US - Statisticke Metode - Praktikum 2010 0

UNIVERZITET SINGIDUNUM
STATISTIKE
METODE
- PRAKTIKUM -
d 2010
SADRAJ
I - DEO
STATISTIKA
1. PRIKAZIVANJE STATISTIKIH PODATAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.1. STATISTIKE SERIJE I TABELE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.2. GRAFIKO PRIKAZIVANJE STATISTIKIH SERIJA . . . . . . . . . . . . . 6
2. SREDNJE VREDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11
2.1. IZRAUNATE SREDNJE VREDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11
2.1.1. Aritmetika sredina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11
2.1.2. Geometrijska sredina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14
2.1.3. Harmonijska sredina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
2.2. POZICIONE SREDNJE VREDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21
2.2.1. Modus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21
2.2.2. Medijana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23
2.2.3. Kvartili. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27
2.3. MERE VARIJACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32
cijent varijacije . . . . . . . . .32
2.4. POKAZATELJI OBLIKA RASPOREDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36
2.4.1. Mera asimetrije i spljotenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36
3. DINAMIKA ANALIZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41
3.1. VREMENSKI INDEKSI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41
3.1.1. Bazni indeksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41
3.1.2. Verini (lanani) indeksi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44
3.2. GRUPNI (AGREGATNI INDEKSI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48
3.2.1. Indeksi koliine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48
3.2.2. Indeks cena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54
3.2.3. Indeks vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60
3.2.4. Indeks trokova ivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62
3.2.5. Indeks plata (zarada) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63
3.2.6. Indeks produktivnosti rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69
3.3. TREND
3.3.1. Linearni trend
3.3.2. Parabolini trend
3.3.3 Eksponencijalni trend
3.4. SEZONSKE VARIJACIJE
3.5. CIKLINE VARIJACIJE
77
77
80
84
90
112
II - DEO
ELEMENTI TEORIJE VEROVATNOE
4. ELEMENTI TEORIJE VEROVATNOE
4.1. VEROVATNOA A PRIORI
4.2. VEORVATNOA A POSTERIORI
4.3. ZBIRNA VEROVATNOA
4.4. SLOENA VEROVATNOA
4.5. USLOVNA VEROVATNOA
4.6. BAJERSOVA VEROVATNOA
4.7. BINOMNA VEROVATNOA
4.8. PUASONOVA VEROVATNOA
4.9. ZAKON VELIKIH BROJEVA
4.9.1. Nejednaina ebieva
4.9.2. Teorema ebiova
4.9.3. Teorema Bernulija
4.10. CENTRALNA GRANINA TEOREMA
4.11. JEDNODIMENZIONALNA PREKIDNA
SLUAJNA PROMENLJIVA
135
5. METOD UZORKA
5.1. VELIINA UZORKA
5.2. OCENE NA OSNOVU UZORAKA
5.3. STATISTIKI TESTOVI NA OSNOVU UZORAKA
5.3.1. Testovi na osnovu T raspodela
5.3.2. Testovi na osnovu F raspodele
5.3.3. Testovi na osnovu 2 rasporeda
140
140
142
150
150
157
169
6. REGRESIJA I KORELACIONA ANALIZA

6.1. LINEARNA I KORELACIONA ANALIZA
6.1.1. Parcijalna korelacija
6.1.2. Korelacija ranga
174
174
179
186
7. STATISTKE TABLICE
189
Literatura
119
119
119
120
121
122
123
125
127
129
129
131
132
133
215
I - DEO
Statistika
1. PRIKAZIVANJE STATISTIKIH PODATAKA

1.1. STATISTIKE SERIJE I TABELE
ZADATAK 1.
Na pismenom ispitu iz statistike 30 studenata dobilo je sledee bodove:
41
70
45
36
65
41
47
70
50
51
77
57
61
84
61
65
87
65
71
91
70
a)
Grupisati podatke u obliku numerike serije
b)
Grupisati podatke u obliku intervalne numerike serije
79
95
81
80
100
95
81
91
100
Reenje:
a)
Za grupisanje podataka u obliku numerike serije uoi se najmanja vrednost obeleija,

a zatim se vrednosti reaju po rastuem nizu u tabeli. Zatim se prebrojavaju koliko se
puta pojavljuju pojedinane vrednosti obeleija pa se te brojke upisuju u tabelu.
Tabela 1. Grupisanje studenata prema broju bodova
Broj bodova
(x)
36
41
45
47
50
51
57
61
65
70
UKUPNO:
b)
Broj studenata
(f)
1
2
1
1
1
1
1
2
3
3
Broj bodova
(x)
71
77
79
80
81
84
87
91
95
100
Broj studenata
(f)
1
1
1
1
2
1
1
2
2
2
30
Za grupisanje podataka u obliku intervalne numerike serije potrebno je odrediti broj

grupnih intervala (K) i irinu tih intervala (i).
Broj grupnih intervala odreuje se Stuges-ovim pravilom pomou formule:
K
1 3, 3 log N
1
a irina intervala pomou izraza:

i
K
K
K
K
X max X min
K
1 3,3 log 30
1 3,3 1, 47712
1 4,8745
5,8745
i
i
K | 6 (intervala)
100 36
6
64
10, 66
6
i | 11 (irina intervala)
Tabela 2. Grupisanje studenata prema broju bodova

Broj bodova (x)
Broj studenata (f)
35-46
47-57
58-68
69-79
80-90
91-101
UKUPNO:
30
ZADATAK 2.
Broj stabala jabuka po domainstvima u jednom naseljenom mestu bio je:
11
15
17
11
10
20
25
10
13
20
16
17
20
25
17
20
11
16
11
25
16
16
20
15
13
a)
Grupisati podatke u obliku numerike serije
b)
15
10
15
16
17
Reenje:
a)
Tabela 3. Grupisanje domainstava prema broju stabala
Broj stabala (x)
Broj domainstava (f)
10
11
13
15
16
17
20
25
3
4
2
4
5
4
5
3
UKUPNO:
30
b)
K
1 3,3 log 30
1 3,3 1, 47712
1 4,8745
5,8745
i
i
25 10
6
15
2,5
6
K | 6 (intervala) i | 3 (irina intervala)
Tabela 4. Grupisanje domainstava prema broju stabala

Broj stabala (x)
10-12
12-15
15-18
18-21
21-24
24-27
UKUPNO:
Broj domainstava (f)

7
6
9
5
0
3
30
ZADATAK 3.
Na 28 parcela zasejano je suncokreta u t/ha:
17
11
7
13
19
11
7
13
19
12
11
17
21
12
11
19
24
14
14
19
24
14
15
24
a)
b)
Izraunati kumulativ ispod i kumulativ iznad
29
15
15
29
Reenje:
a)
K
K
K
K
K
1 3,3 log N
1 3,3 log 28
1 3,3 1, 4471
1 4, 77562
5, 77562
K |6
i
i
i
X
K
29 7
6
3, 6
X
max
min
i|4
Tabela 5. Grupisanje parcela prema zasejanim povrinama
Zasejane povrine (x)

7-10
11-14
15-18
19-22
23-26
27-30
UKUPNO:
Broj parcela (f)

2
11
5
5
3
2
28
3
b)
Kumulativ iznad izraunava se tako to kreemo od n-zbirne frekvencije i oduzimamo

frekvencije najpre prvog, pa zatim svakog narednog intervala do poetne frekvencije:
28, 28-2, 28-2-11, 28-2-11-5, itd
Kumulativ ispod izraunava se tako to se kree od frekvencije poetnog intervala pa
se redom sabiraju frekvencije
2, 2+11, 2+11+5, 2+11+5+5, itd.
Tabela 6. Grupisanje parcela prema zasejanim povrinama
Zasejane
povrine (x)
7-10
11-14
15-18
19-22
23-26
27-30
UKUPNO:
Broj parcela
(f)
2
11
5
5
3
2
28
Kumulativ
ispod
2
13
18
23
26
28
/
Kumulativ
iznad
28
26
15
10
5
2
/
ZADATAK 4.
U jednom plasteniku 27 radnika ubralo je povra u kilogramima za 8 asova rada.
34
41
41
41
47
61
47
34
47
51
75
79
61
78
81
65
91
65
a) Grupisati podatke u obliku intervalne numerike serije

b) Izraunati kumulativnu frekvenciju u procentima
Reenje:
a)
K
K
K
K
K
1 3,3<log N
1 3,3<log 27
1 3,3<1, 43136
1 4, 7235
5, 7235
K |6
i
i
i
X
K
92 34
6
9, 66
X
max
min
i | 10
4
71
92
75
79
65
91
81
47
51
Tabela 7. Grupisanje radnika prema koliini ubranog povra

Ubrano povre (x)
34-43
44-53
54-63
64-73
74-83
84-93
UKUPNO:
b)
Broj radnika (f)

5
6
2
4
7
3
27
Kumulativna frekvencija u procentima izraunava se po obrascu:

Kumulativna frekvencija u %
Za prvi interval:
kumulativna frekvencija
< 100
f
5
< 100 18,52% ;
27
Za drugi interval:
11
< 100 40, 72% ; itd.
27
Tabela 8. Grupisanje radnika prema koliini ubranog povra

Ubrano povre
(x)
34-43
44-53
54-63
64-73
74-83
84-93
UKUPNO:
Broj radnika
(f)
5
6
2
4
7
3
27
Kumulativna
frekvencija
5
11
13
17
24
27
/
Kumulativna
frekvencija u %
19
41
48
63
89
100
/
ZADATAK 5.
Potronja mleka u 24 domainstva u litrima iznosila je:
17
9
7
9
9
7
9
10
9
20
12
9
24
12
14
30
14
15
30
15
15
a)
b)
Izraunati relativnu i kumulativnu frekvenciju u procentima
Reenje:
a)
K 1 3,3<log N
K 1 3,3<log 24
K 1 3,3<1,3802
K 1 4,55469
K 5,55469
K |6
i
i
i
X
K
30 7
6
3,83
X
max
min
i|4
5
13
13
17
b)
Tabela 9. Domainstva prema potronji mleka
Potronja
mleka (x)
7-10
11-14
15-18
19-22
23-26
27-30
UKUPNO:
Broj
domainstava (f)
7
6
5
3
1
2
24
Kumulativna
frekvencija
7
13
18
21
22
24
/
Relativna
frekvencija u %
29
25
21
13
4
8
/
Kumulativna
frekvencija u %
29
54
75
87
92
100
/
1.2. GRAFIKO PRIKAZIVANJE STATISTIKIH SERIJA

ZADATAK 6.
U jednom trgovinskom preduzeu u toku jednog dana ostvaren je promet po prodavnicama:
Promet (Xi)
40-50
50-60
60-70
70-80
80-90
90-100
100-110
110-120
Broj prodavnica (fi)
12
15
10
Seriju prikazati u obliku:

a)
Histograma frekvencija
b)
Poligona frekvencija
c)
Poligona kumulativnih frekvencija
Reenje:
Tabela 10. Promet po prodavnicama u 103 din.
Promet (Xi)
40-50
50-60
60-70
70-80
80-90
90-100
100-110
110-120
UKUPNO:
Kumulanta
Broj
prodavnica
(fi)
6
12
15
10
8
9
7
4
71
6
Rastua
Opadajua
6
18
33
43
51
60
67
71
/
71
65
53
38
28
20
11
4
/
a)
Slika 1. Ostvaren promet po prodavnicama

(histogram frekvencija)
b)
Slika 2. Promet po prodavnicama (poligon frekvencija)
c)
Slika 3. Poligon kumulativnih frekvencija
ZADATAK 7.
Utroeno radnih asova po pogonima za izradu tri proizvoda je:
POGONI
II
III
IV
VI
Proizvod A
Proizvod B
Proizvod C
Seriju grafiki prikazati u obliku:

a)
Histograma frekvencija
b)
Poligona frekvencija
c)
Polulogaritamskog dijagrama
Reenje:
Tabela 11. Utroeno radnih asova po pogonu
POGONI
Proizvod A
Proizvod B
Proizvod C
asovi
(Xi)
Log Xi
asovi
(Xi)
Log Xi
asovi
(Xi)
Log Xi
0,47712
0,77815
0,60205
II
0,30103
0,47712
0,69897
III
0,60205
0,69897
0,30103
IV
0,47712
0,30103
0,60205
0,60205
0,47712
0,47712
VI
0,30103
0,60205
0,47712
a)
Slika 4. Utroeno radnih asova po pogonu (histogram)

8
b)
Slika 5. Utroeno radnih asova po pogonu (poligon)

c)
Slika 6. Utroeno radnih asova po pogonu

(polulogaritamski dijagram)
ZADATAK 8.
U jednom plasteniku proizvedeno je povre:
Vrsta povra
Koliina
Krompir Graak Luk

850
610
Seriju prikazati:
a)
Histogramom frekvencija
b)
Strukturom kruga
9
530
Kupus Boranija
730
680
Reenje:
Grafiki prikaz u obliku histograma
Slika 7. Koliina proizvedenog povra
b)
Grafiki prikaz u obliku strukture kruga

850
850
<100 25% D1
<360q | 90q
3400
3400
610
610
<100 17,94% D 2
<360q | 65q
Graak:
3400
3400
530
530
Luk:
<100 15,58% D 3
<360q | 56q
3400
3400
730
730
Kupus:
<100 21, 48% D 4
<360q | 77q
3400
3400
680
680
Boranija:
<100 20% D 5
<360q | 72q
3400
3400
Krompir:
Slika 8. Koliina proizvedenog povra
10
2. STATISTIKA ANALIZA
2.1. IZRAUNATE SREDNJE VREDNOSTI
2.1.1. Aritmetika sredina
a) Prosta aritmetika sredina
ZADATAK 9.
Prinos povra na 8 parcela iznosio je u kilogramima
820; 750; 840; 780; 720; 630; 680; 590.
Izraunati prosean prinos povra na osam parcela.
Reenje:
n
X
X
xi
i 1
x1 x 2 x 3 x 4 x 5 x 6 x 7 x8
8
820 750 840 780 720 630 680 590

8
726, 25
5810
8
726, 25
Odgovor: Prosean prinos povra na 8 parcela je 726,25 kilograma

ZADATAK 10.
Za osmoasovno radno vreme 10 radnika spakovalo je kutije sa kafom:
52; 58; 60; 48; 53; 65; 74; 76; 59; 64.
Izraunati prosean broj spakovanih kutija sa kafom u uzorku od 10 radnika.
Reenje:
X
60,9; kutija
ZADATAK 11.
U jednom industrijskom pogonu 10 radnika imalo je radni sta:
15,2; 10,3; 8,4; 5,8; 12,2; 16,1; 6,5; 11,6; 10,8; 9,2.
Izraunati prosean radni sta u uzorku od 10 radnika.
11
Reenje:
X
10, 6 > godina @
ZADATAK 12.
U jednoj tampariji 8 radnika primilo je plate u jednom mesecu u dinarima:
850,6; 1100; 2340,5; 1800,4; 2100; 3650; 3460; 3100.
Izraunati prosenu platu u uzorku od 8 radnika.
Reenje:
X
2300 > dinara @
b) Ponderisana aritmetika sredina

ZADATAK 13.
U uzorku od 130 domainstava mesena potronja mlenih proizvoda iznosila je:
Potronja u kg. (X):
12
18
10
11
13
Broj domainstava (f):
10
20
32
15
21
11
21
Izraunati prosenu mesenu potronju po domainstvu. Ip 111,19%

Reenje:
Tabela 12. Potronja mlenih proizvoda
Potronja u Kg (Xi)
6
12
18
10
11
8
13
Broj domainstava (fi)

10
20
32
15
21
11
21
7
f
i
i 1
UKUPNO:
n
Xi fi
i 1
n
fi
i 1
1618
130
130
Xi < fi
60
240
576
150
231
88
273
7
Xi f
i
i 1
1618
12, 45
Prosena meseina potronja mlenih proizvoda po domainstvu je 12,45 kg.

12
ZADATAK 14.
Merenjem mase 150 komada kifli u uzorku od 100 grama dobijene su vrednosti:
Masa u gr. (Xi):
98
99
97
100
Komada (fi):
25
80
15
30
Izraunati prosenu masu kifle.

Reenje:
X
98,8 [ gr.]
ZADATAK 15.
Ispitivanje vrstoe elika u uzorku proizvedenog u jednoj eliani dalo je sledee rezultate:
Optereenje u kg / cm 2 ( X ) :
4,5-6
6,5-8
8,5-10
10,5-12
15
35
21
Broj proba (fi):

Izraunati prosenu vrstou elika.
Reenje:
Tabela 13. Ispitivanje vrstoe elika

Optereenje u
kg / cm 2 ( X ) :
Broj proba
(fi):
Razredna sredina
(Xi)
Xi fi
4,5-6
6,5-8
8,5-10
10,5-12
8
15
35
21
5,25
7,25
9,25
11,25
42
108,75
323,75
236,25
fi 79
UKUPNO:
4
Xi fi
i 1
fi
710, 75
79
Xi fi
710, 75
8,99
i 1
Prosena vrstoa elika u uzorku od 79 proba iznosi 8,99 kg / cm 2 .

ZADATAK 16.
Raspored 60 radnika u uzorku prema uinku o montai monitora za kompjutere je:
Uinak (kom.) (X):
115-120
121-126
127-132
133-138
139-144
Broj radnika (f):
14
15
13
10
Izraunati prosean uinak montae.

13
Reenje:
X
129,8 [ komada]
ZADATAK 17.
Raspored 300 domainstava u uzorku prema mesenoj potronji brana u kg. je:
Mesena potronja
brana (Xi):
Broj domainstava (fi):
15-19
19-23
23-27
27-31
31-35
35-39
39-43
43-47
40
28
30
98
51
29
16
Izraunati prosenu mesenu potronju brana.

Reenje:
X
28, 773 [kg ]
2.1.2. Geometrijska sredina

a) Prosta geometrijska sredina
ZADATAK 18.
Proizvodnja toaletnog sapuna u jednoj fabrici po godinama bila je:
Godine:
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
Proizvodnja u 000 kom.
75
98
135
161
205
236
285
Izraunati geometrijsku sredinu.

Reenje:
Tabela 14. Radna tabela za izraunavanje geometrijske sredine

(Xi) Proizvodnja u 000 kom.
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
75
98
135
161
205
236
285
1,87506
1,99123
2,13033
2,20683
2,31175
2,37291
2,45484
UKUPNO:
15,34295
log G
log G
G
log Xi
Godine:
i 1
log X i
n
15,34295
7
2,19185
2,19185
G 155,543
Prosena proizvodnja toaletnog sapuna u toku 7 godina iznosi 155,543 komada.

14
ZADATAK 14.
Na 6 radnih mesta u jednoj eliani ostvarena je vrednost proizvodnje u 105 dinara.
Radno mesto:
Vrednost proizvodnje (Xi):
1
45
2
58
3
69
4
64
5
83
6
91
Izraunati geometrijsku sredinu

Reenje:
5
dinara].
ZADATAK 15.
Produktivnost kod 8 radnika u komadima po radniku iznosila je:
Radnik:
Proizvodnja u komadima (Xi): 35 47 21 28 16 39 41 45

Izraunati geometrijsku sredinu
Reenje:
32, 051 [komada].
b) Ponderisana geometrijska sredina

ZADATAK 16.
U 100 na sluajan nain izabranih domainstava dobijen je raspored prema mesenoj
potronji mesa u kg:
Potronja (Xi):
5
25
8
18
12
10
15
19
18
15
20
8
25
5

Reenje:
Tabela 15. Radna tabela za izraunavanje ponderisane geometrijske sredine
Potronja mesa u kg.
(Xi)
5
8
12
15
18
20
25
UKUPNO:
Broj domainstava
(fi)
25
18
10
19
15
8
5
fi 100
15
log Xi
fi log Xi
0,69897
0,90309
1,07918
1,17609
1,25527
1,30103
1,39794
17,47425
16,25562
10,79180
22,34573
18,82908
10,40824
6,98970
103,09442
f <log Xi
i
log G
i 1
i 1
log G
G
103, 09442
1, 03094
100
1, 03094
G 10, 738
Prosena potronja mesa u 100 domainstava tokom jednog meseca je 10,738 kg.
ZADATAK 17.
Na sluajan nain izabrano je 150 seoskih domainstava u kojima je prinos rai u t/ha bio:
Prinos rai u t/ha (Xi): 3,5-5,5 5,5-7,5 7,5-9,5 9,5-11,5 11,5-13,5
26
20
58
35
11
Reenje:
Tabela 16. Radna tabela za izraunavanje ponderisane geometrijske sredine
Prinos rai u
t/ha (Xi)
3,5-5,5
5,5-7,5
7,5-9,5
9,5-11,5
11,5-13,5
UKUPNO:
Broj domainstava (fi) Razredna sredina Xi

26
20
58
35
11
fi
4,5
6,5
8,5
10,5
12,5
/
150
log Xi
fi < log Xi
0,65321 16,98346
0,81291 16,25826
0,92942 53,90629
1,02118 35,74162
1,09691 12,06601
/
134,95564
f <log Xi
i
log G
i 1
fi
134,95564
150
0,89970
i 1
G
G
0,89970
7,938
Prosean prinos rai po jednom domainstvu je 7,938 t/ha.
ZADATAK 18.
Kontrolom 120 paketa od po 100 komada crepova broj oteenih crepova bio je:
Broj oteenih crepova (Xi):
Broj paketa (fi):
0
15

16
1
10
2
32
3
26
4
14
5
11
6
8
7
4
Reenje:
2, 5 [crepova]
ZADATAK 19.
Vrednost investicija u 106 dinara u 40 pogona za proizvodnju nametaja bio je.
Vrednost investicija (Xi): 325-355 355-385 385-415 415-445 445-475 475-505
7
12
6
8
4
3
Broj pogona ( ):
Izraunati prosenu vrednost investicija po pogonu metodom geometrijske sredine.
Reenje:
397[106 dinara]
ZADATAK 20.
U fabrici za proizvodnju automobila za 8 asova radnog vremena 100 radnika ugradilo je
sledei broj motora:
Broj motora (Xi):
11
15
Broj radnika ( ):
25
12
15
28
11
Izraunati prosean broj ugraenih motora po jednom radniku metodom geometrijske sredine.
Reenje:
G=8,26 [komada motora].
2.1.3. Harmonijska sredina

a) Prosta harmonijska sredina
ZADATAK 21.
U 4 preduzea utroeno je asova za proizvodnju jedinice proizvoda:
Preduzea:
Utroeno asova (Xi):
I
45
II
25
Izraunati prosenu produktivnost rada u ova 4 preduzea.

Reenje:
H
n
n
i 1
1
x1
1
X1
1
x2
1
x3
1
x4
1
45
4
1
1
25 38
1
43
17
III
38
IV
43
4
0, 0222 0, 04 0, 0263 0, 0233
35, 77
4
0,1118
35, 77
Prosena produktivnost rada u ova 4 preduzea je 35,77 asova.

ZADATAK 22.
U 6 meseci prodajna cena poreta bila je u 103
Meseci:
Cena (Xi):
I
25
II
28
III
31
IV
36
V
41
VI
45
Izraunati prosenu cenu poreta za 6 meseci.

Reenje:
32,93[103 dinara]
ZADATAK 23.
U jednom selu na 500 stanovnika dolazi 10 traktora, u drugom 8, u treem 9, u etvrtom 11 a
u petom 13.
Sela:
Broj traktora (Xi):
I
10
II
8
III
9
IV
11
V
13
Izraunati prosean broj traktora u ovih 5 sela.

Reenje:
9,92 [Traktora]
ZADATAK 24.
Pet radnika u proizvodnji koulja su za 8 asova rada proizveli:
Radnik:
Broj koulja (Xi):
I
25
II
32
Izraunati prosean utroak vremena za izradu koulja.

Reenje:
Za 8 asova rada radnici su pojedinano utroili minuta:
I
radnik 8 60 25 19, 20 minuta
II radnik 8 60 32 15 minuta
III radnik 8 60 38 12, 63 minuta
IV radnik 8 60 46 10, 43 minuta
V radnik 8 60 50 9, 6 minuta
18
III
38
IV
46
V
50
5
1
1
1
1
1

19, 2 15 12, 63 10, 63 9, 6
5
H
12,57
0,3976
5
0, 052 0, 0666 0, 0791 0, 0958 0,104
Proseno vreme izrade jedne koulje iznosi 12,57 minuta.
b) Ponderisana harmonijska sredina

ZADATAK 25.
Na jednom prodajnom mestu prodato je meda u Kg po ceni:
Med u kg (fi):
50
150 120
80
Cena u din. (Xi): 210 250 280 310

Izraunati srednju kupovnu mo dinara izraenu cenom 1 kg meda.
Reenje:
n
fi
i 1
n
fi
Xi
i 1
50 150 120 80
50 150 120 80

210 250 280 310
400
0, 238 0, 6 0, 428 0, 258
400
1,524
262, 467
Prosena cena meda je 267,467 dinara po jednom kilogramu.
ZADATAK 26.
U jednom vonjaku 60 radnika je za 8 asova ubralo ljiva u kilogramima:
ljive u kg (Xi):
Broj radnika (fi):
120-130 130-140 140-150 150-160 160-170 170-180 180-190

5
12
15
12
Izraunati prosenu koliinu ubranih ljiva u kilogramima za 8 asova rada, primenom harmonijske sredine.
Reenje:
Radna tabela za izraunavanje:
19
Tabela 17. Ponderisane harmonijske sredine

Ubrane ljive
u kg (Xi)
Broj radnika
(fi)
Razredna sredina (Xi)
fi
Xi
120-130
125
0,04
130-140
135
0,044
140-150
145
0,021
150-160
12
155
0,077
160-170
15
165
0,091
170-180
175
0,04
180-190
12
185
0,065
0,378
fi 60
/
H
60
158, 730
0,378
Za 8 asova rada 60 radnika proseno je ubralo 158,730 kilograma ljiva.

ZADATAK 27.
Potronja elektrine energije u KWh u toku jednog meseca kod 50 domainstava iznosila je:
Utroak struje
(Xi):
Broj domainstava
(fi):
100-250
250-400
400-550
550-700
700-850
850-1000
15
10
Izraunati prosenu potronju elektrine energije po domainstvu metodom harmonijske sredine.

Reenje:
H
417, 014[ KWh]
ZADATAK 28.
U jednom rudniku olova prva brigada od 25 rudara za jednu tonu iskopane rude utroi 51
minut, druga od 35 rudara 49 minuta, trea od 45 rudara utroi 31 minut, a etvrta od 50 rudara utroi 21 minut.
Koliko je proseno utroeno vreme po jednoj toni iskopanog olova.
Reenje:
H
30, 77 [minuta/t]
20
2.2. POZICIONE SREDNJE VREDNOSTI

2.2.1. Modus
ZADATAK 29.
Na jednom fakultetu visina studenata i broj studenata bio je:
Visina studenata (Xi):
Broj studenata (fi):
165
85
170
160
175
210
180
190
185
36
190
12
Izraunati (oitati) modus.

Reenje:
Mo 175[cm]
Najea visina studenata je 175 cm.

ZADATAK 30.
U fabrici za proizvodnju soli 160 radnika primilo je plate u dinarima:
Plate u dinarima (Xi):
Broj radnika (fi):
750
20
800
38
980
35
1100
42
1150
15
1200
10
Izraunati (Mo) najeu platu.

Reenje:
1100 [dinara]
ZADATAK 31.
Proverom pakovanja okolade mase 100 grama na sluajan nain izabranih 150 okolada dobijen je raspored:
Masa u gr (Xi):
Broj okolada (fi):
96
15
97
7
98
42
99
58
100
25
101
3
Reenje:
99 [grama]
ZADATAK 32.
U 50 prodavnica meovite robe ostvaren je dnevni promet u 103 dinara.
Promet (Xi):
Broj prodavnica (fi):
15-25
5
25-35
6
Utvrditi najei promet ( Mo ) po prodavnici.

21
35-45
28
45-55
8
55-65
3
Reenje:
x1
Tabela 18. Radna tabela za izraunavanje modusa:
( f2
( f 2 f1 )
f1 ) ( f 2
Promet u 103 (Xi)
Broj prodavnica (fi)
15-25
25-35
35-45
45-55
55-65
5
6
28
8
3
f3 )
35
(28 6)
10
(28 6) (28 8)
35
22
22
10 35
*10
22 20
42
35
f2
28
f1
f3
i 10
35 0,5248*10
35 5, 248
40, 248
Najei promet po prodavnici je 40, 248*103 dinara.

ZADATAK 33.
Raspored 100 domainstava prema visini mesenih prihoda u dinarima je:
Meseni prihodi u
dinarima (Xi)
4500 - 5000
5000 - 5500
5500 - 6000
6000 - 6500
6500 - 7000
Broj domainstava
(fi)
16
20
35
18
11
Utvrditi najei meseni prihod po domainstvu.

Reenje:
5734, 375 [dinara]
ZADATAK 34.
U jednoj fabrici duvana 160 radnika spakovalo je za 8 asova rada sledei broj boksova cigareta.
22
Broj boksova (Xi)
Broj radnika (fi)
50-100
100-150
150-200
200-250
250-300
300-350
40
35
25
42
10
8
Utvrditi najei broj spakovanih boksova cigareta

Reenje:
217, 35 [boksova]
2.2.2. Medijana
a) Negrupisani broj podataka (prosta serija)
ZADATAK 35.
U jednom mesecu 7 studenata primilo je stipendije u dinarima:
2500, 3400, 3200, 2800, 2100, 3600, 3100
Odredi medijanu.
Reenje:
2100
2500
2800
3100
3200
3400
3600
X1
X2
X3
X4
X5
X6
X7
Mesto medijane ( Me ):
Me
xn
x7
x8
x4
Me 3100
Polovina studenata primilo je stipendije manje od 3100 dinara a polovina vee.

ZADATAK 36.
Merenjem 9 kutija laka za parket dobijeni su rezultati:
990, 1000, 995, 1009, 998, 1000, 996, 1005, 1006.
Utvrditi medijanu ( Me ).
Reenje:
1000 [grama]
23
ZADATAK 37.
Na jednoj farmi 11 ovaca u toku jednog dana dalo je mleko u litrima:
5, 8, 7, 6, 9, 6, 4, 8, 7, 5, 8.
Odredi medijanu.
Reenje:
Me
7 [litara]
ZADATAK 38.
U 10 domainstava mesena potronja hleba u kilogramima iznosila je:
29, 30, 28, 31, 32, 35, 34, 37, 39, 40
Odredi medijanu.
Reenje:
33 [kilograma]
Grupisani podaci (sloena serija)

- Neintervalna numerika serija ZADATAK 39.
Na zelenoj pijaci prodano je 895kg krompira po cenama i to:
Cena din/kg (Xi):
Prodano (fi):
25
65
31
160
32
310
35
230
38
90
Izraunati medijanu.
Reenje:
Radna tabela za odreivanje medijane:
Tabela 19.
Cena din/kg (Xi)
prodato (fi)
kumulanta
25
31
32
35
38
40
Ukupno
65
160
310
230
90
40
895
65
225
535
765
855
895
/
24
40
40
Mesto medijane
fi
i 1
895
2
447,5
32 [dinara]
Polovina prodatih jabuka je po ceni nioj od 32 dinara, a druga polovina je prodata po ceni
vioj od 32 dinara.
ZADATAK 40.
Na sluajan nain izabrano je 160 domainstava koji su imala mesenu potronju mleka
u litrima:
Potronja mleka (Xi):
15
10
18
15
25
21
28
51
31
30
35
33
Izraunati medijanu.
Reenje:
Me
28 [litara]
ZADATAK 41.
U est uzastopnih dana 140 prodavnica bele tehnike prodato je friidera:
Prodato friidera (Xi):
3
4
4
21
5
42
7
30
8
25
9
18
Izraunati medijanu.
Reenje:
7 [friidera]
- Intervalna numerika serijaZADATAK 42.

Prinos jema na 39 parcela u t/ha iznosio je:
Prinos (Xi):
Broj parcela (fi):
3-5
6
5-7
7
Odrediti medijanu.
25
7-9
10
9-11
11
11-13
3
13-15
2
Reenje:
Tabela 20. Radna tabela za izraunavanje medijane:
x2
w2
Broj parcela ( )
Kumulanta rastua
3-5
5-7
7-9
9-11
11-13
13-15
Ukupno
6
7
10
11
3
2
39
6
13
23
34
37
39
/
fi
x1
w1
fi
Mesto Me
Me 7
Prinos t/ha (Xi)
39
19,5
2
9 7
19,5 13
23 13
2
*6,5 8,3
10
Me 8,3
Polovina parcela ima prinos jema manji od 8,3 t/ha, a polovina parcela prinos vei od 8,3 t/ha.
ZADATAK 43.
U jednom preduzeu 50 radnika imalo je godine starosti:
Godine (Xi):
Broj radnika ( ):
18-23 23-28 28-33 33-38 38-43 43-48 48-53

8
10
Izraunati medijanu.
Reenje:
33, 27 [godina]
ZADATAK 44.
Na sluajan nain izabrano je 30 domainstava prema broju dece:
Broj dece (Xi):
0-1
1-2
2-3
3-4
4-5
5-6
Broj domainstava ( ):
12
Izraunati medijanu.
Reenje:
2, 45 [dece]
26
ZADATAK 45.
U jednoj banji izabrano je na sluajan nain 100 turista i popisan broj dana boravka:
Broj dana (Xi):
Broj turista (fi):
5-8
18
8-11
9
11-14
10
14-17
40
17-20
15
20-23
8
Izraunati medijanu.
Reenje:
15, 01[dan]
2.2.3. Kvartili
- negrupisani podaci
ZADATAK 46.
Na sedam stabala oraha ostvaren je prinos u kilogramima:
30, 26, 31, 45, 37, 40, 42
Izraunati kvartile Q1 i Q3 .
Reenje:
Rastui niz podataka je: (neparan broj podataka)
26
30
31
37
40
42
45
x1
x2
x3
x4
x5
x6
x7
Mesto prvog kvartila Q1 :

Q1
xn
x7
Q1
x2
30
Jedna etvrtina (25%) stabala ima prinos 30 kilograma i manje.

Mesto treeg kvartila Q3
Q3
x3( n
1)
x3(7
1)
x6
42
Tri etvrtine stabala (75%) oraha ima prinos 42 kilograma i vie.

ZADATAK 47.
U jednom preduzeu 9 radnika primilo je platu u hiljadama dinara:
10, 21, 15, 12, 28, 24, 23, 31 i 30.
Izraunati kvartile: prvi ( Q1 ) i trei ( Q3 ).
27
Reenje:
Q1 13,5 [hiljada dinara]
Q3
29 [hiljada dinara]
ZADATAK 48.
Na deset parcela ostvaren je prinos jema u t/ha:
56, 41, 50, 45, 75, 59, 60, 83, 78, 80.
Izraunati prvi ( Q1 ) i trei kvartil ( Q3 ). (paran broj podataka)
Reenje:
Rastui niz podataka je:
41
45
x1
x2
50
56
59
60
75
78
80
83
x3
x4
x5
x6
x7
x8
x9
x10
x3,5
45 50
2
Mesto prvog kvartila ( Q1 ):

Q1
Q1
xn
xn
x10
x10
x2,5
50 56
2
47,5 53
2
50, 25
Jedna etvrtina (25%) parcela imala je prinos jema 50,25 t/ha i manje.
Mesto treeg kvartila ( Q3 ):
Q3
Q3
x3 n
x3 n
x3*10
4
x3*10
2
x7,5
x8,5
2
75 78
2
78 80
2
76,5 79
2
77, 75
Tri etvrtine (75%) parcela imalo je prinos 77,75 t/ha i vie.

ZADATAK 49.
U deset prodavnica u toku jednog dana prodato je integralnog hleba u kg:
300, 275, 410, 310, 170, 251, 401, 320, 260, 250
Izraunati prvi kvartil ( Q1 ) i trei kvartil ( Q3 ).
Reenje:
Q1
253[kg ]
Q3
337, 75[kg ]
28
- Numerika serija sa grupisanim podacima

a) Neintervalna
Zadatak 50.
Prodajna cena jednog artikla u 25 prodavnica iznosila je:
Cena u dinarima (Xi):
1250
7
2610
5
3400
4
4100
3
4600
4
Izraunati:
a)
kvartile Q1 i Q3
b)
interkvartilnu razliku
Reenje:
Tabela 21. Radna tabela za izraunavanje kvartila:
Cena (Xi) Broj prodavnica (fi) Kumulanta rastua
1250
2610
3400
4100
4600
5100
Ukupno
a)
7
5
4
3
4
2
25
7
12
16
19
23
25
/
Mesto Q1 i Q3 naiemo u koloni kumulante po formuli:
fi 1
Mesto prvog kvartila: Q1

Q1
1
25 1
6,50
4
1250 [dinara]
Jedna etvrtina proizvoda prodata je po ceni od 1250 dinara.

Mesto treeg kvartila: Q3
Q3
3
3*
fi 1
i 1
3* 25 1
19
4
4100 [dinara]
Tri etvrtine artikala prodato je po ceni od 4100 dinara.

29
5100
2
b)
IQ
Q3 Q1
IQ
4100 1250
IQ
2850
Interkvartalna razlike iznosi 2850 dinara.

ZADATAK 51.
Za proizvodnju jednog proizvoda 35 radnika utroili su asova:
Broj asova (Xi):
Broj radnika (fi):
12
Izraunati:
a)
kvartile Q1 i Q3
b)
Reenje:
a)
4 [asa] ,
b)
4 [asa]
8 [asova]
ZADATAK 52.
Prinos eerne repe na 180 parcela u t/ha ostvaren je:
Prinos (Xi):
3,5
3,9
4,2
4,5
5,6
5,9
Broj parcela (fi):
11
92
20
38
10
Izraunati:
a)
kvartile Q1 i Q3
b)
Reenje:
a)
Q1
4, 2[t / ha ] , Q3
b)
IQ
1, 4[t / ha ]
5, 6[t / ha ]
b) Intervalna numerika serija

ZADATAK 53.
Raspored 100 kesica kafe prema izmerenoj masi je:
Masa u gramima (Xi): 95,1-97 97,1-99 99,1-101 101,1-103 103,1-105
Broj kutija (fi):
23
21
30
32
18
Izraunati:
a)
kvartile Q1 i Q3
b)
Reenje:
Tabela 22. Radna tabela:
Masa u gramima (Xi) Broj kesa (fi) Kumulanta rastua
a)
Mesto Q1
i 1
x1
Q1
97,3
fi 1
23
21
32
18
6
100
23
44
76
94
100
/
100 1
25, 25
4
fi 1
i 1
Q1
95,1-97
97,1-99
99,1-101
101,1-103
103,1-105
Ukupno
fi
fQ1
*i
97,1
25, 25 23
*1,9
21
Jedna etvrtina kesica kafe ima 97,3 grama i manje.

Mesto Q3
fi 1
3*
4
3*(100 1)
4
75, 75
3 fi + 1
f1
75, 75 44
4
Q3 = x1 +
i = 99,1 +
1,9 = 100,9
fQ3
32
Tri etvrtine kesica kafe ima 100,9 grama i vie.
b)
IQ
Q3 Q1
IQ
100,9 97, 3
IQ
3, 6
Interkvartilna razlika iznosi 3,6 grama.

ZADATAK 54.
U fabrici za proizvodnju piva mesena zarada 80 radnika iznosila je:
Zarada (Xi):
500-550
550-600
Broj radnika (fi):
10
600-650
650-700
700-750
750-800
18
28
17
31
Izraunati:
a)
kvartile Q1 i Q3
b)
Reenje:
a)
Q1
617,36 [dinara] , Q3
b)
IQ
84, 85 [dinara ]
702, 21 [dinara]
2.3. MERE VARIJABILITETA

2.3.1. Varijansa, standardna devijacija i koeficijent varijacije
- negrupisani podaci
ZADATAK 55.
U 10 prodavnica u toku jednog dana prodata je sledea koliina testenina:
8, 11, 13, 15, 18, 21, 22, 25, 28, 30.
Izraunati:
a)
Interval varijacije
b)
Varijansu i standardnu devijaciju
c)
Koeficijent varijacije
Reenje:
a)
X max
X min
30 8 22
Razlika izmeu prodavnice koja je prodala najvie testenina (30 kg) i prodavnice koja
je prodala najmanje testenina (8 kg) iznosi 22 kg.
n
b)
i 1
n
i 1
xi
varijansa
n
xi
n
standardna devijacija
32

Koliina
(Xi)
8
11
13
15
18
21
22
25
28
30
191
n
Xi
( xi
x)
-11,1
-8,1
-6,1
-4,1
-1,1
1,9
2,9
5,9
8,9
10,9
/
( xi
x) 2
123,21
65,61
37,21
16,81
1,21
3,61
8,41
34,81
79,21
118,81
488,90
191
19.1
10
i 1
Proseno prodata testenina u 10 prodavnica je 19,1kg.

2
488.90
10
48.890
Prosek kvadrata odstupanja pojedinane prodaje testenine po jednoj prodavnici i prosene prodaje testenina je 48,890kg.
2
48.89
6.992
Srednja mera pojedinane prodaje testenina od prosene prodaje testenina iznosi 6,992
kg.
c)
Kv
Kv
100
6.992
100 36.61%
19.1
Standardna devijacija iznosi 36,61% od aritmetike sredine.

ZADATAK 56.
Na sluajan nain izabrano je 8 radnika u fabrici tekstila koji su u jednom mesecu primili
plate:1750, 2100, 1860, 2350, 2200, 2090 ,2210 i 3210.
Izraunati:
a)
Interval varijacije
b)
c)
33
Reenje:
600[ dinara ]; X
a)
b)
2108, 7[ dinara ]
196,30[dinara]; 14,01[dinara]
0,66%
c)
ZADATAK 57.
Na 9 okota vinove loze ostvaren je prinos groa u kg.
8, 5, 7, 6, 10, 9, 11, 8 i 12
Izraunati:
a)
Interval varijacije
b)
c)
Reenje:
7[ kg ]; X
a)
2
b)
8, 44[ kg ]
4, 687[kg ];
2,165[kg ]
25,65%
c)
- numerika serija sa grupisanim podacima ZADATAK 58.

U jednom preduzeu raspored radnika prema starosti bio je:
Godine starosti (Xi):
Broj radnika (fi):
18-26
10
26-34
18
34-42
32
42-50
20
50-58
15
58-66
8
Izraunati:
a)
Interval varijacije
b)
c)
Reenje:
Radna tabela:
Tabela 24.
Godine (Xi)
Broj
radnika (fi)
18-26
26-34
34-42
42-50
50-58
58-66
/
10
18
32
20
15
8
103
Razred.
sred.
22
30
38
46
54
62
/
Xi * fi
Xi x
Xi x
220
540
1216
920
810
496
4202
-18,79
-10,79
-2,79
5,21
13,21
21,21
/
353,06
116,42
7,78
27,14
174,50
449,86
/
34
fi *( Xi x) 2
3511,85
2084,84
246,30
548,09
2630,77
3620,12
12641,97
a)
xmax xmin
I 66 18 48
Razlika izmeu najstarijeg radnika (66) i najmlaeg radnika (18 god.) je 48 godina.
n
b)
fi( Xi x)
i 1
fi
i 1
Xi * fi
i 1
fi
4202
103
40, 79
i 1
Prosena starost radnika je 40,79 godina.

12641,97
122, 73
103
Prosek kvadranta odstupanja pojedinanih godina starosti radnika od prosene starosti
iznosi 122,73.
V2
fi Xi x
n
i 1
fi
122, 73 11, 07
i 1
Srednja mera odstupanja pojedinanih godina starosti radnika od prosene starosti iznosi 11,07.
c)
KV
11, 07
*100 27,14%
40, 79
*100
x
Standardna devijacija iznosi 27,14% od aritmetike sredine.
ZADATAK 59.
Mesena potronja mlenih proizvoda kod 100 domainstava, na sluaj izabranih, iznosila je:
Mesena potronja (Xi):
5,1-8
8,1-11
11,1-14
14,1-17
17,1-20
20,1-23
12
17
30
23
10
Izraunati:
a)
Interval varijacije
b)
c)
Reenje:
a)
b)
x 14, 78 , V
c)
KV
17, 9[ kg ]
2
19,14 , V
4,37
29, 60%
35
2.4. POKAZATELJI OBLIKA RASPOREDA

2.4.1. Mera asimetrije i spljotenosti
- negrupisani podaci ZADATAK 60.
U toku jednog meseca osam porodica u uzorku potroilo je mleka u litrima:
10, 12, 9, 15, 25, 20, 28, 17
Izraunati meru asimetrije i spljotenosti.
Reenje:
Xi x Xi x Xi x Xi x
2
Potronja (Xi)
49
10
-7
-343
12
-5
25
-120
625
-8
64
-512
4096
15
-2
-8
16
25
64
512
4096
20
27
81
28
11
121
1331
14641
17
136
336
887
25956
2401
Xi
i 1
136
17
8
Prosena potronja mleka kod 8 porodica u uzorku je 17 litara.
Xi x
n 1
336
8 1
6,92
Srednja mera odstupanja pojedinane potronje mleka od prosene potronje mleka je 6,92.
D3
M3
V3
Koeficijent asimetrije
Xi x
n
M3
D3
i 1
110,875
6,923
887
110,875
8
110,875
331,37
0,334
D 3 ! 0 Serija ima desnu pozitivnu asimetriju

36
- Koeficijent spljotenosti D4
M4
V4
Xi x
n
M4
D4
25956
8
i 1
3244,5
6,924
3244,5
3244,5
1, 415
2293,11
D4 3
Serija ima spljoten oblik.
ZADATAK 61.
U jednom ispitnom roku 9 studenata su dobili ocenu iz matematike: 8, 7, 8, 6, 9, 10, 6, 7, 6
Reenje:
x
7, 44 ; V
1, 342
M3
1,3107 ; D 3
M4
6,8936 ; D 4
0,5423
2,125
ZADATAK 62.
U 10 prodavnica u toku jednog dana prodato je 30, 26, 41, 31, 16, 25, 39, 40, 35, 32 kg jednog
proizvoda. Izraunati koeficijent asimetrije i spljotenosti.
Reenje:
x
31,5[ kg ] ; V
7,39
M3
223, 2 ; D 3
0,553
M4
7710, 46 ; D 4
2,585
- Numerika serija sa grupisanim podacima ZADATAK 63.

Mesena potronja mleka u 30 domainstava iznosila je:
Potronja u l (Xi):
5-10
10-15
15-20
20-25
25-30
10

37
Reenje:
Potr.
( xi )
5-10
10-15
15-20
20-25
25-30
/
Br. dom.
( fi )
3
7
10
6
4
30
Xi
X i fi
Xi x
( Xi x )
7,5
12,5
17,5
22,5
27,5
/
22,5
87,5
175
135
110
530
-10,16
-5,16
-0,16
4,84
9,84
/
103,22
26,62
0,026
23,425
96,825
/
Xi * fi
x
i 1
fi ( X i x )
299,52
186,38
0,096
140,55
397,14
1023,686
fi ( X i x )
-3146,14
-961,51
-0,0416
680,262
3811,032
383,6024
fi ( X i x )
31963,10
4960,37
0,0067
3292,38
37500,323
77716,2
530
17, 66
30
fi
i 1
Prosena potronja mleka kod 30 domainstava je 17,66 litara

n
i 1
fi Xi x
n
1023, 686
30
fi
34,122
5,841
i 1
Srednja mera odstupanja pojedinane potronje mleka od prosene potronje mleka je 5,841
litar.
n
M3
i 1
fi * Xi x
n
383, 6024
12, 786
30
fi
i 1
n
M4
i 1
fi * Xi x
n
fi
77716, 2
30
2590,54
i 1
M3
3
12, 786
5,8413
12, 786
199, 279
0, 06416
Koeficijent asimetrije 3 0, 06416 pokazuje da je raspored frekvencija o potronji mleka u

litrima asimetrian u desno.
38
M4
2590,54
5,8414
2590,54
1163,988
Koeficijent spljotenosti
raspored.
2, 225
2, 225 pokazuje da je ovaj raspored nii u odnosu na normalni
ZADATAK 64.
U jednoj prodavnici deijih cipela u toku jednog dana prodao je cipela po cenama:
Cena u 102 dinara (Xi):
17
19
20
23
Prodato pari (fi):
15
19
21

Reenje:
i 4

Cena
Prodato
Xi
fi
17
19
20
23
8
15
19
21
136
285
380
483
-3,38
-1,38
-0,38
2,62
11,42
1,90
0,14
6,86
88,015
27,186
2,3636
146,772
-308,79
-39,33
-1,0108
377,4372
1043,33
54,15
0,3724
988,2516
Ukupno
63
1284
264,3366
28,3064
2086,104
Xi * fi
n
1284
63
fi
Xi * fi
Xi
Xi
fi * Xi
fi * Xi
fi * Xi
20,38
i 4
Prosena cena kod prodatih 63 pari deijih cipela iznosi 2038 dinara.
n
i 1
fi Xi x
n
264,3366
63
fi
4,1958
2, 048
i 1
Srednja mera odstupanja pojedinanih prodajnih cena od prosene cene iznosi 204,8.
n
M3
i 1
fi Xi x
n
28,3064
63
fi
0, 4493
i 1
n
M4
i 1
fi Xi x
n
fi
2086,104
63
33,112
i 1
39
D3
M3
V3
0, 4493
2, 0483
0, 4493
8,589
0, 0523
Koeficijent asimetrije D 3 0, 0523 pokazuje da je raspored frekvencija o prodaji deijih cipela po razliitim cenama asimetrian u desno.
D4
M4
V4
33,112
2, 0484
33,112
1,8822
17,5921
Koeficijent spljotenosti D 4
spored.
1,8822 pokazuje da je raspored nii u odnosu na normalan ra-
ZADATAK 65.
Na 30 merenja mase nekog proizvoda utvrena su odstupanja u gramima:
Odstupanja (Xi):
Broj proizvoda (fi):
4,1-6
9
6,1-8
4

Reenje:
x 8,85[ ] ; V
3,32
3
30, 9537 ; D 3
0,845
M4
218, 0467 ; D 4
1, 795
40
8,1-10
7
10,1-12
3
12,1-14
5
14,1-16
2
3. DINAMIKA ANALIZA
3.1. VREMENSKI INDEKSI
3.1.1. Bazni indeksi
ZADATAK 66.
U jednom rudniku uglja proizvedeno je uglja u tonama u periodu od 1999. do 2008. godine:
Godina (Xi):
Proizvodnja (Yi):
1999
720
2000
702
2001
620
2002
650
2003
630
2004
640
2005
730
2006
790
2007
820
a)
Izraunati indekse sa bazom u 1999. god;
b)
Dobijene indekse sa bazom u 1999. god. preraunati na bazu 2003.
c)
Izraunati indekse na bazi prosene proizvodnje u posmatranom periodu.
Reenje:
a)
Izraunavanje baznih indeksa vri se na osnovu formule:

Ii
Yi
*100 (i 1, 2,..., n)
Y0
Tabela 28. Radna tabela: Bazni indeksi sa bazom u 1999. god.

Godine
Proizvodnja
Yi
1999
720
I1
Y1 : Y2
(720 : 720) 100 100, 00
2000
702
I1 Y2 : Y1
(702 : 720) 100 97,50
2001
620
I1 Y3 : Y1
(620 : 720) 100 86,11
2002
650
I1 Y4 : Y1
(650 : 720) 100 90, 27
2003
630
I1 Y5 : Y1
(630 : 720) 100 87,50
2004
640
I1 Y6 : Y1
(640 : 720) 100 88,88
2005
2006
730
790
I1
Y7 : Y1
(730 : 720) 100 101,39
I1
Y8 : Y1
(790 : 720) 100 109, 72
2007
820
I1
Y9 : Y1
(820 : 720) 100 113,88
2008
830
7132
I1 Y10 : Y1
(830 : 720) 100 115, 27
n 10
Bazni indeksi u % (baza 1999=100%

( Ii ))
41
2008
830
Proizvodnja uglja u 2000. godini u odnosu na 1999. god. bila je za 2,5% manja, u 2001.
god. u odnosu na 1999. god. za 13,89% manja, u 2002. god. u odnosu na 1999. za 9,73%
manja, u 2003. god. u odnosu na 1999. god. za 12,5% manja, u 2004. god. u odnosu na
1999. god. Za 11,12% manja, u 2005 god. u odnosu na 1999. god. za 1,39% vea, u 2006.
god. u odnosu na 1999. god. za 9,72% vea, u 2007. god. u odnosu na 1999. god. za
13,88% vea i u 2008. god. u odnosu na 1999. god. za 15,27% vea.
b)
Izraunavanje, ve izraunatih baznih indeksa, na indekse sa novom bazom vri se na

osnovu izraza:
,
Ii
,
Ii
100 , (i 1, 2, ... , n)
,
I0
Tabela 29. Preraunati indeksi sa bazom u 1999. god. na bazu 2003.

Godine
Bazni indeksi
Ii(%)
1999
100,00
2000
2001
Preraunati indeksi sa bazom u

1999. I i, (%)
I1,
I1 : I 5
(100 : 87, 50) 100 114, 28
97,50
,
2
I 2 : I5
(97,50 : 87,50) 100 111, 42
86,11
I 3,
I3 : I5
(86,11: 87,50) 100 98, 41
2002
90,27
,
4
I 4 : I5
(90, 27 : 87,50) 100 103,16
2003
87,50
,
5
I5 : I5
(87,50 : 87,50) 100 100, 00
2004
88,88
,
6
I6 : I5
(88,88 : 87,50) 100 101,57
2005
101,39
I 7,
I7 : I5
(101, 39 : 87, 50) 100 115,87
2006
109,72
I 8,
I8 : I5
(109, 72 : 87, 50) 100 125, 39
2007
113,88
,
9
I9 : I5
(113,88 : 87,50) 100 130,15
2008
115,27
I10 : I 5
(115, 27 : 87,50) 100 131, 73
,
10
Proizvodnja uglja u 1999. godini u odnosu na 2003. god. bila je za 14,28% vea, u 2000.
god. u odnosu na 2003. god. bila je za 11,42% vea, u 2001. god. u odnosu na 2003. bila
je za 1,59% manja, u 2002. god. u odnosu na 2003. god. bila za 3,16% vea, u 2004. god.
u odnosu na 2003. god. bila za 1,57% vea, u 2005. god. u odnosu na 2003. god. bila za
15,87% vea, u 2006. god. u odnosu na 2003. god. bila za 25,39% vea, u 2007. god. u
odnosu na 2003. god. bila za 30,15% vea i u 2008. god. u odnosu na 2003. god. bila za
31,73% vea.
c)
Prosena
proizvodnja
osnovu izraza:
n
i 1
Yi
7132
10
posmatranom
periodu
izraunava
se
713, 2
Prosena proizvodnja uglja u periodu 1999. god. do 2008. god. iznosi 713,2 tone.
Indeksi na bazi prosene proizvodnje izraunavaju se na osnovu izraza:
Ii
Yi
100, (i 1, 2, ... , n)
42
na
Tabela 30. Indeksi na bazi prosene proizvodnje

Godine
Proizvodnja u
t Yi
1999
720
I1 Y1 : Y
2000
702
I2
Y2 : Y
(702 : 713, 2) 100 98, 43
2001
620
I3
Y3 : Y
(620 : 713, 2) 100 86,93
2002
650
I4
Y4 : Y
(650 : 713, 2) 100 91,13
2003
630
I5
Y5 : Y
(630 : 713, 2) 100 88,33
2004
640
I6
Y6 : Y
(640 : 713, 2) 100 89, 74
2005
730
I7
Y7 : Y
(730 : 713, 2) 100 102,35
2006
790
I8
Y8 : Y
(790 : 713, 2) 100 110, 77
2007
820
I9
Y9 : Y
(820 : 713, 2) 100 114,97
2008
830
I10
Y10 : Y
Indeksi na bazi prosene proizvodnje

od 713,2 tone Ii, (%)
(720 : 713, 2) 100 100,95
(830 : 713, 2) 100 116,38
Proizvodnja uglja u odnosu na prosenu u 1999. god. bila je za 0,95% vea, u 2000. god.
za 1,57% manja, u 2001. god. bila za 13,07% manja u 2002. god. bila je za 8,87% manja,
u 2003. god. bila za 11,67% manja, u 2004. god. bila za 10,26% manja, u 2005. god. bila
za 2,35% vea, u 2006. god. bila za 10,77% vea, u 2007. god. bila za 14,97% vea i u
2008. god. bila za 16,38% vea.
ZADATAK 67.
U jednoj fabrici tofa proizvedeno je tofa u hiljadama metara u periodu od 2001. god. do
2008. god.
Godine
Proizvodnja
2001
21
2002
25
2003
34
2004
38
2005
45
2006
48
2007
53
2008
56
a)
Izraunati indekse sa bozom u 2001. god.
b)
Indekse sa bozom u 2001. god. preraunati na bazu 2007. god.
c)
Izraunati indekse na bazi prosenog prometa u posmatranom periodu.
Reenje:
a)
100,00 % ; 119,05 % ; 161,90 % ; 180,95 % ; 214,28 % ; 228,57 % ; 252,38 % ; 266,6 %
b)
39,62 % ; 47,17 % ; 64,15 % ; 71,69 % ; 84,90 % ; 90,56 % ; 100,00 % ; 105,66 %
c)
52,50 % ; 62,50 % ; 85,00 % ; 95,00 % ; 112,50 % ; 120,00 % ; 132,50 %; 140,00 %
[ Y = 40 103 metara]
ZADATAK 68.
Na farmi za tov pilia u periodu od 2001. do 2008. god. proizvedeno je mesa u tonama:
Godine
Proizvodnja mesa (Yi)
2001
210
2002
208
2003
230
43
2004
190
2005
203
2006
185
2007
240
2008
260
a)
Izraunati indekse sa bazom u 2001. god.
b)
Indekse sa bazom u 2001. god. preraunati na bazu 2005. god.
c)
Izraunati indekse na bazi prosenog prometa u posmatranom periodu.
Reenje:
a)
100,00 % ; 99,04 % ; 109,52 % ; 90,47 % ; 96,6 % ; 88,09 ; 114,28 % ; 123,81 %
b)
103,45 % ; 102,46 % ; 113,30 % ; 93,59 % ; 100,00 % ; 91,13 % ; 118,23 % ; 128,08 %
c)
Y 215, 75[
120,51 %
] ; 97,33 % ; 96,41 % ; 106,60 % ; 88,06 % ; 94,09 % ;85,74 % ; 111,23 % ;
3.1.2. Verini (lanani) indeksi

ZADATAK 69.
Potronja brana u jednom regionu, u tonama u periodu od 2000. god. do 2008. god. iznosila je:
Godine
Potronja (Yi)
2000
210
2001
250
2002
286
2003
310
2004
350
2005
290
a)
Izraunati verine (lanane) indekse
b)
Verine indekse preraunati na indekse sa bazom u 2000. god.
c)
Verine indekse preraunati na indekse sa bazom u 2004. god.
d)
Indekse sa bazom u 2000. god. preraunati na verine.
e)
Indekse sa bazom u 2004. god. preraunati na verine.
2006
270
2007
276
Reenje:
a)
Verini (lanani) indeksi izraunavaju se na osnovu formule.

Vi
Yi
100, (i 1, 2, ... , n).
Yi 1
Tabela 31. Verini indeksi potronje brana
Godine
Potronja
Yi
2000
210
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
250
286
310
350
290
270
276
306
Verini indeksi Vi (%)

1
V2
Y2 : Y1
(250 : 210) 100 119, 05
V3
Y3 : Y2
(286 : 250) 100 114, 40
V4
Y4 : Y3
(310 : 286) 100 108,39
V5
Y5 : Y4
(350 : 310) 100 112,90
V6
Y6 : Y5
V7
Y7 : Y6
(270 : 290) 100 93,10
V8
Y8 : Y7
(276 : 270) 100 102, 22
Y9 : Y8
(306 : 276) 100 110,86
V9
44
(290 : 350) 100 82,85
2008
306
Potronja brana u 2001. god. u odnosu na 2000. god. bila je za 19,05% vea, u 2002. god. u
odnosu na 2001. god. za 14,40% vea, u 2003. god. u odnosu na 2002. god. za 8,39% vea, u
2004. god. u odnosu na 2003. god. za 12,90% vea, u 2005. god. u odnosu na 2004. god. za
17,15% manja, u 2006. god. u odnosu na 2005. god. za 6,9% manja, u 2007. god. u odnosu
na 2006. god. za 2,22% vea, u 2008. god. u odnosu na 2007. god. za 10,86% vea.
b)
Verini indeksi se na bazne indekse preraunavaju za godine koje slede na osnovu

formule:
Ii
( I i 1 Vi ) :100, (i 1, 2, ... , n)
Tabela 32. Preraunati verini indeksi na bazne indekse sa bazom u 2000. god.
Godine
Vareni indeksi
(Vi)
Preraunati verini indeksi u bazne indekse

sa bazom u 1991. god. Ii (%)
2000
V1 /
I1 100, 00
2001
V2
I2
2002
V3 114, 40
I3
I 2 V3 119, 05 1,1440 136,19
2003
V4
108,39
I4
I 3 V4
2004
V5 112,90
I5
I 4 V5 147, 62 1,1290 166, 66
2005
V6
82,85
I6
I 5 V6 166, 66 0,8285 138, 07
2006
V7
93,10
I7
I 6 V7
2007
V8 102, 22
I8
I 7 V8 128,54 1, 0222 131,39
2008
V9
I9
I8 V9 131,39 1,1086 145, 66
119, 05
110,86
I1 V2 100 1,1905 119, 05

136,19 1, 0839 147, 62
138, 07 0,9310 128,54
Potronja brana u odnosu na 2000. god. u 2001. god. bila je za 19,05% vea, u 2002. god. za
36,19% vea, u 2003. god. za 47,62% vea, u 2004. god. za 66,66% vea, u 2005. god. za 38,07%
vea, u 2006. god. za 28,54% vea, u 2007. god. za 31,39%, u 2008. god. za 45,66% vea.
c)
Za godine koje prethode verini indeksi se na bazne indekse preraunavaju na osnovu relacije:
Ii
Ii
100, (i 1, 2, ... , n)
Vi
Tabela 33. Preraunati verini indeksi na bazne indekse sa bazom u 2004. god.
Godine
Vareni indeksi (Vi)
2000
V1 /
Preraunati verini indeksi u bazne indekse

sa bazom u 1995. god. Ii (%)
I1
I 2 V2
(71, 42 :119, 05) 100 59,99
2001
V2
119, 05
I2
I 3 V3
(81, 71:114, 40) 100 71, 42
2002
V3 114, 40
I3
I 4 V4
(88,57 :108,39) 100 81, 71
2003
V4
2004
V5 112,90
2005
V6
82,85
I6
I 5 V6
100 0, 08285 82,85
2006
V7
93,10
I7
I 6 V7
82,85 0,9310 77,13
2007
V8 102, 22
I8
I 7 V8
77,13 1, 0222 78,84
2008
V9
I9
I8 V9
78,84 1,1086 87, 40
108,39
110,86
I4
I 5 V5
(100 :112,90) 100 88,57

I5 100, 00
45
Potronja brana u odnosu na 2004. god. u 2000. god. bila je za 40,01% manja, u 2001.
god. za 28,85% manja, u 2002. god. za 18,29% manja, u 2003. god. za 11,43% manja, u
2005. god. za 17,15% manja, u 2006. god. za 22,87% manja, u 2007. god. za 21,16% manja, i u 2008. god. za 12,6% manja.
d)
Indeksi sa bazom preraunavaju se na verine indekse na osnovu formule:

Vi
Ii
100, (i 1, 2, ... , n)
Ii 1
Tabela 34. Preraunati bazni indeksi sa bazom u 2000. god. na verine indekse
e)
Godine
Bazni indeksi
(Ii)
Preraunati bazni indeksi sa bazom u 2000. god.

na verine indekse Vi (%)
2000
I1 100, 00
2001
I 2 119, 05
V2
I 2 : I1
(119, 05 :100, 00) 100 119, 05
2002
I 3 136,19
V3
I3 : I 2
(136,19 :119, 05) 100 114,39
2003
I4
147, 62
V4
I 4 : I3
(147, 62 :136,19) 100 108,50
2004
I5 166, 66
V5
I5 : I 4
(166, 66 :147, 62) 100 112,89
2005
I 6 138, 07
V6
I 6 : I5
(138, 07 :166, 66) 100 82,84
2006
I 7 128,54
V7
I7 : I6
(128,54 :138, 07) 100 93, 09
2007
I8 131,39
V8
I8 : I 7
(131,39 :128,54) 100 102, 22
2008
I9 145, 66
V9
I9 : I8
(145, 66 :131,39) 100 110,86
Tabela 35. Preraunati bazni indeksi sa bazom u 2004. god. na verine indekse
Godine
Bazni indeksi
(Ii)
Preraunati bazni indeksi sa bazom u 1995.

god. na verine indekse Vi (%)
2000
I1
59,99
2001
I2
71, 42
V2
I 2 : I1
(71, 42 : 59,99) 100 119, 05
2002
I3
81, 71
V3
I3 : I 2
(81, 71: 71, 42) 100 114, 41
2003
I4
88,57
V4
I 4 : I3
(88,57 : 81, 71) 100 108,39
2004
I5 100, 00
V5
I5 : I 4
(100, 00 : 88,57) 100 112,90
2005
I6
82,85
V6
I 6 : I5
(82,85 :100, 00) 100 82,85
2006
I7
77,13
V7
I7 : I6
(77,13 : 82,85) 100 93, 09
2007
I8
78,84
V8
I8 : I 7
(78,84 : 77,13) 100 102, 23
2008
I9
87, 40
V9
I9 : I8
(87, 40 : 78,84) 100 110,85
ZADATAK 70.
Proizvodnja deijih arapa u periodu od 2001. god. do 2008. god., u hiljadama pari iznosila je:
Godine
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
Proizvodnja (Yi)
580
520
610
750
738
780
765
810
46
a)
Izraunati verine (lanane) indekse
b)
Dobijene verine indekse preraunati na indekse sa bazom u 2001. god. i 2005. god.
Reenje:
a)
V1 / ; V2
V6
b)
89, 65%; V3 117,31%;V4 122,95%; V5
105, 69%; V7
98, 40%;
98, 07%; V8 105,88%
Za 2001. god.:
I1 100%; I 2
I6
89, 65%; I 3 105,17%; I 4
134, 48%; I 7
131,88%; I 8
129,31%; I 5
127, 24%;
139, 63%
Za 2005. god.:
I1
78,58%; I 2
70, 45%; I 3
I6
105, 69%; I 7
82, 65%; I 4 101, 62%; I 5 100%;
103, 65%; I 8 109, 74%
ZADATAK 71.
Proizvodnja jedne vrste vina u hektolitrima iznosila je u periodu od 2000. god. do 2008. god.
Godine
Proizvodnja (Yi)
2000
490
2001
505
2002
580
2003
530
2004
810
2005
790
2006
820
2007
840
2008
860
a)
Izraunati verine indekse
b)
Dobijene verine indekse preraunati na indekse sa bazom u 2000. god. i 2002. god.
Reenje:
a)
V6
b)
nema;
103, 06%;
97,53%; V7
114,85%;
91,38%;
103, 79%; V8 102, 43%; V9
152,83%;
102,38%
Za 2000. god.:
I1 100%; I 2 103, 06%; I 3 118,36%; I 4

I6
161, 22%; I 7
108,16%; I 5
167,33%; I8 171,39%; I 9
165,30%;
175, 47%
Za 2002. god.:
I1
84, 48%; I 2
I 6 136, 20%; I 7
87, 07%; I 3 100%; I 4
91,38%; I 5 139, 65%;
141,36%; I 8 144, 79%; I 9
148, 23%
ZADATAK 72.
U jednom regionu potronja mleka po godinama u 103 litara iznosila je:
Godine
Potronja (Yi)
2001
2600
2002
2850
2003
3010
2004
2900
2005
3200
2006
3360
2007
4100
a)
Izraunati verine indekse
b)
Dobijene verine indekse preraunati na indekse sa bazom u 2005. god.

47
2008
4600
Reenje:
a)
109, 61%;
V6 105, 00%; V7
b)
I1
84,90%; I 2
I 6 105%; I 7
105, 61%;
96,34%;
110,34%;
122, 02%; V8 112,19%

93, 06%; I 3
98, 28%; I 4
103, 79%; I 5 100%;
128,12%; I 8 143, 73%
3.2. GRUPNI (AGREGATNI) INDEKSI

3.2.1. Indeksi koliine
ZADATAK 73.
Prosene cene i prodane koliine itarica bile su:
Ovas
koliina (q) cena (p)
4800 (q )
24 ( P )
Godine
2006
2007
7000
2008
10000
(q0 )
28
( q2 )
26
Ra
5200 (q )
18 ( P )
1
( P0 )
6400
( P2 )
8000
(q0 )
15
( q2 )
16
Jeam
9800 (q )
8 (P )
1
( P0 )
12600
(q0 )
10
( P2 )
14200
( q2 )
( P0 )
( P2 )
Na osnovu ovih podataka izraunati:

a)
individualne indekse koliina prodaje za 2006. god. i 2008. god. (baza 2007: god.)
b)
Grupne indekse prodaje za 2006. god. i 2008. god. u odnosu na 2007. god. (baza je 2007.
god. = 100), metodom agregata Laspaerov i Paeov indeks
c)
Grupni indeks prodaje za 2006. god. i 2008. god. u odnosu na 2007. god. (baza 2007.
god. = 100) metodom prosenih vrednosti Laspaerov i Paeov indeks
Reenje:
Individualni indeksi prodaje izraunavaju se na osnovu formule:
Iq
qi
100 (i 1, 2, ... , n)
q0
Za 2006. god. u odnosu na 2007. god.

q1
4800
100
100 68,57%
q0
7000
Ovas: I q
Ra:
q1
5200
100
100 0,8125 ili 81, 25%
6400
q0
Jeam:
q1
9800
100
100 0, 7777 ili 77, 77%
q0
12600
48
Prodane koliine ovsa u 2006. god. u odnosu na 2007. god. bile su manje za 31,43%, rai manje za 18,75% i jema manje za 22,23%
Ovas:
Ra:
q2
10000
100
100 1, 4286 ili 142,86%
7000
q0
q2
8000
100
100 1, 25 ili 125%
q0
6400
Jeam:
q2
14200
100
100 1,1269 ili 112, 69%
q0
12600
Prodane koliine ovsa u 2008. god. u odnosu na 2007. god. bile su vee za 42,86%, rai
vee za 25% i jema za 12,69% vee.
b)
Grupni indeks
po formuli:
Iq
qi P0
q0 P0
koliine
metodom
agregata
Laspaerov
izraunava
se
100 , (i 1, 2, ... , n)
Iq
qi P0
q0 P0
100
Iq
4800 28 5200 15 9800 10

100
7000 28 6400 15 12600 10
Iq
134400 78600 98000

100
196000 96000 126000
Iq
0, 7425 100
Iq
74, 25%
310400
100
418000
U 2006. god. u odnosu na 2007. god. prodane koliine ovsa, rai i jema bile su u proseku za 25,75% manje.
Grupni indeks koliine metodom agregata Paeov izraunava se po formuli:
Iq
qi P1
q0 P1
100
Iq
4800 24 5200 18 9800 8

115200 93600 78400
100
100
7000 24 6400 18 12600 8
168000 115200 100800
Iq
287200
100 0, 7479 100
384000
Iq
74, 79%
U 2006. god. u odnosu na 2007. god. prodane koliine ovsa, rai i jema bile su u proseku za 25,21% manje.
49
Laspaerov
Iq
q2 P0
q0 P0
100
Iq
10000 28 8000 15 14200 10

100
7000 28 6400 15 12600 10
Iq
542000
100 1, 29665 100
418000
Iq
129, 665%
280000 120000 142000

196000 96000 126000
U 2008. god. u odnosu na 2007. god. prodane koliine ovsa, rai i jema bile su u proseku za 29,665% vee.
Paeov
Iq
q2 P2
q0 P2
100
Iq
10000 26 8000 16 14200 9

100
7000 26 6400 16 12600 9
Iq
515800
100 1, 29663 100
397800
Iq
129, 663%
260000 128000 127800

182000 102400 113400
U 2008. god. u odnosu na 2007. god. prodane koliine ovsa, rai i jema bile su u proseku za 29,663% vee.
c)
Grupni indeks koliine metodom prosenih odnosa Laspaerov izraunava se po formuli:

Iq
Iq
q1
P0 q0
q0
100
P0 q0
4800
5200
9800
7000 28
6400 15
12600 10
7000
6400
12600
100
28 7000 15 6400 10 12600
Iq
0, 6857 196000 0,8125 96000 0, 7777 126000

100
196000 96000 126000
Iq
134397, 2 78000 97990, 2

100
418000
Iq
0, 7425 100
Iq
74, 25%
310387, 4
100
418000
Rezultat je isti kao i odgovor.

50
Grupni indeks koliine metodom prosenih odnosa Paeov izraunava se po formuli:

Iq
Iq
q1 P1
100
q0
q1 P1
q1
4800 24 5200 18 9800 8

100
7000
6400
12600
4800 24
5200 18
9800 8
4800
5200
9800
Iq
115200 93600 78400

100
1, 4583 115200 1, 23077 93600 1, 2857 17840
Iq
287200
100
167996,16 115200, 07 100798,88
Iq
287200
100 0, 7479 100
383995,11
Iq
74, 79%

Laspaerov
Iq
Iq
q2
P0 q0
q0
100
P0 q0
10000
8000
14200
7000 28
6400 15
12600 10
7000
6400
12600
100
28 7000 15 6400 10 12600
Iq
1, 4286 196000 1, 25 96000 1,12698 126000

100
196000 96000 126000
Iq
280005, 6 120000 141999, 48

100
418000
Iq
542005, 08
100 1, 29666 100
418000
Iq
129, 666%

Paeov
Iq
Iq
q2 P2
100
q0
P2 q2
q2
26 10000 16 8000 9 14200
100
7000
6400
12600
26 10000
16 8000
9 14200
10000
8000
14200
51
Iq
260000 128000 127800

100
0, 7 260000 0,8 128000 0,8873 127800
Iq
515800
100
182000 102400 113400
Iq
515800
100
397800
Iq
1, 2963 100
Iq
129, 63%

ZADATAK 74.
Proizvedene koliine i cene obue u jednoj fabrici obue bile su:
Tabela 37. Proizvodnja i cene obue
Godine
2007
2008
Deije cipele
enske cipele
Muke cipele
koliina cena koliina cena koliina cena

4100
3600
28,5
31,6
2600
3200
31,5
43,5
3400
4200
29,5
38,6
a)
Izraunati individualne indekse koliine za 2008. god. baza (2007. = 100)
b)
Izraunati grupne indekse koliine metodom agregata Laspaerov i Paeov, baza 2003.
godina
Reenje:
a)
b)
Deije cipele: I q
87,80%
enske cipele: I q
123, 07%
Muke cipele: I q
123, 53%
Laspaerov: I q
Peov: I q
109, 45%
111, 01%
ZADATAK 75.
Jedna ribarnica u 2006. god., 2007. god. i 2008. god. proizvela je riba u tonama po cenama:
Tabela 38. Proizvodnja i cene ribe
Proizvodi
Skua
Sardela
Osli
Murine
Koliine
Cene
2006 2007 2008 2006 2007 2008
950 1100 1500 119 138 145
630 760 700
85
95
105
520 800 1200 140 155 160
210 310 450 240 280 310
52
a)
Izraunati individualne indekse koliine za 2006. god. i 2008. god., baza 2007. godina.
b)
Izraunati grupne indekse koliine metodom prosenih odnosa Laspaerov i Paeov za

2006. god. i 2008. god. baza 2007. godina.
Reenje:
a)
Skua: za 2006. god. I q

za 2008. god. I q
86, 36%
136,36%
Sardela: za 2006. god. I q

za 2008. god. I q
Osli:
82,89%
92,11%
za 2006. god. I q
za 2008. god. I q
150%
Murine: za 2006. god. I q

za 2008. god. I q
b)
65%
67, 74%
129,16%
Laspaerov: za 2006. god. I q
75,97% ;
za 2008. god. I q
131, 46%
za 2006. god. I q
75,88% ;
za 2008. god. I q
134,33%
Paeov:
ZADATAK 76.
Jedno trgovinsko preduzee imalo je promet mlenih proizvoda u 2007. god. i 2008. god.
Tabela 39. Promet mlenih proizvoda
Proizvodi
2007
2008
Koliina
Cena
Koliina
Cena
Mleko
820
50
1200
55
Pavlaka
340
110
500
150
Jogurt
750
52
800
58
Kefir
610
80
750
83
a)
Izraunati individualne indekse koliine za 2008. god. baza 2007 god.
b)
Izraunati grupne indekse koliine metodom agregata Laspaerov i Paeov, baza

2007. godina.
Reenje:
a)
Za mleko: I q
Iq
b)
146,34% ; pavlaka: I q
147, 06% ; jogurt: I q
122,95%
Laspaerov: I q
130,32% ; Paeov: I q
131, 24% .
53
106, 66% ; kefir:
3.2.2. Indeks cena

ZADATAK 77.
U jednoj fabrici za preradu mesa proizvedeno je mesa u kg. po cenama:
Tabela 40. Proizvodnja i cene mesa
Svinjsko meso
Koliina
Cena
Mesec
Telee meso
Koliina
Cena
Jagnjee meso
Koliina
Cena
2000 ( q1 )
450 ( P1 )
2500 ( q1 )
490 ( P1 )
1200 ( q1 )
580 ( P1 )
Februar 1800 ( q0 )
430 ( P0 )
2800 ( q0 )
510 ( P0 )
1600 ( q0 )
560 ( P0 )
1900 ( q2 )
410 ( P2 )
2600 ( q2 )
480 ( P2 )
1100 ( q2 )
530 ( P2 )
Januar
Mart
a)
Izraunati individualne indekse cena (baza februar)
b)
Grupni indeks cena metodom agregata, Paeov i Laspaerov indeks (baza februar)
c)
Grupni indeks cena metodom prosenih odnosa, Laspaerov i Paeov indeks (baza februar)
Reenje:
a)
Individualni indeksi cena izraunavaju se na osnovu izraza:

Ip
Pi
100
P0
(1, 2, ... , n)
Za januar u odnosu na februar: I p

Svinjsko meso:
Telee meso:
450
100 1, 0465 ili 104, 65%
430
490
100 0,9607 ili 96, 07%
510
Jagnjee meso:
P1
100
P0
560
100 0,9655 ili 96,55%
580
Cene u januaru u odnosu na februar kod svinjskog mesa su bile vee za 4,65%, kod teleeg mesa za 3,93% i kod jagnjeeg mesa za 3,45% manje.
Za mart u odnosu na februar:
Svinjsko meso:
Telee meso:
Jagnjee meso:
P2
100
P0
410
100 0,9534 ili 95,34%
430
480
100 0,9411 ili 94,11%
510
530
100 0,9464 ili 94, 64%
560
Cene svinjskog mesa u martu u odnosu na februar za 4,66% nie, kod teleeg mesa za
5,36% nie i kod jagnjeeg mesa nie za 5,36%
54
b)
Grupni indeks cena metodom agregata Laspaerov:
Ip
P1 q0
P0 q0
100 i
1, 2, ... , n
Za januar u odnosu na februar:
Ip
P1 q0
P0 q0
100
Ip
450 1800 490 2800 580 1600

100
430 1800 510 2800 560 1600
Ip
810000 1372000 928000

100
774000 1428000 896000
Ip
1, 0038 100
Ip
100,38%
3110000
100
3098000
Cene svinjskog, teleeg i jagnjeeg mesa u januaru u odnosu na februar su porasle za

0,38%
Ip
p2 q0
p0 q0
100
Ip
410 1800 480 2800 530 1600

100
430 1800 510 2800 560 1600
Ip
738000 1344000 848000

2930000
100
100
774000 1428000 896000
3098000
Ip
0,9457 100
Ip
94,57%
Cene svinjskog, teleeg i jagnjeeg mesa u martu u odnosu na februar smanjene su za

5,43%
- Paeov indeks cena -
Ip
qi pi
qi p0
100
(1, 2, ... , n)
Ip
Ip
q1 p1
q1 p0
100
450 2000 490 2500 580 1200

100
2000 430 2500 510 1200 560
55
Ip
900000 1225000 696000

<100
860000 1275000 672000
Ip
1, 0049<100
Ip
100, 49%
2821000
<100
2807000
Cene svinjskog, teleeg i jagnjeeg mesa u januaru u odnosu na februar porasle su za

0,49%
Ip
q <p
q <p
2
<100
Ip
1900<410 2600<480 1100<530

<100
1900<430 2600<510 1100<560
Ip
779000 1248000 583000

<100
817000 1326000 616000
Ip
0,9459<100
Ip
94,59%
2610000
<100
2759000
Cene svinjskog, teleeg i jagnjeeg mesa u martu u odnosu na januar su opale za 5,41%
c)
Grupni indeks cena metodom srednjih vrednosti:

Laspaerov
Pi
P < p <q
p <q
0
Ip
<100
(1, 2, ... , n)

P1
P < p <q
p <q
0
Ip
Ip
<100
450
490
580
<430<1800
<510<2800
<560<1600
430
510
560
<100
430<1800 510<2800 560<1600
Ip
1, 0465116<774000 0,9607843<1428000 1, 0357143<896000

<100
774000 1428000 896000
Ip
810000 1372000 928000

774000 1428000 896000
Ip
1, 0038<100
Ip
100,38%
3110000
<100
3098000
56
Cene svinjskog, teleeg i jagnjeeg mesa u januaru u odnosu na februar u proseku su

bile vee za 0,38%
P2
P < p <q
p <q
0
Ip
Ip
<100
410
480
530
<430<1800
<510<2800
<560<1600
430
510
560
<100
430<1800 510<2800 560<1600
Ip
0,9534884<774000 0,9411765<510< 2800 0,9464286<560<1600

<100
430<1800 510<2800 560<1600
Ip
738000 1344000 848000

774000 1428000 896000
Ip
0,9457<100
Ip
94,57%
2930000
<100
3098000
Cene svinjskog, teleeg i jagnjeeg mesa u martu u odnosu na februar u proseku su bile
nie za 5,43%
- Paeov indeks cena Za januar u odnosu na februar:
Ip
P <q <100
P
P < P <q
i
(1, 2,..., n)
Ip
P <q <100
P
P < P <q
1
Ip
2000<450 2500<490 1200<580

<100
430
510
560
<2000<450
<2500<490
<1200<580
450
490
580
Ip
900000 1225000 696000

<100
0,9555556<900000 1, 0408163<1225000 0,9655172<696000
Ip
900000 1225000 696000

<100
860000 1275000 672000
Ip
2821000
<100
2807000
Ip
1, 0049<100
Ip
100, 49%
57
Cene svinjskog, teleeg i jagnjeeg mesa u januaru u odnosu na februar u proseku su

porasle za 0,49%
Za mart u odnosu na februar
Ip
p <q
p
p < p <q
2
<100
Ip
1900<410 2600<480 1100<530

<100
430
510
560
<1900<410
<2600<480
<1100<530
410
480
530
Ip
779000 1248000 583000

<100
1, 0487805<779000 1, 0625<1248000 1, 0566038<583000
Ip
779000 1248000 583000

<100
817000 1326000 616000
Ip
2610000
<100
2759000
Ip
0,9459<100
Ip
94, 59%
Cene svinjskog mesa, teleeg i jagnjeeg mesa u martu u odnosu na februar u proseku
su nie za 5,41%.
ZADATAK 78.
U jednoj trgovini u toku 3 dana prodato je junog voa u kilogramima po cenama:
Tabela 41. Prodato junog voa po cenama
Juno voe
Banane
Kivi
Ananas
Prvi dan
Koliina Cena
200
95
150
120
50
210
Drugi dan
Koliina Cena
180
86
80
125
30
240
Trei dan
Koliina Cena
130
90
40
100
20
190
a)
Izraunati individualne indekse cena, baza prvi dan.
b)
Izraunati grupne indekse, cena metodom agregata, Laspaerov i Paeov indeks, baza
prvi dan.
Reenje:
a)
Drugi dan u odnosu na prvi dan: I p

banane: I p
90, 52%
kivi:
Ip
104,16%
ananas: I p
114, 28%
P1
<100
P0
58
Trei dan u odnosu na prvi dan: I p

banane: I p
kivi: I p
94, 74%
83,33%
ananas: I p
b)
P2
100
P0
90, 48%
Laspaerov indeks
p1 q0

Ip
p0 q0
100,94%
p2 q0

Ip
100
p0 q0
100
89, 47%
Paeov indeks
p1 q1

Ip
p0 q1
99, 03%
p2 q2

Ip
100
p0 q2
100
107, 44%
ZADATAK 79.
U jednom marketu prodato je 3 vrste kafe:
Tabela 42. Prodato kafe po cenama
Vrsta kafe
grand
c kafa
don kafa
I kvartal
Koliina
20
15
35
Cena
42
40
45
II kvartal
Koliina
Cena
43
40
21
39
40
42
a)
Izraunati individualne indekse cena, baza I kvartil
b)
Grupni indeks cena, metodom prosenih odnosa Laspaerov i Paeov, baza I kvartil.
Reenje:
a)
grand kafa: I p
c kafa: I p
97, 5%
don kafa I p
b)
95, 24%
Laspaerov: I p
93,3%
94, 69% ; Paeov: I p
94,89%
59
ZADATAK 80.
Na jednom poljoprivrednom dobru proizvedeno je povre u kg. po cenama:
Tabela 43.Proizvodnja i cene povra
Vrsta povra
krompir
kupus
Crni luk
2007
Koliina
1500
1000
800
Cena
28
8
15
2008
Koliina
1800
1200
1100
Cena
25
10
18
a)
Izraunati individualni indeks cena, baza 2007. god.
b)
Grupni indeks cena metodom agregata, Laspaerov i Paeov, baza 2007. godina.
Reenje:
a)
krompir: I p
kupus: I p
89, 28%
125%
crni luk: I p
b)
120%
Laspaerov: I p
99,83% ; Paeov: I p
100,39%
3.2.3. Indeks vrednosti

ZADATAK 81.
Fabrika za proizvodnju keksa proizvodi tri vrste keksa u kilogramima i uz prosenu cenu:
Tabela 44. Proizvodnja keksa po cenama
Vrsta keksa
Sa okoladom
Sa kokosom
Mleni
Proizvodnja u 1000kg
2007
2008
85
120
30
80
150
210
Izraunati indeks vrednosti, baza 2007. godina.

Reenje:
Indeks vrednosti izraunava se na osnovu izraza:
IW
IW
IW
pi qi
p0 q0
p1 q1
p0 q0
100 ; i 1, 2,3,..., n
100
110 120 130 80 75 210

100
95 85 105 30 65 150
60
Prosena cena
2007
2008
95
110
105
130
65
75
IW
13200 10400 15750

100
8075 3150 9750
IW
1,8760 100
IW
187.60%
39350
100
20975
Vrednost proizvodnje keksa sa okoladom, keksom i mleni u 2008. god. u odnosu na 2007.
god. bila je za 87,60% vea.
ZADATAK 82.
U fabrici za proizvodnju tofa proizvedeno je tofa u 1000 m po prosenim cenama:
Tabela 45. Proizvodnja tofa po cenama
Vrsta tofa
Od vune
Od sintetike
Od pamuka
Proizvedeno u 1000 m
2006
2007
2008
10200
18400
17300
15600
12800
14100
9800
10400
13500
Prosene cene
2006 2007 2008
82
79
91
54
63
58
101
94
100
Izraunati indeks vrednosti, baza 2006. godina

Reenje:
Indeks vrednosti za 2007. god. u odnosu na 2006. god. IW
121,32%
Indeks vrednosti za 2008. god. u odnosu na 2006. god. IW
140, 23%
ZADATAK 83.
Fabrika za proizvodnju keramikih ploica proizvela je ploica po prosenim cenama:
Tabela 46. Proizvedene ploice po cenama
Januar
Koli.
Cena
25400
26,5
31800
21,4
Vrsta ploica
Podne
Zidne
a)
Februar
Koli.
Cena
42300
28,6
39600
24,3
Izraunati indeks vrednosti baza januar.
Reenje:
IW
160, 46%
ZADATAK 84.
Fabrika za proizvodnju papira proizvedeno je tri vrste papira po prosenim cenama:
Vrsta papira
Foto papir
Flis papir
Pak papir
April
104300
85200
15400
Koliina
Maj
120100
84100
16200
61
Juni
150200
75400
10600
Prosene cene
April
Maj
Juni
10,3
10,8
11
32,4
34,2
31,5
8,3
8,6
8,5
Izraunati indeks vrednosti, baza maj mesec.

Reenje:
Indeks vrednosti za april u odnosu na maj IW
91, 29%
Indeks vrednosti za juni u odnosu na maj IW
95, 47%
3.2.4. Indeks trokova ivota

ZADATAK 85.
U oktobru 2005. god. i novembru 2005. god. prosene cene za nekoliko artikala ishrane za
etvorolanu porodicu iznosile su:
Artikal
Hleb
Ulje
Meso
eer
Mleko
Prosene cene
oktob. 2008 (P0)
20,5
70,5
270
48
28
Cena u novembru
(P1)
22
75
310
51
30
Koliine u tipskom
budetu (q)
55 kg.
6l
9 kg.
3 kg.
15 l
Izraunati indeks trokova ivota u novembru u odnosu na oktobar 2008. godine.

Reenje:
n
P q
i =1
n
P q
i =1
22 55 + 75 6 + 310 9 + 51 3 + 30 15
20,5 55 + 70,5 6 + 270 9 + 48 3 + 28 15
1210 + 450 + 2790 + 153 + 450
5053
I =
=
= 1,1119
p 1127,5 + 423 + 2430 + 144 + 420 4544,5
= 111,19%
Trokovi ivota u novembru u odnosu na oktobar 2008. god.za etvorolanu porodicu, bili su
za 11,19% vei
ZADATAK 86.
Prosene cene za nekoliko artikala u 2007. godini i 2008. god. za etvorolanu porodicu su iznosili:
Koliina ( q ) po
Cene 2007. g ( p0 ) Cene 2008. g ( p1 )
Artikal
tipskom budetu
Pasulj
145 kg
150
155
195
Sir
4 kg
180
Jaja
25 kom.
Brano
3 kg
35
40
Izraunati indeks trokova ivota u 2008. godini u odnosu na 2007. godinu.

Reenje: I p
103, 63%
62
ZADATAK 87.
Ako trokovi za ishranu etvorolane porodice u 2007. godini iznose 28000 dinara, a u 2008.
godini 29800 din, izraunati indeks trokova ivota.
Reenje:
Ip
106, 43%
ZADATAK 88.
Prosene cene za nekoliko artikala etvorolane porodice u januaru 2008. god. i septembru
2008. godine, u dinarima iznosile su:
Artikal
Cene januar
Cene septembar
Mast
Krompir
Hleb
Mleko
40
30
20
25
45
28
23
32
Koliine po
tipskom budetu
5 kg
17 kg
60 kg
15 l
Izraunati indeks trokova ivota u septembru u odnosu na januar 2008. godine.

Reenje:
Ip
112, 07%
ZADATAK 89.
U martu 2008. godine trokovi ivota za etvorolanu porodicu su iznosili 29500 dinara. Procena je da e indeks trokova ivota u septembru biti 118%, koliko etvorolana porodica
mora u septembru da ima novca za ivot?
Reenje:
Ip
29500 1,18
Ip
34810[dinara]
3.2.5. Indeks plata (zarada)

ZADATAK 90.
U fabrici za proizvodnju bele tehnike plate u 103 dinara i broj zaposlenih bili su:
Struna
sprema
Broj radnika
Ukupan iznos
isplaenih plata
Prosena mesena zarada

po kategorijama
2007( L0 ) 2008( L1 ) 2007( X 0 ) 2008( X 1 ) 2007 X 0
X0
L0
2008 X 0
Visoka
1900
2400
380
600
Via
10
1000
1300
125
130
Kvalif.
78
96
800
960
10,25
10
Ukupno
91
110
3700
4660
63
X0
L0
Na osnovu podataka izraunati (baza 2007. god.)

a)
individualne indekse nominalnih plata za pojedine kategorije radnika
b)
grupni indeks nominalnih plata promenjenog sastava zaposlenih
c)
grupni indeks nominalnih plata nepromenjenog sastava zaposlenih sa ponderima iz

baznog perioda
d)

tekueg perioda
e)
indeks uticaja promena u kvalifikacionom sastavu zaposlenih na promene opteg proseka plata
f)
indeks dinamike zaposlenih
g)
indeks mase ukupno isplaenih plata
h)
objasni koji su faktori i koliko uticali na promene mase ukupno isplaenih plata
i)
koliko iznosi indeks nominalnih plata, a koliko indeks realnih plata radnika sa visokom
strunom spremom, ako indeks trokova ivota za 2008. god. u odnosu na 2007. god.
iznosi 170%.
Reenje:
a)
Individualni indeksi nominalnih plata izraunavaju se na osnovu formule:
I pl( j )
Xi
(i=1,2,3,...,n j=1,2,3,...,n),
X0
-za visoku strunu spremu: I pl(1)

-za viu strunu spremu: I pl(2)
-za kvalifikovanog radnika: I pl(3)
600
1,5789 ili 157,89%
380
130
1, 04 ili 104%
125
10
10, 25
0,9756 ili 97,56%
Nominalna plata u 2008. god. u odnosu na 2007. god. kod radnika visoke strune
spreme bila je za 57,89% vea, kod radnika vie strune spreme bila je za 4% vea, i kod
kvalifikovanog radnika bila je za 2,44% manja.
b)
Grupni indeks nominalnih plata promenjenog sastava zaposlenih izraunava se na osnovu izraza:
n
I pl
i 1
n
i 1
I pl
Xi
Li
i 1
n
i 1
X0
L0
4660 3700
:
110
91
42,3636 : 40, 6593
1, 0419 ili 104,19%
Opti prosek plata po zaposlenom u celoj fabrici u 2008. godini u odnosu na 2007. godinu bio je vei za 4,19%. Na ovaj indeks uticale su ne samo promene u visini plate, ve
i promene u kvalifikacionoj strukturi.
64
c)
Grupni indeks nominalnih plata nepromenjenog sastava zaposlenih sa ponderima iz

baznog perioda izraunava se na osnovu formule:
n
0 I pl
X i L0
i 1
n
X 0 L0
i 1
I pl
600 5 130 8 10 78
380 5 125 8 10, 25 78
3000 1040 780

1900 1000 799,5
4820
1,3028 ili 130,28%
3699,5
Plate zaposlenih u 2008. god. u odnosu na 2007. god. su u proseku bile za 30,28% vee.
Na njih nisu uticale promene u kvalifikacionoj strukturi zaposlenih, ve samo promene
u visini plate.
d)
Grupni indeks nominalnih plata nepromenjenog sastava zaposlenih sa ponderima iz

tekueg perioda izraunava se po obrascu:
n
'
1 pl
i 1
n
i 1
'
1 pl
X i Li
X 0 Li
600 4 130 10 10 96
380 4 125 10 10, 25 96
2400 1300 960

1520 1250 984
4660
1, 2413 ili 124,13%
3754
Plate zaposlenih u 2008. god. u odnosu na 2007. god. bile su u proseku vee za 24,13%.
Na njih nisu uticale promene u kvalifikacionoj strukturi zaposlenih, ve samo promene
u visini plata.
e)
Indeks uticaja promena u kvalifikacionom sastavu zaposlenih na promene opteg proseka plata, izraunava se na osnovu izraza:
I sp
I pl
0 I pl
104,19
130, 28
0, 7997 ili 79,97%
Promene u kvalifikacionoj strukturi zaposlenih uticale su na smanjenje opteg nivoa

plata u 2008. god. u odnosu na 2007. god. za 20,03%.
f)
Indeks dinamike zaposlenih izraunava se na osnovu formule:

n
Ir
i 1
n
i 1
Li
L0
110
1, 2087 ili 120,87%
91
Broj zaposlenih u 2008. god. u odnosu na 2007. god. vei je za 20,87%.

g)
Indeks mase ukupno isplaenih plata izraunava se po formuli:

n
Ix
i 1
n
i 1
Xi
X0
4660
1, 2594 ili 125,94%
3700
Masa ukupno isplaenih plata u 2008. god. u odnosu na 2007. god. bila je vea za 25,94%.
65
h)
Indeks mase ukupno isplaenih plata moe se izraunati i na osnovu relacije:
Ix
I pl I sp I
1,3028 0, 7997 1, 2087 1, 2593 ili 125,93%.
Znai da se masa ukupno isplaenih plata u 2008. god. u odnosu na 2007. god. poveala
za 25,93%. Na ovo poveanje uticali su faktori: I proseno poveanje visine plata po kategorijama radnika za 30,28% uticalo je da je suma ukupno isplaenih plata za 30,28%
bila vea nego to bi bila da poveanja nije bilo; II promene u kvalifikacionoj strukturi
radnika uticale su na smanjenje opteg proseka plata za 20,03% a samim tim i na smanjenje ukupne sume isplaenih plata za 20,03%; III poveanje broja zaposlenih za
20,87% uticalo je tako da je ukupna suma isplaenih plata za 20,87% vea nego to bi
bila da nije bilo poveanja broja zaposlenih. Prema tome, relativno najvei uticaj na poveanje mase ukupno isplaenih plata imalo je poveanje visine plata.
i)
Indeks nominalne plate radnika sa visokom strunom spremom iznosi I pl(1)
157,89%
Indeks realne plate izraunava se na osnovu izraza:

I pl
Ip
IR pl
147, 62
170, 00
0,8683 ili 86,83%
Radnik visoke strune spreme je u 2008. godini primio nominalno vie novca za
57,89%, ali za taj novac moe da kupi za 13,17% manje roba i usluga.
ZADATAK 91.
U jednom preduzeu u 2003. i 2004. godini broj zaposlenih i isplaene ukupne mesene plate
u 103 din iznosili su:
Struna
sprema
Broj radnika
2007( L0 )
Ukupan iznos isplaenih plata
2008( L1 )
2007( X 0 )
2008( X 1 )
Srednja
380
410
3900
4100
VK
250
280
3200
3800
NKV
140
120
2600
2100
Na osnovu podataka izraunati (baza 2007. god.)

a)
b)
c)

baznog perioda
d)
indeks uticaja promena u kvalifikacionom sastavu zaposlenih na promene opteg proseka plata
e)
f)
g)
objasni koji su faktori i koliko uticali na promenu mase ukupno isplaenih plata
h)
koliko iznosi indeks nominalne plate radnika sa srednjom strunom spremom, a koliko
indeks realne, ako indeks trokova ivota za 2008. god. u odnosu na 2007. god. iznosi 120%.
66
Reenje:
a)
I pl(1)
97, 43% ; I pl(2)
b)
I pl
98, 01%
'
pl
106, 01% ; I pl(3)
94, 23%
99, 41%
c)
d)
I sp
98,59%
e)
Ir
105,19%
f)
Ix
103, 09%
g)
Ix
0,9941 0,9857 0,9801 ili 98,01%
h)
I pl
97, 43% IR pl
81, 67%
ZADATAK 92.
U fabrici za proizvodnju cementa u januaru i oktobru 2008. god. broj zaposlenih i ukupno isplaene mesene plate u 103 dinara iznosile su:
Broj radnika
Struna
sprema
Januar ( L0 )
Oktobar ( L1 )
Januar ( X 0 )
Oktobar ( X 1 )
Via
Srednja
Kvalifikovani
90
130
185
95
142
198
3820
3210
2400
5240
4100
3150
Na osnovu podataka izraunati (baza januar 2008. god.)

a)
individualne indekse plata za pojedine kategorije radnika
b)
c)

baznog perioda
d)
indeks uticaja promena u strukturi zaposlenih na promene opteg proseka plata
e)
indeks dinamike zaposlenog osoblja
f)
indeks mase ukupno isplaenih plata i objasniti koji su faktori i koliko uticali na promenu mase ukupno isplaenih plata
g)
koliko iznosi indeks nominalne plate radnika sa srednjom strunom spremom, a koliko
indeks realne, ako indeks trokova ivota u oktobru u odnosu na januar iznosi 165%.
Reenje:
a)
I pl(1)
1, 2997 ili 129,97%; I pl(2)
b)
I pl
123,32%
'
pl
116,93% ; I pl(3)
123, 67%
c)
d)
I sp
99, 72%
e)
Ir
107, 41%
f)
Ix
132, 45%
g)
I pl(2)
116,93% IR pl
70,87%
67
122, 67%
ZADATAK 93.
Na jednom poljoprivrednom dobru broj zaposlenih i ukupno isplaene mesene plate u 103
dinara u martu i aprilu 2004. godine iznosili su:
Broj radnika
Kvalifikacija
radnika
Mart ( L0 )
April ( L1 )
VKV
105
110
8500
14300
KV
98
80
12300
19820
NKV
120
140
6200
7800
Mart ( X 0 )
April ( X 1 )
Na osnovu podataka izraunati (baza mart=100%)

a)
individualne indekse plata za pojedine kategorije radnika
b)
c)

tekueg perioda
d)
e)
f)
indeks mase ukupno isplaenih plata i objasniti koji su faktori i koliko uticali na promenu mase ukupno isplaenih plata
g)
koliko iznosi indeks nominalne plate i indeks realne plate kvalifikovanog (KV) radnika,
ako indeks trokova ivota u aprilu u odnosu na mart iznosi 190%.
Reenje:
a)
I pl(1)
160,59% ; I pl(2)
b)
I pl
151,96%
c)
'
1 pl
d)
I sp
94,89%
e)
Ir
102,16%
f)
Ix
1, 6013 0,9489 1, 0216 1,5523 ili 155,23%
g)
I pl(2)
197,39% ; I pl(3)
107,83%
160,13%
197,39% IR pl
103,89%
ZADATAK 94.
U fabrici automobila u maju i decembru 2008. god. broj zaposlenih i ukupno isplaen iznos
mesenih plata u 103 dinara iznosile su:
Struna
sprema
Broj radnika
Maj ( L0 )
Ukupno isplaene plate
Decembar ( L1 )
Maj ( X 0 )
Decembar ( X 1 )
Visoka
90
118
15800
17200
Via
100
103
9300
9800
VKV
230
250
5250
5860
68
Na osnovu podataka izraunati (baza maj=100%)

a)
b)

baznog perioda
c)
grupni indeks nominalnih plata promenjenog sastava
d)
e)
indeks dinamike zaposlenog osoblja
f)
g)
koliko iznosi indeks realne plate radnika sa viom strunom spremom, ako indeks trokova ivota u decembru u odnosu na maj iznosi 153,5%.
Reenje:
a)
I pl(1)
b)
c)
I pl
96,54%
d)
I sp
104,53%
e)
Ir
112,14%
f)
Ix
0,9235 1, 0453 1,1214 1, 0825 ili 108,25%
g)
IR pl
I pl
83, 05% ; I pl(2)
102,30% ; I pl(3)
102, 72%
92,35%
62,89%
3.2.6. Indeks produktivnosti rada

ZADATAK 95.
Utroeni rad i iskop uglja u jednom rudniku tokom 2007. god. i 2008. god. bili su:
Proizvod (j)
Utroeno radnih asova

u 103
Proizvodnja u 103 t
2007. ( Q0 ) 2008. ( Q1 )
2007. ( T0 )
2008. ( T1 )
Stalna cena (p)
Mrki ugalj
Kameni ugalj
Lignit
105
90
120
110
95
145
75
86
45
69
91
48
86
102
94
Ukupno
315
350
206
208
282
Na osnovu ovih podataka (baza 2007. god. =100%) izraunati:

a)
individualne indekse produktivnosti rada, ako je produktivnost rada izraena sa prosenim vremenom za izradu jedinice proizvoda,
b)
individualne indekse produktivnosti rada, ako je produktivnost rada izraena preko

proizvedenih koliina u jedinici vremena,
69
c)
grupni indeks produkivnosti rada promenljivog sastava proizvodnje, ako je produktivnost rada izraena sa prosenom proizvodnjom za jedinicu vremena,
d)
grupni indeks produktivnosti rada promenljivog sastava proizvodnje, ako je produktivnost rada izraena sa prosenim vremenom za izradu jedinice proizvoda,
e)
grupni indeks produktivnosti rada nepromenjenog sastava proizvodnje sa ponderima

iz baznog perioda,
f)

iz tekueg perioda,
g)
indeks uticaja stranih promena,
h)
indeks dinamike ukupno utroenog rada,
i)
Grupni indeks fizikog obima proizvodnje.
Reenje:
a)
Individualni indeksi produktivnosti rada, ako je produktivnost rada izraena sa prosenim vremenom za izradu jedinice proizvoda, izraunavaju se na osnovu formule:
IPt ( j )
Ti T0
:
Qi Q0
ti : t0 (i=1,2,...,n; j=1,2,...,m),
za mrki ugalj: IPt (1)
69 75
:
110 105
0, 6272
0, 7143
0,8781 ili 87,81%
Produktivnost rada u iskopu mrkog uglja u 2008. godini u odnosu na 2007. god. je porasla jer je za 12,19% utroeno manje asova u iskopu mrkog uglja.
za kameni ugalj: IPt (2)
91 86
:
95 90
0,9579
1, 0025 ili 100,25%
0,9555
Produktivnost rada u iskopu kamenog uglja u 2008. godini u odnosu na 2007. god. je
opala za 0,25%.
za lignit: IPt (3)
48 45
:
145 120
0,3310
0,375
0,8827 ili 88,27%
Produktivnost rada u iskopu lignita u 2008. godini u odnosu na 2007. god. je porasla
jer je za 11,73% utroeno manje asova u iskopu lignita.
b)
Individualni indeksi produktivnosti rada, ako je produktivnost rada izraena preko

proizvedenih koliina u jedinici vremena, izraunavaju se na osnovu formule:
IPq( j )
Qi Q0
:
Ti T0
qi : q0 (i=1,2,...,n; j=1,2,...,m),
ili na osnovu izraza IPq( j )

za mrki ugalj: IPq(1)
1
; j=1,2,...,m
IPt ( j )
1
1,1388 ili 113,88%
0,8781
Produktivnost rada u iskopu mrkog uglja u 2008. godini u odnosu na 2007. god. je porasla za 13,88%.
70
1
1, 0025
za kameni ugalj: IPq(2)
0,9975 ili 99,75%
Produktivnost rada u iskopu kamenog uglja u 2008. godini u odnosu na 2007. god. je
opala za 0,25%.
1
1,1328 ili 113,28%
0,8827
za lignit: IPq(3)
Produktivnost rada u iskopu lignita u 2008. godini u odnosu na 2007. god. je porasla za
13,28%.
c)
Grupni indeks produkivnosti rada promenljivog sastava proizvodnje, ako je produktivnost rada izraena sa prosenom proizvodnjom za jedinicu vremena, izraunava se na
osnovu izraza:
n
IP q
i 1
Qi p
n
i 1
Ti
i 1
Q0 p
n
i 1
T0
IP q
(110 86 95 102 145 94) (105 86 90 102 120 94)

:
208
206
IP q
(9460 9690 13630) (9030 9180 11280)

:
208
206
IP q
IP q
32780 29490
:
157,5961:143,1553
208
206
1,1008 ili 110,08%
Ukupna produktivnost rada u 2008. god. u odnosu na 2007. god. u iskopu mrkog, kamenog i lignit uglja porasla je u proseku za 10,08%. Na ove promene uticale su i promene u produktivnosti rada i promene u strukturi (sastavu) proizvodnje.
d)
Grupni indeks produktivnosti rada promenljivog sastava proizvodnje, ako je produktivnost rada izraena sa prosenim vremenom za izradu jedinice proizvoda, izraunava
se na osnovu formule:
n
IP t
i 1
i 1
IP t
Ti
Qi p
i 1
i 1
T0
Q0 p
208
206
:
32780 29490
0, 00634 : 0, 00698
0,9083 ili 90,83%
ili na osnovu izraza:
IP t
1
IP q
1
1,1008
0,9083 ili 90,83%
Ukupna produktivnost rada u 2008. god. u odnosu na 2007. god. u iskopu mrkog,
kamenog i lignit uglja porasla je za 9,17% jer je utroeno manje ukupnog vremena,
u proseku.
71
e)
Grupni indeks produktivnosti rada nepromenjenog sastava proizvodnje sa ponderima

iz baznog perioda, izraunava se na osnovu izraza:
n
IPt
'
i 1
n
i 1
ti Q0
t0 Q0
69
91
48
105
90
120
110
95
145
75
86
45
105
90
120
105
90
120
65,86 86, 21 39, 72 191, 79

0,9310 ili 93,10%
75 86 45
206
Pod pretpostavkom da se struktura proizvodnje nije promenila, odnosno da je bila kao
u baznom periodu (2007. god.) ukupna produktivnost rada je porasla jer se ukupan utroak rada u proseku smanjio za 6,9%.
0
IPt '
Pravi grupni indeks produktivnosti rada izraunava se na osnovu izraza:

0
IPq'
1
'
0 IPt
1
1, 07411 ili 107,41%.
0,9310
Ukupna produktivnost rada u proseku je porasla za 7,41%. Na ovaj indeks nisu uticale
promene u strukturi proizvodnje.
f)
Grupni indeks produktivnosti rada nepromenjenog sastava proizvodnje sa ponderima

iz tekueg perioda, izraunava se na osnovu formule:
n
IPt
'
i 1
n
i 1
ti Qi
t0 Qi
69
91
48
110
95
145
110
95
145
75
86
45
110
95
145
105
90
120
69 91 48
78,57 90, 77 54,37
208
0,9297 ili 92,97%
223, 71
IPt '
Pod pretpostavkom da se struktura proizvodnje nije promenila, odnosno da je bila stalna kao u tekuem periodu (2008. god.) ukupna produktivnost rada je porasla jer se
ukupan utroak rada u proseku smanjio za 7,03%.
Pravi grupni indeks produktivnosti rada izraunava se na osnovu izraza:
1
g)
1
'
IP
1
t
IPq'
1
1, 0756 ili 107,56%.
0,9297
Indeks uticaja strukturnih promena izraunava se na osnovu formule:

IP q
IPq'
I sp
110, 08
1, 0248 ili 102,48%
107, 41
To znai da su promene u produktivnosti uticale na promenu produktivnosti rada.

h)
Indeks dinamike ukupno utroenog rada se izraunava na osnovu relacije:

n
Ir
i 1
n
i 1
Ti
T0
208
1, 0097 ili 100,97%
206
U 2008. god. u odnosu na 2007. god. utroeni rad se poveao za 0,97%.

72
i)
Grupni indeks fizikog obima proizvodnje se izraunava na osnovu izraza:

Iq
IPq' I sp I r
1, 0741 1, 0248 1, 0097 1,1114 ili 111,14%
ili na osnovu formule:

n
Iq
i 1
n
i 1
Iq
Qi P
Q0 P
110 86 95 102 145 94

105 86 90 102 120 94
9460 9690 13630

9030 9180 11280
32780
1,1114 ili 111,14%
29490
Na promenu ukupnog fizikog obima proizvodnje uticali su sledei faktori: 1) poveanje ukupne produktivnosti rada za 7,41%, uticalo je na fiziki obim proizvodnje tako
da je on za 7,41% vei nego to bi bio da nije dolo do prosenog poveanja produktivnosti rada u iskopu uglja kamenog, mrkog i lignita; 2) promene u strukturi proizvodnje
uticale su na promenu fizikog obima proizvodnje; 3) poveanje broja zaposlenih za
0,97% uticalo je da je fiziki obim proizvodnje za 0,97% vei nego to bi bio da nije bilo
poveanja zaposlenosti.
ZADATAK 96.
U fabrici za proizvodnju arapa u 2007. i 2008. godini proizvedeno je arapa u 103 pari, a broj
zaposlenih je bio:
Proizvodnja
Prosean broj zaposlenih
Vrsta arapa
(j)
2007.( Q0 )
2008.( Qi )
2007.( T0 )
2008.( Ti )
Muke
320
450
180
195
enske
750
970
140
160
Deije
980
1100
210
230
Ukupno:
2050
2520
530
585
a)
izraunati individualne indekse produktivnosti rada u 2008. godini u odnosu na 2007.

godinu.
b)
grupni indeks produkivnosti rada promenljivog sastava proizvodnje,
c)

iz baznog perioda,
d)

iz tekueg perioda,
e)
grupni indeks fizikog obima proizvodnje,
f)
grupni indeks dinamike ukupno utroenog rada,
g)
indeks uticaja strukturnih promena u proizvodnji arapa na promene ukupne produktivnosti u celoj fabrici,
h)
Objasniti koji su faktori i koliko uticali na promene fizikog obima proizvodnje arapa
u celoj fabrici.
73
Reenje:
a)
IPq(1)
129,81% ; IPq(2)
n
b)
IP q
i 1
n
i 1
Qi
Ti
i 1
n
Q0
i 1
113,17% ; IPq(3)
102, 49%
111,36%
T0
IPt '
Ti
Q0
i 1 Qi
n
T0
Q0
Q
i 1
0
88,16% ; 0 IPq'
1
'
IP
t
0
1
1,1343 ili 113,43%
0,8816
IPt '
Ti
Qi
i 1 Qi
n
T0
Qi
Q
i 1
0
87,32% ; 1 IPq'
1
'
IP
t
1
1
1,1452 ili 114,52%
0,8732
c)
d)
e)
Iq
i 1
n
i 1
n
f)
i 1
r n
i 1
g)
I sp
h)
Iq
Qi
Q0
Ti
T0
IP q
'
0 IPq
122,92%
110,38%
98,17%
IPq' I sp I r
122,91%
ZADATAK 97.
U fabrici za proizvodnju opeke u martu i septembru 2008. godine proizvedeno je u 103 komada, pri emu je kod proizvodnje utroeno asova rada:
Vrsta
opeke (j)
Proizvodnja
Utroeno asova
Mart ( Q0 )
Septembar
( Qi )
Mart ( T0 )
Septembar ( Ti )
Stalna cena u
dinarima (p)
Puna
uplja
55
67
78
92
158
195
192
210
0,25
0,28
Ukupno
122
170
353
402
Na osnovu ovih podataka (baza mart=100%) izraunati:

a)
individualne indekse produktivnosti rada za pojedine vrste opeke,
b)
grupni indeks produkivnosti rada promenljivog sastava proizvodnje,

74
c)
grupni indeks produktivnosti rada promenjenog sastava proizvodnje ako je produktivnost rada izraena sa prosenom proizvodnjom za jedinicu vremena,
d)
grupni indeks fizikog obima proizvodnje,
e)
grupni indeks dinamike ukupno utroenog rada,
f)
indeks uticaja strukturnih promena u proizvodnji opeke na promene ukupne produktivnosti u celoj fabrici,
h)
Objasniti koji su faktori i koliko uticali na promene fizikog obima proizvodnje opeke
u celoj fabrici.
Reenje:
a)
IPq(1)
78 55
:
1,1669 ili 116,69%
192 158
IPq(2)
92 67
:
1, 2754 ili 127,54%
210 195
b)
IP q
170 402
:
1, 2235 ili 122,35%
122 353
c)
IPq
(78 0, 25 92 0, 28) (55 0, 25 67 0, 28)

:
1, 2216 ili 122,16%
402
353
IPt
192
210
55
67
78
92
158
195
55
67
55
67
'
0,8167 ; 0 IPq'
1
1, 2244 ili 122,44%
0,8167
c)
Iq
170
1,3934 ili 139,34%
122
d)
Ir
402
1,1388 ili 113,88%
353
e)
I sp
1, 2235 :1, 2244 0,9992 ili 99,92%
f)
Iq
0,9992 1, 2244 1,1388 1,3932 ili 139,32%
ZADATAK 98.
U jednom trgovinskom preduzeu promet po godinama u 105 i prosean broj zaposlenih bio je:
Godine (x)
Promet ( pQ )
Grupni indeks cena

( Ip )
Proseni broj
zaposlenih (T)
2006.
2750
98
320
2007.
3310
105
405
2008.
4805
151
430
ukupno
10865
1155
75
Na osnovu ovih podataka izraunati:

a)
Grupni indeks produktivnosti rada promenjenog sastava prometa za 2007. god. u odnosu na 2006. godinu,
b)
Grupni indeks produktivnosti rada promenjenog sastava prometa za 2008. god. u odnosu na 2006. godinu,
c)
Grupni indeks fizikog obima prometa,
d)
Grupni indeks dinamike ukupno utroenog rada.
Reenje:
a)
Iw
3310 : 2750 1, 2036; I q
1,1234
1,2656
IP q
: 105
1,1234; I r
98
4805
2750
: 151
1,1339;
98
405
320
1, 2656
0,8876
Iw
4805 : 2750 1, 7472; I q
Ir
430 : 320 1,3437; IP ' q
c)
Iq
1,1234; I q
1,1339;
d)
Ir
1, 2656; I r
1,3437;
b)
3310
2750
1,1339 :1,3437
0,8438
ZADATAK 99.
Proizvodnja i utroeni rad u dva pogona jedne eliane u 2007. i 2008. godini iznosili su:
POGONI
Proizvodnja u 103 t
2007.(Qo) 2008.(Q1)
I
II
2800
3200
2980
3540
Stalna cena(p)
5600
4200
Utroeno asova u hiljadama

2007.(To)
2008.(T1)
2250
1650
3280
1490
Na osnovu ovih podataka izraunati (baza 2007. god.)

a)
Individualne indekse produktivnosti rada, po pogonima
b)
Grupni indeks produktivnosti rada promenjenog sastava proizvodnje.
Reenje:
a)
IPq (1)
b)
IP q
73, 01%; IPq (2)
122,51%;
88, 60%
76
3.3. TREND
3.3.1. Linearni trend
ZADATAK 100.
Godinji promet u jednom trgovinskom preduzeu u 108 dinara iznosio je:
Godina:
2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Promet ( Yi ):
20
30
26
32
24
36
39
a)
Izraunati jednainu linearnog trenda
b)
Izraunati trend za svaku godinu
c)
Izraunati standardnu greku trenda
d)
Izvriti ekstrapolaciju za 2012. godinu
e)
Prikazati na grafiku originalne podatke i izvriti interpolaciju trenda
Reenje:
Tabela 48. Radna tabela za izraunavanje linearnog trenda

Godine Promet Yi
a)
Xi
Xi Yi
Xi 2
Yi
20
-3
-60
22,94
-2,94
8,6436
30
-2
-60
25,15
4,85
23,5225
2004
26
-1
-26
27,36
-1,36
1,8496
2005
32
29,57
2,43
5,9049
2006
24
24
31,78
-7,78
60,5284
2007
36
72
33,99
2,01
4,0401
2008
39
117
36,20
2,80
7,84
n=7
207
67
28
112,3291
i 1, 2,..., n
Parametri a i b izraunavaju se metodom najmanjih kvadrata:

Yi
b)
2003
a bxi
2002
Jednaina linearnog trenda u optem obliku
Yi
;b
Yi Xi
207
7
29,57 2, 21xi
Xi 2
62
28
2, 21
y2002
29,57 2, 21( 3)
22,94
y 2003
29,57 2, 21( 2) 25,15
y 2004
29,57 2, 21( 1)
y 2005
29,57 2, 21(0)
29,57 ; b
27,36
29,57
77
y 2006
29,57 2, 21(1) 31, 78
y 2007
29,57 2, 21(2) 33,99
y 2008
29,57 2, 21(3) 36, 20
Standardna greka:
yi
S y
S y
S y
112,391
7
16, 0558
4, 006
Proseno apsolutno odstupanje originalnih podataka od linije trenda iznosi

4, 006 108 dinara prometa.
Ekstrapolacija trenda za 2012. god. iznosi:
y 2012
29,57 2, 21(7)
y 2012
45,04
Oekivani promet u 2012. godini bie 45,04 108 dinara.

e)
Grafiki prikaz originalnih podataka i trenda
02
20
03
20
04
20
05
20
06
20
07
20
08
20
ZADATAK 101.
U jednom institutu proizvedeno je semenskog kukuruza po godinama:
Godine (x):
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
Proizvodnja (yi):
61
65
102
110
95
105
120
a)
b)
c)
d)
e)
Grafiki prikazati originalne podatke i izvriti interpolaciju trenda

78
Reenje:
a)
a 94 ; b 8, 93
y
b)
94 8,93 x
y2002
67,93; y 2003 76,14; y 2004 85, 07; y2005
94; y 2006 102,93;
y 2007 111,92; y 2008 120, 79

c)
S y
d)
y 2014
10,802
174,37
ZADATAK 102.
U jednoj banci devizna tednja u 105 evra bila je po godinama:
Godine (x):
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006
tednja (yi):
31
33
32
30
27
26
2007 2008
25
24
a)
b)
c)
d)
e)
28
Reenje:
a)
b)
28, 44, b
28, 44 0,95 x
0, 95
y2000
32, 24; y2001
31, 29; y2002
30,34; y2003
y2005
27, 49; y2006
26,54; y2007
25,59; y2008
c)
S y
d)
y 2014 = 18,94 105 evra
29,39; y 2004
28, 44 ;
24, 64
1, 767
ZADATAK 103.
U jednom ugljenokopu iskopano je uglja u 105 tona po godinama:
Godine (x):
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
Iskop uglja (yi):
60
81
75
87
103
87
94
a)
b)
c)
d)
Izvriti ekstrapolaciju trenda za 2013. godinu
e)

79
Reenje:
a)
b)
83,86;
83,86 5, 07 x
5, 07
y2002
68, 65;
y2003
73, 72;
y 2006
88,93;
y2007
94;
c)
S y
d)
y 2013 = 124, 42 105 tona
y2004
y2008
78, 79;
y2005
83,86
99, 07
7, 789
3.3.1. Parabolini trend

ZADATAK 104.
Proizvodnja tapeta u 103 m 2 po godinama iznosila je:
Godine (x):
2003
2004
2005
2006
2007
2008
Proizvodnja (yi):
106
112
120
125
131
135
a)
Izraunati jednainu parabolinog trenda (kvadratnog);
b)
Izraunati trend za svaku godinu;
c)
Izraunati standardnu greku trenda;
d)
Izvriti ekstrapolaciju za 2014. godinu;
e)
Reenje:
a)
Jednaina parabolinog (kvadratnog) trenda u optem obliku glasi:

y
cxi 2 (i 1, 2, 3,..., n)
a bxi
Parametri a , b , c izraunavaju se metodom najmanjih kvadrata iz sistema jednaina:

n
i 1
n
i 1
n
i 1
yi
xi yi
xi 2 yi
na c
n
i 1
i 1
xi 2
xi 2
n
i 1
xi 2 c
n
i 1
xi 4
80
Tabela 49. Radna tabela za izraunavanje parabolinog trenda

God.
Proizv
2003
2004
xi
xi
106
-2,5
6,25
112
-1,5
2,25
2005
120
-0,5
2006
125
2007
131
2008
n
y y
y y
662,5
103,78
2,22
4,9284
252
110,97
1,03
1,0609
30
117,52
2,48
6,1504
31,25
123,43
1,57
2,4649
294,75
128,70
2,3
5,29
133,33
1,67
2,7889
22,6835
xi
39,0625
-265
5,0625
-168
0,25
0,0625
-60
0,5
0,25
0,0625
62,5
1,5
2,25
5,0625
196,5
135
2,5
6,25
39,0625
337,5
843,75
729
17,50
88,375
103,5
2114,25
xi
yi
6a 17,50c
729
103,5 17,50b
2114, 25 17,50a 88,375c
17,5b 103,5
b
b
103,5
17,5
5, 91
729 6a 17,5c /
17,5
2104, 25 17, 5a 88, 375c / (6)

105a 306, 25c
12757, 5
12685,5 105a 530, 25c
72 224c
c
72
224
0,321
729
6a
6 a 17,5c
729 17, 5(0,321)
6a
729 5, 6175
6a
723, 3825
723,3825
6
a 120,56
y 120,56 5,91x 0,321x 2

81
xi y i
b)
y2003 120,56 5,91( 2,5) (0,321)(6, 25) 103, 78

y2004 120,56 5,91( 1,5) 0,321(2, 25) 110,97
y 2005 120,56 5,91( 0,5) 0,321(0, 25) 117,52
y 2006 120,56 5,91(0,5) 0,321(0, 25) 123, 43
y 2007 120,56 5,91(1,5) 0,321(2, 25) 128, 70
y 2008 120,56 5,91(2,5) 0,321(6, 25) 133,33
Standardna greka parabolinog trenda izraunava se po formuli:
n
S y
i 1
yi
22, 6835
3, 7805
6
Proseno apsolutno odstupanje originalnih podataka od linije trenda iznosi
1,94 103 m 2 .
S y
d)
y 2014
120,56 5,91x 0,321x 2
y 2014 120,56 5,91(7,5) 0,321(56, 25)

y 2014 146,829
Oekivana proizvodnja u 2014. godini bie 146,829

e)
03
20
04
20
05
20
07
06
20
20
08
20
ZADATAK 105.
Proizvodnja vina u 106 hektolitara po godinama iznosila je:
Godine (x):
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
Proizvodnja (yi):
140
161
149
172
193
180
175
a)
Izraunati jednainu parabolinog (kvadratnog) trenda;
b)
Izraunati trend za svaku godinu;
c)
Izraunati standardnu greku kod trenda;
d)
Izvriti ekstrapolaciju trenda za 2015. godinu;
e)
Gra ki prikazati originalne podatke i izvriti interpolaciju trenda.

82
Reenje:
1, 65; y 173, 74 6, 67 xi 1, 65 xi 2
a)
a 173, 74; b
6, 67; c
b)
y2002 138,88; y2003 153,8; y2004
165, 42; y2005
173, 74 ;
y2006 178, 76; y 2007 180, 48; y2008 178,90

c)
S y
d)
y 2015 173, 74 6, 67(10) 1, 65(100)
8,815
y 2015 = 75, 44 106

ZADATAK 106.
Potronja elektrine energije u jednoj fabrici u 107 KWh iznosila je:
Godine (x):
2001
2002
2003
Proizvodnja (yi):
85
90
81
2004 2005
88
2006
2007
2008
68
66
59
83
a)
Izraunati jednainu parabolinog trenda
b)
c)
d)
e)
Reenje:
a 81,82; b
b)
y2001
86,16; y2002
86,98; y2003
86,15; y2004
y2006
79,55; y2007
73, 79; y2008
57,32
c)
S y
d)
y 2012
4,12; c
0,823; y 81,82 4,12 x 0,823x 2
a)
83, 69 ;
3, 603
81,82 4,12(7,5) 0,823(56, 25)
y 2012 = 4,63 107 KWh

ZADATAK 107.
U jednoj eerani preraeno je eerne repe u 105 kilograma po godinama:
Godine (x):
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
Proizvodnja (yi):
11
15
120
24
30
a)
Izraunati parabolini (kvadratni trend)
b)
c)
d)
e)

83
Reenje:
a)
a 15; b 3, 75; c
b)
y2002
6, 64; y2003
y2006
19, 07; y2007
0,321; y 15 3, 75 x 0,321x 2
8, 78; y2004 11,57; y 2005 15;
23, 78; y2008
c)
S y
d)
y 2013 15 3, 75(8) 0,321(64)
29,14
0, 654
y 2013 = 65,5 105
3.3.3. Eksponencijalni trend

ZADATAK 108.
Proizvodnja celuloza u jednoj fabrici po godinama u vagonima iznosila je:
Godine (x):
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
Proizvodnja (yi):
470
455
450
440
430
410
390
a)
Izraunati jednainu eksponencijalnog trenda
b)
c)
Izraunati standardnu greku kod trenda
d)
Izvri ekstrapolaciju trenda 2013. godinu
e)
Reenje:
a)
Jednaina eksponencijalnog trenda u optem obliku glasi:
a b xi
U logaritamskom obliku glasi:

log y
log a xi log b , i 1, 2, 3,..., n
Vrednost log a i log b izraunavaju se na osnovu formula, metodom najmanjih kvadratnih:

n
log a
i 1
log b
i 1
log yi
n
xi log yi
n
i 1
xi 2
84
Tabela 50. Radna tabela za izraunavanje eksponencijalnog trenda
b)
God.
Proizv y
2002
-3
2,67209 -8,01629 2,67558 473,78
-3,78
14,2884
2003
455
-2
2,65801 -5,31602 2,66296 460,21
-5,21
27,1441
2004
450
-1
2,65321 -2,65321 2,65034 447,03
2,97
8,8209
2005
440
2,64345
2,63772 434,23
5,77
33,2929
2006
430
2,63346
2,63346 2,62510 421,79
8,21
67,4041
2007
410
2,61278
5,22556 2,61248 409,71
0,29
0,0841
2008
390
2,59106
7,77319 2,59986 397,97
-7,97
63,5209
3045
28
18,46406 -0,35331
214,5554
log a xi log b
log a
18, 46406
7
log y
2, 63772 0, 01262 X i
2, 63772 log b
0,35331
28
0, 01262
434, 23 0971Xi
log y2002
2, 63772 0, 01262
2, 67558
log y2003
2, 63772 0, 01262
2, 66296
log y2004
2, 63772 0, 01262
2, 65034
log y 2005
2, 63772 0, 01262 0
2, 63772
log y 2006
2, 63772 0, 01262 1
2, 6251
log y 2007
2, 63772 0, 01262 2
2, 61248
log y 2008
2, 63772 0, 01262 3
2,59986
yi
470
log y
xi log y
xi
log y
log y
xi
Eksponencijalni trend u logaritamskom obliku antilogaritmujemo:

Y2002
2, 67558
Y2003
2, 6696
Y2004
2, 65034
447, 03
Y2005
2, 63772
434, 23
Y2006
2, 6251
Y2007
2, 61248
409, 71
Y2008
2,59986
397,97
473, 78
460, 21
421, 79
85
yi
c)
Standardna greka trenda:
Yi Y
S y
n
214,5554
7
S y
S y
30, 6507
5, 53
Proseno apsolutno odstupanje originalnih podataka od linije trenda je 5,53 vagona

celuloze
d)
log y 2013
y 2013
y 2013
2, 63772 0, 01262(8)
2,53676
2,53676
344,16 Vagona celuloze
Oekivana proizvodnja celuloze u 2008. god. bie 344,16 vagona.

e)
Grafiki prikaz:
02
20
03
20
04
20
05
20
06
20
07
20
08
20
ZADATAK 109.
Proizvodnja povra na jednoj plantai u tonama po godinama iznosila je:
Godine (x):
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
Proizvodnja (yi):
40
50
62
80
99
120
151
190
a)
b)
c)
d)
Izraunati ekstrapolaciju za 2013. godinu
e)

86
Reenje:
a)
log a 1,94113;
1,94113
log b 0,9631;
0,9631 1, 248
87,32
log y 1,94113 0,9631 X i
y = 87,32 1, 248 X i
b)
c)
d)
log y2001 1, 60404
Y2001
1, 60404
40,18
log y2002
1, 70035
Y2002
1, 70035
50,16
log y2003
1, 79668
Y2003
1, 79668
62, 61
log y2004
1,89297
Y2004
1,89297
78,16
log y2005
1,98923
Y2005
1,98923
97,56
log y2006
2, 08559
Y2006
2, 08559 121, 78
log y2007
2,18191
Y2007
2,18191 152, 02
log y2008
2, 27821
Y2008
2, 27821 189, 79
1,126 [tona povra]
Y2013 = 87,32 1, 2488,5
2008
574, 03 [tona povra]
ZADATAK 110.
Potronja brana u jednom gradu u tonama iznosila je:
Godine (x):
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
Proizvodnja (yi):
120
151
182
230
290
352
360
a)
b)
c)
d)
e)

87
Reenje:
a)
log a
2, 34931;
a
a
2,34931
223, 51
log y
log b
0, 08460
0, 08460
b 1, 215
2,34931 0, 0846 X i
Y = 223,51 1, 215 X i
b)
log y 2002
2, 09551
Y2002
2, 09551 124,59
log y2003
2,18011
Y2003
2,18011 151,39
log y 2004
2, 26471
Y2004
2, 26471 183,95
log y2005
2,34931
Y2005
2,34931
223,52
log y2006
2, 43391
Y2006
2, 43391
271,58
log y2007
2,51851
Y2007
2,51851
329,99
log y2008
2, 60311
Y2008
2, 60311
400,96
c)
S y
19,18 tona brana
d)
Y2014 = 223,51 1, 2159

Y2014 719,04 tona brana
ZADATAK 111.
Proizvodnja videorekordera u 103 komada iznosila je:
Godine (x):
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
Proizvodnja (yi):
99
102
109
112
121
125
131
a)
b)
c)
d)
e)
Gra ki prikazati originalne podatke i izvriti interpolaciju trenda

88
Reenje:
a)
log a
2, 05540;
log b 0, 02096;
log y
2, 05540 113, 60
0, 02096 1, 049
2, 05540 0, 02096 X i
y = 113,60 1,049 X i
b)
log y2002 1,99252
Y2002
1,99252
98, 29
log y 2003
2, 01348
Y2003
2, 01348 103,15
log y 2004
2, 03444
Y2004
2, 03444 108, 25
log y 2005
2, 07636
Y2005
2, 07636 113, 60
log y 2006
2, 09732
Y2006
2, 09732 119, 22
log y 2007
2,11828
Y2007
2,11828 131,30
c)
S y 1,08 103 komada
d)
Y2015 = 113,60 1,04910
Y2015 183, 28 103 komada
89
3.4
SEZONSKEVARIJACIJE
ZADATAK112.
Proizvodnjaputerautonamapogodinamaipokvaralimaiznosilaje(paranbroj)
kvartal 2005 2006 2007 2008
I
10
11
9
12
II
12
13
10
15
III
15
16
14
16
IV
18
19
17
19
a) Pokaitekolikoikakoutiesezonanaobimproizvodnjeputera.
b) Izvritedesezoniranjepodatakaoproizvodnjiputera.
Reenje:
a) Potrebnojeizraunatisezonskeindekse.Primeniesemetododnosaprema
pokretnimsredinama.Postupaksesastojiunekolikokoraka:
Izraunajusepokretniprocesi(sredine)naosnovuizraza:
yj h +
y j =
h 1
k = h +1
2y j + k + y j + k
j = h + 1, h + 2,..., n h
4h
zaparanbrojpodatakah=2d
Izvrisecentriranjeprosekatakotosevrisabiranjedvasusednapokretna
prosekaipodelisadva.
Izraunavajusesezonskiindeksinaosnovuizraza:
Y
Iij = ij
j = 1,2,..., m
i = 1,2,..., n
Yij
Izraunavajusesezonskikvartalniindeksinaosnovuformule:
n
Ij =
I
i =1
ij
n 1
i = 1,2,..., m
Ako zbir indeksa I j nije 400% ili 1200% izvri se korigovanje na osnovu
relacije:
m
C= n
Ik
j =1
90
inaosnovuformule:
j = 1,2,..., m
I 'j = I j C
gdejembrojkvartala(4)ilimeseca(12).
Tabela31:Izraunavanjepokretnihproseka(paranbroj)isezonskihindeksa
godine
(i)
2005
(1)
2006
(2)
2007
(3)
2008
(4)
kvartal
(j)
proizvodnja
robe( Yij )
I
II
III
IV
I
II
III
IV
I
II
III
IV
I
II
III
IV
10
12
15
18
11
13
16
19
9
10
14
17
12
15
16
19
pokretni centralnipokretni
proseci( Yij )
proseci( Yij' )
13,75
14,00
14,25
14,50
14,75
14,25
13,50
13,00
12,50
13,25
14,50
15,00
15,50
y1 + y2 + y3 + y4 10 + 12 + 15 + 18
=
= 13,75
4
4
y + y + y + y 12 + 15 + 18 + 11
= 2 3 4 5=
= 14
4
4
y2,3 =
y3,4
itd.
y3 =
y4 =
y2,3 + y3,4
2
y3,4 + y4,5
2
13,75 + 14
= 13,87
2
14 + 14,25
=
= 14,12
2
itd.
15
= 1,081
13,87
18
I14 =
= 1,274
14,12
itd.
I13 =
91
/
/
13,87
14,12
14,37
14,62
14,50
13,87
13,25
12,75
12,87
13,87
14,75
15,25
/
/
Iij =
Yij
Yij'
/
/
1,081
1,274
0,765
0,889
1,103
1,369
0,679
0,784
1,087
1,225
0,813
0,983
/
/
Dabiseizdvojilaistasezonskakomponentaizraunavanjesevrinaosnovutabele31.
Tabela32:Izraunavanjesezonskihindeksa
kvartal
(j)
I(1)
II(2)
III(3)
IV(4)
ukupno
godina(i)indeksi Iij
2005
(1)
1,081
1,274
2006
(2)
0,765
0,889
1,103
1,369
2007
(3)
0,679
0,784
1,087
1,225
2008
(4)
0,813
0,983
Iij
i =1
2,257
2,565
3,271
3,868
ukupno
Ij =
I
i =1
ij
n 1
0,753
0,885
1,090
1,289
4,017
Kako je zbor indeksa Iij = 4,017 > 4 , mora se izvriti korigovanje indeksa:
C=
4
= 0,9957679
4,017
I1' = 0,753 0,9957679 = 0,750
I2' = 0,885 0,9957679 = 0,882
I3' = 1,090 0,9957679 = 1,085

I4' = 1,289 0,9957679 = 1,283
Ukupno:4,000ili400%
Proizvodnja maslaca u prvim kvartalima bila je u proseku 25% ispod normale, u
drugimkvartalimabilajeuprosekuza11,8%ispodnormale,utreimkvartalimabila
je u proseku za 8,5% iznad proseka i u etvrtim kvartalima bila je za 28,3% iznad
proseka.Toznaidajeuprvimkvartalimausleduticajasezoneproizvodnjamaslacau
prosekubilaza25%manjanegotobibilakadanemauticajasezoneitd.Normaluu
ovomsluajupredstavljajupokretniprocesi.
b)Desezoniranjepodatakavrisenaosnovuformule:
Y
Yij' = ij'
j = 1,2,..., m
i = 1,2,..., n
Ij
Y11
10
=
= 13,33
'
I1 0,750
Y
15
Y13' = 13' =
= 13,82
I3 1,085
Y12
12
=
= 13,60
'
I2 0,882
Y
18
Y14' = 14' =
= 14,02
I4 1,283
Y11' =
Y12' =
92
Tabela33:Desezoniranipodacioproizvodnjimaslaca
kvartal(j)
I(1)
II(2)
III(3)
IV(4)
ukupno
2005
13,33
13,60
13,82
14,02
54,77
godina(i)
2006
2007
14,66
12,00
14,73
8,82
14,74
15,19
14,03
21,81
58,16
57,82
2008
9,00
13,23
17,36
24,37
63,96
Podaciutabeli33pokazujukakvabibilaproizvodnjamaslacakadanebibilouticaja
sezone.Naprimer,uprvomkvartalu2005.godineproizvodnjamaslacaiznosilaje10
tona,adanijebilouticajasezoneonabiiznosila13330kilograma.
ZADATAK113.
Prodaja kaputa u jednoj robnoj kui po godinama i kvartalima iznosila je (neparan
broj):
godine
kvartali
2006
2007
2008
I
18
15
12
II
12
9
10
III
5
7
4
IV
9
18
11
a) Izraunatisezonskeindekse.
b) Izraunatidesezonskepodatkeoprodajikaputa
Reenje:
a)
y + y + y 18 + 12 + 5
= 11,66
y1 = 1 2 3 =
3
3
y + y + y 12 + 5 + 9
= 8,66
y2 = 2 3 4 =
3
3
y + y + y 5 + 9 + 15
= 9,66
y3 = 3 4 5 =
3
3
itd.
93
Tabela34:Izraunavanjepokretnihproseka(neparanbroj)isezonskihindeksa
godine
(i)
2006
(1)
2007
(2)
2008
(3)
kvartal
(j)
prodajarobe
( Yij )
pokretna
sredina( Yij )
I
II
III
IV
I
II
III
IV
I
II
III
IV
18
12
5
9
15
9
7
18
12
10
4
11
11,66
8,66
9,66
11,00
10,33
11,33
12,33
13,33
8,66
8,33
Iij =
Yij
Yij'
1,029
0,577
0,931
1,363
0,871
0,617
1,459
0,900
1,154
0,480
12
= 1,029
11,66
5
I13 =
= 0,577
8,66
itd.
I12 =
Tabela35:Izraunavanjesezonskihindeksa
kvartal
(j)
I(1)
II(2)
III(3)
IV(4)
Kako je zbor
C=
godina(i)indeksi Iij
2006
(1)
1,029
0,577
0,931
2007
(2)
1,363
0,871
0,617
1,459
2008
(3)
0,900
1,154
0,480
ukupno
Iij
Ij =
I
i =1
ij
n 1
2,263
1,131
3,054
1,527
1,674
0,837
2,390
1,195
ukupno
4,690
indeksa Iij = 4,690 > 4 , mora se izvriti korigovanje indeksa:
4
= 0,8528785
4,690
I1' = 1,131 0,8528785 = 0,965

I2' = 1,527 0,8528785 = 1,302
I3' = 0,837 0,8528785 = 0,714
I = 1,195 0,8528785 = 1,019

'
4
I1' = 0,965; I2' = 1,302; I3' = 0,714; I4' = 1,019
94
i =1
b)
Y11
18
=
= 18,65
'
I1 0,965
Y
5
Y13' = 13' =
= 18,65
I3 0,714
Y
15
Y21' = 21' =
= 15,54
I1 0,965
Y
7
Y23' = 23' =
= 9,80
I3 0,714
Y
12
Y31' = 31' =
= 12,43
I1 0,965
Y
4
Y33' = 33' =
= 5,60
I3 0,714
Y11' =
Y12
12
=
= 9,22
'
I2 1,302
Y
9
Y14' = 14' =
= 8,83
I4 1,019
Y
9
Y22' = 22' =
= 6,91
I2 1,302
Y
18
Y24' = 24' =
= 17,66
I4 1,019
Y
10
Y32' = 32' =
= 7,68
I2 1,302
Y
11
Y34' = 34' =
= 10,79
I4 1,019
Y12' =
Tabela36:Desezoniranipodacioprodajiodela
kvartal(j)
I(1)
II(2)
III(3)
IV(4)
2006
18,65
9,22
7,00
8,83
godina(i)
2007
15,54
6,91
9,80
17,66
2008
12,43
7,68
5,60
10,79
ZADATAK114.
Potronjapovraujednomgraduutonamapogodinamaikvartalimaiznosilaje:
godina
kvartal
2004 2005 2006 2007 2008
I
4
5
3
6
2
II
6
7
5
4
3
III
15
12
16
17
15
IV
7
4
6
5
4
a) Izraunatisezonskeindekse
b) Izraunatidesezoniranjepodatakaopotronjipovra
Reenje:
a) I 1' = 0,561; I 2' = 0,538; I 3' = 2,222; I '4 = 0,738
b) y11 = 7,13; y12 = 11,15; y13 = 6,75; y14 = 9,48
95
y21 = 8,91; y22 = 13,01; y23 = 5,40; y24 = 5,42

y31 = 5,34; y32 = 9,29; y33 = 7,20; y34 = 8,10
y41 = 10,69; y42 = 7,43; y43 = 7,65; y44 = 6,77

y51 = 3,56; y52 = 5,57; y53 = 6,75; y54 = 5,42
ZADATAK115.
Prodaja dempera u jednoj prodavnici u komadima po godinama i kvartalia iznosila
je:
godine
kvartal
2006 2007 2008
I
120 110 150
II
60
50
45
III
10
8
9
IV
80
100 130
a) Izraunatisezonskeindekse
b) Izraunatidesezoniranjepodatakaopotronjipovra
Reenje:
a) I1' = 1,289; I2' = 1,112; I3' = 0,221; I4' = 1,378

'
'
'
'
b) y11
= 93,09; y12
= 53,95; y13
= 45,24; y14
= 58,05
'
'
'
'
y21
= 58,33; y22
= 44,96; y23
= 36,20; y24
= 72,56
'
'
'
'
y31
= 116,36; y32
= 40,46; y33
= 40,72; y34
= 94,34
ZADATAK116.
U jednom gradu potronja sladoleda, po kvartalima, u periodu od 2004. do 2008.
godinebilaje:
kvartal(j)
I
II
III
IV
ukupno
2004
186
220
241
190
837
2005
192
234
251
198
875
godine(i)
2006 2007
183 184
415 202
209 230
179 196
986 812
2008
207
241
233
197
878
ukupno
952
1312
1164
960
4388
Naosnovuovihpodataka:
a) Izraunati sezonske indekse po metodu odnosa prema optem kvartalnom
proseku.
b) Izvritidesezoniranjepodatakaza2004.Godinu.
c) Prognoziratipotronjusladoleda,pokvartalima,u2009.godini
96
Reenje:
a)
4
xj =
xi
j =1
n
952
1312
1165
960
x1 =
= 191,5; x2 =
= 262,4; x3 =
= 233; x4 =
= 192;
5
5
5
5
xij 4388
i =1 j =1
xij =
=
= 219,4 [ ki log rama ] ;
4n
45
x
Ij = j ;
xij
191,5
262,4
= 0,8728; I2 =
= 1,1959;
219,4
219,4
233
192
I3 =
= 1,0619; I4 =
= 0,8751;
219,4
219,4
Odgovor: Potronja sladoleda u prvim kvartalima bila je u proseku za 12,72% ispod
normale, u drugim kvartalima bila je u proseku za 19,59% iznad normale, u treim
kvartalimabilajeuprosekuza6,19%iznadnormaleiuetvrtimintervalimabilajeu
prosekuza12,499%ispodnormale.Normalauovomsluajuprdstavljaoptikvartalni
prosek xij = 219,4 [ ki log rama ]
I1 =
b)
Y 'ij =
Yij
Ij
, za2004.godinudesezoniranjepodatakavrisenasledeinain:
186
220
'
= 213,10; y12
=
= 183,96;
0,8728
1,1959
241
190
'
'
y13
=
= 226,95; y14
=
= 217,11[ kg ]
1,0619
0,8751
Odgovor: Desezonisani podaci u 2004.godini pokazuju kakva bi potrnja sladoleda
bilakadanebibilouticajasezone.
c)
Jednainalinearnogtrenda
'
y11
=
Godine
2004
2005
2006
Yi
837
875
986
Xi
2
1
0
97
Xi2
4
1
0
XiYi
1674
875
0
2007
2008
Ukupno
y = a + bx ; a =
y
n
812
878
4388
; b=
x y
x
1
2
0
i i
2
i
1
4
10
812
1756
19
KVARTALI
y 2009(I ) = 220,884 + 0,1187 ( 2 ) = 220,6466 I(2)

y 2009(II ) = 220,884 + 0,1187 ( 1) = 220,7653
II(1)
y 2009( III ) = 220,884 + 0,1187 ( 0 ) = 220,884
III(0)
y 2009(IV ) = 220,884 + 0,1187 (1 ) = 221,0027
IV(1)
y
j =1
2009
= 883,2986
Prognoziranapotronjasladoledapokvartalima,u2009.godiniizraunavase
naosnovuizraza:
'
y ij = Y ij I ' j ;
'
y 2009,I = 220,6466 0,8728 = 192,58;

'
y 2009,II = 220,7653 1,1959 = 264,01;

'
y 2009,III = 220,884 1,0619 = 234,55;

'
y 2009,IV = 220,0027 0,8751 = 192,52;
Odgovor: Oekivana potronja sladoleda pod uticajem sezone u prvom kvartalu

2009.godinebilabi192,58kilograma,udrugomkvartalu264,01kilograma,utreem
kvartalu234,55kilogramaiuetvrtom192,52kilograma.
4388
19
a=
= 877,6; b = = 1,9; y = 877,6 + 1,9 xi ;
5
10
Jednainalinearnogtrendapotronjesladoleda,nagodinjemnivouglasi:
y 2009 = 877,6 + 1,9 ( 3 ) = 877,6 + 5,7 = 883,3;
y 2009 = 883,3 + 1,9 xi
Ishodite:
30.03.2006.god.
jedinicazaX: jednagodina
jedinicazaY: kilogramsladoleda
98
Jednaina linearnog trenda potronje sladoleda, na kvartalnom nivou, za

2009.godinuglasi:
a
b
a b
yi = +
xi = + xi
4 44
4 16
883,3 1,9
yi =
+
xi
4
16
y i = 220,825 + 0,1187 xi
0,1187
y i = 220,825 +
0,1187 xi
2
y i = 220,884 + 0,1187 xi
Ishodite:
15.08.2009.god.
jedinicazaX: jedankvartil
jedinicazaY: kilogramsladoleda
ZADATAK117.
Posetaturista,ustotinama,ujednomturistikommestunamoruuperiodu2005do
2009.godineje:
kvartal(j)
I
II
III
IV
ukupno
2005
80
110
150
65
405
2006
98
118
162
68
446
godine(i)
2007 2008
105 112
125 131
171 175
75
72
473 493
2009
120
142
181
81
524
ukupno
515
626
839
361
2341
a) Izraunati sezonske indekse po metodu odnosa prema optem
kvartalnomproseku.
b) Izraunati sezonske indekse po korigovanom metodu odnosa prema
optemkvartalnomproseku.
c) Izraunati sezonske indekse po metodu odnosa prema pokretim
sredinama.
d) Izvriti desezoniranje podataka, na osnovu indeksa pod c), za
2009.godinu.
e) Prognozirati posetu turista po kvartalima, u 2010.godini, na osnovu
indeksapodb).
99
Reenje:
a)
n = 5; j = 4; x j =
xi ;
j = 1,2,3,4.
n
515
626
839
361
x1 =
= 103; x2 =
= 125,5; x3 =
= 167,8; x4 =
= 72,2;
5
5
5
5
xij 2341
i =1 j =1
xij =
=
= 117,05 102 turista ;
4n
45
x
I j = j ; i = 1,2,..., n j = 1,2,3,4.
xij
103
= 0,8799 ili 87,99%;
117,05
125,5
I2 =
= 1,0721 ili 107,21%;
117,05
167,8
I3 =
= 1,4335 ili 143,35%;
117,05
72,2
I4 =
= 0,6168 ili 61,68%.
117,05
Odgovor: Poseta turista u prvim kvartalima bila je u proseku za 12,01% ispod
normale, u drugim kvartalima bila je u proseku za 7,21% iznad normale, u treim
kvartalimabilajeuprosekuza43,35%iznadnormaleiuetvrtimintervalimabilajeu
prosekuza38,32%ispodnormale.Normalauovomsluajupredstavljaoptikvartalni
prosek xij = 117,05 102 turista
b)
x
4
I j = j ; j = 1,2,3,4. C = 4
I' j = I j C
Yj
Ij
I1 =
j =1
Godine
2005
2006
2007
2008
2009
Ukupno
Poseta
turista
405
446
473
493
524
2341
Xi
XiYi
Xi2
2
1
0
1
2
0
810
446
0
493
1048
285
4
1
0
1
4
10
100
y = a + bx ;
2431
= 486,2;
n
5
xi yi = 285 = 28,5
b=
xi 2 10
a=
y = 486,2 + 28,5x
Odgovor:jednainalinearnogtrendaposeteturista,od2005do2009.godineglasi:
yi = 486,2 + 28,5x i = 1,2,3,4,5.
Ishodite:
30.06.2007.god.
jedinicazaY: stotineturista
Odgovor:jednainalinearnogtrendaposeteturista,nakvartalnomnivou,od2005do
2009.godineglasi:
a
b
a b
yi = +
xi = + xi
4 44
4 16
486,2 28,5
yi =
+
xi
4
16
y i = 121,55 + 1,78 xi i = 1,2,3,4.

Ishodite:
15.08.2007.god.
jedinicazaX: jedankvartal(tromeseje)
Pojedinanekvartalnevrednostitrendau2007.godinisu:
y I = 121,55 + 1,78 ( 2 ) = 117,99;
y II = 121,55 + 1,78 ( 1) = 121,55 1,78 = 119,77;

y III = 121,55 + 1,78 ( 0 ) = 121,55 + 0 = 121,55;
y IV = 121,55 + 1,78 (1) = 121,55 + 1,78 = 123,33.

I1 =
I3 =
X1
Y1
X3
Y3
103
X 2 125,5
= 0,8729 ; I2 =
=
= 1,0478;
117,99
Y 2 119,77
167,8
72,2
X4
= 13805; I4 =
=
= 0,5854
121,55
Y 4 123,33
I j = 3,8866.
j =1
101
Kakoje I j manjaodetiri,nijepotrebankorektivnifactorC.
Odgovor: Poseta turista u prvim kvartalima bila je u proseku za 12,71% ispod

normale,udrugimkvartalimabilajeza4,78%iznadnormale,utreimkvartalimabila
jeza38,05%iznadnormaleiuetvrtimintervalimabilajeza41,46%ispodnormale.
Normalauovomsluajupredstavljajukvartalnevrednostitrenda.
c)
n
Iij =
Yij
; i = 1,2,..., n j = 1,2,..., m I j =
I
i =1
ij
; I' j = C I j
n 1
Y ij
Pokretnesredineseizraunavajunasledeinain:
'
80 + 110 + 150 + 65 405

=
= 101,25;
4
4
110 + 150 + 65 + 98 423
Y 12 =
=
= 105,75;
4
4
150 + 65 + 98 + 118 431
=
= 107,75;
Y 13 =
4
4
Y 11 =
Centralnepokretnesredineseizraunavajunasledeinain:
'
101,25 + 105,75
= 103,5;
Y 13 =
2
'
105,75 + 107,75
= 106,75;
Y 14 =
2
itd
Specifinisezonskiindeksiseizraunavajunasledeinain:
I13 =
150
65
= 1,4492; I14 =
= 0,6088;
103,5
106,75
102
itd
Tabela37:Izraunavanjespecifinihsezonskihindeksa
Godina Kvartal
(i)
(j)
2005
(1)
2006
(2)
2007
(3)
2008
(4)
2009
(5)
I
II
III
IV
I
II
III
IV
I
II
III
IV
I
II
III
IV
I
II
III
IV
Pokretne
sredine Y ij
Poseta
turista
(Yij)
Centralne
pokretne
'
sredine Y ij
80
110
150
65
98
118
162
68
105
125
171
72
112
131
175
75
120
142
181
81
103,5
106,75
109,25
11,25
112,375
114,125
116,125
117,75
119,125
120,75
122,0
122,875
124,25
126,625
128,75
130,25
101,25
105,75
107,75
110,75
111,5
113,25
115,0
117,25
118,25
120,0
121,5
122,5
123,25
125,25
128,0
129,5
131,0
Specifini
sezonski
indeksi
Y ij
Iij = '
Y ij
1,4492
0,6088
0,8970
1,0606
1,4416
0,5958
0,9041
1,0615
1,4354
0,5962
0,9180
1,0661
1,0484
0,5923
0,9320
1,0902
Tabela38:Izraunavanjetipinihsezonskihindeksa
Godina
Kvartal(j)/specifiniindeksi(Iij)
(i)
I(1)
II(2)
III(3)
IV(4)
2005(1)
1,4492 0,6088
2006(2)
0,8970 1,0606 1,4416 0,5958
2007(3)
0,9041 1,0615 1,4354 0,5962
2008(4)
0,9180 1,0661 1,4084 0,5923
2009(5)
1,9320 1,0902
Ukupno
3,7111 4,2784 5,7346 2,3931
Iij
5
Tipiniindeksi I j =
Iij
i =1
51
0,9277 1,0696 1,4336 0,5982
103
I j = ( 0,9277 + 1,0696 + 1,4336 + 0,5982) = 4,0291
Kakoje I j = 4,0291 > 4 radisekorektivnifactorC
C=
j =1
Ij
4
= 0,9927
4,0291
0,9277
1,0696
= 0,9345; I2' =
= 1,0775;
0,9927
0,9927
1,4336
0,5982
I3' =
= 1,4441; I4' =
= 0,6025.
0,9927
0,9927
Odgovor:Posetaturistauprvimkvartalimabilajeuprosekuza7,23%ispodnormale,
u drugim kvartalima bila je u proseku za 7,75% iznad normale, u treim kvartalima
bila je za 44,41% iznad normale i u etvrtim intervalima bila je za 39,75% ispod
normale.
d)
Za2009.godinudesezoniranjepodatakasevrinasledeinain:
Y
ij
Yij' = '
Ij
I1' =
Y51
120
=
= 128,4109;
'
I1 0,9345
Y
142
Y52' = 52
=
= 131,7865;
'
I2 1,0775
Y53
181
'
Y53 = ' =
= 125,3375;
I3 1,4441
Y51' =
Y54' =
Y54
81
=
= 134,4398.
'
I4 0,6025
Odgovor: Desenzonirani podaci u 2009.godini, pokazuju kakva bi poseta bila turista

kadanebibilouticajasezone.
e)
Jednaina linearnog trenda posete turista, na godinjem nivou za
2010.godinuglasi:
y 2010 = 486,2 + 28,5 ( 3 ) = 571,7
y 2010 = 571,7 + 28,5xi
Ishodite:
30.06.2010.god.
104
Jednaina linearnog trenda posete turista, na kvartalnom nivou za

2010.godinuglasi:
571,7 28,5
yi =
+
xi = 142,925 + 1,7812 xi
4
16
1,7812
y i = 142,925 +
+ 1,7812 xi
2
y i = 143,8156 + 1,7812 xi i = 1,2,3,4.

Ishodite:
15.08.2010.god.(treikvartal)
jedinicazaY: stotinaturista
y I = 143,8156 + 1,7812 ( 2 ) = 140,2532;

y II = 143,8156 + 1,7812 ( 1 ) = 142,0344;
y III = 143,8156 + 1,7812 ( 0 ) = 143,8156;

y IV = 143,8156 + 1,7812 (1) = 145,5968.
4
y
j =1
= 571,7 = y 2010 = 57,7
Prognozirana poseta turista po kvartalim au 2010.godini izraunava se na osnovu

izraza:
'
y ij = Y ij I ' j ;
'
y 2010,I = 140,2532 0,9345 = 131,066;
'
y 2010,II = 142,0344 1,0775 = 153,042;

'
y 2010,III = 143,8156 1,4441 = 207,684;

'
y 2010,IV = 145,5968 0,6025 = 87,722.
Odgovor: Oekivana poseta turista pod uticajem sezone, u prvom kvartalu 2010.
godine bila bi 13106 turista, u drugom kvartalu 15304, u treem kvartalu 20768
turistaiuetvrtomkvartalu8772turista.
105
ZADATAK118.
Proizvodnjazimskeobueuhiljadamaparaujednojfabrici,pokvartalimaigodinama
bilaje:
Kvartal(j)
I
II
III
IV
Ukupno
2005
40
50
80
30
200
2006
50
90
70
40
250
Godine(i)
2007
50
100
120
40
310
2008
40
120
110
50
320
2009
40
120
130
40
330
Ukupno
220
480
510
200
1410
a) Izraunatisezonskeindeksepometoduodnosapremapokretnimsredinama.
b) Prognoziratiproizvodnjuzimskeobue,pokvartalimaza2010.godinu.
c) Izvritidesezoniranjepodatakau2007.godini.
Reenje:
a)
Pokretnesredinesu Y ij
(;50;52,5;62,5;60;62,5;62,5;65;77,5;77,5;75;80;77,5;80;80;80;85;82,5;)
'
Centralnepokretnesredine Y ij ,su:
(; ; 51,25; 57,5); (61,25; 61,25; 62,5;63,75); (71,25; 77,5; 76,25; 77,5); (78,75;
78,75;80,0;80,0);(82,5;83,75;;)
Specifinisezonskiindeksi Iij ,su:

(; ; 1,5609; 0,5217); (0,8169; 1,4693; 1,12; 0,6274); (0,7017; 1,2903; 1,5737;
0,5161);(0,5079;1,5238;1,375;0,625);(0,4848;1,4328;;)
5
I1 = 2,5107: 4 = 0,6276
Ii ,I = 2,5107
i =1
5
Ii ,II = 5,7162
I2 = 5,7162: 4 = 1,4290
Ii ,III = 5,6296
I3 = 5,6296 : 4 = 1,4074
Ii ,IV = 2,2902
I4 = 2,2902: 4 = 0,5725
i =1
5
i =1
5
i =1
Ukupno:4,0365
106
C=
Ij
4
= 0,9909
4,0365
I1' = 0,6275 0,9909 = 0,62188
ili 62,188%;
I2' = 1,4290 0,9909 = 1,41599
ili 141,599%;
= 1,4074 0,9909 = 1,39459
ili 139,459%;
I3'
I4' = 0,5725 0,9909 = 0,56729

b)
ili 56,729%.
godine(x)
proizvodnja(yi)
oznaka
2005
200
2
2006
250
1
2007
310
0
i =1
i =1
i =1
Yi = 1410; x2i = 10; xiYi = 330;
1410
330
= 282; b =
33
5
10
y i = 282 + 33xi ; i = 1,2,3,4,5
a=
Ishodite:
30.06.2007.god.
jedinicazaY: hiljadupariobue
y i = 282 + 33 ( 3) = 282 + 99
y i = 381 + 33xi ; i = 1,2,3,4,5,6.
Ishodite:
30.06.2010.god.
Pokvatalima:
381 33
yi =
+ xi = 95,25 + 2,06 xi
4 16
2,06
y i = 95,25 +
+ 2,06 xi
2
y i = 95,28 + 2,06 xi i = 1,2,3,4.

107
2008
320
1
2009
330
2
Ishodite:
'
y 2010,I = 96,28 + 2,06 ( 2 ) = 92,16;

'
y 2010,II = 96,28 + 2,06 ( 1) = 94,22;
'
y 2010,III = 96,28 + 2,06 ( 0 ) = 96,28;
'
y 2010,IV = 96,28 + 2,06 (1 ) = 98,34.

'
Prognoziranaproizvodnjapokvartalima: Y i = Y i Ii'
'
y 2010,I = 92,16 0,62188 = 57,312;

'
y 2010,II = 94,22 1,41599 = 133,414;
'
y 2010,III
= 96,28 1,39459 = 134,271;
'
y 2010,IV
= 98,34 0,56729 = 55,787.
[hiljaduparizimskeobue]
c)
Desezoniranjepodatakau2007.godini Yij' =
Yij
Ii'
50
100
= 80,40; Y 32 =
= 70,62;
0,62188
1,41599
120
40
Y 33 =
= 86,05; Y 34 =
= 70,51.
1,39459
0,56729
Y 31 =
ZADATAK119.
Prodajamukeletnjekonfekcije,ustotinamakomada,pokvartalimaipogodinibila
je:
Kvaril(j)
I
II
III
IV
Ukupno
2004
152
210
184
75
621
2005
176
220
190
78
664
Godine(i)
2006
2007
185
190
231
235
205
210
80
91
701
726
2008
198
242
215
110
765
2009
196
240
211
109
756
Ukupno
1097
1378
1215
543
4233
Naosnovuovihpodatakaizraunati:
a) Izraunati sezonske indekse po korigovanom metodu odnosa prema
optemkvartalnomproseku,za2004.godinu.
108
b) Izvritidesezoniranjepodatakau2004.godini
c) Prognoziratiprodajumukeletnjekonfekcijepokvartalimau2010.godini
Reenje:
a)
Godine
2004
2005
2006
2007
2008
2009
Ukupno
Yi
621
664
701
726
765
756
4233
Xi2
0
1
4
9
16
25
55
Xi
0
1
2
3
4
5
15
y i = a + bxi ;
y = n a + b x
x y = a x + b x
i
i i
4233 = 6a + 15b a = 633,87

11084 = 15a55b b = 28,65
y i = 633,87a + 28,65xi
i = 1,2,3,4,5,6.
Ishodite:
30.06.2004.god.
jedinicazaY: stotinekomadaletnjekonfekcije
Trendpokvatalima:
633,87 28,65
yi =
+
xi = 158,46 + 1,79 xi
4
16
1,79
y i = 158,46 +
+ 1,79 xi
2
y i = 159,355 + 1,79 xi
Ishodite:
jedinicazaX: jedankvartil(tromeseje)
jedinicazaY: stotinakomada
109
XiYi
0
664
1402
2178
3060
3780
11084
'
y 2004,I = 159,355 + 1,79 ( 2 ) = 155,775;

'
y 2004,II = 159,355 + 1,79 ( 1 ) = 157,565;

'
y 2004,III
= 159,355 + 1,79 ( 0 ) = 159,355;
'
y 2004,IV = 159,355 + 1,79 (1) = 161,145.
Aritmetikesredinekvartila:
1097
1378
X1 =
= 182,83; X 2 =
= 229,66;
6
6
1215
543
X3 =
= 202,5; X 4 =
= 90,5.
6
6
Sezonskiindeksipokvartilu:
Xi
I 'j =
j = 1,2,3,4
Yi
182,83
229,66
I1 =
= 1,1736; I2 =
= 1,4575;
155,775
157,565
202,5
90,5
I3 =
= 1,2707; I4 =
= 0,5616.
159,355
161,145
C=
Ij
4
= 0,8961
4,4634
I1'
= 1,1736 0,8961 = 1,05166
I2'
= 1,4575 0,8961 = 1,30606
I3' = 1,2707 0,8961 = 1,13867
I4' = 0,5616 0,8961 = 0,5032
b) Desezoniranipodaciu2004.godini:
152
210
Y '11 =
= 144,5334; Y '12 =
= 160,7889;
1,05166
1,30606
184
75
'
'
Y 13 =
= 161,5920; Y 14 =
= 149,0461;
1,13867
0,5032
[stotinekomada]
c)
y 2010 = 633,87 + 28,65 ( 6 ) = 805,77
y i = 805,77 + 28,65xi i = 1,2,3,4,5,6,7

110
Ishodite:
30.06.2010.god.
805,77 28,65
+
xi = 201,44 + 1,7906 xi
4
16
1,7906
y i = 201,44 +
+ 1,7906 xi
2
yi =
y i = 202,33 + 1,7906 xi
Ishodite:
15.08.2010.god.(treikvartil)
'
y 2010,I = 202,33 + 1,7906 ( 2 ) = 198,7488;

'
y 2010,II = 202,33 + 1,7906 ( 1 ) = 200,5394;
'
y 2010,III = 202,33 + 1,7906 ( 0 ) = 202,33;
'
y 2010,IV = 202,33 + 1,7906 (1) = 204,1206.

Prognoziranaprodajamukekonfekcije
'
y 2010,I = 198,7488 1,1736 = 233,2551;

'
y 2010,II = 200,5394 1,4575 = 292,2861;

'
y 2010,III
= 202,33 1,2707 = 257,100;
'
y 2010,IV
= 204,1206 0,5616 = 114,6314.
111
[ stotine komada]
ELEMENTITEORIJEVEROVATNOE
4.1 Verovatnoa"apriori"
ZADATAK124.
Kolikajeverovatnoadaebacanjemnoviapastiglava?
Reenje:
m=1;n=2
1
m
P(A) = = 0,5 ili50%
P(A) =
2
n
Verovatnoadaebavanjemnoviapastiglavaiznosi50%.
ZADATAK125.
Kolikajeverovatnoadaesenagornjojstranibaenekockepojavitibroj3?
Reenje:
m=1;n=6
m 1
P(A) = = = 0,1666 ili16,66%
n 6
ZADATAK126.
Kolikajeverovatnoadaesenasluajannainod30slovanapisaojmainipojaviti
slovoM?
Reenje:
m=1;n=30
P(A) = 0,03333 ili3,33%
4.2 Veorvatnoa"aposteriori"
ZADATAK127.
Na sluajan nain od 300 studenata izabrano je 40 od kojih su 8 poloili statistiku.
Kolikajeverovatnoapoloenihispitaizstatistike?
119
Reenje:
m=8;n=40
m 8
f (A) = =
= 0,2 ili20%
n 40
ZADATAK128.
Proizvedeno je 800 akumulatora. Na sluajan nain izabrano je 70 akumulatora i
ustanovljenojedasu3neispravna.Kolikajeverovatnoaneispravnihproizvoda?
Reenje:
m=3;n=70
m 3
f (A) = =
= 0,04 ili4%
n 70
ZADATAK129.
Upreduzeujezaposleno1000radnikauprocesuproizvodnje.Ujednommesecuod
100 radnika na sluajan nain 5 radnika je imalo prebaaj norme. Kolika je
verovatnoaradnikakojisuprebacilinormu?
Reenje:
m=5;n=100
m
5
f (A) = =
= 0,05 ili5%
n 100
4.3 Zbirnaverovatnoa
ZADATAK130.
Bacajusedvekockeistovremeno.Kolikajeverovatnoadaepastiilizbir3ilizbir8?
Reenje:
m1=2;m2=5;n=36
m m
2
5
7
P(A) = 1 + 2 = + =
36 36 36 36 36
P(A) = 0,19444 ili19,44%
ZADATAK131.
Kolikajeverovatnoadaebacanjemdvekockeistovremenopastibroj3ili5?
120

Reenje:
m1=1;m2=1;n=6
1 1 2
P(A) = + =
6 6 6
P(A) = 0,333 ili33,3%
ZADATAK132.
Od 100 studenata 60 je poloilo metode, 40 matematiku i 10 modele. Kolika je
verovatnoadaenasluajannainizvuiimestudentakojijepoloiometodeiliime
studentakojijepoloiomodele?
Reenje:
m1=60;m2=10;n=100
60 10
70
P(A) =
+
=
100 100 100

P(A) = 0,7 ili70%
4.4 Sloenaverovatnoa
ZADATAK133.
Kolika je verovatnoa da e u dva istovremena bacanja dve kocke i na jednoj i na
drugojkockipastizbir5?
Reenje:
4 4
P(A) = = 0,01234 ili1,234%
36 36
ZADATAK134.
Ujednojkutijinalazise10crnihi8crvenihkuglicaaudrugojsenalazi6crnhi5utih
kuglica.Kolikajeverovatnoadaeseizprveiliizdrugekutijeizvuicrnakuglica?
Reenje:
10 6
P(A) = = 0,30300 ili30,30%
18 11
ZADATAK135.
121
Najednojpolicinalazise50veknihlebaod600gramai30veknihlebaod590grama.
Na drugoj tezgi nalazi se 60 vekna teine 600 grama i 40 vekni teine 590 grama.
Kolika je verovatnoa da e kupac istovremenim uzimanjem i sa jedne i sa druge
policeuzetiveknuteku600grama?
Reenje:
50 60
P(A) =
= 0,375 ili37,5%
80 100
4.5 Uslovnaverovatnoa
ZADATAK136.
Ukutijisenalazi5crvenihi5zelenihkuglica.Kolikajeverovatnoadaeseudrugom
izvlaenjuizvuicrvenakuglica,akojeuprvomizvlaenjuizvuenacrvenakuglica,pri
emusekuglicenevraajuukutiju?
Reenje:
5 4
P(A B) = = 0,2222 ili22,22%
10 9
ZADATAK137.
Ujednojpoiljciima900proizvodaasadrivieod4%neispravnihproizvoda.Kolika
jeverovatnoadauuzorkuod3proizvodabudusviispravni?
Reenje:
864 865 866

P( A B C ) =
= 0,88461 ili88,46%
900 899 898
ZADATAK138.
Ukutijisenalazi50proizvoda,kodkojihsu15nestandardni.Kolikajeverovatnoada
e kontrolor na sluajan nain iz dva puta jedan za drugim izvui nestandardan
proizvod?
Reenje:
15 14
P(A B) = = 0,08571 ili8,571%
50 49
122
4.6 Bajersovaverovatnoa
ZADATAK139.
U jednom marketu se prodaje margarin, i to dve vrste: "Dobro jutro" 68% i
"Dijamant" 32%. Margarin "Dobro jutro" ispunjava 95% standarda, a margarin
"Dijamant"90%.Kolikajeverovatnoadaekupackupitimargarin"Dobrojutro"?
Reenje:
p(D1 ) = 0,68 p(A / D1 ) = 0,95
p(D2 ) = 0,32 p(A / D2 ) = 0,90

p(A) = p(D1 ) p(A / D1 ) + p(D2 ) p(A / D2 )
p(A) = 0,68 0,95 + 0,32 0,90
p(A) = 0,934
p(D1 ) p(A / D1 )
p(D1 / A) =
p(A)
0,68 0,95
p(D1 / A) =
0,934
p(D1 / A) = 0,6916 ili69,16%
Odgovor: Verovatnoa da e kupac kupiti margarin "Dobro jutro" koji odgovara

standarduje69,16%.
ZADATAK140.
Naetirimaine,ufabricizaproizvodnjuarapa,proizvodeseenskearapeito:25%
na prvoj maini, 30% na drugoj, 28% na treoj i 17% na etvrtoj. Na mainama se
pojavljuje kart i to: 1,5%, 1,8%, 2% i 1% respektivno. Kolika je verovatnoa da e
izabranearapebitikartidajeproizvedennaprvoj,drugoj,treojilietvrtojmaini?
Reenje:
p(D1 ) = 0,25 p(A / D1 ) = 0,015

p(D2 ) = 0,30 p(A / D2 ) = 0,018
p(D3 ) = 0,28 p(A / D3 ) = 0,02

p(D4 ) = 0,17 p(A / D3 ) = 0,01
p(A) = 0,25 0,015 + 0,30 0,018 + 0,28 0,02 + 0,17 0,01
p(A) = 0,01645
0,25 0,015
p(D1 / A) =
= 0,2279 ili22,79%
0,01645
123
0,30 0,018
= 0,3282 ili32,82%
0,01645
0,28 0,02
p(D3 / A) =
= 0,3404 ili34,04%
0,01645
0,17 0,01
p(D4 / A) =
= 0,1033 ili10,33%
0,01645
ZADATAK141.
Ujednomsupermarketuradetrikase.Prilikomnaplatepravegrekeito:40%prva,
35%drugai25%trea.Uslovneverovatnoesu:0,019,0,03i0,02respektivno.Akoje
prinaplatiuinjenagreka,kolikajeverovatnoadajetopoinjenonadrugojkasi?
Reenje:
p(D1 ) = 0,4 p(A / D1 ) = 0,019

p(D2 / A) =
p(D2 ) = 0,35 p(A / D2 ) = 0,03

p(D3 ) = 0,25 p(A / D3 ) = 0,02
p(A) = 0,4 0,019 + 0,35 0,03 + 0,25 0,02
p(A) = 0,0231
0,35 0,03
p(D2 / A) =
= 0,4545 ili45,45%
0,0231
ZADATAK142.
Trifabrikeproizvodeusisivaeistesnageiistihkarakteristika.FabrikaD1isporuuje
tritu20%usisivaa,D238%iD342%.Od kupavastiureklamacijedausisivaaod
proizvoaa D1 sa grekom ima 1,5%,od D2 0,08%iod D3 1,7%. Ako su usisivaisa
grekom,kolikajeverovatnoadaetobitiproizvodiizfabrikeD1,D2iliD3?
Reenje:
p(D1 ) = 0,20 p(A / D1 ) = 0,015

p(A) = 0,20 0,015 + 0,30 0,008 + 0,42 0,017
p(D2 ) = 0,38 p(A / D2 ) = 0,008

p(A) = 0,01318
p(D3 ) = 0,42 p(A / D3 ) = 0,017
0,20 0,015
p(D1 / A) =
= 0,2276 ili22,76%
0,01318
0,38 0,008
p(D2 / A) =
= 0,2306 ili23,06%
0,01318
0,42 0,017
p(D3 / A) =
= 0,5417 ili54,17%
0,01318
124
4.7 Binomnaverovatnoa
ZADATAK143.
Od300proizvedenihsijalicautvrenojedaima20neispravnih.Kolikajeverovatnoa
daod5sluajnoizabranihproizvodabude0,1,2,3,4i5neispravnih?
a) Izraunatioekivanuvrednost.
b) Izraunativarijansu.
c) Izraunatistandardnudevijaciju.
d) Prikazatibinomskirasporeduoblikuhistogramaipoligonaverovatnoa.
Reenje:
n=5
20
p=
= 0,066 q=0,934
x=0,1,2,3,4,5
300
p(x) = Cn x p x q n x
p(0) = 1 0,0660 0,934 5 = 0,710778
5 0 0,066
0,71778 = 0,25113
p(1) =
0 + 1 0,934
5 1 0,066
0,25113 = 0,035489
p(2) =
1 + 1 0,934
5 2 0,066
0,035489 = 0,0025076
p(3) =
2 + 1 0,934
5 3 0,066
0,0025076 = 0,0000885
p(4) =
3 + 1 0,934
5 4 0,066
p(5) =
0,0000885 = 0,000000125
4 + 1 0,934
Odgovor:Verovatnoadaeod5izabranihproizvodabitisviispravniiznosi0,710778
ili71,0778%,daebiti1neispravan0,25113ili25,113%,dvaneispravna0,035489ili
3,4589%, tri neispravna 0,0025076 ili 0,25076%, etiri neispravna 0,0000885 ili
0,00885%ipetneispravnih0,000000125ili0,0000125%.
a) Oekivanavrednostizraunavasenaosnovuformule:
E (x) = n p = 5 0,066 = 0,33
Oekivanavrednostsluajnepromenljiveiznosu0,33.
b) Varijansaseizraunavaizrelacije
x2 = n q p
125
x2 = 5 0,066 0,934
x2 = 0,30822
Varijansasluajnepromenljiveiznosi0,30822
c) Standardnadevijacijaseizraunavaizizraza:
= n p q = 5 0,066 0,934 = 0,555
Standardnadevijacijasluajnepromenljiveiznosi0,555.
d) Grafikiprikazbinomnograsporeda
Slika2:Histogramipoligonverovatnoa
ZADATAK144.
Ako se eksperiment koji realizuje dogaaj B s verovatnoom p(B) = 0,6 ponovi n=8
puta.
a) IzraunativerovatnoudaedogaajBponovi3puta.
b) Izraunatioekivanuvrednost.
c) Izraunativarijansuistandardnudevijaciju.
Reenje:
8
a) p(3) = 0,63 0,4 5
3
p(3) = 56 0,216 0,01024 = 0,123863 ili12,3863%
b) E (x) = 8 0,6 = 4,8
c) x2 = 8 0,6 0,4 = 1,92
= 1,3856
126
ZADATAK145.
Proizvedene sijalice od 40W pakuju se u kutiji od 50 komada. Poznato je da se u
proizvodnjiproizvodi5%neispravnihsijalica.
a) Kolikajeverovatnoadaeseujednojkutijinai3neispravnesijalice?
b) Kolikajeverovatnoadaeseukutijinainajvie3neispravnesijalice?
c) Kolikajeverovatnoadaeseukutijinainajmanje3inajvie5neispravnih
sijalica?
Reenje:
50
a) p(3) = 0,11 0,947 p(3) = 19600 0,001 0,00706965 = 0,138565 ili
3
13,8565%
b) p(x 3) = p(0) + p(1) + p(2) + p(3) p(x 3) = 0,2502937 ili25,02937%
c) p(3 < x < 5) = p(3) + p(4) + p(5) p(3 < x < 5) = 0,5043941 ili50,43941%
4.8 Puasonovaverovatnoa
ZADATAK146.
Ujednojfabricimainesaautomatskomobradomutokuradaod36danaimalesu
zastojeusatima:
0
1 2 3 4 5
zastoji(i)
brojdana(fi)
15 8 6 4 2 1
a) Izraunativerovatnoedaeseutoku36radnihdanadogoditi0,1,2,3,4i5
satizastojamaine.
b) IzraunatiparametrePusonovograsporeda , x2 , , 3 , 4 .
Reenje:
a)
Tabela41:RadnatabelazaizraunavanjePusonovihverovatnoa
zastoji(i)
0
1
2
3
4
5
ukupno
brojdana(fi)
15
8
6
4
2
1
36
127
i fi
0
8
12
12
8
5
45
45
= 1,25
36
Proseanzastojautomatskemaineutoku36danaiznosu1,25asova.
1,25
p=
= 0,25 m = x = 1,25
n=5 x = 1,25 x=1,2,3,4,5
5
mx m
e
p(x) =
x!
1,250 1,25
p(0) =
e
= 1 0,286504 = 0,286504
0!
1,251 1,25
p(1) =
e
= 1,25 0,286504 = 0,358130
1!
1,252 1,25
p(2) =
e
= 0,78125 0,286504 = 0,2238312
2!
1,253 1,25
p(3) =
e
= 0,3255208 0,286504 = 0,09326301
3!
1,254 1,25
p(4) =
e
= 0,10172526 0,286504 = 0,029144
4!
x=
p(5) = 1 p(x) = 1 0,99087221 = 0,00912779

x =0
Verovatnoadaemainaraditibezzastojaiznosi0,286504ili28,6504%,daeimati
jedan as zastoja iznosi 0,358130 ili 35,8130%, dva asa zastoja iznosi 0,2238312 ili
22,38312%,triasazastoja0,09326301ili9,326301%,etiriasazastoja0,03827179
ili3,827179%ipetasovazastoja0,00912799ili0,912779%.
b) = E (x) = n p = m = 5 0,12 = 1,25
x2 = n p = m = 5 0,25 = 1,25
x = n p = m = 1,25 = 1,118
1
1
1
=
=
= 0,89445
n p
m
1,25
1
1
4 = 3 +
= 3+
= 3,8
1,25
n p
3 =
ZADATAK147.
Rasporeddomainstavaujednomselupremabrojudecebioje:
brojdece(i)
0
1 2 3
5 30 16 10
brojdomainstava(fi)
a) IzraunatiPausonoveverovatnoe.
b) Izraunatiparametreovograsporeda.
128
Reenje:
a) x = m = 1,51; n = 3
p(0) = 0,220909; p(1) = 0,333574; p(2) = 0,2518473; p(3) = 0,1936697
b) = E (x) = 1,51; x2 = 1,51; x = 1,228; 3 = 0,8143; 4 = 3,6622
ZADATAK148.
Pakujesekafaukesicamaod100grama.Kontrolomjeustanovljenodaseuproseku
mronae8kesicamanjemaseod100grama.
a) Izraunativerovatnoedasvekesiceimajumasu100grama.
b) Izraunativerovatnoudavieod3kesiceimajumasumanjuod100grama.
c) Izraunativerovatnoudakesicamanjeod100gramabudeizmeu3i5.
Reenje:
a) x = m = 8; x = 0
80
p(0) = e 8 = 0,0003354 ili0,03354%
0!
b) p(x > 3) = 1 [ p(0) + p(1) + p(2) + p(3)] p(x > 3) = 0,95762 ili95,762%
c) p(3 < x < 5) = p(3) + p(4) + p(5) = 0,177448 ili17,7448%
4.9 Zakonvelikihbrojeva
4.9.1 Nejednainaebieva
ZADATAK149.
Trgovini se isporuuje kafa u kesicama mase 200 grama u paketima u kojima se
isporuuju po 100 kesica. Na sluajan nain izabrana je jedna kesica iz svakog
isporuenog paketa. Oceniti verovatnou da odstupanje prosene mase izabranih
kesicakafe, odprosene masesvihkesicakafe,ne prelazi8grama,akostandardna
devijacijamasekodsvihkesicakafeneprelazi10grama.
Reenje:
n=100 = 10 = 8
p ( x E (x ) < ) 1
n 2
p ( x E (x ) < 8 ) 1
102
= 0,9843 ili98,43%
100 82
129
Odgovor: Verovatnoa da proseno odstupanje mase kesice kafe, kod izabranih

kesicakafe,odprosenemasesvihisporuenihkesicakafe,neprelazi8gramaiznosi
98,43%.
ZADATAK150.
Sluajna promenljiva x ima matematiko oekivanje E(x)=3, i standardnu devijaciju
x = 0,18 . Oceniti verovatnou da e se vrednost sluajne promenljive x nai u
intervalu2,5<x<3,5.
Reenje:
= E (x) 2,5 = 3 2,5 = 0,5 ili = 3,5 E (x) = 3,5 3 = 0,5

x = 0,18
p ( x E (x) < ) 1
p ( x 3 < 0,5 ) 1
x2
0,182
= 0,8704 ili87,04%
0,52
ZADATAK151.
Ufabricizaproizvodnjupastezazube,iziskustvaseznadajevarijansa 2 = 4,5 .Ha
sluajannainjeizabrano30tuba.Kolikajeverovatnoadaprosenamasa30tuba
neodstupaodprosenemase,kodsvihpastazazube,zavieod2,5grama.
Reenje:
= 2,5 n = 30 2 = 4,5
2
4,5
p ( x E (x ) < ) 1 x 2 = 1
= 0,976 ili97,6%
30 2,52
n
ZADATAK152.
Odstupanjesvakeod2000nezavisno,sluajnoizabranih,bocavina,premazapremini,
iznosi 2 = 4 . Oceniti verovatnou da odstupanje aritmetike sredine zapremine
boca vina, u uzorku, od aritmetike sredine njihovih matematikih oekivanja, ne
prelazi0,2dl.
Reenje:
= 0,2 n = 2000 2 = 4
2
4
p ( x E (x) < ) 1 x2 = 1
= 0,95 ili95%
2000 0,22
130
4.9.2 Teoremaebiova
ZADATAK153.
Nasluajannainizabranoje300miksera.Ocenitiverovatnou,daprosenaduina
radabezkvarasvih300miksera,odstupaodproseneduineradasvihproizvedenih
miksera, ne vie od 2 asa, ako je poznato da standardna devijacija, kod svih
proizvedenihmikseranijeveaod5asova.
Reenje:
= 2 n = 300
=5
x + x + x + ... + xn E (x1 ) + E (x2 ) + E (x3 ) + ... + E (xn )
2
p 1 2 3
< 1
n
n
n 2
x + x + x + ... + x300 E (x1 ) + E (x2 ) + E (x3 ) + ... + E (x300 )
52
p 1 2 3
< 2 1
= 97,92%
300
300
300 22
Odgovor: Verovatnoa da prosena duina kvara kod izabranih 300 miksera ne

odstupa vie od 2 asa od prosene duine rada svih proizvedenih miksera iznosi
97,92%.
ZADATAK154.
Akojeocenjenaverovatnoadajeprosenamasanekogproizvoda0,99,priemuje
odstupanje od prosene mase dve jedinice, sa standardnom devijacijom od 4
jedinice,izraunatikolikoproizvodatrebauzetiuuzorak,uciljuposmatranemase?
Reenje:
p = 0,99
=2
=4
2
2
16
4
= 0,99
1
p
1
= 0,99 1
2
2
n4
n
n 2
16
16
4n =
= 0,99 1
4 n = 1600
0,01
4n
1600
n=
n = 400
Odgovor:Uciljuposmatranjamase,uuzoraktrebauzeti400komadaproizvoda.
ZADATAK155.
Na sluajan nain izabrano je 200 tovljenika na jednoj farmi za tov. Oceniti
verovatnoudaprosenatelesnamasatovljenikakodsvih200tovljenikaodstupaod
prosene telesne mase kod svih tovljenika na farmi ne vie od 15 kilograma,ako je
131
poznato da standardna devijacija kod svih tovljenika na farmi nije vea od 9

kilograma.
Reenje:
= 15 n = 200
=9
2
92
1
= 0,9989 ili99,82%
p 1
n 2
200 152
4.9.3 TeoremaBernulija
ZADATAK156.
Ako je verovatnoa pojavljivanja neispravnih auto guma jednaka 0,01, oceniti
verovatnou da je apsolutna vrednost razlike frekvencija neispravnih auto guma
manjaod0,003,akojeujednomdanuproizvedeno20000autoguma.
Reenje:
= 0,003 q = 0,99
n = 20000 p = 0,01
x
pq
p p < > 1
n 2
n
0,01 0,99
p
0,01 < 0,003 > 1
= 0,945 ili94,5%
20000 0,0032
20000
Odgovor:Verovatnoadajeapsolutnavrednostrazlikefrekvencijaneispravnihauto
gumamanjaod0,003iznosi94,5%.
ZADATAK157.
x
Akojeverovatnoanejednakosti p 0,12 idanebudemanjaod0,99,priemu
n
je p = 0,4 ,kolikosemoraizabratinezavisnihjedinicauuzorak.
Reenje:
p = 0,4
q = 0,6
= 0,12
0,4 0,6
0,4,06
pq
0,99 1
= 0,99
0,99 1
1
2
n 0,12
n 0,12
n
n = 200 (jedinica)
132
ZADATAK158.
Verovatnoa broja ponavljanja kifli mase manje od 100 grama je 20%. Izraunati
granicu apsolutne vrednosti odstupanja broja kifli od njegove verovatnoe, koja se
moeoekivatisaverovatnoomod0,95,akojeproizvedeno20000kifli.
Reenje:
p = 0,2
q = 0,8
n = 20000
pq
0,2 0,8
0,16
1
> 0,95
> 0,95 1
> 0,95 1
2
2
20000
20000 2
n
= 0,012
4.10 Centralnagraninateorema
ZADATAK159.
Sluajna promenljiva yn je aritmetika sredina 4900, na sluajan nain, izabranih
radnika kod ijih je zarada matematiko oekivanje 11,8 103 dinara i varijansa
25 105 . Kolika je verovatnoa da e prosena zarada radnika biti u intervalu
11,6 103 do 11,9 103 ?
Reenje:
1 = 11,6 1 = 11,9
2 = 25 E (xi ) = 11,8 n = 4900
25
5
1
=
=
n
4900 70 14
n
n
x
E (xi )
i
i =1
i =1
p a<
< b = F (b) F (a)
n
x
i
i =1
4900
4900
11,6 11,8 [ xi E (xi )] 11,9 11,8
< i =1
<
p 11,6 < i =1 < 11,9 = p
1
1
1
4900
14
14
14
4900
[ xi E(xi )]
p 2,8 < i =1
< 1,4 = F (1,4) F (2,8)
1
14
x =
133
p = 0,9192 [1 0,9974 ] = 0,9166 ili91,66%
Odgovor: Verovatnoa da e prosena plata biti u intervalu 11,6 103 do

11,9 103 iznosi91,66%.
ZADATAK160.
Ako je prosean prinos suncokreta 5,65 t/ha, sa varijansom 0,36, kolika je
verovatnoadaprinossuncokretana324hektaranebudemanjiod5,7t/ha.
Reenje:
1 > 5,7 2 = 0,36 E (xi ) = 5,65 n = 324
0,36 0,6 1
=
=
324 18 30
5,7 5,65
p
= F (1,5) = 0,9332 ili93,32%
1
30
ZADATAK161.
Nasluajannainizabranoje225turistakojisuimalioekivanbrojdanaboravka8,
savarijansom25.Kolikajeverovatnoadaeproseanboravakturistabitiuintervalu
od6do9dana.
Reenje:
1 = 6
1 = 9
E (xi ) = 8
n = 225
2 = 25
x =
25
5 1
= =
225 15 3
225
225
6 8 [ x i E ( x i )] 9 8
p 6 < i =1 < 9 = p
< i =1
<
1
1
225
3
3
3
p = F (3) F (6) = 0,9987 ili99,87%
ZADATAK162.
Ujednomtovilitubiloje64teladisaoekivanomtelesnommasom52kilograma,sa
varijansom 144 kilograma. Kolika je verovatnoa da e se prosena masa teladi
nalazitiuintervaliod49do587kilograma.
x =
134
Reenje:
1 = 49
x =
1 = 58
2 = 144
E (xi ) = 52
n = 64
144 12 3
= =
8 2
64
64
49 52 [ xi E (xi )] 58 52
< i =1
<
p
3
3
3
2
2
2
p = F (4) F (2) = 1 [1 0,9772] = 0,9772 ili97,72%
4.11 Jednodimenzionalnaprekidnasluajnapromenljiva
ZADATAK163.
Nasluajannainizabranoje200radnikaujednojfabrici,kojisuutokujednegodine
imalipovredenaradu:
brojpovreda(xi) 1 2 3 4 5
brojradnika(fi)
70 50 40 30 10
a) Odreditizakonrasporedaverovatnoa.
b) Odrediti nove prekidne sluajne promenljive Y = 2 X ; Z = X 2 ; E = X + 4 ;
K = X 3 ; H = 2 X + 2 ; G = 2 X 2 + 2 .
c) Izraunatioekivanuvrednost E (x) .
d) Izraunati E (3 x) ; E (x + 2) .
e) Izraunati x2 ; x ; Vx i Ux zax=2.
f) Izraunati x2 (3 x) .
g) Izraunati M3 ; M4 ; ( 3 )x i ( 4 )x .
Reenje:
a)
pi =
fi
K
fi
f = 200
i =1
i =1
70
= 0,35
200
30
p4 =
= 0,15
200
p1 =
50
= 0,25
200
10
p5 =
= 0,05
200
p2 =
135
p3 =
40
= 0,2
200
2
3
4
5
1
X =
;
0,35 0,25 0,2 0,15 0,05
b)
p =1
i =1
5
4
6
8
10
2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2
Y = 2 X =
=
; pi = 1
i =1
0,35 0,25 0,2 0,15 0,05 0,35 0,25 0,2 0,15 0,05
2
2
2
2
2
5
1
4
9
16
25
1
2
3
4
5
Z = X2 =
=
; pi = 1
i =1
0,35 0,25 0,2 0,15 0,05 0,35 0,25 0,2 0,15 0,05
5
6
7
8
9
1 + 4 2 + 4 3 + 4 4 + 4 5 + 4 5
E = X +4=
=
; pi = 1
i =1
0,35 0,25 0,2 0,15 0,05 0,35 0,25 0,2 0,15 0,05
5
1
0
1
2
1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 2
K = X 3 =
=
; pi = 1
i =1
0,35 0,25 0,2 0,15 0,05 0,35 0,25 0,2 0,15 0,05
5
6
8
10
12
2 1 + 2 2 2 + 2 2 3 + 2 2 4 + 2 2 5 + 2 4
H = 2 X + 2 =
=
; pi = 1
0,35
0,25
0,2
0,15
0,05
0,35
0,25
0,2
0,15
0,05
i =1
2
2
2
2
2
5
4
10
20
34
52
+
2
1
2
2
2
2
2
3
2
2
4
2
2
5
2
G = 2 X2 + 2 =
=
; pi = 1
0,25
0,2
0,15
0,05 0,35 0,25 0,2 0,15 0,05
i =1
0,35
c)
E (x) = xi pi = 1 0,35 + 2 0,25 + 3 0,2 + 4 0,15 + 5 0,05 = 2,3

i =1
Odgovor:Proseanbrojpovredanaradukodsvihzaposlenihujednojfabrici
je2,3dana.
d) E (K x) = E (x) K ; E (3 x) = 3 2,3 = 6,9 [povredanaradu]
E (x + C ) = E (x) + C ; E (x + 2) = E (x) + 2 = 2,3 + 2 = 4,3 [povredanaradu]
n
e) x2 = xi2 pi E (x 2 ) = 12 0,35 + 22 0,25 + 32 0,2 + 42 0,15 + 52 0,05 2,32 = 1,51

i =1
Odgovor: Prosek kvadrata odstupanja pojedinanog broja povreda od

oekivanogprosenogbrojapovredauosnovnomskupuje1,51.
x = x2 = 1,51 = 1,228
f)
Odgovor: Srednja mera odstupanja pojedinanog broja povreda od

oekivanogprosenogbrojapovredauosnovnomskupuje1,228.
1,228
Vx = x 100 =
100 = 53,39%
E (x)
2,3
Odgovor:Standardnagrekaiznosi53,39%odoekivanevrednosti.
X E (x) 2 2,3
Ux =
=
= 0,2442
x
1,228
Odgovor:Brojoddvepovredenaraduodstupajuodoekivanevrednostiza
0,2442standardnihgreakaispodoekivanevrednosti.
x2 (K x) = K 2 x2 (x); x2 (3 x) = 32 1,228 = 11,052
g)
mr = xir pi
i =1
136
m1 = 1 0,35 + 2 0,25 + 3 0,2 + 4 0,15 + 5 0,05 = 2,3

m2 = 12 0,35 + 22 0,25 + 32 0,2 + 42 0,15 + 52 0,05 = 6,8
m3 = 13 0,35 + 23 0,25 + 33 0,2 + 43 0,15 + 53 0,05 = 23,6
m4 = 14 0,35 + 24 0,25 + 34 0,2 + 4 4 0,15 + 54 0,05 = 90,2

M3 = m3 3 m1 m2 + 2 m13 = 23,6 3 2,3 6,8 + 2 2,33 = 1,014
M4 = m4 4 m1 m3 + 6 m12 m2 3 m14 =
= 90,2 4 2,3 23,6 + 6 2,3 6,8 3 2,3 = 4,9597

M
1,014
( 3 )x = 33 =
= 0,5475
x 1,2283
Odgovor: Raspored verovatnoa broja povreda na radu ima pozitivnu
asimetriju.
M 4,9597
( 4 )x = 44 =
= 2,18
x 1,2284
Odgovor: Raspored verovatnoa broja povreda na radu je vie spljoten u
odnosunanormalniraspored.
2
ZADATAK164.
Ufabricizapreraduvoa100radnikapreradivoeukilogramimaujednojsmeni:
preradavoaukg(xi) 30 50 70 40 60
brojradnika(fi)
40 15 5 30 10
b) Odreditinoveprekidnesluajnepromenljive Y = 2 X ; Z = X 2 ; K = 2 X 2 + 1 .
c) Izraunatioekivanuvrednosti E (x) ; E (4 x) i E (x 2) .
d) Izraunati x2 ; x2 (3 x) .
e) Izraunati ( 4 )x .
Reenje:
5
50
70
40 60
30
a) X =
; pi = 1
i =1
0,4 0,15 0,05 0,3 0,1
60 100 140 80 120
b) Y = 2 X =
;
0,4 0,15 0,05 0,3 0,1
137
p =1
i =1
5
900 2500 4900 1600 3600
;
Z = X2 =
pi = 1
0,1
i =1
0,4 0,15 0,05 0,3
5
1801 5001 9801 3201 7201
2
K = 2 X +1 =
; pi = 1
0,1
i =1
0,4 0,15 0,05 0,3
c) E (x) = 30 0,4 + 50 0,15 + 70 0,05 + 40 0,3 + 60 0,1 = 41 [kilogram]
E (4 x) = 4 E (x) = 4 41 = 164 [kilograma]
E (x 2) = E (x) 2 = 41 2 = 39 [kilograma]
d) x2 = 302 0,4 + 502 0,15 + 702 0,05 + 402 0,3 + 602 0,1 412 = 139
x2 (3 x) = 32 x2 = 32 139 = 1251
x = x2 = 1251 = 35,37 [kilograma]

e) m1 = 30 0,4 + 50 0,15 + 70 0,05 + 40 0,3 + 60 0,1 = 41
m2 = 302 0,4 + 502 0,15 + 702 0,05 + 402 0,3 + 602 0,1 = 1820
m3 = 303 0,4 + 503 0,15 + 703 0,05 + 403 0,3 + 603 0,1 = 87500
m4 = 304 0,4 + 504 0,15 + 704 0,05 + 404 0,3 + 604 0,1 = 4526000
M4 = 4526000 4 87500 41 + 6 1820 412 3 414 = 55237
M
55237
( 4 )x = 44 =
= 2,868
x 11,784
ZADATAK165.
U junskom ispitnom roku 100 studenata je poloilo ispit iz Statistike. Raaspored
studenatapremadobijenimocenamanaispituje:
6 7 8 9 10
ocene(xi)
brojstudenata(fi) 30 40 15 5 10
b) Odreditinoveprekidnesluajnepromenljive Y = 4 X ; Z = X 4 ; K = 3 X 3 + 2 .
c) Izraunatioekivanuvrednosti E (x) ; E (5 x) i E (x 3) .
d) Izraunati x2 ; x2 (3 x) .
e) Izraunati ( 3 )x i ( 4 )x .
Reenje:
5
7
8
9
10
6
a) X =
; pi = 1
i =1
0,3 0,4 0,15 0,05 0,1
32
36 40
24 28
b) Y = 4 X =
;
0,3 0,4 0,15 0,05 0,1
138
p =1
i =1
c)
5
1296 2401 4096 6561 10000
Z = X4 =
; pi = 1
0,4 0,15 0,05
0,1
i =1
0,3
5
650 1031 1538 2189 3002
2
K = 3 X + 2 =
; pi = 1
i =1
0,3 0,4 0,15 0,05 0,1
E (x) = 6 0,3 + 7 0,4 + 8 0,15 + 9 0,05 + 10 0,1 = 7,25
E (5 x) = 5 E (x) = 5 7,25 = 36,25
E (x 3) = E (x) 3 = 7,25 3 = 4,25
d) x2 = 62 0,3 + 72 0,4 + 82 0,15 + 92 0,05 + 102 0,1 7,252 = 1,4875
x2 (3 x) = 32 x2 = 32 1,4875 = 13,383
x = x2 = 1,4875 = 1,2196
e) m1 = 6 0,3 + 7 0,4 + 8 0,15 + 9 0,05 + 10 0,1 = 7,25
m2 = 62 0,3 + 72 0,4 + 82 0,15 + 92 0,05 + 102 0,1 = 54,05

m3 = 63 0,3 + 73 0,4 + 83 0,15 + 93 0,05 + 103 0,1 = 415,25
m4 = 64 0,3 + 74 0,4 + 84 0,15 + 94 0,05 + 104 0,1 = 3291,65
M3 = 415,25 3 7,25 54,05 + 2 7,253 = 1,82
M4 = 3291,65 4 7,25 415,25 + 6 54,05 7,252 3 7,254 = 6,9698
1,82
( 3 )x =
= 1,003
1,21963
6,9698
( 4 )x =
= 3,15
1,21964
139
METODUZORKA
5.1 Veliinauzorka
ZADATAK166.
Ujednommestuima200domainstava.Kolikodomainstavatrebauzetizauzoraksa
verovatnoom od 95%, u cilju provere mesene potronje ulja, ako se zna da je
standardnadevijacijaosnovnogskupa4litrarauzintervalpoverenjaod2litre?
Reenje:
2 N u2
42 200 1,962
n=
=
= 47,19 47
(N 1) E 2 + u2 2 (200 1) 12 + 1,962 42
Odgovor:Uuzoraktrebauzetipriblino47domainstava.
ZADATAK167.
Ujednomljivikuima800stabalaljiva.Kolikostabalaljivatrebauzetizauzoraksa
verovatnoomod95,45%uciljuoceneprosenogprinosa,akoseznadajevarijansa
osnovnogskupa4kguzintervalpoverenjaod2kg?
Reenje:
=4
N = 800 u = 95,45% = 2
E =1
2E = 2
n = 15,7 16 [stabalaljiva]
ZADATAK168.
Na jednoj farmi ovaca ima 200 ovaca. Koliko ovaca treba uzeti za uzorak sa
verovatnoom od 99,73% u cilju ocene prosene mlenosti ako se zna da je
standardnadevijacijaosnovnogskupa2litreuzintervalpoverenjaod1,5litara?
Reenje:
= 2 E = 1,5
N = 200 u = 99,73% = 2,98
n = 48,21 48 [ovaca]
140
ZADATAK169.
Ujednompreduzeuzaposlenoje400radnika.Kolikoradnikatrebauzetizauzorak
uzverovatnou90%saciljemizraunavanjaproseneplateudinarima,akoseznada
je standardna devijacija osnovnog skupa 1500 dinara uz interval poverenja 100
dinara?Uzorakjesaponavljanjem.
Reenje:
N = 400 u = 1,6 = 1500 E = 500
u
n=

E
2
1500 1,6 2475

2
n=
=
= 4,95 = 24,5
500
500
n 24 [radnika]
ZADATAK170.
Koliko treba uzeti u uzorak domainstava radi ocene prosene potronje mesa po
domainstvuucelomgradu,akoseelidaintervalpoverenjanebudeiraod1,5kgi
akojestandardnadevijacijaosnovnogskupa3kg.Uzorakjesaponavljanjem.
a) Izraunativeliinuuzorkasaverovatnoomod95%.
b) Izraunativeliinuuzorkasaverovatnoomod99%.
Reenje:
a) = 3; E = 0,75; u = 95% = 1,96

n = 64,46 64 [domainstava]
b) = 3; E = 0,75; u = 99% = 2,58
ZADATAK171.
Koliko treba uzeti u uzorak domainstva radi ocene prosene potronje mleka u
litrimaucelomgraduakoseznadajestandardnadevijacijaosnovnogskupa2,3litra
uzintervalpoverenjaod0,5litara?Veliinuuzorkaodreditizaverovatnouod99%uz
pretpostavkudajeuzoraksaponavljanjem.
Reenje:
= 2,3; E = 0,5; u = 99% = 2,58

141
ZADATAK172.
U jednom mestu od 10000 porodica treba oceniti udeo domainstva koja idu u
bioskop uz verovatnou od 99,73%. Iz iskustva se zna da je proporcija tih
domainstava 60%, koliko treba uzeti porodica za uzorak uz interval poverenja od
3%?Uzorakjebezponavljanja.
Reenje:
P = 0,6
E = 0,015 Q = 0,4
N = 10000 u = 99,73% = 2,98
2
N u Q
n= 2
u Q + E 2 ( N 1) P
n=
10000 2,982 0,4

= 7234,5
2,982 0,4 + 0,0152 (10000 1) 0,6
n 7234 [porodica]
ZADATAK173.
U jednoj fabrici za proizvodnju kafe proizvodi se 50000 pakovanja jedne fake mase
200g.Kolikotrebauzetizauzorakpakovanjaradikontroletanostiase,akoseznada
mainapuni95%ovihpakovanjatanemaseod200g?Veliinuuzorkatrebaodrediti
uzverovatnouod99%saintervalompoverenja5%.Uzorakjebezponavljanja.
Reenje:
N = 50000 u = 2,58 P = 0,95 E = 0,025 Q = 0,05

n = 554,36 554 [paketiakafe]
5.2 Ocenenaosnovuuzoraka
5.2.1.1 Ocenaaritmetikesredineosnovnogskupanaosnovuuzorka
ZADATAK174.
Ufabriciarapa30radnikaproizvelojearapa(uzoraksaponavljanjem):
18 10 15 15 10 18
10 16 18 18 13 10
12 21 19 19 10 11
12 16 10 15 15 19
20 11 19 12 12 14
a) Odrediti interval poverenja uz verovatnou 95% u kome se nalazi prosean

brojproizvedeniharapaucelompreduzeu.
142
b) Izraunati uz istu verovatnou interval poverenja u kome se nalazi ukupan

broj proizvedenih arapa u celom preduzeu, ako u proizvodnji radi 100
radnika.
Reenje:
438
= 14,6
n
30
Odgovor: Prosean broj proizvedenih arapa u uzorku od 30 radnika iznosi 14,6
arapa.
x=
i =1
Sx =
x
i =1
2
i
n x2
n ( n 1)
6776 30 14,62
= 0,66193
30 ( 30 1)
Odgovor:Ocenasrednjemereodstupanjaaritmetikihsredinauzorkaodaritmetike
sredineosnovnogskupaiznosi0,66193komada.
a) x u Sx x + u Sx
14,6 1,96 0,66193 14,6 + 1,96 0,66193
13,3027 15,8973
Odgovor: Uz verovatnou 95% moe se oekivati da se prosean broj
proizvedeniharapaucelompreduzeunalazinegdeuintervaluod13,3027
do15,8973.
b) N ( x u Sx ) N N ( x + u Sx )
100 13,3027 N 100 15,8973
1330 N 1589
Odgovor:Uzrizikgreke5%moeseoekivatidaeucelompreduzeubiti
proizvedenoarapauintervaluod1330do1589komada.
ZADATAK175.
Nasluajizabranih35studenataEkonomskogfakultetadobilisuocenuizmatematike
(uzoraksaponavljanjem):
6
7
9
8
10
6
7
8
6
10
8
7
6
9
6
7
8
6
9
10
8
8
10
6
7
6
7
8
7
6
8
7
9
6
9
Odreditiintervalpoverenjauzverovatnou99%ukomesemoeoekivatiprosena
ocenaizmatematikenacelomfakultetu.
143
Reenje:
x = 7,6 Sx = 0,1987 7,08735 8,11264
ZADATAK176.
Na sluajan nain izabrano je 20 prodavnica koje su u toku jednog dana prodale
majce(uzoraksaponavljanjem):
5
8
6
4
9
10
9
5
7
11
5
8
6
6
9
7
12
4
5
6
a) Izraunati interval poverenja u kome se moe nai prosean broj prodatih

majciucelomtrgovinskompreduzeuuzverovatnouod99%.
b) Kolikaseukupnaprodajamoeoekivatiuzdatuverovatnouakopreduzee
ima200prodavnica?
Reenje:
a) x = 7,1 [komada]; Sx = 0,51809 [komada]; 6,407 8,436 [komada]

b) 1281,49 N 1687,20 [komada]
ZADATAK177.
Radiocenemesenepotronjeuljanasluajannainjeizabrano25porodicakojesu
imalepotronju(uzorakponavljanja):
5
1
2
2
3
4
5
5
2
2
3
1
4
1
3
3
4
1
3
2
2
2
3
3
2
a) Izraunati interval poverenja u kome se moe nai prosena mesena

potronjauljapodomainstvuuzverovatnouod99%.
b) Kolika se ukupna mesena potronja ulja moe nai u celom gradu koji ima
400domainstavauzistuverovatnou?
Reenje:
x=
x
i =1
68
= 2,75
25
144
Odgovor:Proseanmesenapotronjauljauuzorkuod25porodicaiznosi2,75litara.
n 25
= 0,0625 = 6,25% > 4% za izraunavanje ocene standardne
Kako je odnos =
N 400
grekearitmetikesredinekoristiseformula:
n
Sx =
x
i =1
2
i
n x2
n ( n 1)
262 25 2,752 400 25

N n
=
= 0,3223
25 ( 25 1)
400 1
N 1
Odgovor:Ocenasrednjemereodstupanjaaritmetikihsredinauzorkaodaritmetike
sredineosnovnogskupaiznosi32,23litara.
a) x u Sx x + u Sx
2,75 2,58 0,3223 2,75 + 2,58 0,3223
1,9185 3,5815
Odgovor:Uzverovatnou99%moeseoekivatidaeseprosenamesena
potronjauljanalazitinegdeuintervaluod1,9185do3,5815litara.
b) N ( x u Sx ) N N ( x + u Sx )
400 ( 2,75 2,58 0,3223) N 400 ( 2,75 + 2,58 0,3223)
767,4 N 1432,6
Odgovor:Potronjauljaucelomgradukretaeseuintervaluod767,6litara
do1432,6,uzrizikgrekeod1%.
ZADATAK178.
Na 30 parcela, izabranih na sluajan nain, ostvaren je prinos suncokreta u t/ha
(uzorakbezponavljanja):
4,6 3,1 2,8 8,5 5,2 4,6
6,2 5,4 5,6 7,2 3,1 3,2
7,4 7,5 4,5 3,6 5,4 8,1
5,3 5,2 6,1 6,3 4,7 5,6
4,8 5,1 7,4 6,1 5,3 5,1
a) Odrediti interval poverenja uz verovatnou 95% u kome se moe nai

proseanprinossuncokretapohektaru.
b) Izraunati uz istu verovatnou interval poverenja u kome se moe nai
ukupnakoliinasuncokretauzistuverovatnouakojezasejano900parcela.
145
Reenje:
a) x = 5,4 [t/ha]; Sx = 0,28242 [t/ha]; 4,8465 5,95709 [t/ha];

30
= 3,33% < 4%
900
b) 4361,85 N 5361,38 [t/ha]
ZADATAK179.
Ujednojfabricizaproizvodnjupatika25radnikautokugodinebilojenabolovanju
(uzorakbeponavljanja):
3
2
1
6
10
12 11
9
8
10
9
8
5
10
0
4
2
3
5
9
3
8
7
4
11
a) Izraunati interval poverenja u kome se moe nai prosean broj dana

bolovanjaucelojfabriciuzverovatnouod99%.
b) Koliki je ukupan broj dana bolovanja uz istu verovatnou ako fabrika
zapoljava1500radnika?
Reenje:
a) x = 6,4 [dana]; Sx = 0,6833 [dana]; 3,863 8,936 [dana];

25
= 1,666% < 4%
1500
b) 5794,5 N 13404 [dana]
5.2.1.2 Grupisanipodaci(uzoraksaponavljanjem)
ZADATAK180.
Ujednompreduzeu zaproizvodnjulepka,nasluajannainizabranih45radnika u
tokujednesmenespakovanojekutijasapo50lepka(uzoraksaponavljanjem):
spakovanokutija(xi) 25 32 45 48 51 55
brojradnika(fi)
6 15 10 4 7 3

proseanbrojspakovanihkutijanacelojliniji.
146
b) Izraunati uz istu verovatnou interval poverenja u kome se moe oekivati

dasenaeukupanbrojspakovanihkutijaakonalinijizapakovanjeradi300
radnika.
Reenje:
Tabela51:Radnatabelazaizraunavanjestandardnegreke
spakovanokutija
25
32
45
48
51
55
ukupno
brojradnika
6
15
10
4
7
3
45
xi fi
150
480
450
192
357
165
1794
xi2 fi
3750
15360
20250
9216
18207
9075
75858
x=
x f
i
i =1
f
i =1
1794
= 39,68
45
Odgovor:Proseanbrojspakovanihkutijalepkauuzorkuiznosi39,86komada.
Sx =
x
i =1
2
i
fi n x 2
n ( n 1)
75858 45 39,862
= 1,4841
45 ( 45 1)
Odgovor: Ocena srednje mere odstupanja aritmetikih sredina uzoraka od

aritmetikesredineosnovnogskupaiznosi1,4841kutija.
a) x u Sx x + u Sx
39,86 1,94 1,4841 39,86 + 1,94 1,4841
36,951 42,768
Odgovor:Uzverovatnou95%moeseoekivatidaeseproseanbrojspakovanih
kutijalepkanacelojlinijinalazitinegdeuintervaluod36,951do42,768litara.
b) N ( x u Sx ) N N ( x + u Sx )
300 36,951 N 300 42,768
11085,3 N 12830,4
Odgovor: Uz rizikgreke5%moeseoekivati daseukupanbrojspakovanihkutija
naenegdeuintervaluod11085,3do12830,4komada.
147
ZADATAK181.
Kontrolom,nasluajizabranih120tabliokoladaod100g,dobijenjerasporedtabli
premamasi(uzoraksaponavljanjem):
masaugramima(xi) 94,5 96,5 98,5 100,5 102,5 104,5

brojtabli(fi)
4
9
25
31
48
3

prosenamasatableokoladeucelomosnovnomskupu.
b) Izraunati uz istu verovatnou interval poverenja u kome se moe nai
ukupnaproizvedenakoliinaokoladeakojeproizvedeno500tabli.
Reenje:
a) x = 100,48 [grama]; Sx = 0,2227 [grama]; u = 2,58 ; 99,9054 101,0545

[grama]
b) 499527 N 505272,5 [tabli]
ZADATAK182.
U50prodavnicaostvarenjednevniprometu103dinara(uzoraksaponavljanjem):
promet( i )
brojprodavnica(fi)
10,115
2
15,120
4
20,125
6
25,130
5
30,135
10
35,140
15
40,145
8
a) Izraunati,uzverovatnou95%dasemoenai,proseandnevniprometu
celomosnovnomskupu.
b) Izraunati total osnovnog skupa uz istu verovatnou, ako u posmatranom
regionuima200prodavnica.
Reenje:
promet( i )
10,115
15,120
20,125
25,130
30,135
35,140
40,145
ukupno
broj
prodavnica( fi )
2
4
6
5
10
15
8
50
148
xi
xi fi
xi2 fi
12,5
17,5
22,5
27,5
32,5
37,5
42,5
25
70
135
137,5
325
562,5
340
1595
312,5
1225
3037,5
3781,25
1056,25
21093,75
14450
54462,5
x=
x f
i
i =1
1595
= 31,9
50
i =1
Odgovor:Proseanprometu50prodavnicaiznosi31900dinara.
Sx =
x
i =1
2
i
fi n x 2
n ( n 1)
54462,5 50 31,92
= 1,20914
50 ( 50 1)
Odgovor: Ocena srednje mere odstupanja aritmetikih sredina uzoraka od

aritmetikesredineosnovnogskupaiznosi1209dinara.
a)
x u Sx x + u Sx
31,9 1,96 1,20914 313,9 + 1,96 1,20914

29,530 34,269
Odgovor: Uz verovatnou 95% moe se oekivati prosean dnevni promet u celom

regionuuintervaluod29530do34269dinara.
b)
N x u Sx N N ( x + u Sx )
5906 N 6856,8
Odgovor:Moeseoekivatiuzrizikgreke5%daseukupanprometucelomregionu
naenegdeuintervaluod5906000do6853800dinara.
ZADATAK183.
Na povrini od 51 hektar ostvaren je prinos suncokreta u t/ha (uzorak sa
ponavljanjem)
Prinos( i )
Povrina(fi)
2,012,5
9
2,513
7
3,013,5
15
3,514
12
4,014,5
8
a) Izraunati prosean prinos suncokreta na ukupnoj zasejanoj povrini uz

verovatnou99%.
b) Ukomintervalusemoenaiukupnaproizvedenakoliinasuncokretaakoje
zasejano500hektara,uzistuverovatnou.
149
Reenje:
a)
x = 3,28 [t / ha ] ; u = 2,58; Sx = 0,0927 ( t / ha )
3,0408 3,5191[t / ha ]
b)
1520,4 N 1759,5 t / ha .
5.3 Statistikitestovinaosnovuuzoraka
5.3.1 TestovinaosnovuTraspodela
5.3.1.1 Testiranjerazlikeizmeuaritmetikesredineuzorakaihipotetinevrednosti
aritmetikesredineosnovnogskupa(negrupisaipodaci)
ZADATAK184.
Od 130 prodavnica nametaja na sluajan nain izabrano je 12 i popisan je dnevni
prometu103dinara:25,28,31,34,41,29,38,42,30,39,45,40.
a) Da li se moe prihvatiti hipoteza, da prosean dnevni promet kod svih 130

prodavnicabude36.103dinara,uzverovatnou97,5%.
b) Da li se moe prihvatiti hipoteza, da prosean dnevni promet kod svih 130
prodavnicanijeveiod33.103dinara,uzverovatnou95%.
c) Da li se moe prihvatiti hipoteza, da prosean dnevni promet kod svih 130
prodavnicanijemanjiod38,5.103dinara,uzverovatnou90%.
Reenje:
n
422
= 35,16
n
12
Odgovor:Prosenidnevniprometuuzorkuod12prodavnicaiznosi35160dinara.
x=
i =1
n 12
=
= 0,09231 = 9,23% 4%
N 130
150
Sx =
2
i
nx
i =1
n ( n 1)
15302 12 35,162
130 12
N n
=
=
12 (12 1 )
130 1
N 1
Sx = 1,79948313.
Odgovor: Ocena prosenog odstupanja aritmetike sredine uzoraka od aritmetike

sredineosnovnogskupaiznosi1799dinara.
a)
x 0
35,16 36
t0 =
=
= 0,46680.
1,79948313
Sx
f (t )
97,5%
= 1, 25%
2
48, 75%
t = 2, 685
= 1, 25%
48, 75%
t
t0 = 0, 466
t = 2, 685
Slika3:Podrujeprihvatljivihodbacivanja H0 : = 0
Odgovor: Kako je ispunjena relacija 2,685 < t0 0,466 < 2,685 nulta hipoteza H0
se prihvata uz verovatnou od 97,5% i moe se smatrati da je razlika
x 0 = 35,16 36 = 0,84 103 sluajna.Toznai,dajeproseandnevniprometusvih
130prodavnica35160dinara.
b)
x 0
35,16 33
t0 =
=
= 1,200344.
Sx
1,79948313
151
f (t )
2a = 10%
90%
50%
48, 75%
a = 5%
t
t0 = 1, 2003
t = 1,833
Slika4:Oblastiprihvatanjaiodbacivanja H0 : m m0
Odgovor: Kako je t0 1, 20034
t = 1,833 ,uz verovatnou 95% hipoteza H0 se
prihvata a razlika x m0 = 35,16 33 = 2,16 103 moe se smatrati sluajnom. To

znai,daproseandnevniprometusvih130prodavnicanijeveiod33000dinara.
c)
x 0 26,82 31
t0 =
=
= 1,89059.
2,210948
Sx
f (t )
90%
2a = 20%
a = 10%
t = 1,856
40%
50%
t0 = 1,383
Slika5:Graniceprihvatanjaiodbacivanja H0 : 0
Odgovor: Poto je t0 1,856
t = 1,383 , hipoteza H0 se uz rizik greke 10%
odbacuje a razlika x m0 = 35,16 38,5 = 3,34 103 dinara moe se smatrati

152
statistiki znaajnom. To znai, da prosean dnevni promet u svih 130 prodavnica

manjiod38500dinara.
ZADATAK185.
U liniji za proizvodnju arapa postoje 20 maina. Na sluajan nain izabrano je 6
mainaipopisankartutoku8satirada:3,5,7,4,6i8pari.
a) Daliuzverovatnou99%moeprihvatitihipotezaH0,dajeproseankart
kodsvih20maina7pari?
b) Daliuzverovatnou90%moeprihvatitihipotezaH0,daproseankartkod
svih20mainanijeveiod5pari?
c) DalisemozeprihvatitihipotezaH0,uzverovatnou95%daproseankart
kodsvih20mainanijeveiod6pari?
Reenje:
x = 5,5[ pari ] , 6 20 = 30% 4%; Sx = 0,655235
= 0,01; r = n 1 = 6 1 = 5; t = 4,030
t0 = 2,892
a)
4,0310 t0 2,892 4,030; H0seprihvata.

b)
t0 0,7631 t = 2,020; H0seprihvata.
c)
t0 0,76308 t = 2,78; H0seprihvata.
5.3.1.2 Grupisanipodaci
ZADATAK186.
Ufabricizaproizvodnjutapetazaposlenoje200radnika.Nasluajannainizabrano
je22radnikakojisuimalisledeplateu102dinara.
Zarade( i )
brojradnika(fi)
1020
6
2030
10
3040
3
4050
2
5060
1
a) DalisemoeprihvatitinultahipotezaH0,dajeprosenamesenaplatakod
svih200radnika3100dinara,uzrizikgreke0,005?
b) Da li se moe uz verovatnou 95% prihvatiti hipoteza H0 , da je prosena
mesenaplatakodsvih200radnikanijeveaod3200dinara?
153
c) DalisemoeprihvatitihipotezaH0,daprosenamesenplatakodsvih200
radnikanijemanjaod3400dinara,uzverovatnou97,5%?
Reenje:
Mesenaplatau
brojradnika( fi )
xi
xi fi
xi2 fi
102dinara
1010
2030
3040
4050
5060
ukupno
6
10
3
2
1
22
15
25
35
45
55
90
250
105
90
55
590
1350
6250
3675
4050
3025
18350
x f
i
x=
i =1
590
= 26,82.
22
i =1
Odgovor:Prosenamesenaplatakod22radnikauuzorkuiznosi2682dinara.
n 22
=
= 0,11 ili 11% 4%
N 200
n
Sx =
x
i =1
2
i
fi n x
n ( n 1)
N n
18350 22 26,822 200 22
=
= 2,210948
N 1
22 ( 22 1 )
200 1
Odgovor: Ocena srednje mere odstupanja aritmetikih sredina uzoraka aritmetike

sredineosnovnogskupaiznosi221,1dinara.
a)
x 0 26,82 31
t0 =
=
= 1,89059.
Sx
2,210948
154
f (t )
99,5%
= 0, 25%
= 0, 25%
49, 75%
49, 75%
t = 3, 09
t0 = 0,1890
t = 3, 09
Slika6:Graniceprihvatanjaiodbacivanja H0 : = 0
Odgovor:Kakoseizraunato t0 1,890 nalaziupodrujuprihvatanjanulte

hipoteze, H0 se prihvata uz verovatnou od 99,5% i moe se smatrati da je
razlika x 0 = 26,82 31 = 418 102 sluajna.Toznai,dajeproseanplata
svih200radnika3100dinara.
b)
x 0 26,82 32
t0 =
=
= 2,34228.
2,210948
Sx
f (t )
2a = 10%
95%
45%
50%
a = 5%
t0 = 2,343
t = 1, 721
Slika7:Graniceprihvatanjaiodbacivanja H0 : = 0
155
Odgovor:Kakoje t0 2,343
t = 1,721 ,uzverovatnou95%hipotezaH0se
prihvata a razlika x 0 = 26,82 32 = 5,182 102 dinara je sluajna. To

znai,dajeproseanplatasvih200radnikanijeveaod3200dinara.
c)
x 0 26,82 34
t0 =
=
= 3,24747.
2,210948
Sx
f (t )
97,5%
2a = 5%
47,5%
a = 2,5%
t = 3, 247
50%
t
t0 = 2, 080
Slika8:Graniceprihvatanjaiodbacivanja H0 : 0
Odgovor: Poto je t0 3,247
t = 2,080 , hipoteza H0 se odbacuje uz rizik
greke 2,5%, a razlika x 0 = 26,82 34 = 7,18 102 dinara moe se

smatratistatistikiznaajnom.Toznai,dajeprosenaplatamanjaod3400
dinara.
ZADATAK187.
Od 150studenta Ekonomskog fakulteta na sluajan nain izabrano je 10 i potpisane
oceneizStatistike:
Ocene( i )
brojstudenata(fi)
6
2
7
1
8
3
9
3
10
1
a) Da li se moe prihvatiti hipoteza H0, da je prosena ocena kod svih 150

studenata9,uzverovatnou95%?
b) Daliseuzverovatnou90%moeprihvatitihipotezaH0,daprosenaocena
nijeveaod7,5?
c) Da li se moe prihvatiti hipoteza H0, uz verovatnou 97,5%? da prosena
ocenakodsvih150studenatanijemanjaod8,5?
156
Reenje:
x = 8, 10 1500 = 6,6% 4%; Sx = 0,408683
a)
t0 2,447 t = 2,262; H0seodbacuje.
b)
t0 1,223 t = 1,833; H0seprihvata.
c)
t0 1,223 t = 2,685; H0seprihvata.
5.3.2 TestovinaosnovuFraspodele
5.3.2.1 Analizajednogfaktoravarijabiliteta
ZADATAK188.
Nadvanaestparcelazemljitaistogkvalietazasejanesuc3sortepenice.Ostvarenje
prinosut/ha:
Sorta
Prinosut/ha
B1
B2
B3
2,4
3,2
2,2
3,1
3,8
3,1
3,5
3,7
2,7
3,7
4,7
3,2
a) Uz verovatnou 95% proveriti da li su razlike u prinosu s obzirom na sortu

sluajneilistatistikiznaajne?
b) Izvrititestiranjenajmanjezajednikerazlike.
Reenje:
a)
Potrebnipodacisu:
m=3; n1=5; n2=4; n3=3; n=12

Proizvoljnaaritmetikasredina x = 3t / ha
157
Tabela54:Odstupanje xij = x 0
Sortepenice
(i=1,2,3)
B1(i=1)
B2(i=2)
B3(i=3)
St =
xij 3
j=1
0,6
0,2
0,8
j=2
0,1
0,9
0,1
j=3
0,5
0,7
0,3
Si
j=4
0,7
1,1
j=5
0,2
0,9
2,9
1,0
S=2,8
TotalnadisperzijaStizraunavasenaosnovuizraza:
ni
i =1 j =1
( xij )
2
S2
,
n
( 0,6 )2 + 0,12 + 0,52 + 0,72 + 0,22 + 0,22 + 0,92 + 0,72 + 1,12 + 2,82
= 3,786
St =
( 0,8 )2 + 0,12 + ( 0,3 )2
12
SB =
Disperzija po faktoru B (izmeu sorti penica, odnosno izmeu redova

m
Si 2 S 2
izraunavasenaosnovuformule: SB =
,
n
i =1 ni
0,9 2,92 1,02 2,82

+
+
= 1,944
5
4
3
12
Rezidualnadisperzija(unutarsortepenice),izraunavasenaosnovurelacije:
SR = ST SB = 3,786 1,944 = 1,842 .
Tabela55:Analizavarijanse
Suma
kvadratnih
odstupanja
SB = 1,944
SR = 1,842
ST = 3,786
Brojstepeni
slobode
m1=31=2
nm=123=9
n1=121=11
Ocenavarijanse
1,944
= 0,972
2
1,842
VR =
= 0,204
9
3,786
VT =
= 0,344
11
Odnosvarijanse
TablinavrednostF
0,972
=
0,204
= 4,764
F( 0,05;2;9 ) = 4,26
VB =
F0 =
Odgovor: Kako je F0 = 4,764 F( 0,05;2;9 ) = 4,26 , nulta hipoteza se odbacuje uz rizik

greke, = 0,05 i moe se smatrati da su razlike u prinosu penice statistiki
znaajne,obziromnarazliitostsorte.
158
f (F )
= 1%
99%
F0( A) = 0, 0360 F = 10,92
Slika9:Oblastiprihvatanjaiodbacivanja H0 : 1 = 2 = 3
Aritmitikasredinauzoraka xi ioptiproseka xi izraunavajusenaosnovuizraza:
ij
= 2,4 + 3,1 + 3,5 + 3,7 + 3,2 + 3,8 + 3,7 + 4,1 + 2,2 + 3,1 + 2,7 = 38,7
ni
x=
ij
i =1 j =1
m
38,7
= 3,225
12
i =1
Odgovor:Proseanprinospenicenasvih12parcelaiznosi3,225t/ha.
ni
xi =
ij
j =1
ni
n1
1j
15,9
= 3,18
5
n1
Odgovor:ProseniprinospeniceB1na5parcelaiznosi3,18t/ha.
x1 =
j =1
n2
2j
14,8
= 3,7
4
n2
Odgovor:ProseniprinospeniceB2na4parcelaiznosi3,7t/ha.
x2 =
j =1
n3
3j
8
= 2,66
3
n3
Odgovor:ProseniprinospeniceB3na3parcelaiznosi2,66t/ha
Razlikeizmeuaritmetikihsredina x1 , x2 , x3 iuzoraka(raznihsortipsenice)
sutolikovelikedaseuzrizikgrekeod5%mogusmatratiznaajnim.
x3 =
j =1
159
b)
Poto je nulta hipoteza H0 odbaena moe se vriti testiranje najmanje
znaajnerazlike,naosnovuizraza:
NZR = t ( , r2 ) S x x +1
Kakoje n n2 n vrednosti S x x +1 raunasenaosnovuformule:
1
1
S x x +1 = VR +
(i i )
ni ni + 1
1
Sx
) = 0,204 5 + 3 = 0,329
Sx
) = 0,204 4 + 3 = 0,345
(
(
1 x2
2 x3
Vrednost t( 0,05;9 ) = 2,262 itaseiztablice.
Prematome,najmanjeznaajnerazlikeiznose:
NZR1 = t ( ; r2 ) S x x = 2,262 0,303 = 0,685
NZR2 = t ( ; r2 ) S x
1 x3
) = 2,262 0,329 = 0,6744
NZR1 = t ( ; r2 ) S x
2 x3
) = 2,262 0,345 = 0,780
Aposlutnerazlikeizmeuaritmetikihsredina x i x i +1 iznose:
x 1 x 2 = 3,18 3,7 = 0,520 NZR1 = 0,685

x 1 x 3 = 3,18 2,66 = 0,520 NZR2 = 0,744
x 2 x 3 = 3,7 2,66 = 1,04 NZR3 = 0,780
Odgovor:PostojisamojednaznaajnarazlikaizmeusorteB2i B3.Toznai
da se sorta B3 ne treba uopte sejati jer je najmanji prosean prinos po
hektaru.
Za izvoenje testa najmanje znaajne razlike najee se formira tabela

aritmetikihsredina.
160
Aritmetikasredina
Razlikeizmeuaritmetikihsredina
xi
Grupe
(sortepenice)
( )
x i 2,66
1,04
0,52
B1
B2
B3
3,7
3,18
2,66
x i 3,18
0,52
ZADATAK189.
Fabrikazaproizvodnjielektrinihporetaplasirau3regionaprekorobnihkua.Kod
5,nasluajannainizabranihrobnihkuamesenaprodajabilaje:
Region
A1
A2
A3
21
18
20
22
20
27
Prodatoporeta
25
23
23
28
29
30
36
31
32
a) Uzverovatnou955i99%proveritidalisurazlikeubrojuprodatihporeta,s
obziromnarazliiteregione,sluajneilistatistikiznaajne.
b) Testiratinajmanjeznaajnerazlike.
Reenje:
a)
ST = 287; SA = 7,2; VA = 3,6; VR = 22,06; F0 = 0,163
F0 = 0,163 F( 0,05;2;12) = 3,88; H0seprihvata,
F0 = 0,16 F( 0,01;2;12) = 6,03; H0seprihvata,

b)
x = 25[ kom] ; x 1 = 23,4 [ kom] ; x 2 = 24 [ kom] ; x 3 = 27,6 [ kom] ;
S x x +1 =
2VR
2 22,06
=
= 2,970
5
ni
t( 0,05;2;12) = 2,179; NZR = 6,471

x 1 x 3 = 4,2 6,471;
x 1 x 2 = 0,6 6,471; x 2 x 3 = 3,6 6,471
161
5.3.2.2 Analizadvafaktoravarijabiliteta
ZADATAK190.
Fabrikazaproizvodnjikonzerviranogpovranabavilajeodtriproizvoaakutijeod
lima zapremine od 1og kilograma, koje se proizvode od etiri vrste lima. U cilju
donoenja odluke od koga kupiti kutije i od koje vrste lima, izvrena je proba na
savijanje,nauzorcimaod500komada,odsvakevrstelimaiodsvakogproizvoaa.
Rezultatiispitivanjasu:
Proizvoa
A1
A2
A3
B1
30
20
30
Vrstalima
B2
B3
40
30
20
40
20
30
B4
40
50
40
Uzverovatnou99%i95%proveriti:
a) Da li su razlike u kvalitetu kutija s obzirom na proizvoaa sluajne ili
statistikiznaajne?
b) Dalisurazlikeukvalitetukutijauodnosunavrstulima,sluajneilistatistiki
znaajne?
c) Izvrititestiranjenajmanjeznaajnihrazlika.
d) Izraunatirelevantanuticajpojedinihfaktoranakvalitetkutija.
Reenje:
Zaovotestiranjepotrevnoje:
m = 3; S = 4; n = m S ; n = 3 4 = 12; x 0 = 30 komada .
Proizvoakutija
Ai(i=1,2,3)
A1(i=1)
A2(i=2)
A3(i=3)
Sj
B1(j=1)
0
1
0
10
VrstekutijaBj(j=1,2,3,4)
Si
xij 30
B2(j=2)
10
10
10
10
B3(j=3)
0
10
0
10
Totalnadisperzijaseizraunavanaosnovuformule:
m S
2
2
ST =
( xij ) Sn
i =1 j =1
162
B4(j=4)
10
20
10
40
20
10
0
S=30
302
= 1025
12
DisperzijauodnosunagrupufaktoraA(izmeuredova,tj.Izmeuproizvoaakutija)
izraunavasenaosnovuizraza:
ST = 102 + 102 + 102 + 102 + 102 + 202 + 102 + 102
SA =
2
i
i =1
S 2 202 + 102 302

=
= 50
n
4
12
S 2 102 + 102 + 102 + 402 302

=
= 558,32
n
3
12
DisperzijauodnosunagrupufaktoraB(izmeukolona,odnosnoIzmeuvrstalima)
izraunavasenaosnovuizraza:
S
SB =
2
j
i =1
Rezidualnadisperzijaizraunavasenaosnovuizraza:
SR = ST SA SB = 1025 50 558,32 = 416,67
Suma
kvadratnih
odstupanja
Brojstepeni
slobode
SA = 50
m1=31=2
S1=41=3
SB = 558,33
(m1)(S1)=
SR = 416,67 (31)(41)=6
St = 1025
n 1 = 11
Ocenavarijanse
50
= 25
2
558,33
VB =
3
= 186,11
416,67
VR =
6
= 69,44
VA =
Odnosvarijanse
25
69,44
= 0,360
F0( A ) =
186,11
F0( B ) =
69,44
= 2,680
TablinavrednostF
F( 0,05;2;6 ) = 5,14
F( 0,01;2;6 ) = 10,92
F( 0,05;3;6 ) = 4,76
F( 0,01;3;6 ) = 9,78
a)
Kakoje F0( A) = 0,360 F( 0,05;2;6 ) = 5,14 i F0( A) = 0,360 F( 0,01;2;6 ) = 10,92 ,nulta
hipotezaseprihvatauzrizikgreke = 0,05 i = 0,01 imoesesmatratida
surazlikeukvalitetukutija,sobziromnaproizvoaa.Toznai,danakvalitet
kutijaneutieizborproizvoaa.
163
f (F )
= 5%
95%
F
F0( A) = 0, 0360 F = 5,14
Slika10:Podrujaprihvatanjaiodbacivanjaza = 5 %
f (F )
= 1%
99%
F
F0( A) = 0, 0360 F = 10,92
Slika11:PodrujaprihvatanjaiodbacivanjaH0za = 1%
b)
Kako je F0( B ) = 2,68 F( 0,05;3;6 ) = 4,16 i F0( B ) = 2,68 F( 0,01;3;6 ) = 9,78 , nulta
hipotezaseprihvazauzrizikgreke = 0,05 i = 0,01 imoesesmatratida
surazlikeukvalitetukutija,sobziromnavrstulimasluajne.Toznai,dana
kvalitetkutijaneutievrstalimaodkogsupravljene.
f (F )
= 5%
95%
F
F0( B ) = 2, 68
F = 4,16
Slika12:PodrujaprihvatanjaiodbacivanjaH0za = 5 %
164

f (F )
= 1%
99%
F
F0( A) = 2, 68
F = 9, 78
Slika13:PodrujaprihvatanjaiodbacivanjaH0za = 1%
c)
Optiprosekizraunavasenaosnovuizraza:
m
x=
ij
i =1 j =1
30 + 40 + 30 + 40 + 20 + 20 + 40 + 50 + 30 + 20 + 30 + 40
12
n
390
= 32,5
x=
12
Optiproseksavijanjakutijaiznosi32,5komadana500komada.
Aritmetikesredineredova x i izraunavajusenaosnovuizraza:
S
xi =
ij
i =1
9
n
1
i
30 + 40 + 30 + 40 140
=
= 35
4
4
4
ProsenosavijanjekutijaproizvoaaA1iznosi35komadana500komada.
x 1( A1 ) =
i =1
12
20 + 20 + 40 + 50 130
=
= 32,5
4
4
4
ProsenosavijanjekutijaproizvoaaA2iznosi32,5komadana500komada.
x 2( A2 ) =
j =1
13
30 + 20 + 30 + 40 120
=
= 30
4
4
4
ProsenosavijanjekutijaproizvoaaA3iznosi30komadana500komada.
Standarnde greke razlike izmeu aritmetikih sredina izraunavaju se na

osnovuizraza:
x 3( A3 ) =
j =1
165
2VR
2 69,44
=
= 5,892
ni
4
S x x +1 =
t( 0,05;6 ) = 2,447;
t( 0,01;6 ) = 3,707;
NZR = t( ,r ) S x x +1
NZR ( = 0,05) = 2,447 5,892 = 14,417

NZR ( = 0,01) = 3,707 5,892 = 21,841
Apsolutne razlike izmeu aritmetikih sredina izraunavaju se na osnovu

izraza:
x 1( A1 ) x 2( A2 ) = 35 32,5 = 2,5 14,417 i 21,841
x 1( A1 ) x 3( A3 ) = 35 30 = 2,5 14,417 i 21,841
x 2( A2 ) x 3( A3 ) = 32,5 30 = 2,5 14,417 i 21,841

Vidi se da su dve visoko znaajne i jedna znaajna a da fabrika treba da se
orijentie za proizvoaa A3 jer u proseku ima najmanje karta
( x ( ) ) = 30 komada
3 A3
Aritmetikesredinekolone x j izraunavaesnaosnovuformula:
m
xj =
ij
i =1
m
3
ij
30 + 20 + 30 80
=
= 26,66
3
3
3
ProsenosavijanjekutijaproizvoaaB1iznosi26,66komadana500komada.
x ( B1 )1 =
i =1
i2
40 + 20 + 20 80
=
= 26,66
3
3
3
x ( B2 )2 =
i =1
i3
30 + 40 + 30 100
=
= 33,33
3
3
3
x ( B3 )3 =
i =1
x ( B4 )4 =
x
i =1
i4
40 + 50 + 40 130
=
= 43,33
3
3
166
Standarnde greke razlike izmeu aritmetikih sredina izraunavaju se na

osnovuizraza:
2VR
2 69,44
=
= 6,80
S x x +1 =
(i i )
ni
3
t( 0,05;6 ) = 2,447;
t( 0,01;6 ) = 3,707;
NZR = t( ,r ) S x x +1
NZR ( = 0,05) = 2,447 6,80 = 16,639

NZR ( = 0,01) = 3,707 6,80 = 25,076
Apsolutne razlike izmeu aritmetikih sredina izraunavaju se na osnovu

izraza:
x ( B1 )1 x ( B2 )2 = 26,66 26,66 = 0
x ( B1 )1 x ( B3 )3 = 26,66 33,33 = 6,67 16,639
25,076
x ( B1 )1 x ( B4 )4 = 26,66 43,33 = 16,67 16,639
25,076
x ( B2 )2 x ( B3 )3 = 26,66 33,33 = 6,67 16,639
25,076
x ( B2 )2 x ( B4 )4 = 26,66 43,33 = 16,67 16,639
25,076
x ( B3 )3 x ( B4 )4 = 33,33 43,33 = 10 16,639
25,076
d)
Da bi se ocenio relativan znaaj uticaja pojedinih faktora (proizvoai vrste
lima)nakvalitetlimakoristeseformule:
S ( m 1) VR 50 ( 3 1 ) 69,44
RA = A
=
= 0,0931 ili 9,31%
ST VR
1025 69,44
SB ( S 1) VR 558,33 ( 4 1 ) 69,44
RB =
=
= 0,3663 ili 36,63%
ST VR
1025 69,44
Odgovor:ToznaidafaktorB(vrstalima)imaveirelativniuticajnakvalitetkutijajer
jeRB=36,63%,negofaktorA(Proizvoa)kojinemaznaaj.
ZADATAK191.
Zasejane su 4 sorte kukuruza na istom kvalitetu zemljita pri emu su upotrebljene
istekoliine3vrstemineralnihubriva.Dobijenisuprinosiut/ha:
Vrstaubriva
Sorte
167
B1
3,2
3,5
4,3
A1
A2
A3
kukuruza
B2
B3
3,8
4,4
4,2
4,6
4,5
4,8
B4
5,2
4,3
5,3
Uzverovatnou95%i99%proveriti:
a) Da li su razlike u prinosu kukruza s obzirom na vrstu ubriva sluajne ili
statistikiznaajne?
b) Da li su razlike u prinosu kukuruza obzirom na sortu kukuruza sluajne ili
statistikiznaajne?
c) Testiratatinajmanjeznaajnerazlike.
Reenje:
m = 3; S = 4;
n = 12;
ST = 4,289; SA = 0,882; SB = 2,71; SR = 0,697;
VA = 0,441; VB = 0,903; VR = 0,116;

a)
F0( A) = 3,801 F( 0,05;2;6 ) = 5,14 F( 0,01;2;6 ) = 10,92 H0seprihvata
b)
F0( B ) = 7,787 F( 0,05;2;6 ) = 5,14 H0seodbacuje
F0( B ) = 7,787 F( 0,01;2;6 ) = 10,92 H0seprihvata

c)
x ( xi xi +1) = 0,241[t / ha ]
t( 0,05;6 ) = 2,447; t( 0,01;6 ) = 3,707;
NZR( =0,05) = 0,589; NZR( =0,01) = 0,893;

x ( B1 )1 = 3,66 [t / ha ] ; x ( B2 )2 = 4,16 [t / ha ] ; x ( B3 )3 = 4,6 [t / ha ] ; x ( B4 ) 4 = 4,93[t / ha ] ;
x ( B1 )1 x ( B2 )2 = 0,5;
x ( B2 )2 x ( B3 )3 = 0,44;
x ( B1 )1 x ( B3 )3 = 0,94; x ( B1 )1 x ( B4 )4 = 1,27;
x ( B2 )2 x ( B4 )4 = 0,77; x ( B3 )3 x ( B4 )4 = 0,33.
168
5.3.3 Testovinaosnovu rasporeda

5.3.3.1 Testiranjejednakostioriginalnihiteorijskihfrekvencija
ZADATAK192.
U fabrici za proizvodnju roto papira na sluajan nain izabrano je 130 radnika, od
kojih10prebacujenormu30%.
Daliseuzverovatnou99%moeprihvatitihipotezada10%radnikaucelojfabrici
prebacujenormuza30%?
Reenje:
Tabela59:Radnatabelazaizraunavanje 02
Prebaaj
norme
Veiod
30%
Manjiod
30%
Ukupno
( fi )
Oekivani
rezultati ( fi )
f
( fi ) ( fi )
( f ) ( f )
i
i
( f ) ( f )t
i
i

2
0 =
f
f
10
0,1 130 = 13
0,692
120
0,9 130 = 117
0,076
130
130
0,786
Za r = m 1 = 2 1 = 1 i = 0,01 iztablice 2( 0,01;1) = 6,635
f ( 2 )
99%
= 1%
0 2 = 0, 768 0 2 = 6, 635
Slika14:PodrujaprihvatanjaiodbacivanjaH0
Odgovor: Kako je 02 = 0,786 2( 0,01;1) = 6,635 nulta hipoteza H0 se prihvata uz

verovatnou 99% i moe se smatrati da su razlike izmeu empirijskih i teorijskih
frekvencija sluajne. To znai, da u celoj fabrici ima 10% radnika koji prebacuju
normuza30%.
169
ZADATAK193.
Kodproizvodnjejednevrsteproizvoda,od200nasluajannainizabranihproizvoda,
175subilaispravna.
Dalisemoeprihvatitihipotezadajeucelojproizvodnjizastupljenodnos90%:10%
(ispravanpremaneispravan)uzverovatnou95%?
Reenje:
02 = 1,38 2( 0,05;1) = 3,841; H0seprihvata.
5.3.3.2 Testhomogenostiskupa
ZADATAK194.
Proizvoa mesa isporuuje meso u tri razliita grada. Anketiranjem 1065
etvorolanih porodica o mesenoj potronji mesa u kilogramima dobijeni su
rezultati:
Grad
A
B
V
1015
71
63
41
Mesenapotronjamesa
1520
2025
2530
110
85
100
175
71
95
129
45
80
Uzverovatnou99%proveritidalisepotronjamesastatistikiznaajnorazlikujes
obziromnagradukomeporodicaivi?
Reenje:
U ovom primeru govori se o testu homogenosti, jer se testira nulta hipoteza o
jednakostirazliitihskupovarazliitigradovi.
t
Potrebnipodacizaizraunavanjeteorijskihfrekvencija fij ( ) nalazeseutabeli:
Tabela510:Mesenapotronjamesauodnosunagradove
Grad
A
B
V
Ukupno
Mesenapotronjamesa
1015
1520
2025
2530
71
110
85
100
63
175
71
95
41
129
45
80
175
414
201
275
Teorijskefrekvencijeseizraunavajunaosnovuformule:
170
Ukupno
366
404
295
1065
fij
(t )
f
fj
i =1
m
j =1
ij
i =1 j =1
175 366
= 60,14
1065
414 366
f12 =
= 142,27
1065
201 366
f13 =
= 69,07
1065
275 366
f14 =
= 94,51
1065
175 404
f21 =
= 66,38
1065
414 404
f22 =
= 157,04
1065
201 404
f23 =
= 76,25
1065
275 404
f24 =
= 104,32
1065
175 295
f31 =
= 48,47
1065
414 295
f32 =
= 114,67
1065
201 295
f33 =
= 55,67
1065
275 295
f34 =
= 76,17
1065
f11 =
171
Orginalne
frekvencije
fij
71
110
85
100
63
175
71
95
41
129
45
80
1065
Tabela511:Orginalneiteorijskefrekvencije
Teorijske
2
t
frekvencije
f f (t )
f f ( )
f
fij ( )
60,14
142,27
69,07
94,51
66,38
157,04
76,25
104,32
48,47
114,67
55,67
76,17
ij
ij
10,86
32,27
15,93
8,49
3,38
17,96
5,25
9,32
7,47
14,33
10,67
3,83
ij
ij
fij fij (t )

2
0 =
(t )
fij
117,9396
1041,3529
253,7649
30,1401
11,4244
322,5616
27,5616
86,8624
55,8009
205,3489
113,8489
14,6689
1,961
7,319
3,674
0,319
0,172
2,054
0,361
0,832
1,151
1,791
2,045
0,192
21,871
Zabrojstepenislobode r = ( m 1)( n 1) = ( 3 1 )( 4 1) = 6 irizikgreske = 0,01 iz

tablice,oitavase 2( 0,01;6 ) = 16,812
f ( 2 )
99%
= 1%
0 2 = 16,812 0 2 = 21,871
Slika15:PodrujaprihvatanjaiodbacivanjaH0
Odgovor:Kakoje 02 = 21,871 2 = 16,812 nultahipotezaH0seodbacujeimoe

sesmatratidaizmeugradovapostojistatistikiznaajnarazlikaupotronjimesa.To
znaidaskupoviizkojihsuizvueniuzorcinisuhomogeni.
ZADATAK195.
Fabrika za proizvodnju metalnih delova u tri svoja pogona proizvodi jednu vrstu
proizvoda. U cilju utvrivanja zavisnost produktivnost rada u odnosu na pogone na
sluajannainpopisanjeasovniuinak225radnika.
172

Pogon
A1
A2
A3
5560
21
18
20
Uinakukomadima
6065
6570
15
11
17
19
21
15
7075
22
21
25
Uzverovatnou99%testiratihipotezu,daproduktivnostnezavisiodvrstepogona.
Reenje:
02 = 2,9139 2( 0,01;6 ) = 16,812 ;H0seprihvata.
173
6 REGRESIJAIKORELACIONAANALIZA
6.1 Linearnaikorelacionaanaliza
ZADATAK196.
Prodajajednogproizvodau 103 komadaitrokovizareklamuuiznosilaje:
Proizvodnja( yi ):
Trokovizareklamu ( x ) :
10
12
19
13
20
15
10
17
21
18
25
a) Prikazatiovepodatkeudijagramurasturanja,utvrdidalipostojikorelaciona
vezaikakvajepojainiismeru,priemuzapromenljivu( Yi )uzetiprodaju,a
zanezavisnopromenljivu( X i )trokovezareklamu.
b) Izaunatijednainulinearneregresije
c) Izaunatistandardnugreku
d) Odreditioekivanuproizvodnjuza 30i10 dinarareklame
e) Izraunatikoeficijentkorelacije
f) Udijagramurasturanjaucrtajlinijuregresije
Reenje:
5
Tabela61:Radnatabelazaizraunavanjelinearneregresije
Prodaja
( Yi )
Trokoviza
reklamu( X i )
Yi 2
X i2
Yi i X i
Yc
10
15
100
225
150
14,44
2,07
4,2998
25
49
35
4,54
0,46
0,2116
10
64
100
80
7,13
0,87
0,7569
12
17
144
289
204
13,17
1,17
1,3689
19
21
361
441
399
16,62
2,38
5,6644
13
18
169
324
234
14,04
1,04
1,0816
20
25
400
625
500
20,07
0,07
0,0049
87
113
1263
2053
1602
a)
174
(Yi Yc ) (Yi Yc )
2
13,3881
Slika16:Dijagramrasuranja
Izdijagramarasturanjauoavamodaizmeuprodajejednogproizvodaitrokovaza
njegovureklamupostojipozitivnakorelacionaveza(takesegrupiuoddonjeglevog
ugla ka gornjem desnom uglu), to znai da sa porastom trokova za reklamu
poveavaseiprodajaproizvoda.tosetiejainekorelacionevezemoesereidaje
onajakajersetakegrupiuokozamiljenepravelinijeinterpoliraneizmeutaaka
udijagramurasturanja.
b) Jednainalinearneregresije:
Yc = a + bx

Parametriaibizraunavajuseizsistemajednaina:
Yi = na + b X i

X iYi = a X i+b X i
87 = 7 a + 113b / ( 113) 7a + 113b = 87

1602 = 113a + 2053b / (7) 7 a = 87 113(0,863)
9831 = 791a 12769b 7 a = 10,519
11214 = 791a + 14371b a = 1,503
1383 = 1602b
b = 0,863
Yc = 1,503 + 0,863 X i
Yc1 = 1,503 + 0,863 (15 ) = 11, 44
Yc2 = 1,503 + 0,863 ( 7 ) = 4,54
Yc3 = 1,503 + 0,863 (10 ) = 7,13

175
Yc4 = 1,503 + 0,863 (17 ) = 13,17
Yc5 = 1,503 + 0,863 ( 21) = 16, 62

Yc6 = 1,503 + 0,863 (18) = 14, 04
Yc7 = 1,503 + 0,863 ( 25 ) = 20, 07

c) Standardnagrekaregresijeje:
SYc =
(Y Y )
i =1
13,3881
= 1,9125
7
SYc = 1,383
Srednjameraodstupanjaprodajeodlinijeregresijeiznosi 1,383i103 komada.
d) Yc = 1,503 + 0,863 X i
Yc = 1,503 + 0,863 ( 30 )
Yc = 24,387
Oekivana prodaja za trokove reklame od 30i105 dinara je 24,387i103

komada.
e) Koeficijentkorelacije:
Tabela62:Radnatabela
( X i X ) ( Xi X )
( X i X )(Yi Y )
Yi
Xi
(Yi Y )
(Yi Y )
10
15
2,43
5,9049
1,14
1,2996
2,7702
7,43
55,2049
9,14
83,5396
67,9102
10
4,43
19,6249
6,14
37,6996
27,2002
12
17
0,43
0,1849
0,86
0,7396
0,3698
19
21
6,57
43,1649
4,86
23,6196
31,9302
13
18
0,57
0,3249
1,86
3,4596
1,0602
20
25
7,57
57,3049
8,86
79,4996
67,0702
181,7143
229,8572
197,5714
87 113
176
Y2 =
Yi
i =1
87
= 12, 43 Prosenaprodajaje 12, 43i103 komada
7
X=
X
i =1
113
= 16,14 Prosenaulaganjaureklamuje 16,14i105 dinara
7
r =
( X
i =1
( X
i =1
X )(Yi Y )
X ) i (Yi Y )
2
i =1
197,5714
197,5714
=
229,8572i181, 7143
41768,34
197,5714
r2 =
= 0,9667
204,3730
r 2 = 0,9667i100
r 2 = 96, 67%
r2 =
Korelaciona veza izmeu prodaje jednog proizvoda i trokova za reklamu je

96,67%(pozitivnaijaka).
ZADATAK197.
Prinossuncokretaut/haikoliinavodenogtaloganajednompoljoprivrednomdobru
pogodinamaiznosilisu:
Godine:
1998
1999
2000
2001
2002
2003
Prinos:
5,6
7,5
7,8
Vodenitalogucm:
15
10
13
11
a) Prikazati ove podatke u dijagramu rasturanja i utvrditi da li postoji

korelacionavezaiakopostojikakvogjesmeraijaine
b) Odreditijednainulinearneregresijeiucrtajudijagramurasturanja
c) Izraunatistandardnutrekuregresije
d) Izraunatikoeficijentkorelacije
177
Reenje:
a=3,86;b=0,288 Yc = 3,86 + 0, 288 X i
SYc = 0, 490 [t / ha ]
r 2 = 83,51%
ZADATAK198.
Uosamoptina,izabranihnasluajannain,brojzaposlednihuhiljadamaidrutveni
proizvodu 108 dinarasu:
Brojzaposlenih:
16
58
27
19
125
130
141
Drutveniproizvod:
25
11
55
56
58
a) Prikazati ove podatke u obliku dijagrama pasturanja i utvrditi da li postoji

korelacionavezaikakvajepojainiismeru
b) Odreditijednainulinearneregresijeiucrtatijeudijagramrasturanja
c) Izraunatistandardnugrekuregresije
d) Ocenitidrutveniproizvodza 110i10 zaposlenih
e) Izraunatikoeficijentkorelacije
3
Reenje:
a)Samostalnouraditi
b)a=0,635;b=0,421; Yc = 0, 635 + 0, 421X i
c) SYc = 1, 063 108
d) Yc = 0, 635 + 0, 421(110)
Yc = 46, 945 108
e) X i = 65; Yi = 28;
2
r = 0,9989i100
r 2 = 99,89%
178
6.1.1 Parcijalnakorelacija
ZADATAK199.
Prinos eerne repe, dubina oranja i utroeni je minimalno ubrivo na 5 parcela
zemljitaistogkvaliteta:
Prinoseernerepe Yt ( x1 ) :
5
3
6
9
11
Dubinaoranjaucm(x2)
25
21
20
38
39
mineralnoubrivoukg(x3)
610
280
710
860
910
a) Izraunatikoeficijenteprostelinearnekorelacije.
b) Izraunatiparcijalnikoeficijentikoeficijentdeterminacijezavezuizmeuprinosa
eernerepeidubineoranja,akoseiskljuiutroenomineralnoubrivo.
c) Izraunati parcijalni koeficijent i koeficijent determinacije, pa vezu izmeu
prinosaeernerepeimineralnogubriva,akoseiskljuidubinaoranja.
d) Izraunati parcijalni koeficijent korelacije i koeficijent determinacije za vezu
izmeu dubine oranja i utoreenog mineralnog ubriva ako se iskljui prinos
eernerepe.
Reenje:
Tabela63:Radnatabela
Prinos Dubina ubrivo
(x1)
(x2)
(x3)
( x1 x2 ) ( x1 x 3) ( x2 x 3) ( x1)2 ( x2 )2 ( x3)2
25
610
125
3500
15250
25
625
372100
21
280
63
840
5880
441
78400
20
710
120
4260
14200
36
400
504100
38
860
342
7740
32680
81
1444
739600
11
39
910
429
10010
35490
121
1521
82810
34
143
3370
1079
25900
103500
272
4431
2522300
a)
x1 =
n
x 1 = 6,8 [t ]
34
5
Proseanprinoseernerepena5parcelaje6,8t
179
x2 =
143
5
n
x 2 = 28,6cm
Prosenadubinaoranjaje28,6cm.
x3 3370
x3 =
=
n
5
x 3 = 674kg
Prosenakoliinautroenogmineralnogubrivaje674kg.
Kovarijacije
x1 x2
1079
C12 =
x1 x 2 =
6,8 28,6 = 215,8 194,48 = 21,32
5
n
x1 x3
25900
C13 =
x1 x 3 =
6,8 674 = 5180 4583,2 = 596,8
n
5
x2 x3
103500
C23 =
x2 x3 =
28,6 674 = 20700 19276,4 = 1423,6
n
5
Varijanseistandarndedevijacije:
12
x12
2 272
=
x1 =
6,82 = 54,4 46,24 = 8,16
n
1 = 8,16 = 2,8
22 =
32
x32
2 2522300
=
x3 =
6742 = 504160 454276 = 50184
n
5
3 = 50184 = 224,01
Koeficijentiprostelinearnekorelacije:
x22 x22 = 4431 28,62 = 886,2 817,96 = 68,24
n
2 = 68,24 = 8,26
r12 =
C12
21,32
21,32
=
=
= 0,9218
1 2 2,8 8,26 23,128
180
Odgovor: Korelaciona veza izmeu prinosa eerne repe i dubine oranja je
pozitivnaiveomajaka.
C
596,8
596,8
=
= 0,9514
r13 = 13 =
1 3 2,8 224,01 627,228
Odgovor:Korelacionavezaizmeuprinosaeernerepeikoliineubrivaje
pozitivnaiveomajaka.
r23 =
C23
1423,6
1423,6
=
=
= 0,7693
2 3 8,26 224,01 1850,32
Odgovor: Korelaciona veza izmeu dubine oranja i koliine utroenog
mineralnogubrivajepozitivnajaka.
Parcijalnikoeficijentkorelacijeikoeficijentdeterminacije
b) Parcijalni koeficijent korelacije za vezu izmeu prinosa eerne repe i dubine

oranja ako se iskljui uticaj utroenog mineralnog ubriva, izraunava se na
osnovuobrasca:
r12 r13 r23

0,9218 0,9514 0,7693
r123 =
=
2
2
1 r132 1 r232
1 ( 0,9514 ) 1 ( 0,7693)
r123 =
)(
)(
) (
0,9218 0,7319
(1 0,90516 )(1 0,5918 )
0,1899
0,1899
=
0,0948 0,4082
0,19671
r123 = 0,9653
Parcijalni koeficijent korelacije r123 = 0,9653 pokazuje da je veza izmeu
prinosaeernerepeidubineoranja,akoseiskljuiuticajkoliineutroenog
mineralnogubriva,pozitivnaiveomajaka
Koeficijentdeterminacije
r 2123 = ( 0,9653 ) = 0,9318

2
r 2123 = 0,9318 100 = 93,18%

Odgovor: To znai , ako se ikljui uticaj utroeog mineralnog ubriva, da na prinos
eernerepe93,18%utiudubinaoranja,6,82%jeuticajostalihfaktoraisluajnosti.
181
c) Parcijalnikoeficijentkorelacijezavezuizmeuprinosaeernerepeiutroenog
mineralnog ubriva, ako se uskljui dubina oranja izraunava se na osnovu
obrasca:
r13 r12 r23

0,9514 0,9218 0,7693
r132 =
=
2
2
1 r122 1 r232
1 ( 0,9218 ) 1 ( 0,7693)
r123 =
)(
)(
) (
0,9514 0,7091
(1 0,8497 )(1 0,5918 )
0,2423
0,2423
=
0,1503 0,4082
0,2477
r123 = 0,9782
Odgovor: Parcijalnikoeficijentkorelacije r132 = 0,9782 pokazujedajevezaizmeu

prinosa eerne repe i utroenog mineralnog ubriva, ako se iskljui dubina oranja
pozitivnaiveomajaka
r 2132 = ( 0,9782 ) = 0,9568

2
r 2132 = 0,9568 100 = 95,68%
Odgovor:Toznai,akoseikljuiuticajdubineoranjanaprinosseernerepe, da
naprinoseernerepe95,68%utiuutroenomineralnoubrivo,a4,32%
je
uticajostalihfaktoraisluajnosti.
d) Parcijalni koeficijent korelacije za vezu izmeu dubinu oranja i utroenog

mineralnogubriva,akoseiskljuiprinoseernerepe,izraunavasenaosnovu
obrasca.
r23 r12 r13

0,7693 0,9218 0,9514
r231 =
=
2
2
1 r122 1 r132
1 ( 0,9218 ) 1 ( 0,9514 )
r231 =
)(
)(
) (
0,7693 0,8770
(1 0,8497 )(1 0,9051)
0,1077
0,1077
=
0,1503 0,0949
0,1194
r231 = 0,9020
Odgovor: Ovaj koeficijent pokazuje da je veza izmeu dubine oranja i

utroenogmineralnogubriva,akoseiskljuiprinoseernerepe,negativna
ijaka.
182
r 2231 = ( 0,9020 ) = 0,8136

2
r 2132 = 0,8136 100 = 81,36%
Odgovor:Toznai,akoseikljuiuticajprinosaseernerepe,nadubinuoranja
81,36% utie koliina utroenog mineralnog ubriva a 18,64% je usticaj ostalih
faktorasluajnosti.
ZADATAK200.
ZagaenostvazduhaugljendioksidomSO2 g / m3 ,utroenasredstvau105dinaraza
zatituivotnesredineibrojobolelihoddisajnihputevau5optinabioje:
EmisijaSO2:
11
Utroenasredstva
brojobolelih
15
b) Izraunatiparcijalnikoeficijentikoeficijentdeterminacijezavezuizmeuemisije
SO2iutroenihsredstavaakoseiskljuiuticjobolelih.
c) Izraunatiparcijalnikoeficijentikoeficijentdeterminacijezavezuizmeuemisije
SO2ibrojaobolelih,akoseiskljuiuticajutroenihsredstava
d) Izraunati parcijalni koeficijent i koeficijent determinacije za vezu izmeu
utroenihsredstavaibrojaobolelihakoseiskljuciuticajemisijeSO2
Reenje:
a) x1 = 6,4 SO2 g / m3 ; x2 = 3,2 105 din ; x3 = 8 [ broj obolelih]
C12 = 4,92; C13 = 11; C23 = 6,6;

1 = 2,87; 2 = 1,72; 3 = 3,89;
r12 = 0,9979; r13 = 0,9856; r23 = 0,9865

b)
c)
r123 = 0,9277; r 2123 = 86,06%
d)
r132 = 0,1132; r 2132 = 1,28%
r231 = 0,2752; r 2231 = 7,57%.
183
ZADATAK201.
Posmatrano je sedam radnika u jednom proizvodnom pogonu i dobijeni su sledei
podaci:
duinaradnogstaa(god):
11
13
brojkartaproizvoda(kom)
12
18
zaradaradnika(10 din)
210 230 250 270 290 310 360
b) Izraunatiparcijalnikoeficijent.
Reenje:
a) x1 = 7 [godina ] ; x2 = 8 [ komada ] ; x3 = 274,28 102 dinara
C12 = 17,72; C13 = 185,75; C23 = 202,82;

1 = 4; 2 = 5,099; 3 = 47,19;
r12 = 0,8687; r13 = 0,9840; r23 = 0,8429
b)
r123 = 0,4098; r 2123 = 16,72%

r132 = 0,9448; r 2132 = 89,27%
r231 = 0,1349; r 2231 = 1,82%.
ZADATAK202.
Vrednostopremeporadnikuumil.dinara,brojradnikaizaradium.dinaraujednoj
kompanijibilisu:
vrednostopreme
11
brojradnika
11
13
zarade
10
14
17
b) Izraunati parcijalni koeficijent i koeficijent determinacije za vezu izmeu
vredostiopremeibrojaradnikaakoseiskljuujezarada.
c) Izraunati parcijalni koeficijent i koeficijent determinacije za vezu izmeu
vrednostiopremeizaradeakoseiskljuibrojradnika
d) Izraunati parcijalni koeficijent i koeficijent determinacije za vezu izmeu broja
radnikaizaradeakoseiskljuivrednostopreme
184
Reenje:
a) x1 = 6,83[ mil.din] ; x2 = 8,16 [ br radnika ] ; x3 = 8,5[ mi.din]
b)
C12 = 8,93; C13 = 15,45; C23 = 17,47;

1 = 2,8; 2 = 3,20; 3 = 5,62;
r12 = 0,9966; r13 = 0,9822; r23 = 0,9716
c)
r123 = 0,9527; r 2123 = 90,76%
d)
r132 = 0,7638; r 2132 = 54,29%
r231 = 0,4705; r 2231 = 22,14%.
ZADATAK203.
Ujednompreduzeutranjacenaiponudajednogproizvodabilaje:
tranja
17
16
15
11
cena
14
17
19
22
24
ponuda
19
26
31
34
39
b) Izraunatiparcijalnikoeficijentikoeficijentdeterminacijezavezuizmeutranjei
ceneakoseiskljuiponuda
c) Izraunatiparcijalnikoeficijentikoeficijentdeterminacijezavezuizmeutranjei
ponudeakoseiskljuicena
d) Izraunatiparcijalnikoeficijentikoeficijentdeterminacijezavezuizmeucenei
ponudeakoseiskljuitranja
Reenje:
a) x1 = 12,2; x2 = 19,2; x3 = 29,8
C12 = 17,24; C13 = 32,36; C23 = 24,04;
1 = 5,49; 2 = 3,54; 3 = 6,85;
r12 = 0,8872; r13 = 0,8606; r23 = 0,9913

b)
c)
r123 = 0,5074; r 2123 = 25,74%
d)
r132 = 0,3092; r 2132 = 9,56%
r231 = 0,9694; r 2231 = 93,96%.

185
6.1.2 Korelacijaranga
A) Spermanovkoeficijentkorelacijeranga
ZADATAK204,.
Vrednosti proizvedene opreme po radniku i broju izraenih komada na as u 5
pogonabioje:
pogoni:
II
II
IV
vrednostproizvodnje:
32
41
58
63
39
brojkomada
18
25
32
36
28
Izraunatikoeficijentkorelacijeranga.
Reenje:
Tabela64:Radnatabelazaodreivanjekoeficijentakorelacijeranga
vrednost
rang
obeleja
pogoni
di di 2
X1
X2
X1
X2
I
32
18
5
5
0
0
II
41
25
3
4
1
1
III
58
32
2
3
0
0
IV
63
36
1
1
0
0
V
39
28
4
2
1
1
ukupno
15
15
0
2
Kontroladalijedobroizvrenorangiranjevrisenaosnovuizraza:
n ( n + 1) 5 ( 5 + 1)
ZR ' =
=
= 15
2
2
Koeficijentkorelacijerangaizraunavasenaosnovuizraza
n
di
6 2
12
=1
=1
=1
= 1 0,1
5 24
5 ( 5 1)
n ( n 1)
2
r '12
i =1
2
r '12 = 0,90.
Odgovor: Korelaciona veza izmeu ranga vrednosti proizvodnje i ranga izraenih
brojakomadajepozitivnaijaka.
186
ZADATAK205.
U jednom preduzeu za proizvodnju jedne vrste proizvoda (izraeno u godinama) i
napravljenogkartaiskazanojeukomadima:
radnista
kart
1
20
2
18
3
18
4
10
5
8
6
8
7
5
8
4
Izraunatikoeficijentkorelacijeranga.
Reenje:
Tabela65:Radnatabelazaodreivanjekoeficijentakorelacijeranga
vrednost
rang
obeleja
di
di 2
X1
X2
X1
X2
1
20
8
1
7
49
2
18
7
2,5 4,5 20,25
3
18
6
2,5 3,5 12,25
4
10
5
4
1
1
5
8
4
5,5 1,5 2,25
6
8
3
5,5 2,5 6,25
7
5
2
7
5
25
8
4
1
8
7
49
36
36
0
165
di
6 165
=1
=1
= 0,9642
8 ( 8 1)
n ( n 1)
2
r '12
i =1
2
B) Kendallovkoeficijenatkorelacijeranga
ZADATAK206.
Usedampreduzeazaproizvodnjuamponazakosuulitrima,vrednostproizvodne
opremeu105dinaraiudeokvalifikovanihradnikaiznosilisu:
proizvodnja:
vrednostopreme:
udeoKVradnika:
152
150
28
164
138
31
180
189
41
Izraunatikoeficijenatkorelacijeranga.
187
152
145
41
175
160
46
164
189
44
190
191
42
Reenje:
Tabela66:RadnatabelazaodreivanjeKendalovogkoeficijenta
rang
proizvodnja
vrednost
udeoKV
Si
Si 2
X1
opremeX2
radnikaX3
X1
X2
X3
152
150
28
6,5
5
7
18,5 342,25
164
138
31
4,5
7
6
17,5 306,25
180
189
41
2
2,5 4,5
9
81
152
145
41
6,5
6
4,5
17
289
175
160
46
3
4
1
8
64
164
189
44
4,5 2,5
2
9
81
190
191
42
1
1
3
5
25
28
28
28
84
1188,5
Koeficijentkorelacijeseizraunavanaosnovuformule:
2
n
n Si Si
12
12 7 1188,5 8,42
r ''12 = 2 i =1 3 i =1 = 2
m n
n n
3 7
73 7
r ''12 = 0,7144.
Odgovor: Kandallov koeficijenat korelacije ranga pokazuje da je korelaciona veza
izmeurangovaproizvodnje,vrednostopremeiudeoKvradnikapozitivnaiznaajna.
ZADATAK207.
Kod est poljoprivrednih preduzea, broj poljoprivrednih maina, broj zaposlenih,
brojhektaraiprinoskukuruzaiznosilisu:
n
brojmaina:
brojzaposlenih
brojhektara:
prinoskukuruzat/ha:
31
116
1200
4,6
42
120
1500
3,5
Izraunatikoeficijenatkorelacijeranga.
Reenje:
r ''12 = 0,7571.
188
29
131
2100
5,5
45
110
1800
6,0
47
140
2500
7,1
50
145
2300
7,5

US - Statisticke Metode - Praktikum 2010 0

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

US - Statisticke Metode - Praktikum 2010 0

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

6. REGRESIJA I KORELACIONA ANALIZA

1. PRIKAZIVANJE STATISTIKIH PODATAKA

Grupisati podatke u obliku numerike serije

Grupisati podatke u obliku intervalne numerike serije

Za grupisanje podataka u obliku numerike serije uoi se najmanja vrednost obeleija,

Za grupisanje podataka u obliku intervalne numerike serije potrebno je odrediti broj

a irina intervala pomou izraza:

Tabela 2. Grupisanje studenata prema broju bodova

Broj studenata (f)

Grupisati podatke u obliku numerike serije

Grupisati podatke u obliku intervalne numerike serije

Broj domainstava (f)

K | 6 (intervala) i | 3 (irina intervala)

Tabela 4. Grupisanje domainstava prema broju stabala

Broj domainstava (f)

Grupisati podatke u obliku intervalne numerike serije

Izraunati kumulativ ispod i kumulativ iznad

Zasejane povrine (x)

Broj parcela (f)

Kumulativ iznad izraunava se tako to kreemo od n-zbirne frekvencije i oduzimamo

a) Grupisati podatke u obliku intervalne numerike serije

Tabela 7. Grupisanje radnika prema koliini ubranog povra

Broj radnika (f)

Kumulativna frekvencija u procentima izraunava se po obrascu:

Tabela 8. Grupisanje radnika prema koliini ubranog povra

Grupisati podatke u obliku intervalne numerike serije

Izraunati relativnu i kumulativnu frekvenciju u procentima

1.2. GRAFIKO PRIKAZIVANJE STATISTIKIH SERIJA

Broj prodavnica (fi)

Seriju prikazati u obliku:

Poligona kumulativnih frekvencija

Slika 1. Ostvaren promet po prodavnicama

Slika 2. Promet po prodavnicama (poligon frekvencija)

Slika 3. Poligon kumulativnih frekvencija

Seriju grafiki prikazati u obliku:

Slika 4. Utroeno radnih asova po pogonu (histogram)

Slika 5. Utroeno radnih asova po pogonu (poligon)

Slika 6. Utroeno radnih asova po pogonu

Krompir Graak Luk

Slika 7. Koliina proizvedenog povra

Grafiki prikaz u obliku strukture kruga

Slika 8. Koliina proizvedenog povra

820 750 840 780 720 630 680 590

Odgovor: Prosean prinos povra na 8 parcela je 726,25 kilograma

10, 6 > godina @

2300 > dinara @

b) Ponderisana aritmetika sredina

Broj domainstava (f):

Izraunati prosenu mesenu potronju po domainstvu. Ip 111,19%

Broj domainstava (fi)

Prosena meseina potronja mlenih proizvoda po domainstvu je 12,45 kg.

Izraunati prosenu masu kifle.

Broj proba (fi):

Tabela 13. Ispitivanje vrstoe elika

Prosena vrstoa elika u uzorku od 79 proba iznosi 8,99 kg / cm 2 .

Broj radnika (f):

Izraunati prosean uinak montae.

Izraunati prosenu mesenu potronju brana.

28, 773 [kg ]

2.1.2. Geometrijska sredina

Proizvodnja u 000 kom.

Izraunati geometrijsku sredinu.