Univerzitet u Beogradu Tehnički fakultet u Boru

Seminarski rad

Тema: Izvori zagađenja vazduha vezani za
transformaciju energije goriva

Predmet: Zagađenje i zaštita vazduha

Profesor: Student : Prof.Dr. Snežana Šerbula Mrđenović 281/08

Nataša

........................................................ ZAKLJUČAK.................11 7......................... Formaldehid.........................5..................8 5.............1................... PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA.............................................19 ......................................................... EKOLOŠKE POSLEDICE NASTALE PRIMENOM FOSILNIH GORIVA.........................9 6.......................................................................................13 7.................5 2..... januar 2012..............................15 7.................... TRANSFORMACIJA ENERGIJE GORIVA КАО AEROZAGAĐIVAČ........................................5 ZAGAĐENJE VAZDUHA..........................................................1....................................................................... IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA.............................. Benzen...............3 2...........4 2.......4............3.................................................................................. Benzo(a)piren ........1........................................................................................2..........................1........ God SADRŽAJ SADRŽAJ............................................ Sastav vazduha...................................................6..............................16 7.......................15 Uticaji na zdravlje....................................... Olovo (uticaj olovnog benzina na zdravlje ljudi)................8 4................1....................1...........18 LITERATURA.......................................................................................................................................................................................................................... Ugljen monoksid.....2.......... VEŠTAČKI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA....................................... ATMOSFERA......................................... ZAGAĐENJA VAZDUHA GASOVIMA IZ MOTORNIH VOZILA...........................17 8...................................1...................................................................14 7..................16 7.................................................................................. Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja............................................................................... Funkcije atmosfere........................16 7.8 4...............................6 4.1.............................1.....14 Stvaranje....................................................................................................................................2.............................................15 Zašto je ugljen monoksid toliko opasan?............1................. Azot dioksid.........................................................................................................................Bor....2 UVOD.........................................................16 7............

Jedna od prvih ljudskih delatnosti. Tokom odvijanja tehnoloških procesa u fabrikama. vodonika. . Zagađeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. Zagađenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagađivača. zaštite eko sistema i zaštite materijalnih dobara. Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagađujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagađenja kopna i vode. Vazduh je smeša gasova koja čini atmosferu. Zagađivači vazduha su različiti i oni stižu u atmosferu kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja (pre svega fosilnih goriva) iz industrijskih i komunalnih postrojenja. U znatnom porastu je koncentracija zagađujućih materija koje potiču od izduvnih gasova motornih vozila. Zagađenje vazduha se sastoji od supstanci koje su prisutne u atmosferi u dovoljno velikim količinama.UVOD Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. ozona. individualnih ložišta. sa tehnološki tretiranih poljoprivrednih površina i dr. bronzano doba) dobile nazive u zavisnosti od vrste materijala za oruđa i oružja za koje su sirovine izvađene iz unutrašnjosti Zemlje. elektrana. vodene pare i raznih nečistoća. Vazduh je temelj života i opstanka ljudi i čitavog ekosistema. I sada se mogu naći tragovi tih početaka rudarskih zahvata u prvobitnoj zajednici. Zagađenost vazduha se posmatra sa tri aspekta: zaštite zdravlja ljudi. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. ugljen dioksida. koje štetno utiču na čovekov život. 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova. štetne materije zagađuju radnu sredinu a zbog zastarele tehnologije prečišćavanja i neodržavanja postojećih sistema oslobođene materije vrlo lako dospevaju u životnu sredinu. motornih vozila. Ovi aspekt služe i za postavljanje normativa koji pokazuju koliko i koje su štetne materije dozvoljene u vazduhu. a isto tako i život biljaka i životinja. a sastoji se približno od 4/5 azota. gvozdeno. pored lova i zemljoradnje. bilo je rudarstvo. Čak su i pojedina razdoblja ( kameno.

i temperatura pada sa visinom. gde prelazi u svemir. Egzosfera se prostire iznad termosfere do visine od oko 1000 km. a temperatura površine Zemlje niža od temperature vazduha iznad nje (pojava tzv. Zagađujuće supstance koje se oslobađaju u ovaj sloj. potom i u više slojeve troposfere. Čista životna sredina . Vertikalni prenos između ovog i prethodnog sloja veoma je spor. Posebno je značajan tzv. To se događa kada je brzina vetra mala. čije rasprostranjenje zavisi od meteoroloških uslova i kreće se od nekoliko stotina do oko 2. Slika 1. “mešajući sloj” atmosfere. Prosečna temperatura atmosfere na površini Zemlje je 14°C. mezopauza. U tom sloju osećaju se uticaji vremena i klime i u njemu se zagađivači vazduha najvećim delom emituju i rasprostiru. Termosfera se prostire iznad mezosfere do visine od 640 km i temperatura se povećava sa visinom. ATMOSFERA Atmosfera se sastoji iz više slojeva.000 visine. temperaturnih inverzija). U stratosferi se nalazi ozonski sloj. koji štiti Zemlju od UV zračenja Sunca i nalazi se na visini od 10-50 km i njegov značaj je suštinski za očuvanje života na Zemlji. Troposfera je najniži sloj atmosfere i proteže se do visine od 10 – 15 km. stratopauza. Mezosfera se prostire iznad stratosfere do visine od oko 80 km. termopauza i egzobaza.2. Praktično je odvojena od uticaja vremena i klime. brzo se rasprostiru (za nekoliko sati) u širokom vazdušnom prostoru. zagađivači se ravnomerno nakupljaju u maloj zapremini vazduha sa veoma visokom koncentracijom. Granice između pojedinih slojeva atmosfere nazivaju se tropopauza. Stratosfera dopire do 50 km visine do stratopauze. Ako za vreme emisije zagađivača nisu prisutna turbulentna kretanja u ovom sloju.

metan. u njegovom sastavu se nalaze: • azot (N2) – bezbojni gas slabo rastvorljiv u vodi. kripton.2. koji omogućava sagorevanje i proizvodnju energije neophodne za opstanak savremene civilizacije. Na ostale gasove otpada 0. Funkcije atmosfere Osnovne funkcije vazduha na Zemlji su biološka (primarna) i proizvodna (sekundarna). 0. Zahvaljujući psisustvu kiseonika pri sagorevanju. ugljendioksid .000 km u visinu.1. Pomoću kiseonika iz vazduha moguć je proces sagorevanja. sekundarne (toplotne. koji ga i danas obnavljaju.04% ugljendioksida. Proizvodna funkcija vazduha zasnovana je na kiseoniku. Najvažnije komponente vazduha koje su neophodne za život na Zemlji su: kiseonik . Neki mikroorganizmi i biljke vezuju azot iz vazduha. Vazduh se sastoji ima bezbroj primesa – komponenti. Stvarao se procesom fotosinteze biljaka na kopnu i fitoplanktona u moru. veoma sićušnih čvrstih čestica. On se sastoji od: 1. On omogućava život viših organizama. Igra značajnu ulogu u biohemijskim porocesima. U tragovima nalazimo ozon. vodonik. Sastav vazduha Atmosfera je gasoviti omotač smese gasova oko Zemljine kugle. velike količine kiseonika vezane su u Zemljinoj kori u obliku oksida. pa tako ulazi u strukturu mnogih organskih molekula (npr. Prilikom apsorpcije i rastvaranja u . Aminokiseline).1). • kiseonik (O2) – je najvažniji sastojak vazduha. kiseonika (21%).9%) i promenljivih količina vodene pare . • ugljendioksid (CO2) – javlja se kao produkt disanja biljaka. ksenon. gasovitih sastojaka 2. životinja i ljudi kao i sagorevanjem i raspadom organskog materijala. 2. helijum. argona (0. ali u najvećim količinama.za disanje. amonijak. već u obliku raznih važnih jedinjenja. masti i ugljovodonika. vodene pare i 3.2. pa ulazi u sastav proteina. Ova smesa gasova sastoji se od azota (78%. azotni dioksid. koja sve razređenija dopire i do 3. u koje spada i čovek. Inertan je i ne igra direktno neku ulogu u biohemijskim procesima. sumpordioksid i čestice aerosola. što znači da se kiseonik troši prilikom svih aktivnosti u kojima je potrebno sagorevanje. Gasoviti sastojci – čist vazduh sadrži mnogobrojne sastojke.04%: neon. Ova mešavina gasova štiti živi svet na Zemlji apsorbovanjem ultravioletnog zračenja i smanjivanjem temperaturnih ekstrema između dana i noći.za fotosintezu i azot – za sintezu biljnih belančevina. omogućena je proizvodnja energije. sagorevanjem fosilnih goriva) i tercijarne (električne).

Količina ovog gasa u vodama mora i okeana nadmašuje 60 puta njegovu količinu u vazduhu. zgrade i objekte. danas postaje veoma aktuelan problem u mnogim gradovima. materijale. opremu. zatim. . pri određenim uslovima mogao da primi.. Pod pojmom zagađenja vazduha podrazumeva se ispuštanje u atmosferu (emisija) bilo kakvih materija u količinama koje izazivaju neželjeni uticaj na čovekovo zdravlje. to je odnos između postojeće količine vodene pare u vazduhu i maksimalne količine (do 100%) koju bi vazduh. ksenon. vegetaciju i opšta dobra. Vodena para je stalno prisutna u vazduhu. Apsorbuje infracrveno zračenje i bar 50% učestvuje u efektu staklene bašte. Čvrste čestice nastaju od raznih ljudskih aktivnosti. helijum. ZAGAĐENJE VAZDUHA Aerozagađenje. pa i mikroorganizama. Slika 2. argon. kao i nekih prirodnih pojava. ima i nešto sitnijih čestica svemirske prašine. šumski požari. peščane oluje i drugo. kao što su: erupcije vulkana. životinje. kripton. stanje biljaka i ekosistema. Aerozagadjenje Emisije se mogu podeliti na dve grupe. Za ljudski organizam je najpovoljnija vlažnost od 50% pri temperaturi 18 – 20°C. Relativna vlažnost predstavlja stepen zasićenosti vazduha vodenom parom. (slika 2. zemljotresi. a koje svojim količinama i trajanjem deluje nepovoljno na ljude.) koje označava uglavnom prisustvo više zagađivača u atmosferi.94% čine ratni dugi suvi gasovi. • ostatak od 0.vodi reaguje dajući ugljenu kiselinu..

a usled pernošenja polutenata imju značajni uicaj i na regionalne i globalne prilike. tada se ona definiše proizvodom mase ili zapremine izlazećih gasova i masene ili zapreminske koncentracije zagađujućih materijala. ugljovodonici. a njegova dimenzija sledi iz gornje definicije emisije. Specifične zagađujuće materije. Čvrste čestice su leteći koks (nesagorjeli ugalj) i leteći pepeo koji bivaju dimnim gasovima izneseni iz ložišta.[1] . Emisija zagađujućih materija srazmerna je masi goriva. Veliki je broj izvora polutanata koji svojom emisijom direktno utiču na kvalitet vazduha pogoršavajući taj kvalitet u manjoj ili večoj meri. posebno na lokalne uslove. odnosno masi proizvoda pri čijoj je proizvodnji došlo do emisije. tečne ili gasovite. hlor. U urbanim i industrijskim područjima kvalitet vazduha u najvećoj meri zavisi od smese zagađujućih materija koje se formiraju pod određenim uslovima (vrsta i količina emisije. nedostatak vazduha. vanadijuma. Sumporni oksidi nastaju oksidacijom sumpora iz goriva pri njegovom sagorevanju. teški metali iz procesa proizvodnje i sagorevanja. ali se prate samo one najznačajnije. Kada se govori o čvrstim česticama mora se imati na umu da su one obično formirane tako da na svojoj površini imaju slojeve metala olova. cinka. Ukoliko se emisija određuje merenjem. sumpor dioksid (SO2). topografija i meteorološki uslovi). Čađ. pa su za urbane sredine usvojeni pojmovi "zimski smog" i "letnji smog". nesagorjeli ugljovodonici i ugljen monoksid su produkti nepotpunog sagorevanja goriva u ložištu (nedostatak prostora za sagorevanje. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je izjavila da su najugroženije zemlje sa najvećim emisijama SO2 po osobi .Ova srazmernost se naziva koeficijent emisije.Prirodne emisije: • Truljenje i slični procesi • Eolska erozija • Šumski požari • Vulkanske erupcije • Disanje životinja i fotosinteza Emisije antropogenog porekla: • Emisije usled tehnoloških procesa • Emisije zbog transformacije energije Izvori antropogenog porekla imaju veliki uticaj na kvalitet vazduha. U smislu ovog rada najznačajnije zagađujuće materije su čvrste čestice. Ima ih više hiljada. masi sirovina koje prouzrokuju emisiju. Dеo sumpora se vezuje za pepeo i šljaku. Zagađujuće materije koje se emituju mogu biti čvrste. odnosno reprezentativne. Azotni oksidi nastaju oksidacijom azota iz vazduha i azota iz goriva. fluoridi. Srbija i Bugarska. a deo odlazi u atmosferu u obliku SO2. su u velikoj meri rasprostranjeni u industrijskim oblastima. naglo hlađenje plamena itd). selena teški metali. azotni oksidi (NOx) i ugljen-monoksid (CO2). Emisija antropogenog porekla je posledica procesa kojim se nastoji unaprediti čovekova životna sredina. Stepen vezivanja sumpora za pepeo zavisi od sadržaja alkalnih komponenti u pepelu i od temperature u ložištu.Bosna i Hercegovina.

poljoprivreda. nafta i njeni derivati i dr. izvori zagađenja vazduha nastali: •sagorevanjem goriva. 4.1. ozon koji je nastao prilikom varničenja. •radom industrije.Prirodni i 2. VEŠTAČKI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA U veštačke izvore zagađenja vazduha spadaju procesi vađenja i obrade mineralnih sirovina. hemijska industrija. prirodna radioaktivnost. Prema izvoru nastanka. proizvodnja energije iz fosilnih goriva za rad. •poljoprivrede. toplane) i kućna ložišta na fosilna goriva (ugalj. razna sagorevanja. •proizvodnjom oružja.Znatno veća količina zagađujućih materija dospava u vazduh biosfere kao posledica ljudske delatnosti. naselja. mora. priroda takođe stvara škodljive i otrovne supstence. njeno široko prostranstvo. sagorevanje uglja. nafta.4. elektrane (termo i nuklearne) i dr. šuma i šumskih požara. magla. erozije. PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA U prirodne izvore zagađenja ubrajamo samo prirodu tj. raznovrsne industrijske operacije. teški metali. Dakle. zemni .Izvori zagađenja vazduha mogu biti: 1. se podeliti na : stacionarne mobilne izvore Stacionarni izvori ili tačkaste izvore zagađujućih materija Stacionarni izvori zagađujućih materija su industrijska (elektrane. nekontrolisano lučenje u atmosferu raznih gasova i drugih materija kojima ona samu sebe zagađuje.često u daleko većoj meri nego čovek svojim aktivnostima. Pod izvorom zagađenja vazduha podrazumevaju se procesi koji pod unutrašnjim ili spoljašnjim uticajem odaju (emituju) nečistoće u atmosferu. Razlika između prirodnih i izvora stvorenih od strane čoveka je i u količini i vrsti zagađujućih supstanci i načinu na koji su emitovane. među njima pesticidi. drumski saobraćaj. kao i za zagrevanje prostorija i pogon motornih vozila. IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA Zagađujuće supstance. Izvori zagađujućih materija u vazduhu naselja (komunalnoj sredini) su: • • • • Mogu 1.2. 2. u životnoj sredini pokreću čitav niz lančanih reakcija i zbog toga njihovo prisustvo u njoj ne može ostati ne zapaženo.Veštački (antropogeni). okeana. •komunalnim radom 4. Najveća emisija sumpora je iz okeana a zatim iz biogenih procesa. dejstvo njenih vulkana.

azotni oksidi. nafta i prirodni plin. kadmijum itd.(slike 3 i 4) . sumporni oksidi. kiselih kiša i radioaktivnog zračenja.5 miliona tona pepela i šljake godišnje. tehnološki zastarela. Nigerije i Indonezije. a potencijalnu opasnost predstavlja i radioaktivno gorivo iz nuklearnih elektrana (visoko koncentrovani radioaktivni otpad) koje je već bio u upotrebi.gas) sa ciljem dobijanja energije. 5. zbog čega PD TENT danas vodi politiku koja podrazumeva sveobuhvatnu ekološku modernizaciju i povećanje pouzdanosti postojeće opreme. na žalost. Fosilna goriva su opasna jer se njihovim sagorevanjem ispušta velika količina ugljendioksida. sumporni oksidi.000 Nm³ dimnog gasa na sat (pri radu punim kapacitetom) koji se emituje u atmosferu. ugljenmonoksid. Količina sumpora u uglju i nafti je različita zavisno iz kog dela zemlje je ugalj ili nafta. kao i 14. ponovna nagla potrošnja uglja. Zato se predviđa. Sagorevanjem benzina i drugih naftinih derivata u motornim vozilima u vazduhu dospevaju brojni i opasni sastojci zagađenja vazduha (čađ. Sadašnja svetska energetska kriza upućuje mnoge zemlje pa i našu. Postrojenja za prečišćavanje potiču iz vremena izgradnje TENT-a. Budući da će energetske potrebe čovečanstva. olovo. Zagađujuće materije koje se emituju iz tih izvora su organska i neorganska prašina. Što se nafte tiče sasvim malo sumpora sadrži mazut od nafte iz Libije. azotni oksidi. TRANSFORMACIJA AEROZAGAĐIVAČ ENERGIJE GORIVA КАО Proizvodnja. ugljenmonoksid. do indirektnih posledica poput globalnog zagrevanja. Najmanje sumpora sadrži ugalj lignit 0. te su sve veći zagađivači vazduha u naseljima. rasti neophodne su mere pomoću kojih bi se uticaj eksploatacije energije na okolinu smanjio na najmanju moguću meru. a radioaktivni otpad je opasan jer utiče na strukturu organizama na vrlo bazičnom nivou.) koji se talože oko puta na biljke i imaju štetno dejstvo. od direktnih ekoloških katastrofa poput izlivanja nafte. a i izvan njih tokom cele godine. organski peroksidi.000. čađ. Kod energije. Produkt sagorevanja je više od 3.4%.[2] Svake godine u Termoelektranama «Nikola Tesla» sagori se preko 20 miliona tona lignita. ugljendioksid i nešto ugljovodonika. Mobilni izvori zagađujućih materija su motorna vozila čiji se broj iz dana u dan povećava. uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan. Najopasniji izvori energije sada su fosilna goriva: ugalj. a najviše kameni ugalj 8-10%. da se oslanja na vlastite izvore energije uz što racionalniju potrošnju. transport i korišćenje energije u velikoj meri utiče na okolinu i ekosisteme. u narednim godinama. koji se deponuju na otvorenim odlagalištima ukupne površine preko 800 hektara.

Trenutno niti jedno fosilno gorivo nije sasvim pročišćeno. . a koncentracija od samo 0. Termoelektranane najveći zagađivači vazduha prilikom transformacije energije goriva Veliki procenat svetske energije još uvek se dobija iz ekološki neprihvatljivih izvora energije. ukusa ili mirisa. Kako je osnova fosilnih goriva ugljenik. Slika 4. Ti plinovi kasnije u dodiru sa vodenom parom u oblacima formiraju kapljice koje padaju na zemlju . Moderni stil života podrazumeva sve veću upotrebu energije u svrhu postizanja sve većeg komfora. kao što je poznato. Ugljendioksid. a u budućnosti će ta goriva zameniti čistim izvorima energije u obliku obnovljivih izvora energije ili nuklearne energije. Trenutno se većina energetskih potreba čovečanstva namiruje upotrebom vrlo štetnih fosilnih goriva. pa se prilikom sagorevanja otpuštaju još neki štetni plinovi poput sumpor-dioksida ili čestica. normalnim sagorevanjem tog goriva nastaje ugljen-dioksid (CO2) koji je staklenički plin. Još opasniji je plin koji se oslobađa prilikom nepotpunog sagorevanja goriva (CO). uzrokuje globalno zagrevanje.6% izaziva kod ljudi smrt nakon 15 minuta disanja. pogotovo fosilnih goriva koja su i dalje dominantni.kisele kiše koje deluju izuzetno štetno na čitave ekosisteme. Ugljen-monoksid je izuzetno otrovan plin bez boje. Jedan deo tih čestica diže se u atmosferu nošen vrtlogom dima i te čestice su takođe vrlo opasne za zdravlje.Slika 3. Kod sagorevanje nekih izvora energije nastaju i sitne čestice minerala koje kasnije stvaraju pepeo.

azot i vodonik koji sa kiseonikom stvaraju jedinjenja poznata kao oksidi. Kada sagorevaju fosilna goriva. Slika 5. oslobađaju se sumpor. Kalifornija. SAD Ovaj ekološki problem je pokrenuo usvajanje velikog broja pravnih akata i rezolucija na međunarodnom i nacionalnom nivou koje regulišu pitanje zagađenja vazduha upotrebom fosilnih goriva. Drugi ekološki problemi. ulaze u ciklus kruženja vode i mogu da uzrokuju štetne posledice po biološki kvalitet šuma. Na primer. Rafinerija nafte u Ričmondu. zemljišta. Ove pojave su dve najozbiljnije ekološke posledice vezane za globalno sagorevanje fosilnih goriva. Ekološke posledice nastale primenom fosilnih goriva Obično kada se postavi pitanje na koje to sve načine fosilna goriva stvaraju ekološke probleme. oni zadržavaju isparenja sumpor-dioksida i druga štetna jedinjenja pre nego što dospeju u atmosferu. takođe su tesno povezani za eksploatacijom i transportovanjem fosilnih goriva. Kada ovi oksidi dospeju u atmosferu. Ekološki zakoni takođe obavezuju instaliranje sistema za prečišćavanje zagađujućih supstanci i gasova. neki od ovih propisa nalažu uklanjanje svih jedinjenja koja se nalaze u uglju a sadrže sumpor. uklanjanje sumpora mora da se izvrši pre procesa sagorevanja uglja – ova zakonska obaveza je doprinela značajnom smanjenju nivoa prisustva sumporne kiseline u atmosferi. jezera i vodenih tokova. prvo se pomisli na kisele kiše i globalno zagrevanje.6. kao što su filteri koji se montiraju na dimnjacima termoelektrana i gradskih toplana. azotnu i karbonsku kiselinu. Kondenzovana atmosferska vodena isparenja sa ovakvim kiselim sadržajem. uobičajeno nazvana kisele kiše. . kao što su raskopavanje zemljišta i izlivanja nafte. hemijski reaguju sa vodenom parom i stvaraju sumpornu.

Ubrzana industrijalizacija u 19. . Zanimljiva je ideja nekih ekologa o formiranju veštačkih močvara koje bi neutralisale kiseli vodeni rastvor u rudničkoj drenaži. naročito ukoliko se radi o velikim količinama. Gasovi koji spadaju u ovu grupu apsorbuju solarnu energiju emitovanu sa površine Zemlje i zadržavaju toplotu. čime se te emisije bitno smanjuju. i 20. U prošlosti. Plaćanje ovog prava bi trebalo da bude vršeno u nekoliko ugovorenih formi. Nove tehnologije su donele i nove načine manipulacije zemljom. Danas je i ovaj problem regulisan ekološkim propisima koji određuju da se emisije koje sadrže pepeo takođe moraju prečistiti pre nego što dospeju u atmosferu.Sagorevanje fosilnih goriva stvara nesagorele čestice goriva i pepeo. Kada ovaj rastvor sumporne kiseline. Transport sirove nafte na žalost često uzrokuje i neželjena curenja usled kvara na cevovodima ili udesa tankera. zagađenje vazduha nesagorelim česticama koje stvaraju automobili može sa druge strane postati velika glavobolja nadležnih u gradovima u kojima je velika koncentracija vozila sa benzinskim ili dizel motorima. Još jedan ekološki problem vezan za eksploataciju uglja javlja se prilikom izlaganja sveže raskopanog sloja uglja atmosferskom vazduhu. Iako je veoma teško direktno povezati uočene globalne promene temperature sa sagorevanjem fosilnih goriva. U skladu sa postojećim ekološkim propisima uvodi se obaveza uklanjanja sumporne kiseline iz rudničke drenaže pre nego što dospe u vodene tokove. Ugljen-dioksid (CO2) je glavni nusproizvod sagorevanja fosilnih goriva. i (3) plaćanje troškova unapređenja postrojenja koja emituju CO2 u manje razvijenim zemljama. Ekološki problemi vezani za fosilna goriva nastaju i probijanjem naftnih bušotina i crpljenjem tečnosti iz njih. među kojima su: (1) kupovina “prava na zagađivanje” od kompanija koje emituju CO2 u količinama ispod dozvoljene kvote.[3] Površinski rudnički kopovi primenjuju gigantske bagere sa ogromnim kašikama kojima se uklanjaju zemlja i kameni slojevi ispod kojih se nalazi ugalj. Ova mešavina sadrži brojne nečistoće tako da mora ili da bude ubrizgana nazad u dublje slojeve ili prečišćena radi bezbednog površinskog odlaganja. termoelektrane na ugalj su u vazduh izbacivale ogromne količine pepela. neke zemlje su već sada krenule u saradnju po pitanju smanjenja emisija CO2 nastalih masovnom primenom fosilnih goriva. Curenja nafte. Jedan od predloga međudržavne saradnje po ovom pitanju je sadržan u Kjoto Protokolu a predviđa da kompanije moraju da plate pravo na emitovanje ugljen-dioksida preko utvrđenje kvote. veku je međutim dovela do uvećanih emisija zagađenja usled primene fosilnih goriva. Sirova nafta pored toga treba da bude transportovana na velika rastojanja tankerima ili naftovodima da bi došla u rafineriju na dalju preradu. Ovo dramatično uvećanje prisustva ugljen-dioksida u vazduhu je formiralo naučne pretpostavke koje predviđaju da će posledice globalnog zagrevanja biti poremećene zakonitosti odvijanja vremenskih pojava i topljenje leda na polarnim kapama. jer pored sirove nafte koja se izvlači iz dubokih podzemnih rezervoara često se nalazi i morska voda. čineći ovu planetu pogodnom za život. nastaju teške posledice po kvalitet vode i akvatični živi svet. a naučnici ga još nazivaju i “gasom staklene bašte”. a time se krajnje kvari prirodni pejzaž. Dok sa jedne strane sagorevanje nafte i prirodnog gasa proizvodi znatno manje pepela u odnosu na sagorevanje uglja. time povećavajući sadržaj CO2 u atmosferi za oko 28 procenata. Jedinjenja sa sadržajem sumpora koja se nalaze u uglju oksidiraju u prisustvu vode i formiraju sumpornu kiselinu. dospe u površinske ili podzemne vode. mogu biti štetna po prirodna staništa i živi svet u njima. poznat i kao kisela rudnička drenaža. tako da ekološki propisi nalažu da se zatvoreni površinski rudnički kopovi zatrpaju i vrate u prethodno stanje. (2) otkup i zaštita šuma koje apsorbuju CO2.

Ovi poslednji prouzrokuju mnoga oboljenja u telu čoveka. ali se tome ne pridaje skoro nikakav značaj. Kada je reč o izduvnim gasovima iz automobilskih motora.7. ZAGAĐENJA VAZDUHA GASOVIMA IZ MOTORNIH VOZILA Automobil u gradovima stvara dva ekološka problema: zagađuje vazduh svojim izduvnim gasovima i pravi buku (slika 6. ali ono malo privlači pažnju. Saobraćaj u gradu . a kada se to pitanje pokretalo u vezi sa incijativama za smanjenje zagađenosti vazduha u gradovima zvučalo je neozbiljno i zabašuravajuće u odnosu na probleme zagađenja vazduha iz dimnjaka topionice u Boru i fabrike kristala u Zaječaru.). Sada. Pre nekoliko godina. prizemnog ozona i otrovnih gasova u vazduhu gradova koji su razlog nastanka slobodnih radikala u krvi čoveka. Treba imati u vidu da u ukupnom zagađenju atmosfere ono je moglo imati svoj doprinos oko jedne trećine. Dejstvo zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila pojačavaće se tokom jeseni i zime u vreme tišina i maglovitih dana. Slika 6. kada industrija ne radi ili radi sa smanjenim kapacitetom udeo uticaja na zdravlje zagađenog vazguha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je najznačajnije. veliki broj smrtnih slučajeva u vreme jakih vrućina u Francuskoj povezuje se sa zagađenjem vazduha i velikom koncentracijom izduvnih gasovia iz automobila u vazduhu gradova. a deluju i na disajne organe i kožu. oni su razlog nastanka tzv. Ni u vreme razvijenog industrijskog kompleksa na području Timočke krajine tome pitanju nije poklanjana velika pažnja. Štete po zdravlje zbog zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je neosporno.

ali je to u ozbiljnom. i dalje se bilježi visok stepen respiratornog morbiditeta (bolesti respiratornog trakta. Za početak. . U poslednjih desetak godina.saobraćaj. Bez obzira što su u visokorazvijenim zemljama uspjeli da uklone olovo iz benzina i da industrije dovedu do tehnološki čistih procesa. 7. Ali. Imajući to u vidu.5 µ i manje) za koje smatraju da se dobrim dijelom izdvajaju iz dizel goriva. a nekoliko hiljada se hospitalizuje. prema kojoj mi sve više upiremo pogled organizuju manifestacije javne prirode koje zovu "U gradu bez svog automobila".1. drveta. 7. astme) i sve procjene sve jasnije ukazuju da je jedan od glavnih uzročnika . Zbog toga je Francuski ministar zdravlja rekao da automobil oštećuje zdravlje ljudi isto koliko i cigareta zdravlje pušača. Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja U pogledu materija koje se ispuštaju iz motora sa unutrašnjim sagorjevanjem. To se može uraditi i u našem gradu. U gradovima većim od 50 000 stanovnika ona je ozbiljan razlog oštećenja zdravlja građana i pogoršanja kvaliteta života. imaju problem prizemnog ozona koji se javlja od smješe izduvnih gasova (ugljovodonici) pod uticajem sunčevog zračenja. prije svih benzo(a)piren (BaP). Slična je situacija i sa bukom koju stvaraju automobili koja pogoršava zdravlje i remeti kvalitet života građana. olovo . u Evropi posebno prate količinu mikročestica (od 2. u Zapadnoj Evropi.Na drugoj strani istaživanja sprovedena u Zapadnoj Evropi govore da bi se veliki broj preranih smrti mogao smanjiti smanjenjem zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila . ograničavaju brzine motornih vozila na 30 km/h u gradovima i stvaraju pojedine zone u gradu u kojima se saobraćaj motornih vozila zabranjuje. To je ugljen monoksid. Eto. Evropski gradovi su značajno smanjili prisustvo sumpor dioksida (SiO2).policiklični aromatični ugljovodonici. U to vreme svi se u grad kreću pešačeći ili voze bicikl. npr.1.1. parafina. Buka u gradovima prouzrokovana automobilima ima učešće od oko 80% u ukupnoj buci koja se u gradu stvara. Ima maštara koji sanjaju da bi nekako iz gradova odstranili motorna vozila. uopšte nemaju čađ. još jednog upozorenja sa Interneta koje bi trebalo uzeti u obzir kada se bavimo ekologijom i ljudskim zdravljem.na pola. smanjili su olovo. sukobu sa ekonomskim interesima koji su u vezi sa saobraćajem motornih vozila. koji nastaju iz nepotpunog sagorijevanja dizel motora. toksični metali. Gas nastaje sagorevanjem raznih vrsta goriva. najprisutniji su: • • • • • ugljen monoksid benzen azot dioksid formaldehid. ulja. Ugljen monoksid Svake godine stotine ljudi u svetu umre od posledica trovanja ovim prostim gasom.

u neispravnim šproteima na gas (ili drva). požarima. Taj proces se može simbolički prikazati: . čak i dok je koncentracija kiseonika mnogo. grejačima. Kiseonik se vezuje u plućima. CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O (1) Međutim. Takođe je prisutan u duvanskom dimu. ili pri sagorevanju ugljovodonika (ili druge organske supstance) u prostoriji sa lošom ventilacijom. stvara smeša gasova (ugljen dioksid i ugljen monoksid). nesvesticu. trudnice. Stvara se u motorima automobila. dakle može biti i dalje oksidovano do Fe+3. To mojemo predstaviti i simbolički: Hb + 4O2 Hb(O2)4 (3) Hemoglobin za koji je vezan kiseonik i koji sadrži Fe+3 stanju jeste oksihemoglobin. za hemoglobin će se vezivati ugljen monoksid. ipak. Ugljen monoksid se može detektovati pomoću posebnih detektora. iako se očigledni simptomi mogu videti tek pri 70ppm. Najvažnija supstanca za prenos kiseonika je hemoglobin. Neke grupe ljudi (sa anemijom. koji u sebi sadrži gvožđe povezano u hemiske grupe. a oslobađa se u ćelijama te je ceo proces povratan. To se vrši pomoću još nekoliko proteina. uz dovoljno vazduha. mirisa i ukusa. Ugljen monoksid je toksičan jer ometa taj proces. Stvaranje Kada ugljovodonična goriva sagorevaju. Fe+2 oksidacionom stanju. stari ljudi. Putujući po telu.Ugljen monoksid (CO) je gas bez boje. Prenosi se pomoću crvenih krvnih zrnaca do svih delova tela. Koncentracije preko 150-200ppm prouzrokuju disorijentaciju. kiseonik ulazi u pluća. on drugim ćelijama predaje kiseonik. metaloprotein. mnogo veća. To je osnovni razlog zbog kog je veoma opasan . sličnih hemoglobinu (imaju hemisku grupu) koji prenose kiseonik unutar same ćelije. ako je iz nekog razloga priliv vazduha smanjen. 2CH4 + 3O2 2CO + 4H2O (2) U takvim reakcijama se. koncentracija CO ne bi smela da bude veća od deset molekula na milion molekula vazduha (10ppm). umesto ugljen dioksida nastaje ugljen monoksid. Uticaji na zdravlje Po zakonu. CO se za hemoglobin vezuje 200 puta bolje! Dakle. On stvara karboksihemoglobin.ničim ne odaje svoje prisustvo. nastaju ugljen dioksid i voda. pa čak i smrt. Problem je i u prepoznavanju simptoma jer oni su ponekad slični simptomima obične prehlade. Ovo omogućava da svaka hem grupa (u proteinu ih ima 4) veže za sebe po jedan molekul kiseonika. deca) su osetljivije i već pri nižim koncentracijama pokazuju znake trovanja. On je izrazito crvene boje. Zašto je ugljen monoksid toliko opasan? Kada dišemo.

4. pri čemu se granica dopustive izloženosti nalazi između 0.885 g/cm³. Olovo (uticaj olovnog benzina na zdravlje ljudi) . Dobija se pri suvoj destilaciji uglja u koksarima. CO vezivanjem čini mnogo gore .2 i1. molekulske formule C6H6. ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja površinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pH i povećanu koncentraciju metala. gde se preobrazuju u azotnu kiselinu.3.5. čiji hemoglobin još lakše vezuje CO. 7.[4] 7. kašalj. te doze koje nisu otrovne za majku mogu biti opasne. godine proizvedeno 8. Formaldehid nadražuje oči. Azot dioksid Emitovane kisele supstance kao što je azot dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadržati i do nekoliko dana i za to vreme preći razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara. sredstvo za ekstrakciju i kao sirovina za druge proizvode. 7. ali se on ne može otpustiti u ćelije. To je bezbojna tečnost karakterističnog mirisa i male viskoznosti. Osnovno jedinjenje velike grupe organskih aromatičnih jedinjenja arena. na području nekadašnje Jugoslavije u Lukavcu i Zenici.1.2°С. razdraženje kože i ozbiljne alergijske reakcije. Benzen Benzen (trivijalni naziv: benzol). Problem je još veći kod nerođenih beba.1. Primarni polutanti NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na površinu zemlje i površinskih voda (kisele kiše) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Efekti acidifikacije odražavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povećanje pH i povećanje toksičnih metala u vodi.Hb + CO HbCO (4) Pošto se CO vezuje mnogo jače za hemoglobin. sluznice i disajne puteve. Na ovaj način prestaje sa radom sistem za transport kiseonika. U svetu je 1975. katalitičkim krekovanjem alifatičnih i naftenskih ugljovodonika.0 ppm (Parts per milion). kijavicu. kiseoniku ostaje daleko manje mesta da se veže.1. Otrovan je i kancerogen i u tečnom i u gasovitom stanju.2. je najjednostavniji aromatični ugljovodonik. tačka ključanja 80. Upotrebljava se u hemijskoj industriji kao rastvarač. Gori svetlim i jako čađavim plamenom. Formaldehid se smatra kancerogenim. tačka topljenja 5. Znatne količine se proizvode i sintetički. gustina 0.5 °C.menja preostale tri hem grupe na koje se može vezati kiseonik. 7.1. biljke su osetljive na povećanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljištu.92 miliona tona. Formaldehid Izaziva razdraženje očiju. No.

1 ng/m3. Reč je o kancerogenoj materiji koja se izdvaja iz izduvnih gasova automobila i koja ne bi smela da se nađe u vazduhu u koncentraciji većoj od 0. Neizlučena frakcija absorbovanog olova distribuira se u: krv.000 stanovnika 9 oboli od raka pluća. U vazduhu olovo se nalazi dispergovano u formi finih partikula (čestica) sa medijanom masenog prečnika manje od 1 mikrona Veći deo olova prisutnog u vazduhu je u formi čestica submikronske veličine – što govori da 30-50% ovih udahnutih čestica se zadržava u respiratornom sistemu. meka tkiva i mineralizovana tkiva (kosti i zube). Veće čestice od 5 do 10 mikrona deponuju se različitom efikasnošću.  efekti na bubrege. Kod dece oko 70%.1. Tipične koncentracije olova u mnogim evropskim gradovima kreću se od 0.15 µg/m3 u ruralnim područjima. Oko 95% od opterećenja olovom kod odraslih lokalizuje se u kostima. uglavnom u gornjim respiratornim putevima i sa nepotpunom apsorbcijom. Absorbcija kroz respiratorni sistem uslovljena je veličinom čestica i stopom (ventilacija) udisanja. Čestice veličine od 1-3 mikrona se deponuju u plućima. Biološki poluživot olova u krvi kreće se od 20-40 dana.  endokrini efekti.6.95% olova u krvi vezano je za eritrocite.Sagorevanje alkilovanih aditiva u gorivima za automobile predstavlja jedan od osnovnih i najvećih izvora emisije olova u atmosferu – 80-90% prisutnog olova u vazduhu potiče iz sagorevanja olovnog benzina.  efekti na krvni pritisak. za 70 godina ljudskog života postoji mogućnost da na 100. Više koncentracije olova u vazduhu spoljne sredine registrovane su u urbanim sredinama sa visokom gustinom saobraćaja i kreću se od 0. Za odrasle stopa zadržavanja partikula iz vazduha iznosi od 20-60%.5 do 3 µg/m 3 (srednje godišnje vrednosti) u većini evropskih gradova. vezujući SH grupe njihovih proteina ili zamenjujući njihove esencijalne metalne jone. Stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije su izračunali jedinicu rizika za ovu materiju: ako je B(a)P prisutan u vazduhu više od 1 µg.15-0. 7. svaki dan u toku godine. U našim gradovima se beleži stalno povećanje B(a)P-a.  mutageni i kancerogeni efekti (kod eksperimentalnih životinja). Prosečne koncentracije olova u vazduhu su obično ispod 0. on prilično prelazi dozvoljenu granicu i na pojedinim mestima dostiže i do 1 µg. Generalno mogu nastati sledeći toksični efekti olova na zdravlje posle duže ekspozicije manjim dozama:  hematološki efekti.  neurološki efekti.5 µg/m3. Svojim mehanizmom delovanja skoro svi organi ili sistemi organa mogu biti potencijalna ciljna mesta delovanja olova i širok raspon bioloških efekata olova je dokumentovan. Toksični efekti olova mogu biti objašnjeni interferencijom sa različitim sistemima enzima. Benzo(a)piren Glavni predstavnik policikličnih aromatičnih ugljovodonika je benzo(a)piren (BaP). dok je deponovano olovo neškodljivo ili u nekim stanjima dolazi do njegove redistribucije. U . Toksične efekte izaziva samo olovo u cirkulaciji koje je u jonskom stanju. iako je duži poluživot zabeležen kod radnika u industriji olova.  efekti na reprodukciju i rast.

i uništavaju floru i faunu. međutim. ZAKLJUČAK Vazduh je neopipljiv. on je potreban za postojanje i funkcionisanje svog živog sveta na planeti Zemlji. . na srecu. ne služe samo proizvodnji i emisiji ́ zagađivača. 8. Uz dovoljno pažnje i truda možemo pronaci način da podižemo kvalitet ́ života bez narušavanja planete. Razvojem društva i tehnologije. Ovo je bitno počelo da menja hemijski sastav ozonskog omotača planete. Društveni razvoj i tehnologija. Od prvog Zakona o čistom vazduhu koji je donet u Velikoj Britaniji 1956. i vecina čovečanstva ne razmišlja o njegovoj važnosti ́ dok ga udiše.jesenjim i zimskim periodima njegovo prisustvo je veće. Promene u atmosferi nisu primecivane dok nisu počela da se dešavaju ́ katastrofalna zagađenja koja odnose ljudske živote. i od tada čovečanstvo postaje svesno potrebe da sačuva vazduh koji diše. godine do danas dogodile su se velike promene u pogledu svesti ljudi o važnosti zaštite životne sredine. Održivi razvoj i smernice koje postavljaju dokumenti doneti od strane Ujednjenih nacija i drugih organizacija jesu put koji treba da sledimo kako bismo danas živeli bolje i svojim potomcima ostavili planetu onakvu kakva je nama predata. čovek je počeo da se bavi proizvodnim delatnostima koje za posledicu imaju emisiju zagađivača u atmosferu. Iako postoje podaci o naporima da se ograniči ljudska aktivnost koja narušava kvalitet vazduha još iz šesnaestog veka. Nauka konstantno napreduje i sa novim saznanjima o prirodi i procesima koji se dešavaju u njoj možemo pronaci način da opet budemo deo ́ priode. jer B(a)P nastaje i kao produkt nepotpunog sagorijevanja fosilnih gorivо. ozbiljni napori na ovom polju su učinjeni tek šezdesetih godina prošlog veka.

. Visoka tehnička škola. Kristoforović-Ilić. Novi Sad. Dušan B. 1998. Beograd: Elit. Mara Đukanović: Ekološki izazov. Anđelković B. Niš. Đurić i Ljubomir J. Skripta: „Vazduh“. Beograd. Petrović: Zagađenje životne sredine i zdravlje čoveka – Ekotoksikologija. Folić. Bajagić. Novi Sad. Krnjetin.. 2008. „Komunalna higijena“ Prometej.“Tehnološki procesi i životna sredina“fakultet zaštite na radu. Jevtić. Oderknđev. Radovanović. 1996.LITERATURA • • • • • Petrović-Gegić A. Božović T. 2002. 1991 . Krstić I. Velarta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful