-Xo":"h{AIAo ). To punjenje akumulatora uljem prouzrokuje pomeranje klipa.2. fl= ~(.[if. fll a 1J2i . -k. d. \ I . v. Iz Bernulijeve jednaCine.vo +A:~+l.7-241.u+2tv +)'.(. d 41f. Ao:::: D~1f.7-25. C FAo ' .0Zenjem sa d 2 n 14. Zanemariti kineticku energiju struje i sve lokalne otpore.. A j . / 4 i 11= pv .c.u 1 1 1 1 +c./2' H. Aodx = Vex) dt.. U hidraulickom akumulatoru nalazi se opruga krutosti c.Ij.7-25.A2 .vl'C. i Illi1.. I.dinamicka viskoznost.Vl +A*+l.d 2. nastace strujanje . Ova pomeranje Slika P. ulja kroz spojnu cev i punjenje akumulatora uljem.[jj +k). Do.krecu klipovi tetine G1 i Gz spojeni su slozenim cevovodom prikazanim na sLP2. dobija se protok ulja . Problem 2. koja je prethodno sabijena za xo' Kada na ldip hidro-cilindra deluje sila F=const tada ulje kroz cev struji laminarno.7-24 opisuje x koordinata. 1 floa o 2 gde je z trenutna visinska razlika izmedu nivoa vade u rezervoarima i . h. xo' p.v.Sk'(.

Po prestanku dejstva sile F l1astaje preticanje iz HC] u HC]. Poznate veliCine su: GI'G2 . ~u .D..d2 .7-26.2. p. P. Hidraulicki amortizer prikazan na sl.2.a. P. Kada na gornji klip deluje sila F.+Sk +A.d].262 Kvazistacionarna isticanja RESENJE' Vreme zauzimanja novog ravnoteZnog poloZaja je 8 AA l'G G ~ld gde je koeficijent protoka T= 2 TC.F.E:SENfE· ~= 1 S" +Sk +sv +A~~+(I. U tom polozpju je klip HC2 iznad klipa HC].7-26 Slika P..7-27nalazi se u stanju mirovanja. Poznate velicine su: Do.2. Sa donje strane veceg cilindra nalazi se opruga krutosti c.Sk .2.l].~: +1)(~~)2 . Odrediti vreme zauzimanja novog ravnoteznog polozaja. u cilindrima precnika D. da se beeu bez trenja. Problem 2.Ho.7-27 Problem 2. C. i Do.7-26 klipovi u hldrocilindrima pod dejstvom sile F miruju.A.2.[ii Al + A2 ] 2 H+-(-I __ 2) pg Al A2 SHka P.Go.ho. tad a ce nastati preticanje ulja iz manjeg u veti cilindar.sv.l2' F.7-27. Odrediti vreme za koje ce klipovi pod dejstvom sile F zauzeti novi ravnoteZni polozaj.Dl'D2 . p.fJ. U polozaju prikazanom na s1. Klipovi mogu.7-25 Slika P. REfENJE' TraZeno vreme je . Cilindri su medusobno razdvojeni pregradom u kojojse nalazi mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka fl.G.S' R.

tada je natpritisak u njemu PmO =0. 1+ Z (2) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 2.2. definitivno.o (x+hr ). hI = 0. . mogu da se zanemare.pgA· ' pri cemu hod manjeg klipa iznosi A 1 h= A A ·F.s". Pm = Pmo) dobija se konstanta k = Pmo / hI' pa ce.7-28 Otvaranjem ventiIa V nastace pretisanje tecnostigustine P2 iz rezervoara B ka rezervoaru A. U toku punjenja rezervoara A. Poznate veliCine su: Ai .hi' dp \.2).2 i 1-1 (koji se nalaze u tecnosti gustine P2)' koja glasi .rc / 4 i A = D 2rc /4. sa konstantnim povrsinama poprecnih preseka Al i A z ' spojena su sa cevi promenljivog poprecnog preseka i napunjena su tecnostima gustiUa PI i P2 do visina hI i h2 .J2i (1 + P.Sk . T= 1-W. odnosno Pm =k(x+hl)' Koristeci pocetne uslove (x=O. pgA A .~O) 2Ao 1 [JL-(l+_C_. natpritisak iznad tecnosti menja se linearno sa visinom tecnosti u njemu. tj. natpritisak biti odreden izrazom Pm = P. P. x= A 2A (h 2 -z). Kada je rezervoar A prazan. P.:.2. Napomena: Tecnosti se ne mesaju. PmO' Su .AO)h _) F ] pgA . Odrediti vreme uspostavljanja novog ravnoteznog stanja u sistemu.7-28a). Tada ce u proizvoljnom trenutku vremeria polozaj sistema biti kao na s1. Dva velika rezervoara A i B (s1.1E: Stika P.zi' (i=I. pri koriscenju zaprerninskog bilansa.7-28. u kome natpritisak u prostoru iznad tecnosti raste linearno sa trenutnom visinom nivoa tecnosti. A A a povrsine klipova su Ao = D. Ao pgA(l-----'L)+c----'L .A -.KvazistaCionarna isticanja 263. 2 a) k v RESEN.7-28b. Zapremine tecnosti u cevi. Problem 2. I (1) Iz jednacine zaprerninskog biIansa A2h2 = Ajx+AZ(x+z) dobija se veza izmedu koordinata A . PosIe otvaranja ventila V poCinje preticanje tecnosti lz otvorenog rezervoara B u zatvoreni rezervoar A.2.

1) ima oblik A(y)dy == V(z)dt.«li@va Kada atvoreni sud tdine G (s1. Za razmatrani slucaj diferencijalna jednaCina (2.\:+A2d2)T+ (v 2 - VI )2 2· +(Sv+S!c+AI~+1)2J 'I v{ l uz koris6enje: veze izmedu brzina v]:::: (d 2 I d l )2V2 dobijene iz odgovarajuce jednaCine kontinuiteta (~ :::: V ) i izraza (2) i (3). P2g(A1 + A2 ) P2 P2gh1 A1 + A2 .7.PIgh] .k +A1 Ci+1)(d) 2] ] 1 dobi6e se izraz za pratok tecnosti V(z):::: f.31a).7.(d) ] +(sv +l..-= (Aj+A2)lld21t 2g +A A] A? - 4 8 2 )llad 2 1t 2 2 h2 fii[~ah. dobija se vreme zauzimanja novog ravl1otdl1og polozaja T=dz Iii Hf-h <Jaz-b (AA]A2 r---. uz koris6enje diferencijahlOg oblika veze (2).2. za kraj~ie ravnotezno stanje.. i izraza (1) u kome se uvrstava x:::: h + h]> dobice se visinska razlika A] +A2 P2gh2 . P2gZ=:Pm+PIghl+P2l(l.3.la~2gz. to izmedu ovih koordinata treba naCi vezu.3b).Pmo H-h==h2 .-b-. . d.2.ja(H-h)-bl 2g L.2.--.7.7.7. A2 PmO lh1 +P2g(1+il] IA 2 ) Konacna. .264 Kvazistacionarna isticanja . 1 2.7. Kvazistac[(J>narlfRO isticanje prn tOllljenju iii iZlI":ll1njsnjn s1lI. iz diferencijalne jednacine preticanja A 1dx:::: V(z)dt.l7vaz-b . uvodenjem kanstanti 2 A a == 1+ PmO 2 b =llhl + Pmo (h1 + . A2 ho ). iIi visinska razlika izmedu nivoa slobodnih povrsi tecnosti u sudu ivan njega za slucaj podvodnog preticanja (s1. Kako protok zavisi od koordinate z.l== { Su +Sk +AT+[l. gde je z visinska razlika izmedu nivoa slobodne povrsi okolne tecnosti i mvoa otvera kroz koji se vrili punjenje suda (s1. i koeficijenta protoka 12 d2 2 2 11 d2 4}-]/2 f. a diferencijal zapremine od koordinate y koja govori 0 trenutnoj napunjenosti sucla.u+S. I _ '2 V.1t .3) tone puneCi se kroz mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka 1-1-. jednaCine zapreminskog bilansa A2h2 == Alh + A2H .: f.2) vazi izraz za protok ~/(z):::.- Primenom. tada na osnovu (2.

fL. i korscenjem veza (1) dobija oblik /::: CZ+ho)3 -h. Radi jednostavnosti crtanja to se moze uraditii tako lito se na slici sud fiksira a menjaju se polozaji nivoa tecnosti. Poznate velicine su: D.7. a.29* treba naCi dopunsku vezu izmedu koordinata. tdine G./r. Problem 2.2. pri cemu je koordinata z trenutna visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi tecnosti i nivoa otvoraA.7) gde su: V(y) .J2".-)2 . Sud tankih zidova.) "h-ho (4ho +Ihho +h ) * U slucajevima izranjanja i/ili tonjenja sudova veoma cesto je potrebno nacrtati sud u viSe uzastopnih polozaja. dobija se izraz T= JV(z) dy . B.---h = 3 12G (!!. h. U trenutku kada je sud potonuo nivo vode u sudu je ispod nivoa otvora A. G+pg"3 x n y = pg"3-4-(z+ho). slede veze D D ID (1) do =hho .7. x=Zh Y · Iz diferencijalne jednaCine punjenja suda A(x)dy '.z) (2. a) Gaz suda u pocetnom D trenutku ravnoteZe adreduje se iz llslova jednakosti sila: G = pg3"-4-hO' 1 posredstvom h veze (1) iznosi .J2gz.Kvazistacionarna isticanja 265 Ta jednoznacna veza se dobija iz jedl1ac'il1e kvazistaticke ramotde sIf4 koja za proizvoljni vremenski trenutak glasi G+pgV(y)::: pgV(y.trenutna zapremina tecnosti u sudu i V lY. d=h(z+h o ). ~(x) y (2) u kome je pratok V(z) = lla. Kada se na mestu A koje se nalazi na nivou slobodne povrsi probusi otvor povrsine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fL sud tone. l?ESENJE: Iz slicnosti trouglova D I h ::: do I ho = d / (z + ho ) ::: 2x / y. J. (stabilno) pliva na vodi. Ta veza sledi iz uslova kvazistacionarne hidrodinarnicke ravnoteze sila 1 2 1 d 2n . G. ako je sud ablika: a) konusa. 1C D 2 ~ 2 4 2 dZ=lOafLJ2i(r.z) .. (3) Sada se lako iz izraza (2) i diferencijalnog oblika izraza (3) dobija vreme tonjenja konusnog suda x2 rc 1C D T= Y)Jfl.dY ::: 2a fJ.7-29. o pgr:: D a) 1 d5 n . Odrediti vreme tanjenja.zapremina koja odreduje silu potiska. b) Za reSavanje integrala (2) Slika P...fii. ..) \ \ f z"}"" (h o +z)2 () . Sve napred receno vaZi i za sudove kaji izranjaju iz tecnosti. b) prizme sirine B.V(z)dt. p.

trenutku vremena G::: pgtdoBho. h1 ' h2.25) + pgA2 (5 + x3 .Azdx 3 == fl.7-30 RESENJE: Radi kraceg pisanja u toku izrade zadatka uvesce se oznake za povrsine poprecnih preseka Ai ::: Di21( / 4 (i=O. ito: ~ .B' Dopunska veza izmedu koordinata dobija se iz uslova kvazistacionarne hidrodinamicke ravnoteze sila 1 1 G+pg2"2xBy= pg2"dB(z+ho ) i posredstvom izraza (1) ima obhk (4) Vreme tonjenja suda prizmaticnog oblika dobija se iz izraza (2) u kome treba uvrstiti diferencijalni obHk izraza (4). 8. i T3 .3). a.2. dx dx Za resavanje ovih diferencijalnih jednaCina.a~2gz3 dt3 . G+pgA 1x 2 = pgAOhJ +pgA3(5+x2 +Z2 -hI) .::-::: r:::-f p.. T2 .a~2gz2 dtz . Gaz suda u pocetnom stanju ravnotde dobija se iz jednakosti sila G::: pgAoho. i koriscenjemveze (1). G. G + pgA1 (h1 . Poznate veliCine su: Do. fl. dobija se gaz suda ho::: ~P~C. Otvaranjem malog otvora na dnu suda povdine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fl. za koje se sarno dec unutrasnjeg prostora cilindra precnika D].1.7~30b-d.av 2 gh Problem 2.ah"\l2g II-rho -----y=-dz Z 2 3 0 'liZ DB r. do potpunog potapanja suda. i glase: .2. Diferencijalne jednaCine punjenjiisudau pojedinim vremenskim periodima glase A 1 1 ::: fl.2.. sud tone.av2gz p.2.h1 ) koje su postavljene za polozaje sa s1. P.vremena tOIljenja do spoljne ivice dela suda precnika Do.hJ + 5) == pgAOhl + pgA3 (8 + x 3+ Z3 .redosledno.266 Kvazistacionarna isticanja b) 1z uslova hidrostaticke ravnoteie sila u pocetnom .:-z~(2ho+h)vh-ho' p. Odrediti vreme za koje ce sud potonuti.3). potrebno je naci ~eze izmedu koordinata xii Z i' (j=1. i iznosi / ::: (z+h O )2 -h~ T= y 2xBdy DB ho + r.vremena punjenja preostalog dela cilindra precnika D1 napuni. D1 ' D2 ' D3.vremena punjenja dela cilindra precnika D2 . a. Ove veze sledeiz jednaCina levazistacionarnih hidrodinamickih ravnoteza sila G+pgA1 x1 ::: pgAo(5+X1 +Z1) . p.a~2gz1 dt 1 ' A1 2 ::: fl. i iznosi ho ::: G /pgAo' Vreme tonjenja suda sastoji se od tri vremenska perioda.7-30. Cilindricni sud tezine G promenljivog popl'ecnog preseka po visini pliva na vodi. a) fl·a b) c) d) Slika P.

tezine G.:.1)5.As .w 8 T= 2 II S (1-_u)H+8---. Voda se ubacuje pomocu pumpe.o.\u.Kvazistqcionarnaisticanja Ao -A Ao Ao -A3 Al -A3 ho --A-.r.A s' p.Su.7-32 .A1 A3 Aj .~ ) ('\IH2 ~'. H./ ho .. dobivaju se granice integraCije A A A A -A A H I = AOho-(Ao-l)hj-8.ld nJ2i (As . J. r~1f'Zl'Z<'2iz=Z<'2iz===z:m vazduh u rezervoaru A. A.A hj -(T. k pod konstantnim .Ulfii (A -A 3 2 A2 A3 2 .podmornica oblika prizme. I I 3 3 3 Ao . dliZine B.A ) (""Ii H2 -" H1 ). Unutrasnja povrSina dna suda je All a ' spoljasnja As' Kada se na dnu suda probusi otvor G. 8 A A ~ A G As d. pliva na vodi.}.31 Pro/Hem 2. Plovni objekat .h 2 Al A3 r.:. 2 2 2 2 Ao Uvrstavanjem diferencijalnih veza izmedu koordinata Xii z j u diferencijalne jednaCine punjenja suda.?H.1-32.1-.~= r. koja radi sa konstantnim naporom Yp' Smatrati da je. }.7.5. o 3 3 3 Ao Al A2 Ao· f2(A I -A2 ) l A3 -A2 z3 =Tho +(T-T-T+ 1)h l A +lJo.::.1)8.~·--=. Da bi podmornica zaronila potrel:?noje povecati tezinu. A Ii A. H z = AOho.°A I hl -(2-:i-.. naCi vreme zauzimanja novog 13 ~ H ravnoteznog polozaja.xI -0 Z2 =Tho A.-:-2 (A. Z2 :::: H2 ' x 2 = hj ..H. koristeCi granicne uslove na krajevima pojedinih vremenskih period a Zj = HI' Xj =h j -H j -5.2.A. L.'. ~~..A ) (./ h1) ..28.Au) As pgAs SlikaP. §~ ~~ Au . Poznate su L d h sledece veliCine: G.Ul. hI -0+ A x2 . Naci vreme za koje ce podmornica zaroniti. Z3:::: H3 . G RESENJE: Traieno vreme iznosi SlikaP.la'li Lg j 3 ~:::: J. X 3 • 3 3 3 3 267 ZI :::: -l 3 3 Iz ovih veza. ~ Au ~p RESENJE: x "" x . pri punjenju rezervoara. te njihovim integraljenjem sledi: 2 AoA1 r.g 0 I }.2. sto se postize ubacivanjem vode u rezervoar A..atmosferskim pritiskom.. H 3 ::::T ho.:Z--=--. h./H3)' Ukupno vreme tonjenja suda je T:::: 1\ +T2 +T3 • Problem 2.Au. B. Prizmaticni sud teZine G.Sk' sv.. Date Sil sledece veliCine: G.:::: r.d. d. X3 =hl +h2 -H3 -8. Yp. napunjenje vodom do visine Hi pliva na vodi.p.----·~ ~ ~ precnika d...1)h2 -(2T.-:-2 (A .l.7.

..7-34. .7-33.7-34 . b) do koje visine komora treba da se napuni vodom da bi plovni objekat potonuo? Poznate velicine su: a. G Yp pri cemu je koeficijent protoka ~l= (Sli +2sv +2Sk +lvfi-+l)-1/2.I. sirine B=4m i visine H=4m) pliva na vodi. RESENJE.. Vreme potapanja plovnog objekta sastoji se od dva vremena.av2g g --+--11-8) pgAs g .. .J2i . pri tome na dnu pravi otvor precnika d i koeficijenta protoka Il.. Nakon toga plovni objekat tone..2.d 2 n. Plovni objekat tezine G. NaCi vreme za kojece plovni objekat da potone.Ipri Ao Ao 8 j.+lpg AAo JpgA -8 . 8.62. projektil po gada plovni objekat probijajuCi ga sa obe strarte.Gaz plovnog objekta.P a • RESENJEa) Vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozajaje !~ . '/ . j. d.vremena isticanja vode u atmosferu i T.5m od nivoa vode.51__ Ii H B Slika P.'I///.I. ProDlem 2. H.. . r:. Ovim redom odrediCe se pomenuta vremena.2.--(H +-'-h-8 j. Prazan plovni objekat tezine G=500kN (duzine L=10m.. a natpritisak u komori menja se linearno sa visinom vode u komori (Pm = k· x). ito: r.. jer u komoru ustrujava voda. o P 0 A G ProD/em 2. b.. U unutrasnjosti plovnog objekta nalazi se komora napunjena vazduhom koji je pod atmosferskim pritiskom Pa' Debljina svih zidova je o. '/h . T= Q.I. Odrediti: a) vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozaja plovnog objekta. pri tome pravi otvore precnika d=lOOmm i koeficijenta protoka Il""O.~ =(a -28)(b -20). U jednom trenutku projektil probija sarno dno plovnog objekta. k. Debljina svih zidova je ista i iznosi 0= lOOmm. dimenzija a x b x H pliva na vodi. _.k.7-33 b) =-A H--gA .vremena podvodnog preticfmja. ://.268 Kvazistacionarna isticanja T= 2As ~ Yp .. G. xI cemu su konstante A=ab Stika P. dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze G = pgBLho' i iznosi: 110 = pg~L = 1274mm. p. G lid ~ . na dubini h=O. II pocetnom trenutku. U jednom trenutku..

\ \ .25)(L . odnosno CB .-V2 = 1-l--'\I2gx . G:: pg(B . nakon cijeg integraljenja sledi Ii = fld n 2g . dobija se iz jednacine hidrodinamicke ravnoteze sila . i njenim integraljenjem u granicama ad h1 do h2' dabija sci BL (B-28)(L-20) r. i diferencijalnog oblika izraza (3) u diferencijalnu jednacinu (2). = 1604.. kada se u nju uvrsti da je x=h 2 i y = If -0-h 2 i ima vrednost BL . fld :Bfi-gCfh: -Jh) =657.Bfi-g " d. (2) Iz jednaCine hidrodinamicke ravnoteze sila u toku tonjenja G+pgCB-28)CL-25)y= pgBL(z+ho -h). Uvrstavanjem izraza (5) i diferencijalnog oblika.(B-25)(L-25) (H -ho ) == 972mm.z. d 2n r. hl= BL (ho-h-5)+h=1l27mm. jzraza (6) u diferencijalnu jednacinu (4).5 s == 26min4Ss. + 7. (5) 4 U izrazu (5) koordinata x predstavlja visinsku razliku izmedu nivoa slobodnih povdina van i unutar plovnog objekta. sledi veza izmedu koordinata: (B . Veza izmedu koordinata x i y.:.d 2nfii 5(B+L-25) ("hI --V h2) =947. fl4~2gz .. Diferencijalna jednacina podvodnog preticanja glasi dV = 2f/2 dt 2 ::: (B .28)(L .26) (3) Z"" BL y+h.28)y x -ho _ _s:_ U = pgBL(x + y +5) i glasi BL-(B-25)(L--'25) BL y. T2 = f1.. h2 ::: If -5.15 Ukupno vreme tonjenja plovnog objekta je T = r.. d 2n (1) pri cemu je koordinata z visinska razlika vode van plovnog objekta i nivoa otvora.25) .28)dy (4) pri cemu je protok .48.28)(L . J n 2g h '" pri cemu je gornja granica integracije h1 dobijena iz jedllacine(3) kada se uvrsti z=h 1 i y = ho -h-5. Diferencijalna jednaCina tonjenja glasi dV = 2Vdt j = (B-20)(L-25)dy.28)(L .-r. Prvi vremenski period dobija se uvrstavanjem izraza (1). (6") I Gornja granica integracije h2 sledi iz jednacine (6).Kvazis(acionarna isticanja Protok vode kroz jedan otvor je V= 269 .

G i H. H. Au..GJ2iCH -h) pri cernu je konstanta All G · b = .. napuni u unutrasnjosti plovnog objekta do nivoa prvog otvora. NaCi vreme za koje ce voda da se. Projektili RErENJE' Vreme punjenja plovnog objekta do nivoa prvog otvora je T=2 As [(b+H_h)312_H312_b312+h312j.l.7-35.a . 8. Plovni objekat pliva na vodi. fl. Poznate veliCine su: G..A s ' j.( . 3 J. a i koeficijenta protoka j. h.l. pri tome praveCi dye rupe povrSine .2.H -8)+h . p.= 8 t Slika P.l.!.270 Kvazistacionarna isticanja Problem 2.a. U jednom trenutku plovni objekat pogadaju dva projektila na dubinama h t--. a. %~ "~ t fl.-~-.7-35 prave otvore sarno u jednom bocnom zidu plovnog objekta. ~ ------~~J h H ~ Au ~ 7/.. As pgAs .

.

.

f/tttdom u kojoj se odigrava promena !coliCine kretanja. == dAi vidt. pri cemu je sa indd.1 Za analizu treba tloeit! !contro!nu zapremintt V ispttnjenu . dKi = dmi~ =pvidt dAivi = PVi2~lA. ii] poklapaju sa smerovima brzina Vi i Vi' S obzirom da ima n ulazrrihi promena koliCine kretanja stacionamog strujanja biti In I \ I izlaznih preseka.j" ('1\.oi svepovrsine Ai e ulaznih i A] .1)dobija se i element kolicine kretanja ~V 2dA· i d·.. Zalkon 0 pll"omeni k®HCilDle Ikll"le1!:alllja stll"ujllle ]!»Jl"Ost<!H'e Za! geometll"ijslki.dt iii (3.izlaznih preseka. _I> I>~\ v.ka.1) pri cemu je iii art normale povrsi Ai' Na osnovu izr~a (3.3.3.1 koji predstavlja. odnosno kontrolnu zapreminu Ii: Dakle. kontrolnu zapreminu. a sa j bilo !coji izlazni prese!c.=pdV.=n R '0 i-I j-j Slika 3. Za nalazenje sile reakcije na raspolaganju stoji poznati zakonmehanike 0 promeni koliCine kretanja.] = pv j tn Ovde treba napomenuti da se smerovi ortova normala iii i. to ce . u trenutku t. Ovaj presek se nakon promene vremena za dt pomeri u poloiaj i'-i ' koji se u odhosll na prethodni nalazi na rastojanju vidt i tom prilikom opise zapreminu dV. ogranicavaju sve cvrste povrsi slozenog strujnog prostora. U tu svrhu posmatra se slozeni stmjni prostor s1. . racvu sa n ulaznih i In izlaznih strujnih preseka.1a uocava se zatvorena kontura K koja obuhvata siozeni strujni prostor.)i veictorabrzine to ce element kolicine kretanja biti: . Za slozenusttujnu geometriju sa s1.]1. posmatrace se bilo koji ulazni presek i-i (s1..1b). na pr.271 30 PlIUMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICJ!NE KRETANJA 3. siozelllie Jedan od najvaznijih tehnickih problema u primenjenoj mehanici fluid a je odredivanje sile reakcije koja je nastalausled proticanja fluida kroz neki strujni prostor. Kako je koliCina kretanja vektor koji je jednak proizvodu mase (dm. u ovom slucaju. U ovom Odeljku bice izvedena jednaCina koliCine kretanja za slozene strujne prostore i za stacionarno strujanje fluida.3. Da bi se definisala koliCina kretanj~.som i oznacen bilo koji ulazni. a) \:=1 K t Vj =1 b) c) 1'v1.

2 dA.)dt.R + G (3.3).=1 .retanja.k k f Ak Vk 2 dA .L" P j=1 U - ~ f Aj V dA j ii j J 2 - '=1 . Rezultujuce sile pritiska koje deluju na ulaznim povrsinama Ai' odnosno izlaznim A) iznose n .kAk vs.5.o eksperimentaJnjm odredivanjem profila brzina u preseku.LCPjA j J=1 +~jm/j)i1j +pV g ..rezultujuca sila pritiska izlaznih preseIea.rezultujuca sila pritiska ulaznih preseka. Pritisci Pi i P j su relativni pritisci i imaju vrednosti + Pm za stanje natpritiska iii -P v za stanje potpritiska u preseku.·:::.\iAi ii. rh1 · J\ pvA J' == pV. a 1 ~K =-2-V A s.aCine kontinuiteta m1 = pTfI = pvAI . j=1 J '=1 j=1 J J J .sila reakcije iIi sila otpora fluida i G .3) ~se svodi na oblik m R = L(P. Prime nom ovog zakona lZ jednaCine (3. jedn. Konacno.4) predstavlja koeficijent neravnomernosti kolicine lc.1. (3.1. iIi Busineskov koeficijent. U jednacini (3. ~z .1) i ~=4/3 . jednaCina (3. tada se do koeficijenta neravnomernosti moze doCi.k A" k ' k ' Ck=i.L" P ~ f· Ai V. oblik: FR = . J=! L(p j+P~ jv~)Aj ii j +pV g m (3.sila tdine fluida koji se nalazi u kontrolnoj zapremini. S.J .1.1 i izostavljat~em n indeksa "s" za srednju brzinu.za turbulentno strujanje (Odeljak 2. koriscenjem izraza (3.3) treba resiti integral sa kvadratom brzine.5) = LCPi A i +~imivi)i1i . == p(Lv dA. iii = PUI + P. Dakle. Ukoliko profil brzina nije razvijen. i iznosi: ~ = 1.z .2) sledi integralni.kAk-2_1_t v~ dA=~kv.4). kbefiCijent neravnomernosti koliCine kretanja predstavlja korekciju koja se pravi pri prelasku sa stvarnog profila brzina na srednju brzinu po preseku..za laminarno strujanje u cevima krliZnog poprecnog preseka (Odeljak 2.3) kome su: PUI . n·-Lv. .2)Ai iii /=1.11». Koeficijent neravnomernosti kolicine kretanja je odnos izmedu stvarne kolicine kretanja odredene sa realnim profilom brzina ikolicine kretanja odredene sa srednjom brzinom po preseku. n 1=1 .4. m Put = LPiAini ~l ~z == - J~ Lp A ji1j" j ZnaIe minus u izrazu za silu pritisIea ~z potice ad toga sto su ove sile suprotnih smerova od smerova odgovarajuCih ortova normala.k srednja brzina po preseku (shodno izrazu (2..02 . .5.j) gde je vs.1.272 KoliCilla kretallja m n m 2 n dK= LdK -LdK.1. (3. 8.+P~iV. R . Kod razvijenih profila brzina ovaj koeficijent je poznat. U mehanici fluid a taj tip integrala seresava na sledeCi naCin: t v~dA=v.2) Prema opstem zakonu mehanike 0 promeni kolicine kretanja izvod kolicine kretallja pO vrel7leJZlt daje glami vektor JPoijizih slia. salp.

Za prirnenu zakona 0 promeni koliCine kretanja potrebno je poznavati pritiske i brzille u svim presecima. . koja su u odnosu na tacku oodredena vektorima polozaja ~ i ~. Za odredivanje momenta rezultujuce sile reakcije u OdllOSU ..7) .. ! r . koji je prikazau na sl. . (3. m (3. jer se njena pninena sllodi samo lia projektOVall/e ortova nonna!a u!aznih i izlazmh prese!ca !coji se poklapaju so.. a sto je ustvari OSllOVlli interes proracuna. Ako se zeli odrediti sila sa kojom fluid deluje na cvrste povrsine koje ogranicavaju kontrolnu zapreminu. Osim ovihsiia nakontrolnu zapreminu V deluju sila tdine pV g i sila reakcije R.. odnos~o Rveze :::: -R. tad a je ta sila reakcije veze istog pravca i illtenziteta kao i sila otpora f1uida ali suprotllog smera. U I ovim presecima deluju sile pritiska / dinamicke sile: I M fo . p.V" g '. u R odnosu na tacku 0. a koji je prikazan na s1. stvara moment. koriste Bernulijeve jednaCine i jednacine kontilluiteta. nalazi izmedu ulaznog preseka i-i i i z l a z n o g .. . na proizvoljno izabranu tacku 0. ~+~imiVi Pj+~jmjVj' M oYJO Napadne tacke dejstva ovih sila nalaze se u Slika 3. Jc. Nalazeci momente navedenih sila. Primenom zakona 0 promelli koliCine kretanja dobija se sila otpora fluida R. Usled promene koliCine kretanja u nekoj geometriji u kojoj se odvija strujanje nastaje sila reakcije.. iii osu. C.3. a za to se..2.zr. Radi jednostavnijeg prikaza sa ove slike se izdvaja deo kontrolne zapremine koji se i . VeliCine u zagradama jednacine (3. Cije su napadne tacke dejstva odredene vektorima polozaja Fa i F .5)je krajnje jednostavna za primenu.5)predstavljaju zbir statickog pritiska i dvostruke vrednosti dinarnickog pritiska.1a. odnosno zbir totalnog i dinamickog pritiska. .Koli(tila !cretanja 273 koji predstavlja opsti oblik zakona 0 promeni kolicine kretanja primenjenog na proizvoljnu kontrolnu zapreminu slozenog strujnog prostora. smerovima sreCb'l/llz brzlna it tim preseczma. redosledno. preseka j-}. koja je u opstem slucaju odredena izrazom (3.6) Ovde se ustvari radi 0 primeni na neku masu fluida Ul mehamci dobra poznatog za/cona 0 momentu leoliCine !cretanja..l <"':) t.. posmatrace P': B)mJ 1j se opsti slucaj slozene strujne geometrije sa n V I ulaza i In izlaza. pale.. Ova sila u odnosu na nelru karakteristicnu tacku..5). a koji glasi: moment izazvall promenom kolicine kretanja U odnosu na neku nepokretnu tacku jednak je zbiru momenata svih sila u odnosu na istu nepokretnu tacku.3. ~j . dobija se rezultujuci moment sHe reakcije /I M = Rx ~ = LCPi + PPiVi2)AJi> ~ j=] j=l LCPj + PP jV~)Ajj1j x ~ + pV g x rg ..."dnacina (3.2 tezistima preseka.

Ako se posmatrana zapremina u kojoj se odigravaprbmena koliCine kretanja. tj. Odrediti silu reakcije tecnosti kaja deluje na krivinu. okrece oko ose Oz ugaonom brzinom 0).6 (st P. tada se za savladavanje obrtnog momenta !vIoz mora uloziti snaga P (na pro prime nom elektromotora)..3-2d) e) za krivinu sa 81.3-2a) b) a==45°.P2T+pV(v D -va) =2304N.3-2a aka u preseku I-lvlada patpritisak Pvl ==20kPa. Odrediti sile otpora koje nastaju usIed proticanja vode izmedu prirubuica 1-1 i 2-2..09m lsi v D = 1.25). ako se pasmatra turbina tad a abrtni moment Moe daje korisnu snagu P.3-2c) d) a=180°. Ovi preseci su sa razvijenim profilima brzina.. == 0..05 i Pm] == 20kPa. a potom se iz Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 odreduje pritisak P2 P r 2 P Slika P. aka se izmedu njih nalazi: a) postepeno suzenje (~==0. ~k =0. d 2rr. 14 == vDD 2 n /4 b) Ponavljanjem postupka iz zadatka pod a) dobija:se sila otpora R=-2579N. i to u sledeCim slucajevima: a) a=75°. P. I. .P. 1d I D" 200mm.3{sl.05) i b) postepeno prosirenje (1. Problem 3-1.k =0. d 2 =80mm. a znaIe minus ukazuje da je ona suprotnog smera odsmera strujanja.8) Ukoliko je obrtna kontrolna zapreminau radnim kolima pumpi i ventilatora. Sk=0. Pro"lem 3-2.27m/ S.k =0. I.45 (sl: P. Primenam zakona 0 odrzanju koliCine kretanja. V == vddzrr. Tdinu vode izmedu prirubnica . na pr. tada obrtni moment !vIoz daje snagu P == MozO)' (3. ako su dati podaci: d] == 100mm. d 2 =d p I. koja se moze (na pr. a) Najpre se iz jednaCine kontinuiteta odreduju brzine strujanja v d == 5.=0. d z=dJ ..2('" + l)v d == 87193 a.274 Kolieino hetonjo a sto nije nista drugo do jedan oblik zakolla 0 promelli momenta koliCine kretanja. Izmedu prirubuica 1 i 2 nalazi se krivina. Kroz cevovod protice V == 40 II s vode.5). Kroz krivinu protice V == 151/ s vode. . jednaCine (3. d 2 =80mm. koja je u odnosu na horizontalu nagnuta pod uglom a.+1I==Of + :~~:~P)~Ol~~~~:/"~~omm. za jedan ulaz i jedan izlaz dohija se trazena sila reakcije D2rr. Preseci 1-1 i 2-2 su sa razvijenim profilima brzina. medutim.3~2b) c) a=90°.8 (st P. . R == P]-4-. generatorom) transfarrmsati u drugi oblik energije.3-1 Pz == PI +2VD . Zanemariti tezinu tecnosti u krivini i visinsku razliku izmedu preseka 1-1 i 2-2.

7. e) R=165N . Problem 3-3.(d 2 / dj).3._.-.3.U lllaznompreseku naglog prosirenja cevi je razvijeno turbulelltno strujallje. a iz racve isticu kolicine vode. d) R=360 N..' :--:-'.2. Pmo = 1 bar.)A2i12 i njenim projektovanjem na koordinatne pravce x i y. = 60°. protokomV.k)V( -(l+(.Koli6ilO kretonjo 27S 2 ' D ' -.5. za jedan ulaz i jedan izlaz.5). koje daju rezuItujucu silu otpora R =~R. (..Pv 2' Isto vazi i za presek 1-1. . dobija se pad pritiska pri turbulentnomstnijanju kroz naglo prosirenje P 2 t-p = 2(V1 -v 2 ) = I p[ ..2) i koriscenjem jednacina kontinuiteta i Bernulija za preseke 1-1 i 2-2. U horizontalnu racvu dotice Va = 2501/ s vode.1. i veze izmedu protoka Ti1 = 2V2.2)... + R~ . dobijaju se komponente Rx = (P1 + pvt )A 1 .)vi]· predstavlja natpritisak P2 = +Pm 2' au zadatku pod R= (P1 + pv. = .1 dj d) a) b) c) Slika P.(P2 + pv.6 N. V''.rrvo se iz jednacine kontinuiteta Vo == VI +f7 . iIi ponavljalljem postupka datog u Odeljku 2..5).1 = 0. D2 = 300mm.4 N. RESENJE.2).\ 1 =:>I . odreduju brzine strujanja 2 .ii2 ). .3-2 RESENJE. D1 = 400mm. dobijaju se sledece vrednosti za silu otpora a) R=249. Ry = -(P2 + pv. 2]2 2 1. Koriscenjem jednaCine (3. koje stoje u odnosu 2:1. ~i = 1 (i=0.• '. kroz naglo prosirellje ulaznog precnika d 1 i izlaznog precnikad 2 . c) R=258 N.Uvodenjem povrsina poprecnih preseka cevi Ai = di2 n / 4 (i=I. Ponavljanjem opisallog posmpka u svim zadatim prime.112 ) .2 = 0. -' . RESENJE.Odrediti pad pritiska koji je nastao proticanjem fluid a kroz naglo prosirenje. )A2 cos (ii1 . koja u vektorskom obliku glasi: +~[(l-(. kroz cevi precnika D1 i D2 . dobijaju se brzine Vi = 4V / di2 n (i=1.2) ipritisak u preseku 2-2 P2 = PI U zadacima a)-d) pritisak P2 e) potpritisak P'l. .dma. ex.Yz2 ' (i=1. Dati podaci su: Do = SOOmm. Izracunati silu reakcije koja deluje na racvu.1. (.)A1111 -(P2 + PV. Nestisljiv fluid gustine p struji turbulen.tho. b) R=131.Primenom jednaCine (3. pri cemu su brzine strujanja Vi = 4V / d?n \ \ Problem 3-4. )A 2 sin (111.

i:= 2. u odnosu se staticki pritisak pomocu U .276 Kollcina kretanja o a) b) Slika P. i = 2. pod uglom ~ = arc tg CRy / Rx) = -59. a. Dj :::: 40mm. PrOD/em 3-5. i:::: 0. P. bl = 50mm. za jedan ulaz i p 2 P 2 R = (Pmo +PVO)-4. r = P mu +'2Vo -'2(Sj +l)Vj:::: DO2 n _ Primenom zakona dva izlaza - 0 {99667pa. 2 b2 Stika P. +R. odnosno ukupna sila otpora R::: JR. Ry = -(P m2 + PV2 )-4-sma.no -(Pm) +PVj )-4-nj -(P m2 +pv2)-4-n2 2 2 D2 n _ 1 2 2 D2 n _ (1) dobijaju se komponente sile otpora 2 D2 n D2 2 DO n 2 J 2? n Rx :::(Pmo +PVo )-4--(Pm1 +PVj )-4--( Pmi +PV2)4cosu=3637N. 99629Pa. = 60°.6. l 1. prorneni kotiCine kretanja. i = 1.:= --6184N.3-4 4V 1.' Odrediti silu otpora tecnosti i obrtni moment koji su nastali.12. d 2 ::: 30mm. SI = 0.8. i=l. Ski = 0. b2 = lOOmm.24. kl 1.5).kojaje postavljena.15. na X osu. n 2 1. d J = 30mm.cevi sa ziv()m.k2'" 0. = 7174N.~ ==300 . Iz horizontalne racve voda istice u atmosferu. a zatim'se iz BernulijevihjednaCina dobijaju natpritisci Pm. 'trenje zanemariti. koja ima pokazivanje h= 16ID11i.3-4b. a j ::: 400mm.50 • Do sile otpora moze se doCi i grafickim prikazom vektorske jednacine (1) a sto je uCinjeno na 81.179 mis.273 mis. 2 D{n . usled.326mis. S= 0. Vi= D21 = {ll. U preseku 0·0 meri 1. jednaCina (3.a z = 300mm. Dati su podad: do = 50mm.3-5 . C. promene koliCine kretanja. S2::: 0.

B.p)gh::= 1977. pri cemu je Aj = dj2 4 . d l = 40mm.1.3).pv. Ovaj pritisak u zadatojgeometriji racve daje brzinu strujanja U ulaznom preseku racve Vo = 1. odredujll brzine strujanja Vi = Ii.1.1.R' P3 • . SR3 == 0. RESENJE Prvo se.5) dobija se sila otpora R = {Cm2V2 cos~-lhl VI cosa)2 + (Pmdgn: /4 -f-liJovo + riliv i sina+ ri12112 sin ~)2 }1/2 = 11. Odrediti ugao y' tako da ukupna sila otpora tecIlosti. ~ =15°. pa da sezato gubici lisled trenja mogu zanemariti.KoliCina Icrelanja 277 RESENJE Na osnovu pokazivanja manometra odredllje se pritisak u preselru 0-0 Pm ::= (Pm .2 == 0. na osnovu zadatih protoka. D3 = SOmm.736m/ s. Iz jednaCine (3.R2 =0. Protok vade se meri pomocu blende. Voda istice iz cevovoda u atmost"em kroz mlaznice na krajevima cevi. ima minimalnu vrednost.5. a potom se koriscenjem odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina i Stika P. Potom se iz Bernulijevih jednaCina za preseke 1-3 i 2-3 odreduju natpritisci PI i P2' Ponavljanjem slicnog po stupka kao u zadatku P.OSN dok jednacina (3.2.3 = 0. p. d2 == 2Smm.[jj = voD.12. / Aj (i=1. Trenje u racvi zanemariti_ Poznate velicine su: f.09m ! s.3).3-4 odreduje se nkupna sila otpora tecnosti R. d i (i==1. 0::: REfENJE: Najpre ce se na osnovu pokazivanja manometra spojenog sa blendom i prime nom jednacine kontinniteta rio == K. 1:.4.292m/ s.2).353rn / s i brzine strujanja u izlaznim presecimavi = 2.rc / 4 odrediti· brzina strujanja n dolaznoj cevi Vo = 2. c. nastala usled promene koliCine kretanja.1 =0. D1 = 80mm.povrsina rc! poprecnog preseka cevi. Odrediti silu reakcije veze 0-0. a 30°. Problem 3-6. l pri cemu su maseru protoci Ihj = pVj dj 2 rc! 4 (i==0.O. )A 2 2 sin ~ .~. a.3-6 == arctgl r (h -I.2. 1:.3-7. H=40mrn. d 3 = 30rnm. 1:.021m! s i 112 ::= I. U horizontalnu racvu doticu kotieine r~ i liz a iz nje istiee koliCina V~. 2· (P2 +PV2 )A z COS~+(PI +PVJ )Aj cosa J' 5/2 pri kome ova sila ima minimalnu vrednost.(PI + pv~ )AI sina l .7) daje traieni moment M =mv 1(a 1 sina+b l cosa)-lf~v2 Ca 2 sin~ +b2 cos~)::= O. D z = SOmm. ProDleOt . Cija jekarakteristika K =. Ciji izvod oR ! 8y ::= 0 daje ugao y Slika P.567Nm.7Pa. Dati su podaci: Do = 100mm. c.3-7 .8. SRl =0. Smatrati da je cevovod kratak.

pri cemu srednji vertikalni mlaz ima visinu h=1274mm.41 N. P.18 N i Rv =: 6. Ulje gustine p i kinematske viskozIlosti v struji Iaminarno.36rn! s. visin ike razlike izmedu preseka A-A i izlaznih preseka mlazeva.8 N. koje daju silu otpora R == (R.4 ni . cx.= 30°.Na samom pocdku treba napomenuti dasu preseci 1-1 i 2-2. ali je suprotnog smera. l~l dobijaju se komponente sile otpora tecnosti 2 d2 d2 2 D on 2 1n 2 2n Rx :=: (PmO + pVo )-4-. koji odgovaraju priru!:pickim vezama cevi. (. Trazena sila reakcije veze 0-0 je . Zbog razvoja laminarnog strujanja u cevi gubitak lisled trenja uvecati za koeficijent n. Problem 3-8.38m! s i V3 == 7. +V2 +V3 dobivaju natpritisak Pmo = 28009Pa i brzine u izlaznim presecima v1 = 7 .!-'PVj . leroz cev precnika d i duzine t.3-S. Fontana ima pet izlaznih mlazeva istih protoka. dole jeu krajnjem preseku cevi (2-2) razvijen . od rezervoara A prema rezervoaru B.COS CX.istog pravca i intenziteta kao i sila R. RESENJE. +R~)1I2 == 177.278 Koliaila kretanja jednaCine kontinuiteta Vo::: V.3-S Prolilem 3-9.parabolicki profil brzina. . N aime. U pocetnom preseku cevi (1-1) profil brzina je uniforman.. Iz zakona o promeni kolicine hetanja 2 ~ 3 .+PV2 4Sm~+pV3 -4-:=11.~\\\.8N.PV2 4cos~ == 177. P = lOOOleg! m 3 • REfENJE' Prime nom izraza v = J2gh za brzinu isticanja mlaza. i on iznosi /::. Dati podaci su: d:= 5mm.3-9 . . Smerovi ovih sila ucrtani su na s1. Masa cevi je m. ~ D == lOmm. Odrediti sile koje opterecuju vezu 1-1 naistezanje i smicanje. profil brzina U preseku 1-1 Slika P. 2 27t .. 2 d2 2 2 d] n .8.5.\ ~m == 0. Izmedu prirubnica 1-1 i 2-2 izmeren je pad pritiska. . dobivaju se horizontalna i vertikalna sila koje opterecujuvezu A-A a koje imaju brojne vrednosti RH == 0. kao i teZinu vode u toj zapremini. i jedmi'Cina: kontinuiteta.301til S. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu koje opterecuju vezuA-A nastalu usJed promene kolicin~ kretanja.4N. ~R = 0. Bernulija i kolicine kretanja. .. Do =20mm.~ =60°.PV1 -4. sa razliCitim profilima brzilla. 2 d3 n Ry =-pV] -4-smcx. Zanemariti trenje u cevima.I Stika P. p. 2 Don _ '\' 2 d j n _ R = (Pmo + pVo )-4-no . v2 =7 .

jer ovaj izraz vazi sarno za razvijeno laminarno strujanje. -=:-+0. mase V = 0 priljubljen uz obod. ~1 = 1. jednaCina (3. to je gubitak usled trenja veti nego kod potpunog razvijenog laminarnog strujanja.P2) to s6 iz Bernulijeve jednaCine P1 v P2 v Iv -+0. P.3-9. Oelrediti krutost opruge koja pri elatom protoku ddi disk na rastojanju h. a u preseku 2-2 razvijen . dobija kvadratna jednaCinaza brzinu eije je pozitivno resenje v = _ 32nlv + (32nlv)2 + 2!J. 0.2 = 2 i ~2 == 4/3 (v. Ri =Rx 4 a njihovi smerovi dejstva su ucrtani na s1. 2 2 d d P Ovde treba napomenuti da se gubitak usled trenja ne moze odrediti kao 2 A·11 d ·v 12.brzina u presecima:l-1.08d Re. ProD/em 3·10. a. 4 Projektovanjem sile R na koordinatne pravce x i y dobijaju se komponente'sile d 2n ~ d 2n _ d 2 rc - otpora tecnosti Rx = (Ap-"3 Pv 1 2 d 2 rc )-4. U tu svrhu se uocavaju tri preseka (s1. p. Ispoel eliska je pricvrscenaopruga~rutosti c. Kako je ovde ree 0 razvoju laminarnog strujanja (v.p . Poznate veliCine su: ro' V. koeficijenti neravnomernosti kinetieke energije i koliCine kretanja imaju vrednosti: 0.1): S obzirom da je pad pritiska izmedu preseka 1-1 i 2-2 poznat (!J. i-i i 22).1. Prema tome. Pri isticanju vode strujarije izmedju diska i oboda je radijalno. ali se On uvecava sa koeficijentom n koji ima vrednost od 2 do 2.koja pri protoku ri = 0 ima statieku eleformaciju a." Rs == (p--1 + m)g .Kolic~ita !creta17ja 279 je uniforman. Odeljke 2. 1-1 ix-x. Zakon 0 promeni koliCine kretanja.4 i 3. ri Ii R '/0 = .39). R . za razmatrani slucaj glasi R=[!J. Ispod oboela je disk.1.P--+P(P1-P 2 )V"-4-]i -PTg1 k .5.. Zato se ovaj gubitak racuna leao da je strujanje potpuno razvijeno. i za njih primenjuje jednacina kontinuiteta V = voro2n = v2rnh = v1 2Rnh. odnosno sile koje opterecuju vezu 1-1 na istezanje ismicrinJe d 2n .m. -+nA-P 12 P 22 d2' 2 2 2 posle zamene koeficijenta trenja izrazom (2.zine i pritiske.1 = 1. koji je pri protoku RESEN1E: Najpre treba odrediti odgovarajuce b.3-lOa) 0-0. m. Ry (Pn = PTg1.5). a pri zadatomprotoku V se nalazi na rastojanju h. /1. P.p == P1 . profile .2 V 1 = P-h v = ''1 -r ro TC _f( n . Voda istice protokom Ii iz vertikalne cevi poluprecnika roo Na izlazu iz cevi nalazi se koaksijalni obod poluprecnika R. iz koje slede veze izmedjlibrzina . jer se strujanje u cevi razvija od unifornmog do razvijenog parabolickog profila brzina i to na duzini 1 = O.parabolieki profil brzina.

pri tome smatrati da je strujanje vazduha nestisljivo.3-10 Ukupna siia pritiska koja deluje na disk. Svi kanali kroz koje struji vazduh supravougaonog oblika visine h. kod koga se ulazni mlaz vazduha (UV') protoka V upravlja pomocu vodova A i B. Primenjuje se: u avionskoj tehnici.IE: Fluidika je pose- A ULAZ A 0 0 1 1 ~ B 0 1 0 c . d.. p. PoznateveliCine su: a. RESEN.) poljem potpritiska.Pvo i p:= Pa . tj. h. dakIe.. l Kako za disk (s1. u medicini.Pd ) / (a + h) .P2 (P2 > P1)' 1.Pv ' kao i da se isticanje vrsi u atmosferu (P1 = Pa ) tada se dobijaju odgovarajuCi potpritisci a) Pvo = 2(vo -v1 ) P 2 P 2 2 . je '2 r 2 PV I 2r 11:dr = Pvoro 11:+-Pa = Po +P = Pva ro 11:+ pv ro 411:h 2 2 lln--ro R ro (1-2 R2 1 ? )J . V. b.280 Kolieino hdanjo 1z Bernulijevih jednaCina za preseke 0-1 i O-x " strujne 1~ v Po Vo P V P1 V -+-:=-+-:=-+1 p 2 p 2 P 2' 2 2· 2 i kada se uzme u obzir da su pritisci Po i P manji od atmosferskog. P.r/2' Po .3-10b) vazi jednaCina ravnoteZe sila Pa + c(a +h) = mg to sledi da je potrebna krutost opruge c = (mg . tako da iz logicke komponente postoji sarno jedan izlazni rnlaz C iii D. P. R2 r fR b) SIiIca P. Na slici je prikazan fluidicki logicki element "ILl". ledna od osnovnih fluidickih logickih komponenti je komponenta "ILl"... Odrediti sile otpora vazduha koje opterecuju fluidicku komponentu. kod digitalnihracunara i 1i sistemima automatizacije.P1 . a sastoji se od komponenata izazvanih konstantnim (Pvo) i promenljivim (p. koja je prikazana na s1. kod qtketa i projektila. za vojne i civilne potrebe.D=C b) B IZLAZ ILI C 1 1 0 D 0 0 1 0 1 1 TABLICA ISTINITOSTI Slika P. 1i. a. u kojima su protoci vazduha V2 iii. Po = Pa .1).3-11 bna oblast strujne tehnike koja se koristi u sistemima prenosa informacija i upravljackih signala. PrOD/em 3-11. Pv c(a+h) =2 v1 (7.3-11a (a .

Izlazni mlazevi .PJ +p(v. postavljene za ulazni i izlazni mlaz. Princip rada je sledeCi: vazdtih pod pritiskom dolazi u komponentu kroz ulazni vod UV. pale.na mestu ostre ivice "0". +V2 2 va :=: bd' vJ = hd' v2 = hd' v =. pa se za komponentu "IU" moze napraviti tabela istinitosti (v. taj ulazni mlaz vazduha iz komponente moze da istice kroz jedan od dva izlazna otvora C ili D. tada bi trebalo da postoje cetiri logicke komponente "ILl" koje bi imale odgovarajuce izlazne signale koje im diktira binarni zapis broja. leao i sile i Ry ' ali Sil suprotnog smera.3-11). Ova cinjenica se moze iskoristiti na pI.3-Ub). Tako na pI.3-11a) iIi centralno . kornbinovano. usled prerade radnog materijala nastaju isparenja. sledi P=Po+2Vo-(~+1)v p[ 2 2] . U logickoj komponenti "ILl" mogu da se ostvare dva stabilna stanja.Koanda efekat. ad 1z Bernulijeve jednaCine. Da bi se odredila 8ila otpora nastala lisled skretanja ulaznog mlaza treba odrediti odgovarajuce brzine i izlazrn pritisak. slede leompollente sile otpora vazduha =[P2 .= 3 m3 / s vazduha. -v~)lhd-(p+pv2)adCoscx. pa vaZi C = D. koji u binarnom sistemu ima zapis 1101. koja ce se opisati dogadajima izlaznog mlaza C ili D. Ovi dogadaji Sil kornplementarni. pak. Da bi se ova tabela istinitosti ostvarila. avo svojstvo prijanjanja mlaza uz cvrsti zid .dogadaji C iii C = D. U jednoj fabrickoj prostoriji. po Bulovoj algebd. P. tad a ce ulazni mlaz da priane uz zid desnog izlaznog kanala.(p + pv )ad sina. iii. Dogadaji C i D mogu se poistovetiti sa upravljackim signaIima "iskljuceno" i "ukljuceno". u logickom smislu. Zato je u zidu ugraden aksijalni ventilator koji ova isparenja izbacuje u atmosferu.. pri projektovanju fluidicke komponente "ILl" treba voditi racuna cia se kao izlazna velicina pojavi sarno jedan mlaz C iIi D.5). jednaCina (3. sa binamim brojevirna 0 Hi 1. Rx. je osnovno svojstvo koje se koristi pri radu fluidickih komponenti. Sile otpora koje deluju na fluidicku komponentu su istog intenziteta. P. predstavlja sigman dogadaj. u kojoj vlada temperatura t=20°C. Da se isparenja nebi prenosila u susedne radne prostorije u njoj treba obezbediti potpritisak od 5mmvodenog . pri projektovanju digitalnih racunara iIi upravljackih sistema. U fluidickim komponentama obavezno treba da postoje vodovi za ozraCivanje.KoliCiila Icretallja 281 sematski na s1. P.. pa dogadaj E = C + D = C + C. tabelu sa s1. 2 Ry = (Po + pv~ )bd . predstavljaju dogadaje "lazan" iIi "tacan".. iIi. a sto zavisi ad odnosa protoka i pritisaka u upravljackim vodovima A i B. R. pa se zato i naziva bistabilni element. koji se ugraduju u izlaznim kanalima (vodovi "0" sa 81. Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja. Za odvodenje ovih isparenja iz prostorije treba obezbediti ri.~ Problem 3-12. kada daminira upravljacki mlaz A.. a ne nikako oba istovremeno. ako se zeIi dobiti broj 13. Tako na pr. Element "ILI" moze da ostvari dva stabilna stanja. Brzine strujanja su J/o VJ V Va +V.

Turboreaktivni motor samo u pravcu ose motora. Na krilima aviona nalaze se turboreaktivni mlazni motori ulaznog precnika d J == 500mm. 7kg / s goriva. silu kojom on ucestvuje u 1110 kretanju aviona.Ina = 1 kg Is. Odrediti ubrzanjesa kojim avion vertikalno uzlece. prema Odeljku 1. Avion leti u uslovima koji odgovaraju standardnoj atmosferi na visini od z=5000m brzinom od vJ = 280m/ s.9. RESENJE: U uslovima standardne atmosfere na visini od z=5000m. Kompresor Komora za Turbina sagorevanje Promena koliCine kretanja odvija se Slika P.188.Kad raketnog motora postoji sarno jedan karakteristicni presek koji je na izlazu motora i kroz koji protice maseni pratok izduvnih gasova IiH rilo' S obzirom da gasovi isticu u atmosferu dejstvo sHe pritiska izostaje tako da se iz .05Pa). ()drediti silu reakcije mlaznog motora.3-12 pri cemu je gustina vazduha odredena izrazom (1. Nadena sila reakcije turboreaktivnog motora predstavlja za avian aktivnu silu kojom motor ucestvuje u njegovomletu. cijim sago:evanjem na izlazu iz motom izduvni gasovi isticu brzinom od v2 =: 600ml s.+4P~2[ 1-(-) v 4 d 2n D 2 2J =4026N " Slika P." Pl vld~1I: / 4 == 40. RESEN.3-13. Dati podaci su: D==500mm. tj. Ovde treba napomenuti da se iz jednacine (3. d=400mm.7E: Trazena sila reakcije je D n -d R==p .2.1) i iznosi kg P=(Pa-Pv)IRT=1. Problem 3-14.• 3 m Problem 3·13. Pa = I bar . U turboreaktivni motor dovodi se rno = 0. te se zato iz jednacine (3. Za vertikalno uzletanje aviona maseM=6t koriste se dva raketna motora protoka vazduha In = 50 kg lsi protoka goriva . Odrediti silu reakcije kojom ventilator deluje na zid. taka i u izlaznom preseku motora.2.282 Ko/ic"ina kretanja stuba (Pv = 49.736Slcgl m 3 • Sa OVOID d gustinom vazduha i brzinom leta aviona vJ dobija se ulazni maseni protok vazduha u motor ml .5) eliminisu sile pritiska jer atmosferski pritisak vlada kako u uiaznom. RESENJE.49kg / s. Izduvni gasovi iz motora isticu vertikalno na dole brzinom v=600mls.5) dobija sila reakcije R = rn 2 v2 -lnlv 1 = (m J +mO)v2 -m J VI = 13377N. gustina vazduha iznosi Pl == 0.

35 s. step en rakete ukupna masa masa gonva i mj [t] Ingi[t] 1 161 147. R 2 := 721kN i R3 := 59.lem 3-15. Iz jedriacine kretanja aviona u vertikalnorn pravcu pri '-"-. odnosno I) ::: 210.jl.71 s. uzletanju J\. Odrediti koUke sile potiska rakete se ostvaruju u pojedinim stupnjevima. a) Brzina gasova sagorevanja l1a izlazu raketnog motora je u:= 3500m/ s.4 8.3-15 Nakon potpunog sagorevanja goriva u nekom stupnju raketa odbacuje taj stupanj cime se smanjuje masa rakete i postize njeno dodatno ubrzanje. ti (2) a) Zakon 0 promeni koliCine kretanja raketnog mbtora daje silu reakcije..5) dobija sila reaktije isticuceg rnlaza R ::: (ril + rilo)v. Sila reakcije R j koja se dobija isticanjem gasova sagorevanja je sila koja obezbeduje let . Pri sagoreval1ju goriva u pojedinim stupnjevima rakete ostvaruju se konstantni maseni protoci mg) := 700kg / s.2 3 9..3) (1) pri cemu je znak minus zbog smanjenja mase goriva. pri tome silu otpora vazduha zanemariti. Jedna trostepena raketa (Ariane) ima masu kapsule Ink ::: 1. b) Iz izraza (2) sledi da se masa goriva pri kretanju menja sto znaCi da se kretanje rakete mora tretirati kao SIika P.[ a = 2R . b) Pri vertikalnom letu odrediti koliku brzinu i na kojoj visini ima raketa neposredno pre odbacivanja prvog stupnja. 3-15.J g dobija se vertikalno ubrzanje sa kojim avion uzlece a= ~f(n1+}iJO)v-g:=0. odnosno sile potiska Ri = -RZi := lilgill (3) koja ima brojnu vrednost R):= 2450kN.2t. mgt =: 209 .potisak rakete. Kolicifta kretanja 283 jednacine promene kolicine kretanja (3. rhg2 ::: 206kgl s i mg3 ·:= 17kg/ s.6 34. 12 := 168 s i 13 ::: 482.: = const.3-15 .2 Tabela T. RESEN.3-14 Pro/.39~. Integraljenjem izraza (1) dobija se zakon promene mase goriva stupI~a koji je u radu t Ingi(t):=mgi(l -).5 2 37. dt ti ding.5kN.: : : ..lE· Pre lansiranja ukupna mas a rakete je In =: Ink + In) + 1n2 + 1713 toku rada nekog stupnja rakete maseni protok goriva je rhgi ::: . Iz izraza (1) dobijaju se vremena sagorevanja pojediI1ih stupnjeva tj ::: mgj /. s Slilm P. U (i = 1.2.7l gi .2 t ukupne mase pojedinih stupnjeva i goriva u njima date u tabeli T..

12) dok pri veCim visinama. Ovim zanemarivanjem koriscenjem izraza (3) i (4) jednaCina kretanja (5) se svodi na jednacinu ding] Ct) dv = . vazduh je razreden a njegova gustina je mala..--:) = 143.(m-Ingl-)lnCIn-m gl -)-mlnln+mgl - gt 2 Zj ==-2+ut{1+Cmg1 -1) In (1--. tieba uzeti u obzir. vee i zbog toga sto je ubrzanje Zemljine teze promenljivo sa visinom po zakonu g(z) = go (R+Z)2 ' pri cemu je R=6368 km poluprecnik Zemlje i go = 9. gt~ r In Ingl ] Dobijena resenja nisu sarno prve aproksimacije zbog zanemarivanja sile otpora vazduha.81m/ 8 2 • Jasno je da pri tacnijim proracunima ove efekte. u kojoj se nalaze lokalni otpori usisa t.u sledeCim slucajevima: a) cisterna rniruje. Problem 3-16. Ina z(t) == --2 +(vo +ulnm)t+-.3-16 konstantnombrzinom U . ima reSenje In v=v o -gt+uln () Ina +mg] t Ova brzina rakete (v = dz / dt) daje zakon kretanja utl [ t t t] . h u koja definise trenutni Divo vode u cisterni.5m/s.284 Kolicina hetan/a kretanje tela promenljive mase.Rv + R z (5) pn cemu je Rv = A C w pet) v (t) / 2 sila otpora vazduha u kojoj je C w koeficijent otpora rakete. i b) cisterna se kreee Slika P. . lednaCina kretanja rakete glasi (4) mCt) dt 2 dv ::= -mg .u Ino +lng1 (t) . kada je brzina velika. U autocisterni je voda koja istice kroz krtatku cev precnika d. lcao i sto je dato u postavci problema. koja uz koriseenje pocetnih uslova z=O. mg! t1 t1 t] 1z ovih resenja dobijaju se brzina i polozaj rakete neposredno pre odbacivanja njenog prvog stupnja mg1 v1 ==-gt1 +uln(1+-)=2206.. sila otpora vazduha moze zanemariti. t=O. Neposredno posle lansiranja kada je brzina mala raketa se kreee kroz gusee slojeve atmosfere (poglavlje 1. Ova analiza omogucava da se u prvoj aproksimaciji kretanja. kao i silu otpora.7t. u i ventila Sv' Odrediti sHu reakcije isticueeg mlaza u funkciji 9d visine h i.23km. v = Vo = 0. Masa rakete u prvoj fazi leta je mCt) == mo +mg] (t) pri cemu je Ino == m-Ing] == 61.2.gdt .

U relativna brzina isticanja vode. Karakteristicne brzine na ulazn i izlazu kontrolne zaprell1ine sU V-I.u)2 . i on tada ima vrednost ytm~ =.ka P. Ovako odredeni protok i brzina isticanja vaze za oba dela zadatka.7.l == 11 ~~u +~v + 1 koefieijent protoka./. trenutni protok vode odreden je izrazom .J2gh. Prolllem 3-18.5) daje izraz za silu reakcije: a) R==pVv=2Pghcp-d-n. = R u . Odrediti pri kOI11 odnosu brzina u/v prikazani sistem ce imati v <.1/3 stepen korisnosti maksimalan. dobija sedade priodnosu u/v=.1. ·.3. S1).593.l A. pa n OVOID slucaju jednacina (3. Odrediti silu reakcije mlaza vazdu. . atmosfera je definisana veliCil1ama stanja Pa ta Pa = Ibar i ta == 30°C.':" " maksimalni stepen korisnosti.~8.Kolicina krelanja 285 RESENJE Prema izlozenom u Odeljku 2.gde su:A == d 2n 14 povrsina poprecnog preseka i f.. Primenom zakona 0 promeni kolicine kretanja za pravae kretanja dobija se sila reakcije koja gura kolica R = 2 P A (v . 5ada se inoze odrediti i stepen yt=B. Mlaz udara u lopaticu koja se nalazi na kolicima i pri tome ih pokrece brzinoll1 u.. V = f..3-17 prikazana na s1.. R == pV(v-U)..z:.. 16/27 = 0.=4(1-!i. tj. Po v v Nalazenjem izvoda oytlo(ulv)=O.J2gh .41N.3-17 b.).ha i.P. Kroz rnlaz vode uloze se kineticka energija. Problem 3-17. snagu koja omogucava kretanje glisera. Kroz fiksnu mlaznicu povrsine A istice horizontalni rnlaz vode brzinom v. S obzirom da u izlaznom preseku eevi nema kontrakcije ll11aza to je koeficijent protoka brojno jednak koeficijentu brzine (w=<])).· Posmatra se kontrolna zapremina u kojoj se odigrava proa) b) mena kolicine kretanja a koja je Slika P. . USled isticanja vode promena kolicine kretanja odvija se samo u horizontalnom pravcn.1 7 7 b) pri cell1u je zbog kretanja kamiona v. snaga Po korisnosti sistema = Inv 2 12 = pAv 3 12. Ovar~az vazduhaizaiiva kretanje glisera brzinom u=54 kmlh. RESENJE.!!. Hidro-gliser se pokrece aksiji:tinim ventilatorom bez kuCiilta pri cemu elisa iza ventilatora stvara horizontalni mla~vazduha precnika d=lm koji ima apsolntnu brzinu strujanja v=45m1s. a brzina isticanja odrednja je izrazom v == <]) . RESENJE. pa ce korisna snaga biti .· Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja za pravac kretanja glisera dobija se sila reakcije R=pV(v-u)=812.i==.::--~. Okolna ..

"" .286 Kolicrincz kretczll/a pri cemu su p==p"IRT=1. a) u cevi za mesanje ako je ona kratka i trenje u njoj se moze zanemariti.------ 3 Stika P.. cevi za mdanje i difuzora. ZanemarujuCi silu trenja i kontrakciju mlaza odrediti silu reakcije koja deluje po jedinici sirille brane. i b) u ejektoru (cev za mesanje i difuzor). d. Odrediti obrtni moment ~egnerovog kola..' 2 H N P'£SEN. U mlaznici se nalazi cev preenika d l .149kg/m3 gustina vazduha i V=(v-u)d 2n/4 zapreminski protok relativnog stmjanja vazduha. kroz koju dolazi primarni fluid (velikom) brzinom v]. d rc 60 Problem 3-21.~- '~~~5-------------~~'l ~ ----\. n.3-21 se sastoji od: mlaznice.19 h R pg 2 2. Ukupni prC'tok tecnosti je rj. Prolaskom primarnog fluida· kroz ulaznu mlaznicu brzina strujanja raste a pritisak opada sto omogucava usisavanje sekundarnog fiuida. iste gustine.1- ". V. v Problem 3-20.lm.. tj. njegov transport. koje su na medusobnom rastojanju D.25ml s.P. Poznate veliCine su: p. nnD pn. Ejektor .l/ ·D == pV (v-u)..3-21. Smatrati da u izlaznom preseku mlaza primarnog fluida on povlaCi sekundarni Cev za mesanje ~'"<> -. cemu brzme v == -2. Problem 3·Jl.~. Ispod ravanske betonslcebrane vrsi se ispust vode.lE: T==T(If -h ) +pHv (1-h) == 17196 m .1 U == . U kanalu pravougaonog preseka dubine H==2m struji voda srednjom brzinom 11 == O.lE: Traieni obrtni moment je j\. RESEN. Mlaz primarnog fiuida istice u cev precnika d 3 i pri tome povIaei sekundarni fluid. Slika P.-.3-20 2 v su ' 2V. Ejektor prikazan na sl. koji dolazi kroz rnIazmcu precnika d2 = d3 brzinom v2 .. => v If =-ol-Slika P-3.. Ovom ptilikom se trosi snaga P == R V = 12187 W .. . D.9. Segnerovo kolo se sastoji od dye radijaine cevi na cijim se krajevima nalaze mlaznice izlazl10g precnika d.~~ - d3 ·V3 . Odrediti porast-promenu pritiska.--=(> ---. Ko10 se okrece konstantnimbrojem obrta n 1~1 e/min). pri tome je dubina isticuceg mlaza h==O..

2kg 1m3 • Merenjem ulaznog profila brzin. U dlju odredivanja koeficijenta lokalnog otpora ciklona za rad bez cestica (izlazna cev C za cestice je zatvorena. . a sila reakcije dobijena iz jednaCine (3. Koeficijent lokalnog otpora difuzorajes. koja je postavljena prema horizohtalipbduglomex. gustine Pj i P2 ne moraju biti iste.. ~ 2 2 Medlltim.P3 A 3 + pViA1 + pv2. Izmerene vrednosti uIaznog i izlaznog . ? 2 . sto znaci da je sila reakcije R:=O.(d) J(v1 -V 2 ) 3· 3 R::::.= 15°. A == 1. RESEN7£ Radi jednostavnijeg pisanja uvode se oznake za povrsinepoprecnih preseka Ai == di rc / 4 U=1. Ovo izdvajanje se vrsi stvaranjem vihomog strujanja uciklonu.32 i ex. Gime se cestice. Ciklon prikazan na sl.3-22 ima pravougaoDu ulaznu cev dimenzija a=200mm i b=300mm. zbogdejstva inercijalnih sila krecu ka zidu ciklonaa samim tim i izdvajaju iz fluida. a) Primenom jednacina (b) i (c) dobija se porast pritiska u cevi za mesanje dj 2 d1 2 2 6P3j == P3 .KoliCiniJ/cretanja 287 fluid kroz prstenasti presek visine d 2 -. 1z ciklona izlazi kruzna cev precnika d=300mm. te se zato jednaCina koritinuiteta (a) svodi na oblik ~~+~~o=~~==~~.P.Al == (d.a u presekll A uJvraeno je da je srednja brzina strujanja v A == 15m/ s i da su koiekcioni koeficijenti' 0A == 1. sljake vodorn. P2 . U izJ. B == 1. A2 . U tom slucaju raeli se 0 transportu sekundarnog fluida (iIi cvrstog materijala) gustinepz primarnim fluidom (obicno vodom iIi vazduhom) gustine Pj' Zbog ove mogucnosti ejektori su nasli primenll II transportu: brasna vazduhom.96. aJijusviu1drugim merodavnim poprecnim presecima ejektora.4).aznom preseku B ciklona profil brzinaje turbulentnipotpuno razvijeni (ex. U posmatranom sillcaju primami i sekundami fluid su iste gustine. Pj (Aj +A2 ).5) glasi: (c) Kako je cev za mesanje fluid a hatka to se trenje u njoj moze zanemariti. Ciklon sluzi za izdvajanje cvrstih cesticamaterijala 1Z struje fluida.P3viA3 .sekundamog fluida i P3 i P4 mesavine fluida.058 i 0B :::: 1.-d j i da BU II ovom. jer U ovom slucaju ih nema) izvrsena su odgovarajuca merenja sa vazduhom gustine P == 1. koeficijenti nera~Il6~erl1osti brzinskog poJja jednaki jedinici.d j )rc /4. Za ejdctor vaZi jednaCina kontinuiteta pjvjA j +P2V2AZ 0= P3v3A3 == P4V4A4' (a) u kojoj su gustine: Pj primarnog fluid a.02).Pj == p(y) [1. 7 b) Izmedu preseka 3-3 i 4-4 difuzora vaZi Bemulijevajednacina P3 + /2 == P4 + p(s+1)v~/2 Primenom ave jednacine i jednaCina (b) i (c) dobijase porast pritiska u ejektam P d3 4 z 6P==P4-Pj== 6P3j+i[1-(C. tecnostigasom itd.+1)(y) 4 pvi h ' gdejebrzina v3=(VjAj+v2A2)/A3' ProD/col 3-22.3. U cevi za mesanje izmedu preseka 2-2 i 3-30digrava se promena kolicine kretanja. A2 ·::: A3 -.

S=-2 (PA -PB)+u A (-4 b) pVB a -u B =0. j . + R~) 112 = 12.288 KoliCtita kretonja potpritiska su PA :::: 400Pa i PB =500Pa.3-22. RESENJE: a) Primenom jednaCine kontinuiteta za ulaznu i izlaznu cev ciklona dobija se brzina 2 VB = V A 4ab I d 1[ = 12. koje daju rezultujucu siIu reakcije ciklona R '" (R. i b) rezultujucu sHu realccije ciklona nastalu usled promene lcolicine kretanja.3b) zakljucuje se da fluid u nju ulazi koliCinom kretanja riljp j. Ciklon Ry 2 = (P A + PP A VA )ab sinu = Il.(p A + PP II V A)AA' 2 2 - Projektovanjem ave jednaCine na horizontalni vertikalni pravacdobijaju se komponente sile R".75N.•.634. b) JednaCina promene koliCine laetanja cilclona glasi R = (PB + P~BVB)AB .2 i 3 (s1.:\ a iz rije izlazi kolicinama kretanja Jn 2 P2 v2 i m3~3v3' Na povrsini koja ogranicava kantrolnu zapreminu vlada pritisak . pod uglovima y 2 i y 3 u odnosu na osu mlaza.3.53N.. Iz Bernulijeve jednacine za iste preseke dobija se koeficijent lokalnog otpora ciklona 2 2 d 1[ 2 A ..3a) koji istice kroz izlazni presek jedne mlaznice i udara u cvrstu pregradu pod uglom yl ' Tom prilikom ako se analizira ravanski problem mlaz se deli na dva dela.3... Udlall":!llc mlaza Ull cvntu pregll"adu Posmatrace se mlaz fluida (s1....3. =(PB +p~Bv~)d27t/4-(PA +p~Av~)abcosu=5. tako da udarac mlaza deluje izmedu ovih preseka odgovarajucom silom R na telo ... c) Slika 3. 3.3.732ml s. Udarac mlaza u tela Uvodenjem kontrolne zapremine Veon izmedu preseka ::'. Na osnovu ovih merenja odrediti: a) koeficijent Iokalnog otpora cilclona koji radi sa cistim vazduhom.98N. SWca P.. Mlazevi se u presecima 2-2 i 3-3 odvajaju od tela.

nakon odredivanja merodavnih brzina strujanja. Problem 3-23.2 i 1. primelljena na posmatrani mlaz glasi R=pV3V3+PV2i72-pri. dimenzija a x b (b » a). (3.3b).. te se zato Odllosi izmedu brzina svode l1a obUk v3 /v l =1/JS13+ 1 .9). 1z ove jednacil1e slede odl1osi brzina -. odnosno sila kojom fluid deluje na telo R=-Rf =In2~2v2 +1i13~3ii3 -J:ill~]vl. V2/vl::::1/·J~12+1 Rx :::: ni2~2 v 2 cos(y j +y 2) +1i13~3 V3 cos(y 3 -'y 1) - mPl VI cosYI' l Ry :::: I:i1zP2 v 2 sin(y I +y 2):. 2 i 3 moze se pretpostaviti da su korekcioni koeficijenti a j '= 1 (:=..Yj) .::< 1).3.ni 3 P v3 sin(y 3 .3' i b) ako je fluid u mlazu savrsen..KoliCiilah'danja 289 okoline u koju mlazistice. Mlaz tecnosti gustine p istice kroz mlazllicu. 1. Posle udarca u nepomicnu plocu mlaz se deli na dva dela. ~j .nil PI VI siny I' 3 odnosno intenzitet rezultujuce sile R :::: (R.::::V~ V2 'fa:- ~=V~· v3 fa:- Za posmatrane preseke 1. Odrediti sHu reakcije i odl1oS kojim se mlaz deli u sledeCim slucajevima:" a) ako su koeficijenti lokalnih otpora delova mlazakojiskrecu /. projektovanjem jednacine (3.3-23 . te se zato na njoj dejstvo sila pritiska eliminise. U tu svrhu koriste se Bernulijeve jednacine 2(.VI· Projektovanjem ove sile 11a pravac l10rmalan na plocu dobija se sila reakcije RES.. protokom r~ i ndara u ravnn plocu nagnutu poci uglo~ a u odnosu na horizontalu. Nakon f primene jednacine promene kolicine kretanja (3.12:::: 0. strujanje u mlazu tretira kao strujanje savrSenog fluida (1. koja .' a) lednaCina promene kolicine kretanja u mlazu (3. Konacno.13:::: 0) tad a su brzine strujanja u posmatranim presecima medusobno jednake (v] :::: v 2 :::: v 3 ). (3.2. + R:) 112..5) ciobija se sila otponi fluida R (s1.9) Za odredivanje sile R potrebno je poznavati vrednosti brzina v 2 i v 3 ' odnosno u kom se odnosu mlaz deli pri udarcu u cvrstu pregradu.L]VI :::: 2(a l +~12~V2 :::: 2(a 2 +(13)V 3 ' 1 2 1 2 1 2 u kojima su a j (i = 1.E'NJE: Slika P.3) koeficijenti korekcije kinetickih energija preseka.9) dobijaju se komponente sile .. pak. a ~12 i S13 koeficijenti lokalnih otpora pojedil1ih delova mlaza.10) Ako se.. te se zato otpori umlazu zanemaruju.je postavljena pod uglom y :::: arctg(Rx I Ry) u odnosu na horizontalu.

=300. pri eemu je brzina isticanja v = 4V 1d 2 n. I \ \ RESENJ£: Ponavljanjem identienog postupka kao reakcije mlaza u zadatku P. Odrediti brzinu kojom voda treba da istiee iz mlaznice da bi ploca zauzela polozaj odreden UglOID a. odnosno brzinom v. mase m=lOkg i duzine l=400mm. := Ti"z +V3' dobijaju se traZeni odnosi protoka V.JC:.3-23 dbbija se sila . Ravanski horizontalni miaz vade istice iz mlaznice protokom V.3-25 Pru!Jlem 3-26. pri cemu je brzina isticanja mlaza Vj := V I ab. pri kome ce sila reakcije imati maksimainu vrednost.9).~~J~L ~ ". ~ :'~' ~=::::::> Pru!Jlem 3-24.. te odnosi protoka 2 Sila kojom mlaz deluje na ploeu je odredena istim izrazom kao u zadatku pod a) R = pVjVj sin a. v.+icasa.2 - ~c. Silu trenja u osloncu zanemariti.) T~ <.) T/3 _ K.. " RESENJ£: Slika P. Odrediti silu kojam mlaz deluje na pioeu. o promeni kolicine kretanja u mlazu.). == ~S2+1+~S3+1 b) U slucaju strujanja savdenog fluid a vazi r-~2 ~ := V 2 .- V3 _ 1+ cosa. dabija se sila reakcije R:= pVv(l+cosa. i udara u ravnu vertikalnu plocu.casa. v~ 12:= (1+s 2 )vi 12 == (1+S3)v. Pru!Jlem 3-25. Voda istice 1Z mlaznice precnika d=lOmm i udara u homogenu obrtnu ravnu plocu. Primenom ove relacije i jednacina Bemulija i kontinuiteta V. 1z mlaznice precnika d istice mlaz vode protoka V. == 0 "dobija se da je za vrednost ugla a.3-24 R == pT/v . Iz uslova oR / oa.y . 2 V. .+iCl+JC:. Nakon urlarca mlaza u simetrienu nepokretnu Iopaticu mlaz se deli na dva del a koji napustaju lopaticu pod uglom Ct. jednacina (3.=O sila maksimalna i ona tada iznosi Slika P.+i(l-~cosa.2+1+JS3+1 SU == S3 = 0. 1.. 12.. na rastojanju h==200mm od obrtnog oslonca ploce. == O.290 Kolicina Icretanja dok se projektovanjem na poduzni pravac ploce dobija relacija Ry := PV3V3 - pV2 v2 - p~~ Vj cosa. Odrediti silu reakcije i ugao a.

) = 1463./em 3-28.. ') ') Slika P. Konacno iz jednacine ravnoteze sila koje Slika P. 2 Sila R je ustvari sila nastala usled promellljivog polja pritiska ulja na disku. RESENIE: Najpre se odreduju merodavne brzine strujanja.3-27 Pro/.. Zanemarujuci lokalne gubitke energije i kontrakciju mlaza odrediti silu kojom mlaz deluje na lopaticu. pri tome nastaje osnosimetrican mlaz koji napusta disk (peeurku ventila precnika d=24mm) pod uglom od a=600.h == 4. v= 2 == 24.92m 1s dok iz Bernulijeve jednaCine Po + pv~ 12= pv 2 12 sledi brzina strujallja kojom se ulje odvaja od diska v = (vo + 2 Po / p)1/2 = 36. Prime nom jednacine promene koliCine kretanja (3. preenika D==20mm. == 30°.Ko!icina!rretalijCt · d n R == pVvcosa == P-4-V2 cosa.3-26 Problem 3-27. Odrediti silu F kojom treba delovati na klipnjacu da hi se disk nalazio na rastojanju h=5mm oel seeliSta ventila. Miaz vode udara u fiksnu ovalnu lopaticu sa koje voda odlazi pod uglom a.99ml S pd nh Slika P. pod pritiskom Po == Sbar protokom .5kg Is. Kada kroz venti! nema protoka ulja pecurka se l1aslanja na sediste.94ml s. RESENJE: R = P4v"(D" -d-)(l+2cosa. Ulje gustine p == 900kg 1m 3 istiee iz cevi (ventila). R = PO-4-+m (Vo -vcoscx.3-28 . Na sredini lopatice nalazi se kruzni otvor precnika d = 20mm kroz koji voda istice u pravcu ose osnovnog mlaza. Iz jedllaCine kontinuiteta se dobija brzina strujanja na izlazu iz cevi Vo = 41h / pD 2 n == 15.. Iz kruzne mlaznice precnika D = 80mm istice voda brzinom v == 6 m/ s. -mgiSina == 0 dobija se brzina isticanja 2mglsina. 2 291 Koriscenjem momentne jednaCine za obrtnutaeku 0 Rh I cosa. Za diskje vezana opruga krutosti c=lO N/mm. ) .5 N v 1t.5) dobija Se sila kOjOID mlaz deluje na disk D n. a oprugaje tada staticld deformisana za Xo == 5mm. Zanemaiiti gubitke strujne energije i silu trenja u ldistu.

dobija razlika pritisaka ispred iza ~v resetke -~~~~_-. z i tangencijalne komponente brzina V ly =: Vj sinal ' v 2l' = v2 sina 2 • Koriscenjem jednacine kontinuiteta dhv lx =dhv2x ' dobija se jednakost aksijalnih brzina v lx =: v 2x ' dok se lz Bemulijeve jednaCine PI +pv. PnolJlem 3-29. brzinom VI postavljenom pod uglorn C<. /2 =: P2 + /2. Kolika je brojna vrednost avog ugla ako je a=45° i a) V31T72 =: 112 i b) ~T3 / V = I? Gubitke lokalne energije i 2 tezinu fluida zane mariti.899° i b) B=20. • Za zadate padatke se dabija: a) B=10. 2)/2·= P(2 .. F = R-c(xo +11) = 45.1E: B= arccas[ casa + ~ Slika P.3-29 (casa -1) J- C<. visine h i medulopaticnog rastojanja d.l a lz nje istice brzinom v2 postavljenom pod uglom a 2 • Oba brzinska polja su unifonnna.6) dobija se sila reakcije u medulopaticnom prostoru pv. to ona ustvari obuhvata celu jednu lopaticu. Fluid gustine p dotice u ravansku nepomicnu resetku. te se zato kao merodavna namece kontralna Slika P. Odrediti intenzitet i pravac dejstva sile reakcije koja deluje na jednu lopaticu. Resetka zapremina V .PI'" P(2 -V 2 VI V ly 2y Promena koliCine kretanja odvija se u me<iulopaticnom prostaru.53°. 1z ravanske rnlaznice istice mlaz nestisljivog fluida gustine p koji jednim delom udara u cvrstu pregradu postavljenu pod uglom a a drugim delom skrece pod uglom B.1E: Radi jednostavnijeg zapisa uvode se oznake za aksijalne Vlx =: VI casal ' v2x = v 2 casa. p P2 RESEN. Ovom prilikom rnlaz se deli na zapreminske protoke ~ i Ti2 · Odrediti ugao Bpod leajim skrece fluidna struja.6N.3-30./em 3-J@.292 KoliCil1a h-etanja deluju na disk i klipnjacu odreduje se trazena sila. PrimenjujuCi jednacon Cinu promene kolicine kretanja (3. RESEN. Pl1'o/. te zato sila R predstavlja silu kojom .v 2 )/2 A V2Y P2 . R =: P2A2 - hAl +m(v2 -VI)' Kaleo posmatrana kontrolna zapremina obuhvatai gornji i donji deo lopatice.

. Protok tecnosti." vnL.) = (P2 .Pl)dh = p(v~v -vL. n !Ii Stika P. posredstvom kojih sledi rezultujuca sila reakcije R="'I}Rx+Ry =pdh(v2y -V1y I 2 2 r V1y +V2\' )lC 2 ' ) 2 +Vj~~J 0 l l/2 Dobijeni izraz za silu reakcije moze da se napise i u jednostavnijem obliku. RESENJE. Kolo je defini. koji kolo moze da ostvari. Ry mx odalde se zakljucuje da je ona normalna na pravac brzine v m" Problem 3~Jl.'=V~1X+V. v..11) r = (v 2y -v 1y )h cirkulacija oko profila.)dh 12. Ova sila deluje pod uglom Rx v my y = arctg. uvodenjem srednje brzine i njenih komponenata v rn =(vj +v2 )/2 -:::::. Naime. Projektoval1jem na aksijalni i tal1gencijalni pravac dobijaju se komponente Rx = (P2 . Kolo radijalne pumpe.· /(o/icilltz !cretan/a 293 fluid deluje na lopaticu.)-vrn-:=-p-h-r-v-m-'I ' 2y 1 pri cemu je (3. Kolo centrifugalne pumpe okrece se konstantnim brojem obrta nCo/min). .---V-)-. Ry = In (v 2y -v1y ) =pd hv1x (1'2y -v 1y ).a) S obzirom da se kolo okrece konstantnom ugaonom brzinom ill = me / 30. gustine p. b) teorijski napor pumpe.3-31. kroz kolo je V . b1 i Bl ina izlazu iz kola D2 . i c) maksimalni napor pumpe.sano K geometrijskim velicinama: precnikom. na ulazu u kola D1.. sirinom i uglom lopatica. b2 i ~2' redosledno" Odrediti: a) moment na vratilu pumpe.-).= arctg(-. zatim kako i fluid kroz kolo struji relativnim-tangencijalnim na 10patiCe brzinama Wi' to ce .y.prenosne komponente brzine u = co r.r-R -=-p-d-h-(-'v. Vmy=(vly+v2y)/2.koja obuhvata iopaticu i po polovinu meciulopaticnog prostora Sa gomje i donje strane lopatice.=Vjx=v2x. dobija se konacan izraz za silu reakcije .Pl)dh+ln(v 2x -v 1. Do istog rezultata se dolazi ako se za kontrolnu zapreminu izabere zapI"emina V~on. to na ulaznom i izlaznom precniku kolapostoje obimske . V. u kojima su ri = Dj 12 poluprecnici kola.

(3.. prvo ce se.12) pri cemu Stl brzine Vi" (i=1.5) sila otpora tecnosti koja deluje na lopatice je R== pli'. pa ce tad a i teorijski napar imati maksimalnu vrednost koja iznosi Yk. sirinama hI =40mrn i bz = 10mm. b) Iz izraza za snagu kola Pk == 1\. a sto se ovde nece sprovesti. a zatim se posredstvom k jednakosti Vir = W ir i W ir / Wi" = tgBi odreduju obirnske komponente relativne brzine Will:::: Vir / tg~i.14) se naziva Ojlerova jednaCina i predstavlja osnovnu jednaCinu pri proucavanju turbomasina.I pri cemu su rnornenti sila pritisaka ~ x r.5° i ~z == 22°. Smatrati da su gubiCi protoka izmedu kola i kuCista pumpe zanemarljivi. Voda struji kroz kolo pumpe Cija je geometrija definisana: precnicima D] =100mm i D z = 300mm. Ovde treba napomenuti da je protok kroz kolo v" veti od protoka tecnosti hoz pumpu Ii' za kolicinu Ll~T koja struji kroz pracep izmedu kola i spirale pumpe.tgBi (i=1. c) Ako je v lu :::: 0. (3. zamenom ovih brzina u izraz (3.. tada l moment ima maksimalnu vrednost M max = pVk V zul2..294 KoliC/ita kretanja apsolutne brzine na ulazu / izlazu kola biti Vi :::: iii + ii\ (i=1. i uglovima lopatica ~]::::: 23.::2 .1Cbi .13) Konacno. Moment ove sile. U skalarnom obliku moment se moze napisati kao 1M:::: pVk (V 2u i ' -v]l/i) I.2). b) Odrediti uglove apsolutnog strujanja <X. Kolo pumpe se okrece konstantnim brojem obrta n=14500/min. .] :::: 90°. I \. Da bi se odredile ove dye brzine.2) obimske komponente apsolutne brzine.14) JednaCina (3.2). iz jednacina kontinuiteta V == vir 2ri 1Cb p k odrediti radijalne komponente brzine Vir:::: V ! 21. Shodno jednaCini (3.(p/ikV] +~)x ~ = pVk (Vz x.2' pad kojima voda dotice i istice iz kola.max = v 2u U2 . ProbleM 3-32.< V iu ==U i -Will =U i 2~nb.(v2 -i\)+P2 -~. a to ce biti ako je ugao izmedubrzina u i VI <X. jednaki nuli. I . ./0) == P rikyk .::2 -v] x ~) .12) dobio bi se novi izraz za moment. u odnosu na osu rotacije je if == (pVkV2 + Pz ) x.. a) Odrediti snagu koju je potrebno dovesti kolupumpe da bi protok vode bio V=20Ils. i na kraju iz projekcija brzina na obimski pravac Slede obimske komponente apsolutne brzine Ii'. dobija se teorijski napor kola centrifugalne pumpe r---------------------D------------~ Y k =V 2u u z -v]u u ] ==u 2 (V zu -v]u -5-)= 2 0) (1 2V 2u -livlu) (3. jer su vektori ~ kolinearni.I i (J(.

12 u1 = roDl /2 == 7..905°.1 daje obirnske brzine 1. Kako bi se izbeglo dopunsko skretanje struje zakolo se projektuje tako da je izlazni ugao struje izkola (:1.3-32.959ml s. d) Nacrtati strujnicu apsolutnog strujanja kroz kolo i zakolo. v 2r =V I Di1tb2 =2.592m/ s ...:::~. RESENJE a) Ugaona brzina obrtanja kola ro = I7TC / 30 == 151. i e) odrediti porast pritiska u pumpi ako je ona sa i bez zakola.12) dobija se obrtni mornent kola M = pV(v2uD2 -v]uDl)/2= 48. uVrStavanjem obirnskih komponenata btzina u jednaCiilU (3.13). '··'L. Odrediti momentkoji deluje na zako10. Koriscenjem ovih brzina i uglova lopatica ~] i ~2 koristrursu se truoglovi brzina na ulazu u kolo i izlazu iz kola... dok se iz jednaCine kontinuiteta za zakolo dobijaju radijalne brzine v3r = ~T / D3 1Cb3 == 2.905°) jer se tada izbegava dodatno skretanje struje.64Nm. Slika P.:.2 == arctg(v2r / 1I2u ) =6.553m/ s.932m/ s.': '. D4 := 410rnm i 63 := b4 = 10mrn.2 isti kao i ulazni ugao lopatica zakola.dobijaju se uglovi apsolutnog ulaznog i izlaznog strujanja kola (:1. (:1...'·: .) daje obimsku brzinu na ulazuuzakolo 1I3u := v2u D2 / D3 == 16..122rnls."::. .:.. Uslov konstantnosti vihora (rvu = canst. Konacno. v 2u == U 2 -v 2r ! tg13 2 ..8W.. Io!k4~dkretallja 295 KOLa ZAKOLC)'..054mi s .1 == arctg(v1r / V Iu ) = 22.3(U razrnatranom slueaju (:1..777m/ s..04° .524rni s. Radijalna pumpa sa zakoloin c) Iza kola je ugradeno fiksno zako10 koje sluzi za usporavanje struje. a sto je prikazano na sLP.::: 17. v4r == V I D4 1tb4 == 1.. c) Za dobro projektovano zakolo treba da bude (:1. .. dok se iz jednacine kontinuiteta za kolo dobijaju radijalne kornponente brzine VII' == V I Dl1tb 1 == 1. 1z ovihtrouglova brzina. == roD2 /2:= 22.592m/s . odnosno hidraulicka snaga pumpe P == Mro == 7385. : .2= (:I. slede obirnske kornpohenteapsolutnihbrzina v1u = u1 -VII' / tg13 1 == 3. iz zadatka pod a).lzmedu kola i zakola strujanje se odvija sa konstantnim vihorom.3-32.8s. Zakolo irna dirnenzijeD3 ==310mm.3 == 6. odnosno izraza (3. b) Koriscenjern trouglova brzina.

12) za moment koji opterecuje kolo pumpe. (3. i izlazni ugao lopatice ~2 = 70°. a odreduje se iz Bemulijeve jednaCine i iznosi /'o"Pz == P4 . :: 300mrn.92Nrn. Kalco su vektori sila pritiska P i P normalni na vektore polozaja r3 i 14 to su 4 3 rnomenti ovih sila jednaki nuli.3-32.2kg/ m3 • Kolo ventilatora ima ul1utrasnji i spoljasnji precnik D" = 100mm i Di. koja je prikazana na sl.0845bar. Problem 3-33. b) Odrediti obrtlli moment kola i hidrau. trouglovi ulaznih iizlaznihbrzina. pIVO. snaguventilatora.' == 3. Ovaj porastpritiska je isti za kolo pumpe sa ili bez zaIcola. a) Nacrtati trouglove ulaznih i izlaznih brzina i odrediti ulazni ugao lopatice tako da protok kroz ventilator bude V:: 1m3 1s. tako da jednaCina (3.3916bar. Porast pritiska u zakolu odvija se iskljucivo na racun transformacije kineticke energije struje.P. Dalcie. . Ukoliko zakolo ne bi bilo fiksno moment Uk bi okretao zakolo u smeru suprotnom od smera okretanja kola. a zatim i apsolutne vrednosti brzina I 2 2 V3 = 1. fluidna struja u kolo pumpe ulazi pod ugiom a j a 12 njega 1z1azi pod uglom a 2 • Pod ovim uglom (a 2 ==( 3 ) fluidna struja ulazi u zakoio da bi iz njega izasla pod ugloma 4 • e) rorast pritiska 11 kolu pumpe se dobija iz hidrauHcke snage kola i on iznosi /'o"Pk == PIT.2. d) KOl'isteCi uglove apsolutnih brzina (Xi (i=1.3-32.3. daje siTu reakcije Rz = P .4) erta se strujnica apsolutnog strujanja.674ml S. koji su prikazanina sl.P.P +m(v4 -v3 )· 4 3 Moment sile reakcije zakola u odnosu na osu zakola je Mz == (P4 +n'lV4 ) x r:. Jz ovih trouglova brzina odl'eduje se. . Aksijalni ventilator se okrece konstantnim brojem obrta n=1450o/min i pri tome transportuje vazduh gustine p == 1.6).15) za moment koji deluje na zakolo je istog oblika kao 12raz (3. U zakolu se odvija promena koliCine kretanja. == 3.v~) / 2 == 1.330ml s.P3 == p(v~ . Porast pritiska u pumpi sa zakolom je /'o"P = /'o"p/c + /'o"P z = 5.6929bar.296 KolicilllZ h-el'anjlZ Koriscenjern nadenih lcomponenata brzina i uglova lopatica zakola konstruisu se . obimska komponenta bl'zine v 411 = V4r 1tga 4 .licku. tako da se momentna jednacilla svodi na konacan oblik Us = lil(V4u D4 -v3"D3 ) 12 . Za razmatrani slucaj izraz (3.(p] + Iin!3) x r.15) Izraz (3.15) daje moment Uk =-38.j V 3r +V311 = 17.08ml S V4 == I 2 2 1/V4r +V411 == 3..

799m/s.16) Kaleo je za razmatrani meridijanski presek r::: rl ::: r 2 = Du /2.lOSNm.°.915m/ s.. Meridijanski I presek =- Slika P..3-29 i P. Obimske brzine kQla na posmatranom precniku su u=u l :::tl 2 =roD l /2=7. to se iz jednaCine (3.592m/s.12) za moment pTOmene koliCinekretanja moze primeniti i za aksijalne turbomasine. Ovaj uslov daje obimsku komponentu apsolutne brzine vl " == O. . dok se obirnska komponenta apsolutne brzine naizlazu iz kola odreduje iz trougla brzina i ima vrednost v2u = tlz -v2x / tg~2::: I.16) dobija vrednost momenta M=O.5. pri cemu je ugaona brzina (j) = mr / 30 = 151.. 22· Vlx = V2x = 4V / reeDs . i glasi (3. jer u svim meridijanskim presecima profil brzina ima isti karakter. b) Analiza sila koje optereeuju ko10 aksijalnogventilat~rai pri promeni kolicine kretanja. BirajuCi meridijanski presek na precniku Dl mogu se nacrtati trouglovi brzina prikazani na sl. odnosno da fluidna struja dotice normalno u kolo. tako da se izraz (3.)::: 15.3-32. te je zato (Xl::: 90°.3-33. Pri crtanju ulaznog trougla brzina koriscen je uslov da ne postoji pred-rotacija struje.P. Koristeci trougao brzina na ulazu u kolo dobija se trazeni ugao Iopatice ~l ::: arctg(v lx / til) ::: 64. Aksijalni ventilator i houglovi brzina RESENJE' a) Kaleo lopatice nisu vitopere to one u svakom meridijanskom preseku odredenom poluprecnikom r imaju isti izgled.Kolicina hetan/a 297 .D.3-33. je identicna sa vee datom analizom sila uprilIlerima P. Zato je sasvim svejedno koji ce se poluprecnik r izabrati kaomerodavni ia razmatranje.84 S-1 ? Aksijalne (protocne)' komponente apsolutne brzine odreduju se iz jednacine kontinuiteta i iznose . sakojom se odredllje hidraulicka .

:. 0:. . Ukupni protok vade. (3.:. kola turbine 51. Na osnovu sprovedene analize moze se odrediti i porast pritiska u kolu kao b.39Pa.p =. kroz cev precnika Do:.3-34. Odrediti: a) sHe istezanja zavrtnjeva u vezama A-A i B-B.2. V:. 1200mm i turbinu. Precnik mlaznice na izlazu je Pri isticanju mlaza postoji lcontrakcija mlaza ciji je koeficijent kontrakcije \v =0. Za analizirani aksijalni ventilator se dobija b.. Koeficijent lokalnog otpora mlaza pri strujanju preko lopatice je S=O. Na 05novu zadatog protoka kroz mlaznicu.16.:. Cetvoromlazna vertikalna peItonovska turbina precnika kola DK =.1910mm. P / V = pmr(v 2u -vIII) = pu(v2u -v lu )' (3.lE: Na samom pocetlcu treba napomenuti da je vertikalna peltonovska turbina dobila naziv po vertikalnom palozaju vratila kola. Problem 3-34. Prema tome. b) snagu i stepen korisnosti kola turbine za proizvoljni ugao y.. odnosno d:.17) Izraz (3. 2 m3 / s po jednom izlaznom mlazu. P.3-34a je horizontalno.:.p:. ako su poznate velicine: D.Mm =. b) Slika P.832.298 Kolicina !cretallja snaga ventilatora P=. Ovaj rezultat upucuje na zakljucak da se u aksijalnim ventilatorima ostvaruje veoina mali porast pritiska.16.SI.17) predstavlja Ojlerovu jednacinu za aksijalne turbomasine.' a potom ill sracunati za vrednost ugla y=O . okrece se konstantnim brojem obrta n=500o/min. je Va =.8m3 / s. CI. Cetvoromlazna PeltoIiova turbina odreduju se brzine strujanja v:::: 4V / d 2n iVa'" 4Tjo I D 2n. Sm>Sk. 175mm. Zatim se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina dobijaju pritisci aa mestima prirubnickih vezaA iB \ \ .RESEN. .39W.

D n pri eelllu su sile pntlska PA = PA -4- Ps = Ps -4-' Dakle. dj n cosy R == pV(Wj +W2 cosy) = P-4-(1+ .Ps cos. P == 4RTw =15 RD.B+pVvoCsina 2 cosB). KoristeCi vezu izmedu relativnih brzina w 2 == wI /.. bilo koje od eetiri. .86MW Stepen korisl1osti je odnos korisne i ulazl1e snage..Kolicina hda17ja 299 KoristeCi zakon 0 promeni koliCine kretanja. iIi u nekoj drugoj prirubniekoj vezi. a sto ovde zbog obima posla nije sprovedeno.Jc. to ce preenik suzenog mlaza biti j :::: = 160rnm. RB. Snaga kola. Zato se uocava kontrolna zapremina Vkon (s1.+1 Ova sila je za vrednost ugla y==O maksimalna i 1znos1 R=189. trazene sile istezanja zavrtanjskih veza A -A i B-B su RAi = RAXcosa-R ily sina RBi =Rsx sinB-RBy cosB . Cirne bi sveukupna korisna sila bila manja..5).0V brzina strujanja kroz ovaj presek iznositi Vi = 4V I d(n = 99. RAy = -[pJiT(v +1'0 sina) + PA sinal. '. u kojoj se odvija promena kolicine kretanja.3kN. Voda iz rnlaznice istiee brzinom v:.J)(V j -u)v j . i za nju se koristi zakon (3. P. S obzirom da se kolo okrece konstantnim brojem obrta. Da bi se ovi neieljeni efekti izbegli lopatice peltonovskih turbina se prave sa uglom y ~ 15°. Ovaj rezultat ima sarno teorijski znacaj. Pre rna tome sledi da ce voda lopatici doticati relativnorn brzinom Wj =Vj-u. odnosno llletodologiju opisanll u primeru P.3-34b). koja je u opstem slucaju u odnosu na obirnski pravac postavljena pod uglom y. b) Poslllatrace se isticanje vode iz mlaznice na kraju. dobijaju se kbmponente sila reakcije R Ax = (pVvo + PA ) cosa. + 1. Kako postoji kontrakcija mIaza. pa ce apsolutna d d.3-2. izraz (3.: 4V / d 2 n. za y=O. obimska brzina lopatica biti 11 = Dk nl7 /60:. tada:bi isticuCi mlaz na susednoj lopatici izazvao znacajnu sHu otpora. U prostoru u kome je voda u kontaktu sa lopaticom odvija se promena koliCine kretanja. koja sledi iz odgovarajuce Bernulijeve jednaeine. D21( .47m/ s.i ilIlU vrednost n. koji daje sHu reakcije mlaza kojadeluje na lopaticu (1) pn cernu su n~ i ortovi normala izlaznih mlazeva sa lopatice. iz jednacine (1) se dobija sila reakcije 2 . Na sliean naein nasIe bi se i odgovarajuce sile II vezi C-C.. C. jer u realnim uslovirna ugao lopatice y=Oo dao bi maksirnalnu lokahlU vredllost sile. RBy = PA sina. izlazne cevi. Sa lopatice voda istice relativnom brzinom w 2. medjutim. iznosi Dk 1· .: 50m / s.TTYJ == 37. to c. kao i razmena energije izmedu mlaza vade i lopatice.~ = PssinB-PA cosa+pVvo(sinB-cosa).5).

zbog neravnomemosti dejstva mlaza na lopaticu Oer se ena okrece) i gubitka usled okretanja kola u vazduhu. 2 +1 pV-~ 2 "'1 Jr.300 Ko!ici11.a kretal'1/a 11 =Pk = P'1i Ru _= 2(1+ cosy )(l-:'!'!"')~= 0.956. .91. stvami koeficijent korisnog dejstva je manji za 4-5%. dakle ima realno maksimalnu vrednost 0. .0. Dobijena vrednost stepena korisnosti je maksimalna vrednost koja bi se kolom mogia ostvariti.9 . "'1 "1 . Medutim.

.

\ I .

ostvarivanje velikih sila i momenata sa malim pobudama. velika brzina reagovanja. na drumskim i sinskim vozilima: koboni i upravljacki sistemi. liftovi i td. ali ce se zato dati neke glavne oblasti primena. kombajnima (pogon radnih tockova i dobosa).a to su: jednostavan pre nos energije ad njenog izvora do mesta koriscenja. inzenjerijskhn masinama i 51. ili u sldopu nadgradnje drugih tehnickih sistema u . pri cemu se vISi savladavanje sile pri translatornom kretanju. rob 0tima i td. na makazama za secenje lima.. Ova Cinjenica Cini primenu uljne hidraulike veoma sirakom. U UHS-u strujna energija tluida.zelezarama i valjaonicama za pogon valjackih linija i valjaekih stanova. Uljno-hidraulicki sistemi (UHS) prvenstveno se primenjuje u sistemima prenosa snage. ako je radni fluid ulje tada se obieno misIi na posebnu oblast hidraulike koja se naziva u(.301 4. kao sto su: na alatniIn masinama: presama. Na osnovu ovih prednosti i osobina UR moze . sistemi komande leta (pagan predkrilca i zakrilca). odnosno problemi koji Stl tretirani u sklopu Odeljka 2..). na specijalnim vozilima i td. poljoprivrednim masinama: traktorima (za podizanje radnog orudja).ita hidraulika (UH). iIi II sistemima upravljanja iii Ii regulacije.. utovarivaCima i s1. iIi momenta pri obrtnom kretanju. U uslovima razvoja i primelle savremene tehnike i telmologije UH zauzima veoma znacajno mesto. dizalice.'. a za funkcije prenosa snage i upravljanja. strugovima. mogucnost dobrog upravljanja i dr. laka transformacija strujne u mehanicku energiju.. tenkovima... buldozerima.:tno kretanje i obrnuto. Primena DH je toliko siraka da je veoma tesko nabrojati sve oblasti primene. Ovakvu dobru primenljivost URS-a omogucile gU neke njene prednosti u odnosu na adekvatne mehanicke i elektricne sisteme. se transformise u neki koristan mehaniCki rad. OSNOVNA RAZMATRANJA Jr PRIMENA DUNE mIlRAULllJKE Kada se kaze hidraulika obicno se pod time podrazumeva strujanje vode kao radnog fiuida. na dizalicama.J:::rmacija translatornog u. rendisaljkama. jednostavna trans. sto se ni ovde nece roku-savati. II teskoj industriji . laka zastita ad preopterecenja. Dams je tesko zamisliti neku oblast tehnike a da se u njo] ne koriste UHS-i kao nezavisni sistemi. kojima primena VH prakticno predstavlja simbol modernizacije. transportnim masinama (pogon vitia i s1. prikolicama (za njihova prainjenje) i td. br Isilicama. u hidroenergetici (na pro kod regulacije rada turbina) i hldrotehnici (za pogon vrata recnih i kanalskih prevodnica. i u drugim tehnickim sistemima prenosa snage iupravljanja. kocnice tockova i s1. na brodovima: pogon i podesavanje kormila.. regulaciju nivoavode na prelivima i sl. za vojne potrebe: upravljanjem oruzjima na avionima. dizalice.1. brodovima. mali smeStajni prostor. pogon tockova. rudarskim i gradjevinskim masinama: bagerima. presama i td. na avionima: pogon stajne noge pri uzletanju i sletanju.sistemima za livenje pod pritiskom.. u livnicama . koja je po pravilu zasnovana na pritisnoj energiji radnog fiuiua.). Medjutim. .

izvrsni organi i td. do mesta gde se ta energija pretvara u koristan mehanicki'Tad. zbog visokih pritisaka uIja veoma su prisutni problemi zaptivanja. praktieno. deomebanickog sistema za koji je iZvrsniorganpovezan.2. Izmedju izvora energije i izvrsnih organa postoji eitav niz elemenata za vezu (cevi. zbog '/elikog gubitka energije u komponentama DHS-a veoma su izrazeni problemi zagrevanja ulja. elektricnih i elektronskih sistema. odnosno DRS-ima. Ta transformacija strujne energije u mehanieku obavlja se u UH komponentama (UHK) koje se nazivaju lzvrSn/OIgam: Na njima'se u zavisnosti od telmiekog zadatka kojeg treba obaviti savladava sila ili obttni moment (51. primenjene komponente zahtevaju visok stepen kvaliteta abrade povrsina a sto s jedne strane poveeava njihovu cenu.2. koji predstavlja OSllOVU fUl1kcionisanja UH komponenti i sistema. creva i td.302 Osnove uljne hidraulike se veoma laka zaldjuCiti da DR-a omogueava izradu koncepcijski novih masina i pogona. zakljucuje da izvrsni organi predstavljaju vezu hidraulickog i mehaniekog sistema. Dakle. IDDRAULICKI SISTIEMI lP'RENOSA SNAGE Osnovni zadatak UHS-a je da izvrsi prenos energije od njenog izvora. a sto su modema masinogradnja i industrija '<leoma dobropratile. koji je po pravilu pumpa. cevi. nazivaju se Komponentama . kod lose odrZavanih URS-a curenje ulja utiee na zagadivanje radne sredine. kod dobro projektovanih i konstruktivno resenih sistema ani se mogu svesti na minimum. automatizacije.a ujedno i izvor energije za Slika 4. hidraulici. koji omogucavajufunkcionisanje DRS-a. u svim oblastima tehnike gde obavljaju vise ili manje vazne telmicke zadatke. a s druge zahteva veoma Cisto ulje . 4. medjutim.) i upravljanje.izvrsni organ predstavlja gubitak energije nosene fluido1n. U ovoj knjizi bice reei sarno 0 onom delu UB. Ovde se. UHS-i imaju i znaeajnih nedostataka. Sa energetskog aspekta jedan . DRS prenosa snage. i td. Kao sto se vee mogio primetiti UHS-i imaju svoju primenljivost.2).odnosno prisustvo dobrih filtera. dakle. Ovi nedostaci DHS-a se ne mogu izbeCi. a to je deo koji pripada i nazivu ave oblasti tj. iIi ako 1r ~'~~ se vrSi obrtno kretanje tada se oni nazivaju hidro-motorima (HM). a da se nadgradnja ovih sistema obavlja kroz primenu znanja iz mehanike. Zato se bez puno objasnjenja moze kazati da su DHS-i veoma slozeni i odgovorni sistemi eiji se princip rada zasniva na hidraulici.4. ovde se radi a multidisciplinarnoj oblasti. te je zato njihovom proueavanju nuzno posvetiti vise paZllje. a sto ee biti uCinjeno u ovoj knjizi. Svi t i l sastavni delovi UHS-a: pumpe.ko se na <l==izVrsnom organu vrsi translatoF rnO kretanje tada se oni nazivaju hidro-cilindrima (He). A. kao sto su: relativno mali stepen korisnosti.

pri cemu je· K koeficijent proporcionalnosti.izvrsni organi .1. kriyine. Linearizacija pojedinih funkcijasistema jedilacina. Aktivne 1componente UHS-a su: . sistemi sa vise izvrilnih organa su mnogobrojniji a njihov proracun je mnogoslozeniji od onog kojeg treba obaviti kod sistema sa jednim izvrilnim organom. creva. Pasivne komponente su one komponente koje aktivno ne ucestvuju u prenosu snage a neophodne su za njihovo funkcionisanje. pasivne i komponente za vezu. vee formalne. Proracun UHS-a se razlikuje kod sistema sa jednim i vise izvrSnih organa. Ovde ee se navesti same dva primer a ito: hidraulicke prese kod koje He obavlja translatorno kretanje i hidraulicke testere kod koje HM obavlja obrtno kretanje. pri cemu sprega izmedju jednaCina dolazi po brzinama. Dakle.. . U· opstem slucaju ova zavisnost je nelinearna. tako i za nestacionaran rad UHS-a je metoda zasnovana na primeni Laplasovih . l\:1atematicke metode koje se koriste za resavanje sistema jedllaCin~. 4 . UHS-i se mogu deliti po razliCitim kriterijumima. i Sarno u izuzetnimslllcajevimamoie da se izvrsi njena 1inearizacija kada se dobija Ap = KV. Jedna od najcesee primenjivanihmetoda. kontinuiteta i kretanja. racve i s1. potrebna je radi njegovoglakseg resavanja. jer je ova podela ekvivalentna podeli u klasicnoj hidraulici na proste i slozene cevovode. sieklasicne jednaCinehidraulike Bernulijeva jednaCina i jednacina kontinuiteta i jednacine mehanike GednaCine kretanja).tadase iove promene moraju uzeti u obzir u odgovarajuCim jed~aCinama. Primera ovih sistema ima mnogo. Ovako dobijeni sistem jednaCina predstavlja spregnuti sistemjednacina. Ova razlika nije sustinske prirode.3.OSl10ve ulJnehidraulike 303 UHS-a. dole selcod UHS~a sa vise izvsnih organa postavlja odgovarajuei broj Bernulijevih jednacina i jednaCina kontinuiteta. tipa Ap =XV. pritiscimai pomeranjima. leao i po jedna jednacina kretanja za svakupokretnu UHK. Komponente za vezu su cevi. OSNOVE PRORACUNA UHS 4. koji opisuje ponasanje URS-a. Sistemi sa jednim izvrsnim organom su oni UHS-i kod kojih je prisutan sarno hidrocilindar iIi hidromotor.3. sarno leada je opravdana. Ovde ee biti reci same 0 podeli prema broju izvrsnih organa. Prema broju izvrSnih organa UHS-i se dele na sisteme sa jednim i sisteme sa vise izvrilnih organa. kako ia staeionarni.Ap = f(V). .hidrocilindri i hidromotori.. Ipak.pumpe (koje predstavljaju izvore energije).Ako se pri kretanju UHK njihove karakteristike menjaju iVaZida je . koji sIuze za transformaciju energije. Kod sistema sa jednim izvrSnimorganolllkoristi se po jedna jednaCina Be rnulij a. . Ove komponente dele se na a1ctivne. To su: rezervoari sa uIjem. ova podela je interesantna sa aspekta proracuna. i one sIuze za transport fluida pod pritiskom izmedju aktivnih komponenata. Jednacine koje se koriste za 8tac:iionarnii proraeulD rada UHS Za proracun stacionarnog rada UHS-a koriste. sisterni hladjenja i preciscavanja ulja i s1. a odnosi se na broj jednacina leoje treba resavati. su razlicite.hidraulic1ci razvodnici i ventili koji sIuze za upravljanje radom UHS-a.

Da bi se ovo zanemarivanje opravdalo. Tako na pro za slucaj jednog dela UHS-a sa s1. uzece se primer razvijenog laminarnog strujanja ulja (p= 900kg/m3 ) sa brzinom od 2m 1S.1) i koja vazi za sIuCaj kada se radni fluid smatra nestisljivim fluidom (p = const. i ovcle nema nikakve razlike. predstavljen preko koeficijenta lokalnog otpora i racuna se I \ I . gubitak je predstavljen sa padom pritiska. .3. energiju pritiska moze zane mariti.2).). U jednacini (4.1 Bernulijeva jednaCina glasi: . U ovoj knjizi ce se u zadacima. Na UHK. Treba sarno napomenuti cia je pri radu sa UHS-ima veoma prakticno 2 raditi sa pritiskom. cia se ulje smatra nestisljivim fluidom.1) popravni koeficijenti (Xl i (X2 imaju vrednosti za razvijeno laminarno strujanje CJ.1i.1.4. pad pritiska u UHS~usastoji se od pada ptitiska na lokalnim otporima i lisled trenja. ti. Da bi u ovom slucaju jednacina (4. uziinati i kineticka i potecijalna energija. a ne sa velicinom Y [J/kg].3. T). 4. Medjutim. u UH Bernulijeva jednaCina se pise tako Up da svaki njen clan ima dimenziju pritiska. kao lokalnim otporiina. moze da se odtedi kineticka energija posmatranog strujnog preseka.1) vazila potrebno je da se efekti stisljivosti ulja mogu zanemariti i da je temperatura ulja konstantna iIi priblizno konstantna.1.1 i za strujnicu koja povezuje preseke 1-1 i 2-2 Slika 4. Poznavanjem koeficijenata CJ.3. to jednoznacno sledi da se .dinamicki pritisak PCJ. a sto daje kineticku energiju . koja je u UHSima od 20 do 400 bar. Kao i u klasicnoj hidraulici.k:ineticka uodnosu na. (i::= 1. a ako se one zanemaruju to ce se posebnonagiasiti. j ::::: 2 (~i ::::: 4/3) i za razvijeno turbulentno strujanje (Xi ~ 1 (~i ~ 1). d Dakle. S obzirom da je u UHS-ima radni fluid ulje pod visokim pritiskom i da se ono pri prolasku kroz UHK zagreva to ce u opstem slucajli gustina ulja biti p = pep. veoma cesto.1lo BlfR·lllluiijevlaI jOOllllliMHllllMi Izmedju Bemulijeve jednaCine koriscene u Odeljku 2.3. / " Ie. racvama i sl. te se zato. Veoma slicna analiza vccli i za potencijalnu energiju geodezijski pritisak pgzl_2' koja se veoma cesto moze zaneliJariii u odnosu na pritisnu energiju. s druge strane ako hi se koristili koeficijenti lokalnih otpora om bi za UHK imali veoma velike brojne vrednosti. kineticka energija strujnog pteseka u odnosu na energiju pritiska moze zanemariti. Ako se ova dobijena vrednost poredi sa redom velicinep:ritiska.3. Ovo dolazi zbog razloga sto s jedne strane proizvodjaCi UHK daju njihove karakteristike u funkciji prHiska i. . I.3.r (4...v 2 12 = 3600Pa.304 Osnove uUne hidraulike transformacija. dole je na klasicnim lokalnim otporima: krivinama.radi korektnosti. u UH se radi sa visokim pritiscima. Kod slozenih UHS sa veCim brojem izvrsnih organa i komponenti za rdavanje je potrebno koristiti rmmericke metode.

1 jednacina kontinuiteta giasi: (4. ).3. koeficijel1t trel1ja se odredjuje za laminarno strujanje u cevima izrazom (2.2. i~· /' Kako je masa m = pV to jednacina kontinuiteta dobija '.3.39): A.=64/Re . u"i.1. svodi na oblik (V. oCigledno.5.Za proracun pada pritiska usledtrenja koristi se.Vz "'" Tt+ E Vdp elt' (4.m ~li~--m!1 mb 1 . Ovi efekti se uzimaju U obzir pri prelaznim (4.4) se ovde ne daje radi tog zakljuclea. oblik jednaCine kontinuiteta (4. sa ulaznim Ihl = prj l i izlaznim 1h z == pij 2 masenim protok fluida.3).4.3. calc.3.. sto znaci da ce Rejnoldsov broj biti relativl10 mali.1.4. I drugo. 0 sistemu sa vise izvrsnih organa.3. (4000<Re<105). U UHS-ima se po pravilu koristi ulje koje ima relativno veliku vrednost koeficijenta visleoznosti. to se zidovi cevi i URK ponasaju elasticno.4) U slucaju stacionarnog strujanja jednacina (4.-': ::m1 -mZ =Tt· i' . pa jednaCina kontinuiteta glasi. dm . Razlika izmedju ovih masenih pratoka je posledica promene mase u kontrolnoj zapremini. pale. j=I) n m (4..2.2) i (4. = liz)· Medjutim.3.3.1)..29).3.V2 12 (v.3. U nastavku ovog paragrafa ce se potraziti odgovor pod leojim uslovima vaze jednaCine kontinuiteta (4.1.2) . 4. i Blazijusovim izrazom (2.1..(Re). fadi 0 slozenom URS-u. a sto znaCi da se njihova zaprenllna menja (Clan dV I elt).1. .2. vecda bi se ukazalo na neke efelete koje treba uzeti u obzir pri ne~t'Lcicinarnostimakoje sejav1j'1}'l U UHS-ima. sa s1.3. Darsijeva fontmla izraz (2. U tu svrhu posmatra se UHK zapremine V. V+dV oblik p+dp V: _ V = dV + V dp Slika 4.2) Ako se.3. ponasaju kao hidraulicki glatke cevi kod kojih je Ie = A. koji je. U UHS-ima sve cevi se. .4) se. tada se moraju uzeti u obzir efekti .1.. i da ce skora uvek rezim strujanja biti laminaran. tj. Odelj-ak 2. dat i u naslovu Oddjka4.U'"u .1.e uljne hidraulike 305 primenom izraza i:1PI = pC. kao i Mo se vidi iz jednaCine (4. dV VI .3. Prema tome. dok ce turbulentni rdim strujanja biti veOma retIeo prisutan u UH instalacijama. Frvo. uglavIlom.Osnm. =LV .2 1 Z dt p dt ' koji se koriscenjem modula stisljivosti fluida E = pdpldp svodi na \ ..3164/Re I/4 .63) za turbulentno strujanje Ie=0.. zato Sto je uljellUHKicevima pod visokim pritiscima.3.3) pri cemu n oznacava broj ulaznih am izlaznih zapreminskih pratoka..stisljivosti fluida jer je p = pep) (clan V / E· dp 1dt).1.3. . JednaCina k-«mtiIDIuiteta Za slucaj stacionarnog nestisljivog strujanja lcroz URS sa s1. tada za svaku racYU vaii jednaCina kontinuiteta i=l 2>.1. (Re=vDlv<2320) . .

t kojoj su: T-temperatura fluida. . jednaCina kretanja komponente koje VISe translatnorno kretanje glasi: In x:::: i~l IF. Opsta r3zmatrallljOffi U opstem slucaju strujanje fluida promenljive temperature opisano je jednacinama Navije~Stoksa. D / Dt = 0/ ot +VjO / oXj-materij alni izvod i OV.5) dole se ona za ohrtno kretanje svodi na obIik N J <P = IJVf. j~dnacinu energije Dr a aT ·Ovi _ pcvm =PQ+8x (ka:)-pax+CV' (4. tako da jednaCine kontinuiteta (4.306 Osnove tlljne hidraulike procesima .3.3) i (4. ate veze do laze iz jednacinakretaIija i energije.3. .6) su napisane u skaiarnom oblilm jet se po pravilu one postavljaju za ose translaeije iIi rotaeije UHIC Vkoliko se radi 0 jednolikom kretanju He-a (x == canst -+ x == 0 ). J ednacine (4. Zato se ovde oni nece ni resavati.3»za pravae i . pricemuse u obzir moraju uzeti i promelle f:.1.6) pri eemu su x i cp merodavna linijska i luena koordinata. iIi 0 rotaciji HM-a konstantnom ugaonom brzinom «p == ()) =::-const -+ ip = 0). k-koefieijent toploprovodljivosti fluida. dole su F.3" JellillllaChl!l!2 krrelbllillJljOffi Koji se oblik jednaeine kretanja koristi pri proracunu zavisi od toga kalevo kretanje vrsi UHK .3. q-razmenjena kolicina toplote. u tenzorskom obliku. Encrgdski lbiRans UHS 4\.5) i (4.3.koji se tretiraju pri dinamiekom ponasanju UHS-a.3.2.8) I 1 . JednaCina kretanja fluida UednaCil1a (2.~J ' Xj UX 'Xi OX j k viskozna disipaeija.translatorno iii obrtno. Cv -speeificna toplota fluida. Da bi se ove veze bolje uoCile napisimo. tada se dinamicke jednaCine (4. Ova polja. (4.7) 4. Yjr Ovi oV j 2 Ovk l2 U c))==Tija-=2l(""-+a)--38ij.2.1. . na pr. N (4. odnosno velieine: brzina. Medjutim.1.. i=1 (4.3. calc i jednodimenzijski.hidralllickim lldarima. Prema drugom Njutnovom zakonu. pri naglim otvaranjima i zatvaranjima razvodnika.'1lstil1e i viskoznosti od temperature. iIi se oni zanemaruju.3. sHe koje deluju na komponente u translaeiji i M j momenti koji deluju na komponente u rotaeiji i i =N je njihov ukupni broj.3. Problemi ovog tipa.4) vaze. pritisak i temperatura su medjusobno spregnuta. J-moment inercije mase. su slozeni i njihova analiza ne predstavlja interes· ove knjige.=1 =::0 i=l LMi =0. pri staeionarnom radu DRS-a ovih efekata nema. kontinuiteta i energije. 41. Ono sto je ovde interesantllo kazati jeste da je pri strujanju zagrejanih fluida problem odredjen strujnim(brzina i pritisak) i temperaturskim poljem.3.6) svode na jednostavne oblike: N l:F.5) i (4.3.3.3. koji nastaju.3..

10) krije krozviskoznost i gustinu. ] ] Ov j a Ovj (4..Uklasicnojhidtaulici /:. gde je pad pritiska /)"p iprotok V. Dakle.iusamOIlrUHS~u. bstaledelove ..koClaviona u ogranicenom smestajnom prostoru zbog prisustva niketnih· motora iii zbog aerodinamickog zagrevanja spoljnjih povrsina.-~--/)"-T-"'=~/). iIi na pravolinijskoj deonici. zbog prisusva spoljnj~gizvora toploteplizudelova UHS-a. i ona se pretv'lra u toplotu 1'M--::::-Q~=-rh-c-/)"-T-.3. Ono sto je ovde vaino uociti to je clanviskozne disipacije 'tij Ovj IOx j koji se javlja u obe jednacine. Odl:editi izgubljenu hidraulicku snagu i porast temperature ulja. ulje se zagreva. c = 4183 J / kgK i za pad pritiska na lakalnom otporu /)"p = Ibar dobija se /)"T:::: 0.Vj -a.8) i (4. RESENJE: M=3. od temperature· koja je jednaka teperaturi okoline.c u . pr. /)"T==6. u UH padovipritisl~a su veliki sto za posledicu ima zagrevanje ulja u UHS~u.3.:(pv j ) 1 V. Na jednom lokalnom otporu.3.2.2. (v. na. Promena temperature uija U toku rada ulje prolazi kroz pumpe. doku jednacini enegrije on predstavlja jedan "izvor" toplote.1. a + P-&~+ ax.3. Ulje (p =880kg 1m3 .Na samom pOCtku rada temperatura ulja raste.UHS-.ili. U jednaCini kretanjaovaj clan potice od viskoznosti i vezan je za hidraulicke gubitke (v.024K). sto i nije tako retko.geM kojisetraIlSformisu u toplotu.a i tom prilikom se zagreva na osnovu hidraulickih gubitaka sria.04K.-. valjanje tople-usijane metalne trake. . sve do postizanja maksimalne vrednosti Tmax' sIA.2.5).5kW . Proces zagrevanjaulja trajeza celo vreme rada UHS-a ..T porast temperature fluida.' t ij Ox. pazato 0 ovoj pojavi pri projektovanju UHS-a treba obavezno voditi racuna. UHK i. odnosno uticu na porast temperature radnog fluida.. Medjuti:in. Osim navedenog izvora toplote koji· senalit2..10) Sada se jasno vidi da su jednacine (4. 1 ako je na slici . ·) . na pr.p-I-p--'c1 (4.Osnove uljne hidraulike 307 pomnozena sa brzinom Vi se svodi na oblik D p Dt (y) == pF.od njegovog pustanja urad padO prestanka.3. rada:. c == 1880J / kgK) protice kroz HMprotokom od 211 I min pri tome praveCi pad pritiska od 100 bar . Ti izvori toplote su diktirani samim tehnoloskim procesomukome se nalazi UHS.11) pri cemu su c-specificna toplota fluida (za najceSce koriscena ulja ima vrednost c"'" 1880J IkgK) i iJ. 41. izgubljena snaga je /)"p == iJ.. sto za posledicu ima da je i promena temperature fluida zanemarljivo mala (primer: za vodu na 20 D e. To je i osnovili razlog da se u klasicnoj hidraulici strujanje fluida smatra izotermskim. medjujtim.la.10) spregnute po brzinama i pritisku.. Pro/J/em 4-1.p je malo.p V .3.. . paragraf 2. dolazi se do veoma vainog zakljucka da se hldraulicki gttbici enegnje procesom viskozne disipacfje' pretvaraju tt toplotu. i po temperaturi koja se u jednacini (4.3.

Stepen Ilmrisl!lloslti nBS Snaga koja je ulozena u UHS (P.. tj.12) . Na pocetku. a drugi se predaje oleolini (Q~) preko svih povi'Sina URS-a.1. u realnim uslovima rada zbog ukljucenja iIi iskljucenja razvodnika.. ~.. lolcalnih otpora kroz koje ulje struji. veceg curenja ulja iz UHS-a.max' sL4.3. ulje. koja se manifestujeizdvajanjem taloga u obliku smole.) deli se na korisnu (PK ) i gubitke (M). b.ure ulja raste i temperatura URK. Pu = PK +M . Osim ovih ndeljenih efekata porastom temperature moze se narusiti hemijskastabilnost ulja sto dovodi do oksidacije ulja. Tom prilikom jedan deo toplote se akllmulise ( Qa) U navedenim elementima UHS-a.. leao sto su UHS-i na avionima. Uz prisustvo hladnjaka toplotna ravnotda se postize jednaCinom M=Q o +QR' 4.?o"'wc r.2. porastom temperat. kod vojnih nadzvucnih aviona kod kojih je izrazeno priSllStvo zagrevanja ulja zbog spolja8nje toplote nastale usled aerodinamickog zagrevanja koriste Se sinteticka ulja sa dozvoljenom temperaturom do 300°C.2. Kod specijalnih DRS-a.50 do 60°C... (4.. iIi.. a zbog temperaturske zapreminske dilatacije u zazorima moze doCi do ostecenja UHK. Da bi se u ovom slucaju ogranicila temperatura uljanaTs.3. cevi.3. Pri stabilnom radu UHS-a.':==--l. Promena temperature ulja u UHS-u jan rad u UHS-ima maksimalna temperatura ulja se ogranicava u intervalu od. odnosno povre·menog rada izvrsnihorgana. I r_alni rad URS-a T max ... AT /-"'=::":==='---1 b) f---~r'~ '~".P=Qo ~ -r--~------------ To -f--+-------------+------=-zagrevanje! hladjenje j +-~------------~------------~ t zagrevanje prestanak rada URS-a Slika 4.. postizanjem temperature Tmax uspostavljena je toplotna ravnoteZa.. a sto znaCi da je snaga gubitaka jednaka koliCine tbplote leoja se odaje oleolini (M::: Qo)' Tada je maksimalna temperatura ulja u UHS-u Tmax manja od maksimalno dozvoljene temperature ulja f. koji na cVfstim povrSinama stvara tanku tvrdu' skramu koja moze ostetiti zaptivne elemente. porastom temperature viskoznost ulja opada 8to dovodi do smanjenja sposbnosti podmazivanja.308 OSl1ove uljne hidraulike promena temperature ulja prikazana glatkom a maksimalna· pravom linijom. Temperatura se u UHS-u ogranicava jer dovodi do Citavog niza ndeljenih efekatao Nairne.1b.2.max' Za pouzdan i dugotraa) :Z.3.. temperatura ulja se ogranicava na 80°C. temperatura ulja se i vremenski menja.max .3.inaxpotrebno je ugraditi razmenjivac toplote koji hladi ulje odvodjenjem suvisne koliCine toplote QR' a koji se po pravilu nalazi u slopu rezervoara za. Prekomerni rast temperature ulja se postize kada jesnaga gubitaka veca od razmenjene !colicine toplote sa okolinom (M > Qo)' tada je maksimalna temperatura ulja Tmax veca od maksimalno dozvoljene temperature' ulja u UHS-u f.mavl-""*-~=:':"'.

UHK.3. (4. Fnvn + I.Osndve uljne hidraulike 309 prema tome. ito: na HC-ima savladavaju se sile Fn brzinama VII i na HM-ima momenti !vI) ugaonim brzinama Stika 4. redosledno. (4.3.=] .M/u j j=1 (4. zbog zazora u pumparna.19) .3. trenju i UHK. gubici na: pumpama. HC-irna. +liPk +Mc +Mm .15) U UHS-ima stepen korisnosti se obicno krece oko 70 do 75%. Korisne snage su one kojima se na izvrsnim organima obavljaju radovi.3. +11P).2. N n=1 PK = I. == L. .3.g1ase: 2 ~ v2 ~ /.3. (4. .. Prvo.2 (fl).lokalnim otporima.. 11P).13) 11 u V daljem tekstu bite izlozen naCin odredjivanja pojedinih snaga koje uticu na l1Hs' V tu svrhu posmatra se VHS sa s1.3.2 koji ima I-pumpi. Pri projektovailju UHS-a jedan od vaznihzadataka jeste da se postigne 8to yeti stepen korlsnosti. (M=I+J+K+N) (4.17) i ovako odredjeni u sebi sadde i hidraulicke i meharucke gubitke. ulrupna korisna snaga je J . curenju i mehanicki gubicL· Gllbici smige u pllthpama su: 1 Mp = L(l-l1 p • j=1 ) Mj (i)j . trenju. To se postne smanjivanjem gubitaka energije.16) pri cemu su njegovi sastavni delovi.3.VHK Ulozena snaga u UHS je snaga na ulaznim vratilima pumpi Pu = '2: j~] ] Mj(i)j . Hidraulicki gubici na lokalnim otporima. ""'1 Ne sarno u sklopu ova tri gubitka snage nego uopste u UHS-u gubici.. HM-imai UHK deo ulja izlazi-curi iz UHS-a (sl.2. 4.2. stepen korisnosti VHS-a bo odnos korisnei ulozene snage je PK I1P l1Hs=p=l-p. 4. Ukupni gubitak snage u UHS-ll je liP = I1Pp +11Pc.=1.2). u uobicaj~flimoznakama.r. (4.snage na UHK su dominantan clan. J-hidrmotora.18) . == L. ion iznosi: LlV=LLl~ =V1 -V2 i=1 M .3.Aj I1PK =L. (4. Dakle. Gubici usled curenjaulja su dvostruko nepozeljni.3. v ·x 11Pc. Nhidrocilindara i K .14) pri cemu su M j obrtni mamenti stvoreni pogonskim masinama (elektromatorima iIi dizel motorima) i (fli odgovarajuce ugaone brzine. d2m. dok kodlose projektovanih sistema moze da bude znatno manji.1PkVk .j 2mj .

(QR) na porast temperature ulja.A.3.3.v" pri cemu su kR-koeficijent provodjenja toplote.2. koeficijentima provodjenja toplote ki' i merodavnim temperaturskim razlikama 11'F. deo na razmenu toplote sa okolinom (Q~) ideo.P.3. Medjutim.prikaz ukupnih energetskih Stika 4. Drugo. GRAF][CKO PRIKAZIVANJE ULJNO-HlDRAPLICKm KOMPONENATA Hidraulicke seme slozenih sistema mogu biti veoma komplikovane.).4.I C. s jedne strane zagadjuje okolinu. Dodatna slozenost. Gubici snage se viskoznom disipacijom pretvaraju u toplotu.4.([2 '-tl ") I1TR == In[(tl '-t ") / (t2 '-tl " ) ] ' (4. zato se u rezervoaru za ulje ugradjuje razmenjivac toplote kojioduzima koliCinu topote QR == kR AR I1TR ' (4.. a u nasoj zemlji .3. ina pocetku rada dec toplote se trosi na akulisanje toplote u svim komponentama UHS-a (Qa). 4. ( t1'-t2 ") . maze se uneti kroz individualni nacin prikazivanja UHK. (4.4. a s druge mora biti dosuta u rezervoar.23) preko svih povdina UHS-a A.l.3. Energetski bilans UHS zbivanja u UHS-u dat je na 81. Graficki . da'.17) na pumpama vee uzeti u obzir. tj. odnosno: (4.26) 2 je srednja logaritamska temperatura u kojo] su oznake prema 81. u najveeem broju slucajeva avo je tesko ostvarljivo.3. HM-a UHK i pumpi.2. (4.. . kao i nerazumljivost rada UHS-a. dok je kolicina toplote koja utice na porast temperature ulja u rezervoaru QR ==mc(Tz --7.2.3.3.3. Da bi se to izbeglo uvederi je jedinstveni graficki naCin prikazivanja UH i pneumatskih komponenata kroz medjunarodne standarde ISO 1219 (International Organization for Standardization) i CETOP RP 41 (Comite Europeen de Transmissions Oleo-hydraulique et Pneumatique).25) %S~J>F. Ukoliko ovakav cevni sistem he postoji ova koilCina ulja. pri cemu su kroz izraz (4. 11'F. . usled curenja nastaje i gubitak snage !vI M C == j=l e.22) Q a = Lk.=1 (M =1 +J+K+N+N.) .3. pri stabilnom radu UHS-a toploti gubici su: Q=Qa+QR . AR -rashladna povrsina i .24) Pozeljno je u UHS-u da se svi gubici snage kro:z.310 Osnove uljne hidraulike Pozeljno je ovu kolicinu ulja sa sistemom za drenazu vratiti u rezervoar.21) Kasnije. pri cemu je toplota razmenjena sa okolinom M (4.2.20) Mehanicki gubici snage Mm javljaju se na pokretnim povdinama HC~a. Ll1pl1V . toplotu odaju okolini..vazi Qo == I::J.3. (4.3. +N.3.

:IE. V . obieno je to vod koji doIazi cd pumpe. pri· eemu se prikljueak ulja pod pritiskom.- ~ @ ~ jednosmerna pumpa.. Razvodmk .Radi boljeg razllmevanja na hidrauliekim shemama rada UHS-a. B. treba napomenutida ventil sigurnosti stupa u funkciju sarno ako je iz bilo kog razloga doslo do prekomernog pcirasta pritiska. dvosmerna pumpa.. HM jednosmernog dejstva. Pravougaonici filteri o DO] r-. ozna~ava sa R: Pr~kljucci koji spajaju :t:<lZ\'. RAZVODNICI Razvodnici su UHK koje prikljucak ulja pod pritiskom spajaju sa jednim iIi vise cevododa koji vode ka i od izvrsnih orgima. omogueavaju lako razumevarije rada hidrauliekih (i pneumatskih) instalacija. Koriscenjem navedenih simbola lako se dobijaju ("izvedeni") simboli UHK: t {.·.. Ovde se necedavatidetalji ovih standarda. [> smer strujanja u pneumatsldm komponentama.1 .. l '" moguenost regulacije. vee ee se dati sarno njihovi osnovni principi koji. na pro min. t I. --.5= [fJ]Z] hidrocilindar.. C!) -¢>- tJ Primenom navedenih simbola i UHK veoma lako Se mogu dobiti slozene UHK kao i tumaCiti rad i funkcionisanje siozenih UHS-a.5. linija koja obuhvata neku celinu predstavljaju UHK sa obrtnim kretanjem. Razvodnici imaju visepriklju~aka.erv~a~u. ·.~ ·1 J sa IZVrsmm orgamma oznacavaJu se sa A. Simboli koji opisuju funkciju su: Trouglovi II> smer strujanja u hidrauliekim komponentama.p R Slika 4.od~k ·I. jer zainteresovani Citaoci veoma lako mogu doCi donjih. 0. gde moznacava .002-007. razvodnik ventil sigurnosti. C.." prigusnice.5. koja obi~oo vom)a A~ B rez.Osnove uljne hidraulike 311 njima odgovaraju standardi JUS N1.. .t~.~se obicno oznacava sa dva broja. te je lako moguce da se navedeni standardi iz nekog razloga promene ida unekom drugom vremenu budu nosili neke nove brojeve.cevni vodovi. Krugovi pumpe (kompresori) i hidromotori. nepovratni ventil. Strelice smerovi strujanja. _ ! . Treba napomenuti da svi standardi predstavljaju vazece dogovore i praviia 0 nekim tehniekim pitanjima. HM dvosmernog dejstva. dok se pcikljuook u powatnoj geaui.oznaeava sa P.. predstavljajurazvodnike i ventile.. Linije upravljacke linije. c.Sanjima se vrsi izbor smera kretanja izvrilnog organa.._ . Osnovni simboli su: cevi .. 4.

tj.4 NaCini aktiviranja razvodnika F=mx+R+P.5.3.. Ovaj razvodnik bi se.rO d) [pJ e) ~j) Slika 4. Ako se ovirn tipom razvodnika zeli A~~ postiCi veCi broj poloZaja tada su konstruktivna resenja veoma slozena. sile u oprugama su Fcl = Cl (XOI + x) i Fe2 = c1 (X 02 .5.. 4.5. Tako na pro razvodnik 4/3 sa s1. Ako postoje. P-B (AR) i l1eutrall1i polozaj.3.S. Sto oznacava povratni hod. tadallije struji ad B-R.4.1 ima 4 prikljucka i 3 polozaja.5. U cilju odredjivanja sile reakcije R nastale promenom kolicine kretanja posmatraju se kontrolne zaprernine Vi i V2 sa s1.3 Razvodnik sa translatornim telom Slika 4. Shematski prikaz ovog razvodnika dat je na s1.4. avo je razvodnik 4/3. Iz kontrohle zaprernine V1 istice fluid brzinom v. (4. j od P-R kada HC miruje sto se naziva neutralnim polozajem razvodnika. Stika 4. u kojima X 01 i x 02 oznacavaju stafickedeformacije opruga."snja il"lllzvo«llnika Ako se razvodnik iz stanja mirovanja :leU prernestiti u neki novi polozaj tada treba obezbediti silu aktiviranja F. od protivpritisnog prostora HC ka rezervoaru. aktivill.2.4.1) u kojoj je m x sila inercije. Razvodnik 4/3 sa obrtnirn telom prikazan je na s1.4.+Fcl-Fc2 +P.5. i pod uglom ct. F~ sila trenja Fel i ~2 sile opruga.2 Razvodnik sa obrtnim telom Jedan razvodnik sa klipol11 prikazanje na s1. R ". koristio za upravljanje radom He. P sila neuravnoteienih pritisaka i R sila reakcije.1. SHa. Primenom za kontrolne zapremine VI i V2 zakona 0 .5. zatim. Do ove sile se dolazi lZ jednacine kretanja pokretnog dela razvodnika koja glasi: A a) X '11> rrrrM~B.5.312 Osnove uljne hidraulike broj prikljucaja a n btoj polozaja. prema tome on irna iste funkcije kao i razvodnici prethodno analizirani.5. Tom prilikom moguCi polozaji su P-A. Vrednost ugla ct zavisi od konstrukcije zazora u razvodiku i od trenutnog polozaja klipa u razvodniku. dok u kontrolnu zaprerninu V2 dotiCe fluid brzinom v 2 i pod uglom ct. od P-B i AR.5. i za uobicajena konstruktivna izvodjenja ima vrednost ct '" 69°. a polozaji su mu P~A (B-R). Ovaj nedostatak je uspesno resen sa razvodnikom sa klipom. Da bi razvodnik obavio svoju fllnkciju on konstruktivno moze biti izveden sa obrtnim telom i sa translatornim telom .4a. tvrmr I){ gJ p b) \={] ~. &to oznacava radni hod klipa. na pr.4.klipom.x).

3) proti(Se ulje. to se brzine strujanja u procepima razvodnika mogu odrediti kao Vj :::: J211pj I p (i=1. Hidraulicke iuJ. Padovi pritisaka u granama P. D=lOOmm.4.4.5Ae) i hidraulicko (sIA. NaCin aktiviranja.5. po pravilu.5. a=pc. a koje moze da bude mihanicko sa rucicom (sIA. Problem 4-2.5.3. Primenom izraza (4. i to f~ :::: 25I! min lea izvrsnom org. U odnosu na vrednost sile F vrsi Se izbor sile aktiviranja: razvodnika.v 1+V2 v2 ) coso: :::: 12. Odrediti silu hidraulicleog otpora ulja koja deluje na ldip razvodnilea.:~=lr/.3.PPA := I1PBR := 35bar. Odrediti silu leojom ulje deluje na klipove. Dati podaci su: d==25mm. p = 900kg/ m3 . pneumatsko (s1. odnosno znacajni gubici energije.5. (4.2).5Ab) ill sa papucicom (s1.Vl +r/2V 2 ) coso: . za jedan polozaj klipa koji jedefinisan sa konstantnim procepom x=const.2) dobija se ukupna sila reakcije Rx :::: Rxl +RX2 :::: pCV. u njima veIikipadovi priiisaka. prikazani su na shemama sa bocnih strana. 0:=69°. /2. Ovaj izraz vaii pod uslovom da su ulazno-izlazni smerovi strujanja u komorama razvodnilea leao na s1.' dobijaju se sile reakcije . RXI :::: pV1V coso: . HC je spojen sa razvodnikom (4/3) sa klipom u kome su padovi pritisaka I1p::: /}. sila aktivirarija je F I::: R. dakle. komande y i z sa sIA.5.4j).4./2A-.5). Medjutim.2) Ukoliko leroz razvodnik istovremeno imamo n razlicitih protoka fluida sila reakcije se odredjuje kao R:::: P2.5.5. RESENJE: 4.-fA i B--»R sul1Pl == 3bar i I1P2:::: 1. gustine p:::: 850kg 1m 3 .. R :::: pV v2 coso: .4. relativno male mase.5Ad).3) .3. pri tome pretpostavljajuCi da su pritisci u njima leonstantni i zahemaru]uCi sile tezine. pri tome je ugao pod kojim ulje kroz nzvodnik struji 0:=69°.2. Iokalni otpod te se zato na njima pad pritiska.Osnove uljnehidraulike 313 promeni kolicine kretanja .jednacina (3.Vj cosO: j . U HC kreee se ldip sa dvostranom klipnjacom brzinom vp =O. (4. Zbog velikih prigusenjakojasu prisutna u razvodnicima gubitak strujne energije se pretvara u toplotu sto se maIlifestujeporastom temperature radnog fluida.9 N.riu i f/2 :::: 20ll min od izvdnog organa.4c).5.4.15m I s. sto znaGi da su. vee se koristi oblik preleo protoka ·2 ? I1p::::aV . ukupna sila realecije koja deluje na klip razvodnika je R:::: R"l +R"2 :::: PCV. odredjuje kao !1p = pc.raktcristike razvodllllika Razvodnici su UHK u kojima se strujanje obavlja u maIim kanalima i/ili u procepima. RESENJE: S obzirom da su dati padovi pritisaka u vodovima P-+A i B--»R . 1 x2 2 Prema tome.4.5bar. Kroz hidraulicki razvodnik 4/3 (s1. v.5. Kod dobro uravnoteienih razvodnika. ovajoblik za pad pritiska se retko upotrebljava. Razvodnici su. elektromagnetno (s1.5. Problem 4-3. sa s1.

Podaci koji se u literaturi nalaze za jednu UHK obicno vaze za jednu temperaturu ulja i to onu Sa kojom je vrseno ispitivanje.erisltike Hidraulicka karakteristika. pri istom zapreminskom protoku. pak. iIi se..5.6) sa indeksom 0 oznacene su referentne vrednosti na temperaturi to' Temperaturska promena veliCina P i v. kao sto je vee receno. Medjutim. sto znaci da ce svakom od SIika 4..P1' a sto odgovara jednoj tacki na ltrivoj hidraulicke karakteristike !:. temperatura ulja menja.. postavlja se pitanje koliki je tom prilikom pad pritiska na UHK? Ovde je osnovni problem. I 2 Vi (i=1.6) gde je n koeficijent koji zavisi od vrste ulja. razlike pritiska primenom jednakosti padova pritiska na UHK kao lokalnom otporu i pada pritiska na ekvivalentnoj pravoIinijskoj deonici cevovoda. ako se pd konstantnom protoku na jednoj temperaturi ulja t1 poznaje pad pritiska !:. predstavlja funkcionalnu zavisnost pad a pritiska od protoka. sto dovodi do promene hidraulicke karakteristike razvodnika koja postaje !:"p == J(x.5. !:.314 Osnove uljne hidraulike AB B-R u kame je a koeficijent hidraulicke karakteristike i A-R A merodavnapovrsina poprecnog preseka. ako se u samom prbcesu ispitivanja UHK.Mdll":al1lllicke karak!l.5.P2 na. iz njega za poznato !:"p dobija protok V:=J!:..5) i (4. razvodnika. P-A i B-R.2) .5. na pt.L = 11 ~ koeficijent protoka razvodnika.pla:=flAJ2!:"p/p.· (iT' 2 Vi . temperaturi ulja t2 ? koja Iezi na sasvim drugoj hidrauIickoj karakteristici. pak. Ove krive se za 8vaki razvodnik odredjuju eksperimentalo.4. vaZi relacija v(t) == va (to Itr .5. Treba napomenuti da ako se polozaj klipa u razvodniku menja tada se menja i velicina ulazno-izlaznog procepa x (sI.4.gustina i viskoznost se menjaju. Gllstina se menja kao: (4. koliki ce biti pad pritiska !:. URS ne radi sa projektovanom temperaturom.3).5.5 moguCih strujnih tokova odgovarati njegova kriva hidraulicke karakteristike (81.. dok se Idnematska viskoznost u intervalu od lO-lOODC moze odrediti kao: (4.v). (4. !:"p:= Jeri).Pi = PiS. ili. Pri promeni temperature karakteristike ulja .5.4) u kome je f.3. Ovde ee biti reCi 0 odredjivanju nove. Dakle.5. dakle.P1 := f (V).. U razvodniku istovremeno ima vise strujnih tokova.5). 4. T = PiA. Zavisnosti ovog tipa se najcesee koriste kada se razvodnikom obavlja i neka funkcija regulacije.5) pri cemu je ~ koeficijent temperaturskog sirenja.Uizrazima (4. dove see do promene pada pritiska u UHK. PJieJr3cmmavanje . tj. na pr.5.

9) dobija se: a) I1P2 = 5. . Problem 4-4. Yo = 32mm2 / s. na tempe~ raturi ulja od t2 == 55°C ako je strujanje a) laminarno i b) turbulentno u hidraulicki glatkim cevima? RESENlE: Direktnom primenom izraza (4.6. == const.1b) j klipno-aksijalne (s1. odalde se zakljucuje da se St i Ai na isti naCin menjaju sa temperaturom.5..4. Najcesce primenjivani tipovi pumpi su zupcaste (s1.=Ep. Kada je rec 0 pumpama koje se. U c) Stika 4.5.5.3164. I1P2 == 8. ReZimi strujanja u URS-usu takvi dase cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.6. ==A. b == 114 -turbulentno strujanje Koriscenjem Darsijeve formule i izraza (4. b == 1 -laminamo strujanje A=-b (4. 4.6. krilne (s1.U: 4. elektromotorima na fiksnim i dizel motorima na mobilnim masinama.5. kako bi ono kasnije bilo sposobno da obavi neki tehnicki zadatak.5-7) <.to) t] nb /1p2=I1Pq+P(t2. Uljno-hidraulicke pumpe.1. UHS-i se nalaze na fiksnim i mobilnim masinama. pri istom zapreminskom protoku.235bar .1. lP'uIDpe Pumpe su strujne maSllle koje Se koriste za transformaciju mehanicke u strujnu energiju. Pl l d 2 2 en) ± 2-b l+~(tt-to)(ti) PoYol ~ nb 1/ 2 6 -- d5-n' (4.8) za dye razliCite temperature dobija se izraz 1+ ~(t] .4. lP'UMlP'E I IDDROMOTOJ!.5.1a).lobija se pad pritiska u.-) ) O/ (4..elSrivalentnoj cevi ' a {a 11 . pa se zato koeficijent trenja odredjuje na sledeCi naCin == 1. Koliki je pad pritiska na ovom razvodniku.6. Kroz hidraulicki razvodnik struji ulje temperatute t] = 40°C i tom prilikom pad pritiska je I1p] = lObar.Osnove uljne hidraulike 315 iz koje sledi 1/ d == St.5. Iz ovog rdenja sledi da porastom temperature pad pritiska opada.44bar .1c).l v.lwriste uUHS-ima tada je njihov prvenstveni zadatak da povecaju pritisak ulju. / Ie.po pravilu. Na referentnoj temperaturi to == 15°C kara- kteristike ulja su: Po == 900kg / m 3 .9) koji sluzi za preracunavanje pada pritiska sa jedne na drugu temperaturu.8) Prilllenom relacije (4.0007K] i n=2.6.6. a pumpe koje su u njima polcrecu se.4.7) Re a == 0.t i. P== O.

98 IIp :----' pri cemu su: 'lp stepen korisnosti pumpe koji za zupcaste pumpe ima vrednost od MC0 (4. Probleol 4~5.5mi s. HM se leonstruktivno najcesce izvode sa zupcastim parom.] a sto'zavisi od tipa i konstrukcije pumpe.6.6.9.. Izmedju dobosa i HMnalazi se reduktor koji ima prenosni odnos i:= 1/ 100 (i =nd /17 HM ) i stepenakorisnosti llR = 0. stepen korisriosti DHS-a i UkUplli stepen korisno- .6. n obrtaja.s:. a 0 cemu ovde nece biti reCi~ Porastpritiska u pumpi t. M' moment koji se saopStava pumpi obrtanjem pogonskog vratila i co je njegova ugaona brzina. krilne pumpe se karakterisu specificnim protokom q.4) gde je q (JitJ°) specificni protok. mehanickih i zaprerninskih gubitaka i krece se u intervalu ad 0.p V.. Kroz 1-IM.6. IHllilr®m@torll Hidromotori su izvrsni organi sa obrtnim kretanjem u kojima se raspoloziva strujna energija pretvara u koristan mehanicki rad. ll v I-1 "" 1 i llHM = 0.i"'zn:. (4. Ova snaga se koristi za ~ savladavanje abrtnog momenta A1 brojem obrta 17.6.1) gde je llvp zaprerninski stepen korisnosti pumpe koji ima vrednost od 0.2 gde je llH stepen korisnosti. 4. Dizalica irna dobos precnilea D=im koja podize teret mase m=4000kg brzillom Vo =0. cija vrednost zavisi od konstrukcije HM. Snaga potrebna za pogan pumpe.ulicko kolo u kome se nalaze pumpa i HM.::i_:--_ _. radnom zapreminom za jedan obrtaj koji se obicno izrazava u lit/a. Za pogon dizalice koristi se zatvoreno hidra.8+0.6.2. Stvarni protok koji pumpa potiskuje je t manji od teorijskog zbog postajanja kolicine tecnosti M/ koja cirlmlise sarno kroz pumpu.:::o.pV'ln :.316 Osnove uljne hidraulike sklopu jednog tipa pumpi nailazi se na razlicita konstruktivna resenja.3) Slika 4. tj..7cm3 /0. s1.2..909.8 do 0.pV P =--:.4.. Mw (4.9. slicno iIi identicno leao i zupcaste putnpe (s1. dobija teorijski zapreminski protak kroz pumpu V = q 11.4. prema tome ~ V rasoloziva hidraulicka snaga je /!:. tj.:.8 do 0. HM ima sledece karakteristike: q = 66'. dok se kod klipruh taj zadatak obavlja kretanjem klipova.8 do 0. /::. i odredjuje se kao !r/=qn.p obav~ia se obrtanjem zupcastog para kod zupcastih i krilaca kod krilnih pumpi.. Za ovaj tip HM protok se odredjuje leao I I . ana osnovu cega se.2) 0. za. n broj abrta vratila i llvp zapreminslei stepen korisnosti (l1vp = 0. ugaonom t>p brzinom w. ~04J (4.6.1a).9. Odrediti potrebnu snagu pumpe za pagon UHS-a.. Izmedju korisne i hidraulicke snage HM vazi relacija M C • P = !!:. Sa aspekta proracuila DHS-a zupcaste i.:.6. protice radni fluid protokol11 V koji ima p~d pritiska t1p.98).

d za dobos dizalice.2bar.10. v==2.v /2=212. IIp =0.. llHs =-p=69.fE: Najpre se odredjuju podaci za mehanicki sistem. dabija se obrtni moment MHM = 196.-'" p UHS~a i dizalice su: P==-1l-=30. .4°1 min I nd . p=880kg/m 3 .4-5 Vo ::::UJ d DI2 odredjuje se broj obrta izlaznog vratila dobosa I1d = 60vo I Drc:::: 9. v=2.I M . HM je povezan sa strujanje generatorom koji za proizvodnju elektricne struje uobicajene frekvencije zahteva broj obrta nHM == 1800 o/min.1Pm. pa ce njegova snaga biti Pd = lvIdUJd == mgvo =19.=C> V RESEN. .1p::::.210.4 m 2 /s) kroz cevovod (l==25m. Zapreminski protok HM-a ri' = q I1HM /llvH :::: 70/ / min daje brzinu strujanja u1ja u cevovodu v:::: 4V / d n = 1. Na osnovu vrednosti Rejnoldsovog broja Re = vd / v = 225 zakljucuje se da je u cevovodu laminarno strujanje i da je koeficijent trenja A:::: 64/ Re :::: 0.2N 1ill i pad pritiska . Ostali podaci su: /=15m. koji ima prenosni odnos i = 1160 i ]I~ stepen korisnosti 11R = 0.O~mo\Je uljne hidraulike 2 317 sti dizalice. Elisa no ~ preko reduktora. Na osnovu brzine dizanja Slika P.iTllHM ' UJ HM =nHMn 130 .1PHM = 205.68% .974kW .l/d.d=30mm. I. snaga pumpe i stepeni korisnosti .91. Na ovom vratilu se savladava moment M d = mgD 12.55°/min. tj. I.95 i IIp ulja = 0.584kW .Problem 4-6. Vetrenjaca koja sluzi za proizvodnju elektricne energijeima UHS prenosa snageu kome su ugradjeni pumpa i HM.9). Iz izraza za snagu HM-a . specificni protok koji HM treba da iri1a :' .8.62kW .= 1050. Pd = \ \ pumpu (q p == 65cm obezbedjuje 3 / 0 . Pribrzini vetra od va = 40 km 1h elisa vetrenjace se okrece sa no = 36°/min i pri tome na svom vratilu proizvodi snagu Po = 60 kW. d=50mm) i HM (llvH =0.38bar.1PHM+pA.4-6 . Slika P. pokrece zupcastu ~ p [ .82) koja <F=> Vo (p = 900kg/ m 3 .1p r.95 i 11H = 0. PHM :::: Pd IllR == 21.d <=.652 ml s.36%.2841. 2 PHM = NfHMUJ HM :::: . Odrediti snagu koju HM preda generatoru.4 m /s. KoristeCi karakteristike reduktora dobija se broj obrta i snaga HM-a I1HM = -. llvP :::: 0. 11=p=ll[-[slln =63. 2 Konacno. Iz Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo dobija se porast pritiska u pumpi .

V ~Ijanje alunUl1ijumske tralce obavlja se sa dva radna valjka precnika Dl =: 800mm koji su pogol1jeni sa dva identicna HM-a karakteristika ql :::: 1238.4 m i koji je pogonjen HM-om sa karakteristikama q2 '" 1440. d==20mm. Na ovom valjku se savladava moment M2 ==3840Nm.4-7 ProDlem 4-8.PHM ::: b.164kW . Y) == P HM I Po == 66. HM-e pokrece pumpa karakteristika YJvp = 0.PPR koji omogucava zeljeno krtetanje .PR ::: 2 bar .98 i llHl ::: 0. p = 850kg 1m3 .6kW.98 i llH =0. Ostali podaci: b.7Sbar 2 sa kojim se dobija snaga koju HM preda generatoru PHM ::: APHIvl.p = PpY)p rv =201.9 cm 3 /°. P = 8753 W . Odrediti brojeve abrta HM-a.3 bar. 11vl ::: 0. V=q p l1 pll vp =133.2261.9.pA·lI d. Pri brzini valjanja od v 0 =' 5inl s silareakcijekoja delllje po obimu valjaka je R1 ::: 9 . 'l"jvH :: 0.6cm3 1° . U UHS-n nalaze se dva identicna HM-a koji imaju karakterjstike 3 qH '" 30cm /0.56% . b.97 i YJp =: 0..p.'11 HM == 40.132 ml s sa kojom se dobija laminarno strujal1je (Re = 283) sa koeficijel1tom trenja A.:':: 641 Re = 0.9 i koji. RE'SEJV7E: Pri zadatim uslovima pumpa radi u reZimu sa no pi'. savladavaju obrtne momente Ml == 40Nm i M z =: 30Nm. pri tome ostvarujuCi obrtni moment MirM :::: PHM I co Hlv[ == 213.10-4 m 2 Is. 11HS = 76.. I:!.96% 111 =112 Slika P.4 bar . step en korisnosti UHS-a i vetrenjaee od elise do generatora. Sa ovim reZlmom pumpa u cevovodu ostvaruje srednju brzinu strujanja ulja 2 v = 4V I d 7( = 1.Pf = 0.395cm 10 P llHM l1p 3 • Konacno.98 i 11m =0. PI' = ll~ :::54. S obzirom da ista koliCina fluida prolazi kroz pumpu i HM to se jz jednai5ine kontinuiteta V = qHMI1HM IllvH = q P I1p llvp dobija specifieni protok HM-a qHM =q -. llv2 :::: 0.38l1min . qp = 20cm 3 /0. koja se akrece sa I1p :::: 1450 o /min.96. RErEN7E: = 918. b) pad pritiska na prigusnici b.SkN.v 12 == 200. /==20m.9°/min .94% . krivina i racvL Odrediti: a) sl1agu pumpnog agregata.08Nm (CO H l-1 :::: 11H!\iJt 130) . stepeni sigurnosti UHS-a i vetrenjace do generator a iznose 11HS == PHM I Pp = 73.95. snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti UHS. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno struj110 kolo dobija se pad pritiska na HM-u f. Za pogon valjaka valjaclcog stana koristi se UHS sa HM-imll. v = 3 .318 Osnove uljne hidraulike pri datim uslovima. Problem 4-7.-llvp11 vH ==70. Zanemaliti lokalne otpore llsisa. np =j=2160 0 /min . Za namotavanje trake koristi se valjak Ciji je precnik D2 ::: 1.

.97 bar ... (~==6m.If I d f .p = API1 +I'lPnv +2f. p=800kg/m I'lPR1 ::= 3 . Is ==5m. koji daju pro toke ulja kroz HM-e: V.IQ--4 m2 Is. Pri opterecenjima HM-a ]vl1 == R)D1 12== 3800Nm i M2 dobijaju se snage P[ii = M.OJ. A6:::: 0. . Re 6 = 2134 . I'lPnv = 0..PIU == 1bar. R2 6.4°1 min .T4 == Vs == VH2 ' T~ :::: V == V +T/6 == Tis +r~o ll 2 dobijaju se brzine strujanja: v j ==4VldJn .PR1 +I'lPm +¥[2 + I'lPLl --l.. 13==6m.P t8 +I'lPI9 + tlptlo + f.. i oni daju gubitke usled trenja f. 1]1 == 10m.333ml s . d.65bar odnosno snaga pumpnog agregata P == I'lpV1 l'llp ==154.. na osnovu cijih vrednosti se konstatuje da je u UHS~iIstnijanje larhinarno. i koeficijenti trenja (A j ::= 64/Re j ) ukarakteristicnim granama iznose: 1v1 = 0.f = PA f . Is =4m.. 112 ==68..2) jz kojih se odredjuju padovi pritisaka I'lp. 17 =8m. RESEN.. f. v==0. H2 Koriscenje!iJ..S.08 . 110 ==4in..p v6=v7=v9=v10=1.1 bar . tlPH2 = 170.Pil1 = 207..Pt7 + f. RC 2 == 1064 . (i=1.27llmin .03 .~o =: 2Vs ' r ~j2 == v3 ::= J:.21°/min. a) 1z Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo. Res == 1601 . jednaCina kontinuiteta r Vs :::: vH1 ' V6 == V7 ::= r)-9 ==J:. .. == Pm/VmTlm --» I'lPH1 == 198. 11 ==2m.06 .'do ==40mm. = q/I. '6' ==4m. A2 == 0.03 . Ostale poznate veliCine su: D=80mm.(j=1.1E: Na asnovu zadate brzine i dimenzija valjaka valjanja adredjuju se brbjevi abrta HM-a D i Ttl1i vo=~ ~-? 111 = 119. VR ==2m/s .Pf2 ==0..9ll min.Pn ==0.. 1Tlvi ~p Vm == 150...v~/ 2. v2==v3=v4=vs=1.I'lPtG + f. l2=5m.8bar .sa deanicama 1-6-7-8-9-1011. 4 bar . V == lOO..2.Osnove uljne hidraulike 319 HM-a za namotavanje i c) stepen korisnosti hidraulickog sistema..P1.11) VI = Vl! = 1. 19 ==8m.3bar.779m/s. Slika PA-8 Sa ovim brzinama dobijaju se Rejnoldsovi brojeviu karakteristicrrim deonicama ReI ::= 2133 . dobija se potrebni porast pritiska pumpe f.==60mm..61kW.2bar. f.As == 0.33m/s. . f.

7c) i dvostranom klipnjacom(s1. Osnovne podele hldrocilindara su pre rna nameni iprema broju klipnjaca. Ako se posmatra jedan HC dvosmernog dejstva (sl.7d).7. protiv-pritisni prostor iz radnog hoda postaje radni prostor u povratnom hodu (s1. da se radni prostorveZe za veCi a protivpritisni prostor za manji pritisak u leomorama cilindta. tj. (4. .pR 2.82 bar c) llHS = (2Ml co l + M 2 co 2 ) / p = 79.f¥J 12 . OCigledno je.4.4.4.b). dobija se pad pritiska na prigusnici I':. Pri toj transformaciji savladava se radna sila F brzinom v p (indeks Pse koristi od engleske (francuske) reCi piston koja znaCi Idip). ali tada mora postojati i odgovarajuCi zupCasti par. dakle.18% . 4. (s1. dole se iz zapremine V2 odvodi ulje i ona se naziva protivpritisni prostor. Hidrocilindri.f¥J f2 .f¥J JI .4.7c i d).1. jeona u koju se dovodi ulje i naziva se radni prostor. G c) Slilca 4."llll Pri procesu izvlacellja-klipnjace iz HC-a zapremina ispunjena uljem se menja. S obzirom da lelip vri3i radni i povratni hod to pri povratnom hodu zapremineV.U inzenjerskoj praksi najcesce se koristi HC-i dvosmernog dejstva.7. Bwzillllslko polje llll Ihidrm:Himll. IDDROCllLINDllU Hidrocilindri su izvrsni organi koji sluze za transformacije strujne u mehanicku energiju. Ova promena leontrolne zapremine Cini da je strujanje u HC-u nestacionarno.ll. i He dvosmernog dejstva.7b) tada se uocavaju dye karakteristicne zapremine VI i V2 • Zapremina V.7.1) Hidrocilindri se ponekad koriste i za pretvaranje pravolinijskog u obrtno kretanje.f¥J'1 . time se dobija korisna energija P= Fvp .f¥J H2 .f¥Jt3 .7.f¥J 15 ~ f¥Jtll = 33. kod kojih se radni hod obavlja . Veoma su retki UHS-i koji ne sadrZe HC kao izvdni organ.PPR '"= f¥J.f¥J'4 . Prerna nameni HC-i se dele na: HC jednosmernog dejstva. kod kojih se i radni i povratni hod obavljaju silama pritislea (sL4.7a) iIi silom teiine .2 I':.4. Prema broju kijpnjacaHC-i se dele na HC sa jednostranom (sL4.320 Osnove uljne hidraulike b) Iz Bernulijeve jednacine za strujnicu koja prolazi kroz deonice 1-2-3-4-5-11. i to sa proracunskog a ne sa konstruktivnog aspekta.f¥J"v . 4.dejstvom sile pritiska a povratni silom opruge (s1.7.1b). i V2 menjaju uloge. Zbog vaznosti HC-a Uovom odeljku ce se njihovom proucavanju posvetiti vise paznje.

dakle. Na ovoj slici zatvorene strujnicepredstavljaju vrtloge. U pocetnim trenucima kretanja Idipa iza naglog prosirenja (Odeljak 2.7. doCi ce do forrniranja viSe vrtloznih zona (sl.1. Nestacionamoststrujanja u HC ad trenutnog polozaja klipa.7.definisu. da bi se ukazalo na mogucu strukturu strujanja u HC-ima.4.5 mm/s [20] dobijeni primenom laserske metode merenja. sa strujnog aspekta. odnosno povecanja kontrolne zaprernine.7. zbog daljeg kretanja klipa.1. Moze se kazati da je u opstem slucaju strujanje u HC-u trodimenzijsko i nestacionarno.1.2d. a njihov ukupan broj zavisi vp t a) t b) t c) d) I Slika 4.7.2.4. kao i eventualno nesimetrican polozaj ulaznog (izlaznog) prikljucka za ulje. Dalji rezultati vizualizacije strujanja mogu da se prikafu preko strujnih slika datih na s1. Osim navedenih elemenata. Daljim kretanjem Idipa.1. Brzinsko polje radnog fluida u radnom i protiv-pritisnom prostoru manifestuje se kretanjem klipa brzinom Vp. predstavlja naglo proSirenje. u odnosu na polozaj prikazan nasL4.7J.1. veoma slozeno za analizu.2b). a koji su V.5.4.1.7. vrtlozna struktura u kontrolnoj zapremini HC-a postaje joil slozenija.1.7.se karakteristicni protoci ulja (v. to sledi da je struktura strujanja u HC-u veoma slozena.2a). Na osnovu ove brzine. koja. koristiti rezultati vizualizacije strujanja prikazani na s1.la) \ I .1. uglavnom.1.1.OsnoVe uljne hidraulike 321 Kada se jos uzme u obzir i eventualna geometrijska slozenost kontrolne zapremine. 4. Na ovoj slici prikazan je slucaj kada su cilindar i ulazni otvor za ulje saosni. 4. Zato ce se ovde. s1.l Slika. Takva geometrija.. dolazi od konstruktivnih razloga.7. Medjutim. struktura strujanja uHC-u zavisi i od pocetnog polozaja klipa i od njegove brzine kretanja.1 Vizualizacija strujanja u HC primenom lasera pri brzini klipa od 8.2. Sa oveslikejasno je uo~ljivo da je nestacionarnost strujanja u cilindru direktno povezana sa trenutilim polozajem kUpa u cilindru.3) forrnira se jedna vrtlozna zona (sL4.

neravnomernosti rada pumpe.svoje uloge pri radnom i povratnom hodu...2. prestanak rada drugih izvrsnih organa. dok se stacionarnim rezirnima rada one ne uzimaju U obzir.. asto moze da izazove V'ibracije mehanickih sklopova i sistema koji su povezani sa HC-om. tako i ovde radna i protiv-pritisna sila pritiska menJaJu .1. zbog> aktiviranja razvodnika.2.. moze da bUde..1a prikazanaje promena pritiska u radnom i protiv-pritisnom prostoru HC-a.2) 1z ovih izraza sledi da je brzina klipa ujedno i srednja brzina strujanja radnog fluidau komorama cilindra. nestacionarriost radne sile i dr. su posledica: ukljuCivanjai iskljucivanja razvodnika u drugim hidraulickim kolima. Moze se zakljuciti.. u radnom prostoru pritisak raste. da ce karakteristicni pritisci radriog fluicla u HC-u biti furikcije od vremena. V2 =: 2 2 n CD -d )4'v p . nestacionarnosti strujnpgpolja u komorama HC-a. 0 ovim ppjavama treba voditi racuna pri dinamickoj analizi rada DHS-a.aktivna sila pritiska.2. b) Na s1.7.1a. Nasamom pocetICu kretanja Slika 4... dakle. odnosno sa brzinom kretanja klipa.radna . Sa ove slike se uoeava --<>-f. D 2n -4. Taj pocetni porast ptitiska. definisan periodom t]. Slieno kao i kod radne i protiv-pritisne zapremine.7.Vp V] =: .3) 4 pri eemu su ~ .7.. 1z tog razloga analizi polja pritiska u HC-u ee se posvetiti vise paZnje.7.7.7. (4. vee je reeeno da je btzinsko polje povezano sa protokom.322 Osnove uljne hidraulike . Ako su navedene pojave izraZene tada one rezuItiraju nestacionarnim dejstvom sile pritiska. U Odeljku 4. klipa.1. D 2n 2 n 2 ~ =: Pl-. Korektno a) poznavanje pritisaka PI (ili P2) je veoma vazno jer je aktivna sila pritiska p] (iIi P2 ) ta koja obavlja korisno x dejstvo.4. lP'oRje pritisika U lhIidrocilillldlf'u Strujno polje u karakteristienim pros to rima HC-a definisano je sa poljima brzina i pritisaka. Cijim dejstvom se savladavaju sve ostaJe sile koje deluju na HC. a sto zavisi od brzine ukljuCivanja razvodnika. trenutan iIi postepen.7. i P2 sila protiv-pritiska. Polje pritiska u HC-u daje sile PI -::. P2 == P2 (D -d )4 ' (4. 4.2.F" ' pritiska: . Ostale rieravnomernosti pritiska. koje se uocavaju na s1. tj p] = p] (t) i Pz =: pz (t). .:.f----=---_-<--"'-_ (x) nestacionarnost pritiska pri kretanju klipa.4.

postizanjem ravnomerne brzine kretanja klipa v p pIVa faza je zavrsena. a konstante a i i bi (i= 1. odnosl1. iIi period usporavanja klipa· (t3 ).2. i P2 ~ canst.2. Za ovakvo kretanje klipa dobijaju se zakoTl promene brzinei hoda klipa . U pojedinim fazama kretanja klipa. tad a sledi da su karakteristicni pritisci konstantni (p] ~ canst.o .1 ) / t3 ' bz == PI. Medjutim.O . Na rastojanju x::: ']' prestankom ubrzalija:klipa. a2 == (pu .tj.O . p] (T) ::: Pl.P1) / t3 bl == P!.3. i ako vreme ukljuCivanja razvodnika moze biti veoma kratko. Faze kretanja itlipa Na s1. O P2 e ) == ho .1a. ona mogu veoma dobro da se aproksimiraju linearnim i konstantnim· funkcijama koje su prikazane na sl.4. a sto je cest slucaj u inienjerskoj praksi.2. promene pritiska i brzine ldipa nisu skbkovite vee postepene. imaju nestacionarni karakter. koji se karaktelise porastom pritiska.3. 4.~I S t .2.. b4 ::: PZ. Teorijskiposmatrano trenutnim uldjucenjem razvodnika pritisak bi porastaona PI a brzina: klipa na v p' Medjutim.t2 i t 3 .~nj~govim ubrzanjem. b) radni hod.7. Na pocetku pIVe faze klip mimje (x == 0) a pritisciu radnom i protiv-pritisnom prostom su p] 0 i P2 o. 0s t S 'I PI (t):= canst '.P2) / t].1a.1 - PI) t ' 3 T b3 == Pz. ' a3 == -(P2.1b prikazan je dijagram promene brzine kretanjaklipa.O ' PI (tl):= P1 (t1 + t 2 )== PI' ..7.azt+~2·i / l s t] + t z t I +t2 stsT U ovim furikcijama T::: t] + t2 + t3 je ukupno vreme kretanja klipa. KoristeCi ovaj dijagram. i koje glase: a1t + b1 . oznacenperiodom t2 .1 T )t 3 Prethodna analiza je ukazaia na siozenost polja pritiska u komorama HC-a.4. Vreme ubrzanja klipa zavisi od brzine ukljucenja razv6c1mka. UldjuCivanjem razvodnikauzapreminf VI pritisak raste.O) / tl .l t Slika 4. a4 == -(P2 . iIi periodubrzanja klipa (t]).) . 1 - (PI. a 8to je propraeeno pocetkom kretanja Idipa. koja su prikazana na s1.72. i c) zavrsni. pzU])::: P2(t1 +t2 )::: Pz . u kome je pritisak prakticno konstantan.7. ako Se mogu zanemariti promene pritiska u periodima t] i t 3 .l .Duziria trajanjaove faze odredjuje se na taj nacin 8to se smatra da se u njoj radi ojednoIikoubrzanom kretanju.7.1 + (P2 - PZ.7. p(t) Xi \ P1.4. a sto rezultira dejstvom' konstantnih silapritiska ~ "" canst. i iznose: a1 "' (PI . zbog efekata stisIjivosti tecnosti. P2 (1') ::: hI .Pl.2.OSl101'e uljne hidraulike 323 Stvarna polja pritiska u komorama He-a. kao i promenu pritiska u HC-u prikaza:qu na s1.4) odredjuju se iz uslova: p] (0) := p].2. P2 ~ canst. . 4.PZ.o- P2 _~~~~!~__~t2~____ ~si4 ~--~----------~--~ . definisu se sledeee faze kretanja klipa: a) pocetni period. oznacenim sa tl .2.~.

. kao na pr. odredjena iz izraza (4.: 2/1 / v p • (4.5) Dmgi vremenski period. ukazuje za koliko je vreme radnog hoda duze pri realnom kretanju Idipa u odnosu na idealizovano kretanje klipa.7.6) Unekim slucajevima.clJIn ikretne sHe HC Pod kretnom sHorn He-a.. DaIde. He vezan sa radnim stolom t=O x jedne alatne masine (s1. Pror3. tj.7.7.7.324 Osnove uljne hidraulike a]==dvldt => v(t)==a]t => x==a]t2/2. (protiv-pritiska. na osnovu cega se odredjuje usporenje klipa i duzina trajanja treee faze a3=v~/2/3 t3=2l3/vP' (4. klipa postoji faktor gubitka vremena (ll + 1 ) I h koji zavisi od efekata pri 3 ubrzavanju i usporavanju klipa.4). primenom uslova na kraju kretanja klipa x(t])== II i V(tl) == v p dobija se ubrzanje klipa i duzina trajanja prve faze a] :. tj.8) pri cemu konstanta Kt =1+(1] +13)/h. je period neposredno pre zaustavljanja klipa.7. to je sila koja omogueava. Pri povratnom hodu klipa uloge radne i protiv-pritisne zapreminese menjaju.7. radna sila nije konstantna. i ovde se smatra da se radi a jednako usporenom kretanju. Daicie.4) pri cemu su za resavanje jednacine kretanja koriseeni pocetni uslovi x(O) == 0 i v(O) == O. na pr. .7. odnosi se na savladavanje radne sile F. (4. u uzem srnismu.4.: F(t) iIi F = F(x) i rdavanjem jednaCine kretanja dobiti duzinu trajanja dmge faze. rendisaljke. U najveeem braju slucajeva primene HC-a radna sila je konstantna (F::>J canst. (4. pri realnom kretanju.: v~ I 2/] t] :. Konacno. kretahje bez dejstva radne sileo Da bi se definisala ova sila posmatraee se primer kada je. kod gradjevinskih i mdarskih masina.7) Pri radnom hodu klip predje put h == I] + 12 + 13 za vreme .4. kretanje neoptereeenog m klipa.) a sto utice na ravnomernost kretanja ldipa. t=tl+t2+t3=Kt·hlvp. oznacen sa i 2 . Kao i u prvoj fazi. tako da je vreme trajanja ove faze t2 == 2/2 Ivp . oznacen sa t 3 .5-7). 4. trenja i tdine) i omogueava pokretanje klipa.7. a prethodno sprovedeni proracun vazi. (4. Na pocetkU prve faze kreianja klip se kreee jednako ubrzano sa ubrzanjem a j =v~ ! 2/1' pa jednacina kretanja ldipa Slika 4. U njemu brzina klipa opada.. kretanje bez prve i treee faze. a sto je propraceno porastom pritiska u radnom i opadanjem pritiska u protiv-pritisnom prostoru.7. U ovom slucaju treba poznavati zakon promene radne sile F:. podrazumeva se minimalna vrednost aktivne sile pritiska koja svojim dejstvom savladava sve ostale sile. TreCi vremenski period.4.

Na hidraulickoj dizalici ugradjen je vertikalni He. precnika D.OSl1ove uljne hidraulike 325 glasi: ·m ~~ =ma I = 11 . P2 = P2 (D 2 .5.5..5.P2 . dodaje se sila tezine i sila opruge i s1. pod punim opterecenjem. DakIe. a protiv-pritisak je P2' RESENJE: Primenjuju6i postupak dat u Odeljku 4.4. za primer sa s1. S obzirom da je radni pritisak PI veCi od protivpritiska P2 (PI> P2' iii ponekad PI» P2) to ce se usled razlike pritisak I'1p = PI . Sila trcJIlIja koja trllellUlj~ Slika P. horizontalnog iIi vertikalnog. koje se na klipu manifestuje sHorn .7. i sila trenja FT3 moze biti sila suvog FT3 = f mg iIi viskoznog FT3 = ~v p trenja. I~ = PID2TC / 4 je aktivna sila pritiska. dakIe. Od stanja mirovanja pa do postizanja konstantne brzine kretanja v p klip predje put I pri tome se on jednoliko ubrzava. ali ipak dovoljno veliki da se uljellnjenm smatra neprekidnom sredinom.4. Proo/em 4-9.FTJ - Fn .FT3 .7. pak. He ima funkciju dizanja i spustanja mase}vi.7. dobija aktivna sila pritiska: 11 = m(al + g f) + F + Pz +FTJ +FT2+FT3 U zavisnosti od sistema u kome je ugradjen He i njegovog polaZaja. Ovaj procep. u izrazu za kretnu sHu eventualno se koriguje smerovi sila.7. FTl i FT2 su sile viskoznog trenja na pokretnim delovima He.4.P2 kroz procep uspostaviti (laminarno) strujanje protokom T7p .1h). dobija se: a) b) 4. jeste mali. tada se iz diferencijalne jednaCine kretanja. Sila trenja pokretnih delova HC-a je FT .aktivna sila pritiska 11 =m(al +gf)+P2 +FTJ +FT2 +FT3' (4.4.1a). zapoCinje kretanje uz prisustvo radne sile F. kao uostalomveCinaprocepa u vp j \ I UH. u kojoj je m masa pokretnih delova (radnog predmeta. 1z prethodne jednaCine dobija se kretna .4-9 JIlI:at kHp j U He poluprecnika R2 = D2 /2 krece se klip poluprecnika RI = D /2 brzinom = x (s1. stoIa i klipa sa klipnjacom).7.7. mase pokretnih delova m i precnika klipnjace d. Odrediti radni pritisak koji omogucava a) dizanje i b) spustanje tereta. strujni prostor izmedjuklip~icilindra je koncentricni prsten visine h = R2 -R (sI.d 2 )TC /4 je sila protivpritiska. pri cemu je f koeficijent suvog i ~ koeficijent viskoznog trenja.9) Ako klip. 4.

pa su zato komponente brzine v r =0.7. avo znaCi da je strujanje osnosimetricno..5. (4. p(O) = PI . to ce se strujanje analizirati u polarno-cilindricnom koordinatnom sistemu r.7.7. i ujedno izvrsiti razdvajanje promenljivih u jednacini kretanja (4. (4..7.11).7.7. 1z jednacine kretar~ia (4. Dakle. i zanemariti zapreminske sile u fluidu. r~R2' v(R 2 )=O' 1z prve diferencijalne jednaCine (4.7.7.7.' U ovom paragrafu ce se pokazati da se moze naCi tacan izraz za silu trenja.da je p = p(x).l3) reSava se uz koriscenje granicnihuslova x = 0.1 viskoznog trenja F)J.14) r=R j . nakon cega sledi: dp ld Bv -=:TI--(r-)=-K.7. to one moraju biti jednake istoj konstanti K (kao i u Odeljlru 2.7.7.1..p/l. odnosno da je izvod bilo koje velicine f po koordinati <p jednak nuli (af / acp == 0). sto predstavlja tacno reSenje Navije~Stoksovih jednacina. (4. a desna funkcija od r.7. cp i x .13) dobija se resenje za polje pritislea p(x)=-Kx+C => p(x)=Pj-t. (4. Ova analiza dovodi do toga da se jednaCine kontinuiteta i Navije-Stoksa svode na oblik: av / ax == 0 .12) sledi da pritisak ne zavisi od radijalne koordinate r.326 Osnove uljne hidraulike b} Slilm 4.5. OCigledno je da se strujanje u procepu odvija samo u pravcu ose x. Kako se strujanje odvija u procepu koji se nalazi izmedju dva koncentricna kruga.1.l3) dobija se resenje za brzinsko polje . (4.. odnosno da je v == vCr). v(RI)=v p .14) i iznose C = p. v <p == 0 i vx =: V • Ako se uzme bilo koji presek defi- nisan sa koordinatom cp dobice se ista strujna slika.15) = t. P(l)=P2 (4.3).11) ax ar rar O=opIBr.12) 1z jednacine kontinuiteta (4.10) 2 ap a v 1 av 0= --+11(-2 +--) . X = I .7.l3) funkcija od x.l3) dx "rar or Kaleo je leva stranajednaCine (4. Iz druge od jednaCina (4. tj.10) sledi da brzina strujanja u procepu ne zavisi od podllzne koordinate x. Na dalje ce se analizirati stacionarno strujanje. K x l .p pri cemu su konstante C i K odredjeni iz granicnih uslova (4.7. p i v zavise od razliCitih koordinata to se moze sa parcijalnih preCi na obicni diferencijale. Diferencijalna jednacina (4.

p-+-~-V-p--'I ' (4.. .18') Protok flVp predstavlja gubitak ulaznog protoka ulja u cilindar.r .7.(-R) -l+-?-ln. to se moze definisati zapreminski stepen korisnosti HC-a llv = V.19) D7 t .7. -AVp =~ VI V p..98 do 0.J. (2 InR2 I R1 ·-1) .flVp . lI 2 ·l z Uvodjenjem koeficijellata 2 a = R1 J( R2IR]-1 ..7.p 2 2 2 2 2 1 6.LR1 +-1-(R2 -R1 )J 4 11 4 11 nn nn nn gde je n = R1 I R2 • Posredstvom ovih konstanti brzinsko polje se svodi na oblik 1 v(r)=--l-In---.Vp =2rc v(r)rdr=rcvp(~-R1)+811I(R2-Rd(R2+R1-~)' Rl r ( 4. odakle se dobija brzina klipa vp = Vi .17) In- R1 In- R1 Kako se ovaj protok moze odrediti i preko srednje brzine strujanja u procepu D.-. .R2 . (4. 1 2. (4. R z IR1 -1] R 2 InR] 2 2 (4.7.OS/10ve uljne hidraulike 327 .R~)v m' to sledi da je ta srednja brzina strujanja u procepu 1 1 [ vm=vp---p.7. S obzirom da se teorijska brzina kretanja klipa dobija pri protoku AVp = 0 i iznosi v P. 7. pri cemu su konstante integracije v(r) = .R 2In~ R1 (~)2_1 R] 1 ApR1 [(RZ)2 +1 +-8-1 R 11 1 Z .21) dobija oblik: )r-F-.20) koji u realnim konstrukcijama HC-a ima vrednost 0..22) .MTp RI7t 2 4 . Koriscenjem brzinskog polja (4.' I I K 2 2 l InR z K I 2 InRI z 2 l C1 =-1-lv p .l-=-a-D.t :::: r/~ I R]27t.Vp = rc(R.7.21) posredstvolll koga se dobija sila viskoznog trellja klipa 2 R2 I R] -1 .t (4.99. 2 1 2 rc6..7.R2 . R2 .+C Inr+C K ? 411.16) odredjuje se tangencijalni napon na zidu klipa: 'C w dv 11 I v p =11(dr)r=R1 =-R.llnn +~(2+ 2 D.Inn R1 Ovaj profil brzina daje protok ulja kroz pracep ' vp r 2 D..AVp) .pR [ r 2 1- n r] 2 . nn R2 411 l I n. 2Y]7tl FTj ='C w 2R17tl == RJ 7t 21llR I R] -lflp+ InR2/ R] vp. Prema tome protolc koji definise brzinu kretanja klipa je Vp = Vi . 2 2 ~ == lllR2 IR 1 2117t1 ' sila trenja (4. /1 2 -1 l llm ) J' (4.p R]2 .16) R R2 .7. = -2-(~1...(R 2 -R1 )J ' C2 =--1-v P + .

-. tj. Iz izraza (4.1.7. Tada koeficijenti ex i ~ irnaju vrednosti ex ~ 0 i ~ ~ co. 11 I D]n ="w 2R]n I == --h.7. Rz ~ R] (Rz > RI ).22) dobija se klasicno koriseeni izraz za viskoznu sHu trenja . Izraz za viskoznu silu (4.7. (4. (4.5. poredeei izraz (4.-.1.24)' sledi da je izraz (4.pri cemu se smatra da je strujanje izazvano sarno kretanjern klipa i da je tom prilikom profil brzina u procepu linearan v == v pY / h.1) I R =h I R2 '" h I RI .vp . DakJe.24)" pojednostavljeni izraz (4..7.==.24)" Ovaj izraz se veoma cesto koristi za proracunviskozne sile trenja u UHK. Interesantno je razmotriti i specijalni sIucaj procepa kada je on veorna mali. koje jasno govore 0 pojedinim udelirna sile trenja.Ieee kroz sredinu konstantnog pritiska a sto daje .I] Vp - _ Ttl D]n h vp' (4. .p moze zanemariti. da se klip '. tj.24)' Do ovog izraza se dolazi i na drugaciji naCl11. kada se .7. sto znaCi da uticaj razlike . U tu svrhu se posrnatra . "" InR=LCR-ltlnR" n=1 (R=R 2 IR j >1/2).7.7. i pri tome se zadrZavajuCi na prvom Clanu reda. i da je merodavna razlika pritisaka zanemarljiva. zakljucuje se da je uticaj viskoznosti na silu trenja dvojak i obuhvata dejstvo razlike pritisaka i uticaj brzine kretanja klipa.p = O.-. otpora: F I] . sledi da je priblizna vrednost sile viskoznog trenja F. Medjutim. FI] == ~x = ~vp = InR2 I R1 211nl vp .328 Osnove uIjne hidraulike iz koga jednoznacno sledi da je sila viskoznog trenja klipa linearno srazmerna razlici pritisaka i brzini kretanja klipa. razvijanjem funkcije InR2 I R1 u Tejlorov red.23) moze da se napise i u nesto izmenjenom obliku. pak.7._.7.1.24)" i naem dobijanja izraza (4. a sto je za veliCinu procepa u UHK prihvatljivo._.22) i da yazi pod uslovima aa je u procepu linearni profil brzina. a sto najceSee u UHK nije slucaj. odnosno viskozna sila.p mala (slueaj veCih procepa). Prirnenom ovog profila brzina dobija se tangehcijalni napon na zidu klipa "w == 11 (dv ! dy) y=o = Tt v p ! h .2~._. iIi. Ako se koeficijent ex napise u bezdimenzijskol1l obliku ex Ri I R( -1 R2n = 21nR2 I RI I 1> 0. Nairne. In R '" (R . pritiska poveeava silu otpora trenja..7. to sledi da ee on za svako R2 I RI > 1 biti pozitivan.23) koji vazi sarno pod uslovorn da je razlika pritisaka .> strujanje izrnedju klipa· i cilindra s1I 4.

procepi izmedju klipa i cilindra He-a."£-+---+-1 pri cernu su: O-!~~~l--".MPa i protiv-priti. StlrUljanje kroz kirUlzne procepe U Uffi( postoje procepi.20f.6. 40 1S 30 10 . visine h =R2 .7.p FI] (v p) = InR v p .Osnove uljne hidraulike 329 U slucaju linearnog profiIa brzina izmedju klipa i tela cilindra srednja brzina stmjanja fluida u procepu je 1 vp ~ +2R1 (4.geometrijskom obliku mogu biti koncentricni i ekscentricni kruzni prsten.'(~p)+FTJ(vp) .22). tj zazori.1.1.7. brzinom vp =O.4~l0 FTJ (D.6.IQ-3 Pas pod radnim pritiskom P1 = 1O.Premageometriji koJase formira procepi mogu biti ravanski . izmedju pokretnih i nepokretnih delova. dok je za vece procepe dominantan uticaj razlike pritisk9-' 1z uslova FTJ (D. . a po svom..002rnm..7..:. na pr. Sa ove slike se uocava da je za manje procepe dorninanran uticaj viskoznosti. Odrediti pri korn poluprecniku cilindra delovi sHe trenja kUpa koji poticu od viskoznosti i pritiska ce biti isti? RESENJE' Razlika pritiska II cilil1dru koja izaziva strujanje je /1p = lOMPa.) = 0. uuzni pr®ceI) \ \ I' Koncentricni kruzni procep izmedju klipa poluprecnika Rj i cilindra poluprecnika R 2 . Koncenil:ricni. klipa i kuCistarazvodnika.izmedju nepokretruh paraleltdh ploca (Odeljak 2. pale. 2 Rj D. ili. koji imajufllukciju podmazivanja ili kroz njih imamo gllbitak-curenje ulja.l.p iz koje se uumericki nalazi rdenje R = 1.p) "~(Vp)' sl."'+---4 -+\--1. lcoji se nalazeizmedju nepokretnih delova.00004. J Problem 4-10.7. FA-IO.2 ? 21'ptl 50. kao sto SU. koje daje R2 = 50.m} dobija se graficki FI] (/1p) j .>kom P2 = O. prema (4. i procepi izmedju cilindricnih povrsi. 4.Rp je ustvari detaljno analiziran kroz Odeljak 4. U UHK najcesce se susrecu zazori koji omogucavaju funkcionisanje komponente.lm/s. 4.7.25) "m = A AV(y)dA =3 Rz +R1 . i s1. gde je R = R2 / R Zadavanjem visineprocepa intervalu h = R2 -R =[O. u prikaz funkcija Slilm P. pri kame su udeli viskoznosti i razlike pritiska na silu trenja isti.. maze da se napise u obliku FI] = j''. klip poluprecnika R1 =50mrn i duzine l=50mm.[mml. Graficki prikazati udeo viskoznosti i razlike pritisaka na ukupnu silu trel1ja.:'I = ( 21nR -1)R1-nD.00 R.5. Sila trenja koja deluje na klip. Kroz cilindar se krece. jedna ploca pokretna. iIi je pak. U HC-u s14.7.4.5.3b)..p) = FYI (V p) dobija se jednaCina -2 211lvp R -21nR -(1+-. a to su procepi izmedju cilindricnih povrSi.t nalazi se ulje viskoznosti 11=5.l.5.ID.1... j IF . 20 +--+-+. odnosno h = 2J.4MPa.

1) koji se ima izmedju nepokretnih cilindricnih povrsi (v p == 0).6.28) e 1+ n + (1.330 Osnove uljne hidraulike Tom prilikom je analizirano strujanje u procepu izmedju tela cilindra i pokretnog klipa. dirnenzija RI ' R2 i h (s1.7. Sasvim je svejedno koji od oblika izraza (4.7.7. ali ipak manji ad jedan (0<n<1). u literaturi se najcesce koristi obliIc Ie =24/ Re R' U slucaju kada vazi izraz (4.16) ipolje pritiska (4.P.29). Relacija (4. Resenje za brzinsko polje (4. tlpdrr.1 • 2 2 vm =--~ (1+n tlpR.7. slucaj kada je strujanje izazvano.7.5 == 3/2. za n uzmu vreclnosti 11=[0. eR eh pn cemu je Rejnaldsov broj definisan Re R =vmRH Iv definisan u odnosu na hidraulicki radijus (R H ::: DH / 4 = h 12) i Re h = Vmh / v u odnosu na visimi procepa.7. V=1211th. U ovom slucaju srednja brzina strujanja (4. /2.7. Za procepe koji se susreeu u UH parametar n je reela veliCine jedinice.U.n 2 pri cemu je n = R] / Rz karakteristicni geometrijski odnos procepa. dakJe. JiJco s~.999] funcija J(n) ima vrednosi J(n)=[l. Ipak.17) se svocle na oblike: Slika 4.4~ lla). DH =2(R2 -RI ) = 211 hiclraulicki precnik procepa i fen) :::(1-n)2/[1+l1z +(1-n 2 )llnn] funkcija od geometrijskog parametra procepa.4-lIb). Problem 4. 2 811l 1-n 2 +--) Inn (4. fen) ~:d. tj. (4.4. U literaturi iz UR kruzni koncentricni procep. ponekad se tretira koriscenjern resenja za strujanje izmedju paralelnih ploca (s1.n ) lInn e u kame je Re =vmDH / v Rejnoldsov broj.4997. posle poredjenja sa opstom Darsijevom formulom tlp = pie ·11 DH .27) tlVp = V m (R2 -RI )n = tlp 811' (1-n )(l+n ·11.1\2 _D4 2 Z + Inn)' 1. b) Slika PA-ll . 1. 0.7. (4..9.6.5].::: R24 ::: R . .30.7.7.7. srednja brzina i protok kroz koncentricni prstenasti pracep odredjeni su izrazima: Ie= R 64 2 2 Vm == tlp 12Tj1 h 2 .18) i protok (4.26) daje razlilru pritisaka u procepu iz koje.29) koristimo za odredjivanje koeficijenta trenja. 64 (l-n) z = R fen) .7.26) (4.31) pri cemu je precnik d =(D 2 + D] ) / 2 '=: Rz + RI .29) Re . 3 (4.28) se svodi na oblik 48 A. Sa ovom vrednoscu funkcije fin) izraz za koeficijent trenja (4. Jasno je da se tom aproksimaCijOlll u proracunu pravi odgovarajuca greska. sled! izraz za koeficijent trenja v.samo razlikom pritisaka. == 2Q.15) i dalje vaze.7.P. KoristeCi upravo ta resenja ovde ce se analizirati specijalni slucaj koncentricnog krucnog prstena (s1.7.7.

Sk' t:. n=dl ld2 • Protok kroz zaobilazllu cev odredjuje se iz Bernulijeve jednacine 2 I v2 t:. nd 4 2 )(1+11 +~) 2 1-n 2 . sa klipnjacom precnika do brzinom v p i pri tome savladava radnu sili F. Primenom izraza (4. RESENJE. konstantnim protokorn V.1. Radni i protiv-pritisni prostor HC-a .. Uz pomoe ove veliCine dobija se aproksimativna vrednost koeficijenta trenja Aa = 48/Re.28) u kojoj je koeficijent trenja odredjen izrazom (4. Slika P. odredjujeserazlika pritisaka t:.. moze se zaklj!lCiti da se primenomizraza za koeficijent trenja Aa pravi gruba proracuns.Kada se vrSi aproksimacija stmjanja u kruznom koncentricnom procepu strujanjem izmedju paralelnih ploca.42) Aa :::24/Re h ' pri cemu je Re" :::vhlv Rejnoldsov broj. pri cemu je Re = VDH Iv. uz zanemarivanje sile trenja.6 ion daje protok .. RESENJE: Kao prvo iz jednacine . Dakle.Pn' Strujanje u procepu i cevi je larninamo.) .Rl)::: 2h. i iznosi .P= 4F In(d( -d.7.28). A A 4 a 3 ProD/em 4~12.d'+l)T ' u kojoj je koeficijent trenja A2 ::: 641 Re 2 . .Pn + t:.1.p = t:.3 n.Osn6ve uljne hidraulike 331 Odrediti koliki je odnos koeficijenata trenja tacnog i aproksimativnog postupka? Dobijeni odnos komentarisati.p p i t:. Odrediti brzinu klipa.ka greska. :::t:. Ova razlika pritisaka ostvamje strujanje u procepuprotokom VI i u obilaznoj cevi protokom )/2' Protok kroz procep odredjuje· se it Darsijeve formule ·(2.28) za stvarni koeficijent trenja u kruznom prstenastorn procepu dobija se odnos koeficijenata trenja (1-n)2 -±f() ( RIR) 2 2 . II. Kroz HC kreee se klip precnika d l duzine I. Silu trenja koja deluje na klip sa kIipnjacom zanemariti. n= 1 2 ' 1+n +(l-n )Ilnn Za male vrednosti parametra n vrednostfunkcije f (~ 1) ::: 3 12 daje odnos koeficijenata trenja AI Aa ::: 2.7. Sil spojeni preko koncentricnog prstena izmedju klipa i cilindra i sa obilaznorn cevi precnika d i duzine L u kojoj se nalaze otpori: S". te se zato on ne preporucuje za odredjivanje koeficijenta trenja u kruinom koncentricnom procepu....P128YjI(l-n .· ... Za proracun koeficijenta trenja kod koncentricnog kruinog prstana merodavan je hidraulicki precnik D H ::: 2(R 2 . 12 ravnoteze sila koje optereeuju ldip sa klipnjacom.7.4. U HC precnika d 2 dotice ulje.. Ovaj postuimk je vee sproveden u Odeljku 4. koeficijent trenja je odredjen izrazom (2. visk6znosti Yj.Pp + p(Su +2Sk +A.

izmedju linija koje prolaze kroz teiista klipa i cilindra.u+2C.028Nm i P=107..R1 cosa-ecoscp . S obzirom da je maksinialna yrednosttrigonometrijske funkcije (sina. Visina procepa na proizvoljnom ugaonom polozaju.. n=10000/s.2). koji kroz elementarnu ------ . Konacno. ~=O. Odrediti moment trenja kojim ulje deluje na osovinu i snagu trenja.k+1) .4-13 u kome su OJ = 2mc (n[o/s]) ugaona brzina i y koordinata koja se meri od zida ldaja.7.. odnosno eosa. obrtni moment i snaga trenja iznose: M<= Rdi'w J .4. . lznosi h(cp) = Rz .7W.6.p kroz eIcscentricni Stika 4.7.RESENJE: Linearni p ofiI brzina u procepu v = Rwf" Slika P. n )karakteristicna g.. 1=100mm.332 Osnove uUne hidraulike pri cemu su konstante: p a="2(C.lmm. gde je a ugau. +ri 2 + vp odredjuje se brzina = 4(V .:. Dati. precnika D1 = 2R1 i duiine t.6. Problem 4-13. h h=O. 1':'1. Posmatra se nepokretni klip. koja se nalazi u cilindru precnika D2 = 2R 2 • U slucajukada se ose simetrije klipa i osovine nalaze na medjusobom ekscentricnom rastojanju e tada strujni prostor izmedju njih predstavlja ekscentricni kruini prsten(s1. Elementarna sila trenja je dFw = 1:) R dcp u kojoj je cp ugao. daje viskozni napon na zidu osovina 1: w = T\(dv / dy)y=".p-I::. Strujni prostor kliznog leZaja predstavlja koncentricni kruzni prsten visine h i duzine I.Vj -V2 ) / (d 1 -do )71:. podaci su: D=50mm. . odredjenim uglom cp.7. • '" 2 2 b=y .32) pri cemu je a = R2 -1~1 -= R2 (l. Prema tome visina procepa je odredjena relacijom h«p) = R2 -R1 -escos<p= a-ecos<p . u tacki A.)max = e / Rl' ikako je e« RI'.~ = 7T2~lnD3 TC3~l112 D3 2h .P=lv1w= h Za zadate brojne vrednosti ove velicine iznose:M=1.lPas . odnosno osovina.Pn-App' Konacno iz jednacine kontinuiteta za khpa v p He V = V. to sledi da je sina. u kome rotacija osovine stvara linearni profiI brzina. 321~ c=l::. ~ 0.~metri­ jska velicina i 11 = Rl / Rz. Osovina precnika D=2R okrece se brojem obrta n u kliznom lezaju u kome se nalazi ulje viskoznosti ~.2 procep ostvaruje se· protok fluid a. e Pod dejstvom razlike pritisalca /). (4.

35) ima vrednost f(O) = (1 +11) 12. Prema tome.36) o posledicama pomenutog zanemarivauja bice vise reCi na krajl! ovog paragrafa.33) mogao odrediti protok potrebno je poznavati funkciju v = v(<p)..7.37) Odredjivanjem.7. u fuukciji fCe) . dalje.37) pada pritiska i poredeCi ga sa."'·f / Df[ ..7.7.7. pri cemu je funkcija 3_ a 3_ 4 f( -) = 1+2"e 2 .11) hidraulicki precnik procepa..7.35) kojoj je e = e 1a relativni ekscentricitet protepa. Dinamika hidrocmndra \ I Pod dinamikom HC-a podrazumeva se kretanjeklipa i klipnjace HC pod dejstvom stvarnih .Osnove uljl1ehidraulike 333 povdinu dA= h(R z -h 12)d<p iznosi: (4. . pa se primeuom izraza (4.f. stoclaje koeficijent trenja 1.729). U specijalnom slucaju kada nema . Ovde treba napomenuti da ako se u funkciju f (e) vrsi izosta'lljahje clana liZ a / 2R2 . Sa ovom pretpostavkom. (4..7.38) dobije resenje za koeficijent trenja koncentricnog kruznogprocepa.7. koje su prisutne u mehanickorn sistemu koji polcrece . v.34) .33) Da bi se primenom izraza (4.pD2na 2)d<p12111 fCe) . a sto je prakticno slucaj u literaturi iz UH. . I1pDzna 12111 3 (l+2"e): 3_ 2 (4.7.R12 )n.2R (1 + 3.. opstom Darsijevom formulom I1p = p.30). iz izraza (4. 3 (4. U tu svrhu se posmatra He kod koga je dejstvo svih spoljnih sila. vrednost funkcije 1(0)= 1 ne dozvoljava da se iz (4. Clan uz a 12Rz izostavlja. .prornenljivih sila. dobija se izraz za koeficijent trenja . (4.R1 ) = 2R2 (1.7.·izraz(4.ekscentriciteta (e = 0) funkcija (4.38) 1 u kome je Re = v mDH / v Rejnoldsov broj i DH = 2(R2 .. e e 2 U (4.7.7. sto znaCi da je srednja brzina strujanja kroz ovu elementarnu povrsinu odredjena izrazom (4.= Re fee) . 12. Veoma cesto se u literaturi iz UH. Za odredjivanje ove f~nkcije koristi se pretpostavka da se protok kroz elementarnu povrsinu dll moze odrediti kao protok kroz odgovarajucu elementarnu povrSinu koncentricnog prstena visine h.z +ge ) . _ f.7.p V- zr 12 11/ h (R 3 0 11 2 - _. sto znaCi da se u ovom pojednostavljenom slucaju protok odredjuje kao: v= .34) odredjuje srednja brziria strujanja kroz ekscentripni procep 11 R2 (1 3 vm = :11/ l=:~ 48 1+11 f(e)..7. Protok kroz procep odredjen preko srednje brziue iznosi rj = v m (R.(0) = 96/ Re koji vaZi za koncentricni kruzni procep. iz izraza (4.. zanemarivanje ovog CIana nije opravdano.33) dobija se protok kroz koncenrticni prstenasti procep: dV =vdA =vh(Rz -h 12)d<p .7. 4.

.7.P2) '-ct.~l sila viskoznog trenja izmedju klipa i cilindra. Ovi leorelli mogudabudu realm. tj. l (PI . a sto direktno utice na oblik homogenog resenja. U horizontalnom HC-u prikazanom na s1. promenom sastava isleopavanog tla.39) Sile trenja u HC-u odredjuju se primenom F. zamenjeno dejstvom jedne spoljnje sile F(t) ~g=~-'-1I>- X F(t). tada se diferencijalna jednacina kretanja (4. sledi da je resenje homogenog dela diferencijalne jednacine (4. leao s~o je to slucaj kod rudarskih i !...7.Pa) x+~ x= P(t)-F(t) (4.) III x(t) = xh(t)+Xp(t)== C1 e + Cze azt +xp(t) .40) x"U) == C.39) diferencijalna jednacina kretanja se svodi na oblik: m m. imaginarni iIi dvostruki. pri cemu je }. Pro~ltI!m 4-14. +Cz exp( -f3t / m). pak.'· Kod stacionarnog strujnog rezima sledi da je P = const. medjutim.7.-2 _ r [31 m := 0.22).7. Ova sila moze imati konstantnu vrednost.7. Na osnovu izgleda learakteristicne jednacine . Ukoliko u skolpu HC-a.move uljne hidraulike HC. odnosno da obile partikularnog resenja zavisi od oblika funkcije F(t). F112 =a 2 (pz . veoma cesto ona je promenljiva.7.7.4. ili.. (4. pa opste resenje diferencijaIne jednaCine moze da se napiSe u oblik:u: x(t) =C1 +C2e. . leoja daje korene Ij 0 i 1'2 == -[31 In. Zamenom ovih sila u (4. u sklopu mehanickog sistema postoji opruga cije dejstvo se izraiava silom Fc "" ex.eksponenti aJ i a2 predstavljaju korene karaleteristicne jednaCine r 2 '1-28r+oo 2 =O. 2 (pz .f3t1m + xp(t) .ll =ct. na pr. i iznose: (4.P2(t) -ct.!2. a F112 sila viskoznog trenja izmecljll kliplljace i kuCista cilindra. dok se partikularno reSenje xp(t) tek moze naCi na osnovu poznavanja funlecija pet) i F(t).40) svodi na oblik m a njeno rdenje moze da se napise leao x+28 x+oo 2 x == P(t)-F(t) ' ajt (28 =oI m' 00 2 =..P2)+~IX.41) =0 Konstante integracije C1 i C2 odredjuju se iz pocetnih uslova. Ova sila predstavlja radlttt Slltt He-a.J82 -oo 2 .40) je sila koja potice od polja pritiska.Pa)+~2x.1(PI.P2 (t)-Flll-~2 -F(t) izraza (4. ukome su konstantni pritisci PI i P2 ' klip poCinje da se kreCi iz stanja mirovanja: Odrediti zakon promene brzine i zakon kretanja klipa ako se u tokukretanja savladava a) konsta- .41).7. ".7. a12 =-8±. Za partikularno rdenje vaH vee receno u sklopu analize jednaCine (4.' u kome je 13 = 131 + 132 ukupni koeficijent viskoznog trenja i pet) = ~ (t). Koeficijenti .334 G.rradjevinskih masina kada je njena promena izazvana. Prema drugom Njutnovom zakonu jednaCina kretanja pokretnih delova HC glasi: mx = ~ (t).7.

(~ .) i b) ako je raqna sila opisana zakonom F(t) == a exp(bt). In.. x(t) == m (p -bK) e.7.. P p2 . RESENJE Diferencijalna jednacina kretanja pokretnih delova cilindra glasi: SlikaPA-15 . m. b. p2 (e-~tlm_l+~t).. C. Konacno. x + m x == I() .Osnove zilj'ne hidraulike 335 ntna radna sila (F=const. U protivpritisnom prostoru HC-aprecnika D nalazi se opruga krutosti c koja je u pocetnom stanju mirovanjasabijena zarastojanje xo' Ukljucivalljem razvodllika u komorama HC-a vladajukonstantniprIHsciPI i P2 (PI> P2) klip poCinje da se krece pri tome . (a) (b) a) Za slucaj konstantne radne sile.. Zadovoljavanjem. p. sledi da je l(t) == (P .diferencijalne jednaCine (a) dobija se konstanta C == (P . C2 ==p'(j-'-bK) . Trazenjem partikularnog resenja diferencijalne jednacine (a) u obliku x(t) = At + Bexp(bt) dobijaju se konstante P A=j a' . iz (b) slede trazeni zakoni xU) == ~ . a.ProDlem 4-15. -B==K= b(p+mb)' Zadovoljavanjem pocetnih uslova x(O) = x(O) == 0 odtedjuju se konstante: mP mb . t Cije je opste resenje: (/() ==.. D.. Konacno. Poznate velicine su d.F) / p2. . PI' (XI' (X2' ~1' ~. + C2e-~tlm + xp (t) . Poznate velicine su: D. p. dobijase diferencijalna jednacina kretanja klipa: .. Primenom pocetnih uslova x(O) = x(O) = 0 iz (b) se dobijaju konstante: C2 == -CI == m( P . RESENJE ZaddavajuCi iste oznake kao i u Odeljku 4.F) / p. pa se partikularno rdenje diferencijalne jednaCine (a) trcdi u obliku x p (t) == Ct. m b) Kada se radna sila menja po zakonu F(t)== aexp(bt) funkcija l(t) ima oblik I(t) = P / m+aexp(bt) / In.. p p + P I+K(l+ inb)_ mP. NaCi X zakon kretanja klipa ako je sila opruge veca od sile viskozllOg trenja. za ovaj oblik partikularnog resenja.7. -!l>- x O PI' P2' ' (X. p.--..bK) e -f3tlm_bKebt . d. savladavajuCi radnu silu F = const. ) P F(t) t x(t) = C.1)K . P=const..F) / m == const.-. P . m' P CI =-7+(T. zamenom nadjenih konstanti u (b) i potom njegovim diferenciranjem dobijaju se zakon promene brzine i zakon kretanja klipa XU)== P-F (l_e-~t!m) p x(t)== m(P-F) .f3t1m -K it .

. ux+co zx= C0' x+ 2'" pri cemu su konstante: 28= Jl m ' co 2 =:- c m' UzimajuCi u obzir uslov zadatka da je sila otpora veca ad sile viskoznog trenja (co > 8) dobijaju se koreni karakteristicne jednacine r2+28r+co 2 =0 =>r . kao na pro kod rueno upravljanih URS-a. l Sa ovim korenima resenje homogenog dela diferencijaJne jednacine kretanja je: xh(t) =: Cte'it +C. NajeesCi tip prigusnica jesa konstantnim (sIA. pokretnih delova mase In.7. HidrallllIicko itocenje kril!taJrnja Osnovni zadatak HC-a je da dejstvom aktivne' sile pritiska ~ u toku radnog hada savlada neku radnu silu F brzinom v p' Tom prilikom dijagram promene brzine klipa ima izgled prikazan na s1. mx = P1 -. To je razlog da se u zavrSnoj fazi kretanja klipa njegaY9kretanje llSp()raVa.7.1 (Odeljak 4. Co . tako da se trazeni zalcon lcretanja svodi na oblilc 8 . na pro mikroprekidaCima za ogranieavanje hoda. tako da je udar klipa 0 tela cilindra veorna moguca pojava.336 Osnove uljne hidraulike . [1 -01 ( -smqt+cosqt.Pz CD -d )4-cx.8. Veoma je eest sIucaj u UHS-u da nema uredjaja za ogranieenje kretanja.7. iIiudarom klipa 0 tela cilindra (kriva a sa s1.1).7.2). UHS-u.2c).. Hidraulieko kocenje se postize ugradnjom :.8. (q=Je co2 .dgusnice koja stupa u funk6j" '. Ovaj tip kocenja zasnovan je na porastu vislcozne sile trenje il trec()j fazi kretanja.8.Px-c(x-xo ). Cime se postiZe deIirrricno ublaZavanje udara (kriva b)ilinjegovo potpuno izbegavanje (kriva c).4.z=-8±iq.7.8.Bt eCl sinqt+C2 cosqt) . to opste rese'lje diferencijalne jednaCine kretanja glasi: z Bt xp(t) = e.7.e r2t =e. tj. hidraulickimkoeenjem.-e )] xU ) =. sto je. vrsi udarom klipa 0 tela cilindra tada maze doCi do osteeenja cilindra.2b) i poddiljivim prigusenjem(slA. Na kraju radnog hocla kretanje klipa prestaje (tree a faza kretanjaklipa) aktiviranjem razvoclnika.1 fazi zaustavljanja Idipa.8. . Kalea je partilcularno reSenje xp (t) == Co I co 2 . co" q 4.2a).82 »).. Za pouzdan rad HC-a treba teiiti zaustavljanju ldipa bez udara na kraju trece faze kretanja.F Ona moze da se napise u obliku: . .(P1 .8.pz).4. a sto moze da se ostvari tzv. nepozeljno 11.eC1 sinqt+Cz COSljt)+Co /co .-4-. D 2n 2 271: -. Koriscenjem pocetnih uslova kretanja xeO) == x(O) == 0 odredjuju se konstante C1 == -8 Co / qco 2 i Cz == -Co / co 2 . promenljivim (s1.. dilkie. 'Ako se iz bilo kojih razloga zaustavljanje klipa.4.7. pri cemu su ct i C. iIi C 1 i Czodgovarajuce konstante integracije..

F'l (x) u sebi vee sadrZipretpostavku 0 linearnom profilu brzina u procepu v(y) =x y ! h.. ova razlika pritiska je fuJikcija od kordinate x. pri cemu su tangencijalni napon 1: wl na klipu pri~lsnice i 1: w2 na zidu cilindra. vp =const. 2 2 n i3. gde se koorciinata y meri od zida cilindra.p(x)(d2 -dl )4"=1: wAnx+1: W2 d 21CX .Osnove uljne hidraulike 337 a) b) Slika 4.7. Idipnjace i prigusnice defenisane su precnicima D.2a). poznavati rrierodavnu razliku pritisaka.. eime se fonnira koncentricni kruzrti procep visine h = (el 2 . u posmatranom slucaju merodavna razlika pritisaka /:. U ovom proizvoljnom polozaju. takodje. Zbog promenljivosti pritiska P2l (x). sto znaci da se uticaj razlike pritiska na dopunsku silu trenja moze zane mariti. Tjd 7t.24). Za dalji proracun potrebno je. na prigusnicu deluje dopunska sjla trenja M (x).fazi kocenja klip prigusnice precnika d l ulazi 11 cilindar precnika d2 .y=h .P22 nije toliko znacajna.·U treeoj fazi ..2 X . tako da jednaCina ravnoteze sila koje deluju na pokretne mase glasi: 2 2 n D n PleD -do)4"=F-~(0)+P2-4-' 2 (4. . Ova razlika pritiska se odredjuje iz ravnoteze sila koje deluju na kontrolnu zapreminu procepa . keji se svodi na oblik tiFf] (x) ~ l = -h-x x . Medjutim..doA id2 • U drugoj fazi kretanja klipa radi se 0 stacionarnom rezimu rada sa Pl = canst.P = P2l . dok je pritisak Pn = canst.8.7.42) gde je F~ (0) sila trenja na pokretnim povrSinama. jer je njegova vrednosfdiktirana padom pritiska u povratnoj grani UHS-a.otde dobija se merodavna razlika pritisaka I1p(x) =.7. dy It Zamenom ovih napona u prethodnu jednaCinu nivn. Karakteristicne dimenzije klipa.8.4.dl )! 2 i trenutne duzine x. .43) Kretanje klipa u fazi koeenja opisallo je diferencijalnom jednacinom .2 Na dalje ee se detaljno analizirati sarno slucaj hidraulickog kocenja primenom prignsnice konstantnog preseka (s1. Izraz za dopunsku silu trenja i3. h 2Tj (4. dVTjX -Tj(-) y=O. P2 = const. sto znaCi da su naponi na zidovima kontrolne zapremine 1: wI - -1: w2 - . dopunska sila trenja je odredjena izrazom (4. koja se odredjuje izrazorn (4.7.7.7..22). Dakle.

dobija konacan oblik x = -K xx.7.338 Osnove uljne hidraulike mx = Pj (D 2 -dg)*-F-~(x)-M~(x).l (0).6 0.7.4 0. i izraza za AF'1 ex) i Ap(x).7.3.0 = 5.7.7.7.8.2 0.8.46).. tj.--"! 0..4. pokazuje da x -»/ za t~2Kvp -» 00.7. Smatrati da je srednja brzina strujanja u procepu jednaka .. a 1 2 3 4 5 6 I (2 KV/'2 Slika 4.0 0.. .47) dobija zakon kretanja klipa u toku hidraulickog kocenja x/l=(e/~2KVp _1)/(/~2Kvp +1). Ako se kod hidraulickog kocenja kretanja klipa sa prigusnicom konstantnog poprecnog preseka (Odeljak 4.6 .7.0 -t-r-r--r-'-r-r:-rc. Analiza jednacine (4. (4.4 0. tako da se u ovom slucaju brzina klipa. 0.1). 1.0 ~"0.P2t<D _d j 2 2 2 )*_ P22+' d 2 1C (4. a ne po realnom modelu sa pokretnim !clipom...0 0.45) u kome je konstanta 2 ll 1C dj D2 . vee pri t~2Kv p 1.99/.8) pad pritiska u procepu racuna po laminarnom modelu strujanja koji vaii za koncentricni prstenasti procep (Odeljak 4.svodi na v(x)/vp=1"7(x/t)2.111.~(x).48) Graficki prikaz dobijenih rezultata (4.Ap(D _dj2)~ koja koriscenjem pretpostavke daje P~/x) slabopromenljivo u odnosu na F.48). to se posle integraljenja izraza (4.7.44) Iz jednaCina (4.. Sa ove slike se jasno vidi da je ugradnjom prigusnice odgovarajuCih dimenzija moguce potpuno izbeCi pojavu udara klipa na kraju njegovogkretanja.42) dobija se diferencijalna jednaCina mx = F'1 (0) -F~ (x) . Medjutim. (4. brzini klipa.8 1.48) i (4.0 .2 0.7. dijagrama sa s1. (4. tj.47) S obzirom da je brzina klipa vex) = dx / dt .].7. odrediti kolika se greska pravi u proracunu.2 0..7.7.6 0. dobija se duzina prigusnice I = ~2v p / K pri kojoj se to ostvaruje.7. izraz (4.8 0.45) napise u obliku dX= -Kxdx..4.3 PrOblem 4-16.46) Postavljanjem uslova da brzina klipa na kraju hoda prigusenja bude jednaka nuli.d j ll 1C 2 K=-(-+ )=--(D +d j d 2 ) .7.8.-.4 0..-=-~c------.6. (4.47) dat je na s1.7. njenim se reSavanjem dobija promena brzine klipa v(x)=v p -Kx 2 /2. m h 2h2 2mh2 Kada se diferencijalna jednacina (4.7. da vazi F" (x) "" F" (0).30 postize se vrednost x = 0.3.8 - 'fi ~ 0.44) i (4.

u kojoj je A=:64/Re. I1Po(x)=:P21(X)-P22=PA.v.p.29).u'C.OSl1ove uij"ne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja klipa (4.-d12)*=x~(d2+2dl)(d2-dl)' Razlika pritisaka je odredjena izrazoIll (4.-2 = .2 xx DH . U ovom kanalu nalazi se dOPUllSki prigusni ventiI.+V2' pri cemu je r~ protok kroz koncentriclli pracep.l.7. 7. Iz Bernulijeve jedllaCine za strujanje kroz kanall1p(x) == p(c. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom lezi u pretpostavci da je brzilla strujanja u procepu jednaka brzini klipa. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.2d j2 ).sledi relacija K d+d 2 -2d 2 _ 0 =6 2 1 K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscelljem modela koji ima kOllstalltu Ko' Problem 4-17.7." +C. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v2 12Yj . Poznate veliCine su.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz ..v+1)v7 +-0 v 2 -?xx=O.47) i (4.Yj.HC-a u funkciji trenutriog pol~'zaja.v +'AJ I d +l)v.2c) klip prigusllice precnika d l ulazi U cililldar precnika d 2 • Tom prilikom kroz koncelltriclli prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.d2 ./ "~.7.7. dok kroz dopunski kanal precllika el i duzine ! struji laminarno. daje konstantu Ko =: m 311h~ (D 2 +d.d" h- .7. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.strujanjekrozkoncentricni 2 procep linearnim profilom brzina srednja brzina stnijanja je odredjena izrazom (4.7.". (C. Poredjenjem ovog pada pritiska sa feSenjem (4. sarno je pitanje kolika je konstanta K u njima.8.8. Ukupni protok na izIazu iz HC-a je If =V. d 1. 12. . DakIe. poznavalljem 2 protoka ~ i V bice poznat i ukupni protok.25) i ona daje protok ~ =v1(d.43) I1p(x) = 2r]:i" 1112 u kojem je h == (el 2 .7.d 1 ) 12 i x = v p brzina klipa. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1. dobija se kvadratna jednacina 2 64v 4v.v' RESENJE.8. Razlika pritisaka I1p o primenjella u postupku datom u Odeljku 4. Za.7.. a V protok kroz dopunskikanal.25). jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.43) dobija se I1po = 611p.d.C. Poredjenjem ove sa konstalltom K iz Odeljka 4.+C. Efekte razlike pritiska lla silu trenja klipa zanemariti. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.48)vaZe.4. h u kojoj je A=96/Re koeficijent trel1ja (izraz (4.7. :~ prigusllice. . Primenom modela strujanja sa l1epokretnim cilindricnim zidovima.

Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljestena konzala F (a1.4. ali ida je veoma slozena funkcija od ove koordinate. 4.9.1. na osu . v2 :::: S" +<. Posmatranjem./. Nairne. El:asticlIU3 RilIRija i biticlIUOlll siila izvijanja a) Posmatra se slucaj kada je doslo do izvijanja He sL4.9b. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se hiti61a .7 .9. U. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu U~ .J.Zbog.liniju e-e spoljasnja vlaknil (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz + t. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R. .1.'-//.t.7.9.J. odnosu .91).7. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina HC-a maksimalna (s1.7. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.fila i oznacava se sa FK • Pri I 2e> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i 10Illova.dz. kliznim Idajem iIi ukljdtenjem. Ova sila zavisi od konstrukcije HC i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema . uvelib) canog elementa konzole visine dz.h:b~w4kriticne a) b) (4.1.9.7. Po resenjima za pro toke Til. i 1/2 vidi se da je ukupni kvazistacionarni pratok jednoznacno odredjen sa trenutnim polozajem prigusnice x.49) Slika 4. aka je sila F dovoijno velika JoCi ce do savijanja. daIje.9a).y+l 1 [ daje protok ]/2 = v2 d 2 rc /4. Izmedju vlitkana promenljive duzine nalazi se i jedna linija cija se duzina ne SEka 4.vaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje.340 Osn01'e u/jne hidraulike cije pozitivna rei3enje . to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaJ najnepovoljniji.9.4. pri cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.1a). Zato je pri proracunu HC-a obavezIlo izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.4. i to i tako da je maksimalna sila sa kojom radi He manja od i . Pror:!llclIlll!ll He lIRa izvijallJj!!'! Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog deJa klipnjace se menja. odnosno izvijanja HC-a (s1. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaci.dz. 4.7.7. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.zglobom.7.

dobija se kvadratna jednacina .v. sarno je pitanjekolika je konstanta K u njima. RESEN.Po(x)==P21(X)-P22=pA.47) i (4.p.. daje konstantu Ko:::: 3Tj~ (D 2 + d.'1.P o primenjena u postupku datom u Odeljku 4.25) X d 2 +2d1 v 1 ::: 3 d +d] .-2 = .d.p(x) :::: pC C. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti. .v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz He-a u funkciji trenutnbg pol~zaj't/=­ prigusnice. Razlika pritisaka /':. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil.jJ(x)::: 211:( 1/t 2 u kojem je h ::: (d 2 . /':.7. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima.7.C.P 0 :::: 6/':. . jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.Osnove uljne hidraulike 339 RESENJE: Zakoni kretanja klipa (4. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1.Zastrujanjekrazkoncentricni pracep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odrecljena izrazom (4.." + C. Dalcie.7. Poznate velicine su: d p d2 .2 xx DH h u kojoj je A:::: 96/Re koeficijent trenja (izraz (4.7.8. u kojoj je A.·sledi relacija Ko D2 +di-2d.u'c.p. 7. Ova veoma velika razlika u paclu pritiska clelom lezi u pretpostavci cia je brzilla strujallja u procepu jednaka brzini klipa. a clrugim ivaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.4.l..7E: Ukupni protok na izlazu iz HC-a je fi"='V1 +fi"2' pd cemu je ~~ protok kroz koncentricni procep.d 1) 12 i :i:::::: v p brzil1a klipa.. mh Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4. dok kroz clopunski kanal precnika d i duzine I struji laminarno.7. poznavanjem 2 protoka V.v + All d + 1) vi 12.43) clobija se /':.vaze.7. a V protok kroz dopunski kanaI..2d.v' . . 2 2 n.25).29).7. Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4.43)f:.48).8. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik. i )/2 bice poznat i ukupni pratok.7. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka 2 x v 12'1. 2 i ona daje protok V! :::: v1 (d 2 -d1 )"4:::: X3(d z +2d1)(dz -dj ) .:::: 641 Re.n : • Razlika pritisaka je odredjel1a izrazom (4.8.2c) klip prigusnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d2 • Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. ."" 6---:---"-----'K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem moclela koji ima konstantu Ko' Problem 4-17. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.).7. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /':.

iklritiClll3 sUa ib/:vijallllja a) Posmatra se slucaj kadaje doslo do izvijanja He sl..4.7.1a). Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljeiltena konzola F (a1. Pri -t> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i lomova. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R.9a). Uodnosu na osu . PrOll'3Cllllll He na izv~jaJ!ijje Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja.y+llv( d 2 )-+f1 xx (C.49) pn cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent Slika 4.340 Osno·ve uljne hidraulike cije pozitivno resenje v2 := 1 r 32v ~ 4v . Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija r3ija se duzina ne Slika 4. dalje. . (4.7. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate. uvelib) canog elementa kOIlZole visinedz.d 2 2 r J daje protok V = v 2 d 7( /4. aIm je sila F dovoljno velika loci ce do savijanja. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1.9.7.7. 4.9b. Jasno je da je ta dliZina miniinalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.Zbogvaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje.4.4. sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.9. Ehllstliclln:!ll lillnija .i.7.1. odnosno izvijanja He-a (s1. Po resenjima za pro toke )11 i r/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjel1 sa trenutnim polozajem prigusnice x.9. dok su unutnlsnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (Ai.dz.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i irnaju duzinu dz +t:.1.zglobom. SUa F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se h:iticFltl stla i oznacava se sa FK. 32v 1 C. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.9.. Ova sila zavisi od konstrukcije He i nacina njegovog povezivanja samehanickim delom sistema .t:. Posmatnmjem. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polazaj najnepovoljniji. Nairne. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi HC manja od kriticne a) b) I Fmax = FKlv I.91).9.7.7.u+C.1.y+l). 4.+C. .dz . kliznim leZajem iii uldjestenjem. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi.1. Zato je pri proracunu He-a obavezno izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.4.

43) /:"p(x) = 211x/ h 2 u kojem je h := (d 2 -el1 ) /2 i x = v p brzina klipa..v' Odrediti ukupan plotok ulja na izlazu iz HC-a u funkciji trenutriog polozaja __ .l...7.y 4.7. Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. Poznate velicine su: d p d z . 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /:"p(x) = p(Su +Sv + 'AI / d + l)v~ /2.7.7. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.7.. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse- njem (s1. Za strujanje krozkoncentricni procep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odredjena izrazom rj =V1 + Tt2 .x 3 2 1 4. Dakle. Re = vDf{ I v Rejnoldsov broj i Df{ hidraulicki precnik Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4. samo je pitanje kolika je konstanta K u njima. Razlika pritisaka /:. dobija se kvadratna jednacina z 64.8.47) i (4. Y. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil."'-' .48) vaze. . Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima. x el z +2d1 v1 = 3 d 2 +d 1 ' i ona daje protok · V1 VI z (d 2 . Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom leZi u pretpostavci da je brzina strujanja u procepu jednaka brzini klipa. dok kroz dopunski kanal precnika d i duzine I struji Iaminarno. poznavanjem protoka V.8. daje konstantu Ko = 3'l~ (D 2 +d. p. (r +r +1)1' Z +-v 2 --xx=O '?u '?v d2 h2 · . i V2 bice poznat i ukupni protok.v' RESENfE Ukupni protok na izlazu iz HC-a je pri cerim je V.'" C.7. 11. C.29). -2d1 ). IRe.43) dobija se /:. /:"Po(X)=PZ1(X)-P22=P'A 2= h2 xx DH II kojoj je 'A = 96/ Rc koeficijent trenja (izraz (4.7..8. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.sledi relacija K _0 -6 K - DZ+d 2 _2d 2 2 1 D2 +d d 1 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem modela koji ima konstantu Ko' Pro/JIcm 4-17. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti. prigusnice.P o = 6/:"p.'~(el + ?d···(l2 ~ 1) c d) 1 • Razlika pritisaka je odredjena izrazom (4.d.4. . a Vz protok kroz dopunskikanal.Y. ~~ .2c) klip prigllsnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d z .. C.7. Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v 2 1211.d2)~.P o primenjena u mh 2 postupku datom u Odeljku 4. u kojoj je'A = 64.7.OSl1ove u!jne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja kEpa (4. koji ima koeficijent lokalnog otpor"!. protok kroz koncentricni procep.25).

? .9. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se kriti6ztl . krivine R.y + ll.4. U odnosu na OSU . odno8no izvijanja He-a (81.49) Slika 4.4. 32v 1 = c. Nairne. Tada se He staticki moze prikazati kao ukljestena· konzola F (a1.9. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1. ..4. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.7. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi He manja ad hiticne a) b) (4. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. .1.90)." + C.. aIm je sila F dovoljna velika!oCi ce do savijanja. uvelib) canog elementa kOllZole visine dz.9. '" V d'" h d'" J daje protok V = v2 d 2 n 14. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi.7.ije pozitivno reSenje v? . Po feSenjima za pro toke r~ i f/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjell sa trenutnim polozajem prigusnice x.4.7.9. kliznim leiajem ili ukljeStenjem~ Zbog vaznosti kriticne sile na rad He-a nacinu njenog odredjivanja posvetice se vise paZnje. Pri kretanju kUpa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja..7.l(-·)r +-2 xx(~u +~y + 1) .91).zglobom. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaj najnepovoljniji.Elasticna Hl!Ilija i klriticllll11 siRa inijanja a) Posmatra I>e slucaj kada je doslo do izvijanja He s1. DakIe pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. pri cemu je faktar umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkeiji uloge He u sistemu.ftia i oznacava se sa FIc' Pri radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dovede do deformacija i lomova.340 G. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (It -Ildz. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija Cija se duzina ne Slika 4.7.7. 1 I r 32v? 4\1 .1.move uljne hidraulike c. dalje.1a). uocava se da je on savijen i da je njegov radijus . 4. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.9b.. Ova sila zavisi od konstrukcije He i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema .7.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz+lldz.1 . Zato je pri proracullu He-a obavezno izvditi njegovlI proveru na izvijanje. Posmatranjem.

llizeg reda U odnosu na ostale clanove diferencijalne jednaCine (4. Zanemarivanjem ovog Clana diferencijalna jednaeina elasticne linije ima obHk: IY"=MIElxl. A 341 primenom Hukovog zakona dobija se izraz za moment: 0' z = £ E.50) dobija jednaCina elasticne linije y"_ M (1+ y'2 )3/2 =: E E Ix M=..7.9:2) moment na proizvoljnom rastojanju z.7. (4.53) U ovom slucaju jednacina elasticne linije glasi: .y 2 dA=-_· J 0. dobija se kriticna sila izvijanja se F _ K - 1(2E Imin 4[2 (4. s1. 2 n 2 Za n=l i za minimalni presek koji ima po visi:iliHC~a. a to je poprecni presek 2 kHpnjace A =: d n 14 koji daje vrednost momenta illercije Ix:::: Jmin:::: d 4 n I 64.a.7. je JvJ=F(yo .::(2n-l)2i' n (n=1.4.y).2. (4. a sto za posledicu ima da je clan y'2 mala velicimi. . a) Klipnjaca slobodna . izazvan silom F.. odnosno od tipa osionca koji mogu da budu kIizni iii zglobni i ukljestenja. dok granieni uslov y(l) :::: Yo daje resenje za koeficijent k:.50) R A· R' u kome su E-modul elasticnosti i Ix-moment inercije povrsine poprecnog preseka. (4.7.51) Elx U tehnickoj praksi se ne dozvoljavaju ugibi koji su 'veCi od 2% od ukupne duzine.7. . M=h·O'.> F=E1:~(2n-l) (21)' . Kako je radijus krivine odredjen diferencijalnom jednacinom: R:::: (1 +y'2 )3/2 I y".52) Rdenje ove diferencijalne jednaCine zavisi od nacma pncvrscavanja krajeva cilindra i Idipnjace za mehanieki sistem. to se iz jednaCine (4. ) :::.ciftizdar tiki/estell U ovom slucaju (v. To je linija e-e i ona se naziva e/asticna lini. i slicnosti trouglova f>dz I dz =y I R =£.dA.51). Sa ovim momentom jednacina elasticne linije dobija obHk: y"+k Y-= k yo 2 2 k 2 = F I Elx ' y koji ima opste resenje y(z) -= Cl cos(kz) + C2 sin(kz) + Yo 1z granienih uslova yeO) = 0 i y'(O) = 0 dobijaju se konstante C1 :::: Yo i C2 -= 0.Osnove uljne hidraulike menja.7.7. '. Postavljanjem momentne jednaCine za osux .

3.54) b) K/ipnjac0 i cilindar zglobno OSIOllj(!ili Kada su cilindar i klipnjaca zglobno vezani sa mehanickim sistemom (sI. Ova resenje maze da·· se napise U obliku k 2 = 2. prouzrokovan silom F.52) na oblik: y"=+k 2 y=O .4b. tada se HC staticki predstavlja kao greda (sl.. U ovom slucaju moment. dobijaju se konstante C1 = 0.) . FK = Z2 * c) Klipnjaca zglobno vezana .7.55) y(Z)=YmaxSlfl(n.342 Osnove uljne hidraulike (4.9. Cije je opste resenje: yet) = C1 cos(kz) +C2 sin(kz) Koriscenjem granicnih uslova yeO) =y(l) =0.7.. b) a) jednacina elasticne Iinije i izraz za kriticnu silu Slika 4. ~~'-::"'////(. dakIe.. (4.4a) tada HC predstavija gredu sa slike 4.9. Z rc E I min (4. C2 0 i k = nn / I .9.046rc 2 / [2 ..7.9.W//'-- Preostali granicni us16v y(l) =0 daje transcedentnu jednaCinu kl = tgkl.4. '~?.cilindar ukl/dten Kada je cilindar vezan prednjom iIi zadnjom prirubnicolll a ldipnjaca zglobno oslonjena (s1. ciji prvi koren.57) a) b) Slika 4. Uvtstavanjem ovog momenta u (4.7.4.56) z4 .2.. ).. .?. ima vrednost kl=4.7.4. . koji opterecuje bilo koji presek je M = .52) dobija se diferencijalna jednaCina elasticne linije y"+k Y=-Jik (l-z).klsinkz). za n == 1 i z=li2 dobija se da ona ima vrednost maksimalnog ugiba.3a). Konstanta C2 nije odredjena.7.:::J 2 (n / /)2 1 ono omogucava izracunavanje kriticne sile leao: y . C2 = Y max' Konacno.9.7.7.3b). svodi diferencijalnu jednaCinu elastiF cne linije (4. numerickinadjen. Kaleo je u ovom slucaju ldizni oslonac opterecen i horizontalnom silom Fo to je moment koji deluje na Y rastojanju M=-Fy-Fo(l-z).4934097.4.F y. koja zadovoljavanjem granicnih uslova y' (0) = 0 i yeO) F 2 Fa 2 = 0 ima resenje: FoZ z 1 y(z)=F(T-l+coskz. dobijaju oblike: 2 . medjutim.7. (4.7.7.7. (n =1.9.

58 /1= 1 i koeficijent k kri ticna sila = 2nn / l F K iz koga se za dobija a) b) y 4n2Elmin = ---::--"-"". tj. izbor koeficijentasigurnosti u funkciji karakteristicnog geometrijskog odnosa 4lr / d . (4.. koji se odredjuje kao 1min = d 4 "n 164 kada je ceo poprecni presek ispunjen materijalom.2.49) je Tabela 4. Ako je ldipnjaca napravljena od cevi tada se za d uzima spoljasnji precnik Cd = d 2 )· . AF t '. (4.7.7.5b).v=3+4 ...9.53).2. .v=5 .55)..Fy. minimalnog poprecnog preseka. Ovde ce se navesti jedna preporuka za.dt)71: / 64ako je klipnjaca napravljena od cevi spoljasnjeg precnika d2 i unutrasnjeg precnika d1 " Vee je receno da je v koeficijent sigurnosti Cija usvojena vrednost zavisi ododgovorncisti zadatka kojeg obavlja He.cija Ir Ir redukovana duzina 21 1/2 je vrednost data u tabell 4. 'W~~.6. ito: 1) 41 r ld>50=:.7.9.61) U izrazu (4. Sa ovako odredjenom kriticnom silom maksimalna sila koja sme opterertiti ldipnjacu. iIi 1min == (d..7. Redukovane duzine HC Fmax = 7t 2 E I min vIr 2 (4..7.9.4..OsnG've uljne hidraulike 343 d) KltjJl?!aca i a!indaruk!.9...7.7.57) i (4.9. osim sile F.7. deluje i moment M o ' ~F F tako da je karakteristicni moment koji opterecuje. RezimirajuCi izlozeno 12 prethodnog Odeljka moze se konstatovati da poredjenjem dobijenih resenja za kriticne sile izvijanja .59) vidi se da se kriticna sila moze napisati u jedinstvenom obliku: FK 2 7t E 1min =--2- (4.eJtelli U slucaju da su cilindar i klipnjaea za ostale elemente veza:rii prirubnicama (s1.7..59) Slika 4.7. Ovom prilikon na HC.7.5a) tada He predstavlja gredu obostrano ukljestenu (slA7.W dobija se jednacina elasticne linije A10 y(z) = F(l-coskz)..5.7. Koriseenjem granicnih uslova: I yeO) = y(l) = y'(O) = y'U) = 0 .2 (4. prema (4. 2) 4Irld<50=:. proizvoljni presek grede M = Mo .61) I min je moment inercije povrSine klipnjace. () 4.60) Sematski prikaz oslanjanja u kome je HC~a.y..izrazi (4.7.

koji se obradjuje.1 koji uzima u obzir i sile trenja dabija se precnik Idipa = 267. b) Koliki je stepen korisnosti sistema? c) Kolika je radna zapremilla pumpe po jednom obrtu?.i."J dvosmernog dejstva sa jednostrukom klipnjacom.~ Odrediti snagu pumpe potrebnu za pogon UHS-a. tom prilikom uzeti vrednost stepena sigurnosti v= 5.4-19b. zanemariti.61) za maksimalno opterecenje klipnjace FmB]{ == / g(m+nU dobija se moment inereije povrsine 4/ 2v rg(m+mo) I . Masa platforme i klipa sa klipnjacom je /no == 1000leg. zanemariti.91 i u slucaju kada se vratilo pumpe okrece konstanUllID brojem obrta n=1450° Inl~.1. Promenu mase radnog pJ:"edmeta u toku obrade. Sve lokalne otpore osim razvodnika i filtera.4l1lIl} ..7.l( iznosi d = 'V641 min!"J( = 69.8. Za klipnjacu napravljenu od eevi debljine 8. Ukupnu silu trenja racunati kao 10% od sile tezine. Radni sto se kre. Odrediti: a) precnik eilindra ako je radni pritisak p=5bar. Do =20mm) (1"""/0 h. pre b) S abzirom da je eilindar ukljesten a klipnjaca slobadna to je redukovana duzina HC-a Ir = 2/.7mm. Cije je resenje d 2 =93. Primenom izraza (4. To kretanje izaziva HC (D=40mm. ~.1.4 kg nalazi se predmet. Naizmellicno kretanje radnog stoIa obezbedjuje razvodnik cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu sa sl. moment inereije preseka je 1m in == (d~ -d:)re/64. RESENJE: a) 1z jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip i uvodjenjem faktora f= 1.-'''-'----''mm Ere2 . Problem 4-19. == . ako je llvp:::: 0.344 Osnove uljne hidraulike Problem 4-Jl. spoljasnjeg precnika d 2 i unutrasnjeg Slika PA-iS precnika d] =d2 -28. kao i kineticku energiju fluidne struje. U jednom servisu HCse koristi kao auto-dizaliea koja treba da podigne do visine/=2m automobil mase m=1600kg.ce preko podloge 1 koja ima koeficijent trellja J. mase In =600 kg. tako da se za odredjivanje spoljasnjeg precnika dobija jednacina d~ -(d2 -28)4 -641 min In =0.P. = 0.D = 4/ g(m+mo) U slucaju da je klipnjaca napravljena od punog poprecnog preseka njen precni.3mm. d) Kolika je brzina povratnog hoda ldipa? . takodje. Na radnom stolu rendisaljke mase 1110 = 419. a) U toku radnog hoda savladava se sila rezanja R =3kN brzillom vp = IOem! s. b) precnik klipnjace ako je ona napravljena od punog preseka celika (E == 2· 1011 Pa) i ako je napravljena od cevi deljine zida 8 = 4mm.

odredjuju se zapreminski protoci v\ =.d <2320 -+ !C1 64 ~('-12) A1=0. V 1 =V P --=V 1 D 2 1C 4 d 2 1C 4 V • 2 =V 1C 2 2 d 1C -(D .4-19b RE1ENfE: a) U slucajevima bda je poznato kretanje i opterecel1je izvrsnog organa.2 m/ s u povratnom vodu. od jednaCine ravnotde sila koje delujuna Idip . Prime nom Bernulijeve jednaCil1e za preseke 0-0 i 1-1 dobija se porast pritiska u pumpi: . 5." odredjuje se racini pritisak Pl = 33.'. 1=2m. kao drugo. . m Tj=46.. o 1 234567 'VJ(l/min) Slika P.15bar. dalje.lbar. Ostale poznate velicirie. PolazeCi.Pf=O..3 Pas.. kao prvo. p=865kg/m3 . H=lm.8. odredjlljeprotiv-pritisaku HC-u P2 =-pgH+PA2cr2-"*6. ". Nacrtati clijagram promene brzil1e klipa u toku jeclnog cildl)~.. za preseke 2-2 i 0-0.-D )=V . L=1.~yt-D.j) Pogonslci HC je ukljeilten na-p'.PZ (D' 2 -Do )-4' 1 Z IV? '>". Na osnovu brzil1e kretanja klipa postavljaju se jednaCine kontinuiteta: Slika P. 7. E=HOllpa). Izvrsiti proracun HC-a na izvijanje (v=3.2836. '=Re 1'] .=0.2127.. Sada septimenom Bermilijeve jednacine za povratni vod.6m/s u vodu pod visokim pritiskom i V 2 =1.Pf =51842Pa .45 bar i /}P2 =0.dnjoj prirubnici a klipnjaca je zglobno vezana. su: d'.5.4-19a . p4 0 2 4 2 iz kojih se. koji odgovara duzini preclmeta.' i . tada se proracun URS-a upravo pocinje od izvrsnog organa. dok je maksimalni hod !cEpa.1Q.2m.220bar. IIp=0. D 1C 2 1C F -R +~lg (l7l0 +l7l) = PI-4-.l0 mm. tj. i a potom. koje dajukoeficijente trenja: Re. A.J ("'.P1 = 0. odredjuju brzine strujanja v1=1.0.54l / min i)/2 =.1!. kao sto je i dato u ovom primeru.= pv. Zane mariti sileviskoznog trenja i smatrati da su vremena ubrzanja i kocenja klipa ista. OSl1ove ulj'ne hidraulike 345 e) Odreditivremena radnog i povratnog hocla.:.65 I! min pomocu kOj1h se 1Z dijagrama hiclraulicke karakteristike razvodnika dobijaju paclovi pritisaka 6.

lg(mo+m) ~=J. (D 2 . 3 c) Radna zapremina pumpe je q == r~ / nllvp == 5.E Fmax 2 2 2 6277. h p == 521.pr~ b) I1s =57.6N.4-19c tl =tll +t12 H)3=2tll +(L-211)/vp =12.714 cm /° .4-19a promena kretanja klipa ostvaruje se elektromagnetnim aktiviranjem razvodnika primenommikro-prekidaca.p= PI +pg Ii +!J. 1z zakona kretanja. to u toku rada HC-a ne dolazi do izvijanja. .48<%.226bar v? . ] 1.I) Za ukljesteni cilindar i zglobno vezanu klipnjacu redukovana duzina je Ir =0.346 Osnove uljne hidraulike . 12 Radni hod Povratni hod (m+l7lo )vp .5ms (m+mo)v. I !J. su: t2 ::::t21 H22+123 =2/ 21 +(L-2/2)lv. tako da se za brzinu povratnog hoda dobija v.PI +PA I "dT==33.=9.7 L tako da je maksimaIno dozvoljena sila n2 EImin n 3D.145 . koji daje snagu pumpe p== !J. d) Kako se kolo pumpe okrece konstantnim brojem obrta to je protok kroz pumpu i dalje r/I . vir 64·0. (m+mo)v p 1'.4-19c.06mm . uz koriscenje uslova zadatka tll =t13 i t21 =t23 . Kako je shematski i prikazano na sLP. =V pD2 I(D 2 -D. ~ 25.03s Konacno. ukupna vremena radnog i povratnog hod a.27mm 9. '21 p: 135.2 2F I Slika P. 2 v· leao i duzine na kojima se obavljaju ova kretanja: (m+mo)v~ '] 21'.P. vaii jednaCina kretanja (m+mo)x== pocetnim uslovima xeD) == x(O) = daje zakone kretanja ° F. uz zanemarivanje sila viskoznog trenja. e) U toku ubrzanja (kocenja) kretanja klipa uradnom i povratnom hodu. u kojima su radne sHe: F" ==R+J.)=13.9W. Graficki prikaz kretaI~a klipa u radnom i povratnbm h6du dat je na sl. . koriscenjem uslovax(tll) ==11) x(tll) =v p' x(t21 )==12 i X(t 21 ) == dobijaju se vremena ubrzanja pri radnom'ipovratnom hodu tIl v v.9ms.D.+m) . a on je u povratnom hodu jednak r/I == v.33cm/s .lg(mo.7 Lv S obzirom da je zadovoljen uslov Fmax > F=4kN . koja sa F x(t) == (m+'m ) o /2 F x(t):= Cm+'ino) t 2 (i=1.)n 14..2).

Odrediti stepen korisllosti UHS-a. C.4bar) i razvodllik Cija je hldraulicka karakteristika data izrazom f':.PB-R = 0. RE'SENJE" Za UHS prikazan na sl. v=0.tim iedomibitiod~edjelle" . 4 l5 ==1. UHSse sastoji od: HC-a dvosmernog dejstva sadvostrukom klipnjacom (D=60nun.85).P. Kineticku energiju struje i silu viskozllOg trellja HC-a zallemariti. -E-':::-'-:::'-~-~'-~'-'€~~~~S:::f:::I+'<.' m ! s.k =0. p=900kg!m3. l=2m) uljno-hldraulickog razvodllika (I':"PP-A =f':.5. i povratnom hodu savladava se radlla sila F=12kN brzinom v p =4cm/s. ~ftN.Pj] = O. == 100kN i F2 brzinama vp1 == Semi s i v p2 ' Osim HC-a u UHS-u su ugradjelli: pumpa koja ima porast pritiska 6p == lO.= D k k Ie 1-.uo+C.1 bar ).5.Qstali poznati podaci su: d=25mm. koji imaju zapreminski stepell kOriSllosti l1v = 98 % i masa pokretnih delova m1 = 150 kg i' m2 == 200 kg. Do:::: 80mm). U UHS-u llalaze se dva vertikaiIJa redno povezana HC-a istih dimenzija (D=160mm. ostale lokahle otpore i sUu trellja HC-a zallemariti.m· H Slika P.4-20 .MPa i l1p == 85%.a+2)T vp { 41 . u odnosu:riazadate velicine. 12 == 4 m. Do == 20mm).53%~ Problem 4-21. upravo.Osnove uljne hidraulike 347 Problem 4~20.p == a )/2 (a == 8.4-21 IIp Da bi llfIS bilo odredjeno izrazom (a). .pV]-4-)· (a) SlikaP.47·10-4 m2 !s.5 m.PBR+I':"Pj+P(C.12 ·10-4 bar I (11 min)2). Kineticku i potencijalnu ellergiju fluidne struje.28ml s llHs :::: 80.55 bar) filtera (I':"Pj = 0. Na HC-ima se savladavaju sile F. <. v2]} =596W. v = 1. 2 2 1 t J ' p=~ F+(D -DO)41I':"PPA+f':.:-"'--'1 ~p v' F I. Ostale poznate veliCine su: H=lm. I] =1.Pj2 =O.5m.5bar. 13 =3m.k+A. potrebno je joil pozllavati i velicine v].u == 0.2. V= 104 2 1 =4m.U+8C.v p2 i F2 " One ee. C.4-21 stepen korisllosti je definisan izrazom d 2n l1fIS = (FlV p1 +F2v p2 )/(6.d Odrediti sllagu pumpe i stepell kOriSllOsti UHS-a.0. Na klipnjaci HC-a pri radllom. spojnog cevoyoda (d=10 nun. p=905kg!m3.uo == 1. pumpe (l1 p = 0. !Y. filteri (!Y.

bija .0811 min koji daje u grani B-R razvodnika ~P2 '" a .2. .076 bar. iz jednacine V3 =V. duzine [3' izmedju HC-a V2 = V. odredjuje se brzina strujanja i koeficijent trenja v pl D 2 64 v = .1 = ~P . Bernulijevih jednacina za preseke O-a i d-O . Karakteristieni pritisci u HC-ima odredjuju se iz. 1z jednaCine kontinuiteta VI =Vp1 .94 bar P2. v 3 =v z [I-11 v(n) =1.1 +L\V1 =Vp2 /11v ' dobija se brzina u spojnoj cevi D z' Vz = v 1 .45 -+ A] = 0. 1 llv d ' 1 Re 1 a potom i zapreminski protok V. Definitivno.348 Osnove ulj'ne hidraulike U UHS-u se definisu protoci u spojnim cevima . kao prvo. VPj=vpj-4-' ?? n Vpj =v p /D--D. kada je ree 0 jedn<. i protok V3 = 35.2 dT= 55. sila F2 . Do 2 ..2) gde su vrednosti indeksa i i j prikazane na sl.) =209m/s => ReI =522.~Vl =Vpl I llv .3) protoci izazvani kretanjem klipa . d 2n VI = Vi -4. = 61.( .4-21.55/ / min koji posredstvom hidraulicke karakteristike razvodnika daje pad pritiska u vodu P"A ~P1 = a· VIZ = 3. z \ \ .)4' (j=1. 3 =0.P1 .? . .9995 bar.235 bar .t.V p] Cd) = 1. (j=1.2 + L\f.t. D2 n .8 -+ 11.?:z se do. 1z jednaCine kontinuiteta za spojnu cev. i iz Bernulijeve jednaCineza preseke b-c = (D z -Do)n (P11-4--~ -m1g) = 55.2 =PZ.3 -d-T = 1.191m/s => Rc 3 =297.1 -d-T = 91. I iz jednaCine ravtoze sila Hel PZl 4 z '3 V2 PI.p P .75cm/s.2) i (zapreminski) gubici protoka u HC-ima ~Vj = Vj .PA.vl '" 0.2 = L\p /2 + ~P2 + PA. (i=1.PA.017 bar .16225 i brzina kretanja klipa He 2 vpz =V 2 11 v (dl D)2 =37.2149.1 .5 -+ A =-=01225 ' .Vp j . .tCinama kontinuiteta. odre9juje se iz jednaeine ravnoteie sila koje deluju na klip He:. D 2n [4+/5 v.L\p/1 .P.578 m/ s => Re z = 394. Konacno. treca nepoznata velicina. 11 +/2 v? PJ.701 bar .

Pf =O. a .25 em/ s. Ukupna tezina platforme. D .m2g = 106.lbar) i venti! sigurnosti (kojije u toku normalnog rada platforme zatvoren).091kN .2 CD . Ukupna sila viskoznog trenja u HC-ima je F.-Do )4. ' q e 2. V = 60 mm / s.'~p =5cmJs.d=16mm. ( ' '5/3 = 2 m.Osnove ui..0 3 . iz izraza (a) dobija llHs = 74. sve lokalne otpore osim "zadatih. . U UHS-u nalaze se dva jednaka vertikalna. Ostale poznate velicine su: d=16mm. 1] == 3 m. Kineticku i F . v p L":. a) ZanemarujuCi sileviskoznogtrenja na HCima odrediti snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti sistema. Da bi se obezbedila sinhronizacija kretanja platforme u UHS-u su ugradjena cetiri redno povezana HC-a. 10 =2 in.ne hidraulike 349 D 2n 2 2 n .>* 0. dimenzija D=100mm i Do = 50mm. Hidraulicka J. paralelno povezana. veoma jedn6stavno.0 0.~ 2. ""--11 Slika P.4-22b RESENJE: PonavljajuCipostUpke opisane primerima P.4~19ai P. koja se krece brzinom vp = 4. i klipnjace i cilindra h = 2 !-lm. Za podizanje kontinualnog tereta.] = lkN . izrazenog silom F = 50 kN. I) = 2 m. F2 =P]. zanemafiti. koristi se hidraulicka platforma. HC-a (D= 1OOmm iDa = 56 mm) koji sluze za sinfu6:cizaciju podizanja platforme na kojoj se savladava sila F = 7 kN brzino:ril.4-22a Problem 4-23. (/ poteneijalnu energiju stmje.0 /1 '\:~ ~ 1. 2 '2 -. U. filtera (t.5 /. Poznate velicine su: d o =20 mm.5 1. razvodnik cija je karakteristika -data na dijagramu.62 %.. Osim HC-a u UHS-u su ugradjeni: pumpa (T]p = 89%).4-23b. lljIs == 70. Tom prilikom zanemariti sve lokalne otpore osim razvodnika i Jiltera. p = 800kg / m 3.83 %. odreditLsilu viskoznog trenja u HC~ima: Dobijeni rezultat komentarisati.: .2 -4--P2. Odreditisnagu pumpe i stepen korisnosti UHS-a. . i gubitke 11 spojnim cevima.carakteristika razvodnika data je na dijagramu sa s1.0 V lL 10 ~ 1~ V (llmin) 20 25 30 • Slik~. =3 m. duzina klipova Ip = 100 mm i d~ina procepa izmedju klipnjace i cilindra 1=50mm. tezine G = 9 kN.5 "'. Sada se.4~21 dobijase P = 3000.3W . b) Ako je veliCina zazora izmedju klipa i cilindra. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. P. klipova i klipnjaca je G = 10 kN. Problem 4-22.

5 .n.0 f 0.jne hidraulike Iz=2.0988 .4 = 2." 85 %.l +t'lPt.2. Re z .n.716m/S d koje daju Rejnoldsove brojeve: Rei =943. sa kojom se dobija l1fIS = Fv p / P =72. = 0.7 Re 4 =647.35[1 min posrecJstvoll1 cJijagrama sa sl. Slika PA-23a DalcIe. Sada se iz Bemulijeve jedl1aCine za preseke 01 odredjuje potrebni porast pritiska u pumpi t'lp= Pi +t'lPP_A +t'lPt. 2 . 11 p ·'. v=53·10. Karakteristicni protoci kroz razvodnik v't = vid.4-23b daju pacJove pritisaka L\PP_A = 3 bar t'lPb_R = 1. . 1.5 ~ "'" V. G/I l3=3m.90 bar . d l =d4 ==do ' d 2 =d3 =d. odnosno padovi pritiska usled trenja: "'i "'2 "'3= "'4 t'lPti=p·'A.&~ ~ 2.0678 . D'2_D2 v3 =v P .4 .0 o 10 20 30 40 50 p2 V (Umin) .88 %.(i=1.3 + t'lPt. 2 n.2 =55.17 bar . s tom razlikom 3.1085 0. / 4 = 32.42 bar.1l1 min i V4 = v"d.5 // 3.4) .P. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 2-0 dobija se protiv-pritisak P2 = L\p B-R + t'lp j + t'lPt.6 Re 3 =404.3.5m/s o v2 =vpC~)2 =1.#~ <l 1. p=900kg/m .3bar.5m.=589.5 bar. odnosl1o snaga pumpe P=5488 W.5 ~ 0..0 V 0. a iz jednaCine ravnoteze sila koje deluju na platformu D2n.=1. 3 L\pj=0. iIi onog iz primera PA-21.350 Osnove ul..34m/s.0 // '2 2. v4=2v3(~)2=1. Slika PA-23b sto hiraulicki paralelna veza izmedju cilindara cini da se ovde radi 0 slozenom cevovodu.lildi·v7"12 .1581 == 0.5 . (a) F+G=2[Pi-4--P2 CD -Dohf] odredjuje se pritisak Pl = 51.6 m2 /s REfENJE: a) Postupak rdavanja ovog zadatka je slican sa postupkom izlozenim u primeru PA19a.953m/s . posredstvolll kojih se dobijaju koeficijenti trenja (izraz(2.139»: = 0. l4=2m.--=-2-o:<. / 4 = 47. ponavljajuCi i ovde pomenute posmpke iz odgovarajuCih jednaCil1a kontinuiteta se dobijaju brzine strujanja: Vi =2V2C%)2 =2.

4-24 a) Da bi se u radnorn hodll obavilo zeljeno ktetanje poitebno je podesiti prigusnice Pl i P2 na odgovarajuce padove pritisaka.04 N i Fll . Za istovrerneno savladavanje sila . R + h .P2 ' R = 2 D . R. PI . rnasa pokretnih delova m1 =.53 N i one daju ukupnu sHu viskoznog trer~a u HC-irna Fll =:.p=-aV 2 (a::: 9. 3). pri cemu su: 2 a 1 =:. 2 a2 =:.lp InR I R 2 . =:.i koriste se hidro- cilindri He.5bar.j =:. 99. QR . u ovorn slucaju.~~ Stika P. f:. filteri (f:.500 kg i m2 ::: 400 kg. 2pv'lf.1 b) KoristeCi izraz (4~7.4bar).F. Odrediti vrednosti tih prigusenja.2. i ! P2 ~~~~~. U odnosu na ostale sHe iz jednaCine (a) ova sila je nizeg reda veliCine te je zato.Osnove uljne hidraulike 351 1\1. F2 pI ~ 6. Ovi. PrODlem 4-24.P fl =O.2 izrnedju klipnjace i tela 'cilindra. dok je He 3 horizontalan.2) =:.Pj2 =0. dimenzija Di I Do. 2) odredjuju se sile trenja izmedju klipa i cilindra i ~.f:.1Q.22) F~. 1'0 'If. 2 pvn I Brojne vrednosti ovih sila su: 39.14 N. 2.R2 =:. I R2 -1 (2 InR I R 2 1).Pl = PJ . brzinarna v p. R 'If.1 + FT].J =:. 2(FT]. 10.. ajA]Ji + f\vp (i=l. HC-i se nalaze u slozenorn UHS-u u korne su ugradjeni: razvodnici hidraulicke karakteristike f:. prigusnice i purnpni agregat (l1 p Fl 11 ::: 85%).J =:. (i=l. He l i HC2 su vertikalni.4 bar/(l/rnin)2). 'i2 II'} -1 (2 in' I -1) '2 1'0 P2 ::: 1nrz I 1'0 F~. njeno zanemarivanje opravdano. b) Odrediti hidraulicke karakteristike pumpnog agregata.

S· 10-3 bar / (II min)2) i filteri (t:. D2 = 130mm.26 % . osim na UHK.4-25 i pad pritiska u razvodnilm t:. DO} == 70mm. D3 = 250mm).11 I min.Vp1 +F2vP2 +F. t:. F3 = 130kN . kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. t:. dok se iz jednacine kontinuiteta za radni prostor HC-a . b) V == 121. sve Iokalne otpore osim na UHK.p/J = O. b) stepen korisnosti URS-a. RESENJE: I \ 1 a) Prema zadatim karakteristikama zUpCaste pumpe odredjuje se protok ~ = q /1 Tlvp = 21. Zanemariti: trenje u cevima i HC-ima.65bar . v p1 =5cml s. Tlvp = 0. i c)brzinu povratnog hoda. n == 1450 o /min. F2 == 65kN.p = 114. kao i 1cineticlm i potencijahm energiju strllje. =vp(D3 -D J )nI4+vpD]nI4==vpD 3 nI4 .9. Poznate veliCine su: D1 = 80mm. U1cupna maim klipa i alata za presovanje je m=200kg. D3 = 125mm.ElVJE: a) t:. V. U hidraulickoj presi. P = 27. nalazi se HC koji radi boljeg vodjenja ima dva radna prostora CD1 = 100mm. 2 .783bar. D02 == 50mm. odredjuje se ukupna snaga gubitaka UHS-a koja se pretvara u toplohl Q=M=(l-TlffS)P=7825W. 2 Ukupna sila viskoznog trenja HC-a je FTJ = 2 kN. R ProD/em 4-25. 2 2 .Pl == a r J2 == 3. c) Na osnovu vrednosti stepena korisnosti UHS-a TIffs =(F.409bar. Odrediti: a) radne karakteristi1ce prese (silu i brzinu presovanja). razvodnik sa kvadratnom hidrauliCkom karakteristikorn (a = 8. Poznavanjem ovog protoka dobija se Slika P. v p2 = lOcml s. q = 150m 3/°.352 Osnove uljne hidraulike c) Ako se pri prolaskl. D2 == 100mm.97 i TIp = 0. t:. odrediti koliCinu toplote koju treba odvesti ulju sa rashladnim sistemom koji se nalazi u sklopu rezervoara. v p3 =8cml s.Sbar). Zanema- riti gubitke na lokalnim otporima.p /2 = O.225kW .7 Q = 5477 W. F1 == 50kN. 2 .P P2 ==5.l ulja kroz UHS 30% snage gubitaka. kroz razmenu toplote.1111 min .6bar . DOl = 50mm. RES.vp3)1 P ==71. U UHS-u prese nalazi se pumpa karakteristika 6p= 160bar. leao izvrshi organ.P P1 =21. S obzirom da je zadato da se 70% ove toplote uljem dovodi u rezervoar to ce kolicina toplote koju treba odvesti rashladnim sistemom biti Q = 0. i usled trenja zbog kratkih duzina cevnih deonica. preda okolini a 70% akumulise u rezervoaru.16bar .

4 blar). U cevnim deonicama 0.Masa kHpova i pokretnog dela alata za presovanje je m =: 650 kg.62 bar . mm. 0-2 i 3-0.. pogonjenog HC-ima. b) Orediti hidraulicke karakteristike koje treba da ima prigusnica da bi se sa ugradjenom pumpom realizovalo zeljeno kretanje piese. i iznose: PI =: P2 =:: I:1P-I:1PI -l:1p113 = 155.3. a oni se dobijaju iz Bernulijevih jednacina za preseke 01. Za odredjivanje radne sile HC-a potrebno je poznavati i pritiske u radnom i protivpritisDom prostoru HC-a. iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju naldip dobija se sila presovanja 2 . 3. =: =0. dimenzija DI =: 250 mm. 1z jednacine konti- Duiteta za povratni vod odredjuje se protok . D3 D F=::PI-4-+ P2 C 3 -D j )/f-P3 C -D2)/f-mg-~ =7. q n =: 1800 °/min.0. '3 == 6 m.2.D ol =: 180 rom.16. p =: 900 kg. v =t2 .391/ mm.3 1112 1 s. lY)p) Din 22n 22n _ = 86. tj.34.95. d) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? Sve lokalne otpore. razvodnik sa kvadratnom hidraulickom karakteristikom (a =: 3. brzina presovanja.12. Da hi bio zadovoljen uslov za brzinu stnrjanja cevima v:::. tj.10:-:. .pr II =: ~4r~ I vn .4.~6 mml s. P3 =I:1pz +I:1PIZ =:: 2. Pri dimenzionisqnjucevi voditiracuna da su standardne dimenzije unutrasnjih precnika cevi: 7. 2 2 . Koliki je gubitak snage u prigusnom vodu? c) Odrediti silu presovanja. 4 i 5 zanemariti i glibitke usled . i kineticku i potencijalnu energiju struje zanemariti.82mm/s. je v p =: 5 mm! s.trenja.2.05 % • . di. Konacno. Radi dobrog vodjenja alata pri presovanju koriste se tri HC-a. '2 ::::: 1 m.pr < di' Brojne vredn()sti· k6je se dobijaju ovim postupkom su: .514 bar.014bar. osim u UHK. a) Dimenzionisati precnike di spojnih cevi (i=I. Kretanje klipova izaziva ulmpnusilu trenja FT] = 3 kN.4). nepovratni ventil (6Pnv = 2 bar).. 2m! s potrebno je da se u odnosll na protacul1skiprecnik llsvoji prva veca standardna vrednost.im3 . 2. prigusni ventil i ventil sigurnosti.915kN. V2 =:: vpCD3 -D2 )n/4:::: 15. RESENJE a) Na osnovu zadatog kretanja izvdnog()tgana veoma jednostavno se odredjuju protoci T~ u cevnim deonicama i==l.86).Osnove uljne hidraulike 353 odredjuje brzina klipa. U UHS-u se koriste sIedece UHK: pump a (l:1p = 160 bar . D2 =: 200 mm. Problem 4-26. Na hidraulickoj presi brzina kretanja alata. a zatim i pad pritiska u odgovarajucoj grani razvodnika I:1P2 =:: aT/22 =: 2.22. llv = 20 cm 3 /°. a zatim se dobijaju proracu- nski precnici cevi di.28. 2 vp=::4V. b) c) llfIs = Fv pi Cl:1pV. v p :::: 7.10-3 bar / (l / min)2)./(D32 -D2 )n=9. 6pf2 0. Ostale poznate velicine su: 'I = 5 m. IIp = 0. tako da maksimalna brzina strujanja u njima bude v:::. 2 m/ s.8 bar. filteri (l:1pII = 0.

09 l/min 0 ~ d 3.6942bar. Kruznu testeru precnika Dr == 2. Prolilem 4-27. Hidraulicka testera sluzi za secenje kamena. P2 =: 154.5 m pokrece HM (q '" 0./4 . =: V p D2 1CI 4 =: 9. Ovde treba napomenuti da je proracunorn./:.n ~ dJ.'p=(/:. Medjutirn.2 % . .4-21 dobijaju se karakteristicni pritisci u HC-irna PI=: 155.P nv = 158bar. Kameni biok koji se obradjuje.P3=: 0.722MN . koji zadovoljava radnihod. kada je potpuno otvoren.1. /:.734 bar .. V4 2 7.87 mm => d l == 22mm .4-19a i P.95. c) Ponavljanjem slicnog postupka kao i u primerimaP.jednog koji pokrece kruznu testeru i drugog koji pokrece radni sto.6241 I min .Pp = /:. dobijen precnik cevi d 3 * =: 12 mm. d 2 . te pre rna tome i ovaj precnik treba da bude d 3 =: d l • b) )/5 == q nTjv - forI =: 0. nalazi se na radnom stolu mase ln2 =: 1000 kg koji klizi preko podloge sa koeficijentom trenja !l = 0.2l1° .. mase m1 =: 5000 kg.pr =8.1 d) Tjl!S == 2 2 =: 1. Tom prilikom testera ostvaruje silu rezanja R=120Npostavljenu pod uglom a == 20° U odnosu na vertikalu. ovo nije merodavna vrednost jer u povratnom hodu kroz OVil cev protice koliCina Ii..5W.4311mm =: =: 2 ' ~ dl =: 12mm .pr == lOmm => 12.67rnrn => d 3*= 12I1LTJl => d 3 =: 22mm =: == V pD j 1C/4 2 14. TIl! = 0.pr d4 =: 16mm. lednacina ravnoteze sila za pokretne de love izvrsnih organa daje sHu presovanja D I 1C D2 'It 2 2 1t F=: Pl-4-+ 2pz -4-. U stopu DHS-a koji pogoni kruznu testeru ugradjen je venti} V cija je prevashodna namena za start HM-a:. DRS testere se sastoji od dva dela .P3(D j -DO!)4.92).p .mg -F. V3 =vp (Dj-D o1 )1r.354 Osnove u!jne hidraulike Slika P.Tjv = 0.581/ mi. ? .067bar . a avo kretanje omogucava HC dimenzija D =: 80 mm i Do == 40 mm. /:.'P p )Vs=166.731 I mm ~ d 4 ..P ·qnTlv ITjp) = 81.'Pnv+/:.5mm => V2 .4-26 VI == vpCDI +2Di)1C / 4 == 33. Fv pi (/:.pr == 18. . ali moze da se koristi i za regulisanje broja obitaja HM-a.

v=6·1O.savladava seobrtnimoment M== RDT 12:.:: 0.:: qnlTiv:':: 63.4-27 RESENJE: a) Dva dela UHS-a su naizgled nezavisni. b) Zbog promena parametara rezanja (dubina i posmak.JT= 28592 Pa ( .81) potrebne za pogon radnog stoIa i pad pritiska na· prigusnici kojom se regulise brzina radnog hoda. i silu viskoznog trenja He-a. .:: 2 mml s i da u povratnom hodll duzinu h=2m predje za t=30s.66 bar . dok sila rezanja i dalje ostaje ista) potrebno je promeniti broj obrtaja na 11] :. L=lm.4 Wi pad pritiska ilPHM = P IVTiH :. kiheticku i potencijalnu energijll struje. Ostale poinate veliCine su: 1=9m.s m2 Is. 15 = 1. 3 p=900kg/m . d = 30 mm. ilpr = 0.:: 200 a/min. i tom prilikom se dobija sn~ga PH = MilTCI30=4712.-~) ilPt :. . 2 .Osnove uljne hidraulike 355 a) U slucaju kada se na testeri ostvaruje maksimalni broj obrtaja 11 = 300 °/min (a ventil V je zatvoren) odrediti snagu zupeaste pumpe (TiP] :.:: 48. Brzinom strujanja·· kroz cevovod 4V / d 1t:. U ovom delu UHS-a ugradjen je razvodnik Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a = 0. d L/ Slika P.83) koja je potrebna za pogon ovog dela UHS-a. = 3 m. '3 I.5 bar.489 ml S ostvaruje se laminarni rdim srujanja sa kojim je pad pritiska llsled trenja 2 I+L v A.5m. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe (Tip2 = 0.:: 12 mm. 14 = 1 m.vd Iv ' V == . Zanemariti sve Ioka1ne otpore osim na UHK.161 imin.:: 1. Koliki pad pritiska i protok treba da se ostvate na ventilu da bi se ovaj rdim rada realizovao? c) Deo UHS-a koji sluzi za pogon tadnog stoIa tteba da obezbedi brzinu radnog hoda vp :. 10 = 2 m. medutim. '] = 2 m.:: 150Nm.:: pA.----. Hidromotorom kroz koji protice V:. oni sumedusobno povezani preko opterecenja izvrsnih organa koji sen~lazellnjill1a. d]:.22 bar I (l / min)2. a sto se postiZe otvatanjem ventila V.

. iz Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola.67 em/ s koja daje protok ulja (D Dg) 1t 14= 15.158 bar .5) koje imaju brojne vrednosti V 1 :=: 2. b) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? \ 1 .548 bar. i razvodnik Cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu. +mz)g+Rsinaj = 5777 N. i := 64 Re.05l! min ulja. radnog 2 - stoIa v. Konacno. = v.111 ! min. 11v ~ 1) koji se okrece sa 11 == 400 °1 min ima zadatak savladavanja obrtnog momenta M = 75 Nm. i b'~zine merodavan protok strujanja = 4V. odnosilo padove pritisaka usled trenja Rei =-. dok HC CD = lOOmm.iPi:= pA.. v = 0. S obzirom da je T/.08l 1 min.80 bar.ll/o. 2 I .dT+p)cVdT) =48. YIn = 0.D~) n 14 =0.67 em! s . sto za posledicu ima ugradnju regulacione grane 5 u kojoj je protok Vs = Vj .+J.356 Osnove uljne hidraulike Porast pritiska u pumpi je /lp= IlPHM +Ilp[ +t.L[Cn. dok kroz povratnli grann UHS-a tada protice V3 :.2 = 409 Pa.2 e) Na HC-u se savladava radna sila F = -Reos<X.T/2 :. HM (q = O. Kroz grimu za regulisanje protoka protice Ti"v = Ti" '. Ii v i 2 .357 bar -+ p=.: 14. brzinom Vv = 0. . U UHS-u se nalaze clva redno povezana izvrsna organa HM i HC.5W . AP3 = ar:. b) U novom rezimu rada HM-a zbog promene broja obrtaja menja se protek i iznosi v. Vi i koje daju koeficijente trenja. tako da ce potrebna snaga pumpe biti P = t. V3 = V 4 = 6. Vs := 2. . v 2 =8.446 bar.. Karakteristicni pritisei HC-a su Sada se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednacina dobija porast pritiska u pumpi IIp= P1 + API +APn +AP12:= 16.95.< 2320 vid -+ A.. Problem 4-28. U toku radnog hoda radnom prostoru HC-a je potreban protok nlja 1/2 = v p D 2 n.Pl =49.: r)4 = vP (D 2 ..2579. I -+ !.452 f! min. Do = 50mm) ima zadatak savladavanja sile F = 10 kN.22 ml s .. = T/.. '.5). 1d i2 n ( i=1. ApT~ IYI p 2 =507. dobija se pad pritislea na ventilu /lpv Lv 0 Vv ..pV hl p1 = 6270. i pad pritiska na prigusnici /lp p = PI + AP12 ..Vs = 21.13 ml s .48 II min.j d2 (1=1.89 eml s.'s = 111 q ! YIv = 42.' 4 = 0. = Ap-(Ilp[ + pA. = h! t =6. a) Odrediti radne parametre pumpe. Na osnovu protoka ulja odreduju se padovi pritiska u razvodniku API:= aT~2 = 4. .APtS = 11.9 W. Prj povratnom hodu zahteva se brzina kretanja V.. > V to je za izbor pumpe 2 Ii.495 m! s sa kojom se dobije koefieijent trenja laminamog strujanja A.603/1 min. . dole zbog konstantnosti sile rezanja pad pritiska IlPHM i dalje ostaje isti.

IIp =0. F n:. . p=900kg/m3. sve lokalne otpore osim mi UHK i sHu viskoznog trenja HC-a zanemariti. 3 • / b) c) llHs==(Fvp+Mm)/p:=67.5 -- ! 3. Odrediti kriticnu silu izvijanja i stepen sigurnosti HC-a na izvijanje.1.5 bar.4-28a SIika P. DQ == 50 mm). Y HS =: Prop/em 4-29. sa b) Kada Se razvodnik koji upravija radom HC-a stavi u neutralni poloZaj i time zaustavi protok ulja kroz granu 2.8. 101lpa) su za preostaIe delove sistema zglobno vezani._. P = 5881. v=5·1O..96.0 0. Zanemariti sve lokalne otpore. 14 =15m..0 3. f). l1v =0. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe i silu koja moze da se savladava na klipnjaci HC-a koja se krecebrzinom vp = lOem/s.. i~p == 70. a) U slucaju kada rade oba izvrsna organa a HM.97 kN . kineticku i poteneijalnu energiju struje.5 0. ~~-j . kao i silu viskoznog trenja HC-a.~ 10 20 30 40 50 V (//min) Slilca P.5 W. U UHS-u nalaze se u paralelnojsprezi HM (q == 48 em 1°.2. Radni parametri purnpe su u novorn rezimu isti sa parametrima iz prethodnog dela problema.0 2.9 . Fk == 158.0 1. odrediti moment i broj obrtaja. 13 = 10m. sa kojima radi HM. Za upravJjanje nidom izvrsnim organima koriste se dva ista razvodnika Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a:= 1. v p =85mm/s.4-28b RESENJE' a) Ii' == 40 II min ..:r::i~~b<}= _ 4. ~'p .5 m2 Is.IO-3 bar / (ll min22.5 .85% .1 Fk / F:= 15.58 bar .Pf = 0. 11 =5m.Ostale poznate veliCine su: d = 20mm (za sve eevi).98.Osnove uljne hidraulike 357 e) Cilindar i klipnjaca HC-a (E=2./' .. llH =: 0.5 1. Kineticku i potencijalnu energiju struje. a maksimalna duzina izmedu oslonaca je I == 2m.r 2.seokrece sa n = 1000 °1 min i savIadava obrtni moment M == 100 Nm.0 c .9) i HC (D == 100 mm.<-y /-<f~ V / / / / . (0=41. Is ==lOm. 12 =15m.

'llH ::: 0. D2 :::: 80 mm.. Pri poliranju alat se okrece sa brojemobrta n i translira brzinom v p savladavajuCi obrtni moment M i aksijahlU silu F. .95).5 bar.5bar.. 19=='lm. dok se direktna veza radnog i protiv-pritisnog prostora HC-a koristi za povecanje brzine translatornog kretanja alata.· q2 = 28.93 %.HM-om (q= 60 em3/0 . Da bi se ostvarilo zeljeno .5 °/min. 'llp =0.4°/min . DOl::::: 50 mm. Direktna veza HC-a se koristi zbog dobrog vodjenja illata. SpecifiCni protok HMl je ql :::: 44. . 10 \1= 4 '.83. l8=12m. 'lo==3m. p==900kg/m. /:!"Ptl = Ibar. n =522. == 80 kN i Fz =48 kN istom brzinom v p == 51iliil/4. Ostale poznate velicine su: d = 20 mln(za sve cevi).bi· se zadovoljila sinhronizacija kretanja. 16=lm. trenja na HC-ima. '0:::: 1m.9. P = 9707 W. Do2 ::::: 40 mm) koji savladavajti sHe . 'llp =0. snaga pumpe i stepen korisnosti UHS-a? Koeficijent hidraulicke karakteristike razvodnika je a == 0. 4 5 m1 =80kg. l1 ""'5m. 12=5m. kineticku i potencijalnu energiju struje i sHe viskoznog . 3 -5 . Do = 40 rum).995 bar . Na masini za poliranje. '5=lm. koja sluzi zafinu obradu unutrasnjeg zida cilindricnih cevi. 11v == 0. p==900kg/m 3 . U UHS-u se nalaze dva vertikalna hidrocilindra (Dl == 100 mm. /:!"P = 151. 14=lOm.o. 'llHS = 65.I2l! min .} ---' m -s- 2 RESENJE.2911 min. amasa ovih pokretnih delova je m=lOOkg. 1112 =60kg. Zanemariti sve lokame otpore osim na UHK. /:!"Pf2 ==0. RESENJE: a) V. F::::: 1I2. IZ == 1m. Preko jednog krutog nosaca vrsi se prenos translatornog kretanja sa HC-a na HM i na alat za poliranje. Odrediti specificni protok HM2 da . == 97 . 1 =2m. 13=2m. Fl F2 11Hl ='llH2 =0.29 Nm .4-30 ProDlem 4-31.358 Osnove uljne hidraulike Ostale poznate veliCine su: d == 30 mm(za sve cevi).F. Koliki je broj obrtaja HM-a. ostvaruje se slozeno kretanje alatakoje sesastojiodobrtnog i translatornog kretanja. Da bi se izvdila sinhronizacija kretanja izvrSuih organa koriste se 'dva direktno spregnuta hidromotora ('llvl = 11v2 == 0. 11 == 4m. -4 m 2 I s. 1 =10m.8lkN.17'=12m.98. ProDlem 4·30.0042 bar / (l / min)2. v=5·10 . Obrtno kretanje se realii~je .95) a translatorno sa dva direktno spojena HC~a (D = 60 mID.85. b) M =92. n::::: 1942. Slika P.2 em3. 13 == 10m. P = 28.946 kW. /:!"Pt = 0.

Vp == 251/ min. razvodnik ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a == 5. RESENJE: Protoci radnog fluida kroz HC-e i HM su: V2 ==V p . b.10-3 bar / (l/ min)2 .5 bar). Sa protokom ulja VI pad pritiska na razvodniku je 6pR =aVj2.4 . Takodje zane mariti kineticku i potencijalnu energiju struje i trenje u UHS-u. fi3 VH~ P 2 Y yV2 t-V ~ t-Vvs ~ Slika P.81).Pf{ ="Mro 1VH'ilH' pri cemu je ro = 111C 130 ugaona brzina.4-31. prigusni ventili PI i P2 i ventil sigurnosti Vs.1 otpore osim na UHK zanemariti. v p' M i F) potrebno je izvrsiti reglilisanje 'fada n[o/ min] M[Nm] F[N] Rezim vp[cm/s] UHS-a na ventilima PI. D 2 1C • 2 2 1C • q 11 VI == V2 -V3 ' L\V == VI -VH ' ilVvs == Vp -Vj .5 140 60 800 vs. II p == 0.p/2 == 0. Odrediti hidraulicke 900 b 15 170 65 parametre prigusnih ventic 20 70 1000 200 la i ventila sigurnosti i 1200 I' stepen korisnostiUHS-a za d 200 80 20 parametrepoliranja date u e 20 220 1200 80 tabeli PA-3tL Bve lokalne Tabela P . Karakteristicni .Osnove uljne hidraulike . filteri (Ilp /1 == 0.~V/''l'/kY/% 359 PI. dok je pad pritiska na HM-u 8. U funkciji od izbora parametara poliranja (veliCine: 11. PI YV2 <l=Vi Y~ VI =C> Vpt m DO . V3==v p CD -Do)"4 'VH=='ilv· Iz jednacina kontinuiteta za odgovarajuce racve u UHS-u dobijaju Se protoc! kroz ventile PI. P2 i a 12. redosledno: ..4-31 kretanje u UHS-u su ugradjeni: pumpa (Ilp =120 bat.3 bar. P2 i vs.

PyS TlHs bar 15. i iznose:' P2=/':"pR+/':"pH+6.785 11.7 119.pj2' p\=P2+(mg+F)4/Dgn.7 119. /':"pP2 = /':"pH + Pj2 . 9.448 1 185 C.930 88.816 31.2.690 9.140 66.823 72.7 119.583 0.93 26. Sada se iz odgovarajucih Bemulijevih jednacina dobijaju padovi pritisaka na prigusnim ventilima i ventilu sigumosti: /':"pPI = C.140 11.4-31.P-(Pl + /':"pR + /':"pjl) . 6.08 15.75 \ \ I .103 23.575 13.p .87 20.99 31.2 Na osnovu dobijenih rezultata proracuna sledi da je stepen korisnosti UHS-a mali.Vvs tlPPI 6P P2 /:.azene proracunske vrednosti za zadatih pet rezima poliranja date suu tabeli P. VI Rezim a c. Tr.pvs = 6.448 2.876 88. a sto je posledica velikih prigusenja na regulacionim ventilima.930 119.08 15. odnosno iz jednacine ravnoteze sila zapokretni sklop.V lImin 0.425 11.579 2.220 9220 9220 37.6Pfl ' S obzirom da je snaga pumpe data (P = 6pVp / Tl p ) to sledi da je stepen korisnosti UHS-a TlHS = (Fv p + Mill) / P.349 77.7 119.31 15.03 33.360 Osnove uy'ne hidraulike pritisci u HC-ima odredjuju se iz Bernulijeve jednaCine za povratni vod.4-31.7 b c d e Tabela P.08 % 15.

E.. Hacocbl MocKBa. 'tle6aeBcKH.f"emjJIVNemi iz mehamke jllada sa iZ)lodlil1aiz teor[ie. EYTaeB. 2. Candel S.bHOII ZUOpaBJlllKe. A.fintlma~ stl'. BORDAS.x...!J.. 3Hepnm. KaJIMhIKOBa. Crnojevic c.H. ASkovic. Bnru. OMO. 1986. / ..C. ilOP. C.Ci"l1ojevic c.. Comolet R.!J.H. Kompreson. ZAMM Z. 1990.361 LITERATURA 1. K.C. jJlVb!em~ zadaci Gradjevi)'l~ka knjiga 1990. ASkovic R.. Ciipa60 /. FUOpaBJllllW U CTPO:HH3. 16. Crnojevic C.H.ergy loss in the T-bran. Crnojevic. Hidrattlika . 1990.A. A. 10. C.r. lliB:qrgIGIM. angew. 1989. ABepllH. HBaROB.. MnHaeB.. U lWCOCHble ciJlaHu.. 1986..Kavitacija . . OMO. Masinski fakultet. Theoretical and experimental determinationcoefficients of en. 15.. )KHBOTOBCKHH.entale des flu ides.razl'odmci .eT aJI. Tome J. Knen.. L 1984. 17..AWUlUHOaupouiTieJl. AJIhTllYJIb. 1987.BH. 3. Crnojevic c. MASSON.Elektrohidraulika". Kavitacija.. Cmojevic. u lmjizi "Ridraulika . Crnojevic.. aapOOW-laMllKa. Aerodinamiqlle. 11 gp.aT" MocKEa. Meclr:69(1988) 6.. 1987. Paris. Statique et dyn.A. 11.chs. A. teoriia. pp. Mecaniqu. iio . B. T 564"T 567..5ipomeHKo. Ap3YMaRoB. Beograd. OS/lOl'ihidraulike ipnel/Illtltike.. vlocKBa.CEPAD.0:. Beograd 1986. 1981. PmK.U'-IeClfUX coiipoiThuMeHllJ7. turbomachines. i dr. ]J.. Paris. Beograd. C. n...a llKOJIa. n. Beograd.(UIKe. 5IHbllnH.Felt/la. Dyn. Beograd.. 12. MaIIIllHocTpoeHne. 13.R... Tome U.lJ/ 8 MeciJiHblx zUOpaSJl.. EOJIbllaKOE. Math. 3. B. 7. MocKBa.H. 9. Cal1trak S.Gradjevinska klljiga. 1982.<I>. Pavlovic M..e des flu ides. Turbulence et couchelimite.meumatilct! Ila ala/mill 54-85..c. C60PHUK 3aOa<(. Petkovic Z.!J. 1978. TIOIIOB.ecTBeHcKI. 6. Hidl'tltllilro. 13-19.3. Caktrak S.!J.liUlf ilo zuopa6. 14.A. OMO. Toulouse... C. MarjanovitP. 3. S.amlque desfluides non visqueu.aT.. Cousteix J. 1989.X:. MeTaJIJlypnm. MexaHlllfll JICllc)KociTtli U za3a. B. Re. ma. ArporrpoMI13.rn. Ka8uiTtaLl/. 1987.uu..H. 1984.C. 8. Mecanique experim.amique desfluides reels. 4. ''Hldl'vcilimln'''u knjici "Hidraulilro t]. Fluidl1a tehnika N°l. lOT. Bellisek M.. Cantrak.II. 5.

A. Durst F. I1BaHoB.. Theory and problems offluid dynamics. New York.eeB.. A.C60PflUK 3aOa t t.aT.K. OCflOBbl Mex. Problemes resolus de mecaniquedesjZuides. A.H. Djordjevie V.f. 20. Bm:o.MbcKBa. 24.. Cupa6o 1HllK ilo xuCJpa6. JIoOaqeB. 1987.F. Loh. KpHB'IemW. Paris. M. A..1987.ocTpoeHIIe. CnollIIH. " 28. Circuits hydrauliques-une approcMinergetique.HH.M. 1986.C. Faisandier I. l1p. Beograd.IiI. MocKBa. ro.aT. .. BOWrKYHcKHH" 51... rpaOOBCKnH. BbICma5I IIlKonu. V. TeXI-lLllleCKaR 'iuopoMeXaI-lLlKa. Bordas. ITOlulu:jaHCKnll JI. CTpeMaH...B.1lU'teCKue .eB. 39. Mecanismes oleo-hydrauliques.O:e:i1~I. New York. 1986.afluKil Jlcuc)Kociflu.r.. JIeHIIHrpag.M.Editionde l'Ecole polythnique de Montreal. K. Sasie. 1989.'fpbill1:3p. 1982. TUopoMcxaHL1Ka u ia306aR owwMLlKa . Saljnikov.JICUOKocLuutliaaa. Modern Developments in Gas Dynami~s.E. Krsmanovie. Bm:o.L. KneB. 1983. 22.aIIIKona. MOClma. HaCOCbl Ll HaCOCflble CtUllfl~lILli.. to hydrodynaniicsan. MallHHocTpoeHIIe.O:YHqeBcKnll. and Pelieira IC.P. MaIIlIIHoCTpoeHIIe. 1969. Cy. 1969.. 29. 1986.dwater wave~·. Mehanikafluida. Fluid dynamically caused cycle-to-cycle variations in piston-draven pipe expansion flows. 26. 35.. Laboratories Miami. 31. Mehaute. P.MaUluHbl. B.MocKBa.Duric. TUOpa6.lUlKa. MocKBa. JIeHHHrpag.. fl. Zbliica zadataka iz mehamkefluida. Dillamiku.. R.. <pag. Hughes. Bordas.o.. Lumbroso H. MocKBa."Gradjevinska knjiga.. Schaums outline series.HaYKu.. .PlenurriPress. MocKBa. . Gradjevinska knjiga. EM:o. 1962. TUOpaB.3HeproaToMH3p.. KOHCTaHTHHOB. B.M. 23.DOrdevic. CTpollH3p. 40. 1970..M.. Florida.. H. IA. B.. 21.MocKBa" 1987.Paris.. Hajdin G. 197L 34.el-lWl YeJleMemTt(L"'(.o. M. KYTenoB. Ji:6yxqJa3l-lble LTteT.ASkovie. 38.r. MIIHaeB.. 3HeprH5I. ¢liJIillllIOB..n.. W. An introduction. 33. Lj. B. IT. 1987. '.TuOpa6JlwCa.51. r. McGraw ..c. 19. 1-10 (1992). Experimentsin Fluids 13.. MexaflllK~ . Labonville R.lVL. r. Kapemru. 1975. L L 30.Hill.i l .aT. 25... 3HeproaToMII3p. v.P.1teflURM. 1968. .Beograd.. HacocbI HHaCOCHble CTaHIJ.362 Literatura 18..eJlbqIIK. 3HeproH3gaT.. 36. Brighton.T. 37.O. qyraeB. TuopoMexaHuKa.r. K. 1983. 1983.a llKona.. lO. Fukui K. nlOpa6JlllKa. 1988. KHCeJIeB n. I(rreB. 1980.F. TUopOOUllaMU1(a u {ueUJl006MeH i7pu fiapooopaaoBaHuu.M coilpoiuU6.<P. MocKBa.E. Beograd. CI>eg5IeBCKIf0:. jed/'tominerlz[iJ'hh J'tlUjtllijO Jllllda.11. 32. NaucIia knjiga. weil/l0::mep'ieiflU'teCK02o 06pooY6oBaHLIJl. 1991.1tU leCKU. T. 27.aT. r.

. 1979.: P/ehanika/lttida. Beograd. Oxford. 1980. Gradevinska knjiga... 50. 58. 363 Obradovic. POlI<):J. 54. 44. Cy. . HHTYCOB.. 57.. 3aoawluK UO 2LlopoMexaHuKe OJ1. He. reJ'feI1J"t4 teorija. McGraw-Hill.uida.B. C... Voronjec K..o.R cyooczTipOlnTieJle~l.. O.uLl. Tuopoa3poMe---cm-lUKa. Patemoster C. PUl1lpe i Fentilatod . 1980. Elcspertirlel'!tablo odredivallje ko¢cijenata lokalmlz otpom h'iwita Ilapmv(jemlz od cevmlz segmenata.literatura 41. 53. Clarendon Press.f.o. Saljnikov V. Gradevinska knjiga. BORDAS.aT. Protic. Sasic.. . TuopoMexaHUlca. MocKBa. 1977.UKa. Beograd.H.es desjlll. TUOpaBJ1.N. PelTier J. TaJIHeB. 199146. AapOOUHa. r..o. Zadar. Ouziaux R. B. MocKBa. <DaAAeeB. MOCKBa. 1982.Smith.J..ecTBeHcKHH.. Fluid mechanicsfor hydraulic engineers. 1O. K.. M.temal Fluid Flow.B. M&anique des fluides appliquee. Gand. 48. Z. 1973. 51. MocKBa. New York. 55. 43.5IeBC:rrn:H. 30noToB. AM¢HJIOX:Ii~Il. Gradjevinska knjiga. 1979. Rouse H. B-42. JIeHImrpaA.c. JIeHHHrpa. 1976. Ct5opHUlC3aOa'-l Lio 2uopoaapoMexaHuKe MaliIHHocTpoeHlIe. 1978. Z. Edition Vyncke. ¢e. 1969.. CaMOIrJIOBR'l.occTpoeHHe. B. Mecaniqll. Dover publications. Paris. 1989. CYAocTpoemre. 1980.. A. Boundery layer theory.M. Cyp. Obradovic N... In.. Beograd. Pro tic.c. M.ProblemZ. Beograd. Statika i kinematika.. CTpoHH3.. ee. Nedeljkovic M. 1986.o.. 52.eeB. OOLOBbl Mexm-lUKU JlCllOKOcUiu.MUKa 6eHL71wlJltJ.. 1O. 56.epa.ocTpbelille. CaMo:i!llloBwI...movi tllrbol1laSlila. JIerurnrpap.. 42. 1986. MamI1HOCTpOeHHe.PaA. Ka6wTimiUJl. Pa6I1HOBII'I E. IIaBJIeHKo. r. Cy.ides. JIeHIDITpap. Crnojevic.oc'TpoeHHe. XVII JKTPM.o..f!. 1980.o. BOHTKYHCKHH. MaSinski fakultet.o.. RB... 1979.K.M. l. 49. 45. 47. Schlichting H. Ward . B.B. 5LM.. 1988.

] . .IX.lTafija: str. Beograd 532/533 (075."odna biblioteka Sribije.8) a) Hidraulika ID =: 65041932 \ \ .6(075.[1.(Edicija Mehanika fluida i hidraulicne masine) I Tiraz 500. . ISBN 86-7083-317-4 621. 24 cm. 363 str. [361-363]. .elF' . : graf.Kategorizadja [J puiMRkadji Nal. prikazi .Biblioi. . izd.8) CRNOJEVIC. Cvetlw Klasicna i uljna hidraulika / Cvetko Crnojevic. 1998 (Beograd: Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurskog fakulteta).Beograd: Masinski fakultet Univerziteta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful