Od raunara do ofset ploe Computer to Plate - CtP

Razvoj tehnike u oblasti obrade teksta i slike tokom polsednjih godina zadavao nam je muke, zbunjivao, inio nesigurnim i, konano, izmenio poslove u tamparstvu, ma koliko smo sa promenama dolazili u dodir samo izdaleka, ili uz vremensku distancu. Proizvoai opreme i repromaterijala za ofset tampu neprestano su radili na odravanju svoje vodee pozicije meu tamparskim postupcima. Sa odravanjem njene visoke vrednosti na tritu, rasli su i zahtevi za kvalitetom i ekonominou tamparskih ploa i njihove obrade. Sve vei udeo elektronike u tamparskoj pripremi, kao i zahtevi za to vie kolora i kvalitetnijom tampom, veoj brzini tabanih i rotacionih maina, uslovili su logian razvoj koji se moe formulisati kao: Computer to Plate (od rauna do ploe) Computer to Print (digitalne tamparske maine) Computer to Press (Izrada tamparske forme direktno na tamparskoj maini)

Sl. 33.Poreenje tehnologija CtF/CtP/CtPress

Lord Todd, profesor organske hemije na Univerzitetu Cambridge, napisao je 1964. god. u asopisu New Scientist tekst koji se bavio futuristikom u nauci. Jedna od konstatacija je bila da, u veini tehnikih oblasti, od znaajnog otkria do njegove primene proe i do 20 godina. Razvoj i primena tehnologije Computer to Plate kao da potvruje futuristiki tekst, pisan pre etvrt veka.

Istorija CtP poinje prezentacijom Laserite sistema firme EOCOM, poetkom 1975. god. Ovaj sistem je bio prilagoen osvetljavanju Wipe ofset ploa, a proba je obavljena u tampariji dnevnih novina Star Gazette u Elmiri, NY, USA. LogEtronics je 1076. god. sa LogEscanom predstavio sistem koji je laserom osvetljenu foliju (tzv. laser maska) prenosio na ofset plou. Ipak, za

unoenje podataka u sistem jo uvek je bilo neophodno prethodno lasersko oitavanje (skeniranje) prethodno montirane stranice. O Computer to Plate moe se govoriti tek kada je iste godine istraivaki institut ANPA izvrio demonstraciju u Anhajmu, Kalifornija, na postrojenju Laserite.To je bilo pravo roenje CtP i otada je ovaj pojam u upotrebi. Do znaajnijeg prisustva ove tehnike u praksi, jo se dugo ekalo. Prelom celih strana pomou kompjutera jo uvek je bio u povoju, a za proizvodnju tamparskih ploa bez filma bili su razvijeni elektrofotografski sistemi (OPC), koji su tada izgledali praktiniji. tamparija Ganet u Njujorku prva je , poetkom osamdesetih, primenila u praksi Computer to Plate. No, vrlo brzo se vratila konvencionalnom nainu izrade forme. Istu sudbinu doivela je zajednika instalacija firmi IBM, Autologic i Hell u Daily Record u Morirristown, USA. Godine 1986. firma Dow-Jones, u saradnji sa firmom Chemco, instalirala je sistem sa etiri jedinice za osvetljavanje u Wall Street Journal u Orlandu na Floridi. Koriene su elektrofotografske Polychrome tamparske ploe. Zbog problema pri izradi panorama strane vratili su se na osvetljavanje filma i konvencionalnu ofset plou. Na sajmu DRUPA 90, Ozasol je prezentirao svoju novu plou N90, to je predstavljalo novi podstrek razvoju CtP. Ova ploa vie nije bila na principu elektrofotografije, to je dotada bio ograniavajui faktor kvaliteta, ve je bila izraena na bazi fotopolimerne emulzije i po kavilitetu se nije razlikovala od konvencionalne negativ ofset ploe. Ova ploa je demonstrirana na ureaju Gerber LE 55/Autologic. Gerber i Autologic su se 1991. god. dogovorili sa holandskim izdavaem Brabants Nieuwblad is Rosendala da postave test instalaciju. Nedugo po instalaciji dolo je do promene glavnog urednika; novi nije bio dobronameran prema tehnolokim inovacijama i testovi su propali. panske novine Alerta iz Santandera pokazuju interes za probnu instalaciju i preuzimaju opremu od Holanana. Za vreme kongresa japanskih izdavaa novina u Tokiu, 1991. god., druge po veliini dnevne novine u Japanu ,Asahi Shimbun, predstavile su sistem Computer to Plate koji je razvijen u istraivakom centru Setagaya i koji je radio sa Micibiijevim elektrofotografskim ploama. U leto 1993. god. u austrijskom gradu Bregenz kod izdavaa Voralberger Nachrishten instaliran je sistem Gerber LE 55 APT/Autologic. Geografski poloaj Bergenza je omoguio da na ovoj instalaciji IFRA, NATS, EMPA i UGRA urade seriju testova ekonominosti i kvaliteta. Dobijeni rezultati su pokazali da je kvalitet isti, pa ak i znatno vii u odnosu na konvencionalnu negativ plou, a da su ukupni trokovi (investicija, prostor, radna snaga i trokovi materijala) po jednoj stranici/ploi nii.

Ova analiza stvorila je tehnologiji Computer to Plate slobodan prostor na svetskom tritu. Uspeno korienje CtP-a zahteva apsolutnu digitalnost u toku rada, jer se u sistemu za osvetljavanje eksponira kompletna ploa. To znai da raunarski sistem pored prelomljenih strana (tekst + slika ) mora da sadri i podatke o rasporedu strana na tabaku, marke za ulaganje, obrezivanje i savijanje, kao i merne trake za kontrolu tampe ( montaa ili Imposition ). Pogodnost za uvoenje CtP sistema u praksu je i injenica da veliki broj komercijalnih tamparija i izdavaa ve pripremaju svoje poslove na filmu velikog formata, pa je prelazak na osvetljiva ploa velikog formata samo naredni konsekventni korak.

Digitalni radni tok ( Work Flow )

CtP proces izrade tamparske forme moe da se podeli u 11 faza. Svaka od ovih faza je ili izvrna funkcija ili predstavlja deo tamparskog procesa sa digitalnim radnim tokom. 1. Prijem materijala 2. Skeniranje 3. Prethodna provera (Preflight) 4. relom/integracija teksta i slike 5. retu slike i kolor korekcija 6. Montaa/OPI/APR i preklapanje (traping) 7. Mreni server 8. Digitalni probni otisak i otisak montae 9. Osvetljavanje i RIP 10. Izrada ploa 11. tampa

1. Prijem materijala
Materijal koji se dostavlja u tampariju ukljuuje dijapozitive, crtee, digitalne informacije memorisane na disku, ili poslate modemom ili preko Interneta. Da bi se svi ovi razliiti materijali objedinili na jednom mestu, poeljno je za to postaviti jedan raunarski server. Razvojem internet/ekstranet/internet komunikacije, dobro je postaviti Web site za kupce, na koji oni mogu prebacivati svoje poslove i proveravati status ve poslatih poslova. To moe biti efikasan mehanizam za osposobljavanje kupaca da dobiju eljene informacije. Preporuuje se korienje jednog FTP (File Transfer Protocol) servera da kupci mogu na njega prebacivati podatke, i preko njega proveravati status svojih poslova. Da bi ovo bilo mogue, takoe je

neophodna primena standardne konvencije za imenovanje pojedinih poslova (job folders i job files). I ako je to ve deo procedure Prefligt, svaki primljeni posao proveriti da li je korektno I kompletno stigao.

2. Skeniranje
a) Skeniranje slika i crtea Skeniranje je odgovarajua konverzija dijapozitiva i refleksnih crtea u digitalne podatke, koji se na odreen nain pripremaju za tampu. Primarni cilj skeniranja je podeavanje tonske reprodukcije podataka za dobijanje najbolje podudarnosti izmeu originala i odtampane reprodukcije. Sa modernim skenerima, izveban operater moe da napravi reprodukciju tako, da u veini sluajeva, ona zahteva mali ili nikakav retu ili kolor korekciju. Kod nekih kritinih kolor operacija, klijent zahteva (i plaa) probni otisak skeniranih slika. (Tehnologija CtP po svojoj prirodi postavlja zahteve za probnim otiskom). Skeneri se dele na dve osnovne tehnologije: bubanj i CCD (Charge Coupled Devices). Dobre rezultate daju oba, pri emu se generalno bubanj skeneri radje koriste za zahtevne i preciznije poslove. Digitalne kamere, koje su u sutini CCD skeneri u formi kamere, takoe su veoma popularne za dobijanje fotografija. Fotograf simulira proceduru skener operatera elei da dobije najbolje rezultate za tampu, proveravajui ulazne podatke na kompjuteru. Takoe treba razmotriri integraciju sa odgovarajuim programom za upravljanje bojom (color management). Upravljanje bojom omoguava korienje monitora u proceni kolora koji se skenira, i pomae u kalibraciji finalnog tampanog proizvoda.

Sl. 34. Ravni skener sa Copy Dot funkcijom - skenira filmove kolor separacija

3. Prethodna provera (Preflight)

Funkcija prethodne provere, u odelenju digitalne pripreme, kljuna je komponenta radnog toka. Zanemarivanje otkrivanja greaka u ovoj fazi pravi kasnije, u proizvodnom procesu, potencijalno skupe probleme. Postoje mnogobrojni programi za prethodnu proveru, kao to su Extensis Preflight Pro, FligCheck Markzware i Flight Simulator Ultimate Technographics. Operator koji vri prethodnu proveru pokuava da pronae ta nedostaje poslu, da li su predati fajlovi u ispravnom formatu, da li su pisma prikljuena, da li se veliina dokumenta slae sa specifikacijom posla, da li su ilustracije tano smetene na strani, da li su kolor separacije tano specificirane i mnogo ostalih detalja. Programi se koriste da se pronau mnoge greke koje elimo da obeleimo. U fazi prethodne provere elimo da napravimo probni otisak na laserskom tampau da bi proverili za svaki sluaj prelom strane pre daljnjeg rada. Neki put se problem fiksira i konsultuje se kupac ko e platiti dodatne trokove. Treba pronai to vie greaka pre faze probnog otiska, ili u najgorem sluaju, pre faze izrade ploa, to je osnovno za korienje digitalnog radnog toka izrade ploa.

a)

Skeniranje gotovih filmova

Najei zajedniki metod korienja gotovih dobijenih filmova u CtP radni tok je copy-dot skeniranje. Pomou ove metode, skener skenira sliku u visokoj rezoluciji sa rastriranih filmova. Digitalni fajl daje tanu reprodukciju onoga to je na filmu. Sa ovom procedurom svaka separacija filma se individualno skenira i zatim se ponovo softverski spaja u kompozitni fajl. Jednom skenirana i ponovo spojena slika se ubacuje na odgovarajue mesto u montai i ini deo krajnjeg proizvoda ( 4 ili 8 stranina poliester ili metalna ofset ploa).

4. Prelom i montaa
Postoje etiri odgovarajua programa koji se koriste za prelom i integraciju slike i teksta: QuarkXPress od Quarka, PageMaker, FrameMaker i InDesign od Adobea. Energino se preporuuje korienje ovih profesionalnih programa za oblikovanje viestraninih dokumenata. Word dokumenti jednostavno nisu pogodni za poslove koji se ele prebaciti na ofset plou.Mnogi programi za prelom su jednostavno za oblikovanje pisama i drugih formi koje se tampaju na laserskom tampau, u kancelarijskom okruenju, jer ne generiu dobro Post Script ije korienje je neophodno za RIP osvetljivaa ploa.
Sl. 35. Prelom strane u programu QuarkXPress

5. Retu slike i kolor korekcija

Stanica za retu slike koristi se za podeavanje boje, kontrasta i detalja u slici, podeavanje srednjeg tona, kombinaciju slika u slici, ili jednostavno ienje praine ili drugih oteenja slike nastalih pri skeniranju. Ako je kupac priloio neke ili sve skenove, treba sa njim dogovoriti koji su skenovi reprezent za retu i ienje. Retu slike se dugo radio na specijalno dizajniranim radnim stanicama. U poslednjih 5 godina veoma uspeno Adobe Photoshop koristi se na Apple Macintosh, PC ili UNIX sistemima. Upravljanje bojom (color management) omoguava da se postigne i odriti gustina boje kroz ceo proizvodno radni tok. Programi koji se za to koriste su Internacional Color Consortium (ICS) profili za kalibraciju skenera, monitora i izlaznih ureaja.

Montaa (inposition )
Ukljuivanjem kompletne montae tabaka u radni CtP tok, procenat digitalnih poslova znaajno e porasti..

6. Montaa, OPI/APR i preklapanja

Ovo je puno zadataka koji se zahtevaju od centralne procesorske jedinice (CPU). Za ove zadatke mora se odrediti najjai system. Korienjem ovog sistema se omoguava izvoenje navedenih operacija, ali i onda ne trenutno.

Sl. 36. Prikaz elektronski izvrene montae tabaka

Konkurentni programi su InPosition DK&A, Press Wise Imation, Preps ScienicSoft i Impostrip Ultimate Technographics. Ovi programi rade na razliite naine, ali su svi kompatibilni sa metodom rune montae.

Sl. 37. ema funkcionisanja OPI

OPI
Jedna od najuspenijih metoda za rukovanje fajlom posle skeniranja je korienje Open Prepress Interface (OPI) metodologije. OPI omoguava da se skenirana slika u visokoj rezoluciji sauva na serveru. Server zatim kreira verziju iste slike u niskoj rezoluciji, da bi se ova verzija koristila pri prelomu strane. U mnogim sluajevima ova niska rezolucija se vraa kupcu, ako kupac vri montau strane. Kada je finalna verzija preloma spremna za osvetljavanje filma/ploe, slika niske rezolucije biva zamenjena slikom visoke rezolucije. Ova tehnika znaajno smanjuje mreni saobraaj podataka, kada se radi sa stranama, u ostalim delovima radnog toka. OPI se isporuuje u razliitim varijetetima kao to su Color Central Imation, Inter Step Archetype, Ether Share OPI Helios, CanOPI JPT i Full Press Xinet.

Preklapanje (Trapping)
Pre no to se pree na CtP radni tok, neophodno je da se rei hronini problem preklapanja. U CtP radnom toku ponovna izrada ploe, a samim tim i pojava zaustavnog vremena tamparske maine je veoma skupo. Automatski programi za Trapping mogu biti od pomoi za otklanjanje ovog problema.Postoje dva osnovna naina za preklapanje: a) preklapanje ilustracija i slika pomou QuarkXPressa ,Page Maker ili nekog samostalnog trapping programa i b) slanje kompozitnih PostScript fajlova RIP-u u kome se izvede In-RIP traping. Za samostalni trapping radni tok potrebno je instalirati program za preklapanje i najvei broj snanih radnih stanica bie od pomoi i izvriti preklapanje i pri nioj rezoluciji dajui zadovoljavajui kvalitet. Nije neophodno da se trapping izvede u istoj rezoluciji u kojoj e se fajl osvetliti. U mnogo sluaja 600 ili 1200 dpi rezolucija za preklapanje je zadovoljavajua. Postoji niz proizvoda za Trapping: Trap Wise Imation, Traper DK&A i Trapeze Ultimate Technographics. Za preklapanje u RIP-u, Post Script mora biti minimum Level2 ili vie.

Sl. 38. Greka u preklapanju

Sl. 39. Ispravno preklapanje izvedeno automatski kao funkcija RIP

7.Server/mrea/arhiva
Server je srce svakog digitalnog radnog toka. Svi poslovi (tekstovi,slike) su smeteni na serveru koji obezbeuje brzi pristup svakom poslu, i brz odgovor. On ujedno ini i arhivu sistema. Odluka za CtP opremu, je ujedno odluka za nadogradnju snanog multi-tasking servera koji je online povezan sa svim komponentama sistema. Kod opreme, bazirane na kompjuterima, nikada nisu primenjivane bre kompjuterske platforme, kao u poslednjih meseci. Unazad 5 godina, brzine raunara su duplirane u nazad svakih 18 meseci. Ovaj trend se moe oekivati i u budunosti. Server je srce svakog digitalnog radnog toka. Svi poslovi (tekstovi,slike) su smeteni na Procena potrebne veliine memorije jednog repro studia je veoma teko. Veliinu memorije prvenstveno odreuje broj slika koji eli da bude stalno memorisan u sistemu, prosene veliine svakog originala i tipine rezolucije skeniranja. Na primer, ako je procena veliine originala 10 X 12.5 cm, a tipina rezolucija skeniranja 300 dpi, svaka slika zahteva prostor za memorisanje od 1,8 Mb.

Proraun veliine memorije jedne strane je neto komplikovaniji i zavisi od kompleksnosti svake strane. U naem primeru iskustvo ukazuje na procenu da etvorobojna strana A4 formata zahteva priblino 30 Mb memorije. Fajlovi sa raster slikama zahtevaju znatno vie

memorije. Za raunanje ove vrednosti treba izlaznu rezoluciju dignutu na kvadrat pomnoiti sa povrinom strane. Strana A4 formata, rastrirana na 2540 dpi zahteva 67 Mb prostora na disku. Ako je server srce, onda je mrea kao arterija koja pumpa informacije kroz odelenje repropripreme.

Sl. 40. Lokalna mrea

Imperativ je da se poseduje brz i siguran metod za memorisanje. Postoje mnogobrojne metode i mediji koji se koriste za memorisanje u sistemu: CDROM, optiki drajv, DAT traka ili DLT (Digital

Linear Track). DLT moda obezbeuje najbri metod za uvanje i obnovu fajlova.

8. Digitalni probni otisak i otisak montae

Digitalni probni otisak je sutina CtP radnog toka. Njegova primena je vezana i za tehnologiju CtF (od raunara do filma ), tako da on nije nov. Digitalna tehnologija probnog otiska dozvoljava tanost otiska gde su boje dobre ili bolje no kod otiska sa filma, ali kao kod svakog probnog otiska neophodno je razumevanje za razlike izmeu probnog otiska i finalne tampe. Kada je dokument zavren, neophodno je napraviti otisak montae radi verifikacije da li su boje i sadraj korektni, da li je montaa korektna, da li su postavljene oznake za savijanje, seenje i kontrolu tampe. Napravljen otisak pregleda kupac, ali i interna kontrola koja jo jednom provera sve aspekte tanosti u sadraju i poziciji. Za kritine kolor poslove neophodno je uraditi tzv. ugovorni probni otisak. To je kalibrisani probni otisak koji kupac potpisuje i koji tamparu slui u tampi kao vodilja.

Sl.41. Digitalni probni otisak ugovornog kvaliteta

Sl. 42. Digitalni probni otisak tabaka

9. Osvetljavanje i RIP
Osvetljavanje je proces transformisanja digitalnih podataka iz raunara preko PostScript RIP (Raster Image Processor) na film ili plou. Kupovina CtP sistema za B1 format pretpostavlja prethodno iskustvo od najmanje 6 meseci rada na B1 osvetljivau filma. PostScript je kompjuterski jezik za opis stranica (PDL). Izlazni ureaji preko RIP primaju Post Script fajlove i kroz tri faze konvertuju informacije u odgovarajui format koji razume osvetljiva filma. Prvo, podaci se interpretiraju, zatim se kreira lista formata predstavljanja gde svaki odgovara listi objekata na strani i na kraju, informaci

je se rastriraju pri emu se podaci konvertuju u bit mapu izabrane specifine rezolucije, ukljuujui i informacije o rasteru. CtP zahteva najbri RIP zbog obilje podataka koje treba da se prenesu i konvertuju. U nekim sluajevima kombinuju se viestruki RIP-ovi, to .

obezbeuje pune brzine osvetljivaa. U poslednjih 18 meseci softverski RIP-ovi su poveali brzine. Prednost softverskog RIP-a je ta to se koriste na raunarskoj platformi koje se mogu nadograivati kako se razvija tehnologija raunara

10. Izrada ploa

Jedna od velikih prednosti CtP je sposobnost da eliminie mnoga ponavljanja i tekoe analognog procesa: kopiranje filma, montaa filma i rad sistema za repetiranje. Sa automatskim osvetljivaem ploa proces donosi znatno vie no to je klasino osvetljavanje ploa. Investiciju u CtP sistem opravdava potronja filma od 10.000 m2 i klasinih ploa na godinjem nivou 6.500 m2.
Sl. 43. Ureaj za osvetljavanje ofset ploa

11. tampa
Prednosti CtP se lako vide: CtP daje bolji registar, bolju tonsku reprodukciju, manji porast take u tampi i znatno vie kolora sa manje boje. Podeavanje tampe je izuzetno vano. tampa sa otrijom takom neminovno dovodi do tampe sa veim nanosima boje, to za posledicu ima stabilnije uslove tampe. U praksi, CtP kod nepodeene tampe moe da dovede do tamnijih tonova u srednjim partijama i svetlijim u svetlim partijama. CtP omoguava tampu sa 200 lpi, ali u tom sluaju veliina fajlova je ogromna to dovodi do usporavanja procesa osvetljavanja CtP ploa. Generalno se preporuuje upotreba rastera 0d 65 do 175 lpi, u zavisnosti od podloge na kojoj se tampa. Stohastiki raster je veoma dobar u CtP. Osvetljavanje mikrospota direktno na plou eliminie probleme na koje se nailazi kod konvencionalnih ploa. Nii porast rasterske take dozvoljava tampu sa veiom nanosima boje, poveava hromatinost i obezbeuje tampu kao fotografija.

Ploe i osvetljivai za CtP tehnologiju

Osnovni tehnoloki zahtev prema metalnoj CtP offset ploi je visoka osetljivost prema izvorima svetla male snage. Konvencionalne offset ploe zahtevaju ekspoziciju od desetine sekundi pri intezivnom UV svetlu ( i do 8000 W), dok osvetljivai ploa koriste laserske izvore svetla, relativno male snage ( od 1mW do 40 W). Postoje dve osnovne tehnologije za osvetljavanje offset ploa sa Computer-to-Plate opremom za osvetljavanje. Tehnologija vidljive svetlosti koristi lasere ija talasna duina pripada spektru vidljive svetlosti. Termalna tehnologija koristi lasere ili laserske diode koji deluju na emulziju offset ploe toplotnom emisijom. Jasno je da CtP ploe imaju razliite fotoosetljive emulzije koje su prilagoene kako izvoru svetla kojim e biti osvetljene, tako i nainu osvetljavanja i kasnije obrade.

CtP ploe za tehnologiju vidljive svetlosti

Ofset ploe iji je kopirni sloj osetljiv na svetlost talasne duine iz vidljivog spectra, nazivaju se jo i konvencionalne CtP ploe. Postoje dva osnovna tipa ovih ploa: - CtP ploe ija je emulzija na bazi fotopolimera - CtP ploi ija je emulzija na bazi srebrohalogenida

CtP ploa sa emulzijom na bazi fotopolimera

CtP ploa sa emulzijom na bazi fotopolimera ponaa se kao negativna konvencionalna offset ploa. CtP fotopolimerna ploa se sastoji iz aluminijumske osnove na koju je nanet fotopolimerni sloj, a preko njega zatitni sloj od Poli-vinilalkohola(PVA) koji spreava kiseonik iz vazduha da prodre u osvetljene povrine i reaguje sa svetlom indukovanim radikalima fotopolimera. Da se fotopolimerni sloj koristi kao kopirni sloj za CtP offset plou, omoguava hemijska reakcija koja se naziva polimerizacija radikala izazvana svetlou. Polimerizacija nastaje samo na onim mestima gde je delovao snop svetlosnih zraka. Nakon osvetljavanja, ploa mora biti izloena toploti da bi se latentna slika, nastala prilikom osvetljavanja, pretvorila u stalnu.. Razvijanjem u klasinoj maini za razvijanje offset ploa uklanja se nepolimerizovani, odnosno neosvetljeni deo fotopolimernog kopirnog sloja, kao i zatitni PVA sloj. Posle ispiranja vodom, ploa se gumira sa sintetikom gumiarabikom, ime se obezbeuje zatita od oksidacije aluminijumske podloge kiseonikom iz vazduha. Nakon ovakvog tretmana, CtP ploa se ponaa kao konvencionalna kod koje su tampajue povrine oleofilne, a slobodne povrine hidrofilne.

Sl.44. Prikaz obrade fotopolimerne CtP ploe

Najee korieni svetlosni izvori za ovu tehnologiju su Argon jonski laseri (488 nm) i YAG laseri (532 nm). Prednosti fotopolimernih CtP ploa su relativno ist process obrade, visoka izdrljivost na tirae i kratka vremena osvetljavanja zbog relativno jakih lasera. Mane su nemogunost rada pri dnevnom svetlu, niska stabilnost latentne slike, niska rezolucija

osvetljavanja i velika osetljivost na grebanje i otiske prstiju (preporuuje se rad u platnenim rukavicama). Prvenstveno se primenjuje u proizvodnji dnevnih novina gde su zahtevi za kvalitetom nii. Vodei proizvoai CtP fotopolimernih ploa su: Agfa - N91 Fuji - LPA i LPY

CtP ploa na bazi emulzije sa srebrohalogenidom

CtP ploa na bazi emulzije sa srebrohalogenidom radi na principu difuzije jona srebra i ponaa se kao konvencionalna negativ ploa. Na aluminijumskoj podlozi naneen je centralni sloj koji slui za formiranje offset osobina ploe. Preko njega je meusloj, na koji je naneen osnovni sloj sa srebrohalogenidima za stvaranje fotografske slike. Ploa pri osvetljavanju reaguje kao normalni fotografski materijal, dolazi do fotolize srebra nastaje latentna slika. Istovremeno joni srebra neosvetljenih povrina prelaze difuzijom u centralni sloj, razvijanjem se redukuju u elementarno srebro ime stvaraju sliku, odnosno tampajuu povrinu na aluminijumskoj podlozi. Posle ispiranja i gumiranja, ploa se ponaa kao konvencionalna offset ploa. Metalno srebro po svojoj prirodi ne prihvata tamparsku boju (ne ponaa se prema njoj oleofilno), pa se zbog toga mora hemijski posebno tretirati. U sluaju gubljenja oleofilnih karakteristika tampajuih povrina u samom procesu tampe, mogua je njihova regeneracija upotrebom hemijskoh sredstava (neto slino kod konvencionalnih offset ploa kada se zbog toniranja u tampi koristi jetku). Senzibilizacijom srebrohalogenida mogu se koristiti skoro svi poznati laseri iz vidljivog dela spectra, koji se koriste i kod osvetljivaa filmova. No, lakoa pri osvetljavanju nije najvanija. Kod ovih ploa tamparske karakteristike su ograniavajui faktor. Rodonaelnik ove ploe bio je Du Pont sa ploom Silverlith. Spajanjem sa Agfom, ova ploa nije vie na tritu ve samo Agfina ploa Lithostar Ultra-O. Koristi se kod offset maina za tampu iz tabaka. Nova generacija srebrohalogenih ploa su tzv CtP Violet ploe, o kojima e biti kasnije rei.

Sl.45. Struktura i princip rada sa srebrohalogenom CtP offset ploom

CTX hibridna ploa

CTX hibridnu CtP plou razvila je firma Polychrome, objedinjujui tehnologije fotopolimerne i srebrohalogene CtP ploe. Rezon za ovaj postupak je bio u tenji da se kod negativ ploe za novinsku tampu obezbedi kvalitet koji je pruala offset tabana tampa. Ova hibridna ploa poseduje visoku osetljivost na intezitet osvetljavanja, iroku spektralnu osetljivost ( u okviru vidljivog dela spectra ), dobro ponaanje u tampi i tira od 100.000 otisaka (sa peenjem i do 1.000.000 ). Fuzionisanjem Polychroma sa Kodakom, nastaje nova firma KodakPolychrome Graphics koja sve svoje istraivake resurse okree ka termalnoj tehnologiji.

Sl.46. Struktura i princip rada sa CTX CtP ploom

Termalne CtP ploe

Razlikujemo tri osnovna tipa termalnih ploa: negativne termalne ploe, pozitivne termalne ploe i termalne ploe bez hemijske obrade (Processless thermal platee). Neki autori govore o ovim ploama kao termalne ploe tri generacije: prva, druga i trea generacija. neeksponirani delovi ploe rastvaraju i dalje ispiraju.

Negativne termalne ploe se sastoje od kopirnog sloja unakrsno povezanih fotopolimera na kojem laser formira tamparske povrine. Termalni laser toplotom ukrtene lance fotopolimera bukvalno topi. Pre razvijanja, eksponirana ploa mora biti zagrejana oko 125 C. Zagrevanjem polimeri u osvetljenim partijama postaju nerastvorljivi u alkalnim razvijaima za vreme razvijanja, dok se neeksponirani delovi ploe rastvaraju i dalje ispiraju.

Sl. 47. ema osvetljavanja i obrade termalne negativ ploe

Svi proizvoai termo negativ CtP ploa zagovaraju da se one mogu razvijati u konvencionalnim mainama za razvijanje ofest ploa. Negativ svakako ne mogu zbog potrebnog zagrevanja pre razvijanja. Proizvoai nude maine za razvijanje termo negativ ploa sa ugraenom komorom za predgrevanje. Za osvetljavanje termalnih negativ ploa potrebna je znatno vea energija osvetljavanja (izmeu 5 i 40 W) no kod klasinih termo fotopolimernih i srebrohalogenih ploa (izmeu 10 i 100 mW) i zato se moraju koristiti veoma snani infracrveni (830 nm) ili FD-YAG (1064 nm) laseri. Toplotna energija obezbeuje formiranje znatno otrije granice izmeu tampajuih i slobodnih povrina, pa otuda termo ploe obezbeuju ne samo vii kvalitet u odnosu na druge CtP ploe ve Sve operacije sa termalnim ploama se odvijaju pri dnevnom svetlom, zbog ega osvetljivai ne moraju da imaju skupe transporne sisteme. Tirai ovih ploa su i do 200.000 primeraka, a sa naknadnim peenjem i do 1.000.000 primeraka.
Sl. 48 i 49. Prikaz granice izmeu tampajue i slobodne povrine negativ termo ploe

Pozitiv termalne ploe se takoe sastoje od

kopirnog sloja unakrsno povezanih fotopolimera. Termalni laser razgrauje veze izmeu fotopolimernih lanaca i ini ih rastvorljivim u procesu razvijanja, dok neosvetljene partije ostaju nerastvorni. Ovaj nain formiranja tampajuih povrina je isti kao kod klasinih pozitiv offset ploa.

Potrebna snaga lasera za ove ploe je nia u odnosu na negativ CtP ploe, i mogu se koristiti i osvetljivai sa unutranjim bubnjem. Ova ploa ne zahteva grejanje posle osvetljavanja a pre razvijanja. Tirai sa ovim ploama su 100.000 a sa naknadnim peenjem i do 1.000.000 otisaka.

Sl. 50. ema osvetljavanja i obrade termalne pozitiv ploe

Termalne ploe bez hemijske obrade (Processless thermal plates)

Bezprocesne CtP ploe, ili termalne ploe bez hemijske obrade, sastoje se od aluminijumskog nosaa koji je presvuen oleofilnim slojem. Hidrofilni sloj je naneen preko ovog sloja (silikon), a preko njih je nanet zatitni sloj.

Sl.51. Poreenje konvencionalne i bezprocesne ploe Kod konvencionalne ploe oleofilni sloj (tampajui) je kopirni sloj, a hidrofilni anodizirana povrina aluminijuma. Kod besprocesne ploe hidrofilni sloj je sloj silikona, a tampajui sloj ispod njega.

Zrak termalnog lasera istopi hidrofilni silikonski sloj i oslobodi tampajuu povrinu olefilnog sloja koji je ispod. Ovako osvetljena ploa moe da ide u process tampe, a da joj nije potrebna hemijska obrada. Navedeni postupak se naziva ablacija. Bezprocesne ploe se mogu osvetliti termalnim laserom i u procesu koji se naziva promena faze. Zrak termalnog lasera dovodi do umreavanja fotopolimernih lanaca. Neosvetljene povrine ostaju neumreene i u procesu tampe se ponaaju slobodne povrine.

Sl.52. Sa ablacijom termalni laser uklanja sa povrine ploe silikonski sloj i formira tamparsku povrinu. Silikonski sloj osvetljen laserom isparava i pomou pumpi se odstranjuje iz osvetljivaa ploa

Sledei proizvoai nude termalne ploe: AGFA Mistral, bezprocesna ploa za termalnu ablativnu tehnologiju Thermolite, termalni kopirni sloj na aluminijumskoj bazi, osvetljavanje i razvijanje u tamparskoj maini, mali tirai Thermostar, pozitiv termo ploa za tira do 500.000 ANOCOIL CORP. 830T, pozitiv termalna ploa razvijena za CreoScitey osvetljivae ploa. Tira 150.000. FUJIFILM Brillia LH-PI, pozitiv termalna ploa, tirai do 300.000 Brillia LH-NI, negativ termalna ploa, za tirae do 1.000.000 KODAK POLYCHROME GRAPHICS Thermal No Process, bezprocesna termalna ploa za ablativnu tehnologiju za tirae do 50.000 Thermal Printing Plate/830, termalna ploa za ablativnu tehnologiju, tira do 250.000 Thermal Waterless Plate, Termalna ploa za tehnologiju tampe bez vodenog vlaenja. Tira 100.000 ProTherm P3000, naslednica ploe Electra 830, Pozitiv termalna ploa za tira do 200.000 Thermal News, negativ termalna ploa za novinsku proizvodnju, tira do 250.000

CtP violet
Unazad nekoliko godina termoploe su preuzele vodee mesto u svetskoj prodaji i to pre svega zahvaljujui to se rad sa njima odvija pri svetlu radne prostorije, to je direktno dovelo da osvetljivai za termo ploe nemaju skup transportni sistem i samim tim su kotali i upola manje u odnosu na osvetljivae za klasine fotopolimerne i srebrohalogene CtP ploe. Pojavom ljubiastih laserskih dioda, koje se koriste i kod DVD plejera, termoploa je dobila konkurenta. Ljubiasta laser dioda emituje svetlost od 410 nm, koja spada u UV oblast van vidljivog svetla, i moe osvetliti CtP Violet plou koja ima emulziju na bazi srebrohalogenida. Ove ploe se mogu obraivati u radnoj prostoriji sa utim osvetljenjem i osvetljavaju se bre no termalne ploe. No, razlika u kvalitetu je jo uvek na strain termalnih ploa.

Sl.53. Prikaz talasnih duina svetljoti koje emituju laseri koji se koriste za osvetljavanje CTp ploa

Osvetljivai CtP ploa

Osvetljivai ploa su nastali iz osvetljivaa filmova. Prilagoeni su samo novoj aluminijumskoj osnovi, debljine od 0.125 do 0.40 mm ( za razliku od filmova koji poseduju poliestarski nosa debljine 0,10 mm). Sve ostalo je isto ili slino: RIP, laserski izvori svetla koji su isti ili prilagoeni senzibilizaciji kopirnog sloja, konstrukcija samog osvetljivaa, on line veza sa mainom za razvijanjem(ako je potrebna). Prema mehanizmu za noenje CtP ploe pri osvetljavanju, osvetljivai ploa se dele na: - Osvetljivai ploa sa spoljanjim bubnjem (External drum) - Osvetljivai ploa sa unutranjim bubnjem (Internal drum) - Osvetljivai sa ravnim postoljem (Flatbed)

Osvetljivai sa spoljanjim bubnjem

Kod osvetljivaa sa spoljanjim bubnjem CtP ploa se fiksira po obodu bubnja. Glava za osvetljavanje postavljena je van bubnja i ona se pomera paralelno centralnoj osovini rotirajueg bubnja, obezbeujui na taj nain idelano pozicioniranje svake take na ploi. Kada se okree bubanj, zajedno sa njim se okree i ploa, koja je na njega privrena, i istovremeno se osvetljava laserom. Brzina okretanja bubnja je izmeu 150 i 1400 obrtaja u minuti. Ova brzina nije limitirana mehnizmom za uvrivanje ploa ili balansom bubnja, ve usled ograniene snage lasera koji se koristi. Naime, kod ovih osvetljivaa ploa koriste se uglavnom laseri talasne duine 830 i 1064 nm, snage izmeu 1 i 40 W. Ovi laseri omoguavaju upotrebu termo ploa ije je korienje mogue pri dnevnom svetlu, to ini ovakve osvetljivae znatno jeftinijim.

Sl.54. Princip postavljanja CtP ploe na spoljanji bubanj osvetljivaa ploa

Sl.55. ema osvetljivaa sa spoljanjim bubnjem

sl. 56. Prikaz jednog On-Line sistema za osvetljavanje CtP ploa gde su u automatskoj liniji postavljeni ulaga ploa, osvetljiva i maina za osvetljavanje

Osvetljivai ploa koji koriste termolaser su sporiji od osvetljivaa sa drugim izvorom svetla (vidljivi deo spectra i UV), ali im je krajnji proizvod kvalitetniji. Zato to je optiki put krai, dobija se visoka preciznost adresovanja spota svetlosti. Zbog svoje konstrukcije, spoljanji bubanj skoro onemoguava korienje ureaja za buenje ploa (registar system), pa ako se eli korienje registar sistema, uteaj za buenje se postavlja posle maine za razvijanje. Konstrukcija osvetljivaa sa spoljanjim bubnjem omoguava i korienje glava sa viestrukim snopovima zraka, to dovodi do poveane brzine rada.

Osvetljivai sa unutranjim bubnjem

Kod osvetljivaa sa unutranjim bubnjem glava za osvetljavanje smetena je u centru bubnja koji ne rotita ( u principu se i ne radi o pravom bubnju, ve njegovoj polovini). Umesto njega rotira glava za osvetljavanje, i to velikom brzinom - 20.000 do 24.000 obrtaja u minuti. Ona rotira i ujedno se kree po osi bubnja. Sastoji se od ogledala i prizmi koje projektuju svetlost lasera na CtP plou. Kretanje optikog sistema mora biti savreno kako bi se izbegli neeljeni efekti nepravilnog osvetljavanja, kao to je pojava pruga na ploi.
Sl.57. ema osvetljivaa sa spoljanjim bubnjem

Unutranji bubanj se ne okree, to ima za prednost brzu promenu formata ploa (ne mora se podeavati balans kao kod bubnja koji se okree).

Sl.58. Sistem za osvetljavanje osvetljivaa sa unutranjim bubnjem

Konstrukcija osvetljivaa sa unutranjim bubnjem koji se ne kree, bila je idealna za primenu tehnologije CtP. Prvenstveno za korienje izvora svetla iz vidljivog spektra ( fotopolimerne i srebrohalogene CtP ploe). Digitalni osvetljivai 1995. bili su prvenstveno sa unutranjim bubnjem za osvetljavanje fotopolimernih i srebrohalogenih ploa. Te godine Kodak je predstavio termalnu tehnologiju. I dok su proizvoai ploa uili kako da srebro plou uine vie postojanom i osetljivom, preovladala je termalana tehnologija. Ona je omoguila korienje termalnih ploa pri dnevnom svetlu, pri emu je skup transport uinila izlini. Takvi osetljivai bili su upola jeftiniji i u poslednje tri godine su potisnuli osvetljivae sa unutranjim bubnjem sa trita. Pojavom ljubiastih laserskih dioda (koje se koriste u DVD tehnologiji) proizvoai osvetljivaa sa unutranjim bubnjem su dobili jeftinu lasersku diodu sa ivotnim vekom od 1000 radnih sati. Ona emituje svetlost od 410 nm (UV oblast, van viddljivog dela spectra) i moe osvetliti srebrohalogenu plou bre no to se osvetljava termalna ploa. Senzibilizacija srebrohalogene ploe dozvoljava da se rad sa njom moe odvijati pri utom zatitnom svetlu kao i klasina offset ploa. Razvojem ablativne tehnologije i termalnie ploe imaju potrebu za korienjem osvetljivaa sa unutranjim bubnjem koji bi koristio termalne lasere i omoguio gradnju pumpi u samom bubnju osvetljivaa. Osvetljivai sa unutranjim bubnjem imaju mogunost ugradnje ureaja za buenje ploa direktno na bubnju i na taj nain eliminiu potrebu za skupim ureajima koji se nabavljaju separatno.

Sl. 59. Osvetljavanje CtP ploe u osvetljivau sa unutranjim bubnjem

Ravni osvetljivai (Flat bed)

Pored osvetljivaa sa spoljanjim i unutranjim bubnjem znatno su prisutni i ravni osvetljivai (flatbed). Ravni osvetljivai su ogranieni maksimalnim formatom ploa, tako da su svoju primenu nali pre svega u novinskoj produkciji, gde su formati ploa manji (U novinskoj tampi svaka strana je jedna ploa, odnosno jedna ploa jedna panorama strana). Najvei broj ravnih osvetljivaa koristi tehnologiju CtP ploa iz vidljivog dela svetlosnog spectra. Samim tim u njihovu konstrukciju ukljurni su i ulagajui delovi i transportni delovi od osvetljivaa do maine za razvijanje koji su izolovani od svetla.

Sl. 60. Prikaz ravnog osvetljivaa CtP ploa

Trite CtP ploa za novinsku proizvodnju vie nije tako kompaktno. Do skoro se mislilo da su fotopolimerne i srebrohalogene ploe osetljive na vidljivi deo svetlosnog spectra neprikosnovene na tritu. No, promene su tu. KodakPolychromeGraphics i za novinsku proizvodnju nudi termo plou i sa ve drugom generacijom Thermo News ploom privukao je zavidan broj manjih novinskih tamparija. Takoe, ljubiasti laser sa novom senzibiliziranom violet ploom trai novo trite.

Tehnologija CtCP (Computer to Conventional Plate)

Purup-Eskofot i BasysPrint su sa svojim sistemima za osvetljavanje konvencionalnih offset ploa, otvorili novi put ka osvetljavanju ploa. Osnovna ideja ove dve firme je da CtP ploe mogu da proizvede vrlo mali broj firmi. Naime, istraivanja su jako skupa to vrlo mali broj kompanija moe da priuti. Na neki nain dolazi do globalizacije i u proizvodnji repromaterijala. Da bi se na neki nain razbio ovaj monopol, treba razviti osvetljiva ploa koji bi mogao da osvetli bilo koju konvencionalnu offset plou (za sada i ovaj koncept ima manjkavosti zato to i na beta verziji ovih sistema samo neke vrste offset ploa mogu da se koriste - one koje su prilagoene za FM rastriranje).

BasysPrint

je razvio UV osvetljiva za

osvetljavanje konvencionalnih offset ploa i koji je nazvao Digital Screen Imaging (DSI). U osnovi procesa je da se svetlost UV putem optikog sistema prenese tzv Digital Micromirror Device (DMD), ureaju koji ini blizu 800.000 mikroogledala. Svako od ovih ogeldala se digitalno kontrolie tako da se svetlost dobijena kroz optiki system projektuje ili skrene sa putanje. U osnovi, ova ogledala funkcioniu kao pikseli, mrea piksela gradi sliku na offset ploi. U zavisnosti od broja mikroogledala ili piksela, samo neki delovi slike bie osvetljeni. Ovi segmenti slike daju kompozitnu sliku pomou sukcesivnih ekspozicija.

Sl. 62. Mikroogledalo BasysPrint UV osvetljivaa

Sl.61. ema osvetljavanja konvencionalne offset ploe pomou BasysPrint UV osvetljivaa

Firma Purup-Eskofot je na DUPA 2000 predstavila system koji je nazvala

DICON. Ovaj system

moe da osvetli 30 do 50 ploa B1 formata ( 8 p ), bez obzira da li se radi o pozitiv ili negativ klasinoj offset ploi. DICON koristi fiber optiku za prenos svetla od UV lampe ka nizu svetlosnih skretnica (LSA). Na skretnicu se rasporeuje svetlosni snop od 20 nm, a meusobno rastojanje izmeu dva modula je 1 nm, to daje rezoluciju od max 2540 dpi. Ploa se eksponira tako to se precizno i sa kontrolisanom brzinom pomera ispod ekspozicione cevi. Normalno, ceo sistem osvetljavanja je pod kontrolom raunara i ponaa se kao i svi ostali osvetljivai ploa.

Sl.63. Princip osvetljavanje ploe kod sistema DICON

SL. 64. ema principa osvetljavanja sistema DICON

Isporuioci osvetljivaa ploa, Workflow i ploa

Proizvoa
Agfa-Gevaert

Sistem
Antares, Galileo, Polaris, Talant, XCalibur

Workflow
Apogee Series 2 IntelliNet Plate Flow

Ploe
Lithostar, Ultra, Mistral, N91, Silverlith, Termolite, Termostar

ArtQuest ArtWork Autologic Barco/Gerber APS 3850 CTP, Cobalt 8 Crescent, Lithosetter, Mondrian, Viking UV Setter

Crescendo Nexus, Enfocus Pit Stop APS plateroom Manager Fast lane, Press Tige

basysPrint Callas Caslon IT CGS Publishing CreoScitex Cymbolic Sciences Dalim ECRM Elaplan Escher-Grad Fujifilm Global/Harlequin Heidelberg HigWater IPTech K&F Graphics Kara KodakPolychrome Krause Luscher Mitsubishi Monotype OneVision Parascan Plurimetal Presstek

Lotem, Trendsetter PlateJet Emerald, Sapphire Tigercat, Wildcat, Desertcat 8 Cobalt Luxel, Platejet Topsetter, Trendsetter Platinum Laser Express Newsetter LaserStar Jet Xpose DPX 460 Panther FasTRAK HS

ScenicSoft Preps, Compose Express div.modules/plug-ins Caslon Flow ORIS Works, ORISNews Brisque, Prinergy Plate Q Twist, Swing Harlequin MAXWorkFlow Prepress To Print Valiano, CelebraNT MAXWorkFlow Delta, Prinergy Torent, Manager nAct CtPetra Electra 830, Thermal/News 830 KIM PDF, Navigo LA, LY, Silver Digiplate-alphaR PrintExpress div.modules/plug-ins Q-Manager Extrema Anthem, PEARLDry Brillia LP, Brillia LH

Dimension

Purup-Eskofot

Sack Scangraphic ScenicSoft Screen Ultimate Western Lithotech Xitron

DMX, Dicon, Mografo, ImageMaker CTP 0520, 0540, 1120, 1300 Futuro, P.FasTRAK Flatrite, Platerite DiamondSetter

NewAge, caslonFlow

PrintExpress div.modules/plug-ins TrueFlow ezWorkflow DiamondPlate Navigator, Raster Blaster

Podaci navedeni u tabeli podloni su promenama. Obavezno proveriti kod proizvoaa najnovije podatke i uporediti ih sa podacima iz tabele