Univerzitet u Beogradu Tehnički fakultet u Boru

Seminarski rad

Тema: Izvori zagađenja vazduha vezani za
transformaciju energije goriva

Predmet: Zagađenje i zaštita vazduha

Profesor: Student : Prof.Dr. Snežana Šerbula Mrđenović 281/08

Nataša

.........5 2.......... Funkcije atmosfere.......................15 7....... ZAGAĐENJA VAZDUHA GASOVIMA IZ MOTORNIH VOZILA...............11 7.............14 7...................... Azot dioksid.................. Benzen...... VEŠTAČKI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA........................................................................18 LITERATURA.............................16 7.......................................................8 5......................................................... Benzo(a)piren .......................... Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja.....................................8 4........14 Stvaranje...................................................................................................................................................................................6.... Sastav vazduha..........2 UVOD.....16 7................................................................................................................3 2...19 ...........................................3...........................................................................16 7......................4..........5 ZAGAĐENJE VAZDUHA............................................. ZAKLJUČAK.................. Olovo (uticaj olovnog benzina na zdravlje ljudi)........................ ATMOSFERA.1.................2.........1......................................................5..........................................................................................................................13 7........1................. PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA..............16 7............................... TRANSFORMACIJA ENERGIJE GORIVA КАО AEROZAGAĐIVAČ..........................................9 6...................................................................................................................................... God SADRŽAJ SADRŽAJ...........4 2..................................1..........................................................................................................................2.....6 4.................................................Bor................. EKOLOŠKE POSLEDICE NASTALE PRIMENOM FOSILNIH GORIVA.2...................................17 8......................................................................................................1........................................................................................ Formaldehid..1.............1................... IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA... januar 2012.............................................................1..................15 Zašto je ugljen monoksid toliko opasan?.................... Ugljen monoksid................................................8 4....................................................15 Uticaji na zdravlje...................................1...............................................................1.........................................................................

gvozdeno. Čak su i pojedina razdoblja ( kameno. Vazduh je temelj života i opstanka ljudi i čitavog ekosistema. bronzano doba) dobile nazive u zavisnosti od vrste materijala za oruđa i oružja za koje su sirovine izvađene iz unutrašnjosti Zemlje. 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova. Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagađujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagađenja kopna i vode. ugljen dioksida. Zagađeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. . U znatnom porastu je koncentracija zagađujućih materija koje potiču od izduvnih gasova motornih vozila. koje štetno utiču na čovekov život. Zagađenje vazduha se sastoji od supstanci koje su prisutne u atmosferi u dovoljno velikim količinama. Vazduh je smeša gasova koja čini atmosferu. a isto tako i život biljaka i životinja. pored lova i zemljoradnje. bilo je rudarstvo. motornih vozila. Ovi aspekt služe i za postavljanje normativa koji pokazuju koliko i koje su štetne materije dozvoljene u vazduhu. a sastoji se približno od 4/5 azota. elektrana. I sada se mogu naći tragovi tih početaka rudarskih zahvata u prvobitnoj zajednici. ozona. zaštite eko sistema i zaštite materijalnih dobara. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti.UVOD Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. Zagađenost vazduha se posmatra sa tri aspekta: zaštite zdravlja ljudi. individualnih ložišta. vodonika. Tokom odvijanja tehnoloških procesa u fabrikama. Jedna od prvih ljudskih delatnosti. štetne materije zagađuju radnu sredinu a zbog zastarele tehnologije prečišćavanja i neodržavanja postojećih sistema oslobođene materije vrlo lako dospevaju u životnu sredinu. vodene pare i raznih nečistoća. sa tehnološki tretiranih poljoprivrednih površina i dr. Zagađenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagađivača. Zagađivači vazduha su različiti i oni stižu u atmosferu kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja (pre svega fosilnih goriva) iz industrijskih i komunalnih postrojenja.

Zagađujuće supstance koje se oslobađaju u ovaj sloj. U tom sloju osećaju se uticaji vremena i klime i u njemu se zagađivači vazduha najvećim delom emituju i rasprostiru. Mezosfera se prostire iznad stratosfere do visine od oko 80 km. gde prelazi u svemir. To se događa kada je brzina vetra mala. Čista životna sredina . Prosečna temperatura atmosfere na površini Zemlje je 14°C. i temperatura pada sa visinom. “mešajući sloj” atmosfere. Termosfera se prostire iznad mezosfere do visine od 640 km i temperatura se povećava sa visinom.2. Granice između pojedinih slojeva atmosfere nazivaju se tropopauza. zagađivači se ravnomerno nakupljaju u maloj zapremini vazduha sa veoma visokom koncentracijom. potom i u više slojeve troposfere. Ako za vreme emisije zagađivača nisu prisutna turbulentna kretanja u ovom sloju. čije rasprostranjenje zavisi od meteoroloških uslova i kreće se od nekoliko stotina do oko 2. ATMOSFERA Atmosfera se sastoji iz više slojeva. Stratosfera dopire do 50 km visine do stratopauze. Slika 1. Praktično je odvojena od uticaja vremena i klime. brzo se rasprostiru (za nekoliko sati) u širokom vazdušnom prostoru.000 visine. koji štiti Zemlju od UV zračenja Sunca i nalazi se na visini od 10-50 km i njegov značaj je suštinski za očuvanje života na Zemlji. temperaturnih inverzija). stratopauza. termopauza i egzobaza. Vertikalni prenos između ovog i prethodnog sloja veoma je spor. a temperatura površine Zemlje niža od temperature vazduha iznad nje (pojava tzv. Egzosfera se prostire iznad termosfere do visine od oko 1000 km. mezopauza. Troposfera je najniži sloj atmosfere i proteže se do visine od 10 – 15 km. Posebno je značajan tzv. U stratosferi se nalazi ozonski sloj.

Stvarao se procesom fotosinteze biljaka na kopnu i fitoplanktona u moru. helijum. Sastav vazduha Atmosfera je gasoviti omotač smese gasova oko Zemljine kugle. ksenon. koji ga i danas obnavljaju. gasovitih sastojaka 2. azotni dioksid. Vazduh se sastoji ima bezbroj primesa – komponenti. Pomoću kiseonika iz vazduha moguć je proces sagorevanja. Proizvodna funkcija vazduha zasnovana je na kiseoniku. Najvažnije komponente vazduha koje su neophodne za život na Zemlji su: kiseonik .1. sagorevanjem fosilnih goriva) i tercijarne (električne).000 km u visinu. • ugljendioksid (CO2) – javlja se kao produkt disanja biljaka. Aminokiseline). 2. Funkcije atmosfere Osnovne funkcije vazduha na Zemlji su biološka (primarna) i proizvodna (sekundarna).za fotosintezu i azot – za sintezu biljnih belančevina. metan.04% ugljendioksida. Igra značajnu ulogu u biohemijskim porocesima. Ova smesa gasova sastoji se od azota (78%. Na ostale gasove otpada 0.2. Zahvaljujući psisustvu kiseonika pri sagorevanju. amonijak. vodonik. omogućena je proizvodnja energije. što znači da se kiseonik troši prilikom svih aktivnosti u kojima je potrebno sagorevanje. životinja i ljudi kao i sagorevanjem i raspadom organskog materijala. Prilikom apsorpcije i rastvaranja u . 0. veoma sićušnih čvrstih čestica. sumpordioksid i čestice aerosola. velike količine kiseonika vezane su u Zemljinoj kori u obliku oksida. u njegovom sastavu se nalaze: • azot (N2) – bezbojni gas slabo rastvorljiv u vodi. koja sve razređenija dopire i do 3. U tragovima nalazimo ozon. • kiseonik (O2) – je najvažniji sastojak vazduha. Ova mešavina gasova štiti živi svet na Zemlji apsorbovanjem ultravioletnog zračenja i smanjivanjem temperaturnih ekstrema između dana i noći. sekundarne (toplotne. masti i ugljovodonika.9%) i promenljivih količina vodene pare . koji omogućava sagorevanje i proizvodnju energije neophodne za opstanak savremene civilizacije. ali u najvećim količinama. pa tako ulazi u strukturu mnogih organskih molekula (npr. Neki mikroorganizmi i biljke vezuju azot iz vazduha. već u obliku raznih važnih jedinjenja. vodene pare i 3. u koje spada i čovek. kiseonika (21%). kripton. On se sastoji od: 1. argona (0. pa ulazi u sastav proteina. Inertan je i ne igra direktno neku ulogu u biohemijskim procesima. ugljendioksid . Gasoviti sastojci – čist vazduh sadrži mnogobrojne sastojke. On omogućava život viših organizama.za disanje.2.1).04%: neon.

to je odnos između postojeće količine vodene pare u vazduhu i maksimalne količine (do 100%) koju bi vazduh. Čvrste čestice nastaju od raznih ljudskih aktivnosti. a koje svojim količinama i trajanjem deluje nepovoljno na ljude. Apsorbuje infracrveno zračenje i bar 50% učestvuje u efektu staklene bašte. materijale. zatim. helijum. zemljotresi. Slika 2. Aerozagadjenje Emisije se mogu podeliti na dve grupe. životinje.. argon. kripton. .. Količina ovog gasa u vodama mora i okeana nadmašuje 60 puta njegovu količinu u vazduhu.) koje označava uglavnom prisustvo više zagađivača u atmosferi. vegetaciju i opšta dobra. Za ljudski organizam je najpovoljnija vlažnost od 50% pri temperaturi 18 – 20°C. stanje biljaka i ekosistema. šumski požari. pa i mikroorganizama. ksenon. Pod pojmom zagađenja vazduha podrazumeva se ispuštanje u atmosferu (emisija) bilo kakvih materija u količinama koje izazivaju neželjeni uticaj na čovekovo zdravlje. ZAGAĐENJE VAZDUHA Aerozagađenje. danas postaje veoma aktuelan problem u mnogim gradovima.vodi reaguje dajući ugljenu kiselinu. Vodena para je stalno prisutna u vazduhu. pri određenim uslovima mogao da primi. (slika 2.94% čine ratni dugi suvi gasovi. opremu. kao što su: erupcije vulkana. zgrade i objekte. kao i nekih prirodnih pojava. ima i nešto sitnijih čestica svemirske prašine. Relativna vlažnost predstavlja stepen zasićenosti vazduha vodenom parom. • ostatak od 0. peščane oluje i drugo.

odnosno reprezentativne. Srbija i Bugarska. topografija i meteorološki uslovi). ali se prate samo one najznačajnije. su u velikoj meri rasprostranjeni u industrijskim oblastima. Azotni oksidi nastaju oksidacijom azota iz vazduha i azota iz goriva.Bosna i Hercegovina. Kada se govori o čvrstim česticama mora se imati na umu da su one obično formirane tako da na svojoj površini imaju slojeve metala olova. Stepen vezivanja sumpora za pepeo zavisi od sadržaja alkalnih komponenti u pepelu i od temperature u ložištu. pa su za urbane sredine usvojeni pojmovi "zimski smog" i "letnji smog". selena teški metali. Čađ.Prirodne emisije: • Truljenje i slični procesi • Eolska erozija • Šumski požari • Vulkanske erupcije • Disanje životinja i fotosinteza Emisije antropogenog porekla: • Emisije usled tehnoloških procesa • Emisije zbog transformacije energije Izvori antropogenog porekla imaju veliki uticaj na kvalitet vazduha. nedostatak vazduha.[1] . a deo odlazi u atmosferu u obliku SO2. ugljovodonici. Emisija zagađujućih materija srazmerna je masi goriva. nesagorjeli ugljovodonici i ugljen monoksid su produkti nepotpunog sagorevanja goriva u ložištu (nedostatak prostora za sagorevanje. Ukoliko se emisija određuje merenjem. Specifične zagađujuće materije. masi sirovina koje prouzrokuju emisiju. teški metali iz procesa proizvodnje i sagorevanja. Ima ih više hiljada. U smislu ovog rada najznačajnije zagađujuće materije su čvrste čestice. naglo hlađenje plamena itd). tada se ona definiše proizvodom mase ili zapremine izlazećih gasova i masene ili zapreminske koncentracije zagađujućih materijala. posebno na lokalne uslove. tečne ili gasovite. Dеo sumpora se vezuje za pepeo i šljaku. a njegova dimenzija sledi iz gornje definicije emisije. Zagađujuće materije koje se emituju mogu biti čvrste. vanadijuma. fluoridi. odnosno masi proizvoda pri čijoj je proizvodnji došlo do emisije. sumpor dioksid (SO2). hlor. U urbanim i industrijskim područjima kvalitet vazduha u najvećoj meri zavisi od smese zagađujućih materija koje se formiraju pod određenim uslovima (vrsta i količina emisije. Sumporni oksidi nastaju oksidacijom sumpora iz goriva pri njegovom sagorevanju. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je izjavila da su najugroženije zemlje sa najvećim emisijama SO2 po osobi .Ova srazmernost se naziva koeficijent emisije. Čvrste čestice su leteći koks (nesagorjeli ugalj) i leteći pepeo koji bivaju dimnim gasovima izneseni iz ložišta. a usled pernošenja polutenata imju značajni uicaj i na regionalne i globalne prilike. cinka. Emisija antropogenog porekla je posledica procesa kojim se nastoji unaprediti čovekova životna sredina. azotni oksidi (NOx) i ugljen-monoksid (CO2). Veliki je broj izvora polutanata koji svojom emisijom direktno utiču na kvalitet vazduha pogoršavajući taj kvalitet u manjoj ili večoj meri.

Razlika između prirodnih i izvora stvorenih od strane čoveka je i u količini i vrsti zagađujućih supstanci i načinu na koji su emitovane. kao i za zagrevanje prostorija i pogon motornih vozila. mora.4. •radom industrije.Znatno veća količina zagađujućih materija dospava u vazduh biosfere kao posledica ljudske delatnosti. 4. elektrane (termo i nuklearne) i dr. razna sagorevanja. toplane) i kućna ložišta na fosilna goriva (ugalj. proizvodnja energije iz fosilnih goriva za rad. njeno široko prostranstvo. nafta. prirodna radioaktivnost.2. nafta i njeni derivati i dr. VEŠTAČKI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA U veštačke izvore zagađenja vazduha spadaju procesi vađenja i obrade mineralnih sirovina. nekontrolisano lučenje u atmosferu raznih gasova i drugih materija kojima ona samu sebe zagađuje. okeana. zemni .Prirodni i 2. Izvori zagađujućih materija u vazduhu naselja (komunalnoj sredini) su: • • • • Mogu 1. Prema izvoru nastanka.1. dejstvo njenih vulkana. •komunalnim radom 4.Izvori zagađenja vazduha mogu biti: 1. •poljoprivrede. teški metali. magla. priroda takođe stvara škodljive i otrovne supstence. naselja. •proizvodnjom oružja. šuma i šumskih požara. Dakle. erozije.Veštački (antropogeni).često u daleko većoj meri nego čovek svojim aktivnostima. sagorevanje uglja. raznovrsne industrijske operacije. u životnoj sredini pokreću čitav niz lančanih reakcija i zbog toga njihovo prisustvo u njoj ne može ostati ne zapaženo. 2. Pod izvorom zagađenja vazduha podrazumevaju se procesi koji pod unutrašnjim ili spoljašnjim uticajem odaju (emituju) nečistoće u atmosferu. drumski saobraćaj. PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA U prirodne izvore zagađenja ubrajamo samo prirodu tj. hemijska industrija. među njima pesticidi. se podeliti na : stacionarne mobilne izvore Stacionarni izvori ili tačkaste izvore zagađujućih materija Stacionarni izvori zagađujućih materija su industrijska (elektrane. ozon koji je nastao prilikom varničenja. Najveća emisija sumpora je iz okeana a zatim iz biogenih procesa. izvori zagađenja vazduha nastali: •sagorevanjem goriva. poljoprivreda. IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA Zagađujuće supstance.

Što se nafte tiče sasvim malo sumpora sadrži mazut od nafte iz Libije. rasti neophodne su mere pomoću kojih bi se uticaj eksploatacije energije na okolinu smanjio na najmanju moguću meru. a najviše kameni ugalj 8-10%. Zagađujuće materije koje se emituju iz tih izvora su organska i neorganska prašina. olovo. Zato se predviđa.4%.000 Nm³ dimnog gasa na sat (pri radu punim kapacitetom) koji se emituje u atmosferu. te su sve veći zagađivači vazduha u naseljima. Kod energije. azotni oksidi. organski peroksidi. ugljenmonoksid. ugljendioksid i nešto ugljovodonika. Najopasniji izvori energije sada su fosilna goriva: ugalj. sumporni oksidi. Postrojenja za prečišćavanje potiču iz vremena izgradnje TENT-a. kao i 14. Fosilna goriva su opasna jer se njihovim sagorevanjem ispušta velika količina ugljendioksida. do indirektnih posledica poput globalnog zagrevanja. kadmijum itd. Količina sumpora u uglju i nafti je različita zavisno iz kog dela zemlje je ugalj ili nafta.000. a i izvan njih tokom cele godine. kiselih kiša i radioaktivnog zračenja. Mobilni izvori zagađujućih materija su motorna vozila čiji se broj iz dana u dan povećava. tehnološki zastarela.gas) sa ciljem dobijanja energije. da se oslanja na vlastite izvore energije uz što racionalniju potrošnju. ponovna nagla potrošnja uglja. od direktnih ekoloških katastrofa poput izlivanja nafte.5 miliona tona pepela i šljake godišnje. uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan.) koji se talože oko puta na biljke i imaju štetno dejstvo.(slike 3 i 4) . azotni oksidi. Najmanje sumpora sadrži ugalj lignit 0.[2] Svake godine u Termoelektranama «Nikola Tesla» sagori se preko 20 miliona tona lignita. zbog čega PD TENT danas vodi politiku koja podrazumeva sveobuhvatnu ekološku modernizaciju i povećanje pouzdanosti postojeće opreme. Produkt sagorevanja je više od 3. transport i korišćenje energije u velikoj meri utiče na okolinu i ekosisteme. 5. ugljenmonoksid. na žalost. Nigerije i Indonezije. čađ. a potencijalnu opasnost predstavlja i radioaktivno gorivo iz nuklearnih elektrana (visoko koncentrovani radioaktivni otpad) koje je već bio u upotrebi. sumporni oksidi. a radioaktivni otpad je opasan jer utiče na strukturu organizama na vrlo bazičnom nivou. Sadašnja svetska energetska kriza upućuje mnoge zemlje pa i našu. nafta i prirodni plin. Budući da će energetske potrebe čovečanstva. koji se deponuju na otvorenim odlagalištima ukupne površine preko 800 hektara. Sagorevanjem benzina i drugih naftinih derivata u motornim vozilima u vazduhu dospevaju brojni i opasni sastojci zagađenja vazduha (čađ. TRANSFORMACIJA AEROZAGAĐIVAČ ENERGIJE GORIVA КАО Proizvodnja. u narednim godinama.

normalnim sagorevanjem tog goriva nastaje ugljen-dioksid (CO2) koji je staklenički plin. ukusa ili mirisa. Kod sagorevanje nekih izvora energije nastaju i sitne čestice minerala koje kasnije stvaraju pepeo. Još opasniji je plin koji se oslobađa prilikom nepotpunog sagorevanja goriva (CO). Ti plinovi kasnije u dodiru sa vodenom parom u oblacima formiraju kapljice koje padaju na zemlju . Trenutno niti jedno fosilno gorivo nije sasvim pročišćeno. a koncentracija od samo 0. . Trenutno se većina energetskih potreba čovečanstva namiruje upotrebom vrlo štetnih fosilnih goriva. pa se prilikom sagorevanja otpuštaju još neki štetni plinovi poput sumpor-dioksida ili čestica. Termoelektranane najveći zagađivači vazduha prilikom transformacije energije goriva Veliki procenat svetske energije još uvek se dobija iz ekološki neprihvatljivih izvora energije. uzrokuje globalno zagrevanje. Slika 4. Moderni stil života podrazumeva sve veću upotrebu energije u svrhu postizanja sve većeg komfora.Slika 3. pogotovo fosilnih goriva koja su i dalje dominantni. kao što je poznato.kisele kiše koje deluju izuzetno štetno na čitave ekosisteme. Ugljen-monoksid je izuzetno otrovan plin bez boje.6% izaziva kod ljudi smrt nakon 15 minuta disanja. Kako je osnova fosilnih goriva ugljenik. a u budućnosti će ta goriva zameniti čistim izvorima energije u obliku obnovljivih izvora energije ili nuklearne energije. Jedan deo tih čestica diže se u atmosferu nošen vrtlogom dima i te čestice su takođe vrlo opasne za zdravlje. Ugljendioksid.

Kondenzovana atmosferska vodena isparenja sa ovakvim kiselim sadržajem.6. Slika 5. ulaze u ciklus kruženja vode i mogu da uzrokuju štetne posledice po biološki kvalitet šuma. uklanjanje sumpora mora da se izvrši pre procesa sagorevanja uglja – ova zakonska obaveza je doprinela značajnom smanjenju nivoa prisustva sumporne kiseline u atmosferi. Ove pojave su dve najozbiljnije ekološke posledice vezane za globalno sagorevanje fosilnih goriva. oni zadržavaju isparenja sumpor-dioksida i druga štetna jedinjenja pre nego što dospeju u atmosferu. hemijski reaguju sa vodenom parom i stvaraju sumpornu. kao što su filteri koji se montiraju na dimnjacima termoelektrana i gradskih toplana. Drugi ekološki problemi. prvo se pomisli na kisele kiše i globalno zagrevanje. oslobađaju se sumpor. Kada ovi oksidi dospeju u atmosferu. jezera i vodenih tokova. kao što su raskopavanje zemljišta i izlivanja nafte. Kada sagorevaju fosilna goriva. Kalifornija. azot i vodonik koji sa kiseonikom stvaraju jedinjenja poznata kao oksidi. SAD Ovaj ekološki problem je pokrenuo usvajanje velikog broja pravnih akata i rezolucija na međunarodnom i nacionalnom nivou koje regulišu pitanje zagađenja vazduha upotrebom fosilnih goriva. Ekološki zakoni takođe obavezuju instaliranje sistema za prečišćavanje zagađujućih supstanci i gasova. Ekološke posledice nastale primenom fosilnih goriva Obično kada se postavi pitanje na koje to sve načine fosilna goriva stvaraju ekološke probleme. azotnu i karbonsku kiselinu. neki od ovih propisa nalažu uklanjanje svih jedinjenja koja se nalaze u uglju a sadrže sumpor. . zemljišta. Rafinerija nafte u Ričmondu. takođe su tesno povezani za eksploatacijom i transportovanjem fosilnih goriva. Na primer. uobičajeno nazvana kisele kiše.

čime se te emisije bitno smanjuju. Jedinjenja sa sadržajem sumpora koja se nalaze u uglju oksidiraju u prisustvu vode i formiraju sumpornu kiselinu. U skladu sa postojećim ekološkim propisima uvodi se obaveza uklanjanja sumporne kiseline iz rudničke drenaže pre nego što dospe u vodene tokove. Nove tehnologije su donele i nove načine manipulacije zemljom. Ekološki problemi vezani za fosilna goriva nastaju i probijanjem naftnih bušotina i crpljenjem tečnosti iz njih. . Sirova nafta pored toga treba da bude transportovana na velika rastojanja tankerima ili naftovodima da bi došla u rafineriju na dalju preradu. mogu biti štetna po prirodna staništa i živi svet u njima. Zanimljiva je ideja nekih ekologa o formiranju veštačkih močvara koje bi neutralisale kiseli vodeni rastvor u rudničkoj drenaži. Ovo dramatično uvećanje prisustva ugljen-dioksida u vazduhu je formiralo naučne pretpostavke koje predviđaju da će posledice globalnog zagrevanja biti poremećene zakonitosti odvijanja vremenskih pojava i topljenje leda na polarnim kapama. Ubrzana industrijalizacija u 19. Kada ovaj rastvor sumporne kiseline. nastaju teške posledice po kvalitet vode i akvatični živi svet. čineći ovu planetu pogodnom za život. zagađenje vazduha nesagorelim česticama koje stvaraju automobili može sa druge strane postati velika glavobolja nadležnih u gradovima u kojima je velika koncentracija vozila sa benzinskim ili dizel motorima. Dok sa jedne strane sagorevanje nafte i prirodnog gasa proizvodi znatno manje pepela u odnosu na sagorevanje uglja. Transport sirove nafte na žalost često uzrokuje i neželjena curenja usled kvara na cevovodima ili udesa tankera. termoelektrane na ugalj su u vazduh izbacivale ogromne količine pepela.Sagorevanje fosilnih goriva stvara nesagorele čestice goriva i pepeo. a naučnici ga još nazivaju i “gasom staklene bašte”. Ova mešavina sadrži brojne nečistoće tako da mora ili da bude ubrizgana nazad u dublje slojeve ili prečišćena radi bezbednog površinskog odlaganja. (2) otkup i zaštita šuma koje apsorbuju CO2. Iako je veoma teško direktno povezati uočene globalne promene temperature sa sagorevanjem fosilnih goriva. Curenja nafte. jer pored sirove nafte koja se izvlači iz dubokih podzemnih rezervoara često se nalazi i morska voda. neke zemlje su već sada krenule u saradnju po pitanju smanjenja emisija CO2 nastalih masovnom primenom fosilnih goriva. Ugljen-dioksid (CO2) je glavni nusproizvod sagorevanja fosilnih goriva. time povećavajući sadržaj CO2 u atmosferi za oko 28 procenata. Jedan od predloga međudržavne saradnje po ovom pitanju je sadržan u Kjoto Protokolu a predviđa da kompanije moraju da plate pravo na emitovanje ugljen-dioksida preko utvrđenje kvote. veku je međutim dovela do uvećanih emisija zagađenja usled primene fosilnih goriva.[3] Površinski rudnički kopovi primenjuju gigantske bagere sa ogromnim kašikama kojima se uklanjaju zemlja i kameni slojevi ispod kojih se nalazi ugalj. Plaćanje ovog prava bi trebalo da bude vršeno u nekoliko ugovorenih formi. i 20. U prošlosti. poznat i kao kisela rudnička drenaža. među kojima su: (1) kupovina “prava na zagađivanje” od kompanija koje emituju CO2 u količinama ispod dozvoljene kvote. Gasovi koji spadaju u ovu grupu apsorbuju solarnu energiju emitovanu sa površine Zemlje i zadržavaju toplotu. Još jedan ekološki problem vezan za eksploataciju uglja javlja se prilikom izlaganja sveže raskopanog sloja uglja atmosferskom vazduhu. i (3) plaćanje troškova unapređenja postrojenja koja emituju CO2 u manje razvijenim zemljama. Danas je i ovaj problem regulisan ekološkim propisima koji određuju da se emisije koje sadrže pepeo takođe moraju prečistiti pre nego što dospeju u atmosferu. naročito ukoliko se radi o velikim količinama. a time se krajnje kvari prirodni pejzaž. tako da ekološki propisi nalažu da se zatvoreni površinski rudnički kopovi zatrpaju i vrate u prethodno stanje. dospe u površinske ili podzemne vode.

Pre nekoliko godina. Treba imati u vidu da u ukupnom zagađenju atmosfere ono je moglo imati svoj doprinos oko jedne trećine. Ovi poslednji prouzrokuju mnoga oboljenja u telu čoveka. ZAGAĐENJA VAZDUHA GASOVIMA IZ MOTORNIH VOZILA Automobil u gradovima stvara dva ekološka problema: zagađuje vazduh svojim izduvnim gasovima i pravi buku (slika 6.). Slika 6. prizemnog ozona i otrovnih gasova u vazduhu gradova koji su razlog nastanka slobodnih radikala u krvi čoveka. a deluju i na disajne organe i kožu. Dejstvo zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila pojačavaće se tokom jeseni i zime u vreme tišina i maglovitih dana. a kada se to pitanje pokretalo u vezi sa incijativama za smanjenje zagađenosti vazduha u gradovima zvučalo je neozbiljno i zabašuravajuće u odnosu na probleme zagađenja vazduha iz dimnjaka topionice u Boru i fabrike kristala u Zaječaru. Sada. Ni u vreme razvijenog industrijskog kompleksa na području Timočke krajine tome pitanju nije poklanjana velika pažnja. kada industrija ne radi ili radi sa smanjenim kapacitetom udeo uticaja na zdravlje zagađenog vazguha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je najznačajnije. veliki broj smrtnih slučajeva u vreme jakih vrućina u Francuskoj povezuje se sa zagađenjem vazduha i velikom koncentracijom izduvnih gasovia iz automobila u vazduhu gradova.7. oni su razlog nastanka tzv. ali se tome ne pridaje skoro nikakav značaj. Štete po zdravlje zbog zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je neosporno. Saobraćaj u gradu . ali ono malo privlači pažnju. Kada je reč o izduvnim gasovima iz automobilskih motora.

npr. ulja. olovo . U poslednjih desetak godina. astme) i sve procjene sve jasnije ukazuju da je jedan od glavnih uzročnika . a nekoliko hiljada se hospitalizuje. U to vreme svi se u grad kreću pešačeći ili voze bicikl.Na drugoj strani istaživanja sprovedena u Zapadnoj Evropi govore da bi se veliki broj preranih smrti mogao smanjiti smanjenjem zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila . . Zbog toga je Francuski ministar zdravlja rekao da automobil oštećuje zdravlje ljudi isto koliko i cigareta zdravlje pušača.1. Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja U pogledu materija koje se ispuštaju iz motora sa unutrašnjim sagorjevanjem. Ima maštara koji sanjaju da bi nekako iz gradova odstranili motorna vozila. ali je to u ozbiljnom. prema kojoj mi sve više upiremo pogled organizuju manifestacije javne prirode koje zovu "U gradu bez svog automobila". Ali.1. uopšte nemaju čađ. koji nastaju iz nepotpunog sagorijevanja dizel motora. sukobu sa ekonomskim interesima koji su u vezi sa saobraćajem motornih vozila. drveta. Za početak. U gradovima većim od 50 000 stanovnika ona je ozbiljan razlog oštećenja zdravlja građana i pogoršanja kvaliteta života. ograničavaju brzine motornih vozila na 30 km/h u gradovima i stvaraju pojedine zone u gradu u kojima se saobraćaj motornih vozila zabranjuje. parafina. imaju problem prizemnog ozona koji se javlja od smješe izduvnih gasova (ugljovodonici) pod uticajem sunčevog zračenja. toksični metali. Ugljen monoksid Svake godine stotine ljudi u svetu umre od posledica trovanja ovim prostim gasom. Eto.policiklični aromatični ugljovodonici. To je ugljen monoksid. Evropski gradovi su značajno smanjili prisustvo sumpor dioksida (SiO2). najprisutniji su: • • • • • ugljen monoksid benzen azot dioksid formaldehid.saobraćaj. i dalje se bilježi visok stepen respiratornog morbiditeta (bolesti respiratornog trakta. u Evropi posebno prate količinu mikročestica (od 2. 7. još jednog upozorenja sa Interneta koje bi trebalo uzeti u obzir kada se bavimo ekologijom i ljudskim zdravljem.5 µ i manje) za koje smatraju da se dobrim dijelom izdvajaju iz dizel goriva. 7. u Zapadnoj Evropi. Bez obzira što su u visokorazvijenim zemljama uspjeli da uklone olovo iz benzina i da industrije dovedu do tehnološki čistih procesa. smanjili su olovo.1. Buka u gradovima prouzrokovana automobilima ima učešće od oko 80% u ukupnoj buci koja se u gradu stvara. Gas nastaje sagorevanjem raznih vrsta goriva. To se može uraditi i u našem gradu. Slična je situacija i sa bukom koju stvaraju automobili koja pogoršava zdravlje i remeti kvalitet života građana.na pola. prije svih benzo(a)piren (BaP). Imajući to u vidu.

nastaju ugljen dioksid i voda. za hemoglobin će se vezivati ugljen monoksid. Ugljen monoksid je toksičan jer ometa taj proces. Neke grupe ljudi (sa anemijom. on drugim ćelijama predaje kiseonik. deca) su osetljivije i već pri nižim koncentracijama pokazuju znake trovanja. Kiseonik se vezuje u plućima. ili pri sagorevanju ugljovodonika (ili druge organske supstance) u prostoriji sa lošom ventilacijom. On je izrazito crvene boje. dakle može biti i dalje oksidovano do Fe+3. koncentracija CO ne bi smela da bude veća od deset molekula na milion molekula vazduha (10ppm). stari ljudi. Prenosi se pomoću crvenih krvnih zrnaca do svih delova tela. Takođe je prisutan u duvanskom dimu. To mojemo predstaviti i simbolički: Hb + 4O2 Hb(O2)4 (3) Hemoglobin za koji je vezan kiseonik i koji sadrži Fe+3 stanju jeste oksihemoglobin. Stvara se u motorima automobila. trudnice. grejačima.Ugljen monoksid (CO) je gas bez boje. Koncentracije preko 150-200ppm prouzrokuju disorijentaciju. Najvažnija supstanca za prenos kiseonika je hemoglobin. To je osnovni razlog zbog kog je veoma opasan . Fe+2 oksidacionom stanju. ipak. mnogo veća. Zašto je ugljen monoksid toliko opasan? Kada dišemo. Ugljen monoksid se može detektovati pomoću posebnih detektora.ničim ne odaje svoje prisustvo. CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O (1) Međutim. metaloprotein. pa čak i smrt. požarima. Stvaranje Kada ugljovodonična goriva sagorevaju. sličnih hemoglobinu (imaju hemisku grupu) koji prenose kiseonik unutar same ćelije. ako je iz nekog razloga priliv vazduha smanjen. Ovo omogućava da svaka hem grupa (u proteinu ih ima 4) veže za sebe po jedan molekul kiseonika. iako se očigledni simptomi mogu videti tek pri 70ppm. uz dovoljno vazduha. umesto ugljen dioksida nastaje ugljen monoksid. 2CH4 + 3O2 2CO + 4H2O (2) U takvim reakcijama se. mirisa i ukusa. a oslobađa se u ćelijama te je ceo proces povratan. u neispravnim šproteima na gas (ili drva). koji u sebi sadrži gvožđe povezano u hemiske grupe. stvara smeša gasova (ugljen dioksid i ugljen monoksid). Uticaji na zdravlje Po zakonu. CO se za hemoglobin vezuje 200 puta bolje! Dakle. kiseonik ulazi u pluća. Putujući po telu. On stvara karboksihemoglobin. Taj proces se može simbolički prikazati: . To se vrši pomoću još nekoliko proteina. čak i dok je koncentracija kiseonika mnogo. Problem je i u prepoznavanju simptoma jer oni su ponekad slični simptomima obične prehlade. nesvesticu.

7. Problem je još veći kod nerođenih beba.2 i1. na području nekadašnje Jugoslavije u Lukavcu i Zenici. ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja površinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pH i povećanu koncentraciju metala. biljke su osetljive na povećanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljištu. Formaldehid se smatra kancerogenim. katalitičkim krekovanjem alifatičnih i naftenskih ugljovodonika. Na ovaj način prestaje sa radom sistem za transport kiseonika. Olovo (uticaj olovnog benzina na zdravlje ljudi) . sluznice i disajne puteve. Azot dioksid Emitovane kisele supstance kao što je azot dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadržati i do nekoliko dana i za to vreme preći razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara. pri čemu se granica dopustive izloženosti nalazi između 0. Formaldehid nadražuje oči. Gori svetlim i jako čađavim plamenom. tačka topljenja 5. kašalj. Benzen Benzen (trivijalni naziv: benzol).1.5 °C. kiseoniku ostaje daleko manje mesta da se veže. To je bezbojna tečnost karakterističnog mirisa i male viskoznosti. U svetu je 1975. je najjednostavniji aromatični ugljovodonik. 7. Dobija se pri suvoj destilaciji uglja u koksarima. Primarni polutanti NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na površinu zemlje i površinskih voda (kisele kiše) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. te doze koje nisu otrovne za majku mogu biti opasne.Hb + CO HbCO (4) Pošto se CO vezuje mnogo jače za hemoglobin.[4] 7.885 g/cm³.0 ppm (Parts per milion). godine proizvedeno 8. kijavicu. Otrovan je i kancerogen i u tečnom i u gasovitom stanju. molekulske formule C6H6. 7. čiji hemoglobin još lakše vezuje CO. No. gde se preobrazuju u azotnu kiselinu.1.3.2. Osnovno jedinjenje velike grupe organskih aromatičnih jedinjenja arena.4. Formaldehid Izaziva razdraženje očiju. Znatne količine se proizvode i sintetički. tačka ključanja 80. razdraženje kože i ozbiljne alergijske reakcije.menja preostale tri hem grupe na koje se može vezati kiseonik. Efekti acidifikacije odražavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povećanje pH i povećanje toksičnih metala u vodi.1. sredstvo za ekstrakciju i kao sirovina za druge proizvode. gustina 0.92 miliona tona. Upotrebljava se u hemijskoj industriji kao rastvarač. ali se on ne može otpustiti u ćelije.2°С.1.5. CO vezivanjem čini mnogo gore .

Toksične efekte izaziva samo olovo u cirkulaciji koje je u jonskom stanju. 7. Benzo(a)piren Glavni predstavnik policikličnih aromatičnih ugljovodonika je benzo(a)piren (BaP). on prilično prelazi dozvoljenu granicu i na pojedinim mestima dostiže i do 1 µg. svaki dan u toku godine.6. uglavnom u gornjim respiratornim putevima i sa nepotpunom apsorbcijom.  endokrini efekti. Toksični efekti olova mogu biti objašnjeni interferencijom sa različitim sistemima enzima.15 µg/m3 u ruralnim područjima. Oko 95% od opterećenja olovom kod odraslih lokalizuje se u kostima. za 70 godina ljudskog života postoji mogućnost da na 100.  neurološki efekti. Veće čestice od 5 do 10 mikrona deponuju se različitom efikasnošću.000 stanovnika 9 oboli od raka pluća. Biološki poluživot olova u krvi kreće se od 20-40 dana. vezujući SH grupe njihovih proteina ili zamenjujući njihove esencijalne metalne jone. Čestice veličine od 1-3 mikrona se deponuju u plućima. Stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije su izračunali jedinicu rizika za ovu materiju: ako je B(a)P prisutan u vazduhu više od 1 µg. U vazduhu olovo se nalazi dispergovano u formi finih partikula (čestica) sa medijanom masenog prečnika manje od 1 mikrona Veći deo olova prisutnog u vazduhu je u formi čestica submikronske veličine – što govori da 30-50% ovih udahnutih čestica se zadržava u respiratornom sistemu. Više koncentracije olova u vazduhu spoljne sredine registrovane su u urbanim sredinama sa visokom gustinom saobraćaja i kreću se od 0.  efekti na bubrege.Sagorevanje alkilovanih aditiva u gorivima za automobile predstavlja jedan od osnovnih i najvećih izvora emisije olova u atmosferu – 80-90% prisutnog olova u vazduhu potiče iz sagorevanja olovnog benzina.5 µg/m3.1.95% olova u krvi vezano je za eritrocite.5 do 3 µg/m 3 (srednje godišnje vrednosti) u većini evropskih gradova. Reč je o kancerogenoj materiji koja se izdvaja iz izduvnih gasova automobila i koja ne bi smela da se nađe u vazduhu u koncentraciji većoj od 0.  efekti na reprodukciju i rast. U . U našim gradovima se beleži stalno povećanje B(a)P-a. Absorbcija kroz respiratorni sistem uslovljena je veličinom čestica i stopom (ventilacija) udisanja. Prosečne koncentracije olova u vazduhu su obično ispod 0. Neizlučena frakcija absorbovanog olova distribuira se u: krv. iako je duži poluživot zabeležen kod radnika u industriji olova.  efekti na krvni pritisak.1 ng/m3.  mutageni i kancerogeni efekti (kod eksperimentalnih životinja). Svojim mehanizmom delovanja skoro svi organi ili sistemi organa mogu biti potencijalna ciljna mesta delovanja olova i širok raspon bioloških efekata olova je dokumentovan. Generalno mogu nastati sledeći toksični efekti olova na zdravlje posle duže ekspozicije manjim dozama:  hematološki efekti. Tipične koncentracije olova u mnogim evropskim gradovima kreću se od 0. Kod dece oko 70%.15-0. dok je deponovano olovo neškodljivo ili u nekim stanjima dolazi do njegove redistribucije. Za odrasle stopa zadržavanja partikula iz vazduha iznosi od 20-60%. meka tkiva i mineralizovana tkiva (kosti i zube).

međutim. ZAKLJUČAK Vazduh je neopipljiv. i vecina čovečanstva ne razmišlja o njegovoj važnosti ́ dok ga udiše. Iako postoje podaci o naporima da se ograniči ljudska aktivnost koja narušava kvalitet vazduha još iz šesnaestog veka.jesenjim i zimskim periodima njegovo prisustvo je veće. i uništavaju floru i faunu. ne služe samo proizvodnji i emisiji ́ zagađivača. Razvojem društva i tehnologije. čovek je počeo da se bavi proizvodnim delatnostima koje za posledicu imaju emisiju zagađivača u atmosferu. Ovo je bitno počelo da menja hemijski sastav ozonskog omotača planete. ozbiljni napori na ovom polju su učinjeni tek šezdesetih godina prošlog veka. . Promene u atmosferi nisu primecivane dok nisu počela da se dešavaju ́ katastrofalna zagađenja koja odnose ljudske živote. Održivi razvoj i smernice koje postavljaju dokumenti doneti od strane Ujednjenih nacija i drugih organizacija jesu put koji treba da sledimo kako bismo danas živeli bolje i svojim potomcima ostavili planetu onakvu kakva je nama predata. Društveni razvoj i tehnologija. i od tada čovečanstvo postaje svesno potrebe da sačuva vazduh koji diše. Uz dovoljno pažnje i truda možemo pronaci način da podižemo kvalitet ́ života bez narušavanja planete. Nauka konstantno napreduje i sa novim saznanjima o prirodi i procesima koji se dešavaju u njoj možemo pronaci način da opet budemo deo ́ priode. Od prvog Zakona o čistom vazduhu koji je donet u Velikoj Britaniji 1956. 8. na srecu. jer B(a)P nastaje i kao produkt nepotpunog sagorijevanja fosilnih gorivо. on je potreban za postojanje i funkcionisanje svog živog sveta na planeti Zemlji. godine do danas dogodile su se velike promene u pogledu svesti ljudi o važnosti zaštite životne sredine.

Petrović: Zagađenje životne sredine i zdravlje čoveka – Ekotoksikologija. Anđelković B. Novi Sad. „Komunalna higijena“ Prometej.“Tehnološki procesi i životna sredina“fakultet zaštite na radu. Đurić i Ljubomir J. Božović T.. Krstić I. Beograd: Elit. Krnjetin. Beograd. Niš. Radovanović. 1996. 1998. Dušan B. 2002. Oderknđev. Mara Đukanović: Ekološki izazov. 2008. Kristoforović-Ilić.. Visoka tehnička škola. 1991 .LITERATURA • • • • • Petrović-Gegić A. Skripta: „Vazduh“. Bajagić. Novi Sad. Folić. Velarta. Jevtić.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful