Izvor Zagadjenja Vazduha

Univerzitet u Beogradu Tehnički fakultet u Boru

Seminarski rad

Тema: Izvori zagađenja vazduha vezani za
transformaciju energije goriva

Predmet: Zagađenje i zaštita vazduha

Profesor: Student : Prof.Dr. Snežana Šerbula Mrđenović 281/08

Nataša

................................................................. ZAGAĐENJA VAZDUHA GASOVIMA IZ MOTORNIH VOZILA.......................... ZAKLJUČAK...........6................................................................9 6............................... Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja.............................................................................................................................................................................8 5.......................................................................................................................................................................1......... God SADRŽAJ SADRŽAJ...................................................15 7........14 7......................................................................................Bor..............................................................................................18 LITERATURA............................. Benzen...................... EKOLOŠKE POSLEDICE NASTALE PRIMENOM FOSILNIH GORIVA..........15 Zašto je ugljen monoksid toliko opasan?..14 Stvaranje............1.............................................................................................1...................................................... Benzo(a)piren ...........15 Uticaji na zdravlje.......4........................................13 7...... Sastav vazduha......................16 7............................................................................................. Azot dioksid....... VEŠTAČKI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA............................ PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA............................ januar 2012..................................5 ZAGAĐENJE VAZDUHA...................2.................................................................. ATMOSFERA.............................2...........6 4...............11 7........................................................3 2........................................................................................ Ugljen monoksid................................................................................... TRANSFORMACIJA ENERGIJE GORIVA КАО AEROZAGAĐIVAČ..............................1........................ IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA............................................................................................................................................4 2............................................1.......19 ............................................................ Funkcije atmosfere.....2 UVOD.1......... Olovo (uticaj olovnog benzina na zdravlje ljudi)..3...............16 7.................... Formaldehid.....................5..........................16 7...16 7..........................................................1.......................1.17 8......1.......................................2................1................................5 2.............8 4......8 4..........................

Tokom odvijanja tehnoloških procesa u fabrikama. Vazduh je temelj života i opstanka ljudi i čitavog ekosistema. zaštite eko sistema i zaštite materijalnih dobara. sa tehnološki tretiranih poljoprivrednih površina i dr. Vazduh je smeša gasova koja čini atmosferu. gvozdeno. Ovi aspekt služe i za postavljanje normativa koji pokazuju koliko i koje su štetne materije dozvoljene u vazduhu. motornih vozila. Zagađenje vazduha se sastoji od supstanci koje su prisutne u atmosferi u dovoljno velikim količinama. Zagađenost vazduha se posmatra sa tri aspekta: zaštite zdravlja ljudi. ozona. vodene pare i raznih nečistoća. koje štetno utiču na čovekov život. U znatnom porastu je koncentracija zagađujućih materija koje potiču od izduvnih gasova motornih vozila. štetne materije zagađuju radnu sredinu a zbog zastarele tehnologije prečišćavanja i neodržavanja postojećih sistema oslobođene materije vrlo lako dospevaju u životnu sredinu. . 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova. bronzano doba) dobile nazive u zavisnosti od vrste materijala za oruđa i oružja za koje su sirovine izvađene iz unutrašnjosti Zemlje. Zagađeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. vodonika. Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagađujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagađenja kopna i vode. a isto tako i život biljaka i životinja. bilo je rudarstvo. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Čak su i pojedina razdoblja ( kameno. Zagađivači vazduha su različiti i oni stižu u atmosferu kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja (pre svega fosilnih goriva) iz industrijskih i komunalnih postrojenja. a sastoji se približno od 4/5 azota. individualnih ložišta. I sada se mogu naći tragovi tih početaka rudarskih zahvata u prvobitnoj zajednici. ugljen dioksida. pored lova i zemljoradnje.UVOD Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. elektrana. Jedna od prvih ljudskih delatnosti. Zagađenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagađivača.

Troposfera je najniži sloj atmosfere i proteže se do visine od 10 – 15 km. To se događa kada je brzina vetra mala.2. Praktično je odvojena od uticaja vremena i klime. zagađivači se ravnomerno nakupljaju u maloj zapremini vazduha sa veoma visokom koncentracijom. stratopauza. “mešajući sloj” atmosfere. temperaturnih inverzija). potom i u više slojeve troposfere. i temperatura pada sa visinom. Egzosfera se prostire iznad termosfere do visine od oko 1000 km. Mezosfera se prostire iznad stratosfere do visine od oko 80 km. Slika 1. termopauza i egzobaza. Posebno je značajan tzv. gde prelazi u svemir. brzo se rasprostiru (za nekoliko sati) u širokom vazdušnom prostoru. Termosfera se prostire iznad mezosfere do visine od 640 km i temperatura se povećava sa visinom. Prosečna temperatura atmosfere na površini Zemlje je 14°C. Čista životna sredina . mezopauza. U tom sloju osećaju se uticaji vremena i klime i u njemu se zagađivači vazduha najvećim delom emituju i rasprostiru. čije rasprostranjenje zavisi od meteoroloških uslova i kreće se od nekoliko stotina do oko 2. U stratosferi se nalazi ozonski sloj. Ako za vreme emisije zagađivača nisu prisutna turbulentna kretanja u ovom sloju. a temperatura površine Zemlje niža od temperature vazduha iznad nje (pojava tzv. Vertikalni prenos između ovog i prethodnog sloja veoma je spor. Granice između pojedinih slojeva atmosfere nazivaju se tropopauza. Zagađujuće supstance koje se oslobađaju u ovaj sloj. koji štiti Zemlju od UV zračenja Sunca i nalazi se na visini od 10-50 km i njegov značaj je suštinski za očuvanje života na Zemlji. ATMOSFERA Atmosfera se sastoji iz više slojeva. Stratosfera dopire do 50 km visine do stratopauze.000 visine.

veoma sićušnih čvrstih čestica. Prilikom apsorpcije i rastvaranja u . Najvažnije komponente vazduha koje su neophodne za život na Zemlji su: kiseonik . ugljendioksid . omogućena je proizvodnja energije.2.9%) i promenljivih količina vodene pare . vodonik. • ugljendioksid (CO2) – javlja se kao produkt disanja biljaka. koja sve razređenija dopire i do 3. On se sastoji od: 1. gasovitih sastojaka 2. Stvarao se procesom fotosinteze biljaka na kopnu i fitoplanktona u moru. već u obliku raznih važnih jedinjenja. Pomoću kiseonika iz vazduha moguć je proces sagorevanja.04%: neon. ali u najvećim količinama. 0. što znači da se kiseonik troši prilikom svih aktivnosti u kojima je potrebno sagorevanje. sekundarne (toplotne. koji ga i danas obnavljaju. On omogućava život viših organizama. pa ulazi u sastav proteina.000 km u visinu. kiseonika (21%). u koje spada i čovek.1. masti i ugljovodonika. velike količine kiseonika vezane su u Zemljinoj kori u obliku oksida. sumpordioksid i čestice aerosola. sagorevanjem fosilnih goriva) i tercijarne (električne). ksenon. pa tako ulazi u strukturu mnogih organskih molekula (npr. Ova smesa gasova sastoji se od azota (78%. metan.1). kripton. vodene pare i 3.2. Igra značajnu ulogu u biohemijskim porocesima.za fotosintezu i azot – za sintezu biljnih belančevina. Zahvaljujući psisustvu kiseonika pri sagorevanju. Neki mikroorganizmi i biljke vezuju azot iz vazduha. helijum. Sastav vazduha Atmosfera je gasoviti omotač smese gasova oko Zemljine kugle.04% ugljendioksida. Inertan je i ne igra direktno neku ulogu u biohemijskim procesima. 2. koji omogućava sagorevanje i proizvodnju energije neophodne za opstanak savremene civilizacije. U tragovima nalazimo ozon. Vazduh se sastoji ima bezbroj primesa – komponenti. • kiseonik (O2) – je najvažniji sastojak vazduha. Gasoviti sastojci – čist vazduh sadrži mnogobrojne sastojke. Proizvodna funkcija vazduha zasnovana je na kiseoniku.za disanje. Ova mešavina gasova štiti živi svet na Zemlji apsorbovanjem ultravioletnog zračenja i smanjivanjem temperaturnih ekstrema između dana i noći. životinja i ljudi kao i sagorevanjem i raspadom organskog materijala. Funkcije atmosfere Osnovne funkcije vazduha na Zemlji su biološka (primarna) i proizvodna (sekundarna). u njegovom sastavu se nalaze: • azot (N2) – bezbojni gas slabo rastvorljiv u vodi. azotni dioksid. argona (0. Na ostale gasove otpada 0. amonijak. Aminokiseline).

opremu. argon. kao i nekih prirodnih pojava. kripton. zgrade i objekte. zatim. Pod pojmom zagađenja vazduha podrazumeva se ispuštanje u atmosferu (emisija) bilo kakvih materija u količinama koje izazivaju neželjeni uticaj na čovekovo zdravlje. peščane oluje i drugo. Vodena para je stalno prisutna u vazduhu..vodi reaguje dajući ugljenu kiselinu. . Slika 2. • ostatak od 0. Količina ovog gasa u vodama mora i okeana nadmašuje 60 puta njegovu količinu u vazduhu. materijale.94% čine ratni dugi suvi gasovi. ksenon. stanje biljaka i ekosistema. danas postaje veoma aktuelan problem u mnogim gradovima. a koje svojim količinama i trajanjem deluje nepovoljno na ljude. ima i nešto sitnijih čestica svemirske prašine. helijum. vegetaciju i opšta dobra. Aerozagadjenje Emisije se mogu podeliti na dve grupe. Čvrste čestice nastaju od raznih ljudskih aktivnosti.. Apsorbuje infracrveno zračenje i bar 50% učestvuje u efektu staklene bašte. zemljotresi. kao što su: erupcije vulkana. Za ljudski organizam je najpovoljnija vlažnost od 50% pri temperaturi 18 – 20°C. pri određenim uslovima mogao da primi. to je odnos između postojeće količine vodene pare u vazduhu i maksimalne količine (do 100%) koju bi vazduh. životinje. šumski požari. Relativna vlažnost predstavlja stepen zasićenosti vazduha vodenom parom. ZAGAĐENJE VAZDUHA Aerozagađenje. (slika 2. pa i mikroorganizama.) koje označava uglavnom prisustvo više zagađivača u atmosferi.

tada se ona definiše proizvodom mase ili zapremine izlazećih gasova i masene ili zapreminske koncentracije zagađujućih materijala. U smislu ovog rada najznačajnije zagađujuće materije su čvrste čestice. Čvrste čestice su leteći koks (nesagorjeli ugalj) i leteći pepeo koji bivaju dimnim gasovima izneseni iz ložišta. Ukoliko se emisija određuje merenjem.Ova srazmernost se naziva koeficijent emisije. nesagorjeli ugljovodonici i ugljen monoksid su produkti nepotpunog sagorevanja goriva u ložištu (nedostatak prostora za sagorevanje. Dеo sumpora se vezuje za pepeo i šljaku. selena teški metali. odnosno reprezentativne. tečne ili gasovite.[1] . Čađ. Kada se govori o čvrstim česticama mora se imati na umu da su one obično formirane tako da na svojoj površini imaju slojeve metala olova. cinka. ugljovodonici. fluoridi. topografija i meteorološki uslovi). Zagađujuće materije koje se emituju mogu biti čvrste. teški metali iz procesa proizvodnje i sagorevanja.Bosna i Hercegovina. Emisija zagađujućih materija srazmerna je masi goriva. odnosno masi proizvoda pri čijoj je proizvodnji došlo do emisije. a usled pernošenja polutenata imju značajni uicaj i na regionalne i globalne prilike. Sumporni oksidi nastaju oksidacijom sumpora iz goriva pri njegovom sagorevanju. azotni oksidi (NOx) i ugljen-monoksid (CO2). nedostatak vazduha. a deo odlazi u atmosferu u obliku SO2. U urbanim i industrijskim područjima kvalitet vazduha u najvećoj meri zavisi od smese zagađujućih materija koje se formiraju pod određenim uslovima (vrsta i količina emisije. a njegova dimenzija sledi iz gornje definicije emisije. ali se prate samo one najznačajnije. Srbija i Bugarska. Emisija antropogenog porekla je posledica procesa kojim se nastoji unaprediti čovekova životna sredina.Prirodne emisije: • Truljenje i slični procesi • Eolska erozija • Šumski požari • Vulkanske erupcije • Disanje životinja i fotosinteza Emisije antropogenog porekla: • Emisije usled tehnoloških procesa • Emisije zbog transformacije energije Izvori antropogenog porekla imaju veliki uticaj na kvalitet vazduha. Ima ih više hiljada. pa su za urbane sredine usvojeni pojmovi "zimski smog" i "letnji smog". su u velikoj meri rasprostranjeni u industrijskim oblastima. Veliki je broj izvora polutanata koji svojom emisijom direktno utiču na kvalitet vazduha pogoršavajući taj kvalitet u manjoj ili večoj meri. Azotni oksidi nastaju oksidacijom azota iz vazduha i azota iz goriva. hlor. Specifične zagađujuće materije. masi sirovina koje prouzrokuju emisiju. Stepen vezivanja sumpora za pepeo zavisi od sadržaja alkalnih komponenti u pepelu i od temperature u ložištu. sumpor dioksid (SO2). naglo hlađenje plamena itd). vanadijuma. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je izjavila da su najugroženije zemlje sa najvećim emisijama SO2 po osobi . posebno na lokalne uslove.

nafta.Veštački (antropogeni). toplane) i kućna ložišta na fosilna goriva (ugalj.Prirodni i 2.Znatno veća količina zagađujućih materija dospava u vazduh biosfere kao posledica ljudske delatnosti. kao i za zagrevanje prostorija i pogon motornih vozila.1. IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA Zagađujuće supstance. Izvori zagađujućih materija u vazduhu naselja (komunalnoj sredini) su: • • • • Mogu 1. raznovrsne industrijske operacije. •komunalnim radom 4. među njima pesticidi.Izvori zagađenja vazduha mogu biti: 1. okeana. šuma i šumskih požara. se podeliti na : stacionarne mobilne izvore Stacionarni izvori ili tačkaste izvore zagađujućih materija Stacionarni izvori zagađujućih materija su industrijska (elektrane. nafta i njeni derivati i dr. hemijska industrija. poljoprivreda. magla. Prema izvoru nastanka. prirodna radioaktivnost. njeno široko prostranstvo. drumski saobraćaj.4. erozije. priroda takođe stvara škodljive i otrovne supstence.često u daleko većoj meri nego čovek svojim aktivnostima. sagorevanje uglja. naselja. proizvodnja energije iz fosilnih goriva za rad. •radom industrije. u životnoj sredini pokreću čitav niz lančanih reakcija i zbog toga njihovo prisustvo u njoj ne može ostati ne zapaženo. zemni . dejstvo njenih vulkana. ozon koji je nastao prilikom varničenja. mora. elektrane (termo i nuklearne) i dr.2. •proizvodnjom oružja. izvori zagađenja vazduha nastali: •sagorevanjem goriva. nekontrolisano lučenje u atmosferu raznih gasova i drugih materija kojima ona samu sebe zagađuje. Najveća emisija sumpora je iz okeana a zatim iz biogenih procesa. •poljoprivrede. Pod izvorom zagađenja vazduha podrazumevaju se procesi koji pod unutrašnjim ili spoljašnjim uticajem odaju (emituju) nečistoće u atmosferu. 4. razna sagorevanja. PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA U prirodne izvore zagađenja ubrajamo samo prirodu tj. Dakle. Razlika između prirodnih i izvora stvorenih od strane čoveka je i u količini i vrsti zagađujućih supstanci i načinu na koji su emitovane. teški metali. VEŠTAČKI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA U veštačke izvore zagađenja vazduha spadaju procesi vađenja i obrade mineralnih sirovina. 2.

Produkt sagorevanja je više od 3.5 miliona tona pepela i šljake godišnje. ugljenmonoksid.4%. a i izvan njih tokom cele godine.[2] Svake godine u Termoelektranama «Nikola Tesla» sagori se preko 20 miliona tona lignita. Najopasniji izvori energije sada su fosilna goriva: ugalj. zbog čega PD TENT danas vodi politiku koja podrazumeva sveobuhvatnu ekološku modernizaciju i povećanje pouzdanosti postojeće opreme. Zato se predviđa. a najviše kameni ugalj 8-10%.000 Nm³ dimnog gasa na sat (pri radu punim kapacitetom) koji se emituje u atmosferu. čađ. Fosilna goriva su opasna jer se njihovim sagorevanjem ispušta velika količina ugljendioksida. kiselih kiša i radioaktivnog zračenja. TRANSFORMACIJA AEROZAGAĐIVAČ ENERGIJE GORIVA КАО Proizvodnja. od direktnih ekoloških katastrofa poput izlivanja nafte. do indirektnih posledica poput globalnog zagrevanja. kadmijum itd. Kod energije.) koji se talože oko puta na biljke i imaju štetno dejstvo. Najmanje sumpora sadrži ugalj lignit 0. sumporni oksidi. organski peroksidi. uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan. transport i korišćenje energije u velikoj meri utiče na okolinu i ekosisteme. kao i 14. ponovna nagla potrošnja uglja. nafta i prirodni plin. Zagađujuće materije koje se emituju iz tih izvora su organska i neorganska prašina. sumporni oksidi.(slike 3 i 4) . azotni oksidi. Mobilni izvori zagađujućih materija su motorna vozila čiji se broj iz dana u dan povećava. da se oslanja na vlastite izvore energije uz što racionalniju potrošnju. olovo.000. Postrojenja za prečišćavanje potiču iz vremena izgradnje TENT-a. rasti neophodne su mere pomoću kojih bi se uticaj eksploatacije energije na okolinu smanjio na najmanju moguću meru. 5. ugljenmonoksid. Nigerije i Indonezije. Budući da će energetske potrebe čovečanstva.gas) sa ciljem dobijanja energije. na žalost. te su sve veći zagađivači vazduha u naseljima. ugljendioksid i nešto ugljovodonika. azotni oksidi. Što se nafte tiče sasvim malo sumpora sadrži mazut od nafte iz Libije. a radioaktivni otpad je opasan jer utiče na strukturu organizama na vrlo bazičnom nivou. a potencijalnu opasnost predstavlja i radioaktivno gorivo iz nuklearnih elektrana (visoko koncentrovani radioaktivni otpad) koje je već bio u upotrebi. Količina sumpora u uglju i nafti je različita zavisno iz kog dela zemlje je ugalj ili nafta. Sadašnja svetska energetska kriza upućuje mnoge zemlje pa i našu. Sagorevanjem benzina i drugih naftinih derivata u motornim vozilima u vazduhu dospevaju brojni i opasni sastojci zagađenja vazduha (čađ. tehnološki zastarela. koji se deponuju na otvorenim odlagalištima ukupne površine preko 800 hektara. u narednim godinama.

. Slika 4.6% izaziva kod ljudi smrt nakon 15 minuta disanja. Kako je osnova fosilnih goriva ugljenik. Ugljen-monoksid je izuzetno otrovan plin bez boje. Trenutno se većina energetskih potreba čovečanstva namiruje upotrebom vrlo štetnih fosilnih goriva. uzrokuje globalno zagrevanje. Još opasniji je plin koji se oslobađa prilikom nepotpunog sagorevanja goriva (CO). Kod sagorevanje nekih izvora energije nastaju i sitne čestice minerala koje kasnije stvaraju pepeo. Moderni stil života podrazumeva sve veću upotrebu energije u svrhu postizanja sve većeg komfora. normalnim sagorevanjem tog goriva nastaje ugljen-dioksid (CO2) koji je staklenički plin. Ti plinovi kasnije u dodiru sa vodenom parom u oblacima formiraju kapljice koje padaju na zemlju . a koncentracija od samo 0. a u budućnosti će ta goriva zameniti čistim izvorima energije u obliku obnovljivih izvora energije ili nuklearne energije.Slika 3. pa se prilikom sagorevanja otpuštaju još neki štetni plinovi poput sumpor-dioksida ili čestica.kisele kiše koje deluju izuzetno štetno na čitave ekosisteme. Jedan deo tih čestica diže se u atmosferu nošen vrtlogom dima i te čestice su takođe vrlo opasne za zdravlje. Trenutno niti jedno fosilno gorivo nije sasvim pročišćeno. Ugljendioksid. pogotovo fosilnih goriva koja su i dalje dominantni. Termoelektranane najveći zagađivači vazduha prilikom transformacije energije goriva Veliki procenat svetske energije još uvek se dobija iz ekološki neprihvatljivih izvora energije. kao što je poznato. ukusa ili mirisa.

Ove pojave su dve najozbiljnije ekološke posledice vezane za globalno sagorevanje fosilnih goriva. neki od ovih propisa nalažu uklanjanje svih jedinjenja koja se nalaze u uglju a sadrže sumpor. oslobađaju se sumpor. jezera i vodenih tokova. azotnu i karbonsku kiselinu. ulaze u ciklus kruženja vode i mogu da uzrokuju štetne posledice po biološki kvalitet šuma. uklanjanje sumpora mora da se izvrši pre procesa sagorevanja uglja – ova zakonska obaveza je doprinela značajnom smanjenju nivoa prisustva sumporne kiseline u atmosferi. Na primer. kao što su filteri koji se montiraju na dimnjacima termoelektrana i gradskih toplana. prvo se pomisli na kisele kiše i globalno zagrevanje. Ekološki zakoni takođe obavezuju instaliranje sistema za prečišćavanje zagađujućih supstanci i gasova. takođe su tesno povezani za eksploatacijom i transportovanjem fosilnih goriva. Rafinerija nafte u Ričmondu. oni zadržavaju isparenja sumpor-dioksida i druga štetna jedinjenja pre nego što dospeju u atmosferu. Kalifornija. Slika 5. kao što su raskopavanje zemljišta i izlivanja nafte. Kada ovi oksidi dospeju u atmosferu. Ekološke posledice nastale primenom fosilnih goriva Obično kada se postavi pitanje na koje to sve načine fosilna goriva stvaraju ekološke probleme. hemijski reaguju sa vodenom parom i stvaraju sumpornu. zemljišta. Kada sagorevaju fosilna goriva. uobičajeno nazvana kisele kiše. . SAD Ovaj ekološki problem je pokrenuo usvajanje velikog broja pravnih akata i rezolucija na međunarodnom i nacionalnom nivou koje regulišu pitanje zagađenja vazduha upotrebom fosilnih goriva.6. azot i vodonik koji sa kiseonikom stvaraju jedinjenja poznata kao oksidi. Kondenzovana atmosferska vodena isparenja sa ovakvim kiselim sadržajem. Drugi ekološki problemi.

mogu biti štetna po prirodna staništa i živi svet u njima. a naučnici ga još nazivaju i “gasom staklene bašte”. nastaju teške posledice po kvalitet vode i akvatični živi svet. veku je međutim dovela do uvećanih emisija zagađenja usled primene fosilnih goriva. neke zemlje su već sada krenule u saradnju po pitanju smanjenja emisija CO2 nastalih masovnom primenom fosilnih goriva.Sagorevanje fosilnih goriva stvara nesagorele čestice goriva i pepeo. čineći ovu planetu pogodnom za život. Danas je i ovaj problem regulisan ekološkim propisima koji određuju da se emisije koje sadrže pepeo takođe moraju prečistiti pre nego što dospeju u atmosferu. i 20. . Dok sa jedne strane sagorevanje nafte i prirodnog gasa proizvodi znatno manje pepela u odnosu na sagorevanje uglja. čime se te emisije bitno smanjuju. Ubrzana industrijalizacija u 19. tako da ekološki propisi nalažu da se zatvoreni površinski rudnički kopovi zatrpaju i vrate u prethodno stanje. Curenja nafte. termoelektrane na ugalj su u vazduh izbacivale ogromne količine pepela. dospe u površinske ili podzemne vode. Jedinjenja sa sadržajem sumpora koja se nalaze u uglju oksidiraju u prisustvu vode i formiraju sumpornu kiselinu. poznat i kao kisela rudnička drenaža. Kada ovaj rastvor sumporne kiseline. Još jedan ekološki problem vezan za eksploataciju uglja javlja se prilikom izlaganja sveže raskopanog sloja uglja atmosferskom vazduhu. Jedan od predloga međudržavne saradnje po ovom pitanju je sadržan u Kjoto Protokolu a predviđa da kompanije moraju da plate pravo na emitovanje ugljen-dioksida preko utvrđenje kvote.[3] Površinski rudnički kopovi primenjuju gigantske bagere sa ogromnim kašikama kojima se uklanjaju zemlja i kameni slojevi ispod kojih se nalazi ugalj. Ekološki problemi vezani za fosilna goriva nastaju i probijanjem naftnih bušotina i crpljenjem tečnosti iz njih. jer pored sirove nafte koja se izvlači iz dubokih podzemnih rezervoara često se nalazi i morska voda. Iako je veoma teško direktno povezati uočene globalne promene temperature sa sagorevanjem fosilnih goriva. U skladu sa postojećim ekološkim propisima uvodi se obaveza uklanjanja sumporne kiseline iz rudničke drenaže pre nego što dospe u vodene tokove. Ova mešavina sadrži brojne nečistoće tako da mora ili da bude ubrizgana nazad u dublje slojeve ili prečišćena radi bezbednog površinskog odlaganja. Gasovi koji spadaju u ovu grupu apsorbuju solarnu energiju emitovanu sa površine Zemlje i zadržavaju toplotu. U prošlosti. Sirova nafta pored toga treba da bude transportovana na velika rastojanja tankerima ili naftovodima da bi došla u rafineriju na dalju preradu. Ovo dramatično uvećanje prisustva ugljen-dioksida u vazduhu je formiralo naučne pretpostavke koje predviđaju da će posledice globalnog zagrevanja biti poremećene zakonitosti odvijanja vremenskih pojava i topljenje leda na polarnim kapama. (2) otkup i zaštita šuma koje apsorbuju CO2. a time se krajnje kvari prirodni pejzaž. zagađenje vazduha nesagorelim česticama koje stvaraju automobili može sa druge strane postati velika glavobolja nadležnih u gradovima u kojima je velika koncentracija vozila sa benzinskim ili dizel motorima. Transport sirove nafte na žalost često uzrokuje i neželjena curenja usled kvara na cevovodima ili udesa tankera. među kojima su: (1) kupovina “prava na zagađivanje” od kompanija koje emituju CO2 u količinama ispod dozvoljene kvote. Ugljen-dioksid (CO2) je glavni nusproizvod sagorevanja fosilnih goriva. Zanimljiva je ideja nekih ekologa o formiranju veštačkih močvara koje bi neutralisale kiseli vodeni rastvor u rudničkoj drenaži. Plaćanje ovog prava bi trebalo da bude vršeno u nekoliko ugovorenih formi. Nove tehnologije su donele i nove načine manipulacije zemljom. time povećavajući sadržaj CO2 u atmosferi za oko 28 procenata. i (3) plaćanje troškova unapređenja postrojenja koja emituju CO2 u manje razvijenim zemljama. naročito ukoliko se radi o velikim količinama.

Štete po zdravlje zbog zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je neosporno. a kada se to pitanje pokretalo u vezi sa incijativama za smanjenje zagađenosti vazduha u gradovima zvučalo je neozbiljno i zabašuravajuće u odnosu na probleme zagađenja vazduha iz dimnjaka topionice u Boru i fabrike kristala u Zaječaru. veliki broj smrtnih slučajeva u vreme jakih vrućina u Francuskoj povezuje se sa zagađenjem vazduha i velikom koncentracijom izduvnih gasovia iz automobila u vazduhu gradova.). Treba imati u vidu da u ukupnom zagađenju atmosfere ono je moglo imati svoj doprinos oko jedne trećine. Dejstvo zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila pojačavaće se tokom jeseni i zime u vreme tišina i maglovitih dana. Sada. ali ono malo privlači pažnju. Kada je reč o izduvnim gasovima iz automobilskih motora. ali se tome ne pridaje skoro nikakav značaj.7. oni su razlog nastanka tzv. Pre nekoliko godina. ZAGAĐENJA VAZDUHA GASOVIMA IZ MOTORNIH VOZILA Automobil u gradovima stvara dva ekološka problema: zagađuje vazduh svojim izduvnim gasovima i pravi buku (slika 6. Ni u vreme razvijenog industrijskog kompleksa na području Timočke krajine tome pitanju nije poklanjana velika pažnja. a deluju i na disajne organe i kožu. Saobraćaj u gradu . kada industrija ne radi ili radi sa smanjenim kapacitetom udeo uticaja na zdravlje zagađenog vazguha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je najznačajnije. Ovi poslednji prouzrokuju mnoga oboljenja u telu čoveka. prizemnog ozona i otrovnih gasova u vazduhu gradova koji su razlog nastanka slobodnih radikala u krvi čoveka. Slika 6.

Evropski gradovi su značajno smanjili prisustvo sumpor dioksida (SiO2). npr.1.5 µ i manje) za koje smatraju da se dobrim dijelom izdvajaju iz dizel goriva. Imajući to u vidu. parafina. 7.policiklični aromatični ugljovodonici. Zbog toga je Francuski ministar zdravlja rekao da automobil oštećuje zdravlje ljudi isto koliko i cigareta zdravlje pušača. To je ugljen monoksid. a nekoliko hiljada se hospitalizuje. U to vreme svi se u grad kreću pešačeći ili voze bicikl. najprisutniji su: • • • • • ugljen monoksid benzen azot dioksid formaldehid. Slična je situacija i sa bukom koju stvaraju automobili koja pogoršava zdravlje i remeti kvalitet života građana. ulja. u Zapadnoj Evropi. toksični metali. drveta. u Evropi posebno prate količinu mikročestica (od 2. Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja U pogledu materija koje se ispuštaju iz motora sa unutrašnjim sagorjevanjem. smanjili su olovo. koji nastaju iz nepotpunog sagorijevanja dizel motora. uopšte nemaju čađ.na pola. Eto. još jednog upozorenja sa Interneta koje bi trebalo uzeti u obzir kada se bavimo ekologijom i ljudskim zdravljem. i dalje se bilježi visok stepen respiratornog morbiditeta (bolesti respiratornog trakta. Ima maštara koji sanjaju da bi nekako iz gradova odstranili motorna vozila. prije svih benzo(a)piren (BaP). Ugljen monoksid Svake godine stotine ljudi u svetu umre od posledica trovanja ovim prostim gasom. U gradovima većim od 50 000 stanovnika ona je ozbiljan razlog oštećenja zdravlja građana i pogoršanja kvaliteta života. prema kojoj mi sve više upiremo pogled organizuju manifestacije javne prirode koje zovu "U gradu bez svog automobila". Gas nastaje sagorevanjem raznih vrsta goriva.1. Buka u gradovima prouzrokovana automobilima ima učešće od oko 80% u ukupnoj buci koja se u gradu stvara. To se može uraditi i u našem gradu. Za početak. Ali.saobraćaj. Bez obzira što su u visokorazvijenim zemljama uspjeli da uklone olovo iz benzina i da industrije dovedu do tehnološki čistih procesa. imaju problem prizemnog ozona koji se javlja od smješe izduvnih gasova (ugljovodonici) pod uticajem sunčevog zračenja. astme) i sve procjene sve jasnije ukazuju da je jedan od glavnih uzročnika . olovo .1. . ograničavaju brzine motornih vozila na 30 km/h u gradovima i stvaraju pojedine zone u gradu u kojima se saobraćaj motornih vozila zabranjuje. sukobu sa ekonomskim interesima koji su u vezi sa saobraćajem motornih vozila. U poslednjih desetak godina. 7. ali je to u ozbiljnom.Na drugoj strani istaživanja sprovedena u Zapadnoj Evropi govore da bi se veliki broj preranih smrti mogao smanjiti smanjenjem zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila .

uz dovoljno vazduha.ničim ne odaje svoje prisustvo. koncentracija CO ne bi smela da bude veća od deset molekula na milion molekula vazduha (10ppm). kiseonik ulazi u pluća. Fe+2 oksidacionom stanju. Koncentracije preko 150-200ppm prouzrokuju disorijentaciju. Kiseonik se vezuje u plućima. požarima. iako se očigledni simptomi mogu videti tek pri 70ppm. umesto ugljen dioksida nastaje ugljen monoksid. stari ljudi. Problem je i u prepoznavanju simptoma jer oni su ponekad slični simptomima obične prehlade. metaloprotein. pa čak i smrt. grejačima. Taj proces se može simbolički prikazati: . ako je iz nekog razloga priliv vazduha smanjen. sličnih hemoglobinu (imaju hemisku grupu) koji prenose kiseonik unutar same ćelije. Stvaranje Kada ugljovodonična goriva sagorevaju. Najvažnija supstanca za prenos kiseonika je hemoglobin. Prenosi se pomoću crvenih krvnih zrnaca do svih delova tela. dakle može biti i dalje oksidovano do Fe+3. Stvara se u motorima automobila. u neispravnim šproteima na gas (ili drva). nastaju ugljen dioksid i voda. on drugim ćelijama predaje kiseonik. Putujući po telu. CO se za hemoglobin vezuje 200 puta bolje! Dakle. deca) su osetljivije i već pri nižim koncentracijama pokazuju znake trovanja. koji u sebi sadrži gvožđe povezano u hemiske grupe. ili pri sagorevanju ugljovodonika (ili druge organske supstance) u prostoriji sa lošom ventilacijom. za hemoglobin će se vezivati ugljen monoksid. CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O (1) Međutim. To je osnovni razlog zbog kog je veoma opasan . trudnice. stvara smeša gasova (ugljen dioksid i ugljen monoksid). Takođe je prisutan u duvanskom dimu. To mojemo predstaviti i simbolički: Hb + 4O2 Hb(O2)4 (3) Hemoglobin za koji je vezan kiseonik i koji sadrži Fe+3 stanju jeste oksihemoglobin. ipak. On je izrazito crvene boje. mnogo veća. nesvesticu. On stvara karboksihemoglobin. Zašto je ugljen monoksid toliko opasan? Kada dišemo. To se vrši pomoću još nekoliko proteina. Ugljen monoksid se može detektovati pomoću posebnih detektora. čak i dok je koncentracija kiseonika mnogo. Uticaji na zdravlje Po zakonu.Ugljen monoksid (CO) je gas bez boje. a oslobađa se u ćelijama te je ceo proces povratan. Neke grupe ljudi (sa anemijom. 2CH4 + 3O2 2CO + 4H2O (2) U takvim reakcijama se. Ovo omogućava da svaka hem grupa (u proteinu ih ima 4) veže za sebe po jedan molekul kiseonika. Ugljen monoksid je toksičan jer ometa taj proces. mirisa i ukusa.

5 °C. čiji hemoglobin još lakše vezuje CO. biljke su osetljive na povećanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljištu. CO vezivanjem čini mnogo gore .1.[4] 7. sredstvo za ekstrakciju i kao sirovina za druge proizvode. ali se on ne može otpustiti u ćelije. Azot dioksid Emitovane kisele supstance kao što je azot dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadržati i do nekoliko dana i za to vreme preći razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara. razdraženje kože i ozbiljne alergijske reakcije. ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja površinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pH i povećanu koncentraciju metala. sluznice i disajne puteve. kiseoniku ostaje daleko manje mesta da se veže.menja preostale tri hem grupe na koje se može vezati kiseonik. je najjednostavniji aromatični ugljovodonik. molekulske formule C6H6. Primarni polutanti NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na površinu zemlje i površinskih voda (kisele kiše) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. gustina 0.92 miliona tona. Znatne količine se proizvode i sintetički. te doze koje nisu otrovne za majku mogu biti opasne. Formaldehid se smatra kancerogenim. 7. U svetu je 1975.4. Efekti acidifikacije odražavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povećanje pH i povećanje toksičnih metala u vodi.2°С. tačka topljenja 5. No. Osnovno jedinjenje velike grupe organskih aromatičnih jedinjenja arena. Olovo (uticaj olovnog benzina na zdravlje ljudi) .2. Benzen Benzen (trivijalni naziv: benzol).0 ppm (Parts per milion). kijavicu. gde se preobrazuju u azotnu kiselinu. Problem je još veći kod nerođenih beba. Gori svetlim i jako čađavim plamenom. To je bezbojna tečnost karakterističnog mirisa i male viskoznosti. kašalj. Upotrebljava se u hemijskoj industriji kao rastvarač.2 i1.5.885 g/cm³. na području nekadašnje Jugoslavije u Lukavcu i Zenici. pri čemu se granica dopustive izloženosti nalazi između 0. godine proizvedeno 8.1. katalitičkim krekovanjem alifatičnih i naftenskih ugljovodonika.1. Dobija se pri suvoj destilaciji uglja u koksarima. Formaldehid nadražuje oči. Na ovaj način prestaje sa radom sistem za transport kiseonika. Formaldehid Izaziva razdraženje očiju. Otrovan je i kancerogen i u tečnom i u gasovitom stanju.Hb + CO HbCO (4) Pošto se CO vezuje mnogo jače za hemoglobin.3.1. 7. tačka ključanja 80. 7.

U vazduhu olovo se nalazi dispergovano u formi finih partikula (čestica) sa medijanom masenog prečnika manje od 1 mikrona Veći deo olova prisutnog u vazduhu je u formi čestica submikronske veličine – što govori da 30-50% ovih udahnutih čestica se zadržava u respiratornom sistemu.95% olova u krvi vezano je za eritrocite. 7. meka tkiva i mineralizovana tkiva (kosti i zube). Generalno mogu nastati sledeći toksični efekti olova na zdravlje posle duže ekspozicije manjim dozama:  hematološki efekti. Prosečne koncentracije olova u vazduhu su obično ispod 0. on prilično prelazi dozvoljenu granicu i na pojedinim mestima dostiže i do 1 µg.5 do 3 µg/m 3 (srednje godišnje vrednosti) u većini evropskih gradova.  endokrini efekti.  mutageni i kancerogeni efekti (kod eksperimentalnih životinja). Neizlučena frakcija absorbovanog olova distribuira se u: krv. Stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije su izračunali jedinicu rizika za ovu materiju: ako je B(a)P prisutan u vazduhu više od 1 µg. Za odrasle stopa zadržavanja partikula iz vazduha iznosi od 20-60%. uglavnom u gornjim respiratornim putevima i sa nepotpunom apsorbcijom.  efekti na krvni pritisak. U .  neurološki efekti.15-0. Absorbcija kroz respiratorni sistem uslovljena je veličinom čestica i stopom (ventilacija) udisanja. iako je duži poluživot zabeležen kod radnika u industriji olova.5 µg/m3. svaki dan u toku godine.6. Toksične efekte izaziva samo olovo u cirkulaciji koje je u jonskom stanju. Više koncentracije olova u vazduhu spoljne sredine registrovane su u urbanim sredinama sa visokom gustinom saobraćaja i kreću se od 0. Oko 95% od opterećenja olovom kod odraslih lokalizuje se u kostima. Toksični efekti olova mogu biti objašnjeni interferencijom sa različitim sistemima enzima.000 stanovnika 9 oboli od raka pluća. Čestice veličine od 1-3 mikrona se deponuju u plućima. za 70 godina ljudskog života postoji mogućnost da na 100. dok je deponovano olovo neškodljivo ili u nekim stanjima dolazi do njegove redistribucije. vezujući SH grupe njihovih proteina ili zamenjujući njihove esencijalne metalne jone. Veće čestice od 5 do 10 mikrona deponuju se različitom efikasnošću. Reč je o kancerogenoj materiji koja se izdvaja iz izduvnih gasova automobila i koja ne bi smela da se nađe u vazduhu u koncentraciji većoj od 0. Kod dece oko 70%.  efekti na reprodukciju i rast.15 µg/m3 u ruralnim područjima. Tipične koncentracije olova u mnogim evropskim gradovima kreću se od 0.  efekti na bubrege. U našim gradovima se beleži stalno povećanje B(a)P-a.Sagorevanje alkilovanih aditiva u gorivima za automobile predstavlja jedan od osnovnih i najvećih izvora emisije olova u atmosferu – 80-90% prisutnog olova u vazduhu potiče iz sagorevanja olovnog benzina. Biološki poluživot olova u krvi kreće se od 20-40 dana.1.1 ng/m3. Svojim mehanizmom delovanja skoro svi organi ili sistemi organa mogu biti potencijalna ciljna mesta delovanja olova i širok raspon bioloških efekata olova je dokumentovan. Benzo(a)piren Glavni predstavnik policikličnih aromatičnih ugljovodonika je benzo(a)piren (BaP).

Održivi razvoj i smernice koje postavljaju dokumenti doneti od strane Ujednjenih nacija i drugih organizacija jesu put koji treba da sledimo kako bismo danas živeli bolje i svojim potomcima ostavili planetu onakvu kakva je nama predata. Razvojem društva i tehnologije. Promene u atmosferi nisu primecivane dok nisu počela da se dešavaju ́ katastrofalna zagađenja koja odnose ljudske živote. i od tada čovečanstvo postaje svesno potrebe da sačuva vazduh koji diše. ZAKLJUČAK Vazduh je neopipljiv. 8. Uz dovoljno pažnje i truda možemo pronaci način da podižemo kvalitet ́ života bez narušavanja planete. čovek je počeo da se bavi proizvodnim delatnostima koje za posledicu imaju emisiju zagađivača u atmosferu. on je potreban za postojanje i funkcionisanje svog živog sveta na planeti Zemlji. na srecu. jer B(a)P nastaje i kao produkt nepotpunog sagorijevanja fosilnih gorivо. i uništavaju floru i faunu. međutim. ozbiljni napori na ovom polju su učinjeni tek šezdesetih godina prošlog veka. Društveni razvoj i tehnologija. godine do danas dogodile su se velike promene u pogledu svesti ljudi o važnosti zaštite životne sredine. Iako postoje podaci o naporima da se ograniči ljudska aktivnost koja narušava kvalitet vazduha još iz šesnaestog veka. Nauka konstantno napreduje i sa novim saznanjima o prirodi i procesima koji se dešavaju u njoj možemo pronaci način da opet budemo deo ́ priode. . i vecina čovečanstva ne razmišlja o njegovoj važnosti ́ dok ga udiše. Ovo je bitno počelo da menja hemijski sastav ozonskog omotača planete. ne služe samo proizvodnji i emisiji ́ zagađivača.jesenjim i zimskim periodima njegovo prisustvo je veće. Od prvog Zakona o čistom vazduhu koji je donet u Velikoj Britaniji 1956.

Visoka tehnička škola. Petrović: Zagađenje životne sredine i zdravlje čoveka – Ekotoksikologija. Niš. Skripta: „Vazduh“. Dušan B. Anđelković B. Krstić I. 1991 . Mara Đukanović: Ekološki izazov. Kristoforović-Ilić. Beograd: Elit. Velarta. 2008. Bajagić. Novi Sad. 1998. 1996. Božović T. Novi Sad. Oderknđev. Folić. Đurić i Ljubomir J. 2002. Jevtić...LITERATURA • • • • • Petrović-Gegić A. „Komunalna higijena“ Prometej. Krnjetin. Beograd. Radovanović.“Tehnološki procesi i životna sredina“fakultet zaštite na radu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful