P. 1
Izvor Zagadjenja Vazduha

Izvor Zagadjenja Vazduha

|Views: 938|Likes:
Published by Ivan Jenackovic

More info:

Published by: Ivan Jenackovic on Feb 16, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/15/2014

pdf

text

original

Univerzitet u Beogradu Tehnički fakultet u Boru

Seminarski rad

Тema: Izvori zagađenja vazduha vezani za
transformaciju energije goriva

Predmet: Zagađenje i zaštita vazduha

Profesor: Student : Prof.Dr. Snežana Šerbula Mrđenović 281/08

Nataša

.........................................5................................................1...................................................................... God SADRŽAJ SADRŽAJ.16 7.......................................................................15 Zašto je ugljen monoksid toliko opasan?..............................................................................................1.......1.2.... Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja.......... Benzen............................................................................13 7..... ZAKLJUČAK......................................4 2......................................... Olovo (uticaj olovnog benzina na zdravlje ljudi)...............Bor..............................1.................... januar 2012............1...............3...........5 2..........................................................6 4........................2.................6...................................5 ZAGAĐENJE VAZDUHA.......9 6....................3 2..................................................................................... Ugljen monoksid...........4... EKOLOŠKE POSLEDICE NASTALE PRIMENOM FOSILNIH GORIVA................................................................................................................................................................... Funkcije atmosfere.........................1.........1......1...........................8 4..........1.....................................................................15 7...............................................................8 5................................................................................................................... VEŠTAČKI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA..........8 4..........17 8....................................................................................... Benzo(a)piren .........16 7................2..................16 7............................................14 Stvaranje.................................................................................. PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA.............................. IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA............. Azot dioksid....................18 LITERATURA.... Formaldehid.......................................1...............................................................19 .................11 7................. Sastav vazduha........................16 7................................................15 Uticaji na zdravlje.................. TRANSFORMACIJA ENERGIJE GORIVA КАО AEROZAGAĐIVAČ..................................................................................................2 UVOD......................................14 7.......................... ATMOSFERA...................................................................................... ZAGAĐENJA VAZDUHA GASOVIMA IZ MOTORNIH VOZILA.......................................................................................................

bilo je rudarstvo. Ovi aspekt služe i za postavljanje normativa koji pokazuju koliko i koje su štetne materije dozvoljene u vazduhu. Čak su i pojedina razdoblja ( kameno. individualnih ložišta. zaštite eko sistema i zaštite materijalnih dobara. Vazduh je temelj života i opstanka ljudi i čitavog ekosistema. ozona. vodonika. Zagađenje vazduha se sastoji od supstanci koje su prisutne u atmosferi u dovoljno velikim količinama. . ugljen dioksida. Tokom odvijanja tehnoloških procesa u fabrikama. elektrana. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Zagađivači vazduha su različiti i oni stižu u atmosferu kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja (pre svega fosilnih goriva) iz industrijskih i komunalnih postrojenja. sa tehnološki tretiranih poljoprivrednih površina i dr. a isto tako i život biljaka i životinja. motornih vozila. U znatnom porastu je koncentracija zagađujućih materija koje potiču od izduvnih gasova motornih vozila. 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova. koje štetno utiču na čovekov život. Zagađenost vazduha se posmatra sa tri aspekta: zaštite zdravlja ljudi. bronzano doba) dobile nazive u zavisnosti od vrste materijala za oruđa i oružja za koje su sirovine izvađene iz unutrašnjosti Zemlje. Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagađujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagađenja kopna i vode. a sastoji se približno od 4/5 azota. Jedna od prvih ljudskih delatnosti. štetne materije zagađuju radnu sredinu a zbog zastarele tehnologije prečišćavanja i neodržavanja postojećih sistema oslobođene materije vrlo lako dospevaju u životnu sredinu. gvozdeno.UVOD Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. Vazduh je smeša gasova koja čini atmosferu. Zagađeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. Zagađenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagađivača. vodene pare i raznih nečistoća. I sada se mogu naći tragovi tih početaka rudarskih zahvata u prvobitnoj zajednici. pored lova i zemljoradnje.

Prosečna temperatura atmosfere na površini Zemlje je 14°C. gde prelazi u svemir. Troposfera je najniži sloj atmosfere i proteže se do visine od 10 – 15 km. zagađivači se ravnomerno nakupljaju u maloj zapremini vazduha sa veoma visokom koncentracijom. Čista životna sredina . Slika 1. potom i u više slojeve troposfere. U stratosferi se nalazi ozonski sloj. Vertikalni prenos između ovog i prethodnog sloja veoma je spor. “mešajući sloj” atmosfere. mezopauza. Egzosfera se prostire iznad termosfere do visine od oko 1000 km. čije rasprostranjenje zavisi od meteoroloških uslova i kreće se od nekoliko stotina do oko 2. a temperatura površine Zemlje niža od temperature vazduha iznad nje (pojava tzv. stratopauza. U tom sloju osećaju se uticaji vremena i klime i u njemu se zagađivači vazduha najvećim delom emituju i rasprostiru. brzo se rasprostiru (za nekoliko sati) u širokom vazdušnom prostoru. ATMOSFERA Atmosfera se sastoji iz više slojeva.000 visine. Ako za vreme emisije zagađivača nisu prisutna turbulentna kretanja u ovom sloju. termopauza i egzobaza.2. temperaturnih inverzija). Posebno je značajan tzv. koji štiti Zemlju od UV zračenja Sunca i nalazi se na visini od 10-50 km i njegov značaj je suštinski za očuvanje života na Zemlji. Zagađujuće supstance koje se oslobađaju u ovaj sloj. Granice između pojedinih slojeva atmosfere nazivaju se tropopauza. Termosfera se prostire iznad mezosfere do visine od 640 km i temperatura se povećava sa visinom. i temperatura pada sa visinom. Mezosfera se prostire iznad stratosfere do visine od oko 80 km. To se događa kada je brzina vetra mala. Praktično je odvojena od uticaja vremena i klime. Stratosfera dopire do 50 km visine do stratopauze.

Igra značajnu ulogu u biohemijskim porocesima. u njegovom sastavu se nalaze: • azot (N2) – bezbojni gas slabo rastvorljiv u vodi.za disanje. vodonik. metan. velike količine kiseonika vezane su u Zemljinoj kori u obliku oksida. Funkcije atmosfere Osnovne funkcije vazduha na Zemlji su biološka (primarna) i proizvodna (sekundarna). Prilikom apsorpcije i rastvaranja u . Proizvodna funkcija vazduha zasnovana je na kiseoniku. Inertan je i ne igra direktno neku ulogu u biohemijskim procesima. Aminokiseline). Neki mikroorganizmi i biljke vezuju azot iz vazduha. 2. omogućena je proizvodnja energije. Pomoću kiseonika iz vazduha moguć je proces sagorevanja. koji ga i danas obnavljaju. kiseonika (21%). masti i ugljovodonika. Zahvaljujući psisustvu kiseonika pri sagorevanju. veoma sićušnih čvrstih čestica.za fotosintezu i azot – za sintezu biljnih belančevina. amonijak. ali u najvećim količinama.2. sumpordioksid i čestice aerosola. On se sastoji od: 1. helijum. ksenon. azotni dioksid. Sastav vazduha Atmosfera je gasoviti omotač smese gasova oko Zemljine kugle. argona (0. 0.04% ugljendioksida. Gasoviti sastojci – čist vazduh sadrži mnogobrojne sastojke. pa tako ulazi u strukturu mnogih organskih molekula (npr.000 km u visinu. Ova mešavina gasova štiti živi svet na Zemlji apsorbovanjem ultravioletnog zračenja i smanjivanjem temperaturnih ekstrema između dana i noći.1). već u obliku raznih važnih jedinjenja. vodene pare i 3.1. kripton. Stvarao se procesom fotosinteze biljaka na kopnu i fitoplanktona u moru. koja sve razređenija dopire i do 3. Najvažnije komponente vazduha koje su neophodne za život na Zemlji su: kiseonik .04%: neon. što znači da se kiseonik troši prilikom svih aktivnosti u kojima je potrebno sagorevanje. pa ulazi u sastav proteina. Na ostale gasove otpada 0. u koje spada i čovek. • kiseonik (O2) – je najvažniji sastojak vazduha. U tragovima nalazimo ozon.2. gasovitih sastojaka 2. ugljendioksid .9%) i promenljivih količina vodene pare . • ugljendioksid (CO2) – javlja se kao produkt disanja biljaka. životinja i ljudi kao i sagorevanjem i raspadom organskog materijala. Vazduh se sastoji ima bezbroj primesa – komponenti. sagorevanjem fosilnih goriva) i tercijarne (električne). On omogućava život viših organizama. Ova smesa gasova sastoji se od azota (78%. sekundarne (toplotne. koji omogućava sagorevanje i proizvodnju energije neophodne za opstanak savremene civilizacije.

Čvrste čestice nastaju od raznih ljudskih aktivnosti. a koje svojim količinama i trajanjem deluje nepovoljno na ljude. kao i nekih prirodnih pojava.94% čine ratni dugi suvi gasovi. Pod pojmom zagađenja vazduha podrazumeva se ispuštanje u atmosferu (emisija) bilo kakvih materija u količinama koje izazivaju neželjeni uticaj na čovekovo zdravlje. životinje. vegetaciju i opšta dobra. pa i mikroorganizama. • ostatak od 0. Vodena para je stalno prisutna u vazduhu. danas postaje veoma aktuelan problem u mnogim gradovima. (slika 2. kripton. stanje biljaka i ekosistema. pri određenim uslovima mogao da primi. ima i nešto sitnijih čestica svemirske prašine. ZAGAĐENJE VAZDUHA Aerozagađenje. Relativna vlažnost predstavlja stepen zasićenosti vazduha vodenom parom.. argon. kao što su: erupcije vulkana. ksenon. Apsorbuje infracrveno zračenje i bar 50% učestvuje u efektu staklene bašte. opremu. . šumski požari. peščane oluje i drugo.. to je odnos između postojeće količine vodene pare u vazduhu i maksimalne količine (do 100%) koju bi vazduh. zemljotresi.) koje označava uglavnom prisustvo više zagađivača u atmosferi. Količina ovog gasa u vodama mora i okeana nadmašuje 60 puta njegovu količinu u vazduhu. zatim. materijale.vodi reaguje dajući ugljenu kiselinu. Aerozagadjenje Emisije se mogu podeliti na dve grupe. Slika 2. helijum. Za ljudski organizam je najpovoljnija vlažnost od 50% pri temperaturi 18 – 20°C. zgrade i objekte.

odnosno reprezentativne. posebno na lokalne uslove.Prirodne emisije: • Truljenje i slični procesi • Eolska erozija • Šumski požari • Vulkanske erupcije • Disanje životinja i fotosinteza Emisije antropogenog porekla: • Emisije usled tehnoloških procesa • Emisije zbog transformacije energije Izvori antropogenog porekla imaju veliki uticaj na kvalitet vazduha. Stepen vezivanja sumpora za pepeo zavisi od sadržaja alkalnih komponenti u pepelu i od temperature u ložištu. tada se ona definiše proizvodom mase ili zapremine izlazećih gasova i masene ili zapreminske koncentracije zagađujućih materijala. sumpor dioksid (SO2). U urbanim i industrijskim područjima kvalitet vazduha u najvećoj meri zavisi od smese zagađujućih materija koje se formiraju pod određenim uslovima (vrsta i količina emisije. selena teški metali. U smislu ovog rada najznačajnije zagađujuće materije su čvrste čestice. vanadijuma. Zagađujuće materije koje se emituju mogu biti čvrste. a deo odlazi u atmosferu u obliku SO2. Kada se govori o čvrstim česticama mora se imati na umu da su one obično formirane tako da na svojoj površini imaju slojeve metala olova. Sumporni oksidi nastaju oksidacijom sumpora iz goriva pri njegovom sagorevanju.Ova srazmernost se naziva koeficijent emisije. naglo hlađenje plamena itd). nedostatak vazduha. Dеo sumpora se vezuje za pepeo i šljaku. a usled pernošenja polutenata imju značajni uicaj i na regionalne i globalne prilike. nesagorjeli ugljovodonici i ugljen monoksid su produkti nepotpunog sagorevanja goriva u ložištu (nedostatak prostora za sagorevanje. odnosno masi proizvoda pri čijoj je proizvodnji došlo do emisije. pa su za urbane sredine usvojeni pojmovi "zimski smog" i "letnji smog". ali se prate samo one najznačajnije. ugljovodonici. tečne ili gasovite. Emisija antropogenog porekla je posledica procesa kojim se nastoji unaprediti čovekova životna sredina. Specifične zagađujuće materije. cinka. Srbija i Bugarska. a njegova dimenzija sledi iz gornje definicije emisije. hlor. Azotni oksidi nastaju oksidacijom azota iz vazduha i azota iz goriva. Ukoliko se emisija određuje merenjem. Emisija zagađujućih materija srazmerna je masi goriva. fluoridi. Veliki je broj izvora polutanata koji svojom emisijom direktno utiču na kvalitet vazduha pogoršavajući taj kvalitet u manjoj ili večoj meri.Bosna i Hercegovina. azotni oksidi (NOx) i ugljen-monoksid (CO2).[1] . Čađ. su u velikoj meri rasprostranjeni u industrijskim oblastima. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je izjavila da su najugroženije zemlje sa najvećim emisijama SO2 po osobi . Ima ih više hiljada. topografija i meteorološki uslovi). Čvrste čestice su leteći koks (nesagorjeli ugalj) i leteći pepeo koji bivaju dimnim gasovima izneseni iz ložišta. masi sirovina koje prouzrokuju emisiju. teški metali iz procesa proizvodnje i sagorevanja.

Pod izvorom zagađenja vazduha podrazumevaju se procesi koji pod unutrašnjim ili spoljašnjim uticajem odaju (emituju) nečistoće u atmosferu. proizvodnja energije iz fosilnih goriva za rad. teški metali. kao i za zagrevanje prostorija i pogon motornih vozila. dejstvo njenih vulkana. erozije. naselja.Veštački (antropogeni). među njima pesticidi. •radom industrije. nafta i njeni derivati i dr. njeno široko prostranstvo.Izvori zagađenja vazduha mogu biti: 1. nekontrolisano lučenje u atmosferu raznih gasova i drugih materija kojima ona samu sebe zagađuje. zemni . sagorevanje uglja.4.često u daleko većoj meri nego čovek svojim aktivnostima. prirodna radioaktivnost. priroda takođe stvara škodljive i otrovne supstence. ozon koji je nastao prilikom varničenja. okeana. Prema izvoru nastanka. izvori zagađenja vazduha nastali: •sagorevanjem goriva. 2. hemijska industrija. 4. se podeliti na : stacionarne mobilne izvore Stacionarni izvori ili tačkaste izvore zagađujućih materija Stacionarni izvori zagađujućih materija su industrijska (elektrane. magla.Znatno veća količina zagađujućih materija dospava u vazduh biosfere kao posledica ljudske delatnosti. •poljoprivrede. u životnoj sredini pokreću čitav niz lančanih reakcija i zbog toga njihovo prisustvo u njoj ne može ostati ne zapaženo. drumski saobraćaj. nafta. Najveća emisija sumpora je iz okeana a zatim iz biogenih procesa. Dakle. elektrane (termo i nuklearne) i dr. •proizvodnjom oružja. VEŠTAČKI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA U veštačke izvore zagađenja vazduha spadaju procesi vađenja i obrade mineralnih sirovina.2. IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA Zagađujuće supstance. PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA U prirodne izvore zagađenja ubrajamo samo prirodu tj. Razlika između prirodnih i izvora stvorenih od strane čoveka je i u količini i vrsti zagađujućih supstanci i načinu na koji su emitovane. poljoprivreda. mora.Prirodni i 2. šuma i šumskih požara.1. razna sagorevanja. Izvori zagađujućih materija u vazduhu naselja (komunalnoj sredini) su: • • • • Mogu 1. raznovrsne industrijske operacije. toplane) i kućna ložišta na fosilna goriva (ugalj. •komunalnim radom 4.

transport i korišćenje energije u velikoj meri utiče na okolinu i ekosisteme.000. ugljenmonoksid. sumporni oksidi.4%. koji se deponuju na otvorenim odlagalištima ukupne površine preko 800 hektara. tehnološki zastarela. Produkt sagorevanja je više od 3.gas) sa ciljem dobijanja energije. da se oslanja na vlastite izvore energije uz što racionalniju potrošnju. Najopasniji izvori energije sada su fosilna goriva: ugalj. ugljendioksid i nešto ugljovodonika. Fosilna goriva su opasna jer se njihovim sagorevanjem ispušta velika količina ugljendioksida. Postrojenja za prečišćavanje potiču iz vremena izgradnje TENT-a. nafta i prirodni plin. u narednim godinama. ugljenmonoksid. zbog čega PD TENT danas vodi politiku koja podrazumeva sveobuhvatnu ekološku modernizaciju i povećanje pouzdanosti postojeće opreme. Količina sumpora u uglju i nafti je različita zavisno iz kog dela zemlje je ugalj ili nafta. te su sve veći zagađivači vazduha u naseljima. ponovna nagla potrošnja uglja. Nigerije i Indonezije. a najviše kameni ugalj 8-10%. od direktnih ekoloških katastrofa poput izlivanja nafte. sumporni oksidi. olovo. Sadašnja svetska energetska kriza upućuje mnoge zemlje pa i našu. 5. a potencijalnu opasnost predstavlja i radioaktivno gorivo iz nuklearnih elektrana (visoko koncentrovani radioaktivni otpad) koje je već bio u upotrebi.) koji se talože oko puta na biljke i imaju štetno dejstvo.5 miliona tona pepela i šljake godišnje.(slike 3 i 4) .[2] Svake godine u Termoelektranama «Nikola Tesla» sagori se preko 20 miliona tona lignita. kao i 14.000 Nm³ dimnog gasa na sat (pri radu punim kapacitetom) koji se emituje u atmosferu. kiselih kiša i radioaktivnog zračenja. na žalost. Kod energije. rasti neophodne su mere pomoću kojih bi se uticaj eksploatacije energije na okolinu smanjio na najmanju moguću meru. Mobilni izvori zagađujućih materija su motorna vozila čiji se broj iz dana u dan povećava. azotni oksidi. Sagorevanjem benzina i drugih naftinih derivata u motornim vozilima u vazduhu dospevaju brojni i opasni sastojci zagađenja vazduha (čađ. TRANSFORMACIJA AEROZAGAĐIVAČ ENERGIJE GORIVA КАО Proizvodnja. Zagađujuće materije koje se emituju iz tih izvora su organska i neorganska prašina. kadmijum itd. organski peroksidi. Što se nafte tiče sasvim malo sumpora sadrži mazut od nafte iz Libije. do indirektnih posledica poput globalnog zagrevanja. azotni oksidi. uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan. Zato se predviđa. Najmanje sumpora sadrži ugalj lignit 0. a radioaktivni otpad je opasan jer utiče na strukturu organizama na vrlo bazičnom nivou. a i izvan njih tokom cele godine. čađ. Budući da će energetske potrebe čovečanstva.

Jedan deo tih čestica diže se u atmosferu nošen vrtlogom dima i te čestice su takođe vrlo opasne za zdravlje. normalnim sagorevanjem tog goriva nastaje ugljen-dioksid (CO2) koji je staklenički plin. Termoelektranane najveći zagađivači vazduha prilikom transformacije energije goriva Veliki procenat svetske energije još uvek se dobija iz ekološki neprihvatljivih izvora energije. Ugljendioksid. Ti plinovi kasnije u dodiru sa vodenom parom u oblacima formiraju kapljice koje padaju na zemlju . kao što je poznato. pogotovo fosilnih goriva koja su i dalje dominantni. pa se prilikom sagorevanja otpuštaju još neki štetni plinovi poput sumpor-dioksida ili čestica. Trenutno se većina energetskih potreba čovečanstva namiruje upotrebom vrlo štetnih fosilnih goriva. Kako je osnova fosilnih goriva ugljenik. a koncentracija od samo 0. Ugljen-monoksid je izuzetno otrovan plin bez boje.Slika 3.kisele kiše koje deluju izuzetno štetno na čitave ekosisteme. Slika 4.6% izaziva kod ljudi smrt nakon 15 minuta disanja. Još opasniji je plin koji se oslobađa prilikom nepotpunog sagorevanja goriva (CO). uzrokuje globalno zagrevanje. . Kod sagorevanje nekih izvora energije nastaju i sitne čestice minerala koje kasnije stvaraju pepeo. Trenutno niti jedno fosilno gorivo nije sasvim pročišćeno. Moderni stil života podrazumeva sve veću upotrebu energije u svrhu postizanja sve većeg komfora. ukusa ili mirisa. a u budućnosti će ta goriva zameniti čistim izvorima energije u obliku obnovljivih izvora energije ili nuklearne energije.

azot i vodonik koji sa kiseonikom stvaraju jedinjenja poznata kao oksidi. Na primer. zemljišta. Slika 5. Rafinerija nafte u Ričmondu. . Kondenzovana atmosferska vodena isparenja sa ovakvim kiselim sadržajem. SAD Ovaj ekološki problem je pokrenuo usvajanje velikog broja pravnih akata i rezolucija na međunarodnom i nacionalnom nivou koje regulišu pitanje zagađenja vazduha upotrebom fosilnih goriva. neki od ovih propisa nalažu uklanjanje svih jedinjenja koja se nalaze u uglju a sadrže sumpor. uobičajeno nazvana kisele kiše. Ekološke posledice nastale primenom fosilnih goriva Obično kada se postavi pitanje na koje to sve načine fosilna goriva stvaraju ekološke probleme. Kada sagorevaju fosilna goriva. oslobađaju se sumpor. hemijski reaguju sa vodenom parom i stvaraju sumpornu. jezera i vodenih tokova. Kada ovi oksidi dospeju u atmosferu. oni zadržavaju isparenja sumpor-dioksida i druga štetna jedinjenja pre nego što dospeju u atmosferu. takođe su tesno povezani za eksploatacijom i transportovanjem fosilnih goriva. Ekološki zakoni takođe obavezuju instaliranje sistema za prečišćavanje zagađujućih supstanci i gasova. uklanjanje sumpora mora da se izvrši pre procesa sagorevanja uglja – ova zakonska obaveza je doprinela značajnom smanjenju nivoa prisustva sumporne kiseline u atmosferi. Drugi ekološki problemi. Ove pojave su dve najozbiljnije ekološke posledice vezane za globalno sagorevanje fosilnih goriva.6. azotnu i karbonsku kiselinu. Kalifornija. prvo se pomisli na kisele kiše i globalno zagrevanje. kao što su filteri koji se montiraju na dimnjacima termoelektrana i gradskih toplana. kao što su raskopavanje zemljišta i izlivanja nafte. ulaze u ciklus kruženja vode i mogu da uzrokuju štetne posledice po biološki kvalitet šuma.

nastaju teške posledice po kvalitet vode i akvatični živi svet. U skladu sa postojećim ekološkim propisima uvodi se obaveza uklanjanja sumporne kiseline iz rudničke drenaže pre nego što dospe u vodene tokove. Sirova nafta pored toga treba da bude transportovana na velika rastojanja tankerima ili naftovodima da bi došla u rafineriju na dalju preradu. Jedinjenja sa sadržajem sumpora koja se nalaze u uglju oksidiraju u prisustvu vode i formiraju sumpornu kiselinu. . Ugljen-dioksid (CO2) je glavni nusproizvod sagorevanja fosilnih goriva. Ubrzana industrijalizacija u 19. veku je međutim dovela do uvećanih emisija zagađenja usled primene fosilnih goriva. Ekološki problemi vezani za fosilna goriva nastaju i probijanjem naftnih bušotina i crpljenjem tečnosti iz njih. time povećavajući sadržaj CO2 u atmosferi za oko 28 procenata. termoelektrane na ugalj su u vazduh izbacivale ogromne količine pepela. i 20. Plaćanje ovog prava bi trebalo da bude vršeno u nekoliko ugovorenih formi. među kojima su: (1) kupovina “prava na zagađivanje” od kompanija koje emituju CO2 u količinama ispod dozvoljene kvote. Zanimljiva je ideja nekih ekologa o formiranju veštačkih močvara koje bi neutralisale kiseli vodeni rastvor u rudničkoj drenaži. U prošlosti. Nove tehnologije su donele i nove načine manipulacije zemljom. Jedan od predloga međudržavne saradnje po ovom pitanju je sadržan u Kjoto Protokolu a predviđa da kompanije moraju da plate pravo na emitovanje ugljen-dioksida preko utvrđenje kvote. poznat i kao kisela rudnička drenaža. Gasovi koji spadaju u ovu grupu apsorbuju solarnu energiju emitovanu sa površine Zemlje i zadržavaju toplotu. Ova mešavina sadrži brojne nečistoće tako da mora ili da bude ubrizgana nazad u dublje slojeve ili prečišćena radi bezbednog površinskog odlaganja. Kada ovaj rastvor sumporne kiseline. dospe u površinske ili podzemne vode. Curenja nafte. i (3) plaćanje troškova unapređenja postrojenja koja emituju CO2 u manje razvijenim zemljama. Iako je veoma teško direktno povezati uočene globalne promene temperature sa sagorevanjem fosilnih goriva.Sagorevanje fosilnih goriva stvara nesagorele čestice goriva i pepeo. naročito ukoliko se radi o velikim količinama. mogu biti štetna po prirodna staništa i živi svet u njima. čineći ovu planetu pogodnom za život. a time se krajnje kvari prirodni pejzaž. tako da ekološki propisi nalažu da se zatvoreni površinski rudnički kopovi zatrpaju i vrate u prethodno stanje.[3] Površinski rudnički kopovi primenjuju gigantske bagere sa ogromnim kašikama kojima se uklanjaju zemlja i kameni slojevi ispod kojih se nalazi ugalj. Još jedan ekološki problem vezan za eksploataciju uglja javlja se prilikom izlaganja sveže raskopanog sloja uglja atmosferskom vazduhu. jer pored sirove nafte koja se izvlači iz dubokih podzemnih rezervoara često se nalazi i morska voda. Danas je i ovaj problem regulisan ekološkim propisima koji određuju da se emisije koje sadrže pepeo takođe moraju prečistiti pre nego što dospeju u atmosferu. čime se te emisije bitno smanjuju. neke zemlje su već sada krenule u saradnju po pitanju smanjenja emisija CO2 nastalih masovnom primenom fosilnih goriva. Transport sirove nafte na žalost često uzrokuje i neželjena curenja usled kvara na cevovodima ili udesa tankera. a naučnici ga još nazivaju i “gasom staklene bašte”. (2) otkup i zaštita šuma koje apsorbuju CO2. zagađenje vazduha nesagorelim česticama koje stvaraju automobili može sa druge strane postati velika glavobolja nadležnih u gradovima u kojima je velika koncentracija vozila sa benzinskim ili dizel motorima. Ovo dramatično uvećanje prisustva ugljen-dioksida u vazduhu je formiralo naučne pretpostavke koje predviđaju da će posledice globalnog zagrevanja biti poremećene zakonitosti odvijanja vremenskih pojava i topljenje leda na polarnim kapama. Dok sa jedne strane sagorevanje nafte i prirodnog gasa proizvodi znatno manje pepela u odnosu na sagorevanje uglja.

oni su razlog nastanka tzv. Ovi poslednji prouzrokuju mnoga oboljenja u telu čoveka.). veliki broj smrtnih slučajeva u vreme jakih vrućina u Francuskoj povezuje se sa zagađenjem vazduha i velikom koncentracijom izduvnih gasovia iz automobila u vazduhu gradova. Treba imati u vidu da u ukupnom zagađenju atmosfere ono je moglo imati svoj doprinos oko jedne trećine. Slika 6. ali se tome ne pridaje skoro nikakav značaj. Ni u vreme razvijenog industrijskog kompleksa na području Timočke krajine tome pitanju nije poklanjana velika pažnja. a kada se to pitanje pokretalo u vezi sa incijativama za smanjenje zagađenosti vazduha u gradovima zvučalo je neozbiljno i zabašuravajuće u odnosu na probleme zagađenja vazduha iz dimnjaka topionice u Boru i fabrike kristala u Zaječaru. Dejstvo zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila pojačavaće se tokom jeseni i zime u vreme tišina i maglovitih dana. Saobraćaj u gradu . Kada je reč o izduvnim gasovima iz automobilskih motora. prizemnog ozona i otrovnih gasova u vazduhu gradova koji su razlog nastanka slobodnih radikala u krvi čoveka.7. ZAGAĐENJA VAZDUHA GASOVIMA IZ MOTORNIH VOZILA Automobil u gradovima stvara dva ekološka problema: zagađuje vazduh svojim izduvnim gasovima i pravi buku (slika 6. a deluju i na disajne organe i kožu. Sada. kada industrija ne radi ili radi sa smanjenim kapacitetom udeo uticaja na zdravlje zagađenog vazguha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je najznačajnije. Pre nekoliko godina. Štete po zdravlje zbog zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je neosporno. ali ono malo privlači pažnju.

a nekoliko hiljada se hospitalizuje. još jednog upozorenja sa Interneta koje bi trebalo uzeti u obzir kada se bavimo ekologijom i ljudskim zdravljem. koji nastaju iz nepotpunog sagorijevanja dizel motora. 7.1. u Zapadnoj Evropi. smanjili su olovo.Na drugoj strani istaživanja sprovedena u Zapadnoj Evropi govore da bi se veliki broj preranih smrti mogao smanjiti smanjenjem zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila . To je ugljen monoksid. drveta. Bez obzira što su u visokorazvijenim zemljama uspjeli da uklone olovo iz benzina i da industrije dovedu do tehnološki čistih procesa. Gas nastaje sagorevanjem raznih vrsta goriva. Za početak. Slična je situacija i sa bukom koju stvaraju automobili koja pogoršava zdravlje i remeti kvalitet života građana. Ima maštara koji sanjaju da bi nekako iz gradova odstranili motorna vozila. Ali. U to vreme svi se u grad kreću pešačeći ili voze bicikl. ograničavaju brzine motornih vozila na 30 km/h u gradovima i stvaraju pojedine zone u gradu u kojima se saobraćaj motornih vozila zabranjuje. olovo . U poslednjih desetak godina. prema kojoj mi sve više upiremo pogled organizuju manifestacije javne prirode koje zovu "U gradu bez svog automobila". najprisutniji su: • • • • • ugljen monoksid benzen azot dioksid formaldehid. To se može uraditi i u našem gradu. . uopšte nemaju čađ. prije svih benzo(a)piren (BaP). Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja U pogledu materija koje se ispuštaju iz motora sa unutrašnjim sagorjevanjem. npr. 7. u Evropi posebno prate količinu mikročestica (od 2. imaju problem prizemnog ozona koji se javlja od smješe izduvnih gasova (ugljovodonici) pod uticajem sunčevog zračenja. ali je to u ozbiljnom.policiklični aromatični ugljovodonici. Ugljen monoksid Svake godine stotine ljudi u svetu umre od posledica trovanja ovim prostim gasom. toksični metali. U gradovima većim od 50 000 stanovnika ona je ozbiljan razlog oštećenja zdravlja građana i pogoršanja kvaliteta života.5 µ i manje) za koje smatraju da se dobrim dijelom izdvajaju iz dizel goriva. Buka u gradovima prouzrokovana automobilima ima učešće od oko 80% u ukupnoj buci koja se u gradu stvara. Evropski gradovi su značajno smanjili prisustvo sumpor dioksida (SiO2). i dalje se bilježi visok stepen respiratornog morbiditeta (bolesti respiratornog trakta.na pola. parafina. Eto. astme) i sve procjene sve jasnije ukazuju da je jedan od glavnih uzročnika . sukobu sa ekonomskim interesima koji su u vezi sa saobraćajem motornih vozila. ulja.saobraćaj.1. Zbog toga je Francuski ministar zdravlja rekao da automobil oštećuje zdravlje ljudi isto koliko i cigareta zdravlje pušača. Imajući to u vidu.1.

grejačima. On je izrazito crvene boje. umesto ugljen dioksida nastaje ugljen monoksid. Stvaranje Kada ugljovodonična goriva sagorevaju. požarima. Taj proces se može simbolički prikazati: . Zašto je ugljen monoksid toliko opasan? Kada dišemo. CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O (1) Međutim. To mojemo predstaviti i simbolički: Hb + 4O2 Hb(O2)4 (3) Hemoglobin za koji je vezan kiseonik i koji sadrži Fe+3 stanju jeste oksihemoglobin. stvara smeša gasova (ugljen dioksid i ugljen monoksid). Koncentracije preko 150-200ppm prouzrokuju disorijentaciju. On stvara karboksihemoglobin. ipak. kiseonik ulazi u pluća. a oslobađa se u ćelijama te je ceo proces povratan.ničim ne odaje svoje prisustvo. on drugim ćelijama predaje kiseonik. uz dovoljno vazduha. metaloprotein. Kiseonik se vezuje u plućima. trudnice. nastaju ugljen dioksid i voda. Ugljen monoksid je toksičan jer ometa taj proces. pa čak i smrt. Najvažnija supstanca za prenos kiseonika je hemoglobin. iako se očigledni simptomi mogu videti tek pri 70ppm.Ugljen monoksid (CO) je gas bez boje. Ugljen monoksid se može detektovati pomoću posebnih detektora. deca) su osetljivije i već pri nižim koncentracijama pokazuju znake trovanja. mnogo veća. nesvesticu. CO se za hemoglobin vezuje 200 puta bolje! Dakle. koji u sebi sadrži gvožđe povezano u hemiske grupe. To se vrši pomoću još nekoliko proteina. To je osnovni razlog zbog kog je veoma opasan . Neke grupe ljudi (sa anemijom. sličnih hemoglobinu (imaju hemisku grupu) koji prenose kiseonik unutar same ćelije. Problem je i u prepoznavanju simptoma jer oni su ponekad slični simptomima obične prehlade. čak i dok je koncentracija kiseonika mnogo. ako je iz nekog razloga priliv vazduha smanjen. 2CH4 + 3O2 2CO + 4H2O (2) U takvim reakcijama se. Uticaji na zdravlje Po zakonu. Prenosi se pomoću crvenih krvnih zrnaca do svih delova tela. Ovo omogućava da svaka hem grupa (u proteinu ih ima 4) veže za sebe po jedan molekul kiseonika. stari ljudi. Putujući po telu. Stvara se u motorima automobila. Fe+2 oksidacionom stanju. za hemoglobin će se vezivati ugljen monoksid. Takođe je prisutan u duvanskom dimu. mirisa i ukusa. koncentracija CO ne bi smela da bude veća od deset molekula na milion molekula vazduha (10ppm). ili pri sagorevanju ugljovodonika (ili druge organske supstance) u prostoriji sa lošom ventilacijom. u neispravnim šproteima na gas (ili drva). dakle može biti i dalje oksidovano do Fe+3.

Znatne količine se proizvode i sintetički. Osnovno jedinjenje velike grupe organskih aromatičnih jedinjenja arena. Formaldehid nadražuje oči. 7.1.1.2 i1. pri čemu se granica dopustive izloženosti nalazi između 0.4. Primarni polutanti NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na površinu zemlje i površinskih voda (kisele kiše) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Benzen Benzen (trivijalni naziv: benzol). Formaldehid Izaziva razdraženje očiju. kijavicu. na području nekadašnje Jugoslavije u Lukavcu i Zenici. Formaldehid se smatra kancerogenim. To je bezbojna tečnost karakterističnog mirisa i male viskoznosti. katalitičkim krekovanjem alifatičnih i naftenskih ugljovodonika. razdraženje kože i ozbiljne alergijske reakcije. gustina 0. kašalj. Dobija se pri suvoj destilaciji uglja u koksarima. Na ovaj način prestaje sa radom sistem za transport kiseonika.1.[4] 7.5 °C. godine proizvedeno 8.1.92 miliona tona. sredstvo za ekstrakciju i kao sirovina za druge proizvode.Hb + CO HbCO (4) Pošto se CO vezuje mnogo jače za hemoglobin. čiji hemoglobin još lakše vezuje CO. ali se on ne može otpustiti u ćelije. U svetu je 1975. molekulske formule C6H6. Olovo (uticaj olovnog benzina na zdravlje ljudi) . sluznice i disajne puteve.2°С. 7.5. 7. Efekti acidifikacije odražavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povećanje pH i povećanje toksičnih metala u vodi. CO vezivanjem čini mnogo gore . gde se preobrazuju u azotnu kiselinu. te doze koje nisu otrovne za majku mogu biti opasne. Azot dioksid Emitovane kisele supstance kao što je azot dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadržati i do nekoliko dana i za to vreme preći razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara. Problem je još veći kod nerođenih beba.0 ppm (Parts per milion). kiseoniku ostaje daleko manje mesta da se veže. Otrovan je i kancerogen i u tečnom i u gasovitom stanju.menja preostale tri hem grupe na koje se može vezati kiseonik. Upotrebljava se u hemijskoj industriji kao rastvarač. tačka topljenja 5.3.885 g/cm³. ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja površinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pH i povećanu koncentraciju metala. Gori svetlim i jako čađavim plamenom.2. No. tačka ključanja 80. biljke su osetljive na povećanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljištu. je najjednostavniji aromatični ugljovodonik.

 endokrini efekti.5 do 3 µg/m 3 (srednje godišnje vrednosti) u većini evropskih gradova. Absorbcija kroz respiratorni sistem uslovljena je veličinom čestica i stopom (ventilacija) udisanja. Čestice veličine od 1-3 mikrona se deponuju u plućima. Kod dece oko 70%. Više koncentracije olova u vazduhu spoljne sredine registrovane su u urbanim sredinama sa visokom gustinom saobraćaja i kreću se od 0. Benzo(a)piren Glavni predstavnik policikličnih aromatičnih ugljovodonika je benzo(a)piren (BaP). vezujući SH grupe njihovih proteina ili zamenjujući njihove esencijalne metalne jone. Za odrasle stopa zadržavanja partikula iz vazduha iznosi od 20-60%. uglavnom u gornjim respiratornim putevima i sa nepotpunom apsorbcijom.1.1 ng/m3. svaki dan u toku godine. Toksični efekti olova mogu biti objašnjeni interferencijom sa različitim sistemima enzima. za 70 godina ljudskog života postoji mogućnost da na 100.15 µg/m3 u ruralnim područjima. Oko 95% od opterećenja olovom kod odraslih lokalizuje se u kostima. Tipične koncentracije olova u mnogim evropskim gradovima kreću se od 0.95% olova u krvi vezano je za eritrocite. meka tkiva i mineralizovana tkiva (kosti i zube). U .Sagorevanje alkilovanih aditiva u gorivima za automobile predstavlja jedan od osnovnih i najvećih izvora emisije olova u atmosferu – 80-90% prisutnog olova u vazduhu potiče iz sagorevanja olovnog benzina. U vazduhu olovo se nalazi dispergovano u formi finih partikula (čestica) sa medijanom masenog prečnika manje od 1 mikrona Veći deo olova prisutnog u vazduhu je u formi čestica submikronske veličine – što govori da 30-50% ovih udahnutih čestica se zadržava u respiratornom sistemu. Generalno mogu nastati sledeći toksični efekti olova na zdravlje posle duže ekspozicije manjim dozama:  hematološki efekti. Svojim mehanizmom delovanja skoro svi organi ili sistemi organa mogu biti potencijalna ciljna mesta delovanja olova i širok raspon bioloških efekata olova je dokumentovan.5 µg/m3.000 stanovnika 9 oboli od raka pluća. Prosečne koncentracije olova u vazduhu su obično ispod 0. Veće čestice od 5 do 10 mikrona deponuju se različitom efikasnošću. Biološki poluživot olova u krvi kreće se od 20-40 dana.6. Stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije su izračunali jedinicu rizika za ovu materiju: ako je B(a)P prisutan u vazduhu više od 1 µg.  mutageni i kancerogeni efekti (kod eksperimentalnih životinja). U našim gradovima se beleži stalno povećanje B(a)P-a. Toksične efekte izaziva samo olovo u cirkulaciji koje je u jonskom stanju. Reč je o kancerogenoj materiji koja se izdvaja iz izduvnih gasova automobila i koja ne bi smela da se nađe u vazduhu u koncentraciji većoj od 0.  neurološki efekti.  efekti na krvni pritisak. iako je duži poluživot zabeležen kod radnika u industriji olova.  efekti na reprodukciju i rast. Neizlučena frakcija absorbovanog olova distribuira se u: krv.15-0. on prilično prelazi dozvoljenu granicu i na pojedinim mestima dostiže i do 1 µg.  efekti na bubrege. dok je deponovano olovo neškodljivo ili u nekim stanjima dolazi do njegove redistribucije. 7.

jer B(a)P nastaje i kao produkt nepotpunog sagorijevanja fosilnih gorivо. 8. Društveni razvoj i tehnologija. ozbiljni napori na ovom polju su učinjeni tek šezdesetih godina prošlog veka. . i uništavaju floru i faunu. međutim. Nauka konstantno napreduje i sa novim saznanjima o prirodi i procesima koji se dešavaju u njoj možemo pronaci način da opet budemo deo ́ priode. Uz dovoljno pažnje i truda možemo pronaci način da podižemo kvalitet ́ života bez narušavanja planete. Iako postoje podaci o naporima da se ograniči ljudska aktivnost koja narušava kvalitet vazduha još iz šesnaestog veka. i od tada čovečanstvo postaje svesno potrebe da sačuva vazduh koji diše. on je potreban za postojanje i funkcionisanje svog živog sveta na planeti Zemlji. čovek je počeo da se bavi proizvodnim delatnostima koje za posledicu imaju emisiju zagađivača u atmosferu. Održivi razvoj i smernice koje postavljaju dokumenti doneti od strane Ujednjenih nacija i drugih organizacija jesu put koji treba da sledimo kako bismo danas živeli bolje i svojim potomcima ostavili planetu onakvu kakva je nama predata. i vecina čovečanstva ne razmišlja o njegovoj važnosti ́ dok ga udiše.jesenjim i zimskim periodima njegovo prisustvo je veće. ne služe samo proizvodnji i emisiji ́ zagađivača. Ovo je bitno počelo da menja hemijski sastav ozonskog omotača planete. Promene u atmosferi nisu primecivane dok nisu počela da se dešavaju ́ katastrofalna zagađenja koja odnose ljudske živote. ZAKLJUČAK Vazduh je neopipljiv. Razvojem društva i tehnologije. Od prvog Zakona o čistom vazduhu koji je donet u Velikoj Britaniji 1956. na srecu. godine do danas dogodile su se velike promene u pogledu svesti ljudi o važnosti zaštite životne sredine.

Bajagić. Novi Sad. Anđelković B. Beograd. Oderknđev. Folić.LITERATURA • • • • • Petrović-Gegić A. Petrović: Zagađenje životne sredine i zdravlje čoveka – Ekotoksikologija.. 2002.“Tehnološki procesi i životna sredina“fakultet zaštite na radu. Visoka tehnička škola. Jevtić. 1996. Krstić I. Krnjetin. Niš. Mara Đukanović: Ekološki izazov. 2008. 1991 . Đurić i Ljubomir J. Kristoforović-Ilić. Novi Sad. Skripta: „Vazduh“. Dušan B. 1998.. Beograd: Elit. „Komunalna higijena“ Prometej. Božović T. Velarta. Radovanović.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->