Univerzitet u Beogradu Tehnički fakultet u Boru

Seminarski rad

Тema: Izvori zagađenja vazduha vezani za
transformaciju energije goriva

Predmet: Zagađenje i zaštita vazduha

Profesor: Student : Prof.Dr. Snežana Šerbula Mrđenović 281/08

Nataša

.... Benzen...........................................................1.............16 7.11 7.............................................................16 7........................... Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja....2.. PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA.......3................1........................ VEŠTAČKI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA....................................14 Stvaranje..........9 6..................... ATMOSFERA...........................................................................1...........................................................................................................................................................................1.................... januar 2012...................................................................16 7.......................................................................................................................15 Zašto je ugljen monoksid toliko opasan?................... ZAGAĐENJA VAZDUHA GASOVIMA IZ MOTORNIH VOZILA................................................................ Sastav vazduha........................1.8 4...........................2.............................................19 ......................................................................... Ugljen monoksid........................................ Formaldehid..............2.......................16 7................................. Benzo(a)piren ..........5.....6.4......................4 2.... Olovo (uticaj olovnog benzina na zdravlje ljudi)..Bor.......................................................................... Azot dioksid................................................................................................................14 7..............................15 Uticaji na zdravlje.......................13 7..........17 8............................................................................................8 4............................................................ Funkcije atmosfere......... God SADRŽAJ SADRŽAJ......................................8 5...........18 LITERATURA.............1.............................................................................1.............1............................................................................15 7..5 ZAGAĐENJE VAZDUHA...............................................2 UVOD.................................................................. EKOLOŠKE POSLEDICE NASTALE PRIMENOM FOSILNIH GORIVA............................................................................... TRANSFORMACIJA ENERGIJE GORIVA КАО AEROZAGAĐIVAČ.........................6 4........................................................................ IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA....5 2.1... ZAKLJUČAK...........................................1.................................................................................................................3 2........................................

gvozdeno. Zagađenost vazduha se posmatra sa tri aspekta: zaštite zdravlja ljudi. bilo je rudarstvo. Tokom odvijanja tehnoloških procesa u fabrikama. U znatnom porastu je koncentracija zagađujućih materija koje potiču od izduvnih gasova motornih vozila. vodonika. pored lova i zemljoradnje. štetne materije zagađuju radnu sredinu a zbog zastarele tehnologije prečišćavanja i neodržavanja postojećih sistema oslobođene materije vrlo lako dospevaju u životnu sredinu. ugljen dioksida. Zagađenje vazduha se sastoji od supstanci koje su prisutne u atmosferi u dovoljno velikim količinama. sa tehnološki tretiranih poljoprivrednih površina i dr. Čak su i pojedina razdoblja ( kameno. 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova. motornih vozila. koje štetno utiču na čovekov život. Vazduh je temelj života i opstanka ljudi i čitavog ekosistema. bronzano doba) dobile nazive u zavisnosti od vrste materijala za oruđa i oružja za koje su sirovine izvađene iz unutrašnjosti Zemlje. Zagađeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. Ovi aspekt služe i za postavljanje normativa koji pokazuju koliko i koje su štetne materije dozvoljene u vazduhu. . a sastoji se približno od 4/5 azota. zaštite eko sistema i zaštite materijalnih dobara. Zagađivači vazduha su različiti i oni stižu u atmosferu kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja (pre svega fosilnih goriva) iz industrijskih i komunalnih postrojenja. I sada se mogu naći tragovi tih početaka rudarskih zahvata u prvobitnoj zajednici. individualnih ložišta.UVOD Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. elektrana. Jedna od prvih ljudskih delatnosti. Zagađenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagađivača. a isto tako i život biljaka i životinja. Vazduh je smeša gasova koja čini atmosferu. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. vodene pare i raznih nečistoća. ozona. Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagađujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagađenja kopna i vode.

ATMOSFERA Atmosfera se sastoji iz više slojeva. Troposfera je najniži sloj atmosfere i proteže se do visine od 10 – 15 km. Ako za vreme emisije zagađivača nisu prisutna turbulentna kretanja u ovom sloju. temperaturnih inverzija). Termosfera se prostire iznad mezosfere do visine od 640 km i temperatura se povećava sa visinom. Posebno je značajan tzv. U tom sloju osećaju se uticaji vremena i klime i u njemu se zagađivači vazduha najvećim delom emituju i rasprostiru. gde prelazi u svemir. Stratosfera dopire do 50 km visine do stratopauze. “mešajući sloj” atmosfere. Zagađujuće supstance koje se oslobađaju u ovaj sloj. potom i u više slojeve troposfere. koji štiti Zemlju od UV zračenja Sunca i nalazi se na visini od 10-50 km i njegov značaj je suštinski za očuvanje života na Zemlji. Granice između pojedinih slojeva atmosfere nazivaju se tropopauza. stratopauza. Slika 1. Mezosfera se prostire iznad stratosfere do visine od oko 80 km. čije rasprostranjenje zavisi od meteoroloških uslova i kreće se od nekoliko stotina do oko 2. a temperatura površine Zemlje niža od temperature vazduha iznad nje (pojava tzv. To se događa kada je brzina vetra mala.000 visine. i temperatura pada sa visinom. mezopauza.2. Egzosfera se prostire iznad termosfere do visine od oko 1000 km. termopauza i egzobaza. Prosečna temperatura atmosfere na površini Zemlje je 14°C. brzo se rasprostiru (za nekoliko sati) u širokom vazdušnom prostoru. Praktično je odvojena od uticaja vremena i klime. Vertikalni prenos između ovog i prethodnog sloja veoma je spor. Čista životna sredina . zagađivači se ravnomerno nakupljaju u maloj zapremini vazduha sa veoma visokom koncentracijom. U stratosferi se nalazi ozonski sloj.

Sastav vazduha Atmosfera je gasoviti omotač smese gasova oko Zemljine kugle.2. Neki mikroorganizmi i biljke vezuju azot iz vazduha. 2. vodene pare i 3. U tragovima nalazimo ozon. Inertan je i ne igra direktno neku ulogu u biohemijskim procesima. sumpordioksid i čestice aerosola. u koje spada i čovek. 0. Aminokiseline). helijum.04% ugljendioksida. On se sastoji od: 1. veoma sićušnih čvrstih čestica.za disanje. u njegovom sastavu se nalaze: • azot (N2) – bezbojni gas slabo rastvorljiv u vodi. • ugljendioksid (CO2) – javlja se kao produkt disanja biljaka. Zahvaljujući psisustvu kiseonika pri sagorevanju.1). On omogućava život viših organizama. Ova mešavina gasova štiti živi svet na Zemlji apsorbovanjem ultravioletnog zračenja i smanjivanjem temperaturnih ekstrema između dana i noći. Igra značajnu ulogu u biohemijskim porocesima. koji ga i danas obnavljaju.000 km u visinu. azotni dioksid.za fotosintezu i azot – za sintezu biljnih belančevina. velike količine kiseonika vezane su u Zemljinoj kori u obliku oksida.1. Pomoću kiseonika iz vazduha moguć je proces sagorevanja. pa ulazi u sastav proteina.04%: neon. metan. Prilikom apsorpcije i rastvaranja u . sekundarne (toplotne. Proizvodna funkcija vazduha zasnovana je na kiseoniku. Gasoviti sastojci – čist vazduh sadrži mnogobrojne sastojke. kripton. koji omogućava sagorevanje i proizvodnju energije neophodne za opstanak savremene civilizacije. sagorevanjem fosilnih goriva) i tercijarne (električne). argona (0. Na ostale gasove otpada 0. masti i ugljovodonika. ksenon. životinja i ljudi kao i sagorevanjem i raspadom organskog materijala. amonijak. Ova smesa gasova sastoji se od azota (78%. vodonik. kiseonika (21%).9%) i promenljivih količina vodene pare . Najvažnije komponente vazduha koje su neophodne za život na Zemlji su: kiseonik .2. pa tako ulazi u strukturu mnogih organskih molekula (npr. gasovitih sastojaka 2. • kiseonik (O2) – je najvažniji sastojak vazduha. Funkcije atmosfere Osnovne funkcije vazduha na Zemlji su biološka (primarna) i proizvodna (sekundarna). koja sve razređenija dopire i do 3. Stvarao se procesom fotosinteze biljaka na kopnu i fitoplanktona u moru. što znači da se kiseonik troši prilikom svih aktivnosti u kojima je potrebno sagorevanje. već u obliku raznih važnih jedinjenja. ali u najvećim količinama. omogućena je proizvodnja energije. Vazduh se sastoji ima bezbroj primesa – komponenti. ugljendioksid .

Čvrste čestice nastaju od raznih ljudskih aktivnosti.) koje označava uglavnom prisustvo više zagađivača u atmosferi. zatim.. a koje svojim količinama i trajanjem deluje nepovoljno na ljude. Količina ovog gasa u vodama mora i okeana nadmašuje 60 puta njegovu količinu u vazduhu. (slika 2. Apsorbuje infracrveno zračenje i bar 50% učestvuje u efektu staklene bašte.. to je odnos između postojeće količine vodene pare u vazduhu i maksimalne količine (do 100%) koju bi vazduh. Vodena para je stalno prisutna u vazduhu. šumski požari. zemljotresi. kripton. pa i mikroorganizama. kao i nekih prirodnih pojava. vegetaciju i opšta dobra. danas postaje veoma aktuelan problem u mnogim gradovima. Aerozagadjenje Emisije se mogu podeliti na dve grupe. kao što su: erupcije vulkana. opremu. materijale. peščane oluje i drugo. argon. Slika 2. zgrade i objekte. . • ostatak od 0. stanje biljaka i ekosistema. Za ljudski organizam je najpovoljnija vlažnost od 50% pri temperaturi 18 – 20°C. Relativna vlažnost predstavlja stepen zasićenosti vazduha vodenom parom. ima i nešto sitnijih čestica svemirske prašine. Pod pojmom zagađenja vazduha podrazumeva se ispuštanje u atmosferu (emisija) bilo kakvih materija u količinama koje izazivaju neželjeni uticaj na čovekovo zdravlje.94% čine ratni dugi suvi gasovi. helijum. ZAGAĐENJE VAZDUHA Aerozagađenje.vodi reaguje dajući ugljenu kiselinu. ksenon. pri određenim uslovima mogao da primi. životinje.

sumpor dioksid (SO2). U smislu ovog rada najznačajnije zagađujuće materije su čvrste čestice. Emisija antropogenog porekla je posledica procesa kojim se nastoji unaprediti čovekova životna sredina. selena teški metali. Azotni oksidi nastaju oksidacijom azota iz vazduha i azota iz goriva. Stepen vezivanja sumpora za pepeo zavisi od sadržaja alkalnih komponenti u pepelu i od temperature u ložištu. a njegova dimenzija sledi iz gornje definicije emisije. vanadijuma. a usled pernošenja polutenata imju značajni uicaj i na regionalne i globalne prilike. Čađ. Sumporni oksidi nastaju oksidacijom sumpora iz goriva pri njegovom sagorevanju. Ukoliko se emisija određuje merenjem. azotni oksidi (NOx) i ugljen-monoksid (CO2). nedostatak vazduha. Kada se govori o čvrstim česticama mora se imati na umu da su one obično formirane tako da na svojoj površini imaju slojeve metala olova. odnosno reprezentativne. fluoridi. teški metali iz procesa proizvodnje i sagorevanja. topografija i meteorološki uslovi). ali se prate samo one najznačajnije. tečne ili gasovite. Srbija i Bugarska. posebno na lokalne uslove. Čvrste čestice su leteći koks (nesagorjeli ugalj) i leteći pepeo koji bivaju dimnim gasovima izneseni iz ložišta. tada se ona definiše proizvodom mase ili zapremine izlazećih gasova i masene ili zapreminske koncentracije zagađujućih materijala. nesagorjeli ugljovodonici i ugljen monoksid su produkti nepotpunog sagorevanja goriva u ložištu (nedostatak prostora za sagorevanje. Ima ih više hiljada. a deo odlazi u atmosferu u obliku SO2. masi sirovina koje prouzrokuju emisiju. Dеo sumpora se vezuje za pepeo i šljaku. ugljovodonici. hlor. naglo hlađenje plamena itd). Emisija zagađujućih materija srazmerna je masi goriva. U urbanim i industrijskim područjima kvalitet vazduha u najvećoj meri zavisi od smese zagađujućih materija koje se formiraju pod određenim uslovima (vrsta i količina emisije.[1] .Ova srazmernost se naziva koeficijent emisije. Veliki je broj izvora polutanata koji svojom emisijom direktno utiču na kvalitet vazduha pogoršavajući taj kvalitet u manjoj ili večoj meri. cinka. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je izjavila da su najugroženije zemlje sa najvećim emisijama SO2 po osobi . Specifične zagađujuće materije.Bosna i Hercegovina. odnosno masi proizvoda pri čijoj je proizvodnji došlo do emisije. pa su za urbane sredine usvojeni pojmovi "zimski smog" i "letnji smog".Prirodne emisije: • Truljenje i slični procesi • Eolska erozija • Šumski požari • Vulkanske erupcije • Disanje životinja i fotosinteza Emisije antropogenog porekla: • Emisije usled tehnoloških procesa • Emisije zbog transformacije energije Izvori antropogenog porekla imaju veliki uticaj na kvalitet vazduha. su u velikoj meri rasprostranjeni u industrijskim oblastima. Zagađujuće materije koje se emituju mogu biti čvrste.

teški metali.Veštački (antropogeni). ozon koji je nastao prilikom varničenja. toplane) i kućna ložišta na fosilna goriva (ugalj. nafta. njeno široko prostranstvo. izvori zagađenja vazduha nastali: •sagorevanjem goriva. dejstvo njenih vulkana. elektrane (termo i nuklearne) i dr. mora.Prirodni i 2. u životnoj sredini pokreću čitav niz lančanih reakcija i zbog toga njihovo prisustvo u njoj ne može ostati ne zapaženo. raznovrsne industrijske operacije. hemijska industrija. Pod izvorom zagađenja vazduha podrazumevaju se procesi koji pod unutrašnjim ili spoljašnjim uticajem odaju (emituju) nečistoće u atmosferu. Dakle. PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA U prirodne izvore zagađenja ubrajamo samo prirodu tj. nafta i njeni derivati i dr. Najveća emisija sumpora je iz okeana a zatim iz biogenih procesa. proizvodnja energije iz fosilnih goriva za rad. Izvori zagađujućih materija u vazduhu naselja (komunalnoj sredini) su: • • • • Mogu 1.1. razna sagorevanja.2. 2. •komunalnim radom 4. se podeliti na : stacionarne mobilne izvore Stacionarni izvori ili tačkaste izvore zagađujućih materija Stacionarni izvori zagađujućih materija su industrijska (elektrane. drumski saobraćaj. erozije. •proizvodnjom oružja. okeana. prirodna radioaktivnost. •poljoprivrede. VEŠTAČKI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA U veštačke izvore zagađenja vazduha spadaju procesi vađenja i obrade mineralnih sirovina. •radom industrije. magla. šuma i šumskih požara. IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA Zagađujuće supstance. Razlika između prirodnih i izvora stvorenih od strane čoveka je i u količini i vrsti zagađujućih supstanci i načinu na koji su emitovane. među njima pesticidi. naselja. priroda takođe stvara škodljive i otrovne supstence. zemni .Izvori zagađenja vazduha mogu biti: 1.često u daleko većoj meri nego čovek svojim aktivnostima. poljoprivreda. kao i za zagrevanje prostorija i pogon motornih vozila. Prema izvoru nastanka.Znatno veća količina zagađujućih materija dospava u vazduh biosfere kao posledica ljudske delatnosti. 4. sagorevanje uglja. nekontrolisano lučenje u atmosferu raznih gasova i drugih materija kojima ona samu sebe zagađuje.4.

a najviše kameni ugalj 8-10%. Nigerije i Indonezije. Najmanje sumpora sadrži ugalj lignit 0. ugljenmonoksid. Sadašnja svetska energetska kriza upućuje mnoge zemlje pa i našu. azotni oksidi. od direktnih ekoloških katastrofa poput izlivanja nafte. te su sve veći zagađivači vazduha u naseljima. a i izvan njih tokom cele godine. na žalost. koji se deponuju na otvorenim odlagalištima ukupne površine preko 800 hektara. zbog čega PD TENT danas vodi politiku koja podrazumeva sveobuhvatnu ekološku modernizaciju i povećanje pouzdanosti postojeće opreme. u narednim godinama. a potencijalnu opasnost predstavlja i radioaktivno gorivo iz nuklearnih elektrana (visoko koncentrovani radioaktivni otpad) koje je već bio u upotrebi. organski peroksidi. ugljenmonoksid.4%. Količina sumpora u uglju i nafti je različita zavisno iz kog dela zemlje je ugalj ili nafta. Fosilna goriva su opasna jer se njihovim sagorevanjem ispušta velika količina ugljendioksida. sumporni oksidi. tehnološki zastarela.[2] Svake godine u Termoelektranama «Nikola Tesla» sagori se preko 20 miliona tona lignita. kiselih kiša i radioaktivnog zračenja. TRANSFORMACIJA AEROZAGAĐIVAČ ENERGIJE GORIVA КАО Proizvodnja. da se oslanja na vlastite izvore energije uz što racionalniju potrošnju. ugljendioksid i nešto ugljovodonika. Što se nafte tiče sasvim malo sumpora sadrži mazut od nafte iz Libije. kadmijum itd. čađ. Postrojenja za prečišćavanje potiču iz vremena izgradnje TENT-a.(slike 3 i 4) . Produkt sagorevanja je više od 3.gas) sa ciljem dobijanja energije. ponovna nagla potrošnja uglja. nafta i prirodni plin. azotni oksidi. kao i 14. a radioaktivni otpad je opasan jer utiče na strukturu organizama na vrlo bazičnom nivou. rasti neophodne su mere pomoću kojih bi se uticaj eksploatacije energije na okolinu smanjio na najmanju moguću meru. olovo. transport i korišćenje energije u velikoj meri utiče na okolinu i ekosisteme. Budući da će energetske potrebe čovečanstva.000 Nm³ dimnog gasa na sat (pri radu punim kapacitetom) koji se emituje u atmosferu. Zagađujuće materije koje se emituju iz tih izvora su organska i neorganska prašina. Mobilni izvori zagađujućih materija su motorna vozila čiji se broj iz dana u dan povećava. 5.000. Zato se predviđa. do indirektnih posledica poput globalnog zagrevanja.) koji se talože oko puta na biljke i imaju štetno dejstvo. Najopasniji izvori energije sada su fosilna goriva: ugalj. Kod energije. sumporni oksidi. uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan.5 miliona tona pepela i šljake godišnje. Sagorevanjem benzina i drugih naftinih derivata u motornim vozilima u vazduhu dospevaju brojni i opasni sastojci zagađenja vazduha (čađ.

Ti plinovi kasnije u dodiru sa vodenom parom u oblacima formiraju kapljice koje padaju na zemlju . Slika 4. uzrokuje globalno zagrevanje. Kako je osnova fosilnih goriva ugljenik.6% izaziva kod ljudi smrt nakon 15 minuta disanja. kao što je poznato. Još opasniji je plin koji se oslobađa prilikom nepotpunog sagorevanja goriva (CO). Moderni stil života podrazumeva sve veću upotrebu energije u svrhu postizanja sve većeg komfora. Ugljen-monoksid je izuzetno otrovan plin bez boje.Slika 3. pogotovo fosilnih goriva koja su i dalje dominantni. a koncentracija od samo 0. normalnim sagorevanjem tog goriva nastaje ugljen-dioksid (CO2) koji je staklenički plin. Ugljendioksid. Kod sagorevanje nekih izvora energije nastaju i sitne čestice minerala koje kasnije stvaraju pepeo. Jedan deo tih čestica diže se u atmosferu nošen vrtlogom dima i te čestice su takođe vrlo opasne za zdravlje. ukusa ili mirisa. a u budućnosti će ta goriva zameniti čistim izvorima energije u obliku obnovljivih izvora energije ili nuklearne energije. Trenutno niti jedno fosilno gorivo nije sasvim pročišćeno. Termoelektranane najveći zagađivači vazduha prilikom transformacije energije goriva Veliki procenat svetske energije još uvek se dobija iz ekološki neprihvatljivih izvora energije.kisele kiše koje deluju izuzetno štetno na čitave ekosisteme. pa se prilikom sagorevanja otpuštaju još neki štetni plinovi poput sumpor-dioksida ili čestica. Trenutno se većina energetskih potreba čovečanstva namiruje upotrebom vrlo štetnih fosilnih goriva. .

ulaze u ciklus kruženja vode i mogu da uzrokuju štetne posledice po biološki kvalitet šuma. uobičajeno nazvana kisele kiše. Kalifornija. jezera i vodenih tokova. prvo se pomisli na kisele kiše i globalno zagrevanje. Slika 5. SAD Ovaj ekološki problem je pokrenuo usvajanje velikog broja pravnih akata i rezolucija na međunarodnom i nacionalnom nivou koje regulišu pitanje zagađenja vazduha upotrebom fosilnih goriva. azotnu i karbonsku kiselinu. Rafinerija nafte u Ričmondu. takođe su tesno povezani za eksploatacijom i transportovanjem fosilnih goriva. neki od ovih propisa nalažu uklanjanje svih jedinjenja koja se nalaze u uglju a sadrže sumpor. uklanjanje sumpora mora da se izvrši pre procesa sagorevanja uglja – ova zakonska obaveza je doprinela značajnom smanjenju nivoa prisustva sumporne kiseline u atmosferi. Kada sagorevaju fosilna goriva. zemljišta. oslobađaju se sumpor. oni zadržavaju isparenja sumpor-dioksida i druga štetna jedinjenja pre nego što dospeju u atmosferu. Ove pojave su dve najozbiljnije ekološke posledice vezane za globalno sagorevanje fosilnih goriva. Na primer. Ekološke posledice nastale primenom fosilnih goriva Obično kada se postavi pitanje na koje to sve načine fosilna goriva stvaraju ekološke probleme. hemijski reaguju sa vodenom parom i stvaraju sumpornu. Drugi ekološki problemi. . kao što su raskopavanje zemljišta i izlivanja nafte. Kondenzovana atmosferska vodena isparenja sa ovakvim kiselim sadržajem. Kada ovi oksidi dospeju u atmosferu. Ekološki zakoni takođe obavezuju instaliranje sistema za prečišćavanje zagađujućih supstanci i gasova. azot i vodonik koji sa kiseonikom stvaraju jedinjenja poznata kao oksidi.6. kao što su filteri koji se montiraju na dimnjacima termoelektrana i gradskih toplana.

. neke zemlje su već sada krenule u saradnju po pitanju smanjenja emisija CO2 nastalih masovnom primenom fosilnih goriva. naročito ukoliko se radi o velikim količinama. Curenja nafte. jer pored sirove nafte koja se izvlači iz dubokih podzemnih rezervoara često se nalazi i morska voda. Dok sa jedne strane sagorevanje nafte i prirodnog gasa proizvodi znatno manje pepela u odnosu na sagorevanje uglja. Ubrzana industrijalizacija u 19. Ugljen-dioksid (CO2) je glavni nusproizvod sagorevanja fosilnih goriva. Plaćanje ovog prava bi trebalo da bude vršeno u nekoliko ugovorenih formi.[3] Površinski rudnički kopovi primenjuju gigantske bagere sa ogromnim kašikama kojima se uklanjaju zemlja i kameni slojevi ispod kojih se nalazi ugalj. Sirova nafta pored toga treba da bude transportovana na velika rastojanja tankerima ili naftovodima da bi došla u rafineriju na dalju preradu. mogu biti štetna po prirodna staništa i živi svet u njima. Kada ovaj rastvor sumporne kiseline. time povećavajući sadržaj CO2 u atmosferi za oko 28 procenata. Nove tehnologije su donele i nove načine manipulacije zemljom. U prošlosti. Ova mešavina sadrži brojne nečistoće tako da mora ili da bude ubrizgana nazad u dublje slojeve ili prečišćena radi bezbednog površinskog odlaganja. poznat i kao kisela rudnička drenaža. termoelektrane na ugalj su u vazduh izbacivale ogromne količine pepela. Transport sirove nafte na žalost često uzrokuje i neželjena curenja usled kvara na cevovodima ili udesa tankera. Zanimljiva je ideja nekih ekologa o formiranju veštačkih močvara koje bi neutralisale kiseli vodeni rastvor u rudničkoj drenaži. čime se te emisije bitno smanjuju. a naučnici ga još nazivaju i “gasom staklene bašte”. i (3) plaćanje troškova unapređenja postrojenja koja emituju CO2 u manje razvijenim zemljama. Jedan od predloga međudržavne saradnje po ovom pitanju je sadržan u Kjoto Protokolu a predviđa da kompanije moraju da plate pravo na emitovanje ugljen-dioksida preko utvrđenje kvote. dospe u površinske ili podzemne vode. zagađenje vazduha nesagorelim česticama koje stvaraju automobili može sa druge strane postati velika glavobolja nadležnih u gradovima u kojima je velika koncentracija vozila sa benzinskim ili dizel motorima. Jedinjenja sa sadržajem sumpora koja se nalaze u uglju oksidiraju u prisustvu vode i formiraju sumpornu kiselinu. Ovo dramatično uvećanje prisustva ugljen-dioksida u vazduhu je formiralo naučne pretpostavke koje predviđaju da će posledice globalnog zagrevanja biti poremećene zakonitosti odvijanja vremenskih pojava i topljenje leda na polarnim kapama. U skladu sa postojećim ekološkim propisima uvodi se obaveza uklanjanja sumporne kiseline iz rudničke drenaže pre nego što dospe u vodene tokove. (2) otkup i zaštita šuma koje apsorbuju CO2. i 20. Gasovi koji spadaju u ovu grupu apsorbuju solarnu energiju emitovanu sa površine Zemlje i zadržavaju toplotu. čineći ovu planetu pogodnom za život. među kojima su: (1) kupovina “prava na zagađivanje” od kompanija koje emituju CO2 u količinama ispod dozvoljene kvote. Danas je i ovaj problem regulisan ekološkim propisima koji određuju da se emisije koje sadrže pepeo takođe moraju prečistiti pre nego što dospeju u atmosferu. Još jedan ekološki problem vezan za eksploataciju uglja javlja se prilikom izlaganja sveže raskopanog sloja uglja atmosferskom vazduhu. a time se krajnje kvari prirodni pejzaž.Sagorevanje fosilnih goriva stvara nesagorele čestice goriva i pepeo. Iako je veoma teško direktno povezati uočene globalne promene temperature sa sagorevanjem fosilnih goriva. veku je međutim dovela do uvećanih emisija zagađenja usled primene fosilnih goriva. nastaju teške posledice po kvalitet vode i akvatični živi svet. Ekološki problemi vezani za fosilna goriva nastaju i probijanjem naftnih bušotina i crpljenjem tečnosti iz njih. tako da ekološki propisi nalažu da se zatvoreni površinski rudnički kopovi zatrpaju i vrate u prethodno stanje.

prizemnog ozona i otrovnih gasova u vazduhu gradova koji su razlog nastanka slobodnih radikala u krvi čoveka. Dejstvo zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila pojačavaće se tokom jeseni i zime u vreme tišina i maglovitih dana. Ni u vreme razvijenog industrijskog kompleksa na području Timočke krajine tome pitanju nije poklanjana velika pažnja. veliki broj smrtnih slučajeva u vreme jakih vrućina u Francuskoj povezuje se sa zagađenjem vazduha i velikom koncentracijom izduvnih gasovia iz automobila u vazduhu gradova. Treba imati u vidu da u ukupnom zagađenju atmosfere ono je moglo imati svoj doprinos oko jedne trećine. Slika 6. Saobraćaj u gradu . ZAGAĐENJA VAZDUHA GASOVIMA IZ MOTORNIH VOZILA Automobil u gradovima stvara dva ekološka problema: zagađuje vazduh svojim izduvnim gasovima i pravi buku (slika 6. kada industrija ne radi ili radi sa smanjenim kapacitetom udeo uticaja na zdravlje zagađenog vazguha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je najznačajnije. Štete po zdravlje zbog zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je neosporno. Pre nekoliko godina. a kada se to pitanje pokretalo u vezi sa incijativama za smanjenje zagađenosti vazduha u gradovima zvučalo je neozbiljno i zabašuravajuće u odnosu na probleme zagađenja vazduha iz dimnjaka topionice u Boru i fabrike kristala u Zaječaru. oni su razlog nastanka tzv. a deluju i na disajne organe i kožu. ali ono malo privlači pažnju. Ovi poslednji prouzrokuju mnoga oboljenja u telu čoveka.).7. Sada. Kada je reč o izduvnim gasovima iz automobilskih motora. ali se tome ne pridaje skoro nikakav značaj.

drveta. Za početak. prije svih benzo(a)piren (BaP). Imajući to u vidu. sukobu sa ekonomskim interesima koji su u vezi sa saobraćajem motornih vozila. parafina. npr. Ali. To se može uraditi i u našem gradu. ali je to u ozbiljnom. olovo . uopšte nemaju čađ. Ugljen monoksid Svake godine stotine ljudi u svetu umre od posledica trovanja ovim prostim gasom.5 µ i manje) za koje smatraju da se dobrim dijelom izdvajaju iz dizel goriva. u Evropi posebno prate količinu mikročestica (od 2. Zbog toga je Francuski ministar zdravlja rekao da automobil oštećuje zdravlje ljudi isto koliko i cigareta zdravlje pušača. 7. smanjili su olovo.Na drugoj strani istaživanja sprovedena u Zapadnoj Evropi govore da bi se veliki broj preranih smrti mogao smanjiti smanjenjem zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila . koji nastaju iz nepotpunog sagorijevanja dizel motora. 7. imaju problem prizemnog ozona koji se javlja od smješe izduvnih gasova (ugljovodonici) pod uticajem sunčevog zračenja. prema kojoj mi sve više upiremo pogled organizuju manifestacije javne prirode koje zovu "U gradu bez svog automobila". Gas nastaje sagorevanjem raznih vrsta goriva. Bez obzira što su u visokorazvijenim zemljama uspjeli da uklone olovo iz benzina i da industrije dovedu do tehnološki čistih procesa. Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja U pogledu materija koje se ispuštaju iz motora sa unutrašnjim sagorjevanjem. Evropski gradovi su značajno smanjili prisustvo sumpor dioksida (SiO2). Ima maštara koji sanjaju da bi nekako iz gradova odstranili motorna vozila. U to vreme svi se u grad kreću pešačeći ili voze bicikl.1. još jednog upozorenja sa Interneta koje bi trebalo uzeti u obzir kada se bavimo ekologijom i ljudskim zdravljem.1.policiklični aromatični ugljovodonici. U gradovima većim od 50 000 stanovnika ona je ozbiljan razlog oštećenja zdravlja građana i pogoršanja kvaliteta života. Eto. . u Zapadnoj Evropi. toksični metali. a nekoliko hiljada se hospitalizuje. Slična je situacija i sa bukom koju stvaraju automobili koja pogoršava zdravlje i remeti kvalitet života građana. najprisutniji su: • • • • • ugljen monoksid benzen azot dioksid formaldehid.1. astme) i sve procjene sve jasnije ukazuju da je jedan od glavnih uzročnika .saobraćaj. ograničavaju brzine motornih vozila na 30 km/h u gradovima i stvaraju pojedine zone u gradu u kojima se saobraćaj motornih vozila zabranjuje. U poslednjih desetak godina.na pola. To je ugljen monoksid. ulja. i dalje se bilježi visok stepen respiratornog morbiditeta (bolesti respiratornog trakta. Buka u gradovima prouzrokovana automobilima ima učešće od oko 80% u ukupnoj buci koja se u gradu stvara.

stvara smeša gasova (ugljen dioksid i ugljen monoksid). Stvara se u motorima automobila. stari ljudi. Fe+2 oksidacionom stanju. Ugljen monoksid se može detektovati pomoću posebnih detektora. Stvaranje Kada ugljovodonična goriva sagorevaju. za hemoglobin će se vezivati ugljen monoksid. Taj proces se može simbolički prikazati: . koji u sebi sadrži gvožđe povezano u hemiske grupe. čak i dok je koncentracija kiseonika mnogo. ili pri sagorevanju ugljovodonika (ili druge organske supstance) u prostoriji sa lošom ventilacijom. Uticaji na zdravlje Po zakonu. ipak. sličnih hemoglobinu (imaju hemisku grupu) koji prenose kiseonik unutar same ćelije. Kiseonik se vezuje u plućima.Ugljen monoksid (CO) je gas bez boje. nesvesticu. Najvažnija supstanca za prenos kiseonika je hemoglobin. koncentracija CO ne bi smela da bude veća od deset molekula na milion molekula vazduha (10ppm). on drugim ćelijama predaje kiseonik. deca) su osetljivije i već pri nižim koncentracijama pokazuju znake trovanja. CO se za hemoglobin vezuje 200 puta bolje! Dakle. dakle može biti i dalje oksidovano do Fe+3. metaloprotein. To se vrši pomoću još nekoliko proteina. kiseonik ulazi u pluća. mirisa i ukusa. nastaju ugljen dioksid i voda. Zašto je ugljen monoksid toliko opasan? Kada dišemo.ničim ne odaje svoje prisustvo. Ugljen monoksid je toksičan jer ometa taj proces. To mojemo predstaviti i simbolički: Hb + 4O2 Hb(O2)4 (3) Hemoglobin za koji je vezan kiseonik i koji sadrži Fe+3 stanju jeste oksihemoglobin. Koncentracije preko 150-200ppm prouzrokuju disorijentaciju. Takođe je prisutan u duvanskom dimu. a oslobađa se u ćelijama te je ceo proces povratan. Neke grupe ljudi (sa anemijom. požarima. On je izrazito crvene boje. trudnice. 2CH4 + 3O2 2CO + 4H2O (2) U takvim reakcijama se. ako je iz nekog razloga priliv vazduha smanjen. Prenosi se pomoću crvenih krvnih zrnaca do svih delova tela. pa čak i smrt. grejačima. u neispravnim šproteima na gas (ili drva). On stvara karboksihemoglobin. Problem je i u prepoznavanju simptoma jer oni su ponekad slični simptomima obične prehlade. uz dovoljno vazduha. Ovo omogućava da svaka hem grupa (u proteinu ih ima 4) veže za sebe po jedan molekul kiseonika. Putujući po telu. To je osnovni razlog zbog kog je veoma opasan . iako se očigledni simptomi mogu videti tek pri 70ppm. mnogo veća. CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O (1) Međutim. umesto ugljen dioksida nastaje ugljen monoksid.

sluznice i disajne puteve. Otrovan je i kancerogen i u tečnom i u gasovitom stanju. molekulske formule C6H6. te doze koje nisu otrovne za majku mogu biti opasne. katalitičkim krekovanjem alifatičnih i naftenskih ugljovodonika.Hb + CO HbCO (4) Pošto se CO vezuje mnogo jače za hemoglobin. No. godine proizvedeno 8. biljke su osetljive na povećanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljištu.1. na području nekadašnje Jugoslavije u Lukavcu i Zenici.0 ppm (Parts per milion). je najjednostavniji aromatični ugljovodonik. Formaldehid se smatra kancerogenim. tačka topljenja 5.2.5. gde se preobrazuju u azotnu kiselinu.885 g/cm³.5 °C. 7. Formaldehid nadražuje oči. ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja površinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pH i povećanu koncentraciju metala. čiji hemoglobin još lakše vezuje CO.1. ali se on ne može otpustiti u ćelije. Osnovno jedinjenje velike grupe organskih aromatičnih jedinjenja arena. Formaldehid Izaziva razdraženje očiju. Azot dioksid Emitovane kisele supstance kao što je azot dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadržati i do nekoliko dana i za to vreme preći razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara. Dobija se pri suvoj destilaciji uglja u koksarima. Problem je još veći kod nerođenih beba. pri čemu se granica dopustive izloženosti nalazi između 0. gustina 0. To je bezbojna tečnost karakterističnog mirisa i male viskoznosti. 7. Znatne količine se proizvode i sintetički.1. kijavicu.1. U svetu je 1975. Primarni polutanti NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na površinu zemlje i površinskih voda (kisele kiše) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine.2°С. Benzen Benzen (trivijalni naziv: benzol). tačka ključanja 80. Gori svetlim i jako čađavim plamenom.[4] 7.3. sredstvo za ekstrakciju i kao sirovina za druge proizvode. 7.2 i1.92 miliona tona.menja preostale tri hem grupe na koje se može vezati kiseonik. Na ovaj način prestaje sa radom sistem za transport kiseonika. Upotrebljava se u hemijskoj industriji kao rastvarač. Olovo (uticaj olovnog benzina na zdravlje ljudi) . razdraženje kože i ozbiljne alergijske reakcije. kiseoniku ostaje daleko manje mesta da se veže. Efekti acidifikacije odražavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povećanje pH i povećanje toksičnih metala u vodi. kašalj.4. CO vezivanjem čini mnogo gore .

Čestice veličine od 1-3 mikrona se deponuju u plućima.95% olova u krvi vezano je za eritrocite. Toksični efekti olova mogu biti objašnjeni interferencijom sa različitim sistemima enzima.15 µg/m3 u ruralnim područjima. Prosečne koncentracije olova u vazduhu su obično ispod 0. meka tkiva i mineralizovana tkiva (kosti i zube). Neizlučena frakcija absorbovanog olova distribuira se u: krv. svaki dan u toku godine. U vazduhu olovo se nalazi dispergovano u formi finih partikula (čestica) sa medijanom masenog prečnika manje od 1 mikrona Veći deo olova prisutnog u vazduhu je u formi čestica submikronske veličine – što govori da 30-50% ovih udahnutih čestica se zadržava u respiratornom sistemu. U . Više koncentracije olova u vazduhu spoljne sredine registrovane su u urbanim sredinama sa visokom gustinom saobraćaja i kreću se od 0. Reč je o kancerogenoj materiji koja se izdvaja iz izduvnih gasova automobila i koja ne bi smela da se nađe u vazduhu u koncentraciji većoj od 0. Biološki poluživot olova u krvi kreće se od 20-40 dana.  efekti na krvni pritisak.Sagorevanje alkilovanih aditiva u gorivima za automobile predstavlja jedan od osnovnih i najvećih izvora emisije olova u atmosferu – 80-90% prisutnog olova u vazduhu potiče iz sagorevanja olovnog benzina. Za odrasle stopa zadržavanja partikula iz vazduha iznosi od 20-60%.1 ng/m3. Generalno mogu nastati sledeći toksični efekti olova na zdravlje posle duže ekspozicije manjim dozama:  hematološki efekti. Tipične koncentracije olova u mnogim evropskim gradovima kreću se od 0.1. Kod dece oko 70%.  neurološki efekti. Svojim mehanizmom delovanja skoro svi organi ili sistemi organa mogu biti potencijalna ciljna mesta delovanja olova i širok raspon bioloških efekata olova je dokumentovan.15-0. Veće čestice od 5 do 10 mikrona deponuju se različitom efikasnošću. Oko 95% od opterećenja olovom kod odraslih lokalizuje se u kostima. uglavnom u gornjim respiratornim putevima i sa nepotpunom apsorbcijom.5 µg/m3.6. U našim gradovima se beleži stalno povećanje B(a)P-a.5 do 3 µg/m 3 (srednje godišnje vrednosti) u većini evropskih gradova. on prilično prelazi dozvoljenu granicu i na pojedinim mestima dostiže i do 1 µg. 7. Absorbcija kroz respiratorni sistem uslovljena je veličinom čestica i stopom (ventilacija) udisanja.000 stanovnika 9 oboli od raka pluća.  efekti na bubrege.  mutageni i kancerogeni efekti (kod eksperimentalnih životinja). Benzo(a)piren Glavni predstavnik policikličnih aromatičnih ugljovodonika je benzo(a)piren (BaP). Toksične efekte izaziva samo olovo u cirkulaciji koje je u jonskom stanju. dok je deponovano olovo neškodljivo ili u nekim stanjima dolazi do njegove redistribucije.  endokrini efekti. vezujući SH grupe njihovih proteina ili zamenjujući njihove esencijalne metalne jone. Stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije su izračunali jedinicu rizika za ovu materiju: ako je B(a)P prisutan u vazduhu više od 1 µg.  efekti na reprodukciju i rast. iako je duži poluživot zabeležen kod radnika u industriji olova. za 70 godina ljudskog života postoji mogućnost da na 100.

Od prvog Zakona o čistom vazduhu koji je donet u Velikoj Britaniji 1956. Nauka konstantno napreduje i sa novim saznanjima o prirodi i procesima koji se dešavaju u njoj možemo pronaci način da opet budemo deo ́ priode. Ovo je bitno počelo da menja hemijski sastav ozonskog omotača planete. Održivi razvoj i smernice koje postavljaju dokumenti doneti od strane Ujednjenih nacija i drugih organizacija jesu put koji treba da sledimo kako bismo danas živeli bolje i svojim potomcima ostavili planetu onakvu kakva je nama predata. Iako postoje podaci o naporima da se ograniči ljudska aktivnost koja narušava kvalitet vazduha još iz šesnaestog veka. ozbiljni napori na ovom polju su učinjeni tek šezdesetih godina prošlog veka. . on je potreban za postojanje i funkcionisanje svog živog sveta na planeti Zemlji. Društveni razvoj i tehnologija. međutim.jesenjim i zimskim periodima njegovo prisustvo je veće. ZAKLJUČAK Vazduh je neopipljiv. Promene u atmosferi nisu primecivane dok nisu počela da se dešavaju ́ katastrofalna zagađenja koja odnose ljudske živote. godine do danas dogodile su se velike promene u pogledu svesti ljudi o važnosti zaštite životne sredine. i vecina čovečanstva ne razmišlja o njegovoj važnosti ́ dok ga udiše. 8. na srecu. ne služe samo proizvodnji i emisiji ́ zagađivača. Uz dovoljno pažnje i truda možemo pronaci način da podižemo kvalitet ́ života bez narušavanja planete. i od tada čovečanstvo postaje svesno potrebe da sačuva vazduh koji diše. jer B(a)P nastaje i kao produkt nepotpunog sagorijevanja fosilnih gorivо. čovek je počeo da se bavi proizvodnim delatnostima koje za posledicu imaju emisiju zagađivača u atmosferu. i uništavaju floru i faunu. Razvojem društva i tehnologije.

Petrović: Zagađenje životne sredine i zdravlje čoveka – Ekotoksikologija. Skripta: „Vazduh“. Anđelković B. Beograd. 1998. Velarta. Kristoforović-Ilić. Radovanović. Oderknđev. Novi Sad.“Tehnološki procesi i životna sredina“fakultet zaštite na radu. Beograd: Elit. Niš. Folić. Jevtić. 2008.LITERATURA • • • • • Petrović-Gegić A. Bajagić. Božović T. Krstić I. Novi Sad. 1996.. Visoka tehnička škola. Mara Đukanović: Ekološki izazov. „Komunalna higijena“ Prometej. 1991 . Dušan B. Đurić i Ljubomir J.. Krnjetin. 2002.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful