Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagogije

Istorija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju drutva jer ono predstavlja neposrednog ucesnika i svedoka u tom razvoju. Osnovne i najvanije etape razvoja vaspitanja: U prvobitnoj zajednici vaspitanje jos nije izdvojeno u posebnu drutvenu delatnost i sastavni je deo celokupnog ivota i rada tih primitivnih zajednica. Nerazvijenost orua za rad i jo nediferencirana ovekova svesna aktivnost uslovili su i nain vaspitanja. Odvijajui se jo uvek sa znaajnim elementima oponaanja i u sklopu opte brige za odranje vrste, vaspitanje se svodi na elemente 1. prenoenja radnih iskustava (sakupljanje plodova, lov, ribolov, zemljoradnja), 2. usvajanja obiaja i 3. verovanja plemena i rituala koji su uvrivali tu zajednicu. Vaspitanje je priblino isto za sve, a o pripremi mladih za ivot brinu svi odrasli lanovi zajednice. Ono se ostvaruje kroz direktno sudelovanje onih koji vaspitavaju i onih koji su vaspitavani. Razvojem sredstava za proizvodnju, pojavom privatne svojine, vika vrednosti i prisvajanja rezultata tueg rada, dolazi i do pojave prvih socijalnih podela i razlika (podela rada i elemenata vlasti i sl.) Javljaju se zahtevi za sve sloeniji sadraj vaspitanja. Pojavljuju se plemenski vrai, reci, islueni ratnici i prvi uitelji. Vaspitanje se postepeno institucionalizuje, odvaja od neposrednog rada, pa i tekueg drutvenog ivota. Time se postepeno pojavljuju i socijalne razlike u oblasti vaspitanja, poto ono obuhvata relativno mali broj privilegovane dece i odraslih. Najstarije ljudske civilizacije se upravo po organizovanou vaspitanja i stepenu pismenosti razlikuju od divljih i varvarskih plemena koja su ih okruivala. U sumerskim kolama se na glinenim ploama uilo klinasto pismo. kolovanje se plaalo, disciplina je bila stroga a uilo se ponavljanjem i prepisivanjem. U Indiji je vaspitanje bilo religijsko (svete knjige-vede) i iskljuivo kastinsko. Persijanci su obraali panju na fiziko zdravlje i borilake vetine, intelektualnim vaspitanjem su se bavili svetenici. Stari Kinezi su takoe imali organizovano vaspitanje za vie slojeve i u njemu je dosta vremena odlazilo na usvajanje komplikovanog pisma koje se sastojalo od oko 15 hiljada znakova. U Starom Egiptu se sistem vaspitanja delio na dva sistema: sistem vaspitanja za ezoterike (duhovne vrednosti) i egzoterike koji su u svoje vaspitanje ukljuivali i elemente praktinih znanja (geometrija, graevinarstvo, navodnjavanje, i sl.) Za antiko drutvo karakteristino je vaspitanje koje je bilo organizovano u Sparti, Atini i Rimu. Spartanci su imali tipino vojenizirano, zajedniko vaspitanje sprovoeno u nekoj vrsti vaspitno-vojnih logora i zasniva se na principu jednostavnosti: jednostavna ishrana, skromno odevanje, jednostavan govor (lakonski govor) i odricanje od svih zadovoljstava. Osnovno je vebanje u ratnikim vetinama, izdrljivosti, ratnom lukavstvu i sl. Intelektualnom vaspitanju nije pridavan vei znaaj. U Atini se po prvi put postavlja kao cilj vaspitanja harmonijski razvitak linosti (kalokagatija-lepota i dobrota) Konstituisan je prvi sistem vaspitanja. Od 7. do 14. god postoje dve vrste elementarnih kola: kole gramatista (itanje, pisanje, raun) i kole kitarista (muzika, literatura, umetnosti). Od 13. do 15. godine panja se posveuje razvoju tela u posebnim vebalitima, palestrama. U gimnazijumima mladii priaju o politici, filozofiji,

knjievnosti, ali se bave i gimnastikom od 16. do 18. god., a potom postaju efebi i obavljaju vojnike dunosti. Za odrasle su postojale filozofske kole (Akademija, Liceum). U Rimskom carstvu se izdvajaju tri vrste kola za deake od 7 do 16 godina: elementarna (itanje, pisanje, raun, gramatika), gramatika (latinski, gramatika, knjievnost) i retorska (zakoni, pravo, istorija, filozofija, geografija). U srednjem veku vaspitanje je staleko. Mladi feudalci prolaze kroz praktinu obuku u sedam riterskih vetina (jahanje, plivanje, maevanje, lov, ah, stihovi), ue se ponaanju na dvoru i vitekim turnirima i ne poklanjaju veliku panju intelektualnom vaspitanju. Duhovni stale tj. svetenstvo svoje obrazovanje je sticalo kroz parohiske, manastirske ili katedralne kole. Uili su teologiju i sedam slobodnih vetina (trivium: gramatika, retorika, dijalektika; kvadrium: aritmetika, geometrija, astronomija i teorija muzike). Tokom XII i XIII veka jaanjem gradova i graanskog stalea, udruivanjem zanatlija i trgovaca, poinju se otvarati gradske ili esnafske kole (cehovske, gildske kole) a od XII se poinju otvarati i prvi univerziteti. U novom veku mlada buroazija stvara uslove za realizaciju velikog broja pedagokih ideja: 1. proklamovanje ideje '' narodna kola'', 2. nastava je organizovana na maternjem jeziku (a ne na latinskom) 3. u nastavne sadraje se uvode realije (tj tekovine prirodnih nauka) 4. kole se opremaju o troku gradova i drave 5. donose se ''kolski ustavi'' i vri postepena etatizacija kole Vaspitanje nije vie samo stvar porodice i crkve ve sve vie opta stvar i briga drave. Industrijska revolucija dovodi do masovnosti obrazovanja. Organizovanje drutva i drave postaje zavisno od sistema vaspitanja to dovodi do konstituisanja posebne naukepedagogije. Socijalistiku ureene zemlje nastavljaju tendencije karakteristine za industrijsko drutvo. Dolazi do pojaane etatizacije , favorizuju se sistemi kolektivnog vaspitanja, marksizam se proglaava jedinom filozofskom osnovom socijalistike pedagogije. Na samom kraju 20. veka dolo je do nauno-tehnoloke revolucije. Raste potreba za obrazovnim kadrovima polivalentnog, kreativnog i komunikativnog profila, koji se lako mogu dokvalifikovati, prekvalifikovati i celog ivota usavravati.