Univerzitet u Beogradu Tehnički fakultet u Boru

Seminarski rad

Тema: Izvori zagađenja vazduha vezani za
transformaciju energije goriva

Predmet: Zagađenje i zaštita vazduha

Profesor: Student : Prof.Dr. Snežana Šerbula Mrđenović 281/08

Nataša

................................................................................................. ZAGAĐENJA VAZDUHA GASOVIMA IZ MOTORNIH VOZILA..................... God SADRŽAJ SADRŽAJ................................................................................................13 7..........................3 2...17 8...14 7....... VEŠTAČKI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA..............16 7...........16 7.........15 Zašto je ugljen monoksid toliko opasan?.......................................1..................1.............................................................................1................. TRANSFORMACIJA ENERGIJE GORIVA КАО AEROZAGAĐIVAČ................................................................ Funkcije atmosfere...................................................................................... PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA.........1.................5. Ugljen monoksid...............8 4.............1............2.......Bor.......................................................9 6..............8 4.................................................................... EKOLOŠKE POSLEDICE NASTALE PRIMENOM FOSILNIH GORIVA............ Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja................................................16 7......3................ ATMOSFERA..................................................................................4.................................11 7............................................................................................19 .................................................................................................2...... Benzen.................................................................................1..................................... IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA..................................2 UVOD............................................................................................................................2..........................15 7................5 2...1...................4 2................................................................14 Stvaranje.................................................5 ZAGAĐENJE VAZDUHA..................................................................16 7......................15 Uticaji na zdravlje............. Formaldehid... Benzo(a)piren ........... Sastav vazduha.............. januar 2012..1...........................18 LITERATURA........................................................................................................................................6 4.1... Olovo (uticaj olovnog benzina na zdravlje ljudi)......................6.......................................... Azot dioksid...............................................................................................................................................8 5.............................................................................1............................... ZAKLJUČAK....................

zaštite eko sistema i zaštite materijalnih dobara. 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova. Vazduh je temelj života i opstanka ljudi i čitavog ekosistema. motornih vozila. Zagađenost vazduha se posmatra sa tri aspekta: zaštite zdravlja ljudi. individualnih ložišta. Tokom odvijanja tehnoloških procesa u fabrikama. bronzano doba) dobile nazive u zavisnosti od vrste materijala za oruđa i oružja za koje su sirovine izvađene iz unutrašnjosti Zemlje. I sada se mogu naći tragovi tih početaka rudarskih zahvata u prvobitnoj zajednici. elektrana. Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagađujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagađenja kopna i vode. vodonika. sa tehnološki tretiranih poljoprivrednih površina i dr. bilo je rudarstvo. štetne materije zagađuju radnu sredinu a zbog zastarele tehnologije prečišćavanja i neodržavanja postojećih sistema oslobođene materije vrlo lako dospevaju u životnu sredinu. Ovi aspekt služe i za postavljanje normativa koji pokazuju koliko i koje su štetne materije dozvoljene u vazduhu. ozona. a sastoji se približno od 4/5 azota.UVOD Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. Zagađenje vazduha se sastoji od supstanci koje su prisutne u atmosferi u dovoljno velikim količinama. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. ugljen dioksida. vodene pare i raznih nečistoća. Jedna od prvih ljudskih delatnosti. Zagađenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagađivača. a isto tako i život biljaka i životinja. Zagađivači vazduha su različiti i oni stižu u atmosferu kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja (pre svega fosilnih goriva) iz industrijskih i komunalnih postrojenja. koje štetno utiču na čovekov život. Zagađeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. gvozdeno. pored lova i zemljoradnje. Čak su i pojedina razdoblja ( kameno. U znatnom porastu je koncentracija zagađujućih materija koje potiču od izduvnih gasova motornih vozila. . Vazduh je smeša gasova koja čini atmosferu.

koji štiti Zemlju od UV zračenja Sunca i nalazi se na visini od 10-50 km i njegov značaj je suštinski za očuvanje života na Zemlji. čije rasprostranjenje zavisi od meteoroloških uslova i kreće se od nekoliko stotina do oko 2. Prosečna temperatura atmosfere na površini Zemlje je 14°C. Čista životna sredina . Vertikalni prenos između ovog i prethodnog sloja veoma je spor. Granice između pojedinih slojeva atmosfere nazivaju se tropopauza.2. mezopauza. U tom sloju osećaju se uticaji vremena i klime i u njemu se zagađivači vazduha najvećim delom emituju i rasprostiru. Mezosfera se prostire iznad stratosfere do visine od oko 80 km. Zagađujuće supstance koje se oslobađaju u ovaj sloj. Egzosfera se prostire iznad termosfere do visine od oko 1000 km. Ako za vreme emisije zagađivača nisu prisutna turbulentna kretanja u ovom sloju. potom i u više slojeve troposfere. U stratosferi se nalazi ozonski sloj. zagađivači se ravnomerno nakupljaju u maloj zapremini vazduha sa veoma visokom koncentracijom. a temperatura površine Zemlje niža od temperature vazduha iznad nje (pojava tzv. stratopauza. Troposfera je najniži sloj atmosfere i proteže se do visine od 10 – 15 km. i temperatura pada sa visinom. brzo se rasprostiru (za nekoliko sati) u širokom vazdušnom prostoru. termopauza i egzobaza. gde prelazi u svemir.000 visine. “mešajući sloj” atmosfere. temperaturnih inverzija). Slika 1. Praktično je odvojena od uticaja vremena i klime. ATMOSFERA Atmosfera se sastoji iz više slojeva. To se događa kada je brzina vetra mala. Stratosfera dopire do 50 km visine do stratopauze. Termosfera se prostire iznad mezosfere do visine od 640 km i temperatura se povećava sa visinom. Posebno je značajan tzv.

sagorevanjem fosilnih goriva) i tercijarne (električne). kripton. Stvarao se procesom fotosinteze biljaka na kopnu i fitoplanktona u moru. U tragovima nalazimo ozon. kiseonika (21%). vodonik. Zahvaljujući psisustvu kiseonika pri sagorevanju.za disanje. veoma sićušnih čvrstih čestica. pa ulazi u sastav proteina. Aminokiseline).000 km u visinu. Inertan je i ne igra direktno neku ulogu u biohemijskim procesima.2. Ova smesa gasova sastoji se od azota (78%. u koje spada i čovek. Funkcije atmosfere Osnovne funkcije vazduha na Zemlji su biološka (primarna) i proizvodna (sekundarna). životinja i ljudi kao i sagorevanjem i raspadom organskog materijala. metan. ksenon. On se sastoji od: 1. Neki mikroorganizmi i biljke vezuju azot iz vazduha. omogućena je proizvodnja energije. Proizvodna funkcija vazduha zasnovana je na kiseoniku. koji omogućava sagorevanje i proizvodnju energije neophodne za opstanak savremene civilizacije. • ugljendioksid (CO2) – javlja se kao produkt disanja biljaka. Vazduh se sastoji ima bezbroj primesa – komponenti. sumpordioksid i čestice aerosola. vodene pare i 3. azotni dioksid. amonijak. što znači da se kiseonik troši prilikom svih aktivnosti u kojima je potrebno sagorevanje.1. gasovitih sastojaka 2. Pomoću kiseonika iz vazduha moguć je proces sagorevanja.za fotosintezu i azot – za sintezu biljnih belančevina.9%) i promenljivih količina vodene pare . ugljendioksid . helijum. pa tako ulazi u strukturu mnogih organskih molekula (npr. On omogućava život viših organizama. u njegovom sastavu se nalaze: • azot (N2) – bezbojni gas slabo rastvorljiv u vodi.1). ali u najvećim količinama. velike količine kiseonika vezane su u Zemljinoj kori u obliku oksida.2. Na ostale gasove otpada 0. Gasoviti sastojci – čist vazduh sadrži mnogobrojne sastojke.04% ugljendioksida. 0. već u obliku raznih važnih jedinjenja. sekundarne (toplotne. koji ga i danas obnavljaju. Prilikom apsorpcije i rastvaranja u . Igra značajnu ulogu u biohemijskim porocesima. argona (0. masti i ugljovodonika. koja sve razređenija dopire i do 3.04%: neon. • kiseonik (O2) – je najvažniji sastojak vazduha. Najvažnije komponente vazduha koje su neophodne za život na Zemlji su: kiseonik . Sastav vazduha Atmosfera je gasoviti omotač smese gasova oko Zemljine kugle. Ova mešavina gasova štiti živi svet na Zemlji apsorbovanjem ultravioletnog zračenja i smanjivanjem temperaturnih ekstrema između dana i noći. 2.

Aerozagadjenje Emisije se mogu podeliti na dve grupe.vodi reaguje dajući ugljenu kiselinu. pri određenim uslovima mogao da primi. • ostatak od 0. Pod pojmom zagađenja vazduha podrazumeva se ispuštanje u atmosferu (emisija) bilo kakvih materija u količinama koje izazivaju neželjeni uticaj na čovekovo zdravlje. šumski požari.. . kao što su: erupcije vulkana. pa i mikroorganizama. argon. danas postaje veoma aktuelan problem u mnogim gradovima. zemljotresi. materijale.94% čine ratni dugi suvi gasovi. vegetaciju i opšta dobra.. Količina ovog gasa u vodama mora i okeana nadmašuje 60 puta njegovu količinu u vazduhu. Čvrste čestice nastaju od raznih ljudskih aktivnosti. zgrade i objekte. Apsorbuje infracrveno zračenje i bar 50% učestvuje u efektu staklene bašte. (slika 2. opremu. ZAGAĐENJE VAZDUHA Aerozagađenje. Za ljudski organizam je najpovoljnija vlažnost od 50% pri temperaturi 18 – 20°C. a koje svojim količinama i trajanjem deluje nepovoljno na ljude. Slika 2. Vodena para je stalno prisutna u vazduhu. ksenon. stanje biljaka i ekosistema.) koje označava uglavnom prisustvo više zagađivača u atmosferi. helijum. peščane oluje i drugo. to je odnos između postojeće količine vodene pare u vazduhu i maksimalne količine (do 100%) koju bi vazduh. kripton. životinje. ima i nešto sitnijih čestica svemirske prašine. Relativna vlažnost predstavlja stepen zasićenosti vazduha vodenom parom. zatim. kao i nekih prirodnih pojava.

Zagađujuće materije koje se emituju mogu biti čvrste. Kada se govori o čvrstim česticama mora se imati na umu da su one obično formirane tako da na svojoj površini imaju slojeve metala olova. masi sirovina koje prouzrokuju emisiju. tada se ona definiše proizvodom mase ili zapremine izlazećih gasova i masene ili zapreminske koncentracije zagađujućih materijala. U smislu ovog rada najznačajnije zagađujuće materije su čvrste čestice. nesagorjeli ugljovodonici i ugljen monoksid su produkti nepotpunog sagorevanja goriva u ložištu (nedostatak prostora za sagorevanje. Stepen vezivanja sumpora za pepeo zavisi od sadržaja alkalnih komponenti u pepelu i od temperature u ložištu. pa su za urbane sredine usvojeni pojmovi "zimski smog" i "letnji smog". hlor. ali se prate samo one najznačajnije. Čvrste čestice su leteći koks (nesagorjeli ugalj) i leteći pepeo koji bivaju dimnim gasovima izneseni iz ložišta. a njegova dimenzija sledi iz gornje definicije emisije. cinka. Ukoliko se emisija određuje merenjem. Dеo sumpora se vezuje za pepeo i šljaku. azotni oksidi (NOx) i ugljen-monoksid (CO2).Bosna i Hercegovina. Specifične zagađujuće materije. U urbanim i industrijskim područjima kvalitet vazduha u najvećoj meri zavisi od smese zagađujućih materija koje se formiraju pod određenim uslovima (vrsta i količina emisije. nedostatak vazduha. su u velikoj meri rasprostranjeni u industrijskim oblastima. Čađ. posebno na lokalne uslove. naglo hlađenje plamena itd). vanadijuma.Prirodne emisije: • Truljenje i slični procesi • Eolska erozija • Šumski požari • Vulkanske erupcije • Disanje životinja i fotosinteza Emisije antropogenog porekla: • Emisije usled tehnoloških procesa • Emisije zbog transformacije energije Izvori antropogenog porekla imaju veliki uticaj na kvalitet vazduha. Sumporni oksidi nastaju oksidacijom sumpora iz goriva pri njegovom sagorevanju. Veliki je broj izvora polutanata koji svojom emisijom direktno utiču na kvalitet vazduha pogoršavajući taj kvalitet u manjoj ili večoj meri. odnosno reprezentativne. Emisija antropogenog porekla je posledica procesa kojim se nastoji unaprediti čovekova životna sredina. tečne ili gasovite. Srbija i Bugarska. Azotni oksidi nastaju oksidacijom azota iz vazduha i azota iz goriva. a usled pernošenja polutenata imju značajni uicaj i na regionalne i globalne prilike. odnosno masi proizvoda pri čijoj je proizvodnji došlo do emisije. fluoridi. a deo odlazi u atmosferu u obliku SO2. Emisija zagađujućih materija srazmerna je masi goriva. teški metali iz procesa proizvodnje i sagorevanja. sumpor dioksid (SO2). ugljovodonici.Ova srazmernost se naziva koeficijent emisije. topografija i meteorološki uslovi).[1] . Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je izjavila da su najugroženije zemlje sa najvećim emisijama SO2 po osobi . Ima ih više hiljada. selena teški metali.

teški metali. dejstvo njenih vulkana. 4. Pod izvorom zagađenja vazduha podrazumevaju se procesi koji pod unutrašnjim ili spoljašnjim uticajem odaju (emituju) nečistoće u atmosferu.često u daleko većoj meri nego čovek svojim aktivnostima. IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA Zagađujuće supstance.Znatno veća količina zagađujućih materija dospava u vazduh biosfere kao posledica ljudske delatnosti. Prema izvoru nastanka. se podeliti na : stacionarne mobilne izvore Stacionarni izvori ili tačkaste izvore zagađujućih materija Stacionarni izvori zagađujućih materija su industrijska (elektrane. poljoprivreda. toplane) i kućna ložišta na fosilna goriva (ugalj.Prirodni i 2. razna sagorevanja. raznovrsne industrijske operacije. mora. drumski saobraćaj. prirodna radioaktivnost. među njima pesticidi. kao i za zagrevanje prostorija i pogon motornih vozila. ozon koji je nastao prilikom varničenja. PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA U prirodne izvore zagađenja ubrajamo samo prirodu tj. šuma i šumskih požara. okeana. proizvodnja energije iz fosilnih goriva za rad. magla. •komunalnim radom 4. nafta i njeni derivati i dr.Veštački (antropogeni). njeno široko prostranstvo. hemijska industrija. Najveća emisija sumpora je iz okeana a zatim iz biogenih procesa. zemni .4. erozije. VEŠTAČKI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA U veštačke izvore zagađenja vazduha spadaju procesi vađenja i obrade mineralnih sirovina. nafta. naselja.Izvori zagađenja vazduha mogu biti: 1. •proizvodnjom oružja.2. Dakle. izvori zagađenja vazduha nastali: •sagorevanjem goriva. Izvori zagađujućih materija u vazduhu naselja (komunalnoj sredini) su: • • • • Mogu 1.1. •radom industrije. priroda takođe stvara škodljive i otrovne supstence. nekontrolisano lučenje u atmosferu raznih gasova i drugih materija kojima ona samu sebe zagađuje. u životnoj sredini pokreću čitav niz lančanih reakcija i zbog toga njihovo prisustvo u njoj ne može ostati ne zapaženo. 2. •poljoprivrede. sagorevanje uglja. elektrane (termo i nuklearne) i dr. Razlika između prirodnih i izvora stvorenih od strane čoveka je i u količini i vrsti zagađujućih supstanci i načinu na koji su emitovane.

[2] Svake godine u Termoelektranama «Nikola Tesla» sagori se preko 20 miliona tona lignita. da se oslanja na vlastite izvore energije uz što racionalniju potrošnju. organski peroksidi. olovo. transport i korišćenje energije u velikoj meri utiče na okolinu i ekosisteme.5 miliona tona pepela i šljake godišnje. Najopasniji izvori energije sada su fosilna goriva: ugalj. azotni oksidi. do indirektnih posledica poput globalnog zagrevanja. Zato se predviđa. od direktnih ekoloških katastrofa poput izlivanja nafte. Sagorevanjem benzina i drugih naftinih derivata u motornim vozilima u vazduhu dospevaju brojni i opasni sastojci zagađenja vazduha (čađ.4%. u narednim godinama. a radioaktivni otpad je opasan jer utiče na strukturu organizama na vrlo bazičnom nivou. na žalost. 5. koji se deponuju na otvorenim odlagalištima ukupne površine preko 800 hektara. te su sve veći zagađivači vazduha u naseljima. Količina sumpora u uglju i nafti je različita zavisno iz kog dela zemlje je ugalj ili nafta. ugljendioksid i nešto ugljovodonika. Fosilna goriva su opasna jer se njihovim sagorevanjem ispušta velika količina ugljendioksida. kiselih kiša i radioaktivnog zračenja.gas) sa ciljem dobijanja energije. tehnološki zastarela. Najmanje sumpora sadrži ugalj lignit 0. Sadašnja svetska energetska kriza upućuje mnoge zemlje pa i našu. kadmijum itd. sumporni oksidi. zbog čega PD TENT danas vodi politiku koja podrazumeva sveobuhvatnu ekološku modernizaciju i povećanje pouzdanosti postojeće opreme. azotni oksidi.(slike 3 i 4) . ugljenmonoksid. rasti neophodne su mere pomoću kojih bi se uticaj eksploatacije energije na okolinu smanjio na najmanju moguću meru. TRANSFORMACIJA AEROZAGAĐIVAČ ENERGIJE GORIVA КАО Proizvodnja. čađ. uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan. Produkt sagorevanja je više od 3. Budući da će energetske potrebe čovečanstva. Nigerije i Indonezije. Mobilni izvori zagađujućih materija su motorna vozila čiji se broj iz dana u dan povećava. ponovna nagla potrošnja uglja. a i izvan njih tokom cele godine. Što se nafte tiče sasvim malo sumpora sadrži mazut od nafte iz Libije. sumporni oksidi. Postrojenja za prečišćavanje potiču iz vremena izgradnje TENT-a. nafta i prirodni plin.) koji se talože oko puta na biljke i imaju štetno dejstvo. Kod energije. Zagađujuće materije koje se emituju iz tih izvora su organska i neorganska prašina.000. a potencijalnu opasnost predstavlja i radioaktivno gorivo iz nuklearnih elektrana (visoko koncentrovani radioaktivni otpad) koje je već bio u upotrebi. a najviše kameni ugalj 8-10%.000 Nm³ dimnog gasa na sat (pri radu punim kapacitetom) koji se emituje u atmosferu. kao i 14. ugljenmonoksid.

Termoelektranane najveći zagađivači vazduha prilikom transformacije energije goriva Veliki procenat svetske energije još uvek se dobija iz ekološki neprihvatljivih izvora energije. normalnim sagorevanjem tog goriva nastaje ugljen-dioksid (CO2) koji je staklenički plin. Kako je osnova fosilnih goriva ugljenik.kisele kiše koje deluju izuzetno štetno na čitave ekosisteme. Kod sagorevanje nekih izvora energije nastaju i sitne čestice minerala koje kasnije stvaraju pepeo. ukusa ili mirisa.Slika 3. pogotovo fosilnih goriva koja su i dalje dominantni. Jedan deo tih čestica diže se u atmosferu nošen vrtlogom dima i te čestice su takođe vrlo opasne za zdravlje. Ti plinovi kasnije u dodiru sa vodenom parom u oblacima formiraju kapljice koje padaju na zemlju . Moderni stil života podrazumeva sve veću upotrebu energije u svrhu postizanja sve većeg komfora. a u budućnosti će ta goriva zameniti čistim izvorima energije u obliku obnovljivih izvora energije ili nuklearne energije. a koncentracija od samo 0. uzrokuje globalno zagrevanje. Još opasniji je plin koji se oslobađa prilikom nepotpunog sagorevanja goriva (CO).6% izaziva kod ljudi smrt nakon 15 minuta disanja. kao što je poznato. Ugljendioksid. Slika 4. . Trenutno se većina energetskih potreba čovečanstva namiruje upotrebom vrlo štetnih fosilnih goriva. pa se prilikom sagorevanja otpuštaju još neki štetni plinovi poput sumpor-dioksida ili čestica. Ugljen-monoksid je izuzetno otrovan plin bez boje. Trenutno niti jedno fosilno gorivo nije sasvim pročišćeno.

zemljišta. Kada ovi oksidi dospeju u atmosferu. Ekološki zakoni takođe obavezuju instaliranje sistema za prečišćavanje zagađujućih supstanci i gasova. . kao što su filteri koji se montiraju na dimnjacima termoelektrana i gradskih toplana. ulaze u ciklus kruženja vode i mogu da uzrokuju štetne posledice po biološki kvalitet šuma. Slika 5. Rafinerija nafte u Ričmondu. neki od ovih propisa nalažu uklanjanje svih jedinjenja koja se nalaze u uglju a sadrže sumpor. kao što su raskopavanje zemljišta i izlivanja nafte. Kalifornija. Ove pojave su dve najozbiljnije ekološke posledice vezane za globalno sagorevanje fosilnih goriva. uklanjanje sumpora mora da se izvrši pre procesa sagorevanja uglja – ova zakonska obaveza je doprinela značajnom smanjenju nivoa prisustva sumporne kiseline u atmosferi. hemijski reaguju sa vodenom parom i stvaraju sumpornu. jezera i vodenih tokova.6. Kada sagorevaju fosilna goriva. azot i vodonik koji sa kiseonikom stvaraju jedinjenja poznata kao oksidi. Drugi ekološki problemi. Kondenzovana atmosferska vodena isparenja sa ovakvim kiselim sadržajem. takođe su tesno povezani za eksploatacijom i transportovanjem fosilnih goriva. SAD Ovaj ekološki problem je pokrenuo usvajanje velikog broja pravnih akata i rezolucija na međunarodnom i nacionalnom nivou koje regulišu pitanje zagađenja vazduha upotrebom fosilnih goriva. oni zadržavaju isparenja sumpor-dioksida i druga štetna jedinjenja pre nego što dospeju u atmosferu. azotnu i karbonsku kiselinu. uobičajeno nazvana kisele kiše. oslobađaju se sumpor. Ekološke posledice nastale primenom fosilnih goriva Obično kada se postavi pitanje na koje to sve načine fosilna goriva stvaraju ekološke probleme. prvo se pomisli na kisele kiše i globalno zagrevanje. Na primer.

Još jedan ekološki problem vezan za eksploataciju uglja javlja se prilikom izlaganja sveže raskopanog sloja uglja atmosferskom vazduhu. U prošlosti. Ekološki problemi vezani za fosilna goriva nastaju i probijanjem naftnih bušotina i crpljenjem tečnosti iz njih. Curenja nafte. Ovo dramatično uvećanje prisustva ugljen-dioksida u vazduhu je formiralo naučne pretpostavke koje predviđaju da će posledice globalnog zagrevanja biti poremećene zakonitosti odvijanja vremenskih pojava i topljenje leda na polarnim kapama. među kojima su: (1) kupovina “prava na zagađivanje” od kompanija koje emituju CO2 u količinama ispod dozvoljene kvote. Zanimljiva je ideja nekih ekologa o formiranju veštačkih močvara koje bi neutralisale kiseli vodeni rastvor u rudničkoj drenaži. veku je međutim dovela do uvećanih emisija zagađenja usled primene fosilnih goriva. Plaćanje ovog prava bi trebalo da bude vršeno u nekoliko ugovorenih formi. čime se te emisije bitno smanjuju. a time se krajnje kvari prirodni pejzaž. dospe u površinske ili podzemne vode. Jedan od predloga međudržavne saradnje po ovom pitanju je sadržan u Kjoto Protokolu a predviđa da kompanije moraju da plate pravo na emitovanje ugljen-dioksida preko utvrđenje kvote. U skladu sa postojećim ekološkim propisima uvodi se obaveza uklanjanja sumporne kiseline iz rudničke drenaže pre nego što dospe u vodene tokove. nastaju teške posledice po kvalitet vode i akvatični živi svet. mogu biti štetna po prirodna staništa i živi svet u njima. Ugljen-dioksid (CO2) je glavni nusproizvod sagorevanja fosilnih goriva. . Danas je i ovaj problem regulisan ekološkim propisima koji određuju da se emisije koje sadrže pepeo takođe moraju prečistiti pre nego što dospeju u atmosferu. Dok sa jedne strane sagorevanje nafte i prirodnog gasa proizvodi znatno manje pepela u odnosu na sagorevanje uglja. Ova mešavina sadrži brojne nečistoće tako da mora ili da bude ubrizgana nazad u dublje slojeve ili prečišćena radi bezbednog površinskog odlaganja. Jedinjenja sa sadržajem sumpora koja se nalaze u uglju oksidiraju u prisustvu vode i formiraju sumpornu kiselinu. tako da ekološki propisi nalažu da se zatvoreni površinski rudnički kopovi zatrpaju i vrate u prethodno stanje. čineći ovu planetu pogodnom za život.[3] Površinski rudnički kopovi primenjuju gigantske bagere sa ogromnim kašikama kojima se uklanjaju zemlja i kameni slojevi ispod kojih se nalazi ugalj. naročito ukoliko se radi o velikim količinama. Iako je veoma teško direktno povezati uočene globalne promene temperature sa sagorevanjem fosilnih goriva. Sirova nafta pored toga treba da bude transportovana na velika rastojanja tankerima ili naftovodima da bi došla u rafineriju na dalju preradu. zagađenje vazduha nesagorelim česticama koje stvaraju automobili može sa druge strane postati velika glavobolja nadležnih u gradovima u kojima je velika koncentracija vozila sa benzinskim ili dizel motorima. Gasovi koji spadaju u ovu grupu apsorbuju solarnu energiju emitovanu sa površine Zemlje i zadržavaju toplotu. Ubrzana industrijalizacija u 19. neke zemlje su već sada krenule u saradnju po pitanju smanjenja emisija CO2 nastalih masovnom primenom fosilnih goriva. termoelektrane na ugalj su u vazduh izbacivale ogromne količine pepela. Transport sirove nafte na žalost često uzrokuje i neželjena curenja usled kvara na cevovodima ili udesa tankera. jer pored sirove nafte koja se izvlači iz dubokih podzemnih rezervoara često se nalazi i morska voda. Nove tehnologije su donele i nove načine manipulacije zemljom. i 20. time povećavajući sadržaj CO2 u atmosferi za oko 28 procenata. Kada ovaj rastvor sumporne kiseline.Sagorevanje fosilnih goriva stvara nesagorele čestice goriva i pepeo. (2) otkup i zaštita šuma koje apsorbuju CO2. i (3) plaćanje troškova unapređenja postrojenja koja emituju CO2 u manje razvijenim zemljama. a naučnici ga još nazivaju i “gasom staklene bašte”. poznat i kao kisela rudnička drenaža.

kada industrija ne radi ili radi sa smanjenim kapacitetom udeo uticaja na zdravlje zagađenog vazguha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je najznačajnije. prizemnog ozona i otrovnih gasova u vazduhu gradova koji su razlog nastanka slobodnih radikala u krvi čoveka. Sada. Ovi poslednji prouzrokuju mnoga oboljenja u telu čoveka.). Treba imati u vidu da u ukupnom zagađenju atmosfere ono je moglo imati svoj doprinos oko jedne trećine. ZAGAĐENJA VAZDUHA GASOVIMA IZ MOTORNIH VOZILA Automobil u gradovima stvara dva ekološka problema: zagađuje vazduh svojim izduvnim gasovima i pravi buku (slika 6. ali ono malo privlači pažnju.7. a kada se to pitanje pokretalo u vezi sa incijativama za smanjenje zagađenosti vazduha u gradovima zvučalo je neozbiljno i zabašuravajuće u odnosu na probleme zagađenja vazduha iz dimnjaka topionice u Boru i fabrike kristala u Zaječaru. Slika 6. oni su razlog nastanka tzv. Saobraćaj u gradu . Ni u vreme razvijenog industrijskog kompleksa na području Timočke krajine tome pitanju nije poklanjana velika pažnja. ali se tome ne pridaje skoro nikakav značaj. Pre nekoliko godina. veliki broj smrtnih slučajeva u vreme jakih vrućina u Francuskoj povezuje se sa zagađenjem vazduha i velikom koncentracijom izduvnih gasovia iz automobila u vazduhu gradova. Dejstvo zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila pojačavaće se tokom jeseni i zime u vreme tišina i maglovitih dana. Štete po zdravlje zbog zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je neosporno. Kada je reč o izduvnim gasovima iz automobilskih motora. a deluju i na disajne organe i kožu.

Na drugoj strani istaživanja sprovedena u Zapadnoj Evropi govore da bi se veliki broj preranih smrti mogao smanjiti smanjenjem zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila . sukobu sa ekonomskim interesima koji su u vezi sa saobraćajem motornih vozila. .1. u Evropi posebno prate količinu mikročestica (od 2. smanjili su olovo. To je ugljen monoksid. 7. astme) i sve procjene sve jasnije ukazuju da je jedan od glavnih uzročnika . U to vreme svi se u grad kreću pešačeći ili voze bicikl.5 µ i manje) za koje smatraju da se dobrim dijelom izdvajaju iz dizel goriva. Imajući to u vidu. Zbog toga je Francuski ministar zdravlja rekao da automobil oštećuje zdravlje ljudi isto koliko i cigareta zdravlje pušača. Eto. drveta.policiklični aromatični ugljovodonici. 7. još jednog upozorenja sa Interneta koje bi trebalo uzeti u obzir kada se bavimo ekologijom i ljudskim zdravljem. koji nastaju iz nepotpunog sagorijevanja dizel motora. i dalje se bilježi visok stepen respiratornog morbiditeta (bolesti respiratornog trakta. Gas nastaje sagorevanjem raznih vrsta goriva. Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja U pogledu materija koje se ispuštaju iz motora sa unutrašnjim sagorjevanjem. U poslednjih desetak godina. prema kojoj mi sve više upiremo pogled organizuju manifestacije javne prirode koje zovu "U gradu bez svog automobila". prije svih benzo(a)piren (BaP). ulja. Bez obzira što su u visokorazvijenim zemljama uspjeli da uklone olovo iz benzina i da industrije dovedu do tehnološki čistih procesa. a nekoliko hiljada se hospitalizuje. toksični metali. Ima maštara koji sanjaju da bi nekako iz gradova odstranili motorna vozila. U gradovima većim od 50 000 stanovnika ona je ozbiljan razlog oštećenja zdravlja građana i pogoršanja kvaliteta života. npr. Ugljen monoksid Svake godine stotine ljudi u svetu umre od posledica trovanja ovim prostim gasom. olovo .na pola. Ali.1. parafina. u Zapadnoj Evropi. Evropski gradovi su značajno smanjili prisustvo sumpor dioksida (SiO2). Slična je situacija i sa bukom koju stvaraju automobili koja pogoršava zdravlje i remeti kvalitet života građana. ali je to u ozbiljnom. Za početak.saobraćaj. uopšte nemaju čađ. najprisutniji su: • • • • • ugljen monoksid benzen azot dioksid formaldehid. Buka u gradovima prouzrokovana automobilima ima učešće od oko 80% u ukupnoj buci koja se u gradu stvara. ograničavaju brzine motornih vozila na 30 km/h u gradovima i stvaraju pojedine zone u gradu u kojima se saobraćaj motornih vozila zabranjuje. imaju problem prizemnog ozona koji se javlja od smješe izduvnih gasova (ugljovodonici) pod uticajem sunčevog zračenja.1. To se može uraditi i u našem gradu.

za hemoglobin će se vezivati ugljen monoksid. Ugljen monoksid se može detektovati pomoću posebnih detektora. mnogo veća. iako se očigledni simptomi mogu videti tek pri 70ppm. Najvažnija supstanca za prenos kiseonika je hemoglobin. grejačima. koji u sebi sadrži gvožđe povezano u hemiske grupe. ako je iz nekog razloga priliv vazduha smanjen.Ugljen monoksid (CO) je gas bez boje. ipak. Zašto je ugljen monoksid toliko opasan? Kada dišemo. CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O (1) Međutim. metaloprotein. stari ljudi. To je osnovni razlog zbog kog je veoma opasan . trudnice. on drugim ćelijama predaje kiseonik. u neispravnim šproteima na gas (ili drva). čak i dok je koncentracija kiseonika mnogo. Uticaji na zdravlje Po zakonu.ničim ne odaje svoje prisustvo. Problem je i u prepoznavanju simptoma jer oni su ponekad slični simptomima obične prehlade. uz dovoljno vazduha. ili pri sagorevanju ugljovodonika (ili druge organske supstance) u prostoriji sa lošom ventilacijom. Fe+2 oksidacionom stanju. To mojemo predstaviti i simbolički: Hb + 4O2 Hb(O2)4 (3) Hemoglobin za koji je vezan kiseonik i koji sadrži Fe+3 stanju jeste oksihemoglobin. kiseonik ulazi u pluća. nesvesticu. Ugljen monoksid je toksičan jer ometa taj proces. Ovo omogućava da svaka hem grupa (u proteinu ih ima 4) veže za sebe po jedan molekul kiseonika. nastaju ugljen dioksid i voda. Taj proces se može simbolički prikazati: . On stvara karboksihemoglobin. Kiseonik se vezuje u plućima. Takođe je prisutan u duvanskom dimu. pa čak i smrt. 2CH4 + 3O2 2CO + 4H2O (2) U takvim reakcijama se. sličnih hemoglobinu (imaju hemisku grupu) koji prenose kiseonik unutar same ćelije. stvara smeša gasova (ugljen dioksid i ugljen monoksid). mirisa i ukusa. deca) su osetljivije i već pri nižim koncentracijama pokazuju znake trovanja. Stvaranje Kada ugljovodonična goriva sagorevaju. Putujući po telu. Koncentracije preko 150-200ppm prouzrokuju disorijentaciju. a oslobađa se u ćelijama te je ceo proces povratan. Stvara se u motorima automobila. Neke grupe ljudi (sa anemijom. dakle može biti i dalje oksidovano do Fe+3. požarima. CO se za hemoglobin vezuje 200 puta bolje! Dakle. On je izrazito crvene boje. koncentracija CO ne bi smela da bude veća od deset molekula na milion molekula vazduha (10ppm). Prenosi se pomoću crvenih krvnih zrnaca do svih delova tela. umesto ugljen dioksida nastaje ugljen monoksid. To se vrši pomoću još nekoliko proteina.

Problem je još veći kod nerođenih beba.1. Dobija se pri suvoj destilaciji uglja u koksarima. pri čemu se granica dopustive izloženosti nalazi između 0.92 miliona tona. Azot dioksid Emitovane kisele supstance kao što je azot dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadržati i do nekoliko dana i za to vreme preći razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara. razdraženje kože i ozbiljne alergijske reakcije. ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja površinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pH i povećanu koncentraciju metala.menja preostale tri hem grupe na koje se može vezati kiseonik. Efekti acidifikacije odražavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povećanje pH i povećanje toksičnih metala u vodi. Upotrebljava se u hemijskoj industriji kao rastvarač. molekulske formule C6H6.885 g/cm³. sredstvo za ekstrakciju i kao sirovina za druge proizvode. Benzen Benzen (trivijalni naziv: benzol).5 °C. 7. Znatne količine se proizvode i sintetički. Primarni polutanti NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na površinu zemlje i površinskih voda (kisele kiše) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine.2.1. Olovo (uticaj olovnog benzina na zdravlje ljudi) . sluznice i disajne puteve.1.[4] 7. Formaldehid se smatra kancerogenim.3. kiseoniku ostaje daleko manje mesta da se veže. CO vezivanjem čini mnogo gore . tačka topljenja 5. No. katalitičkim krekovanjem alifatičnih i naftenskih ugljovodonika. je najjednostavniji aromatični ugljovodonik.1.Hb + CO HbCO (4) Pošto se CO vezuje mnogo jače za hemoglobin. kašalj. godine proizvedeno 8. 7. tačka ključanja 80. 7. ali se on ne može otpustiti u ćelije. Gori svetlim i jako čađavim plamenom. Formaldehid nadražuje oči. te doze koje nisu otrovne za majku mogu biti opasne. Otrovan je i kancerogen i u tečnom i u gasovitom stanju. To je bezbojna tečnost karakterističnog mirisa i male viskoznosti.2 i1. Formaldehid Izaziva razdraženje očiju.2°С. čiji hemoglobin još lakše vezuje CO. kijavicu. biljke su osetljive na povećanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljištu. Osnovno jedinjenje velike grupe organskih aromatičnih jedinjenja arena. Na ovaj način prestaje sa radom sistem za transport kiseonika. na području nekadašnje Jugoslavije u Lukavcu i Zenici. gde se preobrazuju u azotnu kiselinu. U svetu je 1975.5.4.0 ppm (Parts per milion). gustina 0.

 efekti na krvni pritisak.6. Generalno mogu nastati sledeći toksični efekti olova na zdravlje posle duže ekspozicije manjim dozama:  hematološki efekti.1 ng/m3. Toksične efekte izaziva samo olovo u cirkulaciji koje je u jonskom stanju. Neizlučena frakcija absorbovanog olova distribuira se u: krv.1. Stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije su izračunali jedinicu rizika za ovu materiju: ako je B(a)P prisutan u vazduhu više od 1 µg.  efekti na reprodukciju i rast.Sagorevanje alkilovanih aditiva u gorivima za automobile predstavlja jedan od osnovnih i najvećih izvora emisije olova u atmosferu – 80-90% prisutnog olova u vazduhu potiče iz sagorevanja olovnog benzina. U našim gradovima se beleži stalno povećanje B(a)P-a.95% olova u krvi vezano je za eritrocite.  efekti na bubrege. svaki dan u toku godine. dok je deponovano olovo neškodljivo ili u nekim stanjima dolazi do njegove redistribucije.5 do 3 µg/m 3 (srednje godišnje vrednosti) u većini evropskih gradova. vezujući SH grupe njihovih proteina ili zamenjujući njihove esencijalne metalne jone.  neurološki efekti. Reč je o kancerogenoj materiji koja se izdvaja iz izduvnih gasova automobila i koja ne bi smela da se nađe u vazduhu u koncentraciji većoj od 0. Absorbcija kroz respiratorni sistem uslovljena je veličinom čestica i stopom (ventilacija) udisanja. meka tkiva i mineralizovana tkiva (kosti i zube). U . on prilično prelazi dozvoljenu granicu i na pojedinim mestima dostiže i do 1 µg. Toksični efekti olova mogu biti objašnjeni interferencijom sa različitim sistemima enzima. Biološki poluživot olova u krvi kreće se od 20-40 dana. Oko 95% od opterećenja olovom kod odraslih lokalizuje se u kostima. Svojim mehanizmom delovanja skoro svi organi ili sistemi organa mogu biti potencijalna ciljna mesta delovanja olova i širok raspon bioloških efekata olova je dokumentovan.  mutageni i kancerogeni efekti (kod eksperimentalnih životinja). U vazduhu olovo se nalazi dispergovano u formi finih partikula (čestica) sa medijanom masenog prečnika manje od 1 mikrona Veći deo olova prisutnog u vazduhu je u formi čestica submikronske veličine – što govori da 30-50% ovih udahnutih čestica se zadržava u respiratornom sistemu. Za odrasle stopa zadržavanja partikula iz vazduha iznosi od 20-60%.5 µg/m3. Veće čestice od 5 do 10 mikrona deponuju se različitom efikasnošću. Kod dece oko 70%. Prosečne koncentracije olova u vazduhu su obično ispod 0. 7.  endokrini efekti. za 70 godina ljudskog života postoji mogućnost da na 100.000 stanovnika 9 oboli od raka pluća. Čestice veličine od 1-3 mikrona se deponuju u plućima. Tipične koncentracije olova u mnogim evropskim gradovima kreću se od 0. uglavnom u gornjim respiratornim putevima i sa nepotpunom apsorbcijom. Benzo(a)piren Glavni predstavnik policikličnih aromatičnih ugljovodonika je benzo(a)piren (BaP). Više koncentracije olova u vazduhu spoljne sredine registrovane su u urbanim sredinama sa visokom gustinom saobraćaja i kreću se od 0.15-0. iako je duži poluživot zabeležen kod radnika u industriji olova.15 µg/m3 u ruralnim područjima.

Iako postoje podaci o naporima da se ograniči ljudska aktivnost koja narušava kvalitet vazduha još iz šesnaestog veka. Održivi razvoj i smernice koje postavljaju dokumenti doneti od strane Ujednjenih nacija i drugih organizacija jesu put koji treba da sledimo kako bismo danas živeli bolje i svojim potomcima ostavili planetu onakvu kakva je nama predata.jesenjim i zimskim periodima njegovo prisustvo je veće. na srecu. Od prvog Zakona o čistom vazduhu koji je donet u Velikoj Britaniji 1956. ZAKLJUČAK Vazduh je neopipljiv. godine do danas dogodile su se velike promene u pogledu svesti ljudi o važnosti zaštite životne sredine. i vecina čovečanstva ne razmišlja o njegovoj važnosti ́ dok ga udiše. Ovo je bitno počelo da menja hemijski sastav ozonskog omotača planete. Uz dovoljno pažnje i truda možemo pronaci način da podižemo kvalitet ́ života bez narušavanja planete. Društveni razvoj i tehnologija. jer B(a)P nastaje i kao produkt nepotpunog sagorijevanja fosilnih gorivо. ozbiljni napori na ovom polju su učinjeni tek šezdesetih godina prošlog veka. . Razvojem društva i tehnologije. on je potreban za postojanje i funkcionisanje svog živog sveta na planeti Zemlji. ne služe samo proizvodnji i emisiji ́ zagađivača. Nauka konstantno napreduje i sa novim saznanjima o prirodi i procesima koji se dešavaju u njoj možemo pronaci način da opet budemo deo ́ priode. 8. Promene u atmosferi nisu primecivane dok nisu počela da se dešavaju ́ katastrofalna zagađenja koja odnose ljudske živote. čovek je počeo da se bavi proizvodnim delatnostima koje za posledicu imaju emisiju zagađivača u atmosferu. i uništavaju floru i faunu. i od tada čovečanstvo postaje svesno potrebe da sačuva vazduh koji diše. međutim.

. Petrović: Zagađenje životne sredine i zdravlje čoveka – Ekotoksikologija. Krnjetin. Dušan B. 2002. 2008. Folić. Đurić i Ljubomir J. Bajagić. Kristoforović-Ilić. Novi Sad. Skripta: „Vazduh“. Božović T. Visoka tehnička škola. Beograd: Elit. Novi Sad. Oderknđev.“Tehnološki procesi i životna sredina“fakultet zaštite na radu. 1996. Radovanović. Jevtić. Mara Đukanović: Ekološki izazov. Velarta. Anđelković B. Niš. 1991 . Krstić I.LITERATURA • • • • • Petrović-Gegić A. Beograd. 1998.. „Komunalna higijena“ Prometej.