Univerzitet u Beogradu Tehnički fakultet u Boru

Seminarski rad

Тema: Izvori zagađenja vazduha vezani za
transformaciju energije goriva

Predmet: Zagađenje i zaštita vazduha

Profesor: Student : Prof.Dr. Snežana Šerbula Mrđenović 281/08

Nataša

.... God SADRŽAJ SADRŽAJ.......................................................................Bor..................................................................................................................................2............18 LITERATURA..............................................5 ZAGAĐENJE VAZDUHA..........17 8..........13 7.......1....................................................................................19 ......................................... VEŠTAČKI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA.................................................. TRANSFORMACIJA ENERGIJE GORIVA КАО AEROZAGAĐIVAČ.........3 2................... Benzen.........................15 7...2.................................................................. PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA......................................................................5 2................4 2..............................16 7..........2........................1...............................................1.......................1....1............................................................................. EKOLOŠKE POSLEDICE NASTALE PRIMENOM FOSILNIH GORIVA......................................... IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA.......................................................................... Azot dioksid........8 5......................................................5...............16 7........6 4.................. Benzo(a)piren ..................3........................................9 6..1.............................................................................................1................................................... Ugljen monoksid................................14 7...................................................... Funkcije atmosfere....................................1...............................15 Zašto je ugljen monoksid toliko opasan?.........................................1......15 Uticaji na zdravlje....................................8 4..................... ATMOSFERA.......... Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja...............................6............................................................................... Olovo (uticaj olovnog benzina na zdravlje ljudi)....................................................14 Stvaranje..............1.. januar 2012............................................2 UVOD............................... Formaldehid.............................................................................11 7.....................8 4................................................................................. ZAKLJUČAK....16 7.............................................................................................................4............... ZAGAĐENJA VAZDUHA GASOVIMA IZ MOTORNIH VOZILA..................... Sastav vazduha................................................16 7.......................................................................

Zagađenje vazduha se sastoji od supstanci koje su prisutne u atmosferi u dovoljno velikim količinama. individualnih ložišta. ozona. sa tehnološki tretiranih poljoprivrednih površina i dr. Zagađeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova. vodene pare i raznih nečistoća. ugljen dioksida. Vazduh je temelj života i opstanka ljudi i čitavog ekosistema. Vazduh je smeša gasova koja čini atmosferu. elektrana. vodonika. zaštite eko sistema i zaštite materijalnih dobara. a isto tako i život biljaka i životinja. U znatnom porastu je koncentracija zagađujućih materija koje potiču od izduvnih gasova motornih vozila. Ovi aspekt služe i za postavljanje normativa koji pokazuju koliko i koje su štetne materije dozvoljene u vazduhu. Zagađivači vazduha su različiti i oni stižu u atmosferu kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja (pre svega fosilnih goriva) iz industrijskih i komunalnih postrojenja. Zagađenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagađivača. štetne materije zagađuju radnu sredinu a zbog zastarele tehnologije prečišćavanja i neodržavanja postojećih sistema oslobođene materije vrlo lako dospevaju u životnu sredinu. bilo je rudarstvo.UVOD Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. bronzano doba) dobile nazive u zavisnosti od vrste materijala za oruđa i oružja za koje su sirovine izvađene iz unutrašnjosti Zemlje. Zagađenost vazduha se posmatra sa tri aspekta: zaštite zdravlja ljudi. . gvozdeno. motornih vozila. a sastoji se približno od 4/5 azota. pored lova i zemljoradnje. Tokom odvijanja tehnoloških procesa u fabrikama. I sada se mogu naći tragovi tih početaka rudarskih zahvata u prvobitnoj zajednici. Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagađujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagađenja kopna i vode. koje štetno utiču na čovekov život. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Jedna od prvih ljudskih delatnosti. Čak su i pojedina razdoblja ( kameno.

Troposfera je najniži sloj atmosfere i proteže se do visine od 10 – 15 km. U stratosferi se nalazi ozonski sloj. mezopauza. zagađivači se ravnomerno nakupljaju u maloj zapremini vazduha sa veoma visokom koncentracijom. Mezosfera se prostire iznad stratosfere do visine od oko 80 km. koji štiti Zemlju od UV zračenja Sunca i nalazi se na visini od 10-50 km i njegov značaj je suštinski za očuvanje života na Zemlji. temperaturnih inverzija). stratopauza. a temperatura površine Zemlje niža od temperature vazduha iznad nje (pojava tzv. termopauza i egzobaza. ATMOSFERA Atmosfera se sastoji iz više slojeva. čije rasprostranjenje zavisi od meteoroloških uslova i kreće se od nekoliko stotina do oko 2. Slika 1.000 visine. Ako za vreme emisije zagađivača nisu prisutna turbulentna kretanja u ovom sloju. “mešajući sloj” atmosfere. Stratosfera dopire do 50 km visine do stratopauze. Termosfera se prostire iznad mezosfere do visine od 640 km i temperatura se povećava sa visinom. Egzosfera se prostire iznad termosfere do visine od oko 1000 km. potom i u više slojeve troposfere. Praktično je odvojena od uticaja vremena i klime. Vertikalni prenos između ovog i prethodnog sloja veoma je spor.2. Zagađujuće supstance koje se oslobađaju u ovaj sloj. Prosečna temperatura atmosfere na površini Zemlje je 14°C. Čista životna sredina . i temperatura pada sa visinom. Posebno je značajan tzv. gde prelazi u svemir. Granice između pojedinih slojeva atmosfere nazivaju se tropopauza. U tom sloju osećaju se uticaji vremena i klime i u njemu se zagađivači vazduha najvećim delom emituju i rasprostiru. To se događa kada je brzina vetra mala. brzo se rasprostiru (za nekoliko sati) u širokom vazdušnom prostoru.

000 km u visinu.9%) i promenljivih količina vodene pare . metan. već u obliku raznih važnih jedinjenja.2. koja sve razređenija dopire i do 3. koji omogućava sagorevanje i proizvodnju energije neophodne za opstanak savremene civilizacije. 0.2. Igra značajnu ulogu u biohemijskim porocesima. sekundarne (toplotne. životinja i ljudi kao i sagorevanjem i raspadom organskog materijala. Ova mešavina gasova štiti živi svet na Zemlji apsorbovanjem ultravioletnog zračenja i smanjivanjem temperaturnih ekstrema između dana i noći.1). ksenon. ugljendioksid . Najvažnije komponente vazduha koje su neophodne za život na Zemlji su: kiseonik . Gasoviti sastojci – čist vazduh sadrži mnogobrojne sastojke. u koje spada i čovek. što znači da se kiseonik troši prilikom svih aktivnosti u kojima je potrebno sagorevanje. Aminokiseline). Pomoću kiseonika iz vazduha moguć je proces sagorevanja. sumpordioksid i čestice aerosola. Neki mikroorganizmi i biljke vezuju azot iz vazduha. 2. gasovitih sastojaka 2. amonijak. On se sastoji od: 1. Inertan je i ne igra direktno neku ulogu u biohemijskim procesima. pa tako ulazi u strukturu mnogih organskih molekula (npr. Stvarao se procesom fotosinteze biljaka na kopnu i fitoplanktona u moru. • ugljendioksid (CO2) – javlja se kao produkt disanja biljaka. pa ulazi u sastav proteina. omogućena je proizvodnja energije. Sastav vazduha Atmosfera je gasoviti omotač smese gasova oko Zemljine kugle. vodonik.04%: neon. azotni dioksid. Vazduh se sastoji ima bezbroj primesa – komponenti. koji ga i danas obnavljaju. kiseonika (21%). argona (0. Proizvodna funkcija vazduha zasnovana je na kiseoniku. • kiseonik (O2) – je najvažniji sastojak vazduha. sagorevanjem fosilnih goriva) i tercijarne (električne). kripton. masti i ugljovodonika.04% ugljendioksida. veoma sićušnih čvrstih čestica.1. Zahvaljujući psisustvu kiseonika pri sagorevanju. U tragovima nalazimo ozon.za fotosintezu i azot – za sintezu biljnih belančevina. ali u najvećim količinama. On omogućava život viših organizama. vodene pare i 3.za disanje. Prilikom apsorpcije i rastvaranja u . helijum. Na ostale gasove otpada 0. Funkcije atmosfere Osnovne funkcije vazduha na Zemlji su biološka (primarna) i proizvodna (sekundarna). velike količine kiseonika vezane su u Zemljinoj kori u obliku oksida. Ova smesa gasova sastoji se od azota (78%. u njegovom sastavu se nalaze: • azot (N2) – bezbojni gas slabo rastvorljiv u vodi.

ZAGAĐENJE VAZDUHA Aerozagađenje.vodi reaguje dajući ugljenu kiselinu. Slika 2. . helijum. • ostatak od 0. Čvrste čestice nastaju od raznih ljudskih aktivnosti.. argon. a koje svojim količinama i trajanjem deluje nepovoljno na ljude. stanje biljaka i ekosistema. materijale.) koje označava uglavnom prisustvo više zagađivača u atmosferi. životinje. Vodena para je stalno prisutna u vazduhu. zgrade i objekte. šumski požari. (slika 2. kao što su: erupcije vulkana. opremu. vegetaciju i opšta dobra. pa i mikroorganizama. peščane oluje i drugo. Relativna vlažnost predstavlja stepen zasićenosti vazduha vodenom parom. kao i nekih prirodnih pojava. danas postaje veoma aktuelan problem u mnogim gradovima. Apsorbuje infracrveno zračenje i bar 50% učestvuje u efektu staklene bašte. Pod pojmom zagađenja vazduha podrazumeva se ispuštanje u atmosferu (emisija) bilo kakvih materija u količinama koje izazivaju neželjeni uticaj na čovekovo zdravlje. kripton. Aerozagadjenje Emisije se mogu podeliti na dve grupe. ksenon. zatim. Količina ovog gasa u vodama mora i okeana nadmašuje 60 puta njegovu količinu u vazduhu. zemljotresi.. to je odnos između postojeće količine vodene pare u vazduhu i maksimalne količine (do 100%) koju bi vazduh.94% čine ratni dugi suvi gasovi. pri određenim uslovima mogao da primi. Za ljudski organizam je najpovoljnija vlažnost od 50% pri temperaturi 18 – 20°C. ima i nešto sitnijih čestica svemirske prašine.

teški metali iz procesa proizvodnje i sagorevanja. tada se ona definiše proizvodom mase ili zapremine izlazećih gasova i masene ili zapreminske koncentracije zagađujućih materijala. topografija i meteorološki uslovi). Emisija antropogenog porekla je posledica procesa kojim se nastoji unaprediti čovekova životna sredina. ali se prate samo one najznačajnije. pa su za urbane sredine usvojeni pojmovi "zimski smog" i "letnji smog". tečne ili gasovite. U urbanim i industrijskim područjima kvalitet vazduha u najvećoj meri zavisi od smese zagađujućih materija koje se formiraju pod određenim uslovima (vrsta i količina emisije. vanadijuma. nedostatak vazduha. Zagađujuće materije koje se emituju mogu biti čvrste. a njegova dimenzija sledi iz gornje definicije emisije. odnosno masi proizvoda pri čijoj je proizvodnji došlo do emisije. U smislu ovog rada najznačajnije zagađujuće materije su čvrste čestice. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je izjavila da su najugroženije zemlje sa najvećim emisijama SO2 po osobi . Srbija i Bugarska.Prirodne emisije: • Truljenje i slični procesi • Eolska erozija • Šumski požari • Vulkanske erupcije • Disanje životinja i fotosinteza Emisije antropogenog porekla: • Emisije usled tehnoloških procesa • Emisije zbog transformacije energije Izvori antropogenog porekla imaju veliki uticaj na kvalitet vazduha. Kada se govori o čvrstim česticama mora se imati na umu da su one obično formirane tako da na svojoj površini imaju slojeve metala olova. Veliki je broj izvora polutanata koji svojom emisijom direktno utiču na kvalitet vazduha pogoršavajući taj kvalitet u manjoj ili večoj meri. su u velikoj meri rasprostranjeni u industrijskim oblastima. Ima ih više hiljada. Čvrste čestice su leteći koks (nesagorjeli ugalj) i leteći pepeo koji bivaju dimnim gasovima izneseni iz ložišta. cinka. Dеo sumpora se vezuje za pepeo i šljaku. azotni oksidi (NOx) i ugljen-monoksid (CO2). nesagorjeli ugljovodonici i ugljen monoksid su produkti nepotpunog sagorevanja goriva u ložištu (nedostatak prostora za sagorevanje.Ova srazmernost se naziva koeficijent emisije. Ukoliko se emisija određuje merenjem. masi sirovina koje prouzrokuju emisiju. Emisija zagađujućih materija srazmerna je masi goriva. Azotni oksidi nastaju oksidacijom azota iz vazduha i azota iz goriva. Specifične zagađujuće materije.[1] . selena teški metali. sumpor dioksid (SO2). Stepen vezivanja sumpora za pepeo zavisi od sadržaja alkalnih komponenti u pepelu i od temperature u ložištu. a deo odlazi u atmosferu u obliku SO2. naglo hlađenje plamena itd). ugljovodonici. Sumporni oksidi nastaju oksidacijom sumpora iz goriva pri njegovom sagorevanju. fluoridi. posebno na lokalne uslove. a usled pernošenja polutenata imju značajni uicaj i na regionalne i globalne prilike. hlor.Bosna i Hercegovina. odnosno reprezentativne. Čađ.

magla. Razlika između prirodnih i izvora stvorenih od strane čoveka je i u količini i vrsti zagađujućih supstanci i načinu na koji su emitovane. Najveća emisija sumpora je iz okeana a zatim iz biogenih procesa. Pod izvorom zagađenja vazduha podrazumevaju se procesi koji pod unutrašnjim ili spoljašnjim uticajem odaju (emituju) nečistoće u atmosferu. dejstvo njenih vulkana. proizvodnja energije iz fosilnih goriva za rad. •komunalnim radom 4.4. elektrane (termo i nuklearne) i dr. šuma i šumskih požara. mora. u životnoj sredini pokreću čitav niz lančanih reakcija i zbog toga njihovo prisustvo u njoj ne može ostati ne zapaženo. raznovrsne industrijske operacije. •radom industrije. naselja. •poljoprivrede. teški metali. kao i za zagrevanje prostorija i pogon motornih vozila. među njima pesticidi. nafta i njeni derivati i dr. VEŠTAČKI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA U veštačke izvore zagađenja vazduha spadaju procesi vađenja i obrade mineralnih sirovina. PRIRODNI IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA U prirodne izvore zagađenja ubrajamo samo prirodu tj.Znatno veća količina zagađujućih materija dospava u vazduh biosfere kao posledica ljudske delatnosti. sagorevanje uglja. nekontrolisano lučenje u atmosferu raznih gasova i drugih materija kojima ona samu sebe zagađuje. priroda takođe stvara škodljive i otrovne supstence. •proizvodnjom oružja. okeana. erozije. prirodna radioaktivnost. toplane) i kućna ložišta na fosilna goriva (ugalj. drumski saobraćaj. nafta.često u daleko većoj meri nego čovek svojim aktivnostima. hemijska industrija. Prema izvoru nastanka. njeno široko prostranstvo. zemni .1.2. razna sagorevanja. 4. 2. Izvori zagađujućih materija u vazduhu naselja (komunalnoj sredini) su: • • • • Mogu 1. Dakle.Veštački (antropogeni). izvori zagađenja vazduha nastali: •sagorevanjem goriva. se podeliti na : stacionarne mobilne izvore Stacionarni izvori ili tačkaste izvore zagađujućih materija Stacionarni izvori zagađujućih materija su industrijska (elektrane. ozon koji je nastao prilikom varničenja.Prirodni i 2.Izvori zagađenja vazduha mogu biti: 1. poljoprivreda. IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA Zagađujuće supstance.

a najviše kameni ugalj 8-10%.(slike 3 i 4) . Zagađujuće materije koje se emituju iz tih izvora su organska i neorganska prašina. kiselih kiša i radioaktivnog zračenja. tehnološki zastarela. Što se nafte tiče sasvim malo sumpora sadrži mazut od nafte iz Libije. Produkt sagorevanja je više od 3. Budući da će energetske potrebe čovečanstva. a potencijalnu opasnost predstavlja i radioaktivno gorivo iz nuklearnih elektrana (visoko koncentrovani radioaktivni otpad) koje je već bio u upotrebi. koji se deponuju na otvorenim odlagalištima ukupne površine preko 800 hektara. Fosilna goriva su opasna jer se njihovim sagorevanjem ispušta velika količina ugljendioksida. te su sve veći zagađivači vazduha u naseljima. organski peroksidi.gas) sa ciljem dobijanja energije. Najmanje sumpora sadrži ugalj lignit 0.[2] Svake godine u Termoelektranama «Nikola Tesla» sagori se preko 20 miliona tona lignita. Sadašnja svetska energetska kriza upućuje mnoge zemlje pa i našu. Mobilni izvori zagađujućih materija su motorna vozila čiji se broj iz dana u dan povećava. olovo.000. uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan. azotni oksidi.) koji se talože oko puta na biljke i imaju štetno dejstvo. TRANSFORMACIJA AEROZAGAĐIVAČ ENERGIJE GORIVA КАО Proizvodnja. ugljenmonoksid. Zato se predviđa. ponovna nagla potrošnja uglja. ugljendioksid i nešto ugljovodonika. rasti neophodne su mere pomoću kojih bi se uticaj eksploatacije energije na okolinu smanjio na najmanju moguću meru.4%. Najopasniji izvori energije sada su fosilna goriva: ugalj. azotni oksidi. nafta i prirodni plin. Sagorevanjem benzina i drugih naftinih derivata u motornim vozilima u vazduhu dospevaju brojni i opasni sastojci zagađenja vazduha (čađ. a i izvan njih tokom cele godine. da se oslanja na vlastite izvore energije uz što racionalniju potrošnju. a radioaktivni otpad je opasan jer utiče na strukturu organizama na vrlo bazičnom nivou. zbog čega PD TENT danas vodi politiku koja podrazumeva sveobuhvatnu ekološku modernizaciju i povećanje pouzdanosti postojeće opreme. Nigerije i Indonezije. kadmijum itd. kao i 14. od direktnih ekoloških katastrofa poput izlivanja nafte. Kod energije. u narednim godinama. Postrojenja za prečišćavanje potiču iz vremena izgradnje TENT-a. čađ. sumporni oksidi. transport i korišćenje energije u velikoj meri utiče na okolinu i ekosisteme. ugljenmonoksid. sumporni oksidi.000 Nm³ dimnog gasa na sat (pri radu punim kapacitetom) koji se emituje u atmosferu. do indirektnih posledica poput globalnog zagrevanja.5 miliona tona pepela i šljake godišnje. Količina sumpora u uglju i nafti je različita zavisno iz kog dela zemlje je ugalj ili nafta. 5. na žalost.

Termoelektranane najveći zagađivači vazduha prilikom transformacije energije goriva Veliki procenat svetske energije još uvek se dobija iz ekološki neprihvatljivih izvora energije. Još opasniji je plin koji se oslobađa prilikom nepotpunog sagorevanja goriva (CO). Kod sagorevanje nekih izvora energije nastaju i sitne čestice minerala koje kasnije stvaraju pepeo. Trenutno niti jedno fosilno gorivo nije sasvim pročišćeno.Slika 3. Moderni stil života podrazumeva sve veću upotrebu energije u svrhu postizanja sve većeg komfora. Kako je osnova fosilnih goriva ugljenik. uzrokuje globalno zagrevanje.kisele kiše koje deluju izuzetno štetno na čitave ekosisteme. Ugljen-monoksid je izuzetno otrovan plin bez boje. Slika 4. normalnim sagorevanjem tog goriva nastaje ugljen-dioksid (CO2) koji je staklenički plin. a u budućnosti će ta goriva zameniti čistim izvorima energije u obliku obnovljivih izvora energije ili nuklearne energije. kao što je poznato. ukusa ili mirisa.6% izaziva kod ljudi smrt nakon 15 minuta disanja. . pogotovo fosilnih goriva koja su i dalje dominantni. Ugljendioksid. Trenutno se većina energetskih potreba čovečanstva namiruje upotrebom vrlo štetnih fosilnih goriva. Ti plinovi kasnije u dodiru sa vodenom parom u oblacima formiraju kapljice koje padaju na zemlju . a koncentracija od samo 0. pa se prilikom sagorevanja otpuštaju još neki štetni plinovi poput sumpor-dioksida ili čestica. Jedan deo tih čestica diže se u atmosferu nošen vrtlogom dima i te čestice su takođe vrlo opasne za zdravlje.

kao što su filteri koji se montiraju na dimnjacima termoelektrana i gradskih toplana. Ove pojave su dve najozbiljnije ekološke posledice vezane za globalno sagorevanje fosilnih goriva. Kada ovi oksidi dospeju u atmosferu. . neki od ovih propisa nalažu uklanjanje svih jedinjenja koja se nalaze u uglju a sadrže sumpor. uklanjanje sumpora mora da se izvrši pre procesa sagorevanja uglja – ova zakonska obaveza je doprinela značajnom smanjenju nivoa prisustva sumporne kiseline u atmosferi. uobičajeno nazvana kisele kiše. Rafinerija nafte u Ričmondu. oni zadržavaju isparenja sumpor-dioksida i druga štetna jedinjenja pre nego što dospeju u atmosferu. takođe su tesno povezani za eksploatacijom i transportovanjem fosilnih goriva. prvo se pomisli na kisele kiše i globalno zagrevanje. kao što su raskopavanje zemljišta i izlivanja nafte. jezera i vodenih tokova. Kalifornija. Slika 5. oslobađaju se sumpor. ulaze u ciklus kruženja vode i mogu da uzrokuju štetne posledice po biološki kvalitet šuma. Kondenzovana atmosferska vodena isparenja sa ovakvim kiselim sadržajem. Ekološki zakoni takođe obavezuju instaliranje sistema za prečišćavanje zagađujućih supstanci i gasova. azotnu i karbonsku kiselinu. SAD Ovaj ekološki problem je pokrenuo usvajanje velikog broja pravnih akata i rezolucija na međunarodnom i nacionalnom nivou koje regulišu pitanje zagađenja vazduha upotrebom fosilnih goriva. Na primer. Ekološke posledice nastale primenom fosilnih goriva Obično kada se postavi pitanje na koje to sve načine fosilna goriva stvaraju ekološke probleme. zemljišta. Drugi ekološki problemi. hemijski reaguju sa vodenom parom i stvaraju sumpornu. Kada sagorevaju fosilna goriva.6. azot i vodonik koji sa kiseonikom stvaraju jedinjenja poznata kao oksidi.

Ekološki problemi vezani za fosilna goriva nastaju i probijanjem naftnih bušotina i crpljenjem tečnosti iz njih. Nove tehnologije su donele i nove načine manipulacije zemljom.[3] Površinski rudnički kopovi primenjuju gigantske bagere sa ogromnim kašikama kojima se uklanjaju zemlja i kameni slojevi ispod kojih se nalazi ugalj. nastaju teške posledice po kvalitet vode i akvatični živi svet. time povećavajući sadržaj CO2 u atmosferi za oko 28 procenata. zagađenje vazduha nesagorelim česticama koje stvaraju automobili može sa druge strane postati velika glavobolja nadležnih u gradovima u kojima je velika koncentracija vozila sa benzinskim ili dizel motorima. . naročito ukoliko se radi o velikim količinama. a time se krajnje kvari prirodni pejzaž. Dok sa jedne strane sagorevanje nafte i prirodnog gasa proizvodi znatno manje pepela u odnosu na sagorevanje uglja. Zanimljiva je ideja nekih ekologa o formiranju veštačkih močvara koje bi neutralisale kiseli vodeni rastvor u rudničkoj drenaži. (2) otkup i zaštita šuma koje apsorbuju CO2. Još jedan ekološki problem vezan za eksploataciju uglja javlja se prilikom izlaganja sveže raskopanog sloja uglja atmosferskom vazduhu. Jedan od predloga međudržavne saradnje po ovom pitanju je sadržan u Kjoto Protokolu a predviđa da kompanije moraju da plate pravo na emitovanje ugljen-dioksida preko utvrđenje kvote. Iako je veoma teško direktno povezati uočene globalne promene temperature sa sagorevanjem fosilnih goriva. U prošlosti. Ugljen-dioksid (CO2) je glavni nusproizvod sagorevanja fosilnih goriva. Jedinjenja sa sadržajem sumpora koja se nalaze u uglju oksidiraju u prisustvu vode i formiraju sumpornu kiselinu. tako da ekološki propisi nalažu da se zatvoreni površinski rudnički kopovi zatrpaju i vrate u prethodno stanje. Ubrzana industrijalizacija u 19. Gasovi koji spadaju u ovu grupu apsorbuju solarnu energiju emitovanu sa površine Zemlje i zadržavaju toplotu. i 20. poznat i kao kisela rudnička drenaža. a naučnici ga još nazivaju i “gasom staklene bašte”. neke zemlje su već sada krenule u saradnju po pitanju smanjenja emisija CO2 nastalih masovnom primenom fosilnih goriva. među kojima su: (1) kupovina “prava na zagađivanje” od kompanija koje emituju CO2 u količinama ispod dozvoljene kvote. mogu biti štetna po prirodna staništa i živi svet u njima.Sagorevanje fosilnih goriva stvara nesagorele čestice goriva i pepeo. Kada ovaj rastvor sumporne kiseline. U skladu sa postojećim ekološkim propisima uvodi se obaveza uklanjanja sumporne kiseline iz rudničke drenaže pre nego što dospe u vodene tokove. Ovo dramatično uvećanje prisustva ugljen-dioksida u vazduhu je formiralo naučne pretpostavke koje predviđaju da će posledice globalnog zagrevanja biti poremećene zakonitosti odvijanja vremenskih pojava i topljenje leda na polarnim kapama. jer pored sirove nafte koja se izvlači iz dubokih podzemnih rezervoara često se nalazi i morska voda. čineći ovu planetu pogodnom za život. Sirova nafta pored toga treba da bude transportovana na velika rastojanja tankerima ili naftovodima da bi došla u rafineriju na dalju preradu. veku je međutim dovela do uvećanih emisija zagađenja usled primene fosilnih goriva. termoelektrane na ugalj su u vazduh izbacivale ogromne količine pepela. Transport sirove nafte na žalost često uzrokuje i neželjena curenja usled kvara na cevovodima ili udesa tankera. čime se te emisije bitno smanjuju. Danas je i ovaj problem regulisan ekološkim propisima koji određuju da se emisije koje sadrže pepeo takođe moraju prečistiti pre nego što dospeju u atmosferu. dospe u površinske ili podzemne vode. i (3) plaćanje troškova unapređenja postrojenja koja emituju CO2 u manje razvijenim zemljama. Curenja nafte. Plaćanje ovog prava bi trebalo da bude vršeno u nekoliko ugovorenih formi. Ova mešavina sadrži brojne nečistoće tako da mora ili da bude ubrizgana nazad u dublje slojeve ili prečišćena radi bezbednog površinskog odlaganja.

Sada. Štete po zdravlje zbog zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je neosporno. ali ono malo privlači pažnju. Treba imati u vidu da u ukupnom zagađenju atmosfere ono je moglo imati svoj doprinos oko jedne trećine. ZAGAĐENJA VAZDUHA GASOVIMA IZ MOTORNIH VOZILA Automobil u gradovima stvara dva ekološka problema: zagađuje vazduh svojim izduvnim gasovima i pravi buku (slika 6. Ovi poslednji prouzrokuju mnoga oboljenja u telu čoveka. veliki broj smrtnih slučajeva u vreme jakih vrućina u Francuskoj povezuje se sa zagađenjem vazduha i velikom koncentracijom izduvnih gasovia iz automobila u vazduhu gradova.). a kada se to pitanje pokretalo u vezi sa incijativama za smanjenje zagađenosti vazduha u gradovima zvučalo je neozbiljno i zabašuravajuće u odnosu na probleme zagađenja vazduha iz dimnjaka topionice u Boru i fabrike kristala u Zaječaru. Slika 6. Saobraćaj u gradu . Ni u vreme razvijenog industrijskog kompleksa na području Timočke krajine tome pitanju nije poklanjana velika pažnja. Pre nekoliko godina. Dejstvo zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila pojačavaće se tokom jeseni i zime u vreme tišina i maglovitih dana.7. oni su razlog nastanka tzv. a deluju i na disajne organe i kožu. Kada je reč o izduvnim gasovima iz automobilskih motora. ali se tome ne pridaje skoro nikakav značaj. prizemnog ozona i otrovnih gasova u vazduhu gradova koji su razlog nastanka slobodnih radikala u krvi čoveka. kada industrija ne radi ili radi sa smanjenim kapacitetom udeo uticaja na zdravlje zagađenog vazguha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je najznačajnije.

u Zapadnoj Evropi. najprisutniji su: • • • • • ugljen monoksid benzen azot dioksid formaldehid. Za početak.policiklični aromatični ugljovodonici. npr. toksični metali. prema kojoj mi sve više upiremo pogled organizuju manifestacije javne prirode koje zovu "U gradu bez svog automobila". 7. koji nastaju iz nepotpunog sagorijevanja dizel motora. uopšte nemaju čađ. sukobu sa ekonomskim interesima koji su u vezi sa saobraćajem motornih vozila. Ima maštara koji sanjaju da bi nekako iz gradova odstranili motorna vozila. smanjili su olovo. ograničavaju brzine motornih vozila na 30 km/h u gradovima i stvaraju pojedine zone u gradu u kojima se saobraćaj motornih vozila zabranjuje. Glavni zagađivači vazduha iz saobraćaja U pogledu materija koje se ispuštaju iz motora sa unutrašnjim sagorjevanjem. a nekoliko hiljada se hospitalizuje. U to vreme svi se u grad kreću pešačeći ili voze bicikl. drveta. Ugljen monoksid Svake godine stotine ljudi u svetu umre od posledica trovanja ovim prostim gasom.1. astme) i sve procjene sve jasnije ukazuju da je jedan od glavnih uzročnika . Imajući to u vidu.Na drugoj strani istaživanja sprovedena u Zapadnoj Evropi govore da bi se veliki broj preranih smrti mogao smanjiti smanjenjem zagađenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila . Ali. . To je ugljen monoksid. ali je to u ozbiljnom. 7. Buka u gradovima prouzrokovana automobilima ima učešće od oko 80% u ukupnoj buci koja se u gradu stvara. još jednog upozorenja sa Interneta koje bi trebalo uzeti u obzir kada se bavimo ekologijom i ljudskim zdravljem. i dalje se bilježi visok stepen respiratornog morbiditeta (bolesti respiratornog trakta. imaju problem prizemnog ozona koji se javlja od smješe izduvnih gasova (ugljovodonici) pod uticajem sunčevog zračenja. Slična je situacija i sa bukom koju stvaraju automobili koja pogoršava zdravlje i remeti kvalitet života građana. Zbog toga je Francuski ministar zdravlja rekao da automobil oštećuje zdravlje ljudi isto koliko i cigareta zdravlje pušača. parafina. Bez obzira što su u visokorazvijenim zemljama uspjeli da uklone olovo iz benzina i da industrije dovedu do tehnološki čistih procesa. Eto. Gas nastaje sagorevanjem raznih vrsta goriva. U poslednjih desetak godina. ulja.na pola. prije svih benzo(a)piren (BaP). Evropski gradovi su značajno smanjili prisustvo sumpor dioksida (SiO2). u Evropi posebno prate količinu mikročestica (od 2. To se može uraditi i u našem gradu.saobraćaj. U gradovima većim od 50 000 stanovnika ona je ozbiljan razlog oštećenja zdravlja građana i pogoršanja kvaliteta života.5 µ i manje) za koje smatraju da se dobrim dijelom izdvajaju iz dizel goriva. olovo .1.1.

CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O (1) Međutim. čak i dok je koncentracija kiseonika mnogo. grejačima. Takođe je prisutan u duvanskom dimu. Taj proces se može simbolički prikazati: . požarima. stvara smeša gasova (ugljen dioksid i ugljen monoksid). u neispravnim šproteima na gas (ili drva). ili pri sagorevanju ugljovodonika (ili druge organske supstance) u prostoriji sa lošom ventilacijom. On stvara karboksihemoglobin. To mojemo predstaviti i simbolički: Hb + 4O2 Hb(O2)4 (3) Hemoglobin za koji je vezan kiseonik i koji sadrži Fe+3 stanju jeste oksihemoglobin. on drugim ćelijama predaje kiseonik. a oslobađa se u ćelijama te je ceo proces povratan. metaloprotein. On je izrazito crvene boje. Ugljen monoksid je toksičan jer ometa taj proces. deca) su osetljivije i već pri nižim koncentracijama pokazuju znake trovanja. mirisa i ukusa. iako se očigledni simptomi mogu videti tek pri 70ppm. Ugljen monoksid se može detektovati pomoću posebnih detektora. Stvara se u motorima automobila. koji u sebi sadrži gvožđe povezano u hemiske grupe. Problem je i u prepoznavanju simptoma jer oni su ponekad slični simptomima obične prehlade. Koncentracije preko 150-200ppm prouzrokuju disorijentaciju. Prenosi se pomoću crvenih krvnih zrnaca do svih delova tela. kiseonik ulazi u pluća. trudnice. dakle može biti i dalje oksidovano do Fe+3. Zašto je ugljen monoksid toliko opasan? Kada dišemo. Stvaranje Kada ugljovodonična goriva sagorevaju. sličnih hemoglobinu (imaju hemisku grupu) koji prenose kiseonik unutar same ćelije. To je osnovni razlog zbog kog je veoma opasan . 2CH4 + 3O2 2CO + 4H2O (2) U takvim reakcijama se. koncentracija CO ne bi smela da bude veća od deset molekula na milion molekula vazduha (10ppm). ipak. nastaju ugljen dioksid i voda.ničim ne odaje svoje prisustvo. Putujući po telu. Fe+2 oksidacionom stanju. CO se za hemoglobin vezuje 200 puta bolje! Dakle.Ugljen monoksid (CO) je gas bez boje. Kiseonik se vezuje u plućima. uz dovoljno vazduha. Neke grupe ljudi (sa anemijom. pa čak i smrt. Ovo omogućava da svaka hem grupa (u proteinu ih ima 4) veže za sebe po jedan molekul kiseonika. umesto ugljen dioksida nastaje ugljen monoksid. nesvesticu. za hemoglobin će se vezivati ugljen monoksid. ako je iz nekog razloga priliv vazduha smanjen. mnogo veća. Najvažnija supstanca za prenos kiseonika je hemoglobin. stari ljudi. Uticaji na zdravlje Po zakonu. To se vrši pomoću još nekoliko proteina.

Benzen Benzen (trivijalni naziv: benzol). čiji hemoglobin još lakše vezuje CO. 7. U svetu je 1975. biljke su osetljive na povećanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljištu.3. molekulske formule C6H6. 7. Efekti acidifikacije odražavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povećanje pH i povećanje toksičnih metala u vodi. Na ovaj način prestaje sa radom sistem za transport kiseonika. kiseoniku ostaje daleko manje mesta da se veže. Upotrebljava se u hemijskoj industriji kao rastvarač. gustina 0.885 g/cm³. Osnovno jedinjenje velike grupe organskih aromatičnih jedinjenja arena.Hb + CO HbCO (4) Pošto se CO vezuje mnogo jače za hemoglobin. je najjednostavniji aromatični ugljovodonik. na području nekadašnje Jugoslavije u Lukavcu i Zenici. tačka ključanja 80. Dobija se pri suvoj destilaciji uglja u koksarima.92 miliona tona. razdraženje kože i ozbiljne alergijske reakcije.1. kijavicu. Formaldehid Izaziva razdraženje očiju. Primarni polutanti NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na površinu zemlje i površinskih voda (kisele kiše) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Otrovan je i kancerogen i u tečnom i u gasovitom stanju. 7. godine proizvedeno 8. CO vezivanjem čini mnogo gore .2.4. Formaldehid nadražuje oči. No.1. ali se on ne može otpustiti u ćelije.5. kašalj. katalitičkim krekovanjem alifatičnih i naftenskih ugljovodonika. Formaldehid se smatra kancerogenim. ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja površinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pH i povećanu koncentraciju metala. pri čemu se granica dopustive izloženosti nalazi između 0.2 i1. gde se preobrazuju u azotnu kiselinu. te doze koje nisu otrovne za majku mogu biti opasne.0 ppm (Parts per milion). Problem je još veći kod nerođenih beba.1. To je bezbojna tečnost karakterističnog mirisa i male viskoznosti.1.[4] 7. Azot dioksid Emitovane kisele supstance kao što je azot dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadržati i do nekoliko dana i za to vreme preći razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara. Olovo (uticaj olovnog benzina na zdravlje ljudi) . Znatne količine se proizvode i sintetički.menja preostale tri hem grupe na koje se može vezati kiseonik. Gori svetlim i jako čađavim plamenom. sluznice i disajne puteve. tačka topljenja 5.2°С. sredstvo za ekstrakciju i kao sirovina za druge proizvode.5 °C.

 efekti na reprodukciju i rast. Oko 95% od opterećenja olovom kod odraslih lokalizuje se u kostima. Kod dece oko 70%. U našim gradovima se beleži stalno povećanje B(a)P-a. iako je duži poluživot zabeležen kod radnika u industriji olova. Stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije su izračunali jedinicu rizika za ovu materiju: ako je B(a)P prisutan u vazduhu više od 1 µg. uglavnom u gornjim respiratornim putevima i sa nepotpunom apsorbcijom. 7. Neizlučena frakcija absorbovanog olova distribuira se u: krv.15 µg/m3 u ruralnim područjima. Toksični efekti olova mogu biti objašnjeni interferencijom sa različitim sistemima enzima.  efekti na krvni pritisak. svaki dan u toku godine. Čestice veličine od 1-3 mikrona se deponuju u plućima.  efekti na bubrege.  endokrini efekti. Biološki poluživot olova u krvi kreće se od 20-40 dana. Tipične koncentracije olova u mnogim evropskim gradovima kreću se od 0. Generalno mogu nastati sledeći toksični efekti olova na zdravlje posle duže ekspozicije manjim dozama:  hematološki efekti.95% olova u krvi vezano je za eritrocite.1.15-0.  neurološki efekti.  mutageni i kancerogeni efekti (kod eksperimentalnih životinja). Veće čestice od 5 do 10 mikrona deponuju se različitom efikasnošću.6. Benzo(a)piren Glavni predstavnik policikličnih aromatičnih ugljovodonika je benzo(a)piren (BaP). on prilično prelazi dozvoljenu granicu i na pojedinim mestima dostiže i do 1 µg. za 70 godina ljudskog života postoji mogućnost da na 100.Sagorevanje alkilovanih aditiva u gorivima za automobile predstavlja jedan od osnovnih i najvećih izvora emisije olova u atmosferu – 80-90% prisutnog olova u vazduhu potiče iz sagorevanja olovnog benzina. Reč je o kancerogenoj materiji koja se izdvaja iz izduvnih gasova automobila i koja ne bi smela da se nađe u vazduhu u koncentraciji većoj od 0.5 do 3 µg/m 3 (srednje godišnje vrednosti) u većini evropskih gradova. U . Više koncentracije olova u vazduhu spoljne sredine registrovane su u urbanim sredinama sa visokom gustinom saobraćaja i kreću se od 0.1 ng/m3.5 µg/m3. Toksične efekte izaziva samo olovo u cirkulaciji koje je u jonskom stanju. meka tkiva i mineralizovana tkiva (kosti i zube). Absorbcija kroz respiratorni sistem uslovljena je veličinom čestica i stopom (ventilacija) udisanja. dok je deponovano olovo neškodljivo ili u nekim stanjima dolazi do njegove redistribucije.000 stanovnika 9 oboli od raka pluća. Za odrasle stopa zadržavanja partikula iz vazduha iznosi od 20-60%. Prosečne koncentracije olova u vazduhu su obično ispod 0. U vazduhu olovo se nalazi dispergovano u formi finih partikula (čestica) sa medijanom masenog prečnika manje od 1 mikrona Veći deo olova prisutnog u vazduhu je u formi čestica submikronske veličine – što govori da 30-50% ovih udahnutih čestica se zadržava u respiratornom sistemu. Svojim mehanizmom delovanja skoro svi organi ili sistemi organa mogu biti potencijalna ciljna mesta delovanja olova i širok raspon bioloških efekata olova je dokumentovan. vezujući SH grupe njihovih proteina ili zamenjujući njihove esencijalne metalne jone.

Društveni razvoj i tehnologija. Ovo je bitno počelo da menja hemijski sastav ozonskog omotača planete. Od prvog Zakona o čistom vazduhu koji je donet u Velikoj Britaniji 1956. Uz dovoljno pažnje i truda možemo pronaci način da podižemo kvalitet ́ života bez narušavanja planete. jer B(a)P nastaje i kao produkt nepotpunog sagorijevanja fosilnih gorivо. Promene u atmosferi nisu primecivane dok nisu počela da se dešavaju ́ katastrofalna zagađenja koja odnose ljudske živote. godine do danas dogodile su se velike promene u pogledu svesti ljudi o važnosti zaštite životne sredine. 8. i od tada čovečanstvo postaje svesno potrebe da sačuva vazduh koji diše. ZAKLJUČAK Vazduh je neopipljiv. međutim. na srecu. i vecina čovečanstva ne razmišlja o njegovoj važnosti ́ dok ga udiše. ozbiljni napori na ovom polju su učinjeni tek šezdesetih godina prošlog veka. Razvojem društva i tehnologije. ne služe samo proizvodnji i emisiji ́ zagađivača. . on je potreban za postojanje i funkcionisanje svog živog sveta na planeti Zemlji. Iako postoje podaci o naporima da se ograniči ljudska aktivnost koja narušava kvalitet vazduha još iz šesnaestog veka. i uništavaju floru i faunu. Nauka konstantno napreduje i sa novim saznanjima o prirodi i procesima koji se dešavaju u njoj možemo pronaci način da opet budemo deo ́ priode.jesenjim i zimskim periodima njegovo prisustvo je veće. čovek je počeo da se bavi proizvodnim delatnostima koje za posledicu imaju emisiju zagađivača u atmosferu. Održivi razvoj i smernice koje postavljaju dokumenti doneti od strane Ujednjenih nacija i drugih organizacija jesu put koji treba da sledimo kako bismo danas živeli bolje i svojim potomcima ostavili planetu onakvu kakva je nama predata.

“Tehnološki procesi i životna sredina“fakultet zaštite na radu. Krnjetin. Božović T. Novi Sad. Kristoforović-Ilić. Skripta: „Vazduh“. Beograd: Elit. Jevtić. Đurić i Ljubomir J.. 1998. Anđelković B. „Komunalna higijena“ Prometej.. Niš. Novi Sad. Beograd. Dušan B. Oderknđev. 2002. Radovanović. Folić. Bajagić. Visoka tehnička škola. Krstić I. Petrović: Zagađenje životne sredine i zdravlje čoveka – Ekotoksikologija. 2008. 1996. Mara Đukanović: Ekološki izazov. Velarta. 1991 .LITERATURA • • • • • Petrović-Gegić A.